ANALIZA ARMIRANOBETONSKOG OKVIRA VISOKE KLASE DUKTILNOSTI Aleksandra Radujkovie!, Andrija Raseta’, ‘Anka Staréev-Curgin’, Mira Petronijevié* UDK: Rezime: Projektovanje seizmicki otpornih konstrukcija podrazumeva primenu postupaka proracuna koji daju dovolino dobar wvid uw velitine svih seizmickih zalteva ~ krutost, nosivost, duktilnost i disipacija energije. Seizmicka analiza konstrukcija koja wvodi w proracun nosivost i duktilnost se moze sprovesti samo primenom nelinearnih metoda. U radu su prikazani recultati analize visesprate armiranobetonske zgrade koja je dimenzionisana prema EN 1992-I-1, za klasu visoke duktilnosti (EN 1998-1). Procena ponavanja ra radata seirmitka dejstva je sprovedena kanvencianalnom statickom nelinearnom ("pushover") analizom, Materijalna nelinearnost je obuhvaéena preko vlaknastog modela ("fibre model”). Kijuéne revi: armirano betonski okvir, pushover analiza, vlaknasti model 1. UVOD U zemijama koje se nalaze u seizmiskim aktivnim podrugjima, seizmigka zastita objekata se regulise odgovarajucim tchni¢kim propisima. $ obzirom da se seizmichi rizik 1 urbanim stedinama tokom vremena povecava, u svetu je realizovan niz. eksper mentalnih i teorijskih istrazivanja w cilju prouéavanja ponaSanja konstrukeija za vreme zemijotresa, a i danas su odredeni aspekti seizmitke zastite predmet intenzivnih istrazi vanja. U naSoj zemlji jo$ uvek su na snazi, sada veé uveliko zastareli, propisi iz 1981 godine, tako da sadasnji nivo seizmicke zaitite ne obezbeduje adekvatnu zastitu kako privrednih resursa, tako i Ijudskih Zivota, Katastrofalne posledice iz. dogodenih zemljo- tresa ukazuju na potrebu za novim postupcima proraguna, kao i definisanje novih pro- jekinih kriterijuma, koji bi obezbedili potrebnu bezbednost objekata i njihovih korisnika, ali i smanjila oSte¢enja objekata na prihvatljiv nivo. U na8oj zemlji se uskoro ofekuje ‘uvodenje evropskim normi (Evrokodova) kao nasih tehnickih propisa za projektovanje "Mr Aleksandra Radujkovig, ipl ine grad, Fakultet tehnigkih nauka, Novi Sad, Tre Dosteja Obradoviga 6, tel: 485-2614, e-mail leksoaiins. acts i Andria Ratet, cpl int grad, Fakultet tchnigkih nauka, Novi Sad, Tre Dositsja Obradoviga 6: 4 5, email araseta uns acs Anka Staréev-Curin, dip! ind grad, Fakultet tebnigkib nauka, Novi Sad, Teg Dositeja Obradoviga 6, tl 485.7616, ¢ smal pstreasi@nns ers "Prot, dr Mirs Petonijevig, ipl ind grad, Gradevinski fokultet u Beogradn, Beograd, Bulevar kealja Aleksandra 73 te: 011/32-18-582, e-mail: pmira@rtbg.acts | ZBORNIK RADOVA 20 (2011) | Eazgradevinskih konstrukeija, pri Gemu treba istagi da se u praksi Evrokovi veé primenjuju za obiekte ili delove noseée konstrukcije za koje ne postoji odgovarajuca vazeca srpska regulativa i standardi [1]. U seizmitki aktivnim podrugjima ekonomski je neisplativo projektovati gradevinske konstrukeije koje ée u sluéaju dejstva jakih zemljotresa imati linearno-clastiéno pona- Sanje, sem u sluaju objekata kod kojih bi pojava oSte¢enja izazvala katastrofalne posle- dice (npr. nuklearne elektrane i sh.). Ascizmiéko projektovanje armiranobetonskih (AB) zgrada zasniva se na kontrolisanom dopustanju pojave o8tecenja u pojedinim nosegim ¢elementima ("“metoda programiranog ponaSanja") pri umerenim i jakim zemljotresima ali bez rusenja konstrukeije, a u cilju disipacije seizmitke energije. Pojednostavljen nagin rna koji se mogu uvesti nelinearni efekti u proraéun je analiza na linearno-elastiénom ‘modelu sa smanjenim seizmickim silama Ovakvam analizom se mogn dabro praceniti sile ali ne i pomeranja i deformacijske veligine [3]. Preseci u kojima se dopusta plastifi- kacija moraju da zadovolje potrebnu nosivest i duktilnost, odnosno kapacitet deforma- cija, Potrebna nosivost na savijanje i smicanje preseka mora biti zadovoljena i umutar i van zone plastifikacije, a postiZe se odgovarajuéom poduznom i popreénom armaturom, Duktilnost unutar zone plastfikacije koju armiranobetonski presek mora da poseduje, t da pri pojavi plastifikacije ima potreban kapacitet deformacija bez zna¢ajnog gubitka nosivosti, postize se konstrukeiiskim oblikovanjem koje se prvenstveno odnosi na po- stavljanje uleZuée armature u popreénom preseku, Praéenje nelinearnih deformacija konstrukeije je kvalitativno i kvantitativno jedino moguée nelinearom analizom kod koje su pored krutosti osnovni parametri i duiktilnost i nosivost [4]. U radu su dati rezultati seizmitke analize AB viSespratnog regulamog okvira visoke Klase duktilnosti, u skladu sa EN 1998-1 [2]. Procena neclastiénog ponaSanja rarmatrane konstrukeije sprovedena je nelinearnom statiékom ("pushover") analizom. 2. ASEIZMICKO PROJEKTOVANJE AB ZGRADA. Projektovanje gradevinskih konstrukeija na dejstvo uobiéajenih eksploatacionih optere- éenja i aseizmigko projektovanje u osnovi imaju potpuno razligitu koneepeiju. U prom slucaju, uvodenjem koeficijenata sigumosti pri dimenzionisanju popreénih preseka ele- ‘menata Konstrukeije, obevbeduje se zastita od dostizanja kapaciteta nosivosti. Nasuprot ‘ovome, u drugom sluéaju se Kontrolisano dopusta dostizanje nosivosti alt uz obezbedenje dovoljanog kapaciteta deformisanja, tj. duktilnosti (4) U EN 1998-1 je propisan koncept projektovanja seizmicki otpomih konstrukeija koji s zasniva na kontrolisanom smanjenju nosivosti, preko smanjenja seizmickih sila, koje se postize primenom faktora ponasanja koji praktiéno smanjuju vrednosti elastignog spektra odgovora. Potrcbna nosivost odreduje se za projcktni nivo scizmickih uticaja, koji je viestruko manji u odnosu na vrednosti koje bi se javile pri clastiénom odgovoru. Time se 2a stvamo seizmigko dejstvo dopusta nelineamni odgovor, pri Gemu ée konstrukcije tokom zemljotresa biti izloZena seizmi¢kim silama koje su priblizno jednake njenoj nominalnoj nosivosti [3]. Na ovaj nagin je konstrukeija zastigena od nepotrebnog preoptereéenja, ali Ge se javiti odredeni stepen o8teéenja jer je konstrukeija prinudena da prede u neclastiénu fazu rada Prvi korak u seizmitkoj analizi je odredivanje dinamiékih karakteristika konstrukeije, na ‘osnovu kojih se za usvojeni seizmicki hazard, vaznost objekta i raspolozivu duktilnost, Ea | ZBORNIK RADOVA 20 (2011) |‘odreduju projektne seizmiske sile. U konstrukeiji se zatim odreduju uticaji usled dejstva ovih sila koje se nanose kao horizontalno staticko opterecenje prema odgovaraiuéoj raspodeli, Dimenzionisanje kritiénih preseka sprovodi se za merodavnu kombinaciju seizmitkog dejstva i ostalih optereéenja. Konstrukcija projektovana na ovakav nagin moze da izdréi zemiljotresno dejstvo bez rusenja, ali sa pojavom ostecenja na unapred definisanim mestima konstrukeijskih elemenata, pod uslovom da karakteristike stvarnog zemljotresa odgovaraju usvojenom seizmitkom hazardu, Nakon dimenzionisanja se sprovodi konstrukeijsko oblikovanje koje se prvenstveno odnosi na utezanje kritiénih popreénih preseka uzengijama u cilju postizanja dovoline duktilnosti. Nakon ovoga se moze pristupiti nelinearnim analizama koje sluze za procenu ponasanja konstrukeije rnakon pojave o8teéenja u pojedinim elementima, sa osnovnim ciljem da se utvrdi da li ée dai do pajave mehanizma loma za usvojeni nivo seizmiékog hazardn 3. NUMERICKI PRIMER Analizirana je petospratna armiranobetonska zgrada u skladu sa odredbama datim u EN 1992-1-1 [1] i EN 1998-1 [2]. Objekat ispunjava uslove regularosti u osnovi i po visini, pa se proraéun moze sprovesti na ravanskom modelu sa zanemareniem deformabilnosti temeljnog tla, Razmatrani petospratni armiranobetonski ram je regulama konstrukeija konstantne spratne visine = 3,0 m, sa tri polja jednakih raspona = 5,0 m, Dimenzije popreénih prescka stubova su 40/40 em, a greda 30/45 em, Pri analizi su razmatrani uticaji od seizmigkog dejstva i gravitacionog (stalnog i promen- Ijivug) opterecenja, Radi weinanja u obcit efekata prstina, izviSena je 1edukeija feksiv- nih i smiguéih karakteristika popregnih preseka, a usvojena je jedna polovina od vre- Gnosti karakteristika homogenih (neisprskalih) preseka. Mase dinamigkog modela su odredene iz. ukupnog stalnog i verovatnog promenljivog opteresenja, koje je uzeto sa koeficijentom kombinacije 0,3 za krov i 0,15 za ostale spratove. Ukupna masa dina- migkog modela iznosi 187,4 tona (sl. 12). ve yon yon, 2120, He yA aa fevor A D 7 a — ts evor B oe a naa fevor C 7 om a ae eae Slika 1. Raspored: a) masa dinamickog modela; b) seizmickih sila prvog tona Seizmicki uticaji su odredeni multimodalnom analizom sa projektnim spektrom za hori- zontalan pravac. U EN 1998-1 je propisan elastiéni spektar odgovora za horizontalno | ZBORNIK RADOVA 20 (2011) | Easeizmitko dejstvo sa sledegim parametrima: tip 1 elastiénog spektra odgovora, B kate~ gorija tla (S= 1.20, T= 0.15, T-= 0.5 i T= 2.0 s), maksimalno ubrzanie tla a, faktor korekeije usled prigusenja = 1 i faktor znaéaja zgrade y = 1. Za anali onstmkeijn AB mma usvojena je visoka klasa duktilnosti DCH, za kojn je odreden ukupan faktor ponaanja q = 5,85. Pri odredivanju seizmigkih sila uzeta su u obzir prva dva tona vibracija éiji je zbir efektivnih modalnih masa jednak 93% od ukupne mase kousttukeije. Prvi ton vibravija generiSe 83%, 4 diugi 10% efektivne modalne mse. Periodi vibracija prvog i drugog tona iznose T; = 0,93 i 72 = 0,29 s, 2 3 : 3 g 3 ae rao Sno art Se as 3 a rote ae ‘S04 Poe 5 @ ome aad aun g 2 wie vial = Jie Same 2 3 3 tea aa wat PAR nan Mp 3 z 3 1657" ho ar - oe 1657 2 & 2 4 3 E i oh hs le Fo / = z 5 sa® ox 7 ow * on Slika 2. Dijagrami momenata savijanja od stalnog i promenljivog optereéenja EE | ZBORNIK RADOVA 20 (2011) |8 08 fe TT 5 5 & 3 ii A now maw Sia seme Fao Ms ig a A El no eT aes wu i sone sans a ey Slika 3. Dijagram momenata savijanja od seizmickog dejstva Ukupna vrednost projektne seizmitke sile iznosi F, = 87,4 KN. Na slici 1b prikazan je raspodela seizmickih sila osnovnog tona ¢ija je ukupna vrednost Fx, = 85,2 KN. Uticaji u konstrukeiji (momenti savijanja) od gravitacionog optereéenja prikazani su na slici 2, a cd seizmitkog dejstva na slici 3. 2 i i 3 i 3 s * RS y | ar RAB jaa aT “eg Saal Mi i oss - a 0.68 = aw 7 i Slika 4. Anvelopa momenata savijanja merodavnih kombinacija dejstava Dimenzionisanje elemenata konstrukcije je sprovedeno na osnovu merodavnih kombin: cija dejstava (sl. 4). Za dimenzionisanje nosecih elemenata su kori8éeni beton C25/3 armatura SSU0 klase C;, a usvojena koli¢ina i raspored armature u gredama i stubovima prikazani su na slici 5. Stubovi su armirani sa 8016 i utegnuti Getvoroseénim wzengijama | ZBORNIK RADOVA 20 (2011) | EaUO10/7,Sem na duzini kritiéne oblasti, a na ostaloj duzini UO10/1Sem, Grede su kod oslonaca armirane u gornioj zoni sa 5014 i donjoj zoni sa 3014, a u poliu u donjoj zoni sa 3014 i u gornjoj zoni sa 2014 (sl. 5). Usvojene su uzengije u oslonaékoj zoni greda UO8I7.Sem. a u polju UO8/20em. a) ~ O b) oslonae polje Slika 5. Usvojena armatura: a) greda, b) stub Pored potrebne nosivosti, u kritidnim presecima su zadovoljeni i uslovi lokalne duktil- nosti (labela 1), Sume momenata nosivosti za stubove i grede u évorovima rama za ‘merodavnn seizmiéka komhinaciju su prikazane w taheli 2 Tabela 1. Zadovoljenje uslova lokalne duktitnosti (EN 1998-1) rede oslonae) Stubo ‘Rocficjent armiranja zategnute Zone P= 0,6335% & Pha = 0.677 Koefieiientarmiraniapritsmute zone P= 03801% 2 Pl? Duzina kritine oblast foo 10 M2 bigs = 0,675 m0 ‘Ukupai Reeficijentarnirania 001 <= 0.01 § fon = 0,08 izing kriigne oblast (sh, =2,58104=6> 3 = L,= 06m) Ispunjenostzahteva za adekvatno utezanje prseka 4 4 (0311 20283) Pe Gg 230g Vy bg E—OOBS Tabela 2. Odnos momenata nosivosti_stubova i greda u unutrasnjim évorovima rama vor Stubovi Grode EM! EM 106 KN: Mp +140kNm | N20; Mes nageseyeerii4s) 1 “ HN: My =4152KkNm | N=0; Mu Scene acenmadiale Z OK; N= LISD KN | N=0; Mm= 87 KM | C55, 465)4870145)~ Lek 303 KN; My = #165 kNm | N=0: ‘Mo =-145 kNm z BEN: My =H66KNm ] N= 0, Miy=87 NM | G66 rpyyearit4sy— N=HHOGKNE Me =4178kNm | N= 0: My 145 Nm | (10611784871) ~ 15 N=AIGKN: My —H179kNm | NO; My —=87 KN a SIOKN, Mn A189KNm | <0, Mae —145 Nin | OTRPMETHAS)= 16 akon definisanja svih geometrijskih i mehaniékih karakteristika rama, sprovedena je nekinearna stati¢ka ("pushover") analiza. Materijalna nelineamnost je uvedena u proracun preko vlaknastog modela plastiénog zgloba [7]. Popreéni presek je definisan preko tri ‘viste vlakana: utegnuti deo preseka (jezgro), neutegnuti deo preseka (zastitini sloj betona do armature) i armatura, Veza napon-dilatacija za neutegnuti i utegnuti deo popreénog preveke stuba je prikazana ua slici 6, 4 2a ulegnuli deo popretuoy preseks gree u poli kod ostonca na sli 7. Ea | ZBORNIK RADOVA 20 (2011) |Slika 6. Veza napon — dilatacija (levo — neuteguti beton; desno — utegnuti beton stuba) Slika 7. Veza napon — dilatacija 2a uiegnuti heton grede (leva — presek u polju; desma — presek kod oslonea) Plasticni zglobovi su modelirani na krajevima stubova { na krajevima i u sredinama ¢greda armiranobetonskog rama (sI. 8). Duzina zone plastiénog zgloba je usvojena da je jednaka visini odgovarajuceg popretnog prescka, 4 + Slika 8, Mesto moguéih plastignih zglobova — vlaknasti model | ZBORNIK RADOVA 20 (2011) | EaNelinearnom stati¢kom analizom odredene su "pushover" krive za uniformnu i trouga- ‘onu raspodelu boénog optereéenja po visini zerade (s1. 9). Na osnovu dobijenih rezultata proraéuna za dve razligite raspodele boénog opterecenja, primetan je veoma sliéan oblik zavisnosti sila-pomeranje. kao i da razlike izmedu vrednosti baznih sila pri istoj vredno- sti horizontalnog pomeranja ne prelaze priblizno 10%. Sve ovo ukazuje na regulamost konstrukeije i ostvarenu ujednaéenost krutosti i nosivosti po visini zgrade. Za sve dalie analize uw ovom radu kori8éena trougaona raspodela boénih sila, koja vise odgovara obliku vibracija osnovnog tona razmatranog rama, Pushover kriva 4000 300.0 _ 2500 Z r000 * 500 1000 00 00 0.00 0.05 810 gy OS 020 02s Slika 9. Pushover krive visaspratne konstrukeije — vlaknasti model trougaona raspodela yodela ravougaona Ciljno pomeranje je odredeno N2. metodom [6], na osnovu "pushover" krive dobijene analizom sistema sa vise stepeni slobode pomeranja (Vax =317KN pri d= 220m; T=1,27). Transformacija "pushover" krive na krivu kapaciteta i njena bilinearizacija (sl. 10), omoguéuiu da se odrede karakteristike ekvivalentnog sistema sa jednim stepe- nom slobode: F, = 249,6 KN; T’ = 1,86 s; m’ = 123 t; Sy/ay = 0,75; Sy/ag = OA, Pushover kriva - SDUF sistem 300 250 200 150 100 SPIN] 50 o 5 10 1s 20 u*fem| ‘Slika 10. N2 metoda ~ SDOF sistem ~ vlaknasti model Ea | ZBORNIK RADOVA 20 (2011) |akon Sto se odrede karakteristike ekvivalentnog sistema sa jednim stepenom slobode, potrebno je konstruisati krive seizmigkih zahteva i krivu kapaciteta za razmatramu konstrukeiju na istom dijagramu (s1, 11), Sto omogucuje da se odredi ciljno pomeranie ekvivalentnog sistema sa jednim stepenom — za zadato seizmicko dejstvo i usvojene karakteristike konstrukeije dobijeno je ciljno pomeranje u iznosu d,= Sy = 14,1 em. 300 280 260 240 220 2.00 160 140 120 100 > 080 060 040 000 Se(Ty/ag Sde(em) ‘Slika 11. N2 metoda — odredivanje ciljnog pomeranja SDOF sistema Na osnovu vrednosti ciljnog pomeranja ekvivalentnog sistema sa jednim stepenom slo- bode d,= 14,1 em, odredeno je ciljno pomeranje sistema sa vise stepeni slobode pomera- nja w= 17,9 em, fj. pomeranje vrha zgrade koje odgovara projektnom nivou seizmigkog dgjstva, Nakon toga, ponoynom primcnom nelineamne statitke analize, oliedtena je "pushover" kriva pri ostvarenom ciljnom pomeranju u, (sl. 12). Pushover kriva- ciljno pomeranje 3500 3000 2500 2000 150.0 soo 00 0.00 0s 0.10 ous 0.20 ulm) Slika 12, Pushover kriva pri ostvarenom cilinom pomeranju ~ vlaknasti model | ZBORNIK RADOVA 20 (2011) | Ea SIKN] -rouguona raspodelaNa osnovu veze moment-rotacija u pojedinim plastiénim zglobovima pri dostignutom cilinom pomeranju vrha zerade, formirana je Sema plastiénih zelobova (sl. 13), ‘Slika 13, Raspored plastiénih zglobova pri ostvarenom ciljnom pomeranju Na osnovu dobijenih rezultata moze se zakljusiti da je doslo do plastfikacije u poje- dinim poprecnim presecima i stubova i greda, ali bez. formiranja potpunog mehanizma oma. Nelineme deformacije (a samim tim i oftegenja) dominanino su ve javila na kra- Jevima greda, sto je u skladu sa konceptom projektovanja armiranobetonskih konstruk- cija zgrada u seizmitki aktivnim podrugjima, 4. ZAVRSNE NAPOMENE PonaSanje konstrukeija za vreme jakih 2emljotresa je veoma tesko pouzdano predvideti Ovo je posledica stohastiéke prirode zemljotresa, nedovoljnog poznavanja parametara lokacije i ponaSanja konstrukeije u nelinearnom podrugju. Odredivanje dinamickih utica- Ja u Konstrukeiji usled dejstva zemijotresa zasnovano je na teoriji vibracija. Medutim, u praktignim proraéunima seizmicka analiza uobigajeno se sprovodi primenom ekviva- Tentne staticke metode, narocito a jednostayne konstrukcije. Time se, 7a prakticno resa- vanje problema seizmigke zastite, zadatak svodi na staticki problem. Kako na osnovu statidke teorije nije mosuée odrediti realnu vrednost seizmickog dejstva i stvarni raspo- red inercijalnih sila za vreme zemljotresa, to se u seizmi¢koj analizi moraju uzeti u obzir i dinami¢ke karakteristike konstrukeije — svojstvene vrednosti i svojstveni oblici vibra- cija, Za analizu uticaja zemljotresa potrebno je usvojiti odgovarajuéi dinamigki model i definisati pobudu u zavisnosti od nadina prikazivanja seizmickog dejstva. Stvarno ponaSanje gradevinskih konstrukeija pri dejstvu jakih zemljotresa, moguée je proceniti samo primenom nelinearnih metoda analize. U radu su prikazani rezultati analize vigesprate armiranobetonske zgrade koja je dimen- zionisana prema EN 1992-1-1, za klasu visoke duktilnosti u skladu sa EN 1998-1. Proce- zna ponaSanja za zadato seizmicko dejstvo je sprovedena konvencionalnom nelinearnom, statigkom ("pushover") analizom Materijaina nelinearnost je abuhvagena primenom viaknastog modela ("fibre model"). Za nelinearu analizu su koriSéena dva matemati¢ka Ea | ZBORNIK RADOVA 20 (2011) |modela — prvi je sistem sa viSe stepeni slobode (MDOF), a drugi sistem sa jednim. stepenom slobode (SDOF). Za odredivanie uticaja u MDOF modelu koristi se nelinearna statigka analiza da bi se odredila "pushover" kriva, koja se zatim idealizuje da bi se odredile karakteristike ekvivalentnog SDOF sistema i konvertuje uw krivu kapaciteta. Komparacijom krive kapaciteta i spektralnih krivi pobude, utvrduje se odnos kapaciteta sistema i veligine seizmi¢kih zahteva — potrebne nosivosti i cilinog pomeranie. Za razmatrani nivo scizmichog dejstva i date karakteristike noseée konstrukcije, zbog usvojene visoke klase duktilnosti (DCH), kombinacija optereéenja koja sadrzi seizmicko dejstvo nije bila merodavna za dimenzionisanje popreénih preseka, odnosno efekti zem- Ijotresa nisu dovolino izrazeni u odnosu na uticaje gravitacionog optereéenja. Takode, usvojena visoka Klasa duktilnosti ima strovije zahteve za konstrukeijsko oblikovanje detaljn armature Uslov EMre2 1,3EMam potreban da se spregi formiranje plasti¢nog mehanizma u vidu fleksibilnog eprata, zadovoljen je w svim évorovima (tabela 2). Medutim, do plastif- ikacije popregnih preseka stubova (sl. 13) je doslo u évorovima kod kojih je odnos zbira proraéunskih vrednosti momenata nosivosti stubova i greda blizak graniénoj vrednost. ako je dosto do nelinearnih deformacija popreénih preseka na krajevima stednjih stu- bova treéeg i éetvrtog sprata (u veoma malom iznosu), raspored plastiénih zglobova pri ciljnom pomeranju pokazuje da nije doslo do formiranja potpunog mehanizma loma. Primenom nelinearne ("pushover") analize moze se proceniti stvarno (o¢ekivano) pona- Sanje konstrukeije pri dejstvu jakih zemljotresa. Na osnovu rezultata “pushover” analize ‘moze se proceniti da li ncka odredena konstrukeija poscduje potrcbnu nosivosti i dove~ Ijan kapacitet deformisanja za projekno seizmicko dejstvo. "Pushover" analizom se ‘mogu proverit’ ili Korigovati vrednosti faktora multiplikacije a,/a, koji se koristi pri odredivanju ukupnog faktora ponaSanja g. Za razmatranu konstrukeiju faktor ponaSanja je odreden sa preporuéenom vrednoiéu fakiora u izosu «,/a= 1,3. Stvarna vrednost ‘ovog faktora, tj rezerva nosivosti, odredena na osnovu "pushover" krive za trougaonu. raspodelu seizmi¢kih sila po visini zgrade iznosi a/c = 1,52 (SI. 9). Za rarmatramu konstrukeiju i scizmitko dejstvo dobijene su zadovoljavajuée vrednosti nosivosti, krutosti i duktitnosti. Ovo ukazuje da regularni AB okviri, kod kojih su noseéi ¢lementi dimenzionisani u saglasnosti sa EN 1998-1 a seizmitki uticaji odredeni prime- ‘nom uproséenih postupaka, mogu da razviju povoljne plastiéne mehanizme i time omo- ‘gue pribvatanje seizmickih sila i disipaciju energije pri ciklignim deformacijama ‘Zabvalnost: Rad je uraden u okviru nauéno-istrazivadkog projekta TR 36043 "Razvo i primena sveohuhvamog pristupa projektovanju novih i proceni sigurnosti postojecih konstrukcija za smanjenje seizmickog rizika u Srbiji" koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloski razvoj Republike Stbie. LITERATURA [1] BeSevié M., Landovié A., Kukaras D., Trujié T.: Analiza nosivosti spregnutih AB okrugiih stubova sa krutim éelignim pofilima, Zbornik radova Gradevinskog fakulteta, Subotica, br. 19, str. 79-91, 2010. [2] BN1992-1-1, Design of C for buildings, European Committee for Standardization, Brussels, 2004. | ZBORNIK RADOVA 20 (2011) | Ea rete Suuctures, Pact 1-1. Geuctal sues aud rules[3] BN1998-1, Design of structures for earthquake resistance - Part 1: General rules. seismic actions and rules for buildings, European Committee for Standardization, Brussels, 2004 [4] Ladinovié B.. Radujkovié A. Rageta A: Procena _duktilnosti armiranobetonskih konstrukeija. Savez gradevinskih inZenjera i tehni¢ara, Zoornik radova sa prvog nauéno — struénog savetovanja "Zemljotresno inzenjerstvo i inzenjerska seizmologija", Sokobanja, maj 2008., str. 121-126. [5] Ladinovié D.: Savremene metode seizmi¢ke analize konstrukeija zgrada, Materijali i konstrukcije, 2008, Vol. 51 (2), str. 25-40. [6] Radujkovié A., RaSeta A., Ladinovié B.: Moguéi mehanizmi loma petospratne ramovske konstrukcije. JDGK, 12. kongres, Vinjacka Banja, 26.-29, septembar 2006, Zhornike radovn, Knjiga ?, T-6, str 47-59 [7] Radujkovié A., Rageta A., Ladinovié D.: Seizmitka analiza AB okvime konstrukeije primenom nelinearne metode N2, DGKS, Simpozijum 2008, Ziatibor, 24.-26. septembar 2008., Zbornik radova, str. 391-398. [8] RaSeta A., Radujkovié A., Ladinovié B.: Modeliranje plasti¢nih zglobova za pushover” analizu visespratnin okvira, iNDIS (5; Novi Sad), Novi Sad, 2009., Zbornik radova, str. 369-376. ANALYSIS OF A REINFORCED CONCRETE HIGH DUCTILITY CLASS FRAME Summary: A design on a seismically resistant construction involves the usage of design procedures that provide a sufficient insight into the size of all seismic requirements - stiffness, load capacity, ductility and energy dissipation. Seismic Analysis of Structures, which introduces the design capacity and ductility, ean be carried out only by applying nonlincar methods. The paper presents the results of the analysis on a multi-storey reinforced concrete building that is dimensioned according to the EN 1992-1-1, for a class of high ductility (EN 1998-1). The evaluation of behavior for a given seismic action is carried out by a conventional nonlinear static ("pushover") analysis. The material nonlinearity is covered by the fiber model. Key words: reinforced conerete frame, pushover analysis, fiber model EZ | ZBORNIK RADOVA 20 (2011) |