Atomska i kvantna fizika

Laplasov operator

krune

u T u

k=2/(u/)=2/u
-frekvenca talasa

h
2

i 6

Zato kaemo da je kvadrat redingerove talasne funkcije (x,y,z,t)2 nezavisan od

vremena ako je estica u odreenom stanju ? Zasto za takvo stanje kaemo da je
stacionarno?
Da bi smo odgovorili na ovo pitanje uvedimo vodei rezultat kvantne mehanike: Za esticu
u odreenom stanju energije E , vremenski zavisna talasna funkcija (x,y,z,t) moe se predstaviti
kao proizvod vremenski nezavisne talasne funkcije (x,y,z) i proste vremenske funkcije:

( x , y , z ,t ) ( x , y , z ) e iEt /

(vremenski zavisna talasna funkcija za stacionarno stanje)

Eksponencijalna funkcija se definie Ojlerovom formulom:

Podseanje ta je konjugovano-kompleksan oblik nekog broja ili funkcije:

je konjugovano kompleksan broj broja c i tako
gde su a i b realni brojevi imamo da
Primenimo to na talasnu funkciju za stacionarno stanje

Dakle, dokazali smo poetno tvrenje.

U daljem razmatranju mi elimo da nauimo kako da koristimo redingerovu jednainu da bismo

odredili mogui energetski nivo i odgovarajuu talasnu funkciju za razliite sisteme. Zakljuili smo
da je stanje odreene energije zapravo stacionarno stanje.
Dalje posmatramo kretanje slobodne estice.

Talasna jednaina kojom se moe opisati kretanje slobodne estice u pravcu x-ose ima oblik:

gde su A i B konstante. Polazei od relacije za talasni broj k i za ugaonu frekvencu moemo napisati

; f = -frekvenca
Ako pretpostavimo da je B=iA dalje dobijamo oblik talasne funkcije za slobodnu est

Uporeujui jednainu za talasnu funkciju stacionarnog stanja i talasnu funkciju slobodne estice vidimo
da naa talasna funkcija zaista predstavlja stacionarno stanje sa energijom
i sa prostornom funkcijom

Ae e
ikx

it

Ovo predstavlja oblik talasne funkcije za slobodnu

esticu sa stacionarnim i nestacionarnim delom.
i-je imaginarna jedinica

ili

(to istovremeno znai da je

ukupna energija sistema konstantna)

( x ,t )
( x )

( x )

2
2
2
2

Lx je irina potencijalne jame

( )2

Aproksimacija centralnog polja

redingerova talasna funkcija se moe upotrebiti na atom vodonika ali uz korienje aproksimacije
centralnog polja moe se primeniti i na atom sa vie elektrona.
U ovoj aproksimaciji uzima se da atomsko jezgro i elektroni blii njemu ine
jednu celinu u odnosu na koju posmatramo preostali udaljeniji elektron. Ovakva predpostavka je
mogua kada znamo da je masa atoma praktino u celosti koncentrisana u atomskom jezgru,
jer su mase protona i neutrona oko 1836 puta vee od mase elektrona.

n0

Linjski spektar = spektralna lina karta

Emisija fotona
Emisiona linija

Apsorpcija fotona
Apsorpciona linija

Kontinualni spektar
Emisioni spektar
Apsorpcioni spektar

Linijski emisioni spektar

Linijski apsorpcioni spektar

Pukotina
Vodonik Gas

Izvor bele
svetlosti

Film

Prizma
Foto

film

Kvantno-mehaniki model atoma

Prema kvantno-mehanikom pristupu, u atomu poloaj
elektrona se ne moe potpuno sigurno odrediti, ve se moe govoriti samo o
veoj ili manjoj verovatnoi nalaenja elektrona u
nekom delu prostora oko jezgra.

Poloaj elektrona se uobiajeno predstavlja oblakom verovatnoe,

ija se gustina menja postepeno od take do take.

Cepanje energetskih nivoa pod dejstvom spoljanjeg magnetnog polja

Lz ml ; ml 0 ,1,2... l ;

l 2 , ml 0 ,1,2

n 1

Ovaj izraz nam takoe daje i broj elektrona u datoj podljusci l

Optiki kvantni generator - Laser

Laser = Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation."

Dva naina emisije fotona deekscitacijom atoma

1. Spontana deekscitacija atoma: prelaz elektrona na neki nii

energijski nivo uz emisiju fotona. Emituju se fotoni razliitih
uestanosti u svim pravcima u nepredvidivim vremenskim
intervalima (sluajni procesi deekscitacije)

2. Stimulisana (indukovana deekscitacija: Upadni foton interaguje sa

elektronom koji se nalazi na ekscitovanom nivou, stimuliui
deekscitaciju atoma i emisiju sekundarnog fotona, tj. prelaz
elektrona na nii nivo.

E3
E2

E1

Eo
N3 N 2

N1

N0

to je vii nivo, to je manja

njegova popunjenost

Svi sekundarni fotoni imaju istu uestanost i fazu

koherentni su
Broj stimulisanih prelaza zavisi od broja upadnih
fotona i od popunjenosti ekscitovanih nivoa u atomu
U realnim uslovima najvei je broj atoma u osnovnom
stanju, a to je energijski nivo vii, to je manja
njegova naseljenost

Rad Lasera je zasnovan na injenici da je mogue realizovati inverznu

naseljenost energijskih nivoa: da broj atoma u nekom pobuenom stanju
bude vei od broja atoma u osnovnom stanju
U ovom sluaju uveava se broj koherentnih fotona, dobijenih stimulisanom
deekscitacijom tih atoma
3
h

1
He pomoni
medium

Gasna smea: 10% Ne + 90%He

Ne radni
medium

Kada se uspostavi pogodna naponska razlika, deo atoma neona se ekscituje,

prelazom elektrona sa osnovnog nivoa 1 na pobueni nivo 3, dok se atomi helijuma
pobuuju na prvi pobueni nivo
U istom neonu atomi se vrlo brzo deekscituju, prelazom elektrona na nii nivo 2, jer
je verovatnoa popunjavanja tog nivoa vea.
Meutim, prvi pobueni nivo helijuma je je isti kao i neonov nivo 3. Zato, pobueni
atomi u sudarim sa atomima neona se deekscituju, pobuujui ih u nivo 3. Na ovaj
nain, zahvaljuji pomonom medijumu helijumu, postie se inverzna naseljenost
neonovog nivoa 3

Atomsko jezgro

Atom

10-10 m

Jezgra = skup nukleona: pozitivno

naelektrisani protoni + neutralni neutroni.

Nukleone na okupu dre jake nuklearne sile sile jake interakcije, koje ne zavise od
naelektrisanja. One vezuju proton sa protonom,
neutron sa neutronom i proton sa neutronom.
Kratkodometnesu privlane sile, jer deluju do
rastojanja reda veliine 10-14m.

Jake nuklearne sile nisu centralne sile i

pokazuju efekat zasienja. Svaki nukleon u
jezgru interaguje samo sa nekoliko najbliih
susednih nukleona.

Za razliku od elektrona, koji spada u skup tzv.

elementarnih estica, koje se ne mogu razbiti
na neke druge estice, proton i neutron su
kompozitne estice i sastoje se od kvarkova.
Jo uvek nije eksperimentalno registrovano
postojanje slobodnih kvarkova.

Apsolutna vrednost naelektrisanja protona

jednaka je naelektrisanju elektrona. Broj
protona u jezgru je uvek jednak broju elektrona
u elektronskom omotau, tako da je atom,
posmatran kao celina, elektroneutralan

JezgroNukleoni 10-14 m

Kvarkovi 10-15 m
Nukleon

Masa atoma je praktino u celosti koncentrisana u atomskom jezgru, jer su mase

protona i neutrona oko 1836 puta vee od mase elektrona.
Osnovne fizike veliine kojima opisujemo i karakteriemo svojstva atomskog jezgra su:

Z - atomski broj jezgra

Broj protona u jezgru ili broj elektrona oko jezgra

N - neutronski broj jezgra

Broj neutrona u jezgru

A = Z+N - maseni broj Broj nukleona u jezgru

jezgra
Q = Ze - naelektrisanje Naelektrisanje svih protona u jezgru
jezgra
XA

Oznaavanje
elementa)

= /2

Spin protona

= /2

Spin neutrona

jezgra

(hemijskog

j=e /2mp

Magneton jezgra, mp masa protona

I=Zsp + Nsn = A /2

Spin jezgra
nukleona

pm = jI

Magnetni moment jezgra.

jednak

zbiru

spinova

Energija veze jezgra

Svaki fiziki sistem, pa i atomsko jezgro, uvek spontano tei da se nae u stanju sa
najniom energijom.

To to su nukleoni u jezgru na okupu, znai da tako okupljeni imaju niu energiju, nego
kad su rastureni - slobodni.

Na okupu ih dre privlane sile, kojima odgovara negativna potencijalna energija, tako da
skupljeni u jezgru imaju manju energiju nego kao kada ne interaguju kada su slobodni.

Nukleoni u jezgru se nalaze u svojevrsnoj potencijalnoj jami, poput elektrona u metalu ili
atomu.

Da bi se jezgro rasturilo na sastavne delove, tj. da bi se dobio skup slobodnih neutrona,

treba uloiti energiju, koja je jednaka energiji veze jezgra V (analogon izlazznom radu
elektrona u metalu).
Da bi se iz jezgra izbacio jedan nukleon, treba utroiti energiju koja je jednaka energiji
veze po nukleonu:

EV

Energija veze po nukleonu najmanja je kod najlakih jezgara, a najvee vrednosti dostie
u intervalu atomskih brojeva 28<A<138.
Energija veze po nukleonu ne raste linearno sa brojem nukleona A, ali sama energija veze
jezgra priblino linearno raste sa porastom A.

Masa jezgra i defekt mase

Masa jezgra M nije jednaka prostom zbiru masa mirovanja slobodnih nukleona, nego je
manja za iznos m, koji se naziva defekt mase:

M ( Zm p Nmn ) m

m Zm p Nmn M

Defekt mase se objanjava primenom relativistike relacije E=mc2: deo mase mirovanja
nukleona utroi se za ostvarivanje veza jezgra, jer je energije veze jezgra jednaka:

EV mc 2 Zm p Nmn M c 2

Merenja masa atoma hemijskih elemenata su pokazala da pored jezgara sa brojem

nukleona koji imaju po mestu u periodnom sistemu, postoje i...

Izotopi - jezgra istog hemijskog elementa sa istim naelektrisanjem, ali sa razliitim

masama, to je posledica razlike u brojevima neutrona u njima. Primer vodonik:
protijum 1H1, deuterijum 1H2 i tricijum 1H3.

Izobari - jezgra razliitih hemijskih elemenata, jednakih masa, ali razliitih

naelektrisanja. Primer: 16S36 i 18Ar36.

Prirodna radioaktivnost jezgra

Prirodna radioaktivnost jezgra je rezultat spontanih ili indukovanih procesa u jezgru, a
ispoljava se emisijom estica (uslovno reeno-alfa i beta zraenje) ili elektromagnetnih zraka
(gama zraci).
4
Alfa zraenje, ili zraci, predstavljaju skup jezgara helijuma, 2 He koje ine 2 protona i 2
neutrona. Javljaju se kao rezultat alfa raspada jezgra, uglavnom teih elemenata, koji je
oblika:
A
A 4
4
Z

X Z 2 X

2 He

Alfa-raspad dovodi do smanjenja atomskog broja Z za 2, a masenog broja A za 4. Javlja se

samo kod tekih jezgara, kod kojih je A>200 i Z>82.

Alfa-zraci jako jonizuju sredinu kroz koju se kreu. Stvaraju oko 30000 jona na svakom
centrimetru, a duina preleta u vazduhu im je nekoliko centimetara. Potpuno ih zaustavlja
aluminijumska folija debljine 0.06 mm, kao i bioloko tkivo debljine od 0.15mm.
Beta-zraenje je emisija elektrona (ili pozitrona ) iz jezgra, koji se javljaju kao rezultat tzv.
Beta -raspada jezgra, koji je oblika:
A
A

e
Z
Z 1

Beta-raspad dovodi samo do uveanja ili umanjenja atomskog broja Z za 1 i emisije

elektrona odnosno protona. Inae, za ovaj radioaktivni raspad odgovorne su sile slabe
interakcije.
Beta-zraci imaju oko 100 puta manju jonizacionu sposobnost od -zraka, ali imaju
znatno vei prelet. Prelet u vazduhu im je oko 40m, prolaze kroz plou aluminijuma
debljine 2cm, a zaustavlja ih bioloko tkivo debljine 6cm.

Postoje dve osnovne vrste beta raspada:

Beta plus raspad:

Z

X A z 1Y A e

Beta minus raspad:

Z

X A Z 1Y A e ~

U + raspadu dolazi do smanjenja za 1 masenog broja i emituje se

pozitron e+ i neutrino
U - raspadu dolazi do poveanja za 1 masenog broja i emituje se
~
elektron e- i antineutrino

Gama-zraenje je elektromagnetno zraenje, koje se emituje iz jezgra. To je

najprodornije zraenje, velike uestanosti (1020 Hz) i malih talasnih duina (10-12m).
Javlja se pri deekscitaciji jezgra, tj. pri prelazu iz vieg u nie energijsko stanje.
Gama-zraci Imaju visoku energiju. Prelet u vazduhu od nekoliko stotina metara, a
mogu proi i kroz olovnu plou debljine 5cm. Nosioci ovog zraenja su fotoni.

Zakon radioaktivnog raspada

Neka u trenutku t imamo N neraspadnutih jezgara. Nakon vremena dt, taj broj se
smanjuje za dN. Pritom je dN ~ dt i dN ~ N =>

N
N0

dN
N dN Ndt
dt

dN
dt
N

Integralimu desnu stranu od to=0 do t, a levu stranu

od N(to)=No do N(t)=N, dobijamo da je:
N
t

dN
N N 0 dt
0

N N 0e

To je zakon radioaktivnog raspada

= Konstanta radioaktivnog raspada
karakteristina za dati radioaktivni element.
Naziva se i konstanta opadanja .

N0 je broj jezgara pre poetka raspada odnosno u trenutku t=0.

N je broj neraspadnutih jezgara u bilo kom trenutku t
Vreme poluraspada = vreme posle koga se broj neraspadnutih jezgara prepolovi u
odnosu na poetnu vrednost jezgara N0.

N0
N ( )
2

N0
N 0 e
2

ln 2

je konstanta radioaktivnog raspada

urana je 4.5 milijardi godina,

------o- Nrelacijom:
oe
Radioaktivna aktivnost A se definie kao brzina raspada jezgara, odnosno
2

dN
A
N 0 e
dt

A N A0 e

Primena radioaktivnosti: radiografija (rendgen!), kompjuterizovana tomografija (skener

- sofisticirana radiografija, vie izvora zraenja, poluprovodniki detektori umesto foto
ploa i filmova, kompjuterski generisana slika), scintigrafija (registrovanje zraenja,
koje potie od radioaktivnih izotopa ubaenih u delove tela).

Nuklearna fisija
Nuklearna fisija je proces u kome se deava deoba jezgra nekog od tekih hemijskih
elemenata na vie jezgara lakih hemijskih elemenata. Prvi procesi deobe atomskih
jezgara registrovani su u eksperimentima u kojima je jezgro urana bombardovano
neutronima. Tako, pri takvom bombardovanju jezgra izotopa urana 92U235, mogu se
desiti sledei raspadi:

235
93
140
U

B
3n 200 MeV
92
36 r
56 a
165 MeV
7 MeV
6 MeV
7 MeV
6 MeV
9 MeV

~ kinetic energy of fission products

~ gamma rays
~ kinetic energy of the neutrons
~ energy from fission products
~ gamma rays from fission products
~ anti-neutrinos from fission products

ln 2

----------

Lanana reakcija - osloboeni neutroni izazivaju cepanje druga jezgara

Deo neutrona biva zahvaen od jezgara ne izazivajui njihovo cepanje ili naputa
nuklearno gorivo ne izazvavi nijedno cepanje

Kako vidimo, kao rezultat raspada dobijaju se (obino) dva laka jezgra, negde iz
sredine periodnog sistema, nekoliko neutrona, a oslobaa se i velika energija.

Nuklearni reaktori su ureaju u kojima se odvija kontrolisan proces deobe jezgara

(fisija), sa ciljem da se dobije energija.

Energija koja se moe dobiti deobom svih jezgara 1kg urana - 235 jednaka je
energiji koja se dobija sagorevanjem 2.000.000 litara benzina, ili sagorevanjem
2.500.000 tona kamenog uglja.

Nuklearna fisija je za samo nekoliko decenija postala izuzetno znaajan i neizbean

izvor energije.

Kao nuklearno gorivo koristi se uran i plutonijum, kojih nema previe, kao to
nema previe ni drugih izvora energije (nafte, uglja itd.).

Prva primena otkria nuklearne fisije, rezultirala je raanjem atomske bombe, a tek
nekoliko godina i stvaranjem nuklearnog reaktora.

U atomskoj bombi i nuklearnom reaktoru odvijaju su isti fiziki procesi, samo to

su oni kod bombe spontani i nekontrolisani, dok su kod nuklearnog reaktora
kontrolisani.

Nuklearna fuzija

Nuklearna fuzija je proces kod koga se spajanjem jezgara

dva ili vie lakih hemijskih elemenata dobija jezgro nekog
teeg elementa.
I ovde je, kao i kod nuklearne fisije, osloboena energija
jednaki razlici energije veze dvaju jezgara deuterijuma i
kinetike energije i energije veze produkata reakcije.

2
3
4
H

H
1
1
2
e n 17.5MeV

Da bi dolo do fuzionih procesa treba jezgra deuterijuma pribliiti

do vrlo malih rastojanja, na kojima poinju da deluju privlane
nuklearne sile.

U procesu pribliavanja vri se rad na savlaivanju odbojne

Kulonove interakcije, zbog ega je neophodno uloiti relativno
veliku energiju, odnosno nuklearno gorivo - deuterijum zagrejati
do izuzetno visokih temperaturama. Radi se vrlo visokim
temperaturama, reda veliine nekoliko miliona stepeni, na kojima
su svi atomi deuterijuma jonizovani i nalaze se agregatnom
stanju, koje se naziva plazma.

Da bi se fuzija mogla koristiti kao energijski izvor, neophodno je

obezbediti fizike uslove za kontrolisano odvijanje fuzionih
procesa. Jo uvek postoji itav niz problema, koje treba reiti, da
bi se dobio fuzioni reaktor. Inae, fuzioni procesi su osnovni izvor
energije Sunce (proton-protonski fuzioni proces!).

Prva primena otkria nuklearne fuzija je bila kod hidrogenske bombe najrazornijrg
oruja koje je stvorio ljudski um.

Pored brojnih pokuaja, jo uvek nije realizovan ureaj u kome bi se kao, praktino
nepresuiv, izvor energije, koristio kontrolisani proces nuklearne fuzije.