Sem2 Clan5

LAN 5 EVROPSKE KONVENCIJE O
LJUDSKIM PRAVIMA PRAVO NA SLOBODU I

BEZBEDNOST
PRIRUNIK ZA ADVOKATE
Ovaj prirunik je pripremljen u okviru INTERIGHTS-ovog programa obuke u centralnoj i istonoj Evropi i bivem Sovjetskom Savezu. Osnovna namena prirunika je da
poslui potrebama advokata koji se bave Evropskom konvencijom o ljudskim
pravima. Prirunik obuhvata presude Evropskog suda za ljudska prava zakljuno sa
18. decembrom 2005. godine.
INTERIGHTS
LANCASTER HOUSE
33 ISLINGTON HIGH STREET
LONDON N1 9LH, UK
TEL: +44 (0.)20 7278 3230
FAX: +44 (0.)20 7278 4334
EMAIL: ir@interights.org
WWW.INTERIGHTS.ORG
INTERIGHTS paket za obuku pravo na slobodu i bezbednost prema pravilima

Evropskog suda za ljudska prava
UVOD
lan 5 Pravo na slobodu i bezbednost
1. Svako ima pravo na slobodu i bezbednost linosti. Niko nee biti lien slobode
osim u sledeim sluajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom:
(a) zakonito lienje slobode na osnovu presude nadlenog suda;
(b) zakonito hapenje ili lienje slobode zbog neizvrenja zakonite sudske
odluke ili radi obezbedjenja ispunjenja neke obaveze propisane zakonom;
(c) zakonito hapenje ili lienje slobode radi privodjenja lica pred nadlene
organe zbog opravdane sumnje da je izvilo krivino delo, ili kada se to
opravdano smatra potrebnim da bi se spreilo izvrenje krivinog dela ili
bekstvo po njegovom izvrenju;
(d) zakonito lienje slobode maloletnog lica na osnovu zakonite odluke u
svrhu vaspitnog nadzora, ili zakonito lienje slobode radi njegovog privodjenja
nadlenom organu;
(e) zakonito lienje slobode radi spreavanja irenja zaraznih bolesti, kao i
zakonito lienje slobode duevno poremeenih lica, alkoholiara, uivalaca
droge ili skitnica;
(f)zakonito hapenje ili lienje slobode lica da bi se spreilo njegov
neovlaeni ulazak u zemlju ili lica protiv koga se preduzimaju mere u cilju
deportacije ili ekstradicije.
2. Svako ko je uhapen bie odmah i na jeziku koji razume, obaveten o razlozima
za njegovo hapenje i o svakoj optubi protiv njega.
3. Svako ko je uhapen ili lien slobode shodno odredbama stava 1 taka (c) ovog
lana bie bez odlaganja izveden pred sudiju ili drugo slubeno lice zakonom
odredjeno da vri sudske funkcije, i imae pravo da mu se sudi u razumnom roku, ili
da bude oslobodjen do sudjenja. Putanje na slobodu moe se usloviti jemstvima da
e se lice pojaviti na sudjenju.
4. Svako ko je lien slobode ima pravo da pokrene postupak u kome e sud hitno
ispitati zakonitost lienja slobode i naloiti putanje na slobodu ako je lienje slobode
nezakonito.
5. Svako ko je bio uhapen ili lien slobode suprotno odredbama ovog lana ima
utuivo pravo na naknadu.
Znaenje i vanost prava na slobodu i bezbednost
Pravu na slobodu i bezbednost pridaje se znaaj i vanost ve vekovima. Takvo
shvatanje ogleda se u brojnim dokumentima, kao to su Magna Carta iz 1215
godine, i ameriki i francuski ustav s poetka 18 veka koji su znaajni prethodnici
medjunarodnih sporazuma o ljudskim pravima. Osnovna svrha lana 5 je da
pojedincu garantuje zatitu slobode linosti od nezakonitog hapenja i lienja
slobode. U tom smislu, ne bavi se ogranienjem slobode kretanja lica koju uredjuje
lan 2. Protokola 4.
Imajui u vidu lan 14 Konvencije, pravo na slobodu i bezbednost garantovano je
svima, bez obzira na razlike po osnovu pola, rase, boje koe, jezika, vere, politikih ili
Page 2 of 84

drugih ubedjenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, pripadnosti nacionalnoj manjini,
imovinskog stanja, rodjenja i drugih statusnih injenica.
Sud uvek naglaava vanost prava na slobodu i bezbednost u demokratskom
drutvu. Naprimer, u predmetu De Wilde Ooms i Versyp protiv Belgije (1971), u
kome su se podnosioci predstavke dobrovoljno predali policiji, Sud je bio miljenja da
je pravo na slobodu i bezbednost isuvie vano u demokratskom drutvu da bi lice
izgubilo dobrobit njegove zatite zbog toga to se samo predalo da bi bilo uhapeno.
lan 5 nudi zatitu ne samo u trenutku kada je neko uhapen, ve i periodino nakon
hapenja sve do oslobadjanja lica, ili krivine sudske presude na zatvorsku kaznu.
Pojam bezbednosti lica
U brojnim sluajevima, ukljuujui i skoranji Altun protiv Turske (2004), Sud je
jasno naglasio da pojmu bezbednosti lica prema lanu 5 ne treba davati nezavisne
interpretacije. Sud je primetio da je primarni cilj lana 5 zatita od nezakonitog
liavanja slobode. Podnosilac predstavke u predmetu Altun izjavio je da je bio
prisiljen da napusti svoju kuu i selo, ime je prekreno pravo na slobodu i
bezbednost pojedinca. Sud je smatrao da nestabilna lina situacija podnosioca
predstavke koja je nastala zbog gubitka doma ne potpada pod pojam bezbednosti
prema lanu 5.
U drugim sluajevima Sud je sugerisao da se pojam bezbednosti lica moe
izjednaiti sa samovoljnim aspektom liavanja slobode. Videti, naprimer, predmet
Bozano protiv Francuske koji se razmatra u daljem tekstu. Takodje pogledati i
skoranji sluaj Ocalan protiv Turske (2005) koji je opisan u daljem tekstu.
Pravo i dozvoljena ogranienja
Prva reenica lana 5 definie pravo na slobodu i bezbednost, pravo koje je
zagarantovano svima; druga pak reenica dozvoljava izuzetke iskljuivo u precizno
propisanim uslovima. Kao prvo, svako liavanje slobode mora biti posledica
zakonom propisanog postupka i drugo, mora biti odredjeno na osnovu jedne od
taaka (a) (f) stava 1. Spisak osnova za liavanje slobode je taksativan; nijedan
drugi osnov liavanja slobode nije zakonita prema lanu 5. Nadalje, liavanje slobode
koje se ne obavlja shodno zakonom propisanom postupku, ili po osnovu stava (1)
taaka (a)(f), je samovoljno i nezakonito. Organi vlasti koji liavaju lica slobode u
okolnostima protivnim lanu 5, imaju obavezu da ih odmah oslobode. Lica liena
slobode krenjem lana 5 stav 1 - 4 imaju pravo na naknadu u skladu sa odredbama
lana 5 stav 5.
Pravo na slobodu i bezbednost moe biti derogirano u vreme vanrednog stanja u
dravi u skladu sa lanom 15 Konvencije, pod uslovom da se potuju odredjene
procedure.
LIAVANJE SLOBODE
Faktori koji ukazuju na liavanje slobode
Sud je napravio fundamentalnu razliku izmedju liavanja slobode, koje nalae zatitu
u skladu sa lanom 5, i samog ogranienja kretanja koje to ne ini, kao to je napred
pomenuto. Razlika izmedju liavanja slobode i ogranienja kretanja lica je pitanje
Page 3 of 84

stepena ili intenziteta pre nego prirode ili sutine (videti predmet Guzzardi protiv
Italije (1980.)). Prema tome, generalizacija je ograniena, a uslovi se u svakom
pojedinanom sluaju moraju detaljno ispitati. U obzir se mora uzeti niz kriterijuma
kao to je vrsta, trajanje, efekti i nain sprovodjenja predmetne mere (videti predmet
Engels razmotren u daljem tekstu).
Za procenu ovog pitanja relevantne su sledei uslovi:
stepen prisile koji je korien;

prostor izolacije (to je manji, vea je verovatnoa da se utvrdi da je dolo do
liavanja slobode) i stepen obezbedjenja koji osigurava izolaciju lica;
uestanost i stepen kontrolisanja tokom primene sredstava nadzora;
obim u kome je dozvoljen kontakt sa spoljnim svetom; i
vremensko trajanje primene navedenih mera.
Sluajevi koji ukazuju na pritvor

Sledei sluajevi ilustruju pristup Suda:
U predmetu Litwa protiv Poljske (2000), policija je poslala lice koje je bilo pijano
i agresivno na javnom mestu u centar za trenjenje i tamo je zadran est i po
asova. Sud je ovo smatrao liavanjem slobode u skladu sa lanom 5.
U predmetu Guzzardi protiv Italije (1980), osumnjienom u mafijakoj aferi sud

je naloio da boravi na malom ostrvu gde je bio podvrgnut strogom policijskom
nadzoru kao preventivnoj meri. Nije smeo da izlazi nou bez prethodnog
obavetavanja policije kojoj je morao da se javlja i dva puta dnevno. Prostor u
kome se mogao slobodno kretati je bio neto vei od 800 metara u preniku i
predstavljao je minijaturni deli ostrva. U tom prostoru su najveim delom
boravila lica podvrgnuta istom reimu prisilnog boravka, i policajci. Podnosilac
predstavke skoro da nije imao nikakav kontakt sa stalnom populacijom ostrva, a
njegove telefonske veze i retke izlaske u spoljni svet je nadzirala policija. U tim
uslovima je proveo vie od esnaest meseci. Na osnovu ovih faktora uzetih
kumulativno i zbirno, Sud je zakljuio da je situacija predstavljala liavanje
slobode.
U predmetu Engel i ostali protiv Holandije (1976), koji se odnosio na

disciplinske mere preduzete protiv vie holandskih vojnika, Sud je, na osnovu
dozvoljenog obaveznog sluenja vojnog roka po lanu 4 stav (3.) taka (b)
Konvencije, napomenuo (u stavu 59) da:
Disciplinska kazna ili mera za koju bi se nesumnjivo utvrdilo da je liavanje
slobode ako bi se primenila na civilno lice, ne mora imati te karakteristike
kada se izrie vojniku na odsluenju vojnog roka. (Da bi se ustanovilo da li
ima tu karakteristiku), treba imati u vidu niz faktora kao to su priroda,
trajanje, efekti i nain izvrenja kazne ili mere o kojoj je re.
Razmatrane su razliite kategorije mera:
Lako hapenje koje podrazumeva redovno obavljanje dunosti uz

ograniavanje slobodnog vremena boravkom u zgradama ili kasarnama bez
zakljuavanja nije predstavljalo liavanje slobode.
Page 4 of 84

Tee hapenje koje se razlikovalo samo utoliko to su, po zavretku

obavljanja dunosti, vojnici bili zatvoreni na posebnom mestu koje nisu mogli
da naputaju radi odlaska u kantinu ili na rekreaciju, no, kako nisu bili
zakljuani nije postojalo liavanje slobode.
Strogo hapenje, kod koga lice nije obavljalo dunosti i bilo je zatvoreno u
zakljuanu eliju; ovo je predstavljalo liavanje slobode.
Zatvaranje u disciplinsku jedinicu, koje se izvrava u posebnom objektu
zajedno sa osudjenim kriminalcima, uz dranje pod kljuem tokom noi i
znatno je dueg trajanja od teeg hapenja, smatra se liavanjem slobode
uprkos blaem reimu.
U predmetu Ashingdane protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1985), licu koje je

patilo od duevne bolesti je odobren transfer iz specijalne bolnice visokog
bezbednosnog reima u obinu psihijatrijsku bolnicu kada mu se stanje popravilo.
Medjutim, nije bilo mogunosti da ga odmah premeste zbog gradjevinskih radova
u bolnici prijema. Tvrdio je da je zbog injenice da je reim u specijalnoj bolnici
takav da predstavlja liavanje slobode, za razliku od druge, propust da bude
premeten po dobijanju odobrenja predstavljao nezakonito liavanje slobode.
Pozivajui se na sluajeve Guzzardi i Engel, Sud je naao da je podnosilac
predstavke jednostavno preao iz jednog reima bolnikog zadravanja u drugi,
mada je drugi bio unekoliko liberalniji. Kanjenje u njegovom transferu je
jednostavno produilo zadravanje pod striktnijim reimom, a ne ukupni period
tokom koga je bio lien slobode.
U predmetu Amuur protiv Francuske (1996), podnosioci predstavke bili su

gradjani Somalije koji su iz Sirije stigli na aerodrom Orli u Parizu i traili azil.
Sledeih dvadeset dana su proveli u medjunarodnoj ili tranzitnoj zoni a da nisu
tehniki uli u Francusku. Nisu imali pristup pravnom zastupniku do petnaestog
dana. esnaestog dana su podneli molbu za azil, a 17. dana za oslobadjanje iz
pritvora. Odgovorne francuske vlasti su negirale nadlenost po njihovim
zahtevima za azil, iz razloga to nisu imali privremene dozvole boravka.
Dvadesetog dana su deportovani u Siriju prema diplomatskom sporazumu dve
vlade; dva dana kasnije, francuski sud je naloio njihovo putanje nalazei da
njihovo (prethodno) zadravanje nije bilo propisano zakonom, pa je prema tome
pretstavljalo samovoljno i nezakonito liavanje slobode. vrsto odbacujui
argument da se njihovo zadravanje moglo zavriti u bilo kom trenutku time to bi
odustali od zahteva da udju u Francusku, Sud je naveo (u stavu 48.) da:
Sama injenica da oni koji trae azil imaju mogunost da dobrovoljno
napuste zemlju u kojoj trae utoite ne iskljuuje liavanje slobode, obzirom
da je pravo da se napusti jedna zemlja, pa i sopstvena, garantovano
Protokolom br. 4 Konvencije. Nadalje, ova mogunost postaje teorijska
ukoliko nijedna druga zemlja koja nudi zatitu uporedivu sa zatitom koju
oekuju da dobiju u zemlji u kojoj trae azil nema nameru ili nije spremna da
ih primi.
(Sirija nije bila potpisnica Konvencije o izbeglicama iz 1951. godine). Imajui u
vidu injenicu da podnosioci predstavke nisu bili kriminalci ve azilanti, da su bili
pod striktnim i stalnim nadzorom policije, da su najvei deo vremena bili
preputeni sami sebi, bez socijalne ili pravne pomoi, ono to je moglo da bude
prosto zadravanje pretvorilo se u liavanje slobode zbog stepena ogranienja
kretanja i njegovog trajanja. Oznaavanje prostora medjunarodnim nije ga inilo
ekstrateritorijalnim niti ga je stavljalo van jurisdikcije Francuske, a pravni
Page 5 of 84

mehanizmi koji su podnosiocima predstavke stajali na raspolaganju za
osporavanje pritvora u tom prostoru nisu bili u skladu sa zahtevima Konvencije.
U predmetu H.M. protiv vajcarske (2002), podnosilac predstavke je bila ena u

godinama o kojoj je protiv njene volje brigu preuzeo dom za stare zbog ozbiljnog
zanemarivanja; smatralo se da nije u stanju da se stara o sebi. Ona je pak tvrdila
da je njen smetaj u dom za stare predstavljao pritvaranje prema lanu 5., i da
lan 5. nije dozvoljavao liavanje slobode zbog zanemarivanja. Sud je ispitao sve
okolnosti, utvrdjujui da je podnosilac predstavke imala mogunost da primi
pomo Udruenja za kune i posete bolesnicima umesto da bude upuena u
dom, ali da je odbila saradnju. Sud je takodje ustanovio da je, kada su je preselili,
prihvatila da ostane, i da nije bila sigurna da li joj je to bolje ili gore od uslova u
sopstvenom domu. U ovim okolnostima, Sud je utvrdio da podnosilac predstavke
nije bila liena slobode u smislu lana 5.
U predmetu Lavents protiv Latvije (2002), podnosilac predstavke se 11 meseci

nalazio u kunom pritvoru. Bio je pod stalnim nadzorom i nije mu uopte bilo
dozvoljeno da napusti kuu ni jednog trenutka. Sud je ustanovio da je ovo
predstavljalo liavanje slobode u smislu lana 5.
Radi poredjenja sa predmetom Amuur, videti nedavno donetu odluku o

prihvatljivosti u predmetu Mahdid i Haddar protiv Austrije (2005), koji se
odnosio na porodicu od 4 alirska gradjanina koji su se nali na bekom
aerdodromu i traili azil. Imali su pasoe i turistike vize za Slovaku koje su
unitili. Njihov zahtev je razmatran tri dana i potom odbijen. Podnosioci
predstavke su ostali u zoni tranzita od 4. novembra do 13. decembra 1996.
godine. Vlasti su nekoliko puta tokom tog perioda pokuale da ih deportuju u
Tunis. Alirci su tvrdili da je njihova situacija, nastala nakon odbijanja na granici,
predstavljala nezakonito liavanje slobode protiv koga nisu mogli nita efikasno
da preduzmu obzirom da ga austrijske vlasti nisu priznavale kao takvo. Sud je
napravio razliku izmedju njihovog i sluaja Amuur i izjavio da nije postojalo
liavanje slobode. Sud je primetio da je zahtev za azil reen u roku od tri dana, a
podnosioci predstavke su uprkos tome odluili da ostanu. Nadalje je Sud
konstatovao da su podnosioci predstavke odbili ponudu da budu smeteni u
posebno araniranom prostoru i bili preputeni sami sebi. Ostali su bez ikakvog
policijskog nadzora, i mogli su da organizuju svakodnevni ivot, dopisuju se i
kontaktiraju trea lica bez meanja ili provere organa vlasti. Od samog poetka
bili su u kontaktu sa humanitarnom organizacijom koja im je pruila socijalnu i
pravnu pomo. Pokuaji da se deportuju u Tunis su dva puta propali jer ih nisu
mogli pronai, a jednom su odbili da se ukrcaju u avion. Sud je dalje naglasio da
su podnosioci predstavke samovoljno odluili da unite svoje pasoe i odbili da
odu u drugu zemlju da bi nasilno uli u Austriju, za ta se Austrija ni u kom
sluaju nije mogla smatrati odgovornom.
Pri razmatranju da li je lice lieno slobode prema lanu 5. Sud manje vodi rauna o
tome kakvo je mesto zadravanja nego o gorepomenutim faktorima. Shodno tome,
smatra se da su lica koja su zadrana, naprimer, u crkvama, kuama, bolnicama,
kontrolisanim zonama aerodroma, i automobilima, bila izloena liavanju slobode.
Pitanja
1. Da li u domaem zakonu postoji definicija zadravanja ili liavanja slobode?
2. Ako je tako, da li odredba jasno definie ta predstavlja zadravanje ili
liavanje slobode?
Page 6 of 84

3. Da li postoji jasna razlika izmedju liavanja slobode i ogranienja slobode
kretanja?
4. Da li se pravo na slobodu i bezbednost primenjuje i na pripadnike oruanih
snaga?
5. Da li se pravo na slobodu i bezbednost primenjuje na svakoga, ukljuujui i lica
na privremenom boravku ili posetioce, bez diskriminacije po osnovu rase, boje
koe, politikih ili drugih ubedjenja, etnikog porekla, pola itd. (suprotno
odredbama lana 14.)?
IZUZECI: DOZVOLJENI OSNOVI ZA LIAVANJE SLOBODE
Priroda izuzetaka
Pravo na slobodu i bezbednost nije apsolutno, ve pretpostavka prema odredbama
lana 5 ide u prilog slobode. Izuzeci propisani u lanu 5 moraju se, kao i svi ostali
izuzeci od Konvencije, tumaiti veoma usko. U predmetu Quinn protiv Francuske
(1995), podnosilac predstavke je bio zadran zbog navodne prevare. Sud je naloio
da se on odmah pusti na slobodu, ali je stvarno puten jedanaest asova kasnije.
Sud je naao da je to kanjenje predstavljalo povredu odredaba lana 5, naglasivi
da je svrha lana 5 da se obezbedi da niko ne bude nezakonito lien slobode.
Kao to e biti detaljnije objanjeno u daljem tekstu, jedini izuzeci od prava na
slobodu i bezbednost su oni taksativno pobrojani u lanu 5, a svi drugi razlozi koje
zakon moe dozvoljavati su u suprotnosti sa odredbama tog lana.
Mada je spisak izuzetaka od lana 5. taksativan, primenljivost jednog izuzetka u
odredjenom predmetu ne mora iskljuivati drugi izuzetak. Liavanje slobode moe, u
zavisnosti od okolnosti, biti opravdano po vie od jednog podstava lana 5(1.).
Drugim reima, na isti sluaj se mogu primeniti dva izuzetka (videti sluaj Eriksen
protiv Norveke (1997)).
Princip zakonitosti
Pojam zakonske izvesnosti, zasnovan na vladavini prava, proima celi lan 5.
Konvencije, a posebno stav 3. Sva liavanja slobode prema odedbama lana 5.
moraju se vriti u skladu sa zakonom propisanim postupkom i biti zakonita. Ovi
navodi upuuju na domae zakone, a ideja na kojoj se zasnivaju je pravina i
korektna procedura. Ovo znai da svaka mera kojom se licu oduzima sloboda mora
biti naredjena i izvrena od strane odgovarajueg organa vlasti i ne sme biti
samovoljna (videti predmet Bizzotto protiv Italije (1989.), stav 31.).
Kvalitet zakona
Pojam zakonitosti se takodje odnosi i na kvalitet zakona o kome je re. Zakon koji
regulie liavanje slobode mora prema tome biti u skladu sa vladavinom zakona i
mora biti dostupan, precizan i predvidiv po pitanju posledica da bi se izbegao rizik
arbitrarnosti.
U predmetu Amuur protiv Francuske (1996), Sud je smatrao da neobjavljeni

cirkularni dopis koji je sadrao instrukcije dobijene od ministra i efova policije u
Page 7 of 84

vezi ilegalnih useljenika, kojima se odbija ulaz na svim granicama, ne ini zakon
dovoljnog kvaliteta jer nije bio dostupan.
U predmetu Varbanov protiv Bugarske (2000), podnosilac predstavke je po

nalogu javnog tuioca nasilno zadran u psihijatrijskoj bolnici 25 dana. Sud je
zapazio nekoliko nedostataka u domaem zakonu. Naveo je da zakon ne sadri
uputstva koja je izdao javni tuilac, i da su se uputstva nalazila u neobjavljenom
dokumentu i nisu imali zakonsko-pravno dejstvo. Sud je primetio da izrazi u
skladu sa zakonom i u skladu sa zakonom propisanim postupkom nalau ne
samo da sporna mera ima osnovu u domaem zakonu, ve i da se odnose na
kvalitet zakona o kome je re, to nalae da on bude dostupan licu o kome se
radi i predvidiv u pogledu posledica.
U predmetu Jecius protiv Litvanije (2000) Sud je smatrao sudsku odluku o

liavanju slobode zakonitom mada odluka nije bila dovoljno precizna. Sud je
zakljuio da regionalni sud ima nadlenost, a znaenje odluke je bilo jasno svim
prisutnima. Uz to, Sud je izjavio da se ne moe rei da je domai sud postupao
pogreno ili propustio da ispravno primeni domai zakon.
U predmetu Shamsa protiv Poljske (2003) Sud je bio miljenja da je

zadravanje u tranzitnoj zoni tokom neodredjenog vremenskog perioda ije
trajanje nije predvidivo, bez zakonskog osnova ili vaee odluke suda, protivno
principu zakonske izvesnosti.
U predmetu Kepenerov protiv Bugarske (2003), tokom postupaka u kojima je

uestvovao podnosilac predstavke, tuilac je naredio da podnosilac predstavke
bude podvrgnut psihijatrijskom pregledu. Kada podnosilac nije postupio u skladu
sa nalogom, tuilac je izdao nalog policiji da ga lii slobode i zadri. Bio je
uhapen i prisilno odveden u bolnicu gde je zadran 30 dana. Sud je bio miljenja
da domai zakon koji regulie liavanje slobode lica na osnovu stanja mentalnog
zdravlja nije davao ovlaenje tuiocu da lice podvrgne nasilnom zatvaranju u
psihijatrijsku kliniku u cilju obavljanja psihijatrijskog pregleda. Nadalje, primenjeni
zakon koji je bio na snazi nije obezbedjivao miljenje lekara pre nego to bi se
izvrilo zadravanje lica. Sud je zakljuio da zadravanje nije bilo zakonito
prema odredbama lana 5 stav 1 jer nije imalo uporite u domaem zakonu, niti
je nudilo zatitu od samovoljnosti, obzirom da nije zahtevalo struno medicinsko
miljenje pre zadravanja lica.
U predmetu Tkacik protiv Slovake (2003), podnosilac predstavke je protiv

svoje volje odveden od strane policije u duevnu bolnicu radu davanja lekova i
podvrgavanja testovima. Tamo je dran dui broj dana. Podnosilac predstavke je
trvdio da je prekren lan 5 stav 1, navodei da postupak nije bio u skladu sa
domaim zakonom. Sud se saglasio i izjavio da vremenska ogranienja
zadravanja predvidjena slovakim zakonom nisu potovana. Shodno tome,
zadravanje nije bilo zakonito i postojalo je krenje odredaba lana 5 stav 1.
U predmetu Ahmet zkan i ostali protiv Turske (2004) potpuni nedostatak

evidencije o zadravanju lica u jednoj od andarmerijskih stanica i
neodgovarajua evidencija u drugoj ukazivale su da je zadravanje bilo
nezakonito i da je postojalo krenje odredaba lana 5.
U predmetu Gusinskiy protiv Rusije (2004) mada je Zakon o krivinom

postupku dozvoljavao mere zadravanja u posebnim okolnostima, kao naprimer
Page 8 of 84

pritvaranje podnosioca predstavke pre podizanja optunice, vlada nije navela
nijedan raniji sluaj u kome bi se ustanovile posebne okolnosti. Prema tome,
nije dokazano da pravilo na osnovu koga lice moe biti lieno slobode odgovara
kvalitetu zakona koji nalae lan 5.
U predmetu Hilda Hafsteinsdttir protiv Islanda (2004) Sud je bio miljenja da

je postojao pravni osnov za zadravanje podnosioca predstavke u policiji zbog
pijanstva i pravljenja nereda, ali je zakljuio da zakonske odredbe nisu bile
dovoljno precizne u pogledu mera koje je policija bila ovlaena da preduzme u
vezi zadranog lica, niti su navodile maksimalno odobreno trajanje zadravanja.
tavie, instrukcije date policiji nisu bile dostupne javnosti. Prema tome,
postupanje policije i trajanje zadravanja su bili u skladu samo sa
administrativnom praksom a ne u zakonskim okvirima. Iz tih razloga Sud nije
mogao da utvrdi da je zakon dovoljno precizan i dostupan tako da se izbegne sav
rizik samovoljnosti. Prema tome liavanje podnosioca predstavke slobode nije
bilo zakonito.
Prema tome, svako liavanje slobode naredjeno na nain suprotan domaem zakonu
i postupku, ili kada domae zakonodavstvo nije dostupno, uvek e predstavljati
krenje odredaba lana 5 stav1.
U predmetu Conka protiv Belgije (2002) mere koje su preduzele domae vlasti
nisu bile u saglasnosti sa odredbama lana 5 stav 1. Podnosioci predstavke su
navedeni da odu u policijsku stanicu pod izgovorom da je njihovo prisustvo
potrebno radi kompletiranja njihovih zahteva za azil. Medjutim, po dolasku u
policijsku stanicu izdat im je novi nalog da napuste teritoriju i nalog za
zadravanje u tu svrhu. Sud je izjavio da svesna odluka organa vlasti da olakaju
ili poboljaju efikasnost planirane operacije proterivanja ilegalnih useljenika tako
to e ih prevariti u vezi cilja odredjenog obavetenja, ime e se oni lake liiti
slobode, nije u skladu sa odredbama lana 5.
Sud na neregistrovano zadravanje (tj. kada organi vlasti ne evidentiraju zadravanje

lica) gleda kao na posebno grub vid krenja zahteva za zakonitou po odredbama
lana 5.
U predmetu Fedotov protiv Rusije (2005) Sud je konstatovao da nije sainjen

nikakav zapis o hapenju podnosioca predstavke, a oficir koji je bio na elu
policijske stanice je eksplicitno odbio da saini takav dokument. Sud je ovo
smatrao veoma ozbiljnim propustom, jer je tradicionalni stav Suda da
neregistrovano
zadravanje
pojedinca
predstavlja
potpunu
negaciju
fundamentalno vanih garantija sadranih u lanu 5., i ini najozbiljniju povredu
te odredbe. Zakljueno je da nedostatak podataka kao to su datum, vreme i
mesto zadravanja, ime zadranog lica, razlozi zadravanja i ime lica koje ga vri
nije u saglasnosti sa zahtevom za zakonitost niti samom svrhom lana 5.
Sud je naveo da e trajanje pritvaranja u principu biti zakonito ako se odvija u skladu
sa odlukom domaeg suda. Jedine okolnosti pod kojima e se takvi periodi
pritvaranja smatrati nezakonitim su kada je ono naredjeno od nenadlenog organa, ili
kada postoje dokazi da je odluka nezakonita. Odluku o liavanju slobode moe u
daljem postupku ponititi vii sud. Medjutim, to nee neophodno dovesti do zakljuka
da je prvobitna odluka o liavanju slobode nevaea a time i protivna odredbama
lana 5 stav 1.
Videti predmet Benham protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1996.).
Page 9 of 84

U predmetu Ilascu i ostali protiv Moldavije i Rusije (2004) podnosioci

predstavke, oslanjajui se na odredbu o zakonitosti lana 5. stav 1 taka (a),
tvrdili su da njihovo liavanje slobode nije bilo zakonito i da sud koji ih je osudio
nije bio nadlean. Sud je primetio da pojam koji stoji iza izraza u skladu sa
zakonom propisanim postupkom u lanu 5. stav 1 taka (a) oznaava fer i
pravilnu proceduru, naime da sve mere kojima se lice liava slobode treba da
potiu i budu donete od odgovarajueg organa vlasti i ne smeju biti samovoljne.
Uz to, kako je svrha lana 5 zatita pojedinca od samovolje, osuda ne moe biti
rezultat flagrantnog negiranja pravde. U ovom predmetu, Sud je ustanovio da
nijedan od podnosilaca predstavke nije osudjen od suda, i da se zatvorska
presuda doneta od strane sudskog tela kao to je Vrhovni sud MRT na kraju
sudjenja ne moe smatrati zakonitim pritvaranjem donetim u skladu sa
zakonom propisanim postupkom.
Vanredne mere esto ne ispunjavaju proveru zakonitosti. Takve mere, kada su

navodno uvedene po diskrecionom pravu ne prolaze proveru ukoliko prevazilaze
obim zakonskih ovlaenja.
Medjunarodne pravne obaveze
Pri ocenjivanju zakonitosti liavanja slobode, Sud ima u vidu ne samo nacionalno
zakonodavstvo ve i postojee medjunarodne obaveze odredjene drave.
U predmetu Ocalan protiv Turske (2005) Sud je prihvatio da Konvencija ne

spreava saradnju medju dravama, u okvirima ugovora o ekstradiciji ili pitanjima
deportacije i dovodjenja begunaca pred lice pravde, pod uslovom da to ne utie
na bilo koje specifino pravo priznato Konvencijom. Saradnja izmedju drava u
pitanju bila je relevantan faktor koji se morao imati u vidu pri odredjivanju da li je
hapenje iz koga je proistekla predstavka Sudu bilo zakonito. Sud je naveo da je
potrebno da odlui u svetlu tvrdnji stranaka da li je presretanje podnosioca u
Keniji neposredno pre nego to je predat turskim policajcima u avionu na
aerodromu u Najrobiju bilo rezultat ina turskih policajaca koji je povredio
suverenitet Kenije i medjunarodne zakone (kao to je naveo podnosilac
pretstavke) ili saradnje izmedju turskih i kenijskih vlasti u nedostatku ugovora o
ekstradiciji izmedju Turske i Kenije koji bi ustanovio formalnu proceduru (kako je
navela vlada). Sud je zakljuio da su u tom trenutku kenijske vlasti bile odluile
da predaju podnosioca predstavke turskim organima vlasti odnosno da takvu
predaju olakaju. Prema tome, Sud je zakljuio da podnosilac predstavke nije
pribavio dokaze koji bi upuivali na zakljuak da u konkretnom sluaju Turska nije
potovala suverenitet Kenije odnosno da nije postupala u skladu sa
medjunarodnim zakonima. Hapenje i pritvor podnosioca predstavke bili su u
skladu sa zakonom propisanim postupkom u smislu lana 5 stav 1 Konvencije.
Prema tome, nije dolo do povrede te odredbe.
Pitanja
1. Da li su osnovi liavanja slobode u domaem zakonu ogranieni na one

definisane u lanu 5 stav 1 take (a) (f)?
2. Da li je ovlaenje za liavanje slobode ogranieno na odredjena lica ili organe, i,
ako, jeste, da li su jasno definisani?
3. Da li domai zakon nudi efikasnu zatitu protiv arbitrarnosti?
4. Da li su ti zakoni dovoljno precizni, dostupni i predvidivi, tako da svaki pojedinac
Page 10 of 84

moe da shvati koje okolnosti mogu da opravdaju njegovo liavanje slobode, i
koji postupci stoje na raspolaganju za osporavanje istog?
Zakonito lienje slobode na osnovu presude nadlenog suda lan 5 stav 1
taka (a)
lan 5 stav 1 taka (a) dozvoljava liavanje slobode na osnovu presude, samo
ukoliko su ispunjeni odredjeni uslovi.
Nadleni sud
Pojam nadleni sud odnosi se ne samo na precizan pravni osnov ve i na sastav i
proceduru, posebno:
o
o
o
o
iskljuuje upravne organe;

zahteva nezavisnost i objektivnost sudeeg organa;
zahteva nadlenost odgovarajueg suda za postupanje u predmetu;
znai da sudovi sa specijalnom jurisdikcijom kao to su vojni sudovi mogu
doi u obzir sve dok je njihova nezavisnost garantovana, imaju
mogunost da naloe putanje lica na slobodu, a podnosioci imaju pravo
da budu izvedeni pred te sudove bez odlaganja, kao i pravo da pokrenu
postupak kojim se zakonitost njihovog pritvora dovodi u pitanje (videti
predmet Engels razmatran u prethodnom tekstu) i;
iskljuuje odluivanje javnog tuioca, vojnog komandanta, oficira policije ili
slinog slubenog lica.
Na osnovu presude
Pojam na osnovu presude znai da liavanje slobode mora biti rezultat, uslediti i
zavisiti ili se dogoditi kao posledica presude (videti predmet B. protiv Austrije
(1990)). U uobiajenim krivinim postupcima ovo ne stvara neke probleme.
Medjutim, znaaj ovih rei postaje oigledan, naprimer, u predmetima u kojima je lice
osudjeno, pritvoreno, i konano zatvoreno. Kada je prvobitni pritvor zakonit, ponovni
pritvor, ili odluka o produenju pritvora, su zakoniti samo kada postoji neprekinuta
uzrona veza izmedju prvobitne presude i ponovnog pritvora.
U predmetu Van Droogenbroeck protiv Belgije (1982), podnosilac predstavke

osudjen je na dvogodinji zatvor i izdat je nalog za njegovo stavljanje na
raspolaganje vlastima tokom 10 godina. Sud koji je izrekao presudu istu je
zasnovao na injenici da je povratnik i da je pokazivao stalne kriminalne
tendencije. Nakon toga tri puta je uzastopno ponovno pritvaran po odluci ministra
iz vlade, poto je ponovo izvrio krivina dela. Sud je smatrao da postoji dovoljna
uzrona veza izmedju prvobitne presude i naloga za ponovni pritvor.
U predmetu Weeks protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1987), zatvorenik koji je bio

osudjen na doivotnu robiju zbog opasnosti za drutvo, bio je uslovno puten na
slobodu. U vreme injenja krivinih dela, smatralo se da ima ozbiljan poremeaj
linosti. Kako je po uslovnom otpustu poinio niz krivinih dela ukljuujui i
nasilna, uslovni otpust je ukinut od strane ministra iz vlade, i on je uhapen. Sud
je smatrao da su u vreme opoziva uslovnog otpusta postojali dovoljni razlozi na
osnovu kojih je ministar zakljuio da bi trajna sloboda podnosioca predstavke
predstavljala opasnost kako za javnost tako i za njega samoga. Shodno tome,
Page 11 of 84

uzrona veza izmedju prvobitne presude i ponovnog zatvora nije prekinuta, te je
zatvor odredjen na osnovu presude u skladu sa odredbama lana 5 stav 1
taka (a).
U predmetu Eriksen protiv Norveke (1997), podnosilac predstavke je imao

veliki dosije nasilnih krivinih dela, kao rezultat duevne bolesti. Osudjen je za
nasilno krivino delo na 120 dana zatvora a nakon toga tuilatvo je ovlaeno
od suda koji je doneo presudu da koristi bezbednosne mere u trajanju od najdue
pet godina. Domai sudovi su prihvatili produenje perioda primene
bezbednosnih mera od pet godina na osnovu zahteva podnetog pre isteka tog
roka. Sud je utvrdio da je produenje zasnovano na krivinim delima na kojima je
poivala prvobitna presuda podnosioca predstavke za pretee ponaanje i fiziki
napad. Sud je naao (u stavu 78.) da, kada sud odlui da produi preventivni
pritvor koji je odredjen kao bezbednosna mera, pre isteka perioda za koji postoji
odobrenje, takvo prolongiranje e se u principu smatrati pritvorom lica na osnovu
sudske presude, u skladu sa odredbama lana 5 stav 1 taka (a).
Odluka da se lice lieno slobode ne pusti na slobodu, ili da se ponovo pritvori na

osnovu razloga koji nisu u skladu sa namerama suda koji donosi presudu, bi izmenila
pritvor koji je bio zakonit na poetku u samovoljno liavanje slobode suprotno
odredbama lana 5. (videti predmet Weeks razmatran u prethodnom tekstu).
Znaenje izraza na osnovu presude postaje oigledno u nizu drugih okolnosti:
U predmetu Bozano protiv Francuske (1986), podnosilac predstavke je silom

odveden iz Francuske u vajcarsku uz veliku verovatnou da bude isporuen
Italiji, gde je bio u odsustvu osudjen na doivotnu robiju. Francuska vlada je
tvrdila da je njegovo dranje u policijskom automobilu kojim je odveden bilo
zakonito jer se dogodilo na osnovu presude izreene podnosiocu predstavke.
Sud je smatrao da takvo zadravanje nije posledica presude; samo se odigralo
posle presude, i prema tome bilo je obavljeno posle presude samo u
hronolokom smislu. Prema tome, nije bilo zakonito prema odredbama lana 5
stav 1 taka (a).
U predmetu Monnell i Morris protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1987),

podnosioci su uloili neosnovanu albu protiv presude, to je dovelo do toga da
sudija apelacionog suda naloi da izgube deo vremena provedenog u zatvoru (tj.
moraju ponovo da odslue taj period). Proveli su daljih 28, odnosno 56 dana u
zatvoru. Sud je bio miljenja da postoji dovoljna uzrona veza izmedju prvobitne
presude i gubitka vremena, jer je svrha gubljenja vremena u domaem
pravosudju neodvojivi deo krivinog postupka po albi na presudu, i ima za cilj
kako da smanji broj neosnovnaih albi tako i da obezbedi da se izjavljene albe
razmotre u razumnom roku. Prema tome, postojala je dovoljna i zakonita veza
izmedju presude i gubitka vremena.
Odluka o prihvatljivosti u predmetu Veermae protiv Finske (2005) odnosila se

na dravljanina Estonije osudjenog zbog krivinog dela u Finskoj. U skladu sa
Konvencijom o transferu osudjenih lica i njenim dodatnim protokolom, finske
vlasti su planirale da ga prebace nazad u zemlju porekla, Estoniju, radi sluenja
zatvorske kazne. Sud je uoio da je podnosilac predstavke oekivao da bude
uslovno puten na slobodu u Finskoj po odsluenju jedne polovine kazne. alio
se da e najverovatnije provesti vie vremena u zatvoru ako bude vraen u
Estoniju, ime bi bio prekren lan 5. Sud je naglasio da Konvenciju treba to je
Page 12 of 84

vie mogue tumaiti u skladu sa drugim pravilima medjunarodnog prava iji je
ona deo u konkretnom sluaju Konvencije o transferu. Sud je smatrao da
mogunost dueg perioda zatvora u dravi koja izvrava kaznu sama po sebi ne
ini liavanje slobode nezakonitim, sve dok kazna koju osudjeno lice treba da
odslui ne prelazi kaznu izreenu u krivinom postupku. U svakom sluaju,
postojala je mogunost ulaganja albe kod upravnog suda protiv odluke o
transferu, ako je postojala mogunost da kazna bude dua. Sud nije iskljuio ni
mogunost da de facto flagrantno dua osuda u dravi koja izvrava kaznu moe
pokrenuti pitanje po lanu 5. a time i odgovornost drave koja je izrekla presudu.
Da bi to bio sluaj, medjutim, bilo bi potrebno dokazati postojanje bitnih osnova
za uverenje da bi vreme trajanja zatvorske kazne u dravi koja je izvrava bilo
toliko flagrantno neproporcionalno vremenu koje bi morao da odslui u dravi
koja je izrekla presudu. Te osnove nisu ustanovljene u ovom sluaju.
Sud takodje moe razmatrati i u kojoj meri je postupak pred domaim sudom u
skladu sa lanom 6 Konvencije, pri odredjivanju da li je bilo koje kasnije liavanje
slobode opravdano prema odredbama lana 5 stav 1 taka (a). Kada sudjenje pred
domaim sudom predstavlja flagrantno negiranje pravde (tj. kada je jasno suprotno
odredbama lana 6.), tako odredjen pritvor ne potpada pod lan 5 stav 1 taka (a).
U predmetu Stoichkov protiv Bugarske (2005), podnosilac predstavke je u

odsustvu osudjen na zatvorsku kaznu. alio se da boravak u zatvoru kri
njegova prava iz lana 5 jer nije osudjen od strane nadlenog suda zbog
nemogunosti da se brani tokom sudjenja i odbijanja domaih vlasti da ponovo
otvore postupak. Sud je primetio da zahtev lana 5 stav 1 taka (a) da lice bude
zakonito lieno slobode na osnovu presude nadlenog suda ne implicira da Sud
mora da podvrgne postupke koji vode do te presude detaljnoj analizi i da proveri
da li su u celini u skladu sa svim zahtevima lana 6. Konvencije. Medjutim, Sud je
takodje smatrao da ako je presuda rezultat postupka koji je predstavljao
flagrantno negiranje pravde, tj. bila je jasno suprotna odredbama lana 6 ili
principima koje on obuhvata, kasnije liavanje slobode ne bi bilo opravdano po
lanu 5 stav 1. Citirajui relevantnu sudsku praksu po lanu 6 (posebno,
Einhorn protiv Francuske), Sud je primetio da dunost garantovanja prava
okrivljenog lica da bude prisutno u sudnici bilo tokom prvobitnog pretresa ili na
ponovnom sudjenju predstavlja jedan od osnovnih zahteva lana 6 i duboko je
ugradjen u tu odredbu. Prema tome, krivini postupak vodjen u odsustvu, ije je
ponovno otvaranje naknadno odbijeno, bez ikakvih indicija da je okrivljeni odbio
pravo prisustva tokom sudjenja, moe se slobodno opisati kao jasno suprotan
odredbama lana 6 ili principima koje on obuhvata. U ovom sluaju nije bilo
indicija koje bi ukazivale da se podnosilac predstavke odrekao ovog svog prava,
te je Sud zakljuio da je, kako sudski postupak nije bio u skladu sa lanom 6,
njegov produeni pritvor krio lan 5. Konvencije.
Pitanja
1. Da li zakon dovoljno jasno definie postupak pritvaranja lica na osnovu
presude?
2. Da li domai zakon garantuje da liavanje slobode na osnovu presude usledi kao
posledica presude?
3. Postoje li zakonske odredbe koje obezbedjuju nezavisnost i objektivnost sudova
koji izriu presude?
4. Da li zakon sadri odgovarajue odredbe u vezi lica ponovno pritvorenih posle
poetnog perioda pritvora, u skladu sa goreopisanom sudskom praksom?
Page 13 of 84

3.3
Neizvrenje zakonite sudske odluke, i obezbedjivanje ispunjenja obaveze

propisane zakonom lan 5. stav 1 taka (b)
Liavanje slobode opisano u ovom odeljku koncipirano je kao metod obezbedjivanja

izvrenja odredjenih obaveza. Ne smatra se oblikom kanjavanja. Ova odredba
sadri dva odvojena dela, od kojih se prvi odnosi na sudske odluke, a drugi na
zakonske obaveze koje proizilaze iz drugih izvora.
Neizvrenje zakonite sudske odluke
Preduslov liavanja slobode prema prvom delu lana 5 stav 1 taka (b), predstavlja
nepostupanje u skladu sa zakonitom izvrnom sudskom odlukom. Liavanje slobode
se ne moe koristiti zbog oekivanja da se nee postupiti po sudskoj odluci. Ovde se
liavanje slobode koristi od strane sudova kao sredstvo za stimulisanje postupanja
po sudskim odlukama. Vrste sudskih odluka predvidjene ovim delom odredbe
ukljuuju:
Naloge za servisno odravanje;

Sudski nalog za test krvi;
Nalog za prijavu imovine;
Nalog za lekarski pregled;
Kanjivo neplaanje novanih kazni koje je sud odredio; i
Odbijanje prisustva na sudu po dobijanju sudskog naloga ili svedoenja.
Zakonitost sudske odluke zavisi od toga da li je:
Sud uredno konstituisan i sastavljen;

Sud ima ovlaenje da donese predmetnu odluku; i
Da je odluka doneta u odgovarajuem postupku.
Obezbedjivanje ispunjenja obaveze propisane zakonom

Drugi deo, obezbedjivanje ispunjenja obaveze propisane zakonom, dozvoljava
liavanje slobode samo da bi se lice prisililo da ispuni specifinu i konkretnu obavezu
koju do tog trenutka nije ispunilo (videti predmet Engels razmatran u predhodnom
tekstu stav 69.)
Nadalje, obaveza lica mora generalno ve postojati, te prema tome pritvor nije u
normalnim uslovima dozvoljen u odsustvu predhodno neispunjene zakonske
obaveze. Kao to je ve navedeno, liavanje slobode ovde ne predstavlja kaznu; cilj
pritvora prema ovom delu je obezbedjivanje ispunjenja predmetne obaveze.
Sud je veoma jasno naveo da ne dozvoljava sledee:
Preventivni pritvor, npr. navodnih terorista (videti predmet Lawless protiv
Irske (1961.); ili
Pritvor u cilju vrenja opte dunosti poslunosti zakonu (videti predmet
Engels razmatran napred).
Cilj liavanja slobode mora stvarno biti obezbedjivanje neposrednog ispunjenja
odredjene obaveze.
Page 14 of 84

U predmetu Nowicka protiv Poljske (2002), podnosilac predstavke je

uestvovala u postupku u kome se pojavilo pitanje njenog duevnog zdravlja.
Doneta je odluka da se podvrgne psihijatrijskom pregledu. Kako nije postupila u
skladu sa odlukom, izdat je nalog za hapenje. Drana je u pritvoru osam dana
pre nego to su je pregledali. Kasnije je izdat drugi sudski nalog za njeno
hapenje radi daljih medicinskih ispitivanja. Ovog puta je bila pritvorena 27 dana
do pregleda. Sud, primeujui da je osnov liavanja slobode bio zakonit, naime
osiguranje ispunjenja obaveze podvrgavanja psihijatrijskom pregledu, bio je
miljenja da duine trajanja oba pritvora pre pregleda nisu u skladu sa namerom
vlasti da osigura neposredno ispunjenje obaveze od strane podnosioca
predstavke. U ovim okolnostima, Sud je zakljuio da vlasti nisu uspele da
naprave ravnoteu izmedju vanosti osiguranja neposrednog ispunjenja
predmetne obaveze, i vanosti prava na slobodu. Prema tome utvrdjeno je da je
prekren lan 5 stav 1.
Pritvor takodje mora biti srazmeran razlogu zbog koga je odredjen.
U predmetu Vasileva protiv Danske (2003), podnosilac predstavke je bila 67godinja ena koju je voza autobusa optuio da nije imala urednu kartu.
Pokuao je da joj naplati kaznu, no ona je odbila da otkrije svoj identitet na nain
kako nalae zakon. Pozvana je policija, i, kada je ona ponovo odbila da otkrije
identitet, uhapena je i odvedena u policijsku stanicu. Drana je 13 i po sati, pred
kraj kog vremena je otkrila svoj identitet. Sud je smatrao da, imajui u vidu
minornu prirodu prekraja koji je povlaio mandatnu kaznu, zadravanje u
trajanju od 13 i po asova nije bilo srazmerno svom cilju. Sud je posebnu panju
obratio na injenicu da tokom predmetnog perioda nije uinjen nikakav napor da
se utvrdi njen identitet. Nadalje, Sud je primetio da je, imajui u vidu poodmaklo
ivotno doba podnosioca predstavke, bilo potrebno pozvati lekara to je moglo
da koristi pri prevazilaenju prepreka u komunikacijama podnosioca predstavke i
policije.
Primeri vrsta obaveza (koje moraju biti u skladu sa Konvencijom) predvidjeni ovim
odeljkom su:
obaveza noenja line karte;

obaveza podnoenja poreske prijave; i
obaveza sluenja vojnog roka.
U odredjenim ogranienim okolnostima urgentne prirode, kao to je borba protiv

terorizma, liavanje slobode moe biti dozvoljeno po ovom odeljku kada je
neophodno da obezbedi izvrenje neposredno prisutne obaveze.
U predmetu McVeigh protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1982), prethodna

Komisija je razmatrala situaciju trojice ljudi zadranih 45 asova na mestu ulaska
u Veliku Britaniju iz Severne Irske, da bi ih podvrgli daljem ispitivanju. Prema
zakonu o antiterorizmu koji je u to vreme bio na snazi, lica koja ulaze u Veliku
Britaniju su mogla biti ispitivana radi provere mogue veze sa terorizmom. Kada
se pojavi sumnja, lice moe biti obavezno da se podvrgne daljem ispitivanju. U
ovom sluaju, podnosioci predstavke su bili zadrani da bi se obezbedilo
efikasno ispunjenje obaveze kada do nje dodje. Komisija je utvrdila da je
obaveza bila specifina i konkretna. Nalazei da je zadravanje bilo opravdano
po lanu 5. stav 1 taka (b), Komisija je primetila da je ispunjenje obaveze bilo
stvar hitne potrebe, a nisu postojala druga razumno praktina sredstva da se
Page 15 of 84

obezbedi njeno izvrenje. Pritom je Sud izjavio da je u demokratskom drutvu
vano odmeriti ravnoteu izmedju vanosti neposrednog ispunjenja obaveze i
vanosti prava na slobodu. Trajanje perioda zadravanja je bilo relevantan faktor
pri pravljenju te ravnotee.
Uopteno govorei, opravdanost liavanja slobode po lanu 5. stav 1 taka (b) se
moe praktino oceniti u svetlu Konvencije kao celine; naprimer kada:
je njegova namera zatita prava drugih (npr. uivanje imovine prema lanu 1.
Protokola 1.);
se odnosi na odredjene obaveze predvidjene Konvencijom (npr. obaveza
sluenja vojnog roka: videti lan 4.);
daje uinak drugim pravima (npr. delotvornosti sudskog sistema po lanu 6.); ili
predstavlja opravdanu i srazmernu meru preduzetu u cilju zatite ire drutvene
zajednice (npr. carinske i policijske kontrole na ulazima u zemlju).
Pitanja
1. Da li domai zakoni dozvoljavaju liavanje slobode zbog nepostupanja po

zakonitim sudskim odlukama?
2. Ako je tako, da li zavise od nepostupanja po sudskim odlukama?
3. Da li domai zakoni dozvoljavaju liavanje slobode radi obezbedjivanja ispunjenja
obaveze propisane zakonom? Ako je tako, da li zavise od neispunjenja
odredjenih obaveza?
4. Da li domai zakon jasno navodi da je cilj takvog liavanja slobode da se
obezbedi izvrenje odredjenih obaveza a ne kazna za nepostupanje?
3.4
Hapenje i pritvor lica osumnjienog za krivino delo lan 5 stav 1

taka(c)
Taka (c) regulie hapenje i pritvor lica u cilju sprovodjenja krivinog zakona. To je
sredstvo kojim se mogu zapoeti krivini postupci. Mogunost hapenja je neophodni
element krivino-pravnog sistema, ali se mora koristiti na ispravan nain da bi se
zadovoljili zahtevi lana 5.
Prema lanu 5 stav 1 taka (c) postoje tri osnova za hapenje:
o
o
o
Radi dovodjenja pred nadleni dravni organ lica za koje se osnovano

sumnja da je poinilo krivino delo
Kada je razumno potrebno radi spreavanja injenja krivinog dela
Radi spreavanja bekstva lica nakon poinjenog krivinog dela.
Najvei broj predmeta koji su doli pred Sud po osnovu lana 5 stav 1 taka (c),
odnosio se na razumnu sumnju o poinjenom krivinom delu; druga dva osnova se
redje primenjuju. U svakom sluaju, izgleda da su oni suvini zahtevijer izreka oba ta
stava pretpostavlja injenje krivinog dela (/i/ pokuaj zavere za injenje, i /ii/ injenje
krivinog dela).
Svako hapenje po osnovu lana 5 stav 1 taka (c) mora biti izvedeno u skladu sa
zakonom propisanim postupkom i mora biti zakonito. Uz to, lan 5 stav 1 taka (c)
se mora tumaiti zajedno sa lanom 5 stav 3. Na taj nain, sva lica uhapena i
Page 16 of 84

pritvorena po osnovu lana 5 stav 1 taka (c) imaju pravo da budu bez odlaganja
izvedena pred sud, kao i pravo na sudjenje u razumnom roku ili oslobadjanje u
oekivanju sudjenja. lan 5 taka (c) i stav 3 ne slue samo za zatitu od
nezakonitog liavanja slobode, ve su i deo grupe prava koja tite fiziki integritet
pritvorenog lica. Precizno regulisano liavanje slobode pomae da se smanji rizik da
pritvoreno lice bude izloeno postupanju protivnom lanu 3 Konvencije (muenje i
neoveno i poniavajue postupanje) ili da dodje do smrti u pritvoru ili nestanka lica,
protivno lanu 2 koji garantuje pravo na ivot. Oni takodje doprinose pravu
okrivljenog lica na pravino sudjenje. Precizno regulisan pritvor pre sudjenja
umanjuje rizik da se okrivljeni ubedi na priznanje dela; takva priznanja su u svakom
sluaju krajnje nepouzdana. Precizno regulisani pritvor pre sudjenja takodje
obezbedjuje da organi drave ekspeditivno sprovedu neophodnu istragu u vezi
pritvorenih lica.
Znaenje i trajanje hapenja i pritvora po lanu 5 stav 1 taka (c)
Hapenje po lanu 5 stav 1 taka (c) predstavlja prvu radnju u privodjenju lica
osumnjienog da je poinio krivino delo. Znaenje te rei u lanu 5 stav 1 taka (c)
ne mora biti identino znaenjima koja ona ima u domaem pravosudju. Poto
znaenje prema Konvenciji ima prioritet nad domaim intepretacijama, izuzetno je
vano da nacionalne vlasti shvate znaenje hapenja u smislu lana 5 stav 1 taka
(c).
Prema lanu 5 stav 1 taka (c) liavanje slobode prestaje da bude opravdano na dan
kada je odlueno povodom optubi protiv nekog lica. Ukoliko je lice zakonski
osudjeno, kasniji pritvor podlee odredbama lana 5 stav1 taka (a); u sluaju
oslobadjanja od optubi, lice se mora pustiti na slobodu.
U predmetu Labita protiv Italije (2000) Sud je razmatrao sluaj u kome je

podnosilac predstavke zadran dvanaest asova nakon oslobadjajue odluke.
Sud je prihvatio da, mada je tano da prema odredbama lana 5 stav 1 taka (c)
pritvaranje prestaje da bude opravdano na dan kada je odlueno povodom
optubi protiv pritvorenog lica i da, shodno tome, ta odredba ne pokriva pritvor
posle oslobadjanja, esto je neizbeno izvesno kanjenje u izvrenju odluke da
se pritvoreno lice pusti na slobodu, mada ono mora biti svedeno na minimum.
Sud je, medjutim, napomenuo da se u konkretnom sluaju kanjenje u putanju
podnosioca predstavke samo delimino moglo pripisati potrebi za odgovarajuim
administrativnim formalnostima. Dodatno kanjenje je izazvano neprisustvom
evidentiara. Tek po njegovom povratku bilo je mogue proveriti da ne postoje
drugi razlozi za zadravanje podnosioca predstavke u pritvoru i aktiviranje drugih
administrativnih formalnosti koje su potrebne za otpust.Prema tome, produeni
pritvor podnosioca predstavke posle donoenja odluke o njegovom oslobadjanju
nije predstavljao korak u izvrenju naloga za oslobadjanja, i shodno tome nije
potpdao pod stav 1. taku (c), ili bilo koji drugi stav lana 5. Time je prekren lan
5 stav 1.
Nivo osnovane sumnje

Nivo sumnje koji se zahteva ovim odeljkom je osnovana sumnja, koji se mora
shvatiti u znaenju koji mu pridaje Konvencija. Ako nivo sumnje u domaem
pravosudju ne zadovolji proveru Suda, pritvor pre presude koji iz njega proizilazi kri
lan 5.
Page 17 of 84

Osnovana sumnja pretpostavlja postojanje injenica ili informacija koje bi uverile
objektivnog posmatraa da je lice o kome se radi moglo da poini krivino delo.
Videti predmet Fox, Campbell and Hartley protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1990).
Prema tome, potrebni nivo sumnje ne znai da je bilo potrebno da istrane vlasti
pribave dovoljno dokaza da podnesu optubu u trenutku hapenja, ili ak dok je lice
kod njih u pritvoru. Odista, lice koje hapsi ne mora biti ubedjeno da je stvarno
poinjeno krivino delo. Kao to je Sud primetio u sluaju Margaret Murray protiv
Ujedinjenog Kraljevstva (1994), cilj ispitivanja tokom pritvora koji sledi hapenju je:
napredovanje u krivinoj istrazi potvrdom ili negiranjem konkretnih sumnji na
kojima je hapenje zasnovano.
ta je osnovano u izvesnoj meri e zavisiti od okolnosti sluaja. Shodno tome,
hapenja u kontekstu borbe protiv terorizma spadaju u zasebnu kategoriju.
Osnovanost sumnje koja opravdava hapenje u vezi dela terorizma ne moe se uvek
ceniti po istim standardima koji se primenjuju u borbi sa klasinim kriminalom.
U predmetu Fox, Campbell i Hartley protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1990),

hapenja i pritvor radi ispitivanja osumnjienih za terorizam, prema zakonima koji
su vaili u tom trenutku, su zahtevali istinitu i potenu sumnju. Drava-uesnica
u sporu je tvrdila da, iz bezbednosnih razloga, nije mogla da otkrije osetljive
informacije koje su predstavljale osnov za hapenje. Utvrdjujui krenje lana 5
stav 1 taka (c), Sud je naao da su primenjeni domai standardi bili nii od onih
koji se odnose na osnovanu sumnju. Sud je izjavio da lan 5 stav 1 taka (c)
Konvencije ne bi trebalo primenjivati na nain koji e postaviti nesrazmerne
tekoe pred policijske vlasti drava-ugovornica u preduzimanju efikasnih mera
za borbu protiv organizovanog terorizma. U takvim okolnostima, Sud je primetio
(u stavu 34.) da se od drava ne moe oekivati da otkriju poverljive izvore
informacija, pa ak ni injenice koje bi mogle ukazivati na takve izvore informacija
ili njihov identitet. Uprkos tome, bilo je neophodno dati izvesne informacije
kojima bi se utvrdilo postojanje razloga za osnovanu sumnju. Informacije koje su
koriene (prethodne osude u vezi terorizma, kao i ispitivanje tokom pritvora u
vezi specifinih dela terorizma) u ovom sluaju nisu bile dovoljne da se ustanovi
postojanje osnovane sumnje. Prema tome, dolo je do povrede odredaba lana 5
stav 1 taka (c).
Sluaj Margaret Murray (naveden u gornjem tekstu) ilustruje relativno nizak prag
osnovanosti potrebne u sluajevima terorizma, u kojima se osumnjieni hapse
na kratko vreme. Murray-jevu je uhapsio lan oruanih snaga koji joj je rekao da
je hapsi na osnovu odeljka 14.. Nije dobila nikakve dalje informacije u tom
trenutku. Liena je slobode i drana neto preko dva sata (odgovarajua
zakonska odredba dozvoljavala je zadravanje do etiri asa) i ispitivana o
umeanosti u teroristike aktivnosti. Pitali su je o kontaktima sa dvojicom brae,
koji su neto ranije bili osudjeni u Sjedinjenim Amerikim Dravama zbog
kupovine oruja za teroristiku organizaciju IRA. Potom je oslobodjena bez
optubi. Podnosilac predstavke se alila da nije uhapena zbog osnovane
sumnje da je poinila bilo kakvo krivino delo. Vlada-uesnica u sporu oslanjala
se na injenicu da su braa podnosioca predstavke veoma skoro osudjena zbog
dela terorizma u SAD, a podnosilac predstavke je putovala u SAD i tamo bila u
kontaktu sa svojom braom. Vlada je takodje izjavila da joj je pouzdan ali tajni
izvor pruio informacije na kojima je mogla da zasnuje svoju sumnju. Sud je uzeo
u obzir duinu pritvora kao i maksimalnu dozvoljenu duinu. Zakljuio je, imajui
Page 18 of 84

u vidu posebne zahteve istrage krivinih dela terorizma, da je Murray uhapena
na osnovu osnovane sumnje da je umeana u teroristike aktivnosti.
Medjutim, mada Sud prihvata da istraga o teroristikim aktivnostima predstavlja
poseban problem organima vlasti, to ne znai da organi vlasti imaju carte blanche da
hapse osumnjiene i pritvaraju ih u policiji, bez efikasne kontrole od strane domaih
sudova. Izuzev ako predmetna drava uvede odstupanje po lanu 15, puna zatita
lana 5 se primenjuje ak i na navodne teroriste ili druga lica koja predstavljaju
opasnost za dravu. ak i kada je drava uvela odstupanje, Sud je zauzeo stav da i
dalje ima pravo da ispita da li je odredjena mera bila apsolutno neophodna u
uslovima vanrednih okolnosti. Videti predmet Demir i ostali protiv Turske (1993) (u
stavu 48.).
Krivino delo
U smislu lana 5 stav 1 taka (c) delo mora biti konkretno i specifino (videti
predmet Guzzardi protiv Italije (1980) u stavu 102). U sluaju Guzzardi Sud je bio
miljenja da re krivino delo ne pokriva politiku opte prevencije zloina usmerenu
na odredjenu kategoriju lica (u konkretnom sluaju, lanove mafije) koja predstavlja
opasnost zbog opte sklonosti injenju krivinih dela. Svako hapenje na osnovu
lana 5 stav 1 taka (c), mora biti izvedeno u cilju privodjenja uhapenog lica pred
nadleni sudski organ. Prema tome, sumnja se mora odnositi na ponaanje u
prolosti koje moe predstavljati specifino krivino delo. Sama sumnja o nameri da
se poini izvesno delo ne moe predstavljati osnov optubi za koje se odgovara pred
sudom, izuzev ako dela poinjena u realizaciji namere ne predstavljaju kriminalnu
zaveru ili pokuaj izvrenja krivinih dela. Hapenje po osnovu sumnje ili namere ne
slui propisanoj svrsi i predstavlja krenje lana 5 stav 1 taka (c) (videti predmet
Lawless razmatran napred).
Nadleni sudski organ
Svako lice uhapeno po lanu 5 stav 1 taka (c) ima pravo da bude izvedeno pred
nadleni sudski organ. Znaenje ovoga poklapa se sa izrazom sudija ili drugo lice
zakonom odredjeno da vri sudske funkcije sadranim u lanu 5 stav 3.
Odgovarajui sud mora imati nadlenost da odluuje u predmetu, mora biti nezavisan
od stranaka i mora imati ovlaenja da donosi obavezujue odluke u vezi
oslobadjanja.
Kada ispitivanje osumnjienog u pritvoru ukloni osnovanu sumnju, organ koji ga je
pritvorio duan je da lice oslobodi. Razlog tome je to osnovana sumnja po lanu 5
stav 1 taka (c) predstavlja osnovu pritvora; u trenutku kada osnovana sumnja
prestane da postoji, osnov pritvora, mada je bio zakonit na poetku, prestaje da bude
zakonit. injenica da se pritvoreno lice oslobadja bez privodjenja pred nadlene
sudske organe ne mora nuno ponititi hapenje ili pritvor. Pod uslovom da je lice
pritvoreno na nain koji u svim drugim aspektima odgovara lanu 5 stav 1 taka (c),i
pod uslovom da je lice oslobodjeno na vreme (videti lan 5 stav 3 u daljem tekstu),
protiv pritvora se ne moe uspeno uloiti predstavka po lanu 5 (videti predmet
Brogan i ostali protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1988)).
Pitanja
1. Koji je pravni osnov za hapenje: da li je dovoljno jasan (tj. razumljiv za optu
populaciju), precizan i ogranienog obima?
Page 19 of 84

2. Ko ima ovlaenje da vri hapenja? Da li su okolnosti pod kojima ti organi deluju
definisane zakonom?
3. Da li zakon daje adekvatnu definiciju osnovane sumnje koja moe pruiti osnov
za hapenje?
4. Da li ovlaena slubena lica koja imaju pravo hapenja dobijaju odgovarajuu
obuku i nadzor o nainu formiranja osnovane sumnje?
5. Da li zakon precizira da se hapenja zbog osnovane sumnje moraju odnositi na
konkretna i odredjena krivina dela?
6. Da li hapenja i pritvor omoguavaju ispitivanje ili druge istrane radnje radi
potvrdjivanja ili negiranja sumnje?
7. Da li zakon obezbedjuje putanje na slobodu pritvorenih lica bez odlaganja kada
se otkloni osnovana sumnja, npr. posle ispitivanja i drugih vrsta istranih radnji?
3.5
Pritvor maloletnika lan 5 stav 1 taka (d)
Mada Konvencija ne definie ko ima status maloletnog lica, u svetlu evropskih

standarda uzima se da je maloletnik svako lice mladje od osamnaest godina. lan 5.
stav 1 taka (d) sastoji se od dva odvojena dela. Prvi je zakonita odluka u svrhu
vaspitnog nadzora a drugi liavanje slobode radi dovodjenja pred nadleni sudski
organ.
Kao i u sluaju drugih odeljaka lana 5, liavanje slobode prema lanu 5 stav 1 taka
(d) mora biti propraen odgovarajuim zatitnim merama (bilo da je liavanje slobode
izvreno na osnovu lana 5 stav 1 taka (d) ili druge odredbe lana 5).; tj. mora
zadovoljiti mentalno, emotivno i intelektualno stanje deteta, kao to je mogunost
susreta sa lanovima porodice, zaseban i na odgovarajui nain opremljen smetaj
sa odgovarajuim osobljem, kao i podrka i pomo odgovarajue odrasle osobe u
odredjenom trenutku.
Zakonita odluka u svrhu vaspitnog nadzora
Ova vrsta odluke ne mora biti doneta od strane suda. Mogu ih donositi upravni organi
ovlaeni za donoenje takvih odluka. Medjutim, maloletnik, ili njegovi/njeni zakonski
zastupnici, moraju imati mogunost pokretanja postupka kojim se zakonitost bilo koje
od tih odluka bez odlaganja reava od strane suda; takav sud mora imati ovlaenje
da naredi oslobadjanje ukoliko pritvor nije zakonit. Mada je ovaj deo sainjen
relativno slobodno, Sud zahteva striktne garancije da e odluka o pritvoru sluiti u
vaspitne svrhe. Zadravanje deteta u pritvoru moe biti dozvoljeno po ovom delu
samo ukoliko je period kratak, i smatra se neophodnim da bi se maloletno lice
lociralo i bilo poslato u odgovarajuu vaspitnu ustanovu.
U predmetu Bouamar protiv Belgije (1988), maloletni podnosilac predstavke

patio je od tekog poremeaja linosti. Uzastopno je zadravan u pritvoru po
zakonu koji je dozvoljavao takav pritvor do najdue 15 dana u oekivanju slanja u
odgovarajuu vaspitnu instituciju, a takvu instituciju je bilo nemogue nai
odmah. Tokom perioda od 291 dana, bio je u pritvoru devet puta po najvie 15
dana, to je ukupno iznelo 119 dana. Nikada nije poslat u odgovarajuu vaspitnu
instituciju, i nikada nije dobio vaspitni nadzor tokom perioda provedenih u
pritvoru. Sud je smatrao (u stavu 50.) da liavanje slobode opisano u lanu 5
stav 1 taka (d):
Page 20 of 84

ne spreava privremenu meru pritvora koja bi se primenila kao preliminarna
za reim vaspitnog nadzora, a da sama ne ukljuuje bilo kakav vaspitni
nadzor. U tim okolnostima, medjutim, zatvor mora biti brzo izmenjen u stvarnu
primenu takvog reima u okruenju (otvorenom ili zatvorenom) koncipiranog
za tu svrhu, uz dovoljne resurse.
U ovim okolnostima, Belgija je imala obavezu da organizuje odgovarajue
institucionalne objekte koji bi odgovarali zahtevima bezbednosti i vaspitnim
ciljevima odgovarajueg zakona, da bi se zadovoljili zahtevi lana 5 stav 1 taka
(d) Konvencije.
U predmetu D. G. protiv Irske (2002), podnosilac predstavke je bio smeten u

socijalnu ustanovu od druge godine ivota. Nakon otpusta iz zatvora u 17. godini,
lokalne vlasti su smatrale da mu je potreban visok stepen podrke u terapeutskoj
jedinici za lica od 16-18 godina starosti. Tokom postupka u vezi najbolje vrste
brige za podnosioca predstavke, Vii sud je zapazio da takva jedinica nije
postojala, te je odredio njegov pritvor u kaznenoj instituciji. Izdata su tri takva
naloga i on je proveo oko dva meseca u instituciji. Tokom tog perioda podnosilac
predstavke nije dobio nikakav vaspitni niti terapeutski tretman. Sud je smatrao
da, ukoliko drava odabere sistem vaspitnog nadzora koji se sprovodi putem
sudskih odluka da bi se borila protiv maloletnike delikvencije, duna je da
organizuje odgovarajue institucionalne objekte koji odgovaraju bezbednosnim i
vaspitnim zahtevima tog sistema da bi se zadovoljili uslovi lana 5 stav 1 taka
(d). Sud je odbacio primedbu da se pritvor podnosioca predstavke u kaznenoj
instituciji mogao smatrati privremenom merom, nakon koje bi brzo usledio
vaspitno-nadzorni reim, jer to nije bilo potkrepljeno injenicama. Prve dve odluke
nisu bile zasnovane ni na jednom konkretnom predlogu za bezbedno i nadzirano
vaspitanje, a trea odluka se zasnivala na predlogu za privremeni smetaj, za koji
su dogadjaji koji su usledili pokazali da nije bio ni bezbedan niti pod nadzorom.
Prema tome, liavanje slobode je bilo u suprotnosti sa odredbama lana 5 stav 1
taka (d).
Liavanje slobode radi dovodjenja maloletnog lica pred nadleni sudski organ
Cilj ovog dela je da omogui organima vlasti da sklone maloletno lice iz tetne
okoline pre no to ono bude izvedeno pred sud, ne zbog krivinih dela ve, naprimer,
u iekivanju priprema psihijatrijskog izvetaja. Ovaj deo lana 5 stav 1 taka (d) se
jo nije pojavio pred Sudom, i retko je bio predmet pritubi organima Konvencije.
Pitanja
1. Postoje li odredbe koje reguliu otvaranje vaspitnih institucija za maloletna lica
kojima je potreban poseban vaspitni nadzor?
2. Kada je zadravanje u pritvoru pre slanja maloletnog lica u vaspitnu instituciju
dozvoljeno, da li zakon striktno regulie trajanje takvog pritvora? Da li zakon trai
da se postigne odredjeni vaspitni cilj tokom perioda provedenog u pritvoru?
Ovde se moe dodatno pozvati na standarde Konvencije o pravima deteta koju su

potpisale sve zemlje-lanice Saveta Evrope posebno lanove 28. i 29. koji se bave
obrazovanjem i lanove 37. i 40. koji se odnose na liavanje slobode i krivini zakon
(videti i Pekinka pravila o uredjenju maloletnikog pravosudja, rezolucija Generalne
skuptine UN 40/33 od 29. novembra 1985.).
Page 21 of 84

Liavanje slobode radi spreavanja irenja zaraznih ili duevnih bolesti,
liavanje slobode alkoholiara i uivalaca droge, i skitnica lan 5. stav 1
taka (e)
Liavanje slobode pod ovim odeljkom moe odrediti sud ili upravni organ. Kada
pritvor odredi upravni organ, zakonitost pritvora mora da bude takva da izdri proveru
u sudu koji ima ovlaenje da naloi putanje pritvorenog lica (videti lan 5 stav 4).
Liavanje slobode je dozvoljeno u vezi socijalno neprilagodjenih grupa navedenih u
lanu 5 stav 1 taka (e) da bi im se pruila medicinska pomo ili iz razloga koje
nalae socijalna politika, ili kako iz medicinskih tako i iz socijalnih razloga) (videti
predmet Litwa protiv Poljske naveden u gornjem tekstu, u stavu 60.).
Nadalje, treba da postoji veza izmedju osnova za pritvor i mesta i uslova pritvora.
Naprimer, priroda pritvora lica koja pate od duevnih bolesti mora biti terapeutska i
koncipirana tako da zadovoljava njihove potrebe; pritvor koji jednostavno ima za cilj
zatvaranje takvih lica nee biti u skladu sa lanom 5.
U predmetu Aerts protiv Belgije (1998), podnosilac predstavke je bio uhapen i
pritvoren zbog nasilnog dela. U vreme injenja dela i pojavljivanja na sudu,
domai sud ga je smatrao ozbiljno mentalno poremeenim, do take na kojoj nije
mogao da kontrolie svoje postupke. U skladu sa tim, sud je naredio privremeno
pritvaranje lica u psihijatrijskom krilu zatvora kao najpogodnijem mestu za pritvor
u oekivanju odluke komisije za mentalno zdravlje. Dva meseca od izdavanja
ovog naloga, komisija za mentalno zdravlje je odluila da podnosilac predstavke
treba da bude prebaen u centar za socijalnu zatitu. Ova preporuka nije
realizovana sedam meseci tokom kojih je podnosilac predstavke ostao u
psihijatrijskom krilu zatvora. Sud je smatrao da, u skladu sa zahtevima lana 5,
mora postojati odredjena veza izmedju osnova dozvoljenog liavanja slobode na
koji lice moe da rauna, i mesta i uslova pritvora. Sud je bio miljenja da pritvor
lica kao mentalno obolelog pacijenta postaje zakonit u smislu lana 5 stav 1
taka (e) ukoliko se vri u bolnici, na klinici ili u drugoj odgovarajuoj instituciji. Sve
injenice u ovom sluaju su ukazivale da psihijatrijsko krilo predmetnog zatvora
nije bilo terapeutsko okruenje. Sud je utvrdio krenje odredaba lana 5 stav 1
taka (e).
U predmetu Morsink protiv Holandije (2004) podnosilac predstavke je bio

osudjen na zatvorsku kaznu i, kako su njegove mentalne sposobnosti bile
izuzetno nerazvijene, zatvorska kazna je kombinovana sa nalogom za zatvaranje
u kliniku pod nadzorom (nalog TBS). Po odsluenju zatvorske kazne stupio je
na snagu nalog TBS, ali podnosilac predstavke nije bio prebaen u kliniku pod
nadzorom ve je uvan u prijemnom odeljenju u obinom zatvorskom centru.
Sud je smatrao da treba nai ravnoteu izmedju suprotstavljenih interesa, uz
davanje posebne teine pravu na slobodu podnosioca predstavke. Znatno
kanjenje prijema u kliniku pod nadzorom bi oigledno ugrozilo izglede uspeha
leenja. U datim okolnostima nije postignuta razumna ravnotea. Iako je postojao
problem stukturnog nedostatka kapaciteta u klinikama pod nadzorom, jer vlasti
nisu bile suoene sa izuzetnim ili nepredvidjenim situacijama, kanjenje prijema u
kliniku pod nadzorom od petnaest meseci nije bilo prihvatljivo. Drugaiji stav bi
proizveo ozbiljno krenje fundamentalnog prava na slobodu na tetu predmetnog
lica a time i nakodio samoj biti tog prava. Prema tome, prekrene su odredbe
lana 5 stav 1.
Page 22 of 84

Shodno tome, moe se zakljuiti da je glavni razlog zbog koga Konvencija dozvoljava
liavanje tih lica slobode nije samo to to su ta lica opasna za javnu bezbednost, ve
i njihovi sopstveni interesi nalau njihov pritvor (videti predmet Guzzardi razmotren u
gornjem tekstu).
Liavanje slobode po ovom odeljku mora biti podlono periodinim analizama da bi
se osiguralo da je pritvor opravdan tokom celog trajanja (videti lan 5 stav 4) Osnov
po kome lice moe biti pritvoreno po lanu 5 stav 1 taka (e) podloan je promeni,
naprimer, kada je lice uspeno izleeno od zavisnosti od droga ili alkohola, i vie ne
predstavlja opasnost za sebe samog. Dostupan, brz i efikasan postupak ispitivanja
pritvora u kome se takva izmena okolnosti moe ocenjivati mora stoga biti
predvidjen. Kada postoji dokaz o izmenjenim okolnostima koji dovode do toga da lice
vie ne predstavlja opasnost po sopstveni ivot ili po druge, lice mora smesta biti
puteno na slobodu. Pritvor koji je prvobitno bio zakonit, postao bi nezakonit ako bi
sud utvrdio da ne postoji osnov koji opravdava produeni pritvor, a nije uinjen napor
da se lice pusti na slobodu ili je postupak koji je vodio ka putanju na slobodu bio
neopravdano dug. Videti, naprimer, predmet Brand protiv Holandije (2004).
Pritvor radi spreavanja irenja zarazne bolesti
Po ovom delu lana se pred Sudom nalo veoma malo sluajeva.
U predmetu Enhorn protiv vedske (2005) Sud je razmatrao sluaj u kome je

podnosilac predstavke otkrio 1994. godine da je zaraen HIV virusom. Preneo je
virus 19-godinjem mladiu sa kojim je imao prvi seksualni kontakt 1990. godine.
Na osnovu toga nadleni okruni lekar je izdao niz instrukcija podnosiocu
predstavke u cilju izbegavanja irenja bolesti, ukljuujui i obavezu odredjenog
broja pregleda u ordinaciji nadlenog okrunog lekara. Kako se podnosilac
predstavke nije javio na jedan broj zakazanih pregleda, nadleni okruni lekar
podneo je sudu zahtev za izdavanje naloga za zadravanje podnosioca
pretstavke u prisilnoj izolaciji. Sud je bio miljenja da vlada nije ponudila dokaze
da je prisilna izolacija poslednje sredstvo za spreavanje irenja bolesti, jer su
razmatrane i manje rigorozne mere, za koje je utvrdjeno da nisu dovoljne za
zatitu javnih interesa. Prolongiranjem naloga tokom perioda od skoro sedam
godina, to je dovelo do hospitalizacije podnosioca predstavke protiv njegove
volje u trajanju od skoro godinu i po dana, vlasti nisu uspostavile pravinu
ravnoteu izmedju potrebe da se osigura spreavanje irenja HIV virusa i prava
na slobodu podnosioca predstavke, ime su prekrile lan 5 stav 1 taka (e).
Pritvor duevno poremeenih lica

Izraz duevno poremeeni nije lako definisati. Sud je odavno izjavio u predmetu
Winterwerp protiv Holandije (1979) (u stavu 37.), da je to termin ije se znaenje
konstantno razvija sa razvojem istraivanja u psihijatriji, poveanjem fleksibilnosti
terapije i menjanjem stava drutva prema mentalnim oboljenjima. Svakako to ne
dozvoljava zatvaranje lica iskljuivo stoga to se njihovi stavovi ili ponaanje razlikuju
od normi koje preovladjuju u odredjenom drutvu.
U predmetima kao to su Winterwerp i Varbanov protiv Bugarske (2000) (u stavu
45.) Sud je utvrdio da se moraju zadovoljiti tri minimalna uslova da bi se lice pritvorilo
na osnovu mentalnog oboljenja. To su:
(i) Mora se pouzdano dokazati objektivnom medicinskom ekspertizom,
naprimer, psihijatrijskim dokazima, da se radi o duevno poremeenom licu
Page 23 of 84

(izuzev u sluaju hitnih postupaka);
(ii) Mentalni poremeaj lica mora biti vrste ili stepena koji nalae prisilno
zatvaranje; i
(iii) Primenljivost produenog zatvaranja lica zavisi od intenziteta takvog
poremeaja, to zahteva dalje ekspertske psihijatrijske dokaze.
Kako je liavanje slobode veoma ozbiljna mera, ono je opravdano samo ako su blae
mere razmotrene i utvrdjeno je da su nedovoljne da zatite interes pojedinca ili
javnosti to moe nametati potrebu za pritvaranjem lica (ponovo videti predmet
Varbanov u stavu 46.). To znai da se mora dokazati da je liavanje slobode
neophodno u datim okolnostima.
U predmetu Varbanov, javni tuilac je istraivao navode da je podnosilac

predstavke pretio drugom licu ubistvom. Oficir policije je izrazio miljenje da je
podnosilac predstavke mogao u dato vreme patiti od duevne bolesti. Shodno
tome, tuilac je naredio njegovo pritvaranje radi podvrgavanja psihijatrijskom
pregledu. Sud je naveo da se liavanje slobode lica za koje se smatra da je
duevno poremeeno ne moe smatrati saglasnim lanu 5 stav 1 taka (e)
Konvencije ukoliko je naloeno bez pribavljanja miljenja medicinskog strunjaka.
Njegov pritvor je bio nezakonit jer nije zatraeno takvo struno miljenje pre
pritvaranja.
U predmetu R.L. i M.-J. protiv Francuske (2004) produeni pritvor jednog od

podnosilaca predstavke u psihijatrijskoj jedinici izmedju 0415 i 1045 asova
objanjen je samo injenicom da jedino lekar ima ovlaenja da ga oslobodi;
prema tome nije bilo medicinskog opravdanja. Shodno tome, dolo je do krenja
lana 5 stav 1 taka (e).
Shvatanje pojma duevno poremeeno lice se stalno razvija zajedno sa razvojem

psihijatrije i stavova drutva. Medjutim, kao i u sluaju svih ostalih izuzetaka od prava
na slobodu i bezbednost, liavanje slobode po osnovu duevne poremeenosti se
mora uvek usko tumaiti.
U predmetu H.L. protiv Ujedinjenog Kraljevstva (2004) podnosilac predstavke,

koji je bio autistian i imao istoriju samopovredjivanja, nije bio sposoban da
prihvati medicinski tretman ili mu se usprotivi. Od 1994 godine, posle mnogo
godina koje je proveo kao pacijent u bolnikoj bihevioralistikoj intenzivnoj jedinici
(IBU), poeo je da ivi uz plaene negovatelje, mada je bolnica i dalje bila
odgovorna za staranje i tretman koji je dobijao. Jula 1997, tokom boravka u
dnevnom centru poeo je sebi da nanosi povrede. Odveden je u bolnicu, gde je
psihijatar naao da mu je potreban tretman u bolnici, te je prebaen na IBU.
Drugi psihijatar je odluio da prisilna hospitalizacija prema Propisu o mentalnom
zdravlju iz 1983. godine nije potrebna, jer je podnosilac predstavke bio posluan i
nije se odupirao prijemu u bolnicu, pa je primljen kao neformalni pacijent. Pri
razmatranju da li je podnosilac predstavke lien slobode, Sud je smatrao da je
kljuni faktor injenica da su profesionalna lica imala punu kontrolu nad brigom
za njega i njegovim kretanjem. Bilo je jasno da bi, da je pokuao da napusti
ustanovu, podnosilac predstavke bio spreen. Na taj nain konkretna situacija je
bila da je podnosilac predstavke bio pod stalnim nadzorom i nije imao slobodu da
napusti bolnicu. Prema tome, on je lien slobode.U konkretnom sluaju, domai
pravni osnov za pritvaranje podnosioca predstavke zasnivao se oigledno na
obiajnoj doktrini neophodnosti koja, primenjena na polju mentalnog zdravlja,
sadri minimalne uslove za zakoniti pritvor duevno poremeenog lica. Sud je
prihvatio tvrdnju da se u to vreme ta doktrina tek razvijala, ali nije bio ubedjen da
Page 24 of 84

je podnosilac predstavke mogao razumno da predvidi da e biti pritvoren po tom
osnovu. Sud je bio iznenadjen nepostojanjem bilo kakvih utvrdjenih procesnih
pravila kojima bi se pritvor poslunih a nemonih osoba regulisao, za razliku od
ekstenzivne mree pravila koja se primenjuju na prisilnu hospitalizaciju. Ovaj
nedostatak proceduralnih zatitinih mera je doveo do propusta u zatiti od
samovoljnog liavanja slobode na osnovu neophodnosti, i prema tome
predstavljao krenje lana 5 stav 1.
Jasno je da se oni koji pate od duevne poremeenosti mogu oporaviti, u potpunosti
ili znatno, ime se eliminie ili smanjuje opasnost koju predstavljaju po drutvo ili
sebe same. Kada u toku daljih zakonskih postupaka medicinski ekspert izjavi da
mentalni poremeaj koji opravdava pritvor pojedinca vie ne postoji, institucija u kojoj
se pacijent nalazi mora osloboditi lice. U svakom sluaju, sud je izjavio da ovo ne
znai da se lice mora smesta i bezuslovno pustiti u drutvenu zajednicu.
U predmetu Johnson protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1997), Sud je smatrao

da nadleni organ ima diskreciono pravo prilikom odluivanja da li je, u svetlu
svih relevantnih okolnosti i interesa, zaista preporuljivo narediti brzo i apsolutno
oslobadjanje lica koje vie ne pati od duevne bolesti koja je dovela do njegovog
pritvaranja. Taj organ bi trebalo da bude u stanju da nadgleda napredak lica posle
njegovog putanja u drutvo. U tom smislu oslobadjanje bi trebalo da bude
uslovljeno na odredjeni nain. Postojanje odredjenog uslova moe pod izvesnim
okolnostima opravdati odlaganje otpusta iz pritvora, imajui u vidu prirodu stanja i
razloge nametanja uslova. Uprkos tome, moraju postojati odredjene zatitne
mere da bi se osiguralo da je bilo kakvo odlaganje otpusta u skladu sa ciljevima
lana 5. stav 1 i lana 5. stav 1 taka (e), a naroito da ekanje na otpust nije
nepotrebno produeno.
U predmetu Kolanis protiv Ujedinjenog Kraljevstva (2005) domai sud je

doneo odluku kojom se podnosilac predstavke puta u drutvenu zajednicu pod
odredjenim uslovima, mada je i dalje patila od izofrenije i bili su joj potrebni
tretman i medicinski nadzor radi kontrolisanja njenog oboljenja. U presudi je
navedeno da ona moe biti putena samo ukoliko postoji kontinuirani tretman i
nadzor, potrebni radi zatite njenog zdravlja i bezbednosti zajednice. Nadleni
organ je odbio da je pusti jer drutvena zajednica nije imala mogunost da
obezbedi brigu i podrku koje su joj bile potrebne. Podnosilac predstavke je
tvrdila da se u sutini nalazi u istom poloaju kao i podnosilac predstavke u
predmetu Johnson te da je njen otpust nepotrebno prolongiran. Sud je smatrao
da je, u nedostatku tretmana, njen pritvor i dalje bio potreban i odgovarajui. Sud
je izjavio da, kada ne postoji tretman potreban za uslovni otpust, organi vlasti
nisu u obavezi da podnosioca predstavke puste na slobodu.
Alkoholiari
U smislu lana 5, izraz alkoholiari nije ogranien samo na lica zavisna od alkohola.
On obuhvata i lica koja nisu medicinski dijagnosticirana kao alkoholiari, ali ije
vladanje i ponaanje pod uticajem alkohola predstavlja pretnju javnom redu ili njima
samima (videti napred naveden predmet Litwa protiv Poljske). Medjutim, to ne
znai da policija moe bilo koga da zadri na osnovu pijanstva. Ovde je kljuna
pretnja koju predstavlja pijanstvo lica.
Skitnice
Page 25 of 84

Pojam skitnica je prouen u predmetu De Wilde, Ooms i Versyp protiv Belgije
(1971). U ovom sluaju sud je prihvatio da je domaa definicija u skladu sa onim to
predvidja lan 5 stav 1 taka (e), naime lica koja nemaju odredjeno boravite,
sredstva za ivot, kao ni zanat ili profesiju.
U predmetu Guzzardi protiv Italije (1980), vlada-uesnica u sporu opravdavala

je pritvor podnosioca predstavke, inter alia, time da je on skitnica. Tvrdila je da je,
kao lan mafije, podnosilac predstavke skitnica u najirem smislu, odnosno
imuna skitnica koja nije imala izvore prihoda koji bi se mogli identifikovati. Sud je
izjavio da re skitnica zahteva preciznu interpretaciju i odbio albu organa vlasti.
Zabrana diskriminacije
U smislu lana 14 Konvencije, obaveza zatite prava bez diskriminacije odnosi se na
sva prava po Konvenciji. Medjutim, mora se naglasiti da postoji realan rizik da
nacionalne vlasti mogu dozvoliti liavanje slobode iz razloga koji nisu dozvoljeni
lanom 5 stav 1 taka (e), ve se zasnivaju na stereotipskim pretpostavkama, npr. da
svi pijani ljudi predstavljaju opasnost za druge, ili da lica koja boluju od AIDS-a
predstavljaju opasnost za javnost i moraju biti pritvorena. Zakon i praksa moraju da
osiguraju da se svaki pojedinani sluaj ispita u pogledu injenica, i da je pretnja koju
pojedinac predstavlja sebi samom ili drugima zasnovana na medicinskim ili drugim
objektivnim kriterijumima, a ne na predrasudama ili strahu.
Pitanja
1. Da li domai zakon regulie liavanje slobode lica radi spreavanja irenja
infektivnih bolesti, duevno poremeenoh lica, alkoholiara, uivalaca droga i
skitnica?
2. Ako je tako, da li izrazi alkoholiari i skitnica imaju znaenja koja su u skladu
sa Konvencijom?
3. Da li su kriterijumi za odredjivanje pritvora ogranieni na pretnju povredjivanja
samog sebe ili drugih, i da li su jasno regulisani zakonom?
4. Da li zakon zahteva da odluka o pritvoru mora biti doneta na osnovu miljenja
odgovarajue kvalifikovanih eskperata?
5. Postoji li obaveza domaih organa vlasti da razmatraju mere blae od pritvora,
koje bi mogle biti dovoljne za zatitu interesa pojedinca ili javnosti u svakom
pojedinanom sluaju?
6. Postoji li sistem koji omoguava redovna preispitivanja pritvora imajui u vidu
izmenu situacije pacijenta (videti i dalji tekst, lan 5.(4.))?
7. Kada je pritvor naloio upravni organ, moe li se zakonitost pritvora preispitivati
pred sudom? (videti i dalji tekst, lan 5 stav 4)?
8. Da li zakon dozvoljava uslovno oslobadjanje lica koja su smatrana duevno
poremeenim licima u drutvenu zajednicu?
Pritvor u cilju ekstradicije ili proterivanja lan 5 stav 1 taka (f)

Liavanje slobode prema ovom odeljku je jedino dozvoljeno radi spreavanja
neovlaenog ulaska u zemlju ili u cilju slanja lica van zemlje, i ne moe biti korien
kao vrsta kazne za nepotovanje propisa koji reguliu ulazak i boravak u zemlji
(izuzev ako takvo postupanje predstavlja krivino delo kanjivo zatvorom ili
gradjansku neposlunost, u kom sluaju e se najverovatnije primeniti lan 5. stav 1
Page 26 of 84

take (a), (b) i (c)), za spreavanje nepoeljnog ponaanja koje nije inkriminisano ili
kao sredstvo odvraanja potencijalnih imigranata.
Postoji realan rizik da e odluke u vezi imigracionog pritvora biti donesene na
diskriminatornoj osnovi, suprotno odredbama lana 14. Neophodna je stalna
opreznost da bi se osiguralo da se pritvor odredjuje samo na osnovu prolosti
pojedinca i njegovog ponaanja, a ne na percepcijama u vezi rase, pola,
nacionalnosti, etnikog porekla, religije itd lica u pitanju. Nije suvino ponoviti da se,
prema lanu 1, Konvencija takodje odnosi i na dravljane drava koje nisu lanice,
kada se nalaze u jurisdikciji drave-lanice; lica u jurisdikciji imaju pravo na punu
zatitu Konvencije.
U postupcima ekstradicije i deportacije Sud razmatra sve okolnosti koje se odnose
na proceduru. Sud je esto kritikovao dravne organe zbog samovoljnog ponaanja
(videti, naprimer, predmet Bozano protiv Francuske razmatran u daljem tekstu). U
ovom kontekstu navodna uskladjenost sa zakonima i procedurama je nedovoljna.
Procedure moraju biti efikasne po svojoj prirodi i primeni da bi odgovarale
objektivnim standardima i zahtevima Konvencije. Sud e ispitati ne samo posledice
svake pojedinane odluke ve i sve okolnosti u kojima je doneta.
U predmetu Quinn protiv Francuske (1995), sud je naloio bez odlaganja

putanje podnosioca predstavke iz pritvora u kome se nalazio povodom krivinog
postupka. Usledilo je kanjenje od 11 asova do poetka postupka ekstradicije,
pre nego to je podnosilac predstavke puten i odmah ponovo pritvoren u vezi
postupka ekstradicije. Sud je smatrao da je 11-asovno kanjenje bilo
nezakonito, jer se nije moglo smatrati zakonitim pritvorom u oekivanju postupka
ekstradicije.
U predmetu Bozano protiv Francuske (1986), francuske vlasti su odbile zahtev

za ekstradiciju. Sainjen je nalog za deportaciju koji je izvren tek mesec dana
kasnije i to u pola noi, uprkos injenici da se znalo gde podnosilac predstavke
boravi. Odveden je na granicu sa vajcarskom, a zatim su ga vajcarske vlasti
isporuile Italiji. Izvesno vreme nakon toga jedan francuski sud je izjavio da
deportacija predstavlja nezakonitu ekstradiciju. Sud je zakljuio da je
deportacija skriveni vid ekstradicije i prema tome samovoljna i nezakonita prema
lanu 5 stav 1 taka (f).
Nacionalne vlasti ne smeju koristiti prevaru da bi osigurale proterivanje azilanata

kojima su odbijeni zahtevi da dobiju status izbeglica.
U predmetu Conka protiv Belgije (2002), podnosioci predstavke su bili deo vee
grupe Roma koji su traili azil, i nisu uspeli da dobiju status izbeglica. Urueni su
im brojni nalozi da napuste teritoriju, a oni su preterali sa duinom boravka. Dobili
su pismo u kome se zahtevalo njihovo prisustvo u policijskoj stanici. Izgovor za
poziv u policijsku stanicu je bilo kompletiranje dokumentacije u vezi njihovih molbi
za azil. Po dolasku u policijsku stanicu, podnosiocima predstavke i drugim
romskim porodicama urueni su nalozi da napuste teritoriju, kao i odluka kojom
se naredjivalo njihovo slanje u Slovaku i njihov pritvor u tu svrhu. Shodno tome,
proterani su nakon odredjenog perioda provedenog u pritvoru. Sud je smatrao da
je sve to se trai lanom 5 stav 1 taka (f) da akcija bude preduzeta u cilju
deportacije, i da stoga ne uzima u obzir da li se pritvor lica protiv koga se vodi
postupak u cilju deportacije moe osnovano smatrati neophodnim. Medjutim, Sud
je istakao da lan 5 titi od arbitrarnosti. Sud je bio miljenja da se radnje kojima
organi vlasti pokuavaju da zadobiju poverenje azilanata u nameri da ih uhapse i
Page 27 of 84

potom deportuju mogu smatrati suprotnim optim principima navedenim ili
impliciranim u Konvenciji. Sledstveno tome, ak i kada su u pitanju lica koja su
prela dozvoljeno trajanje boravka, svesna odluka organa vlasti da u cilju
efikasnijih planiranih akcija proterivanja nepoeljnih stranaca upotrebi prevaru o
sutini pismenog obavetenja da bi ih lake liili slobode, nije u skladu sa lanom
5.
Dok lan 5 stav 1 taka (f) nita ne govori o vremenskom trajanju liavanja slobode,
Sud je utvrdio da postupci deportacije ili ekstradicije moraju biti izvedeni kao hitni.
Kanjenja u postupcima ekstradicije mogu znaiti da pritvor u cilju ekstradicije
prestaje da bude zakonit. Pri utvrdjivanju da li postupci ekstradicije prelaze razumnu
duinu trajanja, mora se imati u vidu sloenost sluaja, ponaanje podnosioca
predstavke i organa vlasti, kao i da li ima dokaza o arbitrarnosti.
U predmetu Kolompar protiv Belgije (1992), Sud je naao da nije postojao

prekraj lana 5 stav 1 taka (f) jer je, uprkos neuobiajeno dugom periodu
provedenom u pritvoru u oekivanju ekstradicije (2 godine i 8 meseci),
ponaanje podnosioca predstavke izazvalo najvei broj kanjenja. Podnosilac
predstavke podneo je niz uzastopnih zahteva za odlaganje izvrenja odluke o
ekstradiciji.
U predmetu Quinn protiv Francuske (1995), period od skoro dvogodinjeg

pritvora u oekivanju ekstradicije bio je preterano dug. Sud je primetio da u
raznim fazama postupka ekstradicije postoje kanjenja dovoljne duine da se
celo trajanje tih postupaka proglasi preterano dugim.
U predmetu Chahal protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1996), pritvor stranacanavodnih terorista trajao je 2 godine i skoro 7 meseci. Strahovali su da e biti
prisiljeni da se vrate u Indiju, gde su tvrdili da su bili mueni. Sud je konstatovao
da je sluaj podrazumevao razmatranje izuzetno ozbiljnih i tekih okolnosti.
Naveo je da su sudovi radili bez kanjenja i postojale su dovoljne garantije protiv
samovolje. Shodno tome, vreme provedeno u pritvoru nije bilo previe dugo.
U predmetu Bordovskiy protiv Rusije (2005), podnosilac predstavke je tvrdio

da je zakon o ekstradiciji (u skladu sa kojim je pritvoren) isuvie neprecizan da bi
zadovoljio kvalitet koji bi trebalo oekivati od zakona koji regulie liavanje
slobode. Sud je konstatovao da je sutina podnosioeve predstavke njegov
interes da ne provede nedefinisano dug vremenski period u pred-ekstradicionom
pritvoru. U ovom sluaju Sud je bio miljenja da period od 4 meseca u ruskom
pritvoru nije bio preterano dug, niti je postojao bilo koji drugi razlog da bi se
poverovalo da su ruske vlasti odugovlaile sa postupkom.
Pitanja
1. Da li domai zakon obezbedjuje da pritvor u cilju proterivanja bude dozvoljen
jedino kao sredstvo spreavanja nedozvoljenog ulaska u zemlju, ili u cilju
proterivanja?
2. Da li domai zakon obezbedjuje da se pritvor po lanu 5 stav 1 taka (f) ne moe
koristiti kao vrsta kazne?
Page 28 of 84

3. Postoje li procedure koje osiguravaju da trajanje pritvora pre proterivanja bude
svedeno na minimum?
4. Postoje li zakonske odredbe koje osiguravaju da se pritvori pre proterivanja ne
sprovode na diskriminatornoj bazi?
5. Da li je za domae vlasti predvidjena obuka da bi se obezbedilo da se odluke o
liavanju slobode ne sprovode na osnovu diskriminatornih kriterijuma?
6. Postoje li procedure za spreavanje arbitrarnosti?
PROCEDURALNA ZATITA
Informisanje bez odlaganja i na razumljivom jeziku o razlozima hapenja i
optubama lan 5 stav 2
Hapenje i optuba
Obaveza davanja bez odlaganja informacija u vezi razloga hapenja primenjuje se
na sve osnove liavanja slobode po lanu 5 stav 1, a ne samo u vezi lica lienih
slobode zbog krivinih dela. Pojam hapenje ovde ima autonomno znaenje i
prevazilazi znaenje mera u krivinom zakonu. Videti, posebno, predmet Van Der
Leer protiv Holandije (1990) u stavu 27. Pojam oznaava trenutak u kome je jasno
da lice vie nije na slobodi. Re optuba se odnosi na krivini zakon, ali je samo
jedna od mogunosti predvidjenih ovim odeljkom (ponovo videti predmet Van Der
Leer). lan 5. stav 2 prua elementarnu zatitu tako da svako lice lieno slobode
moe preduzeti korake u vezi zakonitosti svog pritvora to je pre mogue.
U predmetu Van Der Leer, podnosilac predstavke je predhodno bio dobrovoljni

pacijent psihijatrijske bolnice. Potom je prisilno zadrana, ali nije obavetena o toj
injenici. Sluajno je to okrila 10 dana nakon donoenja takve odluke, kada je
stavljena u izolaciju. Sud je smatrao da je imala pravo da bude obavetena o
razlozima prisilnog smetaja, navodei da re hapenje treba tumaiti
autonomno radi zatite od samovoljnog liavanja slobode.
Jezik koji lice razume

Ova fraza ne oznaava samo govorni jezik ve i nain na koji je informacija data.
Informacija mora biti data jednostavnim, a ne tehnikim jezikom, uz detaljno
navodjenje pravnih i tehnikih razloga hapenja ili zadravanja lica, da bi uhapeno
lice moglo, ukoliko eli, preduzeti zakonom propisana sredstva u vezi zakonitosti
svog pritvora po lanu 5 stav 4; nerazumljivi pravni argon ne bi bio dovoljan (ponovo
videti predmet Van Der Leer).
Ponudjena informacija ne mora doslovce ili pismeno navoditi pravni osnov hapenja,
sve dok je ono to je na raspolaganju dovoljno za goreopisane svrhe. U vezi
prevodjenja/tumaenja, nije neophodno da se informacije daju na maternjem jeziku
uhapenog lica, ali moraju biti date na nain koji obezbedjuje da lice razume razloge
liavanja slobode kako bi ih mogao osporavati. Informacije ne moraju biti u pismenoj
formi niti moraju biti preduzeti eksplicitni koraci za informisanje lica lienog slobode,
sve dok su pruene informacije dovoljne da omogue licu lienom slobode da shvati
razloge svog pritvora da moe efikasno da ih ospori.
Bez odlaganja
Page 29 of 84

Pojam bez odlaganja ne nalae trenutno pruanje informacije; on dozvoljava
izvesnu fleksibilnost koja se moe uzeti u obzir u pojedinanim okolnostima. Kada je,
naprimer, nemogue obavestiti lice jer ono prua otpor, moe biti opravdano saekati
dok se lice ne smiri dovoljno da bi bilo u stanju da prihvati informaciju. U nekim
sluajevima, naprimer kada se od lica zatrai da pokae lina dokumenta, sama ta
injenica moe biti dovoljna imajui u vidu krivinu prirodu i motive poinjenog dela
(videti, naprimer, predmet Dikme protiv Turske (2000.)). Svaki sluaj se mora
ispitati u pogledu injenica, u zavisnosti od specifinih osobina.
U predmetu Conka protiv Belgije (2002), od podnosilaca predstavke koji su

traili azil u Belgiji sa velikim brojem drugih lica romskog porekla zatraeno je da
dodju u policijsku stanicu. Po dolasku su im urueni nalozi za deportaciju i
zadravanje, a obezbedjene su usluge prevodjenja. Sud je smatrao da je to u
skladu sa lanom 5 stav 2.
Medjutim, u sluajevima kada se vodi istraga o navodnim poiniocima dela terorizma,

Sud smatra da moe biti dovoljno da se generalna optuba saopti na samom
poetku postupka, a da se kasnije prue dodatni detalji, u toku, naprimer, ispitivanja
lica.
U predmetu Fox, Campbell i Hartley protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1990),

podnosiocima predstavke je reeno da se hapse zbog sumnje da su teroristi. Sud
je naveo da sama ta informacija za sebe ne bi bila dovoljna za svrhe lana 5.
stav 2. Medjutim, Sud je primetio da su podnosioci ispitivani o specifinim
teroristikim delima u roku od 3 do 4 asa od trenutka hapenja. Ovo se smatralo
dovoljnom informacijom datom uz dovoljnu brzinu.
U predmetu Margaret Murray protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1994), policija je

sumnjiila podnosioca predstavke za umeanost u prikupljanje sredstava za IRA.
Medjutim, posle hapenja sve to je licu reeno je da je uhapena po odeljku
14. U trenutku hapenja nisu date nikakve dalje informacije. Sud je smatrao da
informacija nije dovoljna za svrhu lana 5. stav 2. Medjutim, Sud je bio miljenja
da je na osnovu pitanja koja su joj postavljena tokom ispitivanja u policiji, koja je
obavljeno u roku od jednog asa po njenom hapenju, bilo jasno da je zadrana
zbog sumnje da je prikupljala sredstva za IRA. Ovo je bila dovoljna informacija,
data bez odlaganja u skladu sa lanom 5. stav 2.
Sluajeve terorizma medjutim, treba posmatrati kao ekstremne. U sluajevima

obinih krivinih dela, duevne bolesti itd. uhapena i zadrana lica treba da budu
obavetena odmah, ili im je to praktino mogue, jasnim jezikom o razlozima
hapenja ili zadravanja.
Pitanja
1. Da li domai zakon obezbedjuje postupak po automatizmu kojim se na vreme
daje informacija licima koja su liena slobode po bilo kom osnovu propisanom
lanom 5?
2. Da li domai zakoni i praksa obezbedjuju prevodjenje kada je potrebno?
3. Da li domai zakon sadri specifine odredbe u vezi zadravanja terorista? Ako je
tako, da li navodni teroristi imaju pravo da budu blagovremeno informisani o
razlozima njihovog hapenja, imajui u vidu posebnu opasnost koju terorizam
Page 30 of 84

predstavlja?
4. Dobijaju li nacionalni organi vlasti obuku u vezi utvrdjivanja razloga za liavanje
slobode?
Pravo na izvodjenje bez odlaganja pred sudiju ili drugo zakonom ovlaeno
lice i pravo na sudjenje ili oslobadjanje u razumnom roku lan 5 stav 3
Priroda prava
Formulacija ovog prava sugerie da su nacionalne vlasti suoene sa izborom
izmedju obezbedjenja sudjenja u razumnom roku ili putanja na slobodu. Medjutim,
to nije opte pravilo, kao to se moe videti s obzirom na lan 6 stav 1 koji kae da
svako ima pravo na sudjenje u razumnom roku (tj. bez obzira da li je lice pritvoreno ili
ne). Umesto toga, cilj ove odredbe je da obezbedi da lice ne bude zadrano u
pritvoru due nego to je razumno (videti, naprimer, Wemhoff protiv Nemake
(1968.) u stavovima 4. and 5.). Klju za shvatanje lana 5 stav 3 je da on predstavlja
deo garantija fizike slobode. Kao to je Sud ukazao u predmetu Neumeister protiv
Austrije (1968.) (u stavu 4.), cilj lana 5 stav 3 je da zahteva privremeno putanje
okrivljenog lica kada njegov pritvor prestane da bude razuman. Pitanje prava na
pravino sudjenje je stvar koju treba razmatrati po lanu 6.
Nacionalne vlasti su suoene sa dva zadatka po lanu 5 stav 3. Postoji prvo obaveza
da se obezbedi da je liavanje slobode u bilo kojoj fazi pre sudjenja neophodno u
svakom pojedinanom sluaju, a drugo, da se obezbedi da se istraga obavlja
pravoremeno da bi se spreilo da okrivljeni provede predug period u pritvoru. U
predmetu Wemhoff (u stavu 17) Sud je izjavio da okrivljeno lice u pritvoru ima pravo
da se njegovom sluaju d prioritet i da se sluaj rei posebno ekspeditivno.
Automatska priroda prava
Ova odredba prua licima koja su liena slobode zbog krivinih postupaka u smislu
lana 5 stav 1 taka (c) specijalnu garantiju, naime automatsku sudsku zatitu kojom
se osigurava da ne budu lieni slobode nezakonito, kao i da vreme u kome su lieni
slobode bude svedeno na minimum. Cilj lana 5 stav 3 bio je detaljno iznet u
predmetu Duinhof and Duijf protiv Holandije (1984), gde je Sud bio miljenja (u
stavu 36.) da je on usmeren ka obezbedjivanju brze i automatske sudske kontrole
policijskog ili administrativnog pritvora i da sudija ili slubenik suda moraju lino da
sasluaju pritvoreno lice i donesu odgovarajuu odluku.
Obaveze po ovom stavu su da se bez odlaganja obezbedi rasprava posle prvog
hapenja i pritvora, kao i periodina preispitivanja pritvora tokom celog perioda pre
sudjenja, kao to e se videti iz daljeg teksta. Pri svakoj raspravi, sudija ili drugo lice
ovlaeno zakonom, mora da razmotri sve razloge koji se protive putanju lica na
slobodu do sudjenja uz kauciju. Shvatanje Suda je bilo da lice okrivljeno za krivino
delo mora uvek biti oslobodjeno izuzev ako postoje odgovarajui i dovoljni razlozi da
opravdaju produeni pritvor tokom faze pre sudjenja. Pitanje produenog pritvora do
dana sudjenja mora biti stalno ispitivano.
lan 5 stav 3 zahteva ne samo ispitivanje bez odlaganja razloga za liavanje slobode
ubrzo nakon hapenja, ve zahteva da se ti razlozi u odredjenim vremenskim
intervalima ispituju po automatizmu (videti predmet Neumeister u stavu 4). Sud
medjutim, nije razjasnio koliko esto takva ispitivanja po automatizmu treba da se
obavljaju. Vrlo esto rasprave po lanu 5 stav 3 obuhvataju i osporavanje zakonitosti
pritvora, u skladu sa lanom 5 stav 4.
Page 31 of 84

Ovo pravo ne trai da ga aktivira pojedinac. Ono predstavlja obavezu za koju je
odgovorna drava. Prema tome, procedura mora biti automatska (videti predmet
Niedbala protiv Poljske (2000.) u stavu 50.). U takvim ispitivanjima teret
dokazivanja postojanja dovoljnih razloga koji opravdavaju pritvor je na vlasti, jer u
protivnom pritvorenik mora biti oslobodjen uz kauciju.
Zahtev za potupanje bez odlaganja
Sud je izbegao postavljanje maksimalnih vremenskih rokova po ovom pitanju.
Naprotiv, Sud je naveo da postoji odredjeni stepen fleksibilnosti vezan za pojam bez
odlaganja, mada je on ogranien. Do sada je Sud utvrdio da su odredjeni periodi
premaili pojam bez odlaganja u kontekstu borbe protiv terorizma; jo nije davao
sline izjave u vezi obinog krivinog prava. Lice uhapeno zbog krivinih dela ne
mora biti fiziki izvedeno pred sudiju ili drugog zakonom ovlaenog lica ukoliko je
odmah puten na slobodu.
U predmetu Brogan i ostali protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1988), podnosioci

predstavke su uhapeni i pritvoreni zbog dela terorizma. Svi su oslobodjeni bez
optubi posle najmanje 4 dana i 6 asova, a najvie 6 dana i 16 asova. Sud je
prihvatio da borba protiv terorizma postavlja velike probleme. Medjutim, imajui u
vidu da je opti cilj lana 5 spreavanje samovoljnog i nezakonitog pritvora, ak i
vreme od etiri dana i est asova prelazilo je period predvidjen pojmom bez
odlaganja. Sud je zakljuio da podnosioci predstavke nisu bili oslobodjeni
odmah, bez odlaganja te da je postojalo krenje lana 5 stav 3.
Dakle, u vezi perioda koji slede hapenju sa sigurnou se moe rei da se u

kontekstu borbe protiv terorizma pritvor do perioda od 4 dana i 6 asova ne moe
smatrati saglasnim sa pojmom bez odlaganja. Medjutim, u mnogim sluajevima
gde je u pitanju bio terorizam, drava je proglasila vanredno stanje po lanu 15.,
odstupajui od zatite lana 5. U takvim sluajevima, Sud i dalje zahteva
obrazloenje zasnovano na injenicama u pogledu dueg trajanja pritvora u svakom
pojedinanom sluaju. Kada drava ne dokae da je due trajanje bilo neophodno,
moe se utvrditi da je prekren lan 5.stav 3.
Naprimer, u predmetu Aksoy protiv Turske (1996), podnosilac predstavke je bio

uhapen i pritvoren zbog navodnih dela terorizma. Bio je u pritvoru 14 dana pre
nego to je puten na slobodu bez optubi. Tokom tog perioda muen je u
pritvoru. Drava je tvrdila da, poto je odstupila od lana 5, ne moe postojati
njegovo krenje. Sud je, medjutim, smatrao da ima ovlaenje da odlui da li su
drave prele obim koji striktno nalau okolnosti predmetne krize. Ovde, mada
je prihvatio postojanje vanrednog stanja u jugoistonoj Turskoj, kao i injenicu da
istraga teroristikih dela predstavlja poseban problem za vlasti, Sud nije mogao
da usvoji tvrdnju da je bilo neophodno drati osumnjienog etrnaest dana bez
pravne intervencije. Sud je primetio da je period bio izuzetno dug, i da je izloio
podnosioca predstavke ne samo samovoljnom ugroavanju njegovog prava na
slobodu ve i muenju. Nadalje, drava nije pruila Sudu nikakve detaljne razloge
zbog kojih bi borba protiv terorizma u jugoistonoj Turskoj onemoguavala
sudsku zatitu. Sud je takodje smatrao da podnosiocu predstavke nisu stajala na
raspolaganju dostatna sredstva zatite, i da je shodno tome dran na milost i
nemilost onih koji su ga uhapsili. Videti takodje predmet Demir i ostali protiv
Turske (1993).
Page 32 of 84

Mada nije mogue izdvojiti sudsku praksu koja definie maksimalni period trajanja
pritvora izmedju hapenja i prvog pojavljivanja pred sudijom ili drugim ovlaenim
licem, praksa Suda je oduvek bila da ispita sve okolnosti svakog pojedinanog
sluaja. Kada se hapenje i pritvor okrivljenog odigravaju u kompleksnom okruenju
(npr. veliki broj okrivljenih, hitnost obezbedjivanja odredjenih dokaza ukoliko se oni
mogu unititi itd.), ili kada je okrivljeni uhapen u ruralnom podruju i treba ga voziti
daleko do najblie policijske stanice, period izmedju hapenja i pojavljivanja pred
sudijom moe opravdano trajati due nego u sluaju lica uhapenog u normalnim
okolnostima. Prema tome, postoji odredjeni stepen fleksibilnosti u odluivanju ta u
svakom pojedinanom sluaju znai bez odlaganja.
Veoma je vano naglasiti da, kao i u svim sluajevima naznaenim u lanu 5
stav 1, liavanje slobode po lanu 5 stav 1 taka (c) mora biti zakonito i u
skladu sa zakonom propisanim postupkom. Treba se setiti da izrazi
zakonitost i u skladu sa zakonom propisanim postupkom vraaju stvar na
domai zakon; propust postupanja u skladu sa domaim zakonom predstavlja
krenje lana 5 stav 1 taka (c). Prema tome, ako domai zakon propisuje da se
lica pritvorena nakon hapenja zbog krivinih dela izvedu pred sudiju u odredjenom
roku, kao naprimer 24 asa, propust da se to uini predstavljae krenje lana 5 stav
1 taka (c), bez obzira na injenicu da Konvencija dozvoljava due periode u
zavisnosti od okolnosti svakog pojedinanog sluaja.
Princip bez odlaganja moe zahtevati od sudija da rade vikendom, nou ili u dane
dravnih praznika.
U predmetu Koster protiv Holandije (1991), podnosilac predstavke, vojnik na

odsluenju vojnog roka, bio je uhapen i pritvoren jer nije obavio prijem uniforme i
oruja. Pritvoren je u sredu, pet dana pre izvodjenja pred vojni sud sledeeg
ponedeljka. Razlozi koje je vlada-uesnica u sporu ponudila su bili da su lanovi
vojnog suda tokom vikenda bili angaovani na velikim manevrima koji su
organizovani dva puta godinje. Sud je smatrao da se manevri odravaju
periodino, te su prema tome predvidivi i ni na koji nain ne spreavaju vojne
vlasti da dovoljno brzo obezbede zasedanje kojim bi se postupilo u skladu sa
zahtevima Konvencije, pa i u subotu ili nedelju ukoliko je potrebno. ak i imajui
u vidu uslove vojnog ivota i pravosudja, pojavljivanje podnosioca predstavke
pred sudskim vlastima nije bilo u skladu sa zahtevom o postupanju bez
odlaganja navedenim u lanu 5 stav 3.
Drava ne moe opravdati kanjenja korienjem argumenta da je broj sudija mali.

Nacionalne vlasti su dune da obezbede dovoljne resurse radi efikasne zatite lana
5.
Sudija ili drugo zakonom ovlaeno lice
Drugo lice ovlaeno zakonom je sinonim za nadleni sudski organ u lanu 5 stav 1
taka (c). Tribunal stoga mora biti nezavisan i objektivan, i mora imati ovlaenja da
donosi obavezujue zakonske odluke kojima se nalae oslobadjanje lica (videti
predmet Irska protiv Ujedinjenog Kraljevstva napred naveden ).
U predmetu Schiesser protiv vajcarske (1979), Sud je smatrao da

proceduralni zahtevi nalau da sudija ili ovlaeno lice moraju lino da
sasluaju lice koje se pred njima pojavi drugim reima okrivljeni mora biti lino
izveden pred sud. Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred lice ovlaeno
zakonom su obaveza da ispita okolnosti koje govore u prilog pritvora ili protiv
Page 33 of 84

istog, da odlui, pozivanjem na zakonske kriterijume, da li postoje razlozi koji
opravdavaju pritvor i, ukoliko takvi razlozi ne postoje, nared putanja pritvorenog
lica na slobodu.
U predmetu De Jong Baljet and Van den Brink protiv Holandije (1984), vojni
obveznici koji su na osnovu prigovora savesti odbili poslunost bili su uhapeni
za krenje vojne discipline. Sluaj je prenet u nadlenost vojnog revizora. On je
bio kompetentan da daje preporuke u pogledu prava podnosilaca predstavke na
sudjenje, ali nije imao ovlaenja da naredi njihovo putanje na slobodu. Takodje,
nije pruao dovoljne garantije nezavisnosti, jer je mogao biti pozvan da se pojavi
u ulozi tuioca po prenoenju sluaja na vojni sud. Dolo je do krenja lana 5
stav 3.
U medjudravnom predmetu Irska protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1977), vei

broj lica je bio interniran prema zakonima o antiterorizmu. Neke od rtava su
izvedene pred komitete sastavljene od sudije i dva laika. Ovi komiteti su imali
ovlaenje da preporue putanje na slobodu, ali ne i da ga narede. Sud je bio
miljenja da, kako predmetni komiteti nisu imali ovlaenje da narede putanje
lica, oni nisu bili u skladu sa zahtevima lana 5 stav 3.
S obzirom na ovlaenja, u nekim sluajevima tuilac je taj koji donosi odluku o

pritvoru pre sudjenja. U prolosti je Sud ovim bio zadovoljan, sve dok se moglo
garantovati ispunjenje zahteva za nezavisnou i objektivnou, a tuilac se mogao
smatrati drugim licem ovlaenim zakonom (videti, naprimer, predmet Schiesser
napred naveden). Medjutim, opti stav Suda od 1990 godine je da tuioca posmatra
kao nekog ko ne moe da poseduje neophodni stepen nezavisnosti i objektivnosti. U
mnogim sluajevima, na odluku tuioca moe uticati izvrni organ, ili su
njegove/njene odluke izloene ispitivanju od strane vieg tuioca, ili tuilac ima
ovlaenje da intervenie u ime organa tuilatva u kasnijoj fazi postupka. U tim
okolnostima, tuilac ne prua dovljnu garantiju nezavisnosti i objektivnosti.
U predmetu Brincat protiv Italije (1992), podnosilac predstavke je bio uhapen i

pritvoren zbog sumnje o umeanosti u kidnapovanje. Javni tuilac je odluio da
produi pritvor posle pretresa na kome je podnosilac predstavke imao pravnog
zastupnika. Potom je javni tuilac sproveo preliminarnu istragu i kasnije izjavio da
nije imao mesnu nadlenost u predmetu; prosledio je predmet mesno nadlenom
tuiocu. Pitanje nezavisnosti tuioca od izvrne vlasti nije bilo sporno. Sluaj je
pokrenuo pitanje njegove objektivnosti. Sud je smatrao da se tuilac nije mogao
smatrati nezavisnim u preliminarnom postupku, jer je kasnije neminovno postao
jedna od stranaka-uesnica u postupku. Dalje je Sud naao da su objektivne
okolnosti u vreme donoenja odluke o pritvoru materijalne prirode; ako se
ispostavi da lice zakonom odredjeno da vri sudske funkcije moe kasnije
uticati na tok postupka kao predstavnik tuilatva, postoji rizik da njegova
objektivnost dodje u sumnju koja e biti opravdana. injenica da je tuilac tokom
postupka utvrdio da nema mesnu nadlenost i prema tome nema prava da vodi
optubu smatrana je nematerijalnom. Dolo je do krenja odredaba lana 5 stav
3.
U predmetu Niedbala protiv Poljske (2000), pritvor podnosioca predstavke

naredio je okruni tuilac. Podnosilac predstavke je uloio nekoliko bezuspenih
albi, a njegov pritvor je produavan od strane okrunog tuioca. Sud je utvrdio
da je okruni tuilac podredjen glavnom tuiocu, koji je sa svoje strane obavljao
dunost u ministarstvu pravde. Drugim reima, tuilac je bio podloan nadzoru
Page 34 of 84

organa koji je pripadao izvrnoj vlasti. Nadalje, Sud je utvrdio da zakon
dozvoljava da tuioci preduzimaju istrane i tubene radnje, pa se prema tome
tuilac mogao smatrati strankom u postupku protiv podnosioca predstavke.
injenica da je zakon dodatno propisivao da tuioci postupaju kao zatitnici
javnih interesa nije im sama po sebi dodeljivala status slubenih lica odredjenih
zakonom da vre sudske funkcije. Sud je takodje primetio da je tuilac ispitivao
podnosioca predstavke pre no to je odluio da ga pritvori. U tim okolnostima,
tuiocu je nedostajala nezavisnost potrebna da bi bio drugo slubeno lice
odredjeno zakonom da vri sudske funkcije.
U predmetu Pantea protiv Rumunije (2003), tuilac je naredio produeni pritvor

podnosioca predstavke. Sud je zapazio da je tuilac obavljao nekoliko funkcija.
Kao prvo, tuilac je razmatrao da li da optui podnosioca predstavke, doneo
odluku da otvori istragu protiv podnosioca predstavke, i odluio da ga stavi u
produeni pritvor. Kao drugo, on je formalno optuio podnosioca predstavke i
odluio o prirodi optubi. Mada na sudjenju nije igrao ulogu tuioca, Sud je
primetio da zakon ne sadri nikakve odredbe koje bi ga u tome spreile. Sud je
dalje uoio da su u Rumuniji tuioci bili podredjeni glavnom tuiocu i ministru
pravde, te prema tome tuioci nisu bili nezavisni. Sud je zakljuio da se u ovom
sluaju tuilac nije mogao smatrati slubenim licem odredjenim zakonom da vri
sudske funkcije.
injenica da pritvoreno lice moe da uloi albu sudu protiv odluke tuioca ne
popravlja situaciju, izuzev ako je alba automatska, a procena suda ne sme zavisiti
od toga da li je pritvoreno lice uloilo albu ili ne. Videti predmet Niedbala naveden u
gornjem tekstu u stavu 55.
Pitanja
1. Da li domai zakon obezbedjuje automatsko pravo linog pojavljivanja pred
sudijom ili drugim slubenim licem ovlaenim zakonom?
2. Ako je pravo na pojavljivanje ogranieno na drugo slubeno lice ovlaeno
zakonom, da li to slubeno lice prua potrebne garantije nezavisnosti i
objektivnosti?
3. Da li je pravo pojavljivanja pred sudijom ili drugim slubenim licem ovlaenim
zakonom pravo koje se moe koristiti u periodinim razmacima?
4. Da li sudija ili drugo slubeno lice ovlaeno zakonom imaju ovlaenja da
narede putanje lica iz pritvora?
5. Da li zakon odredjuje vremenski rok u okviru koga okrivljeni mora biti izveden
pred sudiju ili drugo slubeno lice ovlaeno zakonom? Ako je tako, da li je taj
period u skladu sa pojmom bez odlaganja navedenim u lanu 5 stav 3?
6. Postoje li posebne odredbe koje se primenjuju na navodne teroriste ili lica
osumnjiena za izuzetno teke zloine? Ako je tako, da li su one u u skladu sa
pojmom bez odlaganja?
7. Kada je trajanje pritvora pre izvodjenja pred sudiju ili drugo slubeno lice
ovlaeno zakonom predmet pravnog osporavanja, postoji li zahtev da sudija itd.
mora da ispita posebne okolnosti sluaja da bi odluio da li je trajanje bilo u
skladu sa pojmom bez odlaganja u predmetu koji mu je predoen?
8. Kada je uvedeno vanredno stanje a drava podnela zahtev za odstupanje u
skladu sa lanom 15. Konvencije, da li zakon i dalje omoguava pristup sudu ili
drugom slubenom licu ovlaenom zakonom da vri sudske funkcije bez
odlaganja? Ako to nije sluaj, postoje li hitni razlozi zbog kojih se ne ini, i koji
su?
Page 35 of 84

Koliko dug pritvor se uzima kao pritvor pre sudjenja u smislu lana 5 stav 3?
Pri odredjivanju da li je okrivljeni dran u pritvoru pre sudjenja tokom nerazumno
dugog perioda, Sud je definisao da takav pritvor traje do dana presude u krivinom
postupku na sudeem sudu. Period izmedju donoenja presude i ulaganja albe
rauna se kao pritvor nakon presude, i potpada pod lan 5 stav 1 taka (a). Sud e
razmatrati albe u vezi duine albenog postupka u skladu sa lanom 6 stav (1.), koji
se odnosi na pravo na pravino sudjenje u razumnom roku. Videti predmet Wemhoff
naveden u gornjem tekstu u stavu 9.
Duina pritvora pre sudjenja
Naglasak celog lana 5 je na slobodi a ne na pritvoru. Prema tome, lice ne moe biti
drano u pritvoru svo vreme pre sudjenja bez povremenih ispitivanja razloga
njegovog pritvaranja. Drugim reima, pitanje pritvora se mora stalno preispitivati.
U predmetu Ilikov protiv Bugarske (2001), podnosilac predstavke je bio

uhapen i pritvoren zbog prevare velikih razmera. Zadran je u pritvoru do
sudjenja, ukupno 3 godine i skoro 4 meseca. Inicijalni pritvor je bio pravdan
teinom poinjenog dela. Medjutim, domai sudovi su primenjivali zakon i praksu
polazei od pretpostavke da je produavanje pritvora neophodno u sluajevima
gde je zapreena kazna bila iznad odredjene granice (deset godina zatvora po
zakonu na snazi do juna 1995. i pet godina zatvora nakon toga). Sud je zakljuio
da je svaki sistem obaveznog pritvora sam po sebi nespojiv sa lanom 5 stav 3
Konvencije.
U vodjenju postupaka sudovi moraju obratiti posebnu panju na svaki razlog koji se
koristi za opravdanje pritvora pre sudjenja, da bi se osiguralo da vreme provedeno u
pritvoru ne predje duinu koja se smatra razumnom. Razumno e se razlikovati od
sluaja do sluaja, i ne moe se proceniti apstraktnim putem (videti predmet W.
protiv vajcarske (1992.)). Faktori koje treba imati u vidu pri odluivanju da se lice
pritvori ili da se pritvor nastavi obuhvataju:
kompleksnost istrage;
broj ostalih lica kojima se sudi u istom predmetu;
mogue postojanje medjunarodnih elemenata;
prirodu i kompleksnost pravnih pitanja; i
ponaanje okrivljenog.
U predmetu Contrada protiv Italije (1998) podnosilac predstavke je bio vii

policijski oficir okrivljen za pomo i saradnju sa mafijom, koji je proveo dug period
u pritvoru pre sudjenja. alio se da je bio pritvoren tokom nerazumno dugog
perioda, suprotno odredbama lana 5 stav 3 Konvencije. Sud je bio miljenja da
se rizik bekstva podnosioca predstavke smanjio tokom istrage. Medjutim,
opasnost njegovog daljeg injenja krivinih dela, modifikovanja dokaznog
materijala ili vrenja pritiska su u konkretnom sluaju predstavljali relevantnu i
dovoljnu osnovu za pritvor tokom 2 godine, 7 meseci i 7 dana. Uz to, Sud je
ustanovio da su organi vlasti vodili postupak sa posebnom panjom. Sud je
konstatovao sloenost sluaja koji je podrazumevao istragu tajnih dogovora
dravnih institucija sa mafijom, i zahtevao proveru brojnih finansijskih izvetaja i
zapisa o razgovorima mobilnim telefonima, dravnih dokumenata koja su poticala
iz nekoliko godina kao i izjava preko 250 svedoka. Sud je naglasio da je bilo
Page 36 of 84

neophodno vreme za detaljnu istragu u ovom sluaju, jer je mafija kriminalna
organizacija koja je u stanju da se infiltrira u dravu i potkopa je iznutra. Sud je
dalje naglasio da je italijanski sud ponudio da povea broj sasluanja kada je
dostignut maksimalni period trajanja pritvora, ali je odbrana ponudu odbila.
U vezi ponaanja okrivljenog: ako iskoriste prava kao to je molba za putanje na
slobodu (videti lan 5 stav 4) ne treba im pripisati kanjenja. Medjutim, kada se
okrivljeni namerno ponaa opstruktivno, kanjenja zbog takvog ponaanja se ne
mogu pripisati dravi.
U predmetu Punzelt protiv eke Republike (2000), podnosilac predstavke je

bio pritvoren ukupno 8 meseci izmedju podizanja optunice i datuma zakazanog
sudjenja, jer su domae vlasti morale da obrade nekoliko podnesaka okrivljenog
kojima je traio pribavljanje dodatnih dokaza. Ovo kanjenje nije bilo preterano.
No, posle toga sudei sud je prekinuo sudjenje da bi optubi omoguio da prikupi
nove dokaze, ime je prouzrokovano kanjenje od 6 meseci. Tri meseca kasnije,
presudu je ukinuo kasacioni sud na osnovu toga to sudei sud nije razmotrio
sve relevantne dokaze i pogreno je primenio zakon. Predmet je upuen nazad
tuiocu. est meseci kasnije vrhovni sud je ukinuo deo odluke kasacionog suda
koji se odnosio na vraanje predmeta tuiocu. Predmet je poslat na ponovno
sudjenje. Druga presuda nije doneta do isteka roka od 10 meseci od ukidanja
prve presude. Sud je bio miljenja da domai sudovi nisu pokazali posebnu
agilnost.
U predmetu Jablonski protiv Poljske (2000), pritvor pre sudjenja je trajao 4

godine, 9 meseci i 7 dana, od kojih je 3 godine, 9 meseci i 27 dana teklo nakon
to je Poljska prihvatila pravo pojedinane predstavke prema Konvenciji. Sud je
smatrao da istrajavanje na sumnji o uinjenom krivinom delu nije moglo da
opravda celi period trajanja pritvora. Pri odluivanju da li lice treba osloboditi, Sud
je izjavio da su organi vlasti u obavezi da razmotre alternativne mere njegovog
pojavljivanja na sudjenju. U ovom sluaju nije razmatrana mogunost nametanja
drugih preventivnih mera eksplicitno predvidjenih poljskim zakonom. Nije
razmatran rizik bekstva. Nije uzeta u obzir injenica da, sa prolaskom vremena i
padom samoagresivnosti podnosioca predstavke, njegovo dranje u pritvoru nije
vie sluilo svrsi dovodjenja pred sud u razumnom roku. Produeni pritvor nije bio
potreban a razlozi nedovoljni da opravdaju duinu trajanja pritvora.
Kada dravni organi ne sprovedu svoju istragu na vreme i ne izvedu pritvorenika

pred sud u razumnom roku, doi e do krenja odredaba lana 5 stav 3.
Pitanja
1. Da li domai zakon obezbedjuje brzo i efikasno sprovodjenje istraga u vezi lica
koja se nalaze u pritvoru?
2. Da li zakon omoguava redovne provere produavanja pritvora, imajui u vidu
faktore kao to su sloenost istrage, ukupni broj okrivljenih u predmetu, mogue
postojanje medjunarodnih elemenata, prirodu i sloenost pravnih pitanja i
ponaanje optuenog?
3. Postoje li procedure koje omoguavaju osporavanje duine pritvora pre sudjenja?
Razlozi odbijanja kaucije/produavanja pritvora
Page 37 of 84

Svaki put kada se optueno lice pojavi pred sudom ili drugim slubenim licem
ovlaenim zakonom, u skladu sa lanom 5 stav 3, sud ili slubeno lice mora
detaljno da ispita razloge koji opravdavaju produenje pritvora, kao i argumente
odbrane kojima se trai oslobadjanje. Sud je bio miljenja da u datom sluaju
produavanje pritvora moe biti opravdano samo ako postoje jasne indicije stvarnog
javnog interesa koji, bez obzira na pretpostavku nevinosti, mora da prevagne nad
pravom na slobodu. (videti predmet Punzelt u stavu 73.). Razlozi koji opravdavaju
produavanja pritvora moraju nadalje biti odgovarajui i dovoljni da pokau da pritvor
nije bio bezrazlono produen i protivan lanu 5 stav 3. (videti predmet Wemhoff).
Pretpostavka mora uvek ii u korist oslobadjanja, izuzev ako postoje jaki razlozi za
produeni pritvor. Ti razlozi moraju postojati svo vreme trajanja pritvora. Prema tome,
pitanje pritvora produenog do dana sudjenja mora se stalno ispitivati; lan 5 stav 3
je koncipiran tako da obezbedi da se lice privremeno pusti na slobodu im produeni
pritvor postane neopravdan (videti predmet Neumeister). Ovo nalae automatsko
pravo optuenog da izlazi pred sudiju ili drugo slubeno lice na redovnoj osnovi.
Sud je smatrao da opravdanost pritvora mora biti procenjena u svakom
pojedinanom sluaju u zavisnosti od njegovih okolnosti (videti predmet Punzelt).
Domai sudovi moraju svoje odluke zasnivati na injenicama i informacijama koji
upuuju na zakljuak da je ispunjen uslov za odbijanje putanja na slobodu. U
predmetu Demirel protiv Turske (2003) (u stavu 58) Sud je bio miljenja da sudovi
ne smeju zasnivati svoje odluke na stereotipskim razlozima. U predmetu Yagci i
Sargin protiv Turske (1995) (u stavu 50) i Tomasi protiv Francuske (1992) (u
stavu 84) Sud je dalje konstatovao da sudovi u svojim odlukama moraju navesti
razloge, ukljuujui i sve iznete argumente obe strane, a optueni i njegov pravni
zastupnik moraju dobiti kopiju te odluke. Na osnovu takve odluke, optueni moe
uloiti albu protiv pritvora.
Sud je naveo da u poetnim fazama domai sudovi mogu da se pozovu na osnovanu
sumnju da je optueni poinio delo o kome je re; to je uslov sine qua non za vanost
produenog pritvora. Nakon izvesnog vremena, medjutim, ovaj osnov se ne smatra
dovoljnim da opravda produavanje pritvora (videti predmet Punzelt). Teko je sa
sigurnou odrediti trenutak u kome e biti potrebna dodatna obrazloenja za
opravdano produavanje pritvora. Svaki sluaj se stoga mora zasebno proceniti da bi
se odredio trenutak u kome optuba mora dokazati vie od osnovane sumnje da je
optueni poinio delo o kome je re.
Sud je uvek uzimao u obzir razloge koji se daju da bi opravdali ozbiljno odstupanje
od pravila potovanja slobode pojedinca i pretpostavke nevinosti koja je deo svakog
pritvora pre presude. Videti predmet Stogmuller protiv Austrije (1969) (u stavu 4).
U nekim dravama domai zakon moe zahtevati vie od teine poinjenog dela i
indicije krivice od samog poetka. U takvim okolnostima, mora se postupiti prema
odredbama domaih zakona koje obezbedjuju vii nivo garancije; propust da se to
uini predstavljae krenje odredaba lana 5 stav 3.
Razlozi za odbijanje putanja na slobodu koji se prihvataju po lanu 5 stav 3 su:
Rizik nepojavljivanja na sudjenju;

Rizik da e pritvorenik uticati na sudski postupak
Rizik da e pritvorenik poiniti nova krivina dela; i
Potreba za pritvorom radi ouvanja javnog reda i mira.
Page 38 of 84

Rizik nepojavljivanja
Rizik da se optueni nee pojaviti na sudjenju ne moe biti zasnovan samo na teini
zapreene kazne. Gde je mogue dobiti garantije da e se lice pojaviti, ono se mora
pustiti na slobodu pod odgovarajuim uslovima. Treba imati u vidu sledee faktore pri
proceni da li je podesno produiti pritvor zbog mogunosti da lice pobegne:
karakter i linost optuenog;

imovinu optuenog;
porodine veze optuenog;
kontakte optuenog u inostranstvu;
teinu presude koja se oekuje ;
konkretno stanje pritvora optuenog; i
nepostojanje jakih veza unutar zemlje.
Nacionalni sud mora biti uveren da postoji bar neki od tih faktora, to prua osnov za
pretpostavku da e posledice i sav rizik bekstva optuenom delovati kao manje zlo.
od produavanja pritvora. Videti predmet Stogmuller gore naveden.
Opasnost od bekstva opada sa protekom vremena u pritvoru, najvie iz razloga to
e vreme provedeno u pritvoru biti uraunato u eventualnu kaznu ukoliko optueni
bude osudjen. Prema tome, sudovi ovo moraju imati u vidu svaki put kada je
potrebno ispitati pritvor. Sud je pri tom zauzeo stav da se, kada je jedini preostali
razlog za produavanje pritvora strah da e optueni pobei i time izbei pojavljivanje
na sudjenju, mora naloiti njegovo putanje na slobodu do sudjenja ukoliko se od
njega mogu dobiti garantije da e se na sudjenju pojaviti (videti predmet Wemhoff u
stavu 15.).
Rizik uticanja na sudski postupak
U predmetu Wemhoff, Sud je konstatovao da mora postojati osnovani rizik da e
optueni, ukoliko bude oslobodjen, preduzeti radnje kojim e uticati na tok sudjenja.
Takvi rizici ukljuuju:
kontakt sa svedocima;
upozoravanje drugih osumnjienih; i
unitavanje dokaza.
Rizik ne moe biti generalni; moraju postojati dokazi koji upuuju na zakljuak da
rizik postoji. Kada je, naprimer, istraga o krivinom delu u pitanju veoma sloena,
moe postojati vea potreba da se dokazi sakriju ili unite nego u drugim, manje
komplikovanim predmetima. Nadalje, mora se imati u vidu injenica da kako
istraga napreduje opada rizik kontakta sa svedocima ili drugim dokazima.
U predmetu Clooth protiv Belgije (1991), podnosilac predstavke je pritvoren

pod sumnjom za paljevinu i ubistvo. Jedan od razloga produenog pritvora je bio i
mogunost da e pokuati da napravi zaveru ili zaplaiti svedoke. Sud je smatrao
da obzirom da dokazi u predmetu nisu ukazali da je optueni oslobodjen tek
nakon okonanja odredjenih specifinih istranih radnji, domai sud je mogao
odrediti njegovo putanje ranije.
Page 39 of 84

U predmetu Tomasi protiv Francuske (1992), podnosilac predstavke je

osumnjien za uee u napadu protiv centra koji je pripadao Legiji stranaca;
napad je izvela jedinica komandosa koja se sastojala od nekoliko lica koja su na
glavama nosila fantomke. Sledeeg dana Nacionalni front Korzike je prihvatio
odgovornost za taj i jo 24 napada koji su se odigrali iste noi. Podnosilac
predstavke je optuen za ubistvo i posedovanje vatrenog oruja. Drava je tvrdila
da su pretnje upuene jednom od saoptuenih spreavale putanje iz pritvora
podnosioca predstavke. Sud je na osnovu dokaza smatrao da je od poetka
postojao stvarni rizik vrenja pritiska na svedoke. Medjutim, mada je taj rizik
polako opadao, on nije nestao u potpunosti.
U predmetu Contrada protiv Italije (1998), podnosilac predstavke je bio vii

policijski oficir optuen za pomo i saradnju sa mafijom. Sluaj protiv njega je bio
zasnovan na izjavama nekolicine bivih pripadnika mafije koji su tuiocima rekli
da je podnosilac predstavke pomagao mafiju iznutra, koristei svoj slubeni
poloaj. Dravi su bile potrebne izjave brojnih svedoka koje potkrepljuju ove
tvrdnje. Sud je bio miljenja da je postojao rizik podmetanja i nametanja dokaza
od strane podnosioca predstavke jer je sluaj protiv njega bio skoro u potpunosti
zasnovan na izjavama svedoka, a neki od svedoka su bili prijatelji i kolege
podnosioca predstavke.
Rizik injenja novih krivinih dela

Ozbiljnost optubi moe razumno opravdati odluku da se osumnjieni pritvori u
nastojanju da se sprei da ponovo pokua ili uini krivino delo. Medjutim, mora se
dokazati da je rizik realan. Treba imati u vidu linost optuenog i njegovu prolost.
Takodje treba razmotriti da li se bilo koja prethodna presuda na koju se predmet
oslanja moe uporediti bilo po svojoj prirodi ili stepenu ozbiljnosti sa optubama
podignutim protiv optuenog.
U predmetu Clooth protiv Belgije (1991), podnosilac predstavke je bio optuen

za paljevinu i ubistvo tinejderke ije je iskasapljeno telo pronadjeno u spaljenoj
zgradi. Podnosilac predstavke je ranije bio osudjivan za pokuaj teke pljake za
koji je osudjen na dvomeseni zatvor, i dezertiranje iz vojske za koje je bio
uslovno osudjen na mesec dana vojnog zatvora. Sud je bio miljenja da se ta dva
dela ne mogu porediti, ni po prirodi ni po teini, sa optubama koje su mu se
stavljale na teret u predmetnom sluaju.
Rizik za javni red i mir

Pri proceni da li je pritvor optuenog opravdan Sud je bez izuzetka tvrdio da ovaj
osnov moe biti uzet u obzir, u posebnim okolnostima. Teina dela ne bi bila
dovoljna. Medjutim, na ovaj razlog se moe osloniti samo pod uslovom da sudija ili
drugo slubeno lice ovlaeno zakonom pri donoenju odluke o odredjivanju pritvora,
tu odluku donosi na osnovu injenica koje ukazuju da bi putanje optuenog na
slobodu odista naruilo javni red i mir (videti predmet Letellier u stavu 5.1. u daljem
tekstu).
U predmetu Letellier protiv Francuske (1991), podnosilac predstavke je bila

optuena za sauesnitvo u ubistvu biveg mua. Sud je utvrdio da je potreba za
pritvorom procenjena od strane domaih sudova na uopteni nain naime, da je
Page 40 of 84

postojala potreba zatite javnog reda i mira od uznemiravanja koje je ubistvo
proizvelo. Sud je naveo da je ta tvrdnja nedovoljna, jer nije bila potkrepljena
nikakvim dokazima. Sud je prihvatio da odredjena dela, zbog posebne teine i
reakcije javnosti na njih, mogu izazvati nemir u drutvu koji moe opravdati
pritvor, barem tokom odredjenog vremena. No, to mora biti zasnovano na
injenicama koje mogu pokazati da bi putanje optuenog lica na slobodu odista
naruilo javni red i mir.
Osim toga, produavanje pritvora bi bilo zakonito samo ukoliko bi javni red i mir i
dalje bili stvarno ugroeni. Produetak pritvora se ne moe koristiti zbog mogunosti
izricanja zatvorske kazne (ponovo videti predmet Letellier).
Pitanja
1. Da li domai zakon propisuje mogunost putanja na slobodu uz kauciju?
2. Postoje li propisani razlozi za odbijanje kaucije? Ako je tako, da li su u skladu sa
principima navedenim u prethodnom tekstu?
3. Da li se od sudova zahteva da ispitaju odredjene faktore, koji su u skladu sa
navedenim, da bi se opravdao pritvor?
4. Da li je u pogledu odluka o kauciji propisana obaveza davanja razloga za
odbijanje kaucije zasnovanih na dokazima, koja se uruuju optuenom? Da li
postoji odredba koja obezbedjuje da se pri odbijanju kaucije izbegnu stereotipna
objanjenja? Da li optueni ima pravo na automatska periodina ispitivanja
pritvora?
5. Ako je tako, da li to ispitivanje uzima u obzir okolnosti koje se menjaju, kao to je
smanjeni rizik bekstva itd.?
Garantije pojavljivanja na sudjenju
Traenje garantija za pojavljivanje na sudjenju mora se uvek razmotriti kao
alternativa pritvoru, gde bi bezuslovno putanje inae bilo previe rizino. tavie,
lan 5 stav 3 posebno navodi da se oslobadjanje moe usloviti garantijama
pojavljivanja na sudjenju. Njegovo dejstvo mora biti proporcionalno: ako je doneta
odluka da je uslovno putanje na slobodu opravdano, onda nametnuti uslovi moraju
realno biti zadovoljavajui (npr. garantije i jemstva se moraju odrediti tako da se
mogu ispuniti a da u isto vreme deluju u smislu odvraanja od bekstva) a
istovremeno ne biti previe optereujui da obesmisle cilj putanja iz pritvora (tj.
vraanja slobode). Uslovi kaucije treba primarno da imaju za cilju pojavljivanje na
sudjenju; ne smeju imati kaznenu niti kompenzacionu svrhu.
U predmetu Neumeister protiv Austrije (1968), austrijski sudovi su svoje odluke

preteno zasnivali u odnosu na tetu koja je posledica krivinih dela pripisanih
optuenom, a koje bi on bio duan da refundira. Sud je smatrao da je cilj
garantija obezbedjivanje pojavljivanja na sudjenju, a ne reparacija tete. Iznos
treba proceniti u skladu sa imovinom optuenog i njegovim odnosom sa licima
koja treba da daju garantije.
U predmetu Stogmuller protiv Austrije (1969), sud je zapazio da bi predaja

pasoa bila prihvatljiva garantija za otklanjanje rizika da podnosilac predstavke
pobegne iz zemlje.
Pitanja
1. Imaju li sudovi iroka diskreciona prava, zasnovana na pretpostavci u korist
Page 41 of 84

2.
3.
4.
5.
6.
kaucije, da odrede oslobadjanje pod uslovima koje predloe ili oni sami ili stranke
u postupku?
Da li sudovi imaju diskreciono pravo da postave odgovarajue uslove?
Postoji li zahtev da uslovi budu proporcionalni; tj. da obezbede da se nametnuti
uslovi realno mogu ispuniti?
Postoje li uputstva za primenu tih uslova, konzistentna sa onima navedenim u
prethodnom tekstu?
Postoji li procedura, automatska ili koja se bez odlaganja pokree po podnoenju
predstavke, koja uredjuje ispitivanje uslova u svetlu izmenjenih okolnosti?
Da li je ustanovljena procedura sueljavanja spornih navoda, sa korektnim
pravilima o dokazima, kojom se prestupi uslova mogu dokazati od strane optube
ili suda proprio motu, te da potom sud naredi ponovni pritvor ako je potrebno?
Ovlaenje za pokretanje sudskog postupka radi brzog donoenja odluke o

zakonitosti i produavanju pritvora lan 5 stav 4
Pravo osporavanja zakonitosti odluke o pritvoru
Sva lica pritvorena po lanu 5, bilo po osnovu krivinih dela, duevne bolesti, ili
nepostupanja u skladu sa zakonitim sudskim odlukama itd imaju pravo da pokrenu
postupak kojim e osporiti zakonitost svog pritvora. Takva osporavanja duan je da
razmotri sud koji ima ovlaenje da naredi putanje lica na slobodu. Procesni zahtev
sudske zatite predstavlja neophodni deo institucionalnih zatitnih mera od
nezakonitog i samovoljnog pritvora.
Pravo osporavanja zakonitosti pritvora po lanu 5 stav 4 je pravo odvojeno od onog
sadranog u lanu 5 stav 3. Rasprave po lanu 5 stav 4 pokree pritvorenik, dok
rasprave po lanu 5 stav 3 automatski obezbedjuje drava. U praksi, mnoga lica
pritvorena zbog krivinih dela koriste raspravu po lanu 5 stav 3 da bi pokrenuli
pitanje zakonitosti njihovog produenog pritvora. Pristup sudu koji o tome odluuje ne
zavisi od toga koliko jakim dokazima protiv pritvora lice raspolae; shodno tome
nacionalnim vlastima nije dozvoljeno da zahtevaju da se ispune uslovi u pogledu
snage dokaza koji osporavaju pritvor, da bi dozvolili osporavanje prema lanu 5 stav
4. tavie, ovo pravo postoji ak i u uslovima kada je ugroena nacionalna
bezbednost. Kada se lice pusti na slobodu, pravo iz lana 5 stav 4 prestaje da bude
primenjlivo.
U predmetu Al-Nashif protiv Bugarske (2002), podnosilac predstavke je bio

apatrid palestinskog porekla. Uruena mu je odluka o deportaciji i nalog za
pritvor, uz navod da predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti; medjutim,
nijedan od tih naloga nije navodio razloge. Dran je u izolaciji 26 dana do dana
deportacije i nije mogao da ospori pritvor. Sud je smatrao da su injenice da
nijedan domai sud nije bio ovlaen da istrai zakonitost pritvora, da odluka nije
sadravala razloge pritvora, i da podnosiocu predstavke nije bio omoguen
sastanak sa advokatom radi razgovora o moguem protivljenju merama koje su
mu izreene, stvorile situaciju nespojivu sa lanom 5 stav 4. Sud je konstatovao
da nacionalne vlasti nemaju pravo da ukinu efikasno ispitivanje pritvora od strane
domaih sudova kada odlue da se pozivaju na nacionalnu bezbednost i
terorizam.
lan 5 stav 4 ne dozvoljava da sud koji odluuje o pritvoru svoje diskreciono pravo
koristi kao organ koji odluuje o meritumu. Videti predmet Weeks protiv
Page 42 of 84

Ujedinjenog Kraljevstva (1987) (u stavu 59.). Sve to ima pravo u ovom smislu da
preduzme je da ispita zakonitosti odluke o pritvoru.
alba po lanu 5 stav 4, moe biti uspena ak i kada alba po lanu 5 stav 1 ne
donese eljeni rezultat. Tako, ak i kada je pritvor lica zakonit po lanu 5 stav 1, ako
je licu oduzeto pravo albe u vezu zakonitosti pritvora, bie prekren lana 5 stav 4.
Znaenje prava sadranog u lanu 5 stav 4 je mogunost korienja prava na albu,
a ne ishod takve albe.
Posle putanja na slobodu jedini pravni lek koji stoji na raspolaganju po lanu 5 je
naknada tete za nezakoniti pritvor (videti lan 5 stav 5).
Obim ispitivanja
Obim ispitivanja je odredio sud u predmetu Brogan protiv Ujedinjenog Kraljevstva
(1988). Tu je Sud smatrao da uhapena ili pritvorena lica imaju pravo na ispitivanje
koje se odnosi na proceduralne i materijalne razloge koji su od vitalnog znaaja za
zakonitost njihovog liavanja slobode u smislu Konvencije. To znai da nadleni sud
mora da ispita uskladjenost sa procesnim zahtevima domaeg zakona kao i
uskladjenost sa zahtevima lana 5. (videti predmet Brogan u stavu 65.).
Procesni zahtevi ispitivanja
Postupci kojima se ispituje zakonitost pritvora po lanu 5 stav 4 moraju biti sudski i
moraju pruati procesne garantije koje odgovaraju vrsti liavanja slobode koja je u
pitanju (videti, naprimer, predmet Megyeri protiv Nemake razmatran u prethodnom
tekstu)..
Postoje brojne paralele izmedju procesnih garantija koje se trae po lanu 6. i lanu
5 stav 4 Konvencije. Medjutim, Sud je jasno izjavio da nije uvek neophodno da
postupak po lanu 5 stav 4 prate iste garantije kao one koje se trae lanom 6.
Konvencije za krivine ili gradjanske postupke.
Reinprecht protiv Austrije (2005) daje veoma dobar rezime principa koje Sud
primenjuje po lanu 5 stav 4 u odnosu na lan 6 stav 1. U svojoj presudi, Sud je
naao da lan 5 stav 4, mada zahteva raspravu u vezi zakonitosti pritvora, ne
namee opte pravilo da takva rasprava mora biti javna (kao to nalae lan 6.).
Sud je konstatovao povezanost lana 5 stav 4 i lana 6 stav 1 na polju krivinih
postupaka, to se vidi iz primenljivosti lana 6. na odredjene istrane postupke.
Medjutim, Sud je smatrao da e primena lana 6. u pogledu procesnih garantija
istranog postupka, ukoliko one nisu potovane tetno uticati na pravinost
postupka u celini. Naprimer, zahtevi postupka u pogledu rasprave o svim spornim
navodima kao i princip ravnopravnosti stranaka su fundamentalne garantije
postupka koje se moraju ispotovati u stvarima liavanja slobode. U predmetu
Reinprecht, nije bilo dokaza da su rasprave u vezi pritvora, zatvorene za javnost,
u kojima je podnosilac predstavke imao pravnog zastupnika, imale tetnog uticaja
na pravinost postupka u celini. Sud je takodje konstatovao razliite ciljeve lana
5 stav 4 (tj. ustanovljavanje osnovane sumnje) i lana 6. (utvrdjivanje krivinih
optubi). Smatrao je da upravo ta razlika u ciljevima objanjava zbog ega lan
5 stav 4 sadri fleksibilnije proceduralne zahteve od lana 6. a istovremeno je
mnogo stroi u vezi brzine sprovodjenja postupka. Sud nije iskljuio mogunost
potrebe za javnom raspravom u posebnim okolnostima. Medjutim, u ovom
predmetu nije dokazano postojanje takvih okolnosti.
Page 43 of 84

Najznaajniji proceduralni zahtevi lana 5 stav 4 detaljno se razmatraju u daljem
tekstu.
Nadleni sud
Pojam nadleni sud podrazumeva nezavisan i objektivan sud koji je nadlean da
raspravlja o predmetu. Sudovi koji postupaju po prigovorima po lanu 5 stav 4 moraju
imati ovlaenje da odluuju o pitanju zakonitosti pritvora. Ovo ne znai da sud ima
pravo da svojom odlukom zameni odluku o meritumu. To znai da sud mora imati
ovlaenje da proceni zakonitost pritvora i naloi putanje na slobodu.
Sud se ne bi smatrao objektivnim ukoliko bi, naprimer, lice koje je odredilo pritvor
potom bilo i lice koje procenjuje njegovu zakonitost. Jasno, ministar u vladi ne moe
se kvalifikovati kao nadleni organ, jer nije dovoljno nezavisan i ne mora biti
objektivan. Nasuprot tome, sud moe institucionalno biti deo pravosudne strukture,
ali se ne kvalifikovati kao nadleni sud ukoliko, naprimer, nema ovlaenje da naredi
putanje pritvorenog lica.
U predmetu X. protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1981), predmet se odnosio na

pritvor duevno poremeenog lica. Sud za ispitivanje mentalnog zdravlja koji je
ispitivao njegov pritvor nije se kvalifikovao kao nadleni sud. Mogao je samo da
daje savetodavne preporuke za otpust.
U predmetu Weeks protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1987), podnosilac

predstavke je bio osudjen na doivotnu kaznu i puten na slobodu po dozvoli.
Kasnije je ponovo pritvoren. Vlada-uesnica u sporu je tvrdila da je sud koji je
vodio postupak sudske zatite po zahtevu podnosioca predstavke predstavljao
nadleni sud u smislu lana 5 stav 4. Sud je smatrao da taj sud nije bio nadlean,
jer nije bio u stanju da oceni da li je pritvor bio u skladu sa svrhom doivotne
kazne.
U predmetu Chahal protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1996), odluka da se

pritvore i deportuju podnosioci predstavke doneta je iz razloga nacionalne
bezbednosti. Nijedan od dva propisana zakonska postupka koji su bili na
raspolaganju za osporavanje te odluke nisu bili dovoljni za lan 5 stav 4 jer nisu
omoguavali materijalno ispitivanje odluke o pritvoru i deportaciji.
U predmetu Von Bulow protiv Ujedinjenog Kraljevstva (2003), podnosilac

predstavke je bio osudjen 1975 godine na doivotnu kaznu zatvora zbog ubistva.
Sudei sudija je preporuio da podnosilac predstavke odslui rok od 20 godina,
sa ime se vii sudija (Lord Chief Justice) 1 saglasio. Dravni sekretar se 2000
godine pismeno obratio podnosiocu predstavke navodei da je definisao rok na
23 godine; kako je to vreme ve proteklo, bio je obaveten da to nije od uticaja na
produavanje njegovog pritvora. Odbor za uslovni otpust je obavestio podnosioca
predstavke da e preporuiti njegovo putanje na slobodu.Sud je bio miljenja da
produavanje pritvora po isteku roka zavisi od stepena rizika i opasnosti, koji
faktori su podloni promenama. Prema tome, lan 5 stav 4 je nalagao da
podnosilac predstavke ima periodino mogunost da ospori zakonitost
produavanja njegovog zatvora u odgovarajuem postupku. U ovom sluaju
Odbor za uslovni otpust nije imao ovlaenje da naloi putanje na slobodu, te
nije odrao nikakvu raspravu. Shodno tome postojalo je krenje lana 5 stav 4.
Predsednik Krivinog odelenja Apelacionog suda po ustrojstvu sudova u Velikoj Britaniji
Page 44 of 84

Rasprava o svim spornim navodima

Postupak po svojoj prirodi mora da obezbedi raspravu o svim spornim navodima, i
ravnopravnost stranaka (tj. tuilac/policija i pritvoreno lice). Pritvoreno lice mora
imati pravo da prisustvuje i bude sasluano, ako je potrebno uz prisustvo pravnog
zastupnika. Kada se radi o komplikovanim pravnim pitanjima, lan 5 stav 4 najee
zahteva pravno zastupanje, koje, ukoliko pritvoreno lice nema sredstava, plaa
sluba pravne pomoi. Kada je pritvoreno lice duevno poremeeno, odgovornost
postavljanja zakonskog zastupnika poiva na nacionalnim vlastima, a razlog tome je
to esto takva lica nisu sposobna da postupaju na racionalan nain.
U predmetu Winterwerp protiv Holandije (1979), vlada-uesnica u sporu je

tvrdila da lan 5 stav 4 ne zahteva da sud lino saslua pojedinca ije je duevno
stanje bilo takvo da bi bio nesposoban da prui izjave bilo koje vrednosti. Sud se
nije sloio. Smatrao je da lan 5 stav 4 zahteva da se pritvoreno lice saslua ili
lino ili preko zakonskog zastupnika. Duevna bolest nije mogla da opravda
ugroavanje prava na preispitivanje zakonitosti pritvora.
U predmetu Bouamar protiv Belgije (1988), Sud je naao da je maloletni

podnosilac predstavke trebalo da ima zakonskog zastupnika.
U predmetu Megyeri protiv Nemake (1992), podnosilac predstavke je poinio

niz nasilnih krivinih dela za koja se nije mogla utvrditi njegova odgovornost zbog
injenice da je patio od izofrene psihoze sa znacima paranoje. Sud je smatrao
da je trebalo da ima zakonskog zastupnika prilikom ulaganja zahteva za
ispitivanje zakonitosti pritvora.
Oba predmeta, Megyeri i Winterwerp ukazuju na potrebu postojanja posebnih

procesnih mera radi zatite interesa lica koji, zbog svog duevnog hendikepa, nisu u
potpunosti sposobni da rade u sopstvenom interesu. Lica koja su na staranju zbog
duevne poremeenosti ne bi trebalo da budu odgovorni za lino preuzimanje
inicijative za postavljanje zakonskog zastupnika, pre obraanja za pomo sudu.
Pritvorenik mora imati pristup odgovarajuim spisima predmeta koji su u posedu organa
vlasti
Da bi se osigurala ravnopravnost stranaka, pravnom zastupniku pritvorenog lica
mora biti omoguen pristup onim dokumentima u istranom predmetu koja su od
bitnog uticaja za efikasno osporavanje zakonitost pritvora. Drugim reima, pritvoreno
lice ili njegov pravni zastupnik mora dobiti kopije materijala na koje se organi vlasti
oslanjaju u naporima da nastave da predmetno lice dre u pritvoru (videti predmet
Lamy protiv Belgije (1989)).
Page 45 of 84

U predmetu Sanchez-Reisse protiv vajcarske (1986),

podnosilac predstavke je uloio prigovor protiv svog pritvora u oekivanju
ekstradicije. Primenjena procedura je bila da je njegov zahtev poslat koncelariji
savezne policije, koja je dostavila svoje miljenje domaem sudu radi donoenja
sudske odluke. Podnosilac predstavke se poalio da mu nije data mogunost da
vidi pismeno miljenje. Sud je smatrao da je podnosiocu predstavke trebalo
pruiti priliku da odgovori na to miljenje, bilo napismeno ili lino pred domaim
sudom. Sud je zakljuio da prema tome postupak nije obezbedjivao raspravu o
svim spornim navodima i da je shodno tome prekren lan 5 stav 4.
U predmetu Lamy protiv Belgije (1989), podnosilac predstavke je uhapen na

osnovu poternice zbog sumnje za poinjenu prevaru. Nije mu omoguen uvid u
spise tuilatva, i ako je tuilatvo svoje zahteve zasnivalo na kompletnom spisu
predmeta. Sud je smatrao da je uvid i pristup tim dokumentima od krucijalne
vanosti za podnosioca predstavke. To je moglo njegovom advokatu da omogui
da se obrati domaem sudu u vezi izjava drugooptuenih lica. Takodje zbog toga,
podnosilac predstavke nije mogao da osporava razloge na kojima se zasnivala
opravdanost produenog boravka u pritvoru. Shodno tome, postojalo je krenje
lana 5 stav 4.
U predmetu Garcia Alva protiv Nemake (2001), podnosiocu predstavke je

uskraen pristup spisima tuilatva koji su sadravali izjave policijskog dounika.
Sud je smatrao da postupak po lanu 5 stav 4 treba u principu da bude u skladu i
sa zahtevima lana 6, prava na pravino sudjenje izmedju ostalog i u krivinim
postupcima. Pritvorenik posebno treba da ima uvid u nalaze tuilatva i realnu
mogunost da na njih odgovori. Sud je bio miljenja da, mada moe postojati
potreba da se odredjeni dokazi uvaju kao tajni tokom krivine istrage da bi se
osumnjieni spreili da poremete tok postupka, ovaj legitimni cilj se ne moe
ostvarivati po cenu ograniavanja prava odbrane. Informacije koje su od bitnog
uticaja za ocenu zakonitosti pritvora treba staviti na raspolaganje advokatu
odbrane na odgovarajui nain.
Teret dokazivanja
Teret dokazivanja u postupcima koji preispituju zakonitost pritvora lei na organima
vlasti.
U predmetu Hutchison Reid protiv Ujedinjenog Kraljevstva (2003), podnosilac

predstavke je pritvoren zbog duevnog zdravlja. Povodom podneska kojim je
osporio zakonitost liavanja slobode, od njega se trailo da ubedi sud iz kotske
da vie ne pati od duevnog poremeaja koji bi zahtevao njegov prisilni smetaj u
bolnicu radi medicinske nege. Sud je konstatovao da po ovom pitanju nije
postojala sudska praksa. Medjutim, smatrao je da se mora podrazumevati da je
na organima vlasti da dokau da pojedinac ispunjava uslove za prisilni smetaj, a
ne obrnuto. Pozvao se na injenicu da liavanje duevnog bolesnika slobode i
potom prisilni smetaj mogu biti zakoniti po lanu 5 stav 1 taka (e) samo ukoliko
se moe pouzdano dokazati da lice pati od duevne bolesti koja je dovoljno
ozbiljna da bi opravdala meru prisilnog smetaja, naime da teret lei na
organima vlasti u oba sluaja. Sud je bio miljenja da nametanje tereta
dokazivanja pritvorenom licu nije saglasno sa lanom 5 stav 4.
Page 46 of 84

Brzo donoenje odluka
Smisao koji stoji iza zahteva brzog donoenja odluka o prigovorima zbog zakonitosti
po lanu 5 stav 4 je da, ako je pritvor odista nezakonit, pritvorenik ima pravo na
putanje na slobodu bez odlaganja. Izraz brzo donoenje odluka podrazumeva dva
elementa: kao prvo on se odnosi na rok u kome pritvorenik moe da pokrene
postupak ispitivanja zakonitosti svog pritvora. Kao drugo, zahteva da rok u kome
predstavka mora biti obradjena od strane domaeg suda treba da bude najkrai
mogui. ta e se u oba sluaja smatrati brzo ne moe da se apstraktno odredi. To
e se odrediti u svetlu okolnosti svakog pojedinanog sluaja, s obzirom na njegovu
prirodu i sloenost. Pritvorenik ima pravo na brzo donoenje odluke po njegovom
zahtevu za otpust, ak i ako zahtev bude odbijen.
Pri odredjivanju razumnog, vreme poinje tei od trenutka poetka postupka do
krajnje odluke, ukljuujui sve albe (videti predmet Luberti protiv Italije (1984)).
U predmetu De Jong, Baljet and Van Den Brink protiv Holandije (1984),
pojavile su se vremenske razlike od 7, 11 i 6 dana od trenutka pritvaranja do
izvodjenja pred vojni sud radi sudjenja. Nije bilo drugih mogunosti za
osporavanje pritvaranja. Sud je smatrao da, ak i ako se uzmu u obzir specifine
dunosti u vojnom okruenju, duina vremena provedenog u pritvoru do
izvodjenja pred sud je uskratila podnosiocima predstavke pravo da pokrenu
postupak I obezbede brzo preispitivanje zakonitosti svog pritvora.
U predmetu Sanchez-Reisse protiv vajcarske (1986), smatralo se da su

periodi od 31 i 46 dana u vezi zahteva za preispitivanje pritvora u cilju ekstradicije
predugi. Sporna pitanja u predmetu nisu bila toliko kompleksna da bi zahtevala
detaljnu istragu ili doputala dugotrajo razmatranje. Iz predmeta proizilazi da je
jedina nova injenica koja se pojavila nakon prvobitnog zahteva koji je prethodio
prigovoru, a za koji je bio potreban 31 dan, bilo zdravstveno stanje podnosioca
predstavke. Za to nije bio potreban 31 dan.
U predmetu Fox, Campbell and Hartley protiv Ujedinjenog Kraljevstva

(1990), podnosioci predstavke su oslobodjeni 44 sata nakon hapenja. Sud je
zakljuio da su oslobodjeni bez odlaganja i da prema tome nije bilo uslova da se
sluaj ispita po lanu 5 stav 4.
U predmetu Letellier protiv Francuske (1991) podnosilac predstavke je bila

optuena za sauesnitvo u ubistvu svoga mua. Podnela je osam zahteva za
oslobaanje iz pritvora pre poetka suenja, od kojih je o est odlueno u roku od
osam do 20 dana. Sud je imao izvesne rezerve u pogledu duine razmatranja
druge albe, ali je vodio rauna o tome da je podnosilac predstavke imala
mogunost da u svakom trenutku podnese nove albe (podneske) to je zaista i
uinila. Druga alba je bila prilino sloena ali ne i ubedljiva u pogledu injenica
na kojima se zasnivala.
U predmetu G.B. protiv vajcarske (2000) podnosioci predstavki su lieni

slobode u septembru 1994. godine. U petak 21. oktobra 1994. godine podneli su
zahteve za putanje na slobodu. Njihov advokat je te zahteve primio u ponedeljak
24. oktobra. Zahtevi su odbaeni u utorak 25. oktobra. Reenja su dostavljena
podnosiocima predstavki 26. i 27. oktobra 1994. godine. Dana 31. oktobra 1994.
podnosioci predstavki su uloili albe. Drava (tuilatvo) dobilo je rok od sedam
dana za iznoenje svog miljenja, dok su podnosioci predstavke dobili jo etiri
dana. Njihovi zahtevi su odbaeni 21. i 24. novembra 1994. godine. To je ukupno
Page 47 of 84

bilo 32, odnosno 34 dana. Sud je smatrao da pitanja o kojima je re nisu bila
sloena. Period od 10 dana za iznoenje miljenja bio je veoma dug, s obzirom
na to da je savezni tuilac mogao negativno da rei predmet u roku od jednog
dana, a podnosioci predstavki su dobro poznavali sopstveni predmet! Prema
tome, odluka je doneta sa zakanjenjem od 10 do 12 dana. Ukupni period bio je
predug to je predstavljalo krenje lana 5. stava 4.
U predmetu Laidin protiv Francuske (2002) podnosilac predstavke je ena koja

je liena slobode iz razloga naruenog mentalnog zdravlja. Uputila je albu
javnom tuiocu osporavajui zakonski osnov svog hapenja. Javni tuilac je tu
albu dobio 8. decembra 1997. godine. Sutradan je zatraio da mu se dostavi
primerak lekarskog uverenja podnosioca predstavke. Tuilac je to lekarsko
uverenje dobio 2. januara 1998. godine i u ime podnosioca predstavke obratio se
nadlenom sudu traei da ona hitno bude putena na slobodu. Dana 14. januara
1998. godine podnosilac predstavke je putena na privremenu slobodu; 26.
februara 1998. godine doneta je odluka da trajno ostane na slobodi. Sud je
zakljuio da period koji ovde treba uzeti u obzir poinje onog dana kada je tuilac
dobio zahtev za putanje na slobodu i traje do dana kada je podnosilac
predstavke privremeno putena na slobodu; to ukupno iznosi pet nedelja. Sud je
zakljuio da je taj period bio predug.
Mada lan 5 stav 4 ne garantuje albu na presudu iz razloga koji se tiu zakonitosti
liavanja slobode, sve albe koje budu uloene moraju se hitno reavati.
U predmetu Hutchison Reid protiv Ujedinjenog Kraljevstva (2003) odbijen je

zahtev za putanje na slobodu koji je podneo podnosilac predstavke. Podnosilac
predstavke je mogao da se ali na tri naredne sudske instance, osporavajui
odluku kojom mu je alba odbijena. Ukupan period koji je protekao od trenutka
podnoenja prvobitne albe do konane albe iznosio je tri godine i gotovo 10
meseci. Sud je konstatovao da je za jedan deo tog odugovlaenja odgovoran
sam podnosilac predstavke; meutim, daleko najvee odlaganje prouzrokovale
su nacionalne vlasti. Sud je zakljuio da njegov zahtev za putanje na slobodu
nije bio hitno reavan.
4.3.4. Ispitivanje zakonitosti doputeno u redovnim intervalima

U sluajevima gde nova pitanja u vezi sa zakonitou (odluke o lienju slobode)
mogu da iskrsnu posle odreenog vremena, postoji pravo na preispitivanje
zakonitosti u redovnim intervalima (videti navedeni predmet Hutchinson Reid, stav
65). Ti sluajevi obuhvataju one situacije u kojima su lica zatvorena u psihijatrijsku
bolnicu u cilju leenja; zatvaranje lica osuenih za krivina dela na kaznu doivotnog
zatvora, gde se doivotni zatvor sastoji od dela kazne koji se obavezno mora
izdrati i od diskrecionih elemenata (onog trenutka kada zatvorenik ue u diskrecionu
fazu on mora imati mogunost pristupa sudovima kako bi osporio dalje izdravanje
kazne zatvora); zatvaranje maloletnika, posebno u onom trenutku kada kod njih
nastupi punoletstvo.
ak i kada je re o pritvoru pre poetka suenja, posle prvog preispitivanja
zakonitosti odluke o pritvoru, lice ima pravo da u redovnim intervalima pokree
albeni postupak.
Videti, na primer, predmet Bezicheri protiv Italije, gde je podnosilac predstavke

bio lien slobode na osnovu lana 5, stav 1, taka (c). Sud je zakljuio da je posle
prvog pojavljivanja pred domaim sudom podnosilac predstavke imao pravo na
preispitivanje odluke o lienju slobode u razumnim intervalima. U ovom sluaju,
ispitivanje zakonitosti na osnovu lana 5. stav 4. izvreno je manje od mesec
dana posle prvog sasluanja na osnovu lana 5. stav 3. Drava je tvrdila da je taj
Page 48 of 84

period prekratak. Sud se s tim nije sloio, ve je u stavu 21. svoje presude
zakljuio:
Priroda zadravanja u pritvoru u toku istranog postupka nalae kratke
intervale; u Konvenciji postoji pretpostavka da zadravanje u pritvoru tokom
istranog postupka mora biti strogo ogranieno po trajanju, zbog toga to se
njegov raison detre sutinski odnosi na zahteve istrage koja se mora brzo
obavljati.
Pitanja
1. Postoji li pravo da se pred dostupnim, nezavisnim, nepristrasnim i efikasnim sudom
koji ima ovlaenje da donese odluku o oslobaanju ospori odluka o liavanju
slobode?
2. Da li sudovi omoguuju raspravni postupak koji jemi jednakost strana u postupku?
3. Postoje li zakonske odredbe koje jeme da lica koja su liena slobode imaju pristup
relevantnim delovima spisa dravnih organa?
4. Da li posebno osetljive grupe, kao to su lica obolela od psihikih oboljenja, imaju na
raspolaganju pravnu pomo?
5. Da li je dostupan postupak koji omoguuje podnosiocima albi da periodino
osporavaju reenje o zadravanju u pritvoru, uzimajui u obzir izmenjene okolnosti u
kojima se nalaze sami podnosioci albi?
6. Da li postoje slini postupci koji se primenjuju prilikom svake odluke o produetku
pritvora?
7. Da li postoje zakonski postupci koji omoguuju licu za koje je doneto reenje o
deportovanju ili ekstradiciji da ospori validnost takvog reenja? Da li su sudovi koji
reavaju takve albe nezavisni i da li oni imaju pravo da izdaju nalog za
oslobaanje?
8. Na primer, da li postoji automatsko pravo albe na reenje o deportovanju,
ekstradiciji ili drugim vidovima proterivanja?
9. Da li postoje zakonski postupci koji omoguuju podnosiocu albe da ospori trajanje
pritvora pre proterivanja? Da li su sudovi koji odluuju o takvim albama nezavisni i
da li oni imaju ovlaenje da izdaju nalog za oslobaanje?
10. Da li strani dravljani imaju na raspolaganju odgovarajuu pomo i zastupanje

uzimajui u obzir jezike i obrazovne tekoe sa kojima su suoeni kao i kulturne
razlike?
4.4. Pravo na naknadu - lan 5. stav 5.
lan 5 stav 5 obezbeuje utuivo pravo na nacionalnom nivou na naknadu za
nezakonito hapenje ili lienje slobode. Kako bi postupak koji se vodi za odobravanje
naknade bio uspean, oteeno lice mora biti u stanju da dokae da je prekren neki
od stavova lana 5. U tom smislu Sud moe da se osloni na zakljuke nekog
domaeg suda da je prekren lan 5. (u sluaju kada je zahtev za naknadu zbog tog
krenja odbijen) ili, ukoliko takvih zakljuaka nema, moe sam da ispita da li je do
takvog krenja dolo.
Da bi se ispunile odredbe lana 5 stav 5, lice mora imati mogunost da svoj zahtev
podnese domaem sudu i mora imati pravo da dobije pravno obavezujui i utuivi
nalog po uspenom zavretku tog postupka. Zahtevi lana 5 stav 5 nee biti
ispunjeni onda kada, na primer, ombudsman obezbeuje pravnu pomo, ili kada se
radi o novanom iznosu koji vlada dodeljuje ex gratia. Komisija je saoptila da
Page 49 of 84

naknada moe biti ira u tom smislu da se ne sastoji samo od finansijske nadoknade,
ali pritom nije nagovestila ta bi to moglo da bude (videti izvetaj Komisije u
predmetu Bozano protiv Italije). Meutim, finansijska naknada predstavlja normu.
Obaveza da se dosudi naknada ne sledi automatski iz naloga o putanju na slobodu,
budui da je re o odvojenom pravu koje je propisano lanom 5 stav 4.
lan 5 stav 5 ne zabranjuje dravama da visinu naknade odreuju u zavisnosti od
sposobnosti oteenog lica da dokae tetu koja mu je naneta krenjem lana 5.
(videti predmet Wassink protiv Holandije (1990)). Status rtve moe postojati i
tamo gde nije naneta teta, ali se ne moe govoriti o naknadi tamo gde nema
materijalne ili nematerijalne tete koju bi trebalo nadoknaditi. Takva teta moe
obuhvatiti:
Novani gubitak;
Fiziki bol i patnju; i
Emocionalni bol.
Sud je, meutim, definiui pravino zadovoljenje po osnovu lana 41. Konvencije
utvrdio da neki oblici nematerijalne tete, ukljuujui tu i emocionalni bol, po samoj
svojoj prirodi ne mogu uvek biti predmet konkretnih dokaza (videti predmet
Rakevich protiv Rusije (2003)). U takvim okolnostima, uobiajena je praksa Suda
da odredi naknadu koju smatra razumnom na osnovu pretpostavke da je podnosilac
predstavke bio rtva predrasuda koje zahtevaju finansijsku naknadu.
Ne postoje neke vrste smernice u vezi sa iznosom naknade koji treba da bude
dodeljen. Komisija je, meutim, u predmetu X protiv Ujedinjenog Kraljevstva
(1981) zakljuila, izmeu ostalog, da dodeljena svota mora odraavati ozbiljnost
krenja pravnih propisa.
Pitanja
1. Da li postoji utuivo pravo na naknadu u sluaju krenja prava zajamenih lanom 5?
2. Ako postoji, da li iznosi koji se dodeljuju odraavaju ozbiljnost krenja prava i
propisa?
5. ODGOVORNOST DRAVE NA OSNOVU LANA 5

5.1. Lienje slobode od strane privatnih lica
Pitanje odgovornosti drave za lienje slobode na osnovu l. 5 je u veini sluajeva
pred Sudom sasvim jasno. Razlog te jasnoe lei u injenici da je obino dravni
aparat taj koji je direktno angaovan u liavanju slobode preko svog sistema
krivinog pravosua, slubi za imigraciju ili sistema zdravstvene zatite. U takvim
sluajevima re je o negativnim obavezama drave na osnovu lana 5.
Mogu se meutim, pojaviti i sluajevi gde nije tako jasno da li se liavanje slobode
moe pripisati dravi, posebno tamo gde direktnu odgovornost snose privatna lica.
ak i kada u takvim sluajevima nije moguno utvrditi da je drava odgovorna za
krenje svojih negativnih obaveza koje proistiu iz lana 5, drava moe podlegati
pozitivnim obavezama (ukljuujui tu i obaveze koje se tiu postupka), a koje su
analogne obavezama koje je ona preuzela na osnovu lana 2. i lana 3. Konvencije.
Kao i kada je re o lanovima 2. i 3, i ove obaveze proistiu iz obaveze drave na
osnovu lana 1. Konvencije da obezbedi ostvarivanje prava i sloboda zajamenih
Konvencijom u svom domaem zakonodavstvu i to tako da ta prava i slobode uivaju
svi koji spadaju u nadlenost drave.
Page 50 of 84

U nedavnom predmetu Storck protiv Nemake (2005) Sud je ukazao na nekoliko
naina na koji se moe govoriti o odgovornosti drave na osnovu lana 5. U ovom
predmetu radilo se o eni koja je na zahtev svoga oca 20 meseci bila drana u jednoj
privatnoj psihijatrijskoj klinici i sve vreme su joj davani veoma jaki lekovi. Sud je
zakljuio da taj sluaj predstavlja lienje slobode budui da podnosilac predstavke
nikada nije dala pristanak na odlazak u tu psihijatrijsku ustanovu i budui da je
nebrojena puta pokuala da pobegne. Kljuno pitanje koje se ovde postavlja glasi da
li drava snosi odgovornost na osnovu lana 5. U tom smislu, Sud se saglasio sa
strankama da postoje tri aspekta u kojima bi se moglo govoriti o odgovornosti
Nemake na osnovu Konvencije zbog zatvaranja podnositeljke predstavke na
privatnoj klinici u Bremenu. Prvo, njeno liavanje slobode moe se pripisati dravi
zbog direktne umeanosti javnih organa u zatvaranje podnosioca predstavke. Drugo,
moglo bi se utvrditi da je drava prekrila lan 5. stav 1. u tom smislu da njeni sudovi,
u odtetnom postupku koji je podnosilac predstavke pokrenula, nisu protumaili
odredbe graanskog prava u vezi sa njenim zahtevom u duhu lana 5. Trea
mogunost jeste da je drava prekrila svoju pozitivnu obavezu da zatiti podnosioca
predstavke od pokuaja privatnih lica da ometu njenu slobodu. Sud je nastavio da
razmatra svaki od ovih aspekata:
Direktna umeanost dravnih organa. Bilo je jasno da nijedan sud niti neki drugi
dravni organ nisu dali dozvolu za liavanje slobode ene koja je u ovom sluaju
podnosilac predstavke, kao i da nije postojao nikakav sistem nadzora dravnih
organa u pogledu zakonitosti njenog zatoenitva i uslova u kojima se to
zatoenitvo odvijalo. Meutim, policija jeste pomagala prilikom vraanja
podnosioca predstavke na kliniku posle njenog bekstva a nije, uprkos njenom
protivljenju vraanju na kliniku, ispitivala zakonitost tog sluaja. U takvim
okolnostima, neposredna odgovornost drave postoji od trenutka kada se policija
umeala.
injenica da unutranje pravo nije tumaeno u duhu lana 5. (Konvencije). Sud je

primetio da je njegova uloga da ispita da li su posledice tumaenja unutranjeg
prava bile u skladu sa Konvencijom. Visoke strane ugovornice, pre svega njihovi
sudovi, duni su da odredbe nacionalnog zakonodavstva primenjuju u duhu
prava koja proistiu iz konvencije. U ovom sluaju, domai apelacioni sud
odbacio je odtetni zahtev podnosioca predstavke kao zastareo, zakljuivi da je
ona imala dovoljno znanja da taj zahtev podnese dok je bila zatvorena na klinici.
Sud je uporedio ovu rigidnu primenu rokova zastarelosti sa sopstvenom praksom
u vezi sa lanom 35 stav 1 gde se nastoji da se uzmu u obzir posebne okolnosti
koje opravdavaju prekid ili suspenziju protoka vremenskog roka navedenog za
zastaru. U ovom sluaju, podnositeljka predstavke bila je pod dejstvom snanih
lekova, to je moralo opravdati produetak domaeg roka za zastarevanje. Sud je
takoe zakljuio da je presuda Apelacionog suda u kojoj je navedeno da postoji
ugovorni odnos kojim je podnositeljka predstavke izrazila svoj pristanak na
boravak i leenje na klinici bila proizvoljna i da predstavlja krenje lana 5.
Potovanje pozitivnih obaveza drave. Sud se pozvao na svoju sudsku praksu

istiui da lanovi 2, 3. i 8. Konvencije nalau dravi ne samo da se uzdri od
toga da njeni predstavnici aktivno kre prava o kojima je re, ve i da preduzima
odgovarajue korake kako bi obezbedio zatitu od krenja tih prava, bilo da
takvom krenju pribegavaju dravni zvaninici, bilo da mu pribegavaju privatna
lica. Po miljenju Suda, prva reenica lana 5 stav 1 mora se tumaiti kao
utvrivanje pozitivne obaveze drave da zatiti slobodu svojih graana. Na
osnovu lana 5 drava je duna: da preduzima mere koje obezbeuju delotvornu
zatitu posebno osetljivih lica, ukljuujui u tu zatitu i razumne mere za
spreavanje liavanja slobode za koje bi vlasti mogle ili morale da znaju. U ovom
Page 51 of 84

sluaju, nijedan pripadnik sistema zdravstvene zatite nikada nije procenjivao da
li je zatvaranja podnositeljske predstavke bilo opravdano. Osim toga, drava nije
izvrila nadzor nad zakonitou njenog zatvaranja tokom dvadesetak meseci.
Mada nemaki zakoni pruaju mogunost za primenu retroaktivnih pravnih lekova
kod onih koji se nau u situaciji u kojoj se nala ova podnositeljka predstavke,
Sud nije smatrao da su ti pravni lekovi dovoljni. Sud je zakljuio da je drava
prekrila svoju postojeu pozitivnu obavezu da zatiti podnositeljku predstavke
od liavanja slobode iji su poinioci bila privatna lica i to je predstavljalo krenje
lana 5 stava 1, prva reenica, Konvencije.
5.2. Nadlenost drave na osnovu lana 1

Svaka visoka strana ugovornica odgovorna je samo za ona krenja lana 5 do kojih
doe u podruju njene nadlenosti u smislu lana 5 Konvencije. Meutim, krenje
lana 5 do koga doe van teritorije visoke strane ugovornice takoe moe spadati u
nadlenost dotine drave u smislu Konvencije, ukoliko su poinioci tog krenja
slubenici date drave.
U predmetu Odalan protiv Turske (2005) kenijske vlasti su predale podnosioca

predstavke turskim agentima koji su tamo stigli upravo u trenutku kada je i on
stigao u Keniju. On je u svojoj albi naveo da ga je Turska nezakonito liila
slobode, da pritom nije primenjen odgovarajui postupak ekstradicije to
predstavlja krenja lana 5 stav 1. Mada su se dogaaji o kojima je re zbili van
teritorije Turske i van jurisdikcije (espace juridique) Evropske konvencije o
ljudskim pravima, Sud je zakljuio da je podnosilac predstavke bio u nadlenosti
Turske u smislu lana 1. Konvencije. Sud je u stavu 91. svoje presude naveo
sledee:
Opte je miljenje da je, neposredno poto su ga kenijski zvaninici predali
turskim zvaninicima, podnosilac predstavke bio pod efektivnom vlau Turske
pa samim tim i u nadlenosti te drave u smislu lana 1 Konvencije, iako je u
ovom sluaju Turska tu svoju nadlenost vrila van svoje teritorije. Tano je da
su podnosioca predstavke turski zvaninici fiziki primorali da se vrati u Tursku
i da je bio pod njihovom vlau i kontrolom posle svog hapenja i povratka u
Tursku (u tom smislu videti prethodno pomenute sudske odluke u predmetima
Illich Ramirez Sanchez protiv Francuske i Freda protiv Italije; u obrnutom
smislu, videti odluku u predmetu Bankovi i drugi protiv Belgije i 16 stranaugovornica NATO {(dec.[GC], no. 52207/99, ECHR 2001-XII)}.
Videti takoe predmet Ilascu i drugi protiv Moldavije i Rusije (2004)

5.3. Odstupanja na osnovu lana 15
lan 15 Konvencije doputa visokoj strani ugovornici da odstupi od svojih obaveza
na osnovu lana 5 u vreme rata ili druge javne opasnosti koja ugroava ivot nacije,
ali samo do nivoa koji iziskuje hitnost situacije, s tim da takve mere ne budu u
neskladu s njenim drugim obavezama prema meunarodnom pravu.
Ova odredba je poslednjih godina, otkako se nastavlja rat protiv terorizma dobila na
znaaju u smislu lana 5. Tako je, na primer, Velika Britanija obavestila generalnog
sekretara Saveta Evrope da koristi svoje pravo da odstupi od odredaba Konvencije s
obzirom na to da je donela zakonske propise koji, u cilju borbe protiv terorizma,
proiruju pravo britanskih vlasti na hapenje i zadravanje u pritvoru, tako da sada,
prema tim novim propisima, lice moe biti drano u pritvoru posle hapenja do 48
sati, odnosno, na osnovu odluke sudskog organa, moe biti zadrano u pritvoru jo
Page 52 of 84

pet dana.
U sluajevima kada drava saopti da je odluila da koristi svoje pravo na odstupanje
od odredaba Konvencije, Sud u celini gledano prvo ispituje da li je dolo do krenja
nekog prava koje proistie iz Konvencije, a potom ispituje da li je takvo odstupanje u
datom sluaju primenjivo. Postoje dva uslova za primenjivost bilo kog odstupanja - (i)
postojanje rata ili druge javne opasnosti po ivot nacije i (ii) uslov da mere
odstupanja budu strogo u skladu sa hitnou situacije.
Generalno gledano, Sud doputa dravi-ugovornici iroko diskreciono pravo prilikom
odluivanja o postojanju opasnosti i o merama koje su neophodne da bi se ta
opasnost otklonila. Meutim, ovo diskreciono pravo je ogranieno u tom smislu da
mora biti primenjeno u najnunijoj meri koju iziskuje hitnost situacije. Najpoznatiji
sluaj odstupanja od lana 5 moemo nai u predmetu Brannigan.
U predmetu Brannigan i McBride protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1993)

podnosioci predstavke su pritvoreni na osnovu britanskih antiteroristikih zakona
neposredno poto je vlada Velike Britanije obavestila o odstupanju u vezi sa
pritvaranjem osumnjienih za terorizam na osnovu lana 15. Konvencije.
Podnosioci predstavke su se alili da je dolo do krenja lana 5 stav 3 time to
nisu odmah izvedeni pred sud. Britanska vlada je u naelu priznala da je
prekren lan 5, ali je tvrdila da je to obuhvaeno njenim obavetenjem o
odstupanju. Sud je zakljuio da Drava uiva iroko diskreciono pravo u
sluajevima odstupanja, ali to treba da bude propraeno evropskim nadzorom da
bi se utvrdila mera neophodnosti. Po miljenju Suda, nema nikakve sumnje u to
da je u navedeno vreme u Severnoj Irskoj postojala javna opasnost. Kljuno je
pitanje da li su mere o kojima je re bile nune. U tom smislu, Sud je zakljuio da
jedno od osnovnih naela demokratskog drutva, naelo vladavine prava,
podrazumeva da je neophodna sudska kontrola nad meanjem izvrne vlasti u
pravo svakog pojedinanog oveka na slobodu.
Sud je potom prvo razmotrio da li je odstupanje predstavljalo istinski

odgovor na vanrednu situaciju. Sud je konstatovao da je drava dugo
smatrala da je neophodno proiriti pravo na hapenje i na produeni
pritvor. Stav drave da sudska kontrola u skladu sa lanom 5. stav 3.
nije podobna zbog posebnih tekoa u vezi sa istragom i krivinim
gonjenjem krivinih dela terorizma neizbeno je za posledicu imao
odstupanje.
Drugo, Sud je razmotrio da li je odstupanje bilo preuranjeno, budui

da je drava jo uvek razmatrala naine da bez odstupanja potuje
lan 5. stav 3. Sud je zakljuio da valjanost odstupanja ne moe biti
dovedena u pitanje iskljuivo iz tog razloga to je vlada odluila da
ispita da li se u budunosti moe nai nain za osiguravanje veeg
stepena usklaenosti sa obavezama koje proistiu iz Konvencije.
Jedan takav proces stalnog promiljanja ne samo da je u skladu sa
lanom 15. stav 3. koji zahteva trajno i neprestano preispitivanje
potrebe za preduzimanjem vanrednih mera, ve je istovremeno
implicitan i samom pojmu proporcionalnosti.
Tree, Sud je ispitivao da li je bilo opravdano odsustvo sudske

kontrole nad produenim pritvorom. Sud je primetio da postoje
posebne tekoe kod istrage i krivinog gonjenja krivinog dela
terorizma koje mogu uzrokovati potrebu za duim periodom trajanja
pritvora koji nije predmet sudske kontrole. U svetlu diskrecionog
prava drave i njene slobodne procene, Sud je oklevao da svojim
stavom o nunosti zameni stav drave.
Page 53 of 84

etvrto, Sud je ispitao zatitne mere protiv zloupotrebe drave. Sud je

utvrdio da u ovom sluaju postoji dovoljno zatitinih mera protiv
proizvoljnog ponaanja i pritvora u kome nije dozvoljen nikakav
kontakt sa spoljnim svetom, te posebno mogunost korienja
pravnog leka habeas corpus kojim se ispituje zakonitost prvobitnog
hapenja i pritvora kao i apsolutno i zakonski sprovodivo pravo da se
u roku od 48 sati po hapenju konsultuje advokat.
Sud je zakljuio da, s obzirom na prirodu teroristike opasnosti u Severnoj

Irskoj, ogranieni obim odstupanja i razloge koji su izneti u prilog odstupanju,
kao i postojanje osnovnih zatitnih mera od zloupotrebe, drava nije
prekoraila svoje diskreciono pravo kada je iznela stav da je ovo odstupanje
striktno uslovljeno hitnou situacije.
Takoe videti predmete Lawless protiv Irske (1961), Irska protiv Ujedinjenog
Kraljevstva (1978) i Aksoy protiv Turske (1996).
Page 54 of 84

6. SUDSKA PRAKSA EVROPSKOG SUDA NA KOJU SE POZIVA OVAJ
PRIRUNIK
PREDMETI
Aerts v. Belgium (1998) (Appl. No. 25357/94, 30 July 1998)
Ahmet zkan and others v Turkey (2004) (Appl. No. 21689/93, 6 April 2004)
Aksoy v. Turkey (1996) (Appl. No. 21987/93, 26 November 1996)
Al-Nashif v. Bulgaria (2002) (Appl. No. 50963/99, 20 June 2002)
Altun v. Turkey (2004) (Appl. no. 24561/94, 1 June 2004)
Amuur v. France (1996) (Appl. No. 19776/92, 25 June 1996)
Ashingdane v. United Kingdom (1985) (Appl. No. 8225/78, 28 May 1985)
B. v. Austria (1990) (Appl. No. 11968/86, 28 March 1990)
Benham v. the United Kingdom (1996) (Appl. No. 19380/92, 10 June 1996)
Bizzotto v. Italy (1989) (Appl. No. 15 November 1996)
Bordovskiy v. Russia (2005) (Appl. no. 49491/99, 8 February 2005)
Bouamar v. Belgium (1988) (Appl. No. 9106/80, 29 February 1988)
Bozano v. France (1986) (Appl. No. 9990/82, 18 December 1986)
Brand v. the Netherlands (2004) (Appl. no. 49902/99, 11 May 2004)
Brannigan and McBride v. the United Kingdom (1993) (Appl. no. 14553 and 14554/89, 26/05/19993)
Brincat v. Italy (1992) (Appl. No. 13867/99, 28 October 1992)
Brogan and others v. the United Kingdom (1988) (Appl. No. 11209/84, 11234/84, 11266/84 and 11386/85,
29 November 1988)
Chahal v. United Kingdom (1996) (Appl. No. 22414/92, 15 November 1996)
Clooth v. Belgium (1991) (Appl. No. 12718/87, 12 December 1991)
Conka v. Belgium (2002) (Appl. No. 51564/99, 5 February 2002)
Contrada v. Italy (1998) (Appl. no. 27143/95, 24 August 1998)
D. G. v. Ireland (2002) (Appl. No. 39474/98, 16 May 2002)
De Jong Baljet and Van den Brink v. The Netherlands (1984) (Appl. No. 8805/79, 8806/79 and 9242/81)
De Wild Ooms and Versyp v. Belgium (1971) (Appl. Nos. 2832/66, 2835/66 and 2899/66, 18 June 1971)
Demir and others v. Turkey (1993) (Appl. No. 0021380-0021383/93, 23 September 1993)
Demirel v. Turkey (2003) (Appl. No. 39324/98, 28 January 2003)
Dikme v. Turkey (2000) (Appl. No. 20869/92, 11 July 2000)
Duinhof and Duijf v. the Netherlands (1984) (Appl. No. 9626/81 and 9736/82, 22 May 1984)
Engel and others v. the Netherlands (1976) (Appl. No. 5100/71, 5120/71, 5354/72 and 5320/72, 8 June
1976)
Enhorn v Sweden (2005) (Appl. No. 56529/00, 25 January 2005)
Eriksen v. Norway (1997) (Appl. No. 17391/90, 27 May 1997)
Fedotov v. Russia (2005) (Appl. no. 5140/02, 25 October 2005)
Fox, Campbell and Hartley v. the United Kingdom (1990) (Appl. No. 12244/86, 12245/86 and 12383/86,
30 August 1990)
G.B. v. Switzerland (2000) (Appl. No. 27426/95, 30 November 2000)
Garcia Alva v. Germany (2001) (Appl. No. 23541/94, 13 February 2001)
Page 55 of 84

Gusinskiy v Russia (2004) (Appl. No. 70276/01, 19 May 2004)
Guzzardi v. Italy (1980) (Appl. No. 7367/78, 6 November 1980)
H.L. v the United Kingdom (2004) (Appl. No. 45508/99, 5 October 2004)
H.M. v. Switzerland (2002) (Appl. No. 39187/98, 26 February 2002)
Hilda Hafsteinsdttir v Iceland (2004) (Appl. No. 40905/98, 8 June 2004)
Hutchison Reid v. the United Kingdom (2003) (50272/99, 20 February 2003)
Ilikov v. Bulgaria (2001) (Appl. No. 33977/97, 26 July 2001)
Ireland v. United Kingdom (1977) (Appl. No. 5310/71, 13 December 1977)
Jablonski v. Poland (2000) (Appl. No. 33492/96, 21 December 2000)
Jecius v Lithuania (2000) (Appl. No. 34578/97, 31 July 2000)
Johnson v. the United Kingdom (1997) (Appl. No. 22520/93, 24 October 1997)
Kepenerov v. Bulgaria (2003) (Appl. No. 39269/98, 31 July 2003)
Kolanis v. the United Kingdom (2005) (Appl. no. 517/02, 21 June 2005)
Kolompar v. Belgium (1992) (Appl. No. 11613/85, 24 September 1992)
Koster v. The Netherlands (1991) (Appl. No. 12843/87, 28 November 1991)
Labita v Italy (2000) (Appl. No. 26772/95, 6 April 2000)
Laidin v. France (2002) (Appl. No. 43191/98, 5 November 2002)
Lamy v. Belgium (1989) (Appl. No. 10444/83, 30 March 1989)
Lavents v. Latvia (2002) (Appl. No. 58442/00, 28 November 2002)
Lawless v. Ireland (1961) (Appl. No. 332/57, 1 July 1961)
Letellier v. France (1991) (Appl. No. 12369/86, 26 June 1991)
Litwa v. Poland (2000) (Appl. No. 26629/95, 4 April 2000)
Luberti v. Italy (1984) (Appl. No. 9019/80, 23 February 1984)
M.B. v. Switzerland (2000) (Appl. No. 28256/95, 30 November 2000)
Mahdid & Haddar v. Austria (2005) (Appl. No. 74762/01, 18 December 2005)
Margaret Murray v. the United Kingdom (1994) (Appl. No. 14310/88. 28 October 1994)
McVeigh v. the United Kingdom (1982) (Commission decision of 24 March 1982)
Megyeri v. Germany (1992) (Appl. No. 13770/88, 25 April 1992)
Monnell and Morris v. the United Kingdom (1987) (Appl. No. 9562/81 and 9818/82, 2 March 1987)
Morsink v. the Netherlands (2004) (Appl. No. 48865/99, 11 May 2004)
Neumeister v. Austria (1968) (Appl. No. 1936/63, 27 June 1968)
Niedbala v. Poland (2000) (Appl. No. 27915/95, 4 July 2000)
Nowicka v. Poland (2002) (Appl. No. 30218/96, 3 December 2002)
Ocalan v Turkey (2005) (Appl. No. 46221/99, 12 May 2005)
Pantea v. Romania (2003) (Appl. No. 33343/96, 3 June 2003)
Punzelt v. Czech Republic (2000) (Appl. No. 31315/96, 25 April 2000)
Quinn v. France (1995) (Appl. No. 18580/91, 22 March 1995)
R.L. and M.-J. v France (2004) (Appl. No. 44568/98, 19 May 2004)
Rakevich v. Russia (2003) (Appl. No. 58973, 28 October 2003)
Reinprecht v. Austria (2005) (Appl. no. 67175/01, 15 November 2005)
Sanchez-Reisse v. Switzerland (1986) (Appl. No. 9862/82, 21 October 1986)
Schiesser v. Switzerland (1979) (Appl. No. 7710/76, 4 December 1979)
Page 56 of 84

Shamsa v Poland (2003) (Appl. No. 45355/99 and 45357/99, 27 November 2003)
Stogmuller v. Austria (1969) (Appl. No. 1602/62, 10 November 1969)
Stoichkov v. Bulgaria (2005) (Appl. no. 9808/02, 24 March 2005)
Storck v. Germany (2005) (Appl. no. 61603/00, 16 June 2005)
Tkacik v. Slovakia (2003) (Appl. No. 42472/98, 14 October 2003)
Tomasi v. France (1992) (Appl. No. 12850/87, 27 August 1992)
Van Der Leer v. the Netherlands (1990) (Appl. No. 11509/85, 21 February 1990)
Van Droogenbroeck v. Belgium (1982) (Appl. No. 7906/77, 24 June 1982)
Varbanov v. Bulgaria (2000) (Appl. No. 31365/96, 5 October 2000)
Vasileva v. Denmark (2003) (Appl. No. 52792/99, 25 September 2003)
Veermae v. Finland (2005) (Appl. no. 38704/03, 15 March 2005)
Von Bulow v. United the Kingdom (2003) (Appl. No. 75362/01, 7 October 2003)
W. v. Switzerland (1992) (Appl. No. 14379/88, 26 November 1992)
Wassink v. the Netherlands (1990) (Appl. No. 12535/86, 27 September 1990)
Weeks v. United Kingdom (1987) (Appl. No. 9787/82, 2 March 1987)
Wemhoff v. Germany (1968) (Appl. No. 2122/64, 27 June 1968)
Winterwerp v. The Netherlands (1979) (Appl. No. 6301/73, 24 October 1979)
X. v. the United Kingdom (1981) (Appl. No. 7215/75, 5 November 1981)
Yagci and Sargin v. Turkey (1995) (Appl. No. 16419/90 and 16426/90, 8 June 1995)
Page 57 of 84

7. IZBOR IZ SUDSKE PRAKSE EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA
7.1. Liavanje slobode
92. (...) Kada se u stavu 1 lana 5 proklamuje pravo na slobodu misli se na fiziku
slobodu linosti; svrha je tog stava (i namera Suda) da se obezbedi da niko ne moe
biti proizvoljno lien slobode. Da bi se utvrdilo da li je neko lien slobode u smislu
propisanom lanom 5, kao polazite se mora uzeti konkretna situacija u kojoj se taj
pojedinac nalazi i mora se voditi rauna o nizu kriterijuma kao to su tip, trajanje,
posledice i nain primene mere o kojoj je re.
93. Razlika izmeu liavanja slobode i ogranienja slobode ipak se svodi samo na
razliku u stepenu ili intenzitetu, a ne na razliku u prirodi ili sutini. Iako se pokazuje
da proces klasifikovanja u neku od ovih kategorija ponekad nije ni najmanje lak
zadatak, zbog toga to se kod nekih graninih sluajeva radi samo o miljenju onoga
ko tu kategorizaciju vri, Sud ne moe da izbegne taj izbor od koga zavisi
primenjivost ili neprimenjivost lana 5.
Engel i drugi protiv Holandije (1976)
59. Da bi se utvrdilo da li je neko lice lieno slobode u smislu znaenja lana 5, kao
polazite se mora uzeti konkretna situacija u kojoj se to lice nalazi. Sluenje vojnog
roka kakvo postoji u visokim zemljama ugovornicama, samo po sebi ne predstavlja
liavanje slobode po osnovu ove Konvencije, budui da je ono izriito regulisano u
lanu 4 stav 3 taka (b). Pored toga, prilino iroke granice slobode kretanja
pripadnika oruanih snaga rezultat su specifinih zahteva vojne slube tako da
normalna ogranienja kojima je vojna sluba propraena ne potpadaju pod lan 5.
Svaka drava je ovlaena da organizuje sopstveni sistem vojne discipline i u tom
pitanju uiva izvesno diskreciono pravo. lanom 5 dravi se nalae da ne prekorai
izvesna ogranienja, ali ta ogranienja nisu istovetna za vojna lica i civile.
Disciplinska kazna ili mera koja bi analizom nesporno bila smatrana liavanjem
slobode ukoliko bi bila primenjena prema nekom civilu ne mora posedovati takve
karakteristike ukoliko se primenjuje prema vojnom licu. Meutim, bez obzira na to,
takva kazna ili mera ne moe izbei okvire postavljene lanom 5 ukoliko poprima
oblije ogranienja koja oigledno nisu nita drugo do devijacija u odnosu na
normalne uslove ivota u oruanim snagama visokih strana ugovornica. Da bi se
utvrdilo da li je to zaista tako, treba voditi rauna o nizu inilaca kao to su priroda,
trajanje, posledice i nain sprovoenja kazne ili mere o kojoj je re.
Ashingdane protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1985)
44. Naelno pitanje pokrenuto ovom predstavkom glasi da li i u kojoj meri
izrazzakonito lienje slobode duevno poremeenih lica moe da se tumai tako da
ne oznaava samo stvarno lienje slobode lica sa mentalnim problemima, ve da se
odnosi i na pitanja u vezi sa samim sprovoenjem mere pritvora, onima koje se
odnose na mesto, okruenje i uslove u pritvoru.
Sigurno je da je kod svakog pritvora neophodna zakonitost i u pogledu donoenja
odluke u pogledu sprovoenja mere kojom se pojedinac liava slobode. Takva
zakonitost pre svega podrazumeva potovanje unutranjeg prava, i, kako je to
potvreno lanom 18, podrazumeva i potovanje ograniavajuih odredaba
propisanih lanom 5. stav 1. Uoptenije gledano, iz same svrhe lana 5 stava 1 sledi
da nijedno proizvoljno liavanje slobode nikada ne moe biti protumaeno kao
zakonito. Sud e prihvatiti da mora postojati izvestan odnos izmeu osnova za
doputeno liavanje slobode i mesta i uslova pritvora. U naelu, pritvaranje lica koje
je pacijent sa nekim mentalnim oboljenjem bie zakonito samo u smislu take (e)
stava 1 ukoliko se odvija u bolnici, na klinici ili nekoj drugoj odgovarajuoj instituciji
koja je u tu svrhu ovlaena. Meutim, s obzirom na sve to je napred navedeno,
Page 58 of 84

lan 5 stav 1 taka (e) ne bavi se u naelu odgovarajuim leenjem ili uslovima.
(...)
47. Ve je ukazano na razlike u reimima izmeu bolnice Broadmoor i bolnice
Oakwood. Mada su te razlike bile od vitalnog znaaja za G. Ashingdanea i bitno
uticale na kvalitet njegovog ivota u pritvoru, one nisu bile takve da menjaju karakter
njegovog liavanja slobode kao mentalno obolelog pacijenta. I Broadmoor i Oakwood
bile su psihijatrijske bolnice u kojima je (...) kvalifikovano osoblje stalno brinulo za
leenje i zdravstveno stanje podnosioca predstavke. Prema tome, mada je reim u
bolnici Oakwood bio liberalniji i, sa stanovita poboljanja njegovog mentalnog
zdravlja u veoj meri blagotvoran za njegov konani oporavak, mesto i uslovi pritvora
u kome je podnosilac predstavke bio nisu prestali da budu oni na koje se odnosi
zakonito liavanje slobode duevno poremeenih lica. Prema tome, ne moe se
rei da je, protivno lanu 17, pravo podnosioca predstavke na slobodu i bezbednost
linosti bilo u veoj meri ogranieno nego to je to doputeno lanom 5 stav 1 taka
(e).
Amuur protiv Francuske (1996)
42. Kada proklamuje pravo na slobodu, stav 1 lana 5 razmatra fiziku slobodu
linosti; cilj je ovog lana da se osigura da niko ne bude proizvoljno lien slobode. S
druge strane, taj lan se u naelu ne bavi ogranienjima slobode kretanja; ta
ogranienja su ureena lanom 2. Protokola broj 4. Kako bi se utvrdilo da li je neko
lien slobode u smislu lana 5, polazite mora biti konkretna situacija u kojoj se to
lice nalazi i pritom se mora uzeti u obzir niz kriterijuma kao to su tip, trajanje,
posledice i nain sprovoenja mere o kojoj je re. Razlika izmeu liavanja slobode i
ograniavanja slobode zapravo je samo razlika u stepenu i intenzitetu, a ne u samoj
prirodi, odnosno sutini.
7.2. Izuzeci: Dopustivi osnovi za liavanje slobode
7.2.1. Priroda izuzetaka
Quinn protiv Francuske (1995)
42. Sud ponovo naglaava da je spisak izuzetaka od prava na slobodu zajemenog
lanom 5 stav 1 taksativan, tako da je samo usko tumaenje tih izuzetaka u skladu
sa ciljem i svrhom te odredbe - da se osigura da niko ne bude proizvoljno lien
slobode. Sud priznaje da se moe razumeti izvesno kanjenje u sprovoenju odluke
kojom se nalae putanje pritvorenika na slobodu. On, meutim, istie da je u ovom
sluaju podnosilac predstavke ostao u pritvoru 11 sati poto je tuilatvo donelo
odluku kojom je naloeno da on bude smesta puten na slobodu, i da pritom ta
odluka njemu nije predoena, niti je preduzet i jedan korak u cilju otpoinjanja
procesa njenog sprovoenja.
Zadravanje G-din Quinna u pritvoru 4. avgusta 1989. godine oigledno nije bilo u
skladu sa takom (c) stava 1 lana 5, niti se moglo podvesti pod bilo koji drugi stav ili
taku te odredbe.
43. Prema tome, u ovom sluaju dolo je od krenja lana 5 stav 1.
Eriksen protiv Norveke (1997)
76. Sud iznova naglaava da lan 5 stav 1 Konvencije sadri taksativan spisak
doputenih, zakonom propisanih osnova za lienje slobode. Meutim, primenjivost
jednog od tih osnova ne mora nuno iskljuiti mogunost primene drugog zakonskog
osnova; u zavisnosti od okolnosti, lienje slobode moe biti opravdano ne samo
jednom takom, ve osnovima propisanim u vie taaka.
7.2.2. U skladu sa zakonom propisanim postupkom i zakonito
Page 59 of 84

Bizotto protiv Grke (1996)
31. Sud ponovo naglaava da, kako bi se ispunili uslovi propisani lanom 5 stav 1,
liavanje slobode mora da se odvija u skladu sa zakonom propisanim postupkom i
da bude zakonito. U sutini, Konvencija se ovde odnosi na unutranje pravo i
propisuje obavezu da se potuju sutinski i proceduralni propisi unutranjeg prava,
ali se pored toga zahteva da svako lienje slobode bude u skladu sa ciljem lana 5. zatitom pojedinca od proizvoljnosti.
Scott protiv panije (1996)
56. Konvencija se ovde, u sutini, obraa unutranjem pravu i propisuje obavezu da
se potuju sutinski i proceduralni propisi tog prava; pored toga, ona meutim
zahteva i da svako lienje slobode bude u skladu sa svrhom lana 5. - zatitom
pojedinca od proizvoljnosti.
57. Prvenstveno je dunost nacionalnih vlasti, pre svega domaih sudova, da tumae
i primenjuju unutranje pravo. Meutim, poto na osnovu lana 5 stav 1
nepotovanje unutranjeg prava (u tom domenu) predstavlja krenje Konvencije,
proistie da sud moe i treba da ima izvesnu nadlenost da preispita da li je to
unutranje pravo potovano.
Ammur protiv Francuske (1996)
50. (...)Propisujui da svako lienje slobode mora biti izvreno u skladu sa zakonom
propisanim postupkom lan 5 stav 1 prvenstveno zahteva da svako hapenje ili
pritvaranje ima zakonski osnov u unutranjem pravu. Meutim, te rei se ne odnose
samo na unutranje pravo; isto kao i izrazi u skladu sa zakonom i zakonom
propisani u drugim stavovima lanova 8 do 11, oni se takoe odnose na kvalitet
zakona, poto se zahteva da zakoni budu u skladu sa naelom vladavine prava, to
je koncept koji je imanentan svim odredbama Konvencije. Stoga Sud, kako bi utvrdio
da li je lienje slobode bilo u skladu sa naelom kompatibilnosti sa unutranjim
pravom, treba da proceni ne samo vaee zakone u razmatranoj oblasti, ve i kvalitet
ostalih pravnih propisa koji se primenjuju na lica o kojima je re. U ovom smislu
kvalitet podrazumeva da tamo gde unutranje pravo doputa lienje slobode posebno kada je re o stranim azilantima - odluka o lienju slobode mora biti u
dovoljnoj meri precizna, kako bi se izbegao svaki rizik proizvoljnosti. Ove odlike su od
sutinskog znaaja kada je re o licima koja trae azil na aerodromima, posebno s
obzirom na potrebu da se zatita osnovnih prava uskladi sa zahtevima imigracione
politike drava.
53. Sud naglaava da su podnosioci predstavki u periodu od 9. do 29. marta 1992.
godine bili u poloaju lica koja trae azil, a iji zahtev jo jo nije uzet u razmatranje.
S tim u vezi, ni uredba od 27. maja 1982. godine ni neobjavljeno cirkularno pismo od
26. juna 1990. godine (jedini tekst u datom trenutku koji se konkretno odnosio na
praksu zadravanja stranaca u tranzitnoj zoni) nije predstavljao zakon dovoljnog
kvaliteta u smislu i znaenju uspostavljenom sudskom praksom; unutranje pravo
mora propisivati odgovarajuu pravnu zatitu protiv proizvoljnog meanja javnih vlasti
u prava zajamena konvencijom. U svakom sluaju, uredba od 27. maja 1982.
godine nije se odnosila na zadravanje stranaca u meunarodnoj zoni. Pomenuto
cirkularno pismo se, po samoj svojoj prirodi, sastojalo od instrukcija koje je ministar
unutranjih poslova izdao prefektima i efovima policije, a koje su se odnosile na one
strance koji nisu dobili dozvolu da preu granicu. To cirkularno pismo je predstavljalo
smernice za imigracionu kontrolu u lukama i na aerodromima. Osim toga, kratki
odeljak tog cirkularnog pisma posveen zadravanju u meunarodnoj zoni i pravima
stranaca ne sadri nikakva jemstva uporediva sa jemstvima propisanim zakonom od
6. jula 1992. godine. U datom trenutku nijedan od pomenutih tekstova nije doputao
redovnim sudovima da preispitaju uslove u kojima su stranci drani ili da, ako je to
Page 60 of 84

neophodno, postave ogranienje upravnim organima u pogledu duine vremena
trajanja tog zadravanja. Nije obezbeena pravna, humanitarna niti socijalna pomo,
niti su u tim tekstovima propisani postupci i rokovi za pristup takvoj pomoi, kako bi
oni koji trae azil, kao to je to bio sluaj sa podnosiocima predstavke mogli da
preduzmu neophodne mere.
Kepenerov protiv Bugarske (2003)
35. U predmetu Varbanov Sud je doneo sledee zakljuke koji su relevantni i za ovaj
sluaj (videti stavove 43-53 te presude):
Zakon o javnom zdravlju koji je bio na snazi (do februara 1997. godine) nije
sadravao nijednu odredbu kojom bi se javni tuioci ovlastili da nekom licu
odrede obavezno zatvaranje u psihijatrijskoj klinici u svrhu obavljanja
psihijatrijskog pregleda.
Osim toga, zakon koji je primenjivan u navedeno vreme, ukljuujui i izmene i
dopune 1997 godine, ne propisuje traenje strunog lekarskog miljenja kao
preduslova za donoenje odluke o pritvoru u cilju obaveznog psihijatrijskog
ispitivanja, te stoga ne ispunjava traeni standard zatite od proizvoljnosti.
Sud stoga zakljuuje da je prekren lan 5. stav 1. Konvencije zato to lienje
slobode podnosioca predstavke nije bilo opravdano na osnovu take (e) ove
odredbe i nije imalo nikakav osnov u unutranjem pravu koje, povrh toga, ne
obezbeuje ni nunu zatitu od proizvoljnosti, budui da ne nalae traenje
strunog lekarskog miljenja.
36. Sud nalazi da u ovom predmetu ne postoji neka bitna razlika. Podnosilac
predstavke je bio zatvoren od 22. februara do 22. marta 1996. godine na osnovu
odluke javnog tuioca koji nije imao ovlaenje da odredi njegovo pritvaranje i nije
zatraio prethodnu strunu medicinsku procenu potrebe za zatvaranjem podnosioca
predstavke. Nije postojala nikakva mogunost za nezavisno preispitivanje zakonitosti
te odluke. Sem toga, u ovom konkretnom sluaju u tuioevom nalogu i uputstvima
koje je on izdao nije ak precizirana ni duina pritvora podnosioca predstavke.
37. Prema tome, Sud zakljuuje da liavanje slobode ovog podnosioca predstavke
nije imalo osnov u unutranjem pravu koje, povrh toga, nije pruilo nunu zatitu od
proizvoljnosti.
38. Iz svega navedenog proistie da je prekren lan 5. stav 1. Konvencije.
7.2.3. Zakonito lienje slobode na osnovu presude nadlenog suda - lan 5. stav 1.
taka (a)
Van Droogenbroeck protiv Belgije (1982)
35. Sud treba da odlui da li su se periodi pritvora zbili nakon presude Apelacionog
suda u Gentu. Ako pogledamo francuski tekst, videemo da re presuda u smislu
lana 5 stav 1 taka (a) treba shvatiti tako da oznaava i utvrivanje krivice nakon
to je u skladu sa zakonom propisanim postupkom utvreno da je delo poinjeno, i
izricanje kazne ili neke druge mere koja u sebi sadri lienje slobode. Ti uslovi su u
ovom sluaju ispunjeni. Re nakon (after) ne znai da liavanje slobode mora
hronoloki uslediti posle utvrivanju krivice: pored toga, liavanje slobode mora
proistei iz presude, odnosno, mora zavisiti od nje ili predstavljati njen ishod.
U izvornom tekstu Deklaracije na engleskom jeziku pie: (a) the lawful detention of a person after a
conviction by a competent court;
U prevodu na srpski, onako kako je naveden u Slubenom listu SCG - Meunarodni ugovori, br.
9/2003 ta taka glasi (a) u sluaju zakonitog linja slobode na osnovu presude nadlenog suda.
Engleska re after moe, sem to znai posle ili nakon, znaiti i na osnovu i zato u srpskom jeziku ne
iskrsava pitanje o kome je re u ovoj predstavci (prim.prev.)
Page 61 of 84

Erikson protiv Norveke (1997)
78. Nema nikakve sumnje u to da, ako sud odlui da produi pritvor odredjen kao
mera bezbednosti pre isteka prvobitno utvrenog roka (lice je osueno na pritvor u
trajanju od 120 dana, od ukupnog maksimuma koji iznosi pet godina) taj produetak
u naelu spada u opseg lana 5 stav 1 taka (a) kao sluaj zakonitog lienja slobode
na osnovu presude nadlenog suda. Tano je da kako vreme protie veza izmeu
poetne presude (sudske odluke o pritvoru - prim. prev.) i produetka pritvora moe
postati slabija, pa se moda ak i raskinuti, tako da produetak pritvora vie nije ni na
koji nain povezan sa ciljem u kome je doneta prvobitna odluka ili se temelji na
proceni koja sa stanovita tog cilja nije bila razumna.
Bozano protiv Francuske (1986)
53. (...) Pitanje kojim se Sud bavi nije kazna doivotnog zatvora na koju je osuen
gospodin Bozano i koju on slui u Italiji na osnovu presude nadlenog suda u
smislu take (a), ve injenica da je on u Francuskoj u noi izmeu 26. i 27. oktobra
1979. godine bio lien slobode. Osporeni prisilni transfer izvren je nakon
donoenja pomenute presude samo u hronolokom smislu. U smislu lana 5. stav 1.
taka (a), meutim, re nakon (after) oznaava i uzrono-posledinu vezu, pored
hronoloke veze; njome se ukazuje na to da je liavanje slobode bilo posledica
odluke Krivinog suda, a ne samo da je usledilo posle te odluke. U ovom sluaju
nije bilo tako, budui da same francuske vlasti nisu bile dune da izvre presudu
Apelacionog suda u Djenovi donetu 22. maja 1975. godine.
Takodje nije bilo na francuskim vlastima da obezbede da se presuda izvri, budui da
je tuilako odeljenje Apelacionog suda u Limou svojom negativnom odlukom od 15.
maja 1979. godine odbilo italijanski zahtev za ekstradiciju. Prema tome, lienje
slobode koje je ovom predstavkom osporeno nije predstavljalo meru ... u cilju
ekstradicije; pre bi se moglo rei da je to bilo sredstvo koje je odabrano da bi se
sprovelo u delo ministarsko nareenje od 17. septembra 1979. godine, odnosno
zavrna faza mere ... u cilju deportacije .... Prema tome, taka (f) primenjuje se
samo u vezi sa ovim poslednjim reima.
7.2.4. Neizvrenje zakonite sudske odluke i obezbeenje ispunjenja neke obaveze
propisane zakonom - lan 5. stav 1. taka (b)
7.2.4.1. Obezbeenje ispunjenja neke obaveze propisane zakonom
Engel i drugi protiv Holandije (1976)
69. (...) Rei obezbeenje ispunjenja neke obaveze propisane zakonom odnose se
samo na one sluajeve u kojima zakon doputa lienje slobode da bi se lice
primoralo da izvri neku konkretnu obavezu koju do tog trenutka nije ispunilo. iroko
tumaenje ove odredbe podrazumevalo bi posledice koje nisu u skladu sa naelom
vladavine zakona kojim je nadahnuta cela Konvencija. Tako irokim tumaenjem bi
se, na primer, opravdalo interniranje na osnovu odluke upravnog organa da bi se
graanin primorao da u bilo kom trenutku ispuni svoju optu obavezu potovanja
zakona. Meutim, na osnovu prakse Evropskog suda jasno je da se uraunavanjem
vremena provedenog u pritvoru tokom istrage (Untersuchungshaft) u docnije
izreenu kaznu ne moe otkloniti krenje stava 3 lana 5, ve moe imati posledice
samo po osnovu lana 50 u tom smislu da se time ograniava pretrpljeni gubitak.
Nowicka protiv Poljske (2002)
62. (...) Sud je prvo zakljuio da je, po svemu sudei opte miljenje da je lienje
slobode kome je podnositeljka predstavke bila izloena potpadalo pod lan 5 stav 1
taka (b) Konvencije i da je bilo zakonito. Imajui na umu injenicu da je
Page 62 of 84

podnositeljka predstavke bila liena slobode na osnovu sudske odluke kako bi se
obezbedilo da ona ispuni obavezu koju je imala - da se podvrgne psihijatrijskom
pregledu - Sud ne nalazi nijedan razlog zbog koga bi zauzeo drugaiji stav.
63. Kada je re o tome da je podnositeljka predstavke pre pregleda bila u pritvoru,
Sud primeuje da je ona u prvom sluaju bila osam dana u pritvoru pre no to joj je
zakazan psihijatrijski pregled 2. novembra 1994. godine. Pregled je istog dana i
obavljen. Drugom pregledu kome je bila podvrgnuta podnositeljka predstavke, a koji
se dogodio izmeu 19. aprila i 26. maja 1995. godine, prethodilo je 27 dana u
pritvoru. Sud smatra da se nijedan od ova dva perioda u pritvoru pre lekarskog
psihijatrijskog pregleda ne mogu uskladiti sa eljom vlasti da obezbedi da
podnositeljka predstavke smesta ispuni svoje obaveze. Osim toga isto tehniki
razlozi na koje se drava poziva u kontekstu duine pritvora koji je prethodio prvom
pregledu ne mogu opravdati zadravanje podnositeljke predstavke u pritvoru osam
dana pre no to je bila podvrgnuta kratkom lekarskom pregledu. Uzimajui u obzir
duinu pritvora, Sud smatra da vlasti nisu uspostavile ravnoteu izmeu vanosti
obezbeivanja hitnog ispunjenja obaveze o kojoj je re i vanosti prava na slobodu.
7.2.5. Hapenje i lienje slobode lica za koje se sumnja da su izvrila krivino delo lan 5 stav 1 taka (c)
7.2.5.1. Nivo sumnje
Fox, Campbell i Hartley protiv Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije (1990)
32. Opravdanost sumnje na kojoj se hapenje mora temeljiti predstavlja sutinski
deo mehanizma zatite od proizvoljnog hapenja i liavanja slobode koji je propisan
lanom 5 stav 1 taka (c). Postojanje opravdane sumnje podrazumeva prethodno
postojanje injenica ili posedovanje informacija koje objektivnog posmatraa mogu
uveriti da je lice o kome je re moglo poiniti prekraj ili krivino delo. Meutim, ta je
to to se moe smatrati opravdanim zavisie od samih okolnosti. Opravdanost
sumnje na kojoj takva hapenja poivaju ne moe se uvek procenjivati na osnovu
istih onih standarda koji se primenjuju kada je re o konvencionalnim krivinim
delima. Ipak, hitnost reavanja teroristikih akata ne moe posluiti kao izgovor za
toliko iroko tumaenje pojma opravdanost da se njime zapravo izgubi sutina
zatitnog mehanizma propisanog lanom 5 stav 1 taka (c).
34. (...) lan 5 stav 1 taka (c) Konvencije ne moe se primenjivati na nain da se
tom primenom nametnu neproporcionalno velike tekoe policiji visokih strana
ugovornica u preduzimanju delotvornih mera u borbi protiv organizovanog terorizma.
Iz toga sledi da se od visokih strana ugovornica ne moe traiti da uspostavljaju,
odnosno utvruju opravdanost sumnje na kojoj poiva hapenje lica osumnjienog za
terorizam tako to e razotkrivati poverljive izvore informacija na kojima ta sumnja
poiva, ili ak injenice koje bi mogle predstavljati trag do tih izvora ili razotkriti njihov
identitet. Ipak, sud mora biti u stanju da utvrdi da li je obezbeena sutina zatitnog
mehanizma propisanog lanom 5 stav 1 taka (c). Samim tim, drava protiv koje je
prijava podneta mora pruiti bar neke injenice ili podatke na osnovu kojih bi Sud
mogao da se uveri da za uhapeno lice postoji opravdana sumnja da je poinio
navodno delo. Ovo je utoliko potrebnije u ovakvim sluajevima, gde unutranje pravo
ne nalae postojanje opravdane sumnje, ve postavlja nii prag time to propisuje
samo postojanje iskrene sumnje.
Demir i drugi protiv Turske (1998)
41. Tano je da je Sud u nekoliko ranijih predmeta prihvatio tezu da se u istrazi
teroristikih akata vlasti bez svake sumnje suoavaju sa posebnim problemima. To,
meutim, ne znai da vlasti imaju carte blanche na osnovu lana 5. da hapse
Page 63 of 84

osumnjiene i da ih dre u policijskom pritvoru, bez delotvorne kontrole domaih
sudova i, u krajnjoj instanci, bez odgovarajue kontrole nadzornih institucija
Konvencije, gde god i kad god te vlasti smatraju da je izvreno krivino delo
terorizma.
Margaret Murray protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1994)
55. Prilikom hapenja ili lienja slobode radi privoenja lica pred nadlenu sudsku
vlast na osnovu lana 5 stav 1 taka (c) cilj je da se razvija krivina istraga tako to
e se potvrditi ili odagnati konkretna sumnja na kojoj je hapenje bazirano. Na taj
nain, injenice koje su posluile kao osnov za razvoj sumnje ne moraju biti istog
nivoa kao i injenice neophodne da se sumnja opravda ili ak da se podnese krivina
prijava, to nastupa kao sledea faza u procesu krivine istrage.
56. Duina perioda lienja slobode moe takoe biti uslovljena zahtevanim nivoom
sumnje.
57. Posebno kada je re o opravdanosti sumnje, i u ovom sluaju treba primeniti
naela izloena u presudu u predmetu Fox, Campbell i Hartley, mada, kako je u toj
presudi istaknuto, postojanje ili nepostojanje opravdane sumnje u konkretnim
sluajevima zavisi, na kraju krajeva, od injenica specifinih za te sluajeve.
58. (...) Korienje poverljivih informacija od sutinskog je znaaja u borbi protiv
teroristikih nasilja i opasnosti koju organizovani terorizam predstavlja za ivote
graana i za demokratsko drutvo u celini. To, meutim, ne znai da istrani organi
imaju carte blanche na osnovu lana 5 da hapse osumnjiene radi ispitivanja, bez
ikakve kontrole domaih sudova ili nadzornih institucija Konvencije, kad god odlue
da tvrde da je re o terorizmu.
7.2.5.2. Krivino delo
Guzzardi protiv Italije (1980)
102. (...) Na prvi pogled, verovatnija je hipoteza da je mera koja je predstavkom
osporena preduzeta zato to se opravdano smatralo potrebnim da se predupredi (g.
Guzzardi) da poini krivino delo, odnosno, da pobegne po njegovom izvrenju.
Meutim, i u ovom sluaju postavlja se pitanje u vezi sa zakonitou mere budui
da, iskljuivo na osnovu zakona iz 1956. i 1965. godine, odluka o kunom pritvoru na
nekom mestu ne predstavlja lienje slobode, ako ostavimo po strani nain na koji se
ona sprovodi u delo. Takoe bi valjalo razmotriti da li su ispotovani zahtevi
postavljeni u stavu 3 lana 5. U svakom sluaju, formulacija koja se ovde preispituje
nije prilagoena politici opteg spreavanja usmerenog protiv pojedinaca ili kategorije
pojedinaca koji, poput mafijaa, predstavljaju opasnost zbog sklonosti ka vrenju
krivinih dela; ovim se visokim stranama ugovornicama samo daju na raspolaganje
sredstva za spreavanje konkretnih krivinih dela. To se moe uoiti i na osnovu
injenice da se u formulaciji koristi gramatika jednina (krivinog dela, odnosno, u
francuskom tekstu, celle-ci) i na osnovu ukupne svrhe ovog lana - da se obezbedi
da niko ne bude proizvoljno lien slobode.
7.2.6. Lienje slobode maloletnog lica - lan 5 stav 1 taka (d)
Nielsen protiv Danske (1988)
58. Prema formulaciji koja je u njemu sadrana, lan 5 se odnosi na sva lica, to jest
na svakoga. Oigledno je da zatita koja proistie iz ovog lana vai i za
maloletnike, to je, izmeu ostalog, potvreno takom (d) stava 1. Ovo nije bio
predmet spora pred Sudom.
7.2.6.1. Zakonita odluka u svrhu vaspitnog nadzora
Bouamar protiv Belgije (1988)
Page 64 of 84

50. (...) Lienje slobode i dranje u pritvoru maloletnog lica u toku istranog postupka
(u istranom zatvoru) ne mora nuno biti u suprotnosti sa takom (d), mada samo po
sebi nema za cilj vaspitni nadzor datog lica. Kao to se jasno vidi iz rei u svrhu
(pour), lienje slobode o kome se govori u ovom tekstu predstavlja sredstvo kojim
se obezbeuje da lice o kome je re bude stavljeno pod vaspitni nadzor, ali to ne
mora biti odmah uinjeno. Ba kao to lan 5 stav 1 u takama (c) i (a) pravi razliku
izmeu privoenja lica pred nadlenu sudsku vlast i zakonitog lienja slobode na
osnovu presude nadlenog suda, tako i taka (d) ne iskljuuje meru privremenog
pritvora kao preliminarnu fazu za reim vaspitnog nadzora, a da ona sama pritom ne
podrazumeva vaspitni nadzor. Meutim, u takvim okolnostima, pritvaranju mora brzo
uslediti stvarna primena takvog reima u datom okruenju (otvorenom ili zatvorenom)
koje mora raspolagati resursima neophodnim za tu svrhu.
52. Pritvaranje maloletnika i njegovo dranje u istranom zatvoru u uslovima
praktine izolacije i bez pomoi osoblja koje ima odgovarajuu vaspitaku i
obrazovnu obuku ne moe se smatrati kao neto to predstavlja doprinos ostvarenju
bilo kog vaspitnog cilja.
D.G. protiv Irske (2002)
79. Sud konstatuje da su odluke o liavanju slobode koje su osporene ovom
predstavkom bile utemeljene na trajnim i znaajnim naporima razliitih organa vlasti
da se obezbedi najbolja mogua nega i vaspitanje i obrazovanje podnosioca
predstavke. Meutim, iz sudske prakse ovog suda o kojoj je ovde ve bilo govora
sledi da je drava Irska, ako je ve odabrala ustavni sistem vaspitnog nadzora koji se
sprovodi preko sudskih odluka kao sredstvo za borbu protiv maloletnike
delinkvencije, bila duna da obezbedi i odgovarajue institucionalne objekte koji
zadovoljavaju kako bezbednosne, tako i obrazovno-vaspitne zahteve tog sistema, da
bi se ispunili svi zahtevi postavljeni lanom 5 stav 1 taka (d).
80. Takoe je prihvaeno da, u kontekstu lienja slobode maloletnog lica, rei
vaspitni nadzor ne smeju biti kruto izjednaavane sa pojmom obrazovanja i
vaspitanja u uionici: u kontekstu maloletnika koji je pod nadzorom lokalne vlasti,
obrazovni i vaspitni nadzor mora obuhvatiti mnoge aspekte naina na koji lokalne
vlasti ostvaruju roditeljska (starateljska) prava na dobrobit i radi zatite maloletnog
lica o kome je re.
7.2.7. Lienje slobode da bi se spreilo irenje zaraznih bolesti, zakonito lienje
slobode duevno poremeenih lica, alkoholiara ili uivalaca droge ili skitnica
- lan 5 stav 1 taka (e)
Litwa protiv Poljske (2000)
60. Sud primeuje da re alkoholiari, onako kako se koristi u optoj komunikaciji,
oznaava lica koja su zavisnici od alkohola. S druge strane, u lanu 5 stav 1.
Konvencije ovaj termin je upotrebljen u kontekstu koji obuhvata i neke druge
kategorije pojedinaca, konkretno, lica koja bi mogla da ire zarazne bolesti, duevno
poremeena lica, uivaoce droge i skitnice. Svim tim licima zajedniko je da mogu
biti lieni slobode bilo da bi se podvrgli medicinskom leenju, bilo iz razloga
uslovljenih socijalnom politikom ili i po jednom, medicinskom i po drugom, socijalnom
osnovu, istovremeno. Iz ovog konteksta onda sledi legitimni zakljuak da
prevashodni razlog zbog koga Konvencija doputa da lica pomenuta u stavu 1 taka
(e) lana 5 budu liena slobode nije to to su ona opasna po javnu bezbednost, ve
razlog lei u njihovom vlastitom interesu koji takoe moe biti osnov za njihovo
liavanje slobode.
7.2.7.1. Lienje slobode duevno poremeenih lica

Litwa je u ovom sluaju prezime, ne naziv drave (prim.prev.)
Page 65 of 84

Winterwerp protiv Holandije (1979)
37. Konvencija ne navodi ta se podrazumeva pod pojmom duevno poremeena
lica. Ovo nije termin kome se moe dati definitivno tumaenje: kao to su istakli
Komisija, Drava i podnosilac predstavke, re je o terminu ije se znaenje
neprestano razvija u meri u kojoj napreduju psihijatrijska istraivanja, a uz to se
poveava i razvija i fleksibilnost u pristupu leenju, kao i drutveni stav prema
promenama prouzrokovanim mentalnim oboljenjima; na ovaj nain postaje sve
rasprostranjenije dublje poimanje problema mentalno obolelih lica.
U svakom sluaju, taka (e) lana 5 stav 1 oigledno ne moe da se protumai tako
kao da doputa lienje slobode nekog lica samo zbog toga to njegovi stavovi ili
ponaanje odstupaju od normi koje preovlauju u datom drutvu. Takvo miljenje ne
bi moglo da se uskladi sa tekstom lana 5 stav 1 u kome se taksativno navodi spisak
izuzetaka koji nalae usko tumaenje. To ne bi bilo u skladu ni sa ciljevima i svrhom
lana 5 stav 1 da niko ne bude proizvoljno lien slobode. Osim toga, time bi se
potpuno prenebregla vanost prava na slobodu u jednom demokratskom drutvu.
39. Komisija istovremeno naglaava da ovde ne moe postojati nikakav element
proizvoljnosti; ona zakljuuje da niko ne moe biti lien slobode kao duevno
poremeeno lice u odsustvu medicinskih dokaza kojima se utvruje da je njegovo
mentalno stanje takvo da se opravdava ta obavezna hospitalizacija. I podnosilac
predstavke i drava izrazili su sline stavove. Sud je u potpunosti saglasan sa
ovakvim nainom razmiljanja. Po miljenju Suda, osim u hitnim sluajevima,
pojedinac o kome je re ne sme biti lien slobode ukoliko nije pouzdano dokazano da
je duevno poremeen. Sama priroda onoga to treba utvrditi pred nadlenim
domaim organom - istinski mentalni poremeaj - zahteva objektivno medicinsko
vetaenje. Pored toga, mentalni poremeaj mora biti izraen u takvom stepenu da
zaista nalae obavezno lienje slobode. Povrh svega toga, validnost daljeg
zatvaranja zavisi od trajanja utvrenog mentalnog poremeaja.
Varbanov protiv Bugarske (2000)
45. Sud se poziva na sopstvenu praksu prema kojoj se za pojedinca ne moe
smatrati da je duevno poremeeno lice i ne moe biti lien slobode ukoliko nisu
ispunjena tri sledea minimalna uslova: prvo, mora se pouzdano dokazati da je on
duevno poremeeno lice; drugo, mentalni poremeaj o kome je re mora biti takvog
stepena (teine) da zaista nalae obavezno zatvaranje; tree, validnost daljeg
zatvaranja zavisi od trajanja utvrenog mentalnog poremeaja.
46. Sud pored toga naglaava da odsustvo proizvoljnosti predstavlja neophodni
sastavni element zakonitosti lienja slobode u smislu lana 5 stav 1 taka (e).
Lienje slobode nekog pojedinca toliko je ozbiljna mera da se moe opravdati samo
u onim sluajevima u kojima je ve razmotrena mogua primena ostalih, lakih mera
i zakljueno je da one nee biti dovoljne da sauvaju bilo pojedinca, bilo javni interes
te stoga moe biti neophodno da dotino lice bude lieno slobode. Mora se, dakle,
pokazati da je lienje slobode zaista bilo nuno u datim okolnostima.
Johnson protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1997)
61. (...) Po miljenju Suda iz nalaza jednog vetaka da vie nema duevnog
poremeaja koji je predstavljao osnov za obavezno liavanje slobode odreenog
pacijenta ne sledi automatski da taj pacijent mora smesta i bezuslovno biti puten u
drutvenu zajednicu. Tako rigidan pristup tumaenju navedenog uslova prouzrokovao
bi neprihvatljivo visok stepen ogranienja za nadlene vlasti i njihovo pravo da
prosuuju, odnosno da u konkretnim sluajevima i na osnovu svih relevantnih
okolnosti odlue da li e interesima pacijenta i zajednice u koju on treba da bude
Page 66 of 84

puten sutinski najbolje sluiti preduzimanje takvih mera. Takoe valja konstatovati
da u oblasti duevnih oboljenja procena o tome da li nestanak simptoma bolesti
istovremeno predstavlja i potvrdu potpunog oporavka svakako ne spada u domen
egzaktnih nauka. Oigledno je da se ne moe u svim sluajevima sa apsolutnom
izvesnou izmeriti da li je dolo do oporavka od epizode mentalnog oboljenja koja je
zahtevala da pacijent bude lien slobode, odnosno, da li je taj oporavak zaista
potpun i definitivan, ili je pak samo prividan. Od odluujueg znaaja za donoenje
takvog zakljuka bie ponaanje samog pacijenta u periodu provedenom van zidova
psihijatrijske ustanove.
62. U tom smislu, treba podsetiti da je sud u presudi u predmetu Luberti prihvatio
stav da prestanak lienja slobode pojedinca za koga je ranije sudski utvreno da je
poremeenog uma i da predstavlja opasnost po drutvo, predstavlja pitanje koje se,
osim tog pojedinca, tie i drutvene zajednice u kojoj e on iveti ukoliko bude puten
na slobodu. Imajui na umu hitnu prirodu interesa o kojima je ovde re, a pre svega
izuzetno ozbiljnu prirodu krivinog dela koje je G. Luberti poinio u vreme dok je bio
duevno poremeen, u ovom sluaju je zakljueno da nadleni organi vlasti imaju
pravo da i dalje preduzimaju mere opreza i da im je potrebno izvesno vreme da
razmotre mogu li prekinuti njegov pritvor, iako su medicinski dokazi ukazivali na
oporavak od oboljenja.
Aerts protiv Belgije (1998)
46. Sud ponavlja da je, kako bi se ispunilo ono to je propisano lanom 5 stav 1
neophodno da lienje slobode o kome je re bude izvedeno u skladu sa zakonom
propisanim postupkom i da bude zakonito. Konvencija se ovde u sutini odnosi na
unutranje pravo i propisuje obavezu da se potuju sutinske i proceduralne odredbe
unutranjeg prava, ali pored toga zahteva da svako lienje slobode bude u skladu sa
ciljem i svrhom lana 5 - zatitom pojedinca od proizvoljnog lienja slobode.
Osim toga, mora postojati izvestan odnos izmeu osnova za doputeno lienje
slobode i mesta i uslova pritvora. Naelno gledano, pritvaranje lica koje je duevno
poremeeno moe biti zakonito u svrhu propisanu takom (e) stava 1 samo ukoliko
se taj pritvor odvija u bolnici, na klinici ili nekoj drugoj nadlenoj instituciji.
Litwa protiv Poljske (2000)
60. Sud primeuje da re alkoholiari, onako kako se koristi u optoj upotrebi,
oznaava lica koja su zavisnici od alkohola. S druge strane, u lanu 5 stav 1
Konvencije ovaj termin je upotrebljen u kontekstu koji obuhvata i neke druge
kategorije pojedinaca, konkretno, lica koja bi mogla da ire zarazne bolesti, duevno
poremeena lica, uivaoce droge i skitnice. Zajedniko svim tim licima je da mogu biti
lieni slobode bilo da bi se podvrgli medicinskom leenju, bilo iz razloga uslovljenih
socijalnom politikom ili i po jednom - medicinskom - i po drugom - socijalnom osnovu, istovremeno. Iz ovog konteksta onda sledi legitimni zakljuak da
prevashodni razlog zbog koga Konvencija doputa da lica pomenuta u stavu 1 taka
(e) lana 5 budu liena slobode nije to to su oni opasna po javnu bezbednost, ve
razlog lei u njihovom vlastitom interesu koji takoe moe biti osnov za njihovo
liavanje slobode.
61. Ovaj ratio legis ukazuje na to kako treba shvatiti izraz alkoholiari u svetlu cilja i
svrhe lana 5 stav 1 taka (e) Konvencije. Time se ukazuje na to da se cilj i svrha
ove odredbe ne mogu tumaiti samo u tom smislu da se doputa lienje slobode
alkoholiara u ogranienom znaenju lica koja su u klinikom statusu alkoholizma.
Sud smatra da, na osnovu lana 5 stav 1 taka (e) Konvencije, i lica koja nisu
medicinski dijagnostikovana kao alkoholiari, ali ije ponaanje i ophoenje pod
uticajem alkohola predstavljaju opasnost za javni red i za njih same, mogu biti
pritvorena u cilju zatite javnog ili njihovog vlastitog interesa, kao to je njihovo
Page 67 of 84

zdravlje ili lina bezbednost.
62. To, meutim, ne znai da se lan 5 stav 1 taka (e) Konvencije moe tumaiti kao
lan koji doputa da neko bude pritvoren samo zato to je konzumirao alkohol.
Meutim, Sud smatra da u tekstu lana 5 nema niega to bi sugerisalo da ova
odredba spreava dravu da tu meru primeni protiv pojedinca koji je zloupotrebio
alkohol, da bi ograniila tetu koju pod uticajem alkohola on moe naneti sebi samom
i javnosti, ili da bi spreila opasno ponaanje po konzumiranju alkohola. Kada je o
ovome re, Sud smatra da nema nikakve sumnje u to da zloupotreba alkohola
predstavlja opasnost po drutvo i da lice koje je u stanju intoksikacije moe
predstavljati opasnost i za sebe i za druge, bez obzira na to da li on jeste ili nije
alkoholiar, to jest, zavisnik od alkohola.
7.2.7.2. Skitnice
De Wilde, Oooms i Versyp protiv Belgije (1971)
68. Konvencija ne sadri definiciju pojma skitnica. Definicija sadrana u lanu 347
belgijskog Krivinog zakona glasi: Skitnice su lica koje nemaju stalno boravite,
nemaju sredstava za egzistenciju niti imaju redovni posao ili zanat. Tamo gde su sva
ta tri uslova ispunjena, nadleni organi vlasti mogu naloiti da lica o kojima je re
budu od drave tretirane kao skitnice. Citirana definicija nije, kako sve ukazuje, ni u
emu u neskladu sa uobiajenim znaenjem izraza skitnica, a Sud smatra da lice
koje je skitnica u smislu lana 347 belgijskog Krivinog zakona u principu podlee
izuzecima navedenim u lanu 5 stav 1 taka (e).
7.2.8. Hapenje ili lienje slobode u cilju deportacije ili ekstradicije - lan 5 stav 1
taka (f)
Quinn protiv Francuske (1995)
42. Sud priznaje da je razumljivo izvesno kanjenje u sprovoenju odluke kojom se
nalae putanje pritvorenika na slobodu. On, meutim, konstatuje da je u ovom
sluaju podnosilac predstavke ostao u pritvoru jo 11 sati poto je tuilatvo donelo
odluku kojom se nalae da on smesta bude puten na slobodu, a da o toj odluci
sam nije obaveten, niti je preduzet i jedan korak da se pristupi sprovoenju odluke.
Jasno je da zadravanje g. Quinna u pritvoru 4. avgusta 1989. godine nije bilo u
skladu sa takom (c) stava 1 lana 5 i da nije potpadalo pod bilo koju drugu taku te
odredbe.
Chahal protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1996)
112. lan 5 stav 1 taka (f) ne zahteva da lienje slobode lica protiv koga se ta mera
preduzima u cilju deportacije bude opravdano smatrano nunim, na primer da bi se
lice spreilo da poini neko krivino delo ili da pobegne; u tom smislu lan 5 stav 1
taka (f) prua drugaiju vrstu zatite od lana 5 stav 1 taka (c). Zaista, sve to se
ovom odredbom zahteva jeste da "budu preduzete mere u cilju deportacije". Stoga
nije od materijalnog znaaja, u smislu lana 5 stav 1 taka (f) da li se odluka o
deportaciji moe opravdati na osnovu unutranjeg prava ili na osnovu Konvencije.
113. Sud, meutim, podsea da e svako lienje slobode na osnovu lana 5 stav 1
taka (f) biti opravdano samo dotle dokle je postupak deportacije u toku. Ako se taj
postupak ne sprovodi s dunom panjom, onda lienje slobode prestaje da bude
dopustivo na osnovu lana 5 stav 1 taka (f).
Amuur protiv Francuske (1996)
41. Sud pre svega primeuje da je u etvrtom stavu Preambule Ustava Republike
Francuske od 27. oktobra 1946. godine (to je inkorporirano i u Ustavu od 4. oktobra
1958. godine) Francuska priznala pravo na azil na teritorijama Republike svakome
Page 68 of 84

ko je progonjen zbog akcija koje preduzima u cilju ostvarivanja slobode. Francuska
je takoe visoka strana ugovornica enevske konvencije o statusu izbeglica iz 1951.
godine, iji lan 1 definie pojam izbeglice kao svako lice koje ima osnovani strah
da e biti gonjeno iz razloga rasne, verske ili nacionalne pripadnosti ili pripadnitva
odreenoj socijalnoj grupi ili politikom miljenju. Sud takoe primeuje da su
mnoge drave-lanice Saveta Evrope ve godinama suoene sa poveanim prilivom
onih koji trae azil. Sud je svestan svih tekoa koje podrazumeva prihvat tolikih
azilanata na veini velikih evropskih aerodroma i tekoa koje iskrsavaju u procesu
obrade njihovih zahteva. Visoke strane ugovornice imaju neotuivo pravo da
kontroliu ulazak stranaca na svoju teritoriju i njihov boravak na toj teritoriji. Sud,
meutim, naglaava da to pravo mora biti ostvarivano u skladu sa odredbama
Konvencije, ukljuujui tu i odredbe lana 5.
(...)
43. Zadravanje stranaca u meunarodnoj zoni zaista podrazumeva ogranienje
slobode, ali se to ogranienje slobode ne moe u svakom aspektu porediti sa onim
ogranienjem slobode koje postoji u centrima za zadravanje stranaca do trenutka
deportacije. Takvo zadravanje, uz odgovarajue zatitne mere za lica o kojima je
re, prihvatljivo je samo da bi dravama omoguilo da spree nezakoniti ulazak uz
istovremeno potovanje meunarodnih obaveza, posebno onih koje proistiu iz
enevske konvencije iz 1951. godine, a tiu se statusa izbeglica kao i onih koje
proistiu iz Evropske konvencije o ljudskim pravima. Legitimna zabrinutost drava da
osujete sve ee pokuaje zaobilaenja imigracionih uslova ne sme, meutim, liiti
azilante zatite koju im pomenute konvencije pruaju. Takvo zadravanje ne sme biti
prekomerno produavano, jer bi se inae pojavila opasnost da se puko ogranienje
slobode - koje je neizbeno s obzirom na potrebu za organizovanjem svih praktinih
detalja repatrijacije stranaca ili, u sluaju da se trai azil, u postupku razmatranja
zahteva za doputanje ulaska na datu teritoriju - u lienje slobode. S tim u vezi, mora
se voditi rauna o injenici da ova mera nije primenjiva na one koji su poinili krivina
dela, ve na strance koji su, esto iz straha za sopstveni ivot, izbegli iz vlastite
zemlje. Iako zbog prirode okolnosti odluku o zadravanju nuno moraju doneti
upravni ili policijski organi, za produetak te mere neophodno je da sudovi, kao
tradicionalni uvari linih sloboda, bez odlaganja preispitaju stanje. to je najvanije,
takvo zadravanje ne sme liiti azilante njihovog prava da im se omogui pristup
postupku za utvrivanje izbeglikog statusa.
(...)
48. Sama injenica da azilanti imaju mogunost da dobrovoljno napuste zemlju u
kojoj ele da im se odobri izbegliki status ne moe da iskljui lienje slobode, budui
da je pravo na naputanje bilo koje zemlje, ukljuujui i vlastitu, zajameno i
protokolom broj 4. Konvencije (u daljem tekstu P4). Sem toga, ova mogunost
postaje samo teorijska ukoliko nijedna druga zemlja koja bi mogla da im ponudi
zatitu kakvu oekuju da e nai u zemlji u kojoj trae azil nije sklona niti voljna da ih
primi. Vraanje azilanata u Siriju, pored svih praktinih problema sa kojima je to
putovanje skopano, bilo je moguno tek posle pregovora izmeu francuskih i
sirijskih organa vlasti. Garantije koje su potonji organi vlasti dali zavisile su od
diplomatskih odnosa ovih dveju zemalja, s obzirom na to da Sirija nije obavezana
enevskom konvencijom o statusu izbeglica.
7.3. Proceduralni mehanizmi zatite
7.3.1. Hapenje i optuba
Van den Leer protiv Holandije (1990)
27. Sud ne prenebregava krivino-pravnu konotaciju formulacije upotrebljene u lanu
Page 69 of 84

5 stav 2. On je, meutim, saglasan sa Komisijom da te rei treba tumaiti
autonomno, posebno u skladu sa ciljem i svrhom lana 5, da se svako zatiti od
proizvoljnog lienja slobode. Prema tome, hapenje o kome se govori u stavu 2
lana 5 proiruje se i van domena krivino-pravnih mera. Slino tome, rei svaka
optuba (toute accusation u ovoj odredbi nisu imale za cilj da se precizira uslov za
njenu primenjivost, ve da se ukae na mogunost koja se ovde uzima u obzir.
7.3.2. Blagovremeno obavetavanje na jeziku koji lice razume o razlozima hapenja
(lan 5. stav 2.)
Fox, Campbell i Hartley protiv Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije (1990)
40. (...) Stav 2 lana 5 sadri elementarni mehanizam zatite kako bi svako
uhapeno lice moglo da zna zbog ega je lieno slobode. Ova odredba predstavlja
integralni deo celokupnog sistema zatite koji je obezbeen lanom 5: zahvaljujui
stavu 2 svakom uhapenom licu mora se na jednostavnom, obinom jeziku koji moe
da razume objasniti sutina pravnih i faktikih okolnosti koje su dovele do njegovog
hapenja, kako bi to lice moglo, ako nae za potrebno, da se obrati sudu i ospori
zakonitost te mere u skladu sa stavom 4.
Conka protiv Belgije (2002)
50. Kada je re o meritumu, Sud ponavlja da stav 2 lana 5 sadri elementarni
mehanizam zatite da bi svako uhapeno lice moglo da zna zbog ega je lieno
slobode. Ova odredba predstavlja integralni deo sistema zatite koji je obezbeen
lanom 5: zahvaljujui stavu 2 svakom uhapenom licu mora se na jednostavnom,
obinom jeziku koji moe da razume objasniti sutina pravnih i faktikih okolnosti
koje su dovele do njegovog hapenja, kako bi to lice moglo, ako nae za potrebno,
da se obrati sudu i ospori zakonitost te mere u skladu sa stavom 4. (...) Ovo
obavetenje mora biti dato odmah (na francuskom ta formulacija glasi: dans le
plus court dlai), nju ne treba u celosti da prui policajac koji vri hapenje u samom
trenutku hapenja. Da li su sadraj i blagovremenost predoene informacije bili
dovoljni procenjivae se za svaki sluaj pojedinano, u zavisnosti od njegovih
specifinih odlika.
Fox, Campbell i Hartley protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1990)
40. (...)Ovo obavetenje mora biti dato odmah (na francuskom ta formulacija glasi:
dans le plus court dlai), nju ne treba u celosti da prui policajac koji vri hapenje
u samom trenutku hapenja. Da li su sadraj i blagovremenost predoene informacije
bili dovoljni procenjivae se za svaki sluaj pojedinano, u zavisnosti od njegovih
specifinih odlika.
7.3.3. Pravo da lice bude bez odlaganja izvedeno pred sudiju ili drugo slubeno lice
koje je zakonom odreeno da obavlja sudske funkcije (lan 5. stav 3.)
7.3.3.1. Priroda ovog prava
Duinhof i Duijf protiv Holandije (1984)
Page 70 of 84

36. Podnosioci predstavki su izvedeni pred vojni sud pet dana, odnosno tri dana
posle hapenja. Oni u svojoj predstavci tvrde da vojni sud nije imao neophodnu
nezavisnost sudske vlasti u smislu lana 5 stav 3. Sud nije odluivao o ovoj taki u
datom kontekstu budui da, u svakom sluaju, sama injenica da uhapeno lice ima
pristupa sudskom organu nije dovoljna da se na osnovu nje utvrdi da je potovan
uvodni deo lana 5 stav 3. Cilj ovog zakonskog teksta jeste da se obezbedi da lice
bude bez odlaganja izvedeno pred sudiju i da se uspostavi automatska sudska
kontrola nad policijskim ili administrativnim pritvorom u skladu sa odredbama stava 1
taka (c). Formulacija sadrana u stavu 3 (bie bez odlaganja izveden pred),
sagledana u svetlu cilja i svrhe tog stava, jasno ukazuje na inherentni proceduralni
zahtev: sudija ili drugo slubeno lice mora stvarno da saslua pritvoreno lice i da
donese odgovarajuu odluku (...)
Wemhoff protiv Nemake (1968)
4. Sud smatra da je od najveeg znaaja da se precizno utvrdi opseg ove odredbe.
Budui da se re razumni odnosi na rok u kome lice ima pravo na suenje, ako bi
se pribeglo isto gramatikom tumaenju to bi znailo da se sudskim vlastima
preputa izbor izmeu dveju obaveza - obaveze da u razumnom roku sprovedu
postupak do donoenja presude, ili da pritvorenika puste na slobodu do suenja.
Putanje na slobodu moe se, u sluaju da je to potrebno, usloviti jemstvima da e
se lice pojaviti na suenju.
5. Sud je sasvim siguran da ovo tumaenje ne bi bilo u skladu sa namerom visokih
strana ugovornica. Naime, ne moe se pretpostaviti da su one elele da dopuste
svojim sudskim organima, da po cenu putanja optuenog na slobodu produe itav
postupak preko razumnog roka. Sem toga, to bi bilo u direktnoj suprotnosti sa
odredbom lana 6. stav 1. (...)
Neumeister protiv Austrije (1968)
4. Sud smatra da se ova odredba ne moe shvatiti kao odredba koja sudskim
vlastima prua izbor izmeu toga da optuenog izvedu na suenje u razumnom roku
ili da mu obezbede uslovno putanje na slobodu do suenja, ak i ukoliko to putanje
na slobodu bude uslovljeno odreenim jemstvima. Razumnost vremenskog roka koji
optueno lice provede u pritvoru pre poetka suenja mora se procenjivati u odnosu
na samu injenicu da je to lice pritvoreno. Sve dok ne bude osueno, to lice se mora
smatrati nevinim, a svrha odredbe koju ovde razmatramo u sutini se svodi na to da
se zahteva da on bude uslovno puten na slobodu onog trenutka kada njegov dalji
boravak u pritvoru prestane da bude opravdan. To je, povrh svega, bila i namera
austrijskog zakonodavca (lan 190. stav 1. austrijskog Zakona o krivinom
postupku).
5. Sud isto tako smatra da su, prilikom odluivanja o tome da li u datom sluaju
duina trajanja pritvora optuenog lica prekorauje razumni rok, domae sudske
vlasti dune da nastoje da utvrde sve injenice koje bi ile u prilog ili bi osporavale
postojanje istinskog zahteva javnog interesa kojim bi se moglo opravdati odstupanje
od pravila potovanja slobode pojedinca. Upravo na osnovu razloga navedenih u
odlukama o zahtevima za putanje na slobodu do suenja i na osnovu istinitih
injenica koje je podnosilac predstavke naveo u svojim podnescima ovaj Sud treba
da odlui da li je dolo ili nije dolo do krenja Konvencije.
7.3.3.2. Automatska priroda prava
Duinhoff i Duijf protiv Holandije (1984)
36. Podnosioci predstavki su izvedeni pred vojni sud pet dana, odnosno tri dana
posle hapenja. Oni u svojoj predstavci tvrde da vojni sud nije imao neophodnu
nezavisnost sudske vlasti u smislu lana 5 stav 3. Sud nije odluivao o ovoj taki u
Page 71 of 84

datom kontekstu budui da, u svakom sluaju, sama injenica da uhapeno lice ima
pristupa sudskom organu nije dovoljna da se na osnovu nje utvrdi da je potovan
uvodni deo lana 5 stav 3. Cilj ovog zakonskog teksta jeste da se obezbedi da lice
bude bez odlaganja izvedeno pred sudiju i da se uspostavi automatska sudska
kontrola nad policijskim ili administrativnim pritvorom u skladu sa odredbama stava 1.
taka (c). Formulacija sadrana u stavu 3 (bie bez odlaganja izveden pred),
sagledana u svetlu cilja i svrhe tog stava, jasno ukazuje na inherentni proceduralni
zahtev: sudija ili drugo slubeno lice mora stvarno da saslua pritvoreno lice i da
donese odgovarajuu odluku.
Prema tome, upuivanje podnosilaca predstavke na suenje samo po sebi nije im
obezbedilo jemstva koja im prua lan 5 stav 3.
7.3.3.3. Bez odlaganja
Brogan i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1988)
58. injenica da pritvoreno lice nije optueno ili izvedeno pred sud samo po sebi ne
predstavlja krenje prvog dela lana 5 stav 3. Nee biti krenja lana 5 stav 3.
ukoliko je uhapeno lice bez odlaganja puteno na slobodu pre no to je mogla biti
sprovedena bilo kakva sudska kontrola nad njegovim pritvorom. Ako uhapeno lice
nije bez odlaganja puteno na slobodu, ono ima pravo na to da se bez odlaganja
pojavi pred sudijom ili drugim slubenim licem. Procena "hitnosti (u srpskom tekstu
Konvencije re promptness prevedena je kao bez odlaganja) treba da se izvri u
svetlu cilja i svrhe lana 5. Sud uzima u obzir vanost ovog lana u sistemu
Konvencije: njime se uspostavlja osnovno ljudsko pravo - zatita pojedinca od
proizvoljnog meanja drave u njegovo pravo na slobodu. Sudska kontrola nad
meanjem izvrne vlasti u pravo pojedinca na slobodu sutinski je znaajna odlika
garancije otelotvorene u lanu 5. stav 3, koja ima za cilj maksimalno smanjenje
opasnosti od proizvoljnosti. Sudska kontrola je neto to se podrazumeva u vladavini
prava, kao jedno od osnovnih naela demokratskog drutva ..., i na nju se izriito
ukazuje u Preambuli Konvencije, kao to i cela Konvencija crpe inspiraciju iz tog
naela.
59. Obaveza koja je na engleskom izraena reju hitno (srpski: bez odlaganja) a na
francuskom jeziku reju aussitot jasno se moe razluiti od manje strogog zahteva
iznetog u drugom delu stava 3 (razumni rok/delai raisonnable), pa ak i od rei
sadrane u stavu 4 lana 5 (hitno/a bref delai). Izraz hitno (promptly) moe se
nai i u engleskom tekstu stava 2 gde se u francuskom tekstu koriste rei dans le
plus court delai (u srpskom tekstu koristi se re odmah). injenica da se u
francuskom tekstu koristi re aussitot, koja sadri konotaciju neposrednosti, hitnosti,
potvruje da je stepen fleksibilnosti u ovom sluaju ogranien, ak i pored toga to se
pratee okolnosti nikada ne mogu ignorisati u svrhu procene koju nalae stav 3.
Mada u svakom pojedinanom sluaju hitnost treba procenjivati u skladu sa
specifinim okolnostima datog sluaja, znaaj koji se pridaje tim okolnostima nikada
ne moe biti toliki da se nanese teta samoj sutini prava zajamenog lanom 5 stav
3, odnosno da se praktino negira obaveza drave da osigura hitno putanje na
slobodu ili da se lice bez odlaganja izvede pred sudski organ.
(...)
61. Nema nikakve sumnje u to da istraga povodom krivinih dela terorizma stavlja
vlasti pred specifine probleme, i na to je delimino ukazano u okviru razmatranja
lana 5. stav 1. Sud prihvata da, pod uslovom postojanja adekvatnih mehanizama
zatite, sam kontekst terorizma u Severnoj Irskoj ima za posledicu prolongiranje
perioda tokom koga vlasti mogu, ne krei pritom lan 5. stav 3, zadrati u pritvoru
lice osumnjieno za ozbiljna krivina dela terorizma pre no to ga izvedu pred sud ili
drugo slubeno lice zakonom odreeno da obavlja sudske funkcije. Tekoa na koju
Page 72 of 84

drava ukazuje a koja se odnosi na sudsku kontrolu odluka o hapenju i pritvaranju
lica osumnjienih za terorizam, moe uticati na nain na koji se primenjuje lan 5
stav 3, recimo u tom smislu da se zahtevaju odreene proceduralne mere opreza s
obzirom na prirodu krivinih dela za koja postoji osnovana sumnja. Time se,
meutim, ne moe na osnovu lana 5 stav 3 opravdati potpuno odbacivanje hitne
sudske kontrole.
Aksoy protiv Turske (1996)
76. Sud eli da naglasi vanost lana 5 u sistemu Konvencije: tim lanom se
otelotvoruje osnovno ljudsko pravo - pravo svakog pojedinca na zatitu od
proizvoljnog meanja drave u njegovo pravo na slobodu. Sudska kontrola nad
meanjem izvrne vlasti u pravo pojedinca na slobodu predstavlja sutinsku odliku
garantija propisanih lanom 5 stav 3, ija je namera da se na minimum svede
opasnost od proizvoljnosti i da se zagarantuje vladavina prava. Osim toga, hitna
sudska intervencija moe omoguiti otkrivanje i spreavanje ozbiljnog zlostavljanja
koje je, kao to je ranije ve istaknuto, apsolutno i nedvosmisleno zabranjeno
Konvencijom.
77. U presudi u predmetu Brannigan i McBride, sud je zakljuio da vlada Velike
Britanije nije prekoraila svoje diskreciono pravo time to je odstupila od obaveza
koje proistiu iz lana 5. Konvencije u meri u kojoj je dozvoljeno da lica osumnjiena
za krivina dela terorizma budu u pritvoru do sedam dana bez sudske kontrole. U
ovom konkretnom sluaju, podnosilac predstavke je bio u pritvoru bar 14 dana pre no
to je izveden pred sudiju ili drugo slubeno lice zakonom odreeno da obavlja
sudske funkcije. Drava je nastojala da ovu meru opravda pozivanjem na specifine
zahteve policijske istrage u geografski velikom podruju gde je bila suoena sa
teroristikom organizacijom koja je dobijala podrku spolja.
78. Mada Sud smatra - i taj svoj stav je izrazio u nekolikim prilikama - da istraga
krivinih dela terorizma bez svake sumnje stavlja vlasti pred specifinie probleme, on
ne moe prihvatiti tezu da je neophodno drati osumnjienog 14 dana u pritvoru bez
sudske zatite. Ovaj period je izuzetno dug i doveo je do toga da podnosilac
predstavke bude u moguoj situaciji ne samo proizvoljnog meanja drave u njegovo
pravo na slobodu, ve i podloan muenju. Osim toga, drava pred ovim sudom nije
navela nikakve detaljne razloge zbog kojih bi borba protiv terorizma u jugoistonoj
Turskoj mogla da uzrokuje praktinu nemogunost sudske zatite.
83. (...) Sud smatra da u ovom sluaju podnosiocu predstavke, koji je dugo bio u
pritvoru, nisu bile na raspolaganju dovoljne mere zatite. Posebno su ga
nemogunost kontakta sa advokatom, lekarom, roacima ili prijateljima i odsustvo
bilo kakve realne mogunosti da bude izveden pred sud i svedoi o zakonitosti
hapenja u potpunosti prepustile na milost i nemilost organima koji su ga drali u
pritvoru.
7.3.3.4. Sudija ili drugo slubeno lice odreeno zakonom
Irska protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1977)
199. Sagledavajui stav 3 zajedno sa stavom 1 taka (c), Sud zakljuuje da
osporene mere nisu sprovedene u nameri da se lica o kojima je re bez odlaganja
izvedu pred nadleni sudski organ, konkretno pred sudiju ili drugo slubeno lice
zakonom odreeno da obavlja sudske funkcije. Lica koja su izvorno uhapena na
osnovu, na primer, Odredbe 11. stav 2. bila su u sutini ponekad izvoena pred
redovne sudove, ali stavovi 1 taka (c) i 3 lana 5 Konvencije nisu ispunjeni samom
injenicom da je lice izvedeno pred nadleni sudski organ u nekim sluajevima,
budui da je to izvoenje obavezno u svakom pojedinanom sluaju koji se upravlja
Page 73 of 84

prema ovim stavovima. Sa svoje strane, savetodavni komitet pred koji su, u prilikama
kada su za to dala pristanak, bila izvedena lica uhapena na osnovu Odredbe 12.
stav 1. nije imao ovlaenje da naloi njihovo putanje na slobodu, pa samim tim nije
predstavljao nadleni sudski organ.
Schiesser protiv vajcarske (1979)
27. Kada propisuje da uhapeno lice mora biti bez odlaganja izvedeno pred sudiju
ili drugo slubeno lice, lan 5 stav 3 preputa visokim stranama ugovornicama izbor
izmeu dveju kategorija vlasti. Jasno je odmah da nije re o identinim kategorijama.
Meutim, Konvencija ih pominje u istoj reenici i podrazumeva da ti organi obavljaju
sline funkcije; time se jasno priznaje postojanje izvesne analogije izmeu sudije i
slubenog lica. Sem toga, da nije zaista tako, teko da bi se moglo objasniti
korienje rei drugo.
28. (...) Obavljanje sudske funkcije ne mora se nuno svoditi samo na presuivanje
u pravnim sporovima. U mnogim visokim zemljama ugovornicama, slubena lica
(magistrati) pa ak i sudije obavljaju tu funkciju bez presuivanja, to na primer vai
za pripadnike tuilakih organa i za istrane sudije. Prema tome, doslovnom
analizom moemo zakljuiti da lan 5 stav 3 obuhvata i pripadnike javnih tuilatava
kao i sudije-lanove sudskih vea (les magistrats du parquet comme ceux du sige).
(...)
31. Prvi meu ovim uslovima (jemstvima za uhapena lica) jeste nezavisnost izvrne
vlasti i stranaka. To ne znai da slubeno lice ne moe u nekoj meri biti podreeno
drugim sudijama ili slubenim licima, pod uslovom da i oni sami uivaju slinu
nezavisnost. Pored toga, na osnovu lana 5 stav 3 postoji kako proceduralni, tako i
sutinski zahtev. Na osnovu proceduralnog zahteva, slubeno lice je u obavezi da
samo saslua pojedinca koji je pred njega izveden, dok mu sutinski zahtev nalae
obavezu da preispita okolnosti za i protiv pritvora pre no to, pozivajui se na
zakonske kriterijume, odlui da li postoje razlozi koji opravdavaju pritvor ili e pak,
ako takvih razloga nema, izdati nalog za putanje na slobodu. Sud, proveravajui da
li su ti razliiti uslovi ispunjeni, ne mora da se bavi pitanjima koja ne proistiu
neposredno iz datog sluaja - na primer, ne mora da utvruje da li je slubeno lice,
zahvaljujui svojim kvalifikacijama ili iskustvu, podobno za obavljanje sudske
funkcije.
Brincat protiv Italije (1992)
20. (...) Sudski inovnik koji je nadlean da odluuje o pritvoru moe takoe obavljati
i druge funkcije, ali postoji opasnost da njegova nepristrasnost bude dovedena u
opravdanu sumnju kod onih na koje se njegove odluke odnose, ukoliko je on
istovremeno ovlaen da uestvuje u kasnijem postupku kao predstavnik tuilatva.
21. (...) Od materijalnog je znaaja samo ono to se objektivno ispolji u trenutku
donoenja odluke o pritvoru: ako se tada ispostavi da slubeno lice zakonom
odreeno da obavlja sudske funkcije moe uestvovati u kasnijem postupku, kao
predstavnik tuilatva, postoji opasnost da njegova nepristrasnost bude dovedena u
sumnju koja je objektivno opravdana.
7.3.3.5. Koji se period proveden u pritvoru rauna kao pritvor pre izvoenja pred sud
u smislu lana 5 stav 3?
Wemhoff protiv Nemake (1968)
9. Treba utvrditi da li je kraj perioda pritvora na koji se odnosi lan 5 stav 3. onaj dan
na koji presuda postaje konana ili je to samo dan kada je utvrena optuba, ak i
Magistrate U Engleskoj i Velsu, sudije najniih sudova; mogu biti i mirovne sudije. (prim.prev.)
Page 74 of 84

ukoliko je re o optunici koju potvruje sud u prvom stepenu. Sud se opredeljuje za
ovo drugo tumaenje.
Ispostavilo se da je jedan razlog za sud odluujui: lice koje je osueno u prvom
stepenu, bez obzira na to da li je do tog trenutka bilo ili nije bilo u pritvoru, nalazi se u
poloaju navedenom u lanu 5 stav 1 taka (a) kojim se doputa lienje slobode na
osnovu presude. Ta poslednja fraza ne moe se tumaiti kao da je ograniena
iskljuivo na sluaj donoenja konane, pravosnane presude, jer bi se time iskljuila
mogunost da lice koje je na sud dolo sa slobode, a na tom suenju mu je izreena
presuda bude tom prilikom i uhapeno, kakvi god da su mu pravni lekovi jo na
raspolaganju. Takva praksa se esto primenjuje u mnogim visokim stranama
ugovornicama i ne moe se verovati da su one nameravale da je se odreknu. Osim
toga, ne moe se zanemariti ni injenica da je krivica lica koje je uhapeno tokom
apelacionog ili revizionog postupka utvrena u sudskom procesu obavljenom u
skladu sa zahtevima lana 6. U ovom smislu, nije ni od kakvog materijalnog znaaja
da li je hapenje po izricanju presude izvreno na osnovu te presude, ili je - kao to
je to sluaj u Saveznoj Republici Nemakoj - izvreno na osnovu specijalne odluke
kojom se potvruje nalog za istrani pritvor. Lice koje ima razloga da se ali na
zadravanje u pritvoru po izricanju presude zbog kanjenja u reavanju po njegovoj
albi ne moe da se poziva na lan 5 stav 3, ve bi verovatno moglo da ustvrdi kako
nije potovan razumni rok propisan lanom 6 stav 1.
(...)
7.3.3.6. Osnovi za odbijanje zahteva za putanje na slobodu uz kauciju/za
zadravanje u pritvoru
Ilikov protiv Bugarske (2001)
79. U pogledu zahteva za produetak pritvora, domai sudovi su primenili unutranje
pravo i sudsku praksu na temelju kojih se pretpostavlja da je zadravanje u pritvoru
tokom istranog postupka neophodno u sluajevima kada je zapreena kazna preko
odreene duine odnosno praga teine (10 godina zatvora prema zakonu koji je bio
na snazi do juna 1995. godine, odnosno pet godina zatvora prema zakonu koji je
docnije vaio).
80. Teina zapreene kazne relevantan je element u proceni opasnosti da lice
pobegne ili da uini krivino delo u povratu. Sud prihvata da su, s obzirom na
ozbiljnost optube protiv ovog podnosioca predstavke, vlasti mogle opravdano da
smatraju da takva opasnost postoji.
81. Meutim, Sud je u vie navrata isticao da teina optubi sama po sebi ne moe
posluiti kao opravdanje za dugi period pritvora. To posebno vai u ovom sluaju gde
su na osnovu primenjivog unutranjeg prava i prakse o zakonskoj karakterizaciji
injenica - pa samim tim i o zapreenoj kazni - odluivali organi tuilatva, bez
sudske kontrole u pogledu toga da li su predoeni dokazi mogli da potkrepe
opravdanu sumnju da je optueni poinio krivino delo za koje je zapreena kazna
takve duine.
82. Jedini drugi osnov za ovako dugo zadravanje podnosioca predstavke u pritvoru
bio je zakljuak domaih sudova da ne postoje nikakve izuzetne okolnosti koje bi
nalagale putanje na slobodu.
83. Taj zakljuak, meutim, nije bio utemeljen na analizi svih relevantnih injenica.
Vlasti su na argument podnosioca predstavke da on nikada ranije nije bio osuen, da
ima porodicu i stabilan nain ivota, kao i da se tokom vremena smanjuje eventualna
opasnost od dosluha i bekstva, smatrale nevanim. One su to uinile zbog toga to
se na osnovu lana 152. Zakona o krivinom postupku i prakse Vrhovnog suda
pretpostavlja da se ta odredba moe pobijati samo u sasvim izuzetnim okolnostima
Page 75 of 84

kada je iskljuena ak i hipotetina mogunost bekstva, ponavljanja krivinog dela ili
dosluha meu suoptuenima, usled teke bolesti ili nekih drugih vanrednih okolnosti.
Osim toga, od pritvorenika se oekivalo da dokae postojanje takvih izuzetnih
okolnosti, a poto on nije mogao to da uini podrazumevalo se da treba da ostane u
pritvoru za sve vreme postupka.
84. Sud ponavlja da se produeni pritvor moe u datom sluaju opravdati samo
ukoliko postoje konkretne indicije stvarnih zahteva javnog interesa koje, bez obzira
na pretpostavku nevinosti, po svojoj teini nadilaze pravilo potovanja line slobode.
Svaki sistem obaveznog zadravanja u pritvoru tokom istranog postupka je per se
inkompatibilan sa lanom 5. stavom 3. Konvencije.
Yagci i Sargin protiv Turske (1995)
50. U datom sluaju, prvenstveno su domai organi pravosua duni da obezbede
da pritvor optuenog lica pre suenja ne prekorai razuman vremenski rok. U tom
cilju, oni moraju ispitati sve injenice koje idu u prilog postojanju istinskih zahteva
javnog interesa kojima bi se, uz duno potovanje naela pretpostavke nevinosti,
opravdalo odstupanje od pravila potovanja slobode linosti i postojanje ili
nepostojanje takvih injenica treba da poslui kao osnov za njihovo odluivanje o
zahtevima za putanje na slobodu. Upravo na osnovu razloga navedenih u tim
odlukama i na osnovu verodostojnih injenica koje podnosioci predstavki navode u
svojim albama, Sud treba da odlui da li je dolo ili pak nije dolo do krenja lana 5
stav 3. Konvencije.
Demirel protiv Turske (2003)
58. U svakom sluaju, iz dokaza u spisima proistie da je Sud za dravnu
bezbednost odredio pritvor podnositeljki predstavke koristei se gotovo uvek
identinim formulacijama kao to su imajui u vidu prirodu krivinog dela koje joj se
stavlja na teret i prirodu dokaza; te formulacije su gotovo stereotipne, a u sedam
navrata ak nisu pomenuti ni motivi. Valjanost verodostojnih razloga za sumnjienje
uhapenog lica da je poinilo krivino delo predstavlja uslov sine qua non
regularnosti njegovog zadravanja u pritvoru. Uostalom, posle izvesnog vremena, taj
uslov vie nije dovoljan. U tom sluaju, Sud mora da ustanovi da li drugi motivi koje
su sudske vlasti utvrdile opravdavaju liavanje slobode. Kada se ustanovi da su ti
drugi motivi "valjani"i "dovoljnion pored toga istrauje i da li su nadlene nacionalne
vlasti posvetile posebnu panju sudskom postupku.
59. Sud ne deli miljenje drave o opasnosti od bekstva, zbog nepostojanja stalnog
mesta boravka, unitavanja dokaza, teroristikih akata u kojima je podnositeljka
predstavke navodno uestvovala, kao i zbog broja uhapenih lica. Uostalom, takvi se
argumenti ne mogu procenjivati iskljuivo na osnovu teine zapreene kazne. Oni se
moraju analizirati u sklopu svih valjanih dodatnih elemenata, koji mogu ili da potvrde
postojanje opravdanja pritvora, ili pak da to opravdanje prikau tako umanjenim da
ono vie ne moe sluiti kao osnov za privremeno liavanje slobode. Sud smatra da
ovakve opasnosti na koje drava ukazuje domae sudske vlasti nisu, kako se ini,
uzele u razmatranje.
Opasnost od nepojavljivanja pred sudom
Stogmuller protiv Austrije (1969)
15. (...) U ovom smislu mora se istai da opasnost da optueni pobegne ne proistie
samo iz toga to on ima mogunost ili to mu je lako da pree granicu (u svakom
sluaju, u tu svrhu bilo bi dovoljno zatraiti od g. Stogmullera da preda paso): mora
postojati itav niz okolnosti, posebno teka zapreena kazna ili posebno stanje
optuenog u pritvoru, ili injenica da on u zemlji nema dobrih veza, to bi moglo
posluiti kao osnov za pretpostavku da bi posledice i opasnost bekstva njemu mogle
Page 76 of 84

delovati kao manje zlo od daljeg ostanka u pritvoru. Meutim, ponaanje g.
Stogmullera jasno je pokazalo da stvari ne stoje tako. U svakom sluaju, ovde je od
odluujueg znaaja da se podseti da je Beki Apelacioni sud u svojoj odluci od 10.
novembra 1961. godine, utvrdio da ne postoji opasnost od njegovog bekstva. Tano
je da je privremeno putanje na slobodu g. Stogmullera bilo odobreno tek poto je
uslovljeno odreenim jemstvima, ali mu je to bilo ponueno jo 6. decembra 1961.
godine. U takvim okolnostima, Sud smatra da posle tog datuma uopte nije bilo tolike
opasnosti od njegovog bekstva koja bi mogla da opravda njegovo zadravanje u
pritvoru.
Tomasi protiv Francuske (1992)
98. (...) Pored toga, Sud istie da se opasnost od bekstva ne moe procenjivati samo
na osnovu ozbiljnosti zapreene kazne; ona se mora procenjivati i sa stanovita
izvesnog broja drugih relevantnih faktora koji mogu bilo potvrditi postojanje te
opasnosti, bilo ukazati na to da je ona do te mere mala, da se ne moe opravdati
zadravanje u pritvoru do suenja. U ovom sluaju, odluke istranih sudskih organa
jedva da su sadrale ijedan razlog kojim bi se moglo objasniti zbog ega su oni,
uprkos svim argumentima koje je podnosilac predstavke naveo u svojim zahtevima
za putanje na slobodu, smatrali da je opasnost od njegovog bekstva odluujua i
zbog ega nisu nastojali da se toj opasnosti, na primer, suprotstave tako to e
postaviti uslovna jemstva i to e ga staviti pod sudski nadzor.
Opasnost od ometanja pravde
Clooth protiv Belgije (1991)
43. Sud priznaje da je re o veoma komplikovanom sluaju koji je zahtevao sloene
istrage. D. Clooth je svojim ponaanjem ozbiljno omeo i zapravo prolongirao istragu.
Stoga je, posebno u samom poetku, bilo shvatljivo uverenje vlasti da ga treba drati
u pritvoru kako bi se spreio da ometa istragu. Meutim, dugorono gledano, zahtevi
istrage nisu dovoljni da se njima opravda dranje osumnjienog u pritvoru u
normalnom toku dogaaja, budui da se kako vreme protie smanjuje opasnost od
ometanja istrage, jer su izjave svedoka ve uzete i jer su provere ve izvrene.
Tomasi protiv Francuske (1992)
92. U ovom sluaju je bilo doneto nekoliko sudskih odluka koje su se temeljile na
opasnosti od uticaja na svedoke - tuilatvo u Poatjeu je ak govorilo o kampanji
zastraivanja i od dosluha meu suoptuenima; tuilatvo, meutim, nije navelo
nikakve detalje u vezi sa tim opasnostima.
93. Prema tvrdnji drave, pretnje upuene (suoptuenima) onemoguile su da se
razmatra putanje na slobodu g. Tomasija. Naime, g. Tomasi bi u tom sluaju mogao
jo vie da pojaa pritisak na (suoptuenog) koji je bio osnovni izvor podataka na
kojima je istraga poivala i koji je pokuao da izvri samoubistvo.
(...)
95. Po miljenju Suda od samog poetka je postojala istinska opasnost da na
svedoke bude izvren pritisak. Taj pritisak se postepeno smanjivao, ali nikada,
meutim, nije u potpunosti nestao.
Opasnost od novih krivinih dela
Clooth protiv Belgije (1991)
40. Sud smatra da ozbiljnost optube moe podstai sudske vlasti da osumnjienog
stave u pritvor kako bi predupredili mogunost da on poini nova krivina dela.
Neophodno je, meutim, izmeu ostalih uslova, da ta opasnost bude verodostojna i
da mera bude primerena, u svetlu okolnosti datog sluaja, i posebno u svetlu ranijeg
Page 77 of 84

ponaanja tog lica i same njegove linosti. U ovom sluaju dela zbog kojih je
podnosilac predstavke bio ranije osuivan nisu ni po prirodi ni po stepenu teine
uopte uporediva sa delima koja su mu stavljena na teret u ovom postupku. Pored
toga, u istom izvetaju vetaka od 21. juna 1985. godine u kome je g. Clooth bio
opisan kao opasan pomenuta je i potreba da on bude stavljen pod psihijatrijski
nadzor. Takvi zakljuci, predoeni vie od devet meseci od trenutka stavljanja u
pritvor, morali su da uvere nadlene sudove da pritvor ne treba produavati bez
donoenja odluke o propratnoj meri obaveznog leenja.
Prema tome, osnov na kome je utvrena opasnost od ponavljanja krivinog dela sam
po sebi nije mogao da opravda produetak pritvora posle 21. juna 1985. godine.
Opasnost po javni red
Letellier protiv Francuske (1991)
51. Sud prihvata da, zbog svoje izuzetne teine i reagovanja javnosti na njih, izvesna
krivina dela mogu prouzrokovati socijalne nemire te da se time moe opravdati
dranje u pritvoru pre suenja, barem na izvesno vreme. U izuzetnim okolnostima
ovaj faktor se stoga moe uzeti u obzir u smislu Konvencije; to u svakom sluaju vai
ukoliko unutranje pravo priznaje pojam ugroavanja javnog reda kao direktnu
posledicu nekog krivinog dela, to je sluaj sa lanom 144. francuskog Zakona o
krivinom postupku. Meutim, ovaj osnov se moe smatrati relevantnim i dovoljnim
samo pod uslovom da se temelji na injenicama iz kojih jasno sledi da bi putanje
optuenog na slobodu zaista ugrozilo javni red. Pored toga, pritvor e biti zakonit
samo ukoliko je javni red i dalje stvarno ugroen; produetak pritvora ne moe se
koristiti kao anticipacija zatvorske kazne.
U ovom sluaju ti uslovi nisu bili ispunjeni. Tuilatvo je procenilo da postoji potreba
za produetkom liavanja slobode sa isto apstraktnog stanovita, uzimajui u obzir
samo teinu krivinog dela koje je tom licu stavljeno na teret. To je uinjeno uprkos
injenici da je podnositeljka predstave u svojim podnescima od 16. januara 1986. i od
3. marta i 10. aprila 1987. godine istakla da majka i sestra rtve nisu imale nikakvih
primedaba kada je podnela zahtev za putanje na slobodu, dok su se istovremeno
odluno suprotstavile takvim zahtevima koje je podneo g. Moysan; francuski sudovi
ovo nisu osporili.
7.3.3.7. Jemstva da e se lice pojaviti na suenju
Stogmuller protiv Austrije (1969)
15. (...) U ovom smislu mora se istai da opasnost da optueni pobegne ne proistie
samo iz toga to on ima mogunost ili to mu je lako da pree granicu (u svakom
sluaju, u tu svrhu bilo bi dovoljno zatraiti od g. Stogmullera da preda paso):...
Neumeister protiv Austrije (1968)
14. I onda kada je naelo putanja na slobodu uslovljenog jemstvima izgledalo
prihvatljivo, njegovo ostvarenje je jo uvek iskljuivo zavisilo od utvrenog iznosa
kaucije; taj iznos je prvo odreen na 2.000.000, potom na 1.750.000, pa na
1.250.000 ilinga, da bi na kraju, 3. juna 1964. godine, bio smanjen na iznos od
milion ilinga; g. Neumeister je taj novac mogao da prikupi tek 16. septembra.
Prilikom odreivanja iznosa kaucije strogo se vodilo rauna o finansijskom teti koji je
on, prema optunici, naneo oteenome. Ovo nastojanje da se iznos kaucije kao
jemstva za putanje na slobodu vee iskljuivo za tetu koju je on, navodno, naneo
oteenome nije, kako izgleda, u skladu sa lanom 5 stav 3 Konvencije. Taj lan ne
propisuje naknadu tete, ve prisustvo optuenog na suenju. Zato iznos kaucije
mora naelno biti utvren u odnosu na to lice, imovinu kojom ono raspolae i odnos
sa licima koja e mu pruiti jemstva, drugaije reeno, mora se voditi rauna o
Page 78 of 84

stepenu sigurnosti da to lice, upravo zbog mogunosti gubitka imovine koja je
posluila kao garancija ili mogunosti preduzimanja odreenih mera protiv iranata u
sluaju da se ono ne pojavi pred sudom odustane od svake elje za bekstvom.
7.3.4. Pravo da se pokrene postupak u kome e sud hitno ispitati zakonitost lienja
slobode i produenja pritvora - (lan 5. stav 4.)
7.3.4.1. Pravo da se ospori zakonitost odluke o pritvaranju
Al-Nashif protiv Bugarske (2002)
94. U skladu sa odgovarajuim zakonom i praksom, odluka o tome da li se u nalogu
za deportaciju i pritvaranje treba pozvati na razloge nacionalne bezbednosti - to ima
automatsku posledicu iskljuivanja mogunosti bilo kakvog sudskog preispitivanja
zakonitosti - u potpunosti spada u diskreciono pravo Ministarstva unutranjih
poslova. Nijedan sud nije ovlaen da ispituje zakonitost odluke o pritvoru u takvom
sluaju. Sama odluka o pritvoru, kao to je ovde sluaj, ne sadri navedene razloge.
Osim toga, g. Al-Nashif je bio u pritvoru praktino bez ikakve mogunosti kontakta sa
spoljnim svetom i nije mu bilo dozvoljeno da se sastane sa advokatom kako bi
razmotrio bilo kakvu eventualnu mogunost zakonskog osporavanja mera koje su
protiv njega preduzete.
95. Ova situacija nije u skladu sa lanom 5 stav 4. Konvencije i njenim smislom,
zatitom pojedinaca od proizvoljnosti i nezakonitosti. Nacionalne vlasti ne mogu
odbaciti mogunost da domai sudovi sprovedu delotvornu kontrolu zakonitosti
odluke o pritvoru kad god odlue da se pozovu na razloge nacionalne bezbednosti i
opasnost od terorizma.
7.3.4.2. Obim ispitivanja zakonitosti
Brogan protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1988)
65. (...) Prema jurisprudenciji ovog suda, pojam zakonitosti u stavu 4 ima isto
znaenje kao i u stavu 1, a to da li se hapenje ili pritvor moe smatrati
zakonitim treba utvrditi ne samo u svetlu unutranjeg prava, ve i sa stanovita
teksta konvencije, optih naela koja su u njoj otelotvorena i cilja ogranienja
doputenih lanom 5 stav 1. (uhapeno ili pritvoreno lice ima pravo na postupak u
kome e se preispitati proceduralni i sutinski uslovi koji su od odluujueg znaaja
za utvrivanje zakonitosti, u smislu ove konvencije, njegovog lienja slobode). To
znai da je u ovom sluaju podnosiocima predstavke trebalo omoguiti da koriste
pravni lek koji bi im dopustio da pred nadlenim sudom bude ispitano ne samo
potovanje proceduralnih zahteva propisanim lanom 12. Zakona iz 1984. godine,
ve i osnovanost sumnje na kojoj je bilo zasnovano njihovo hapenje, kao i
zakonitost svrhe kojoj se teilo tim hapenjem, odnosno kasnijim odreivanjem
pritvora.
(...)
Weeks protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1987)
59. lan 5. stav 4. ne jemi pravo na sudsku kontrolu takvih razmera da Sud moe,
u svim aspektima sluaja, ukljuujui tu i pitanje hitnosti, da odluuje potpuno
samostalno, odnosno da svojim odlukama anulira odluke organa koji je prethodno
odluivao. Ipak, to razmatranje treba da bude dovoljno obuhvatno da sadri sve one
uslove koji su, prema tekstu Konvencije, od sutinskog znaaja za utvrivanje
zakonitosti lienja slobode lica koje je podvrgnuto ovako specifinom vidu pritvaranja
kakvom je bio podvrgnut g. Weeks.
X protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1981)
57. Mada je X imao mogunost da se obrati sudu koji je zakljuio da je njegovo
Page 79 of 84

pritvaranje bilo zakonito u smislu britanskog prava, to samo po sebi ne moe biti od
presudnog znaaja za utvrivanje da li je u dovoljnoj meri ispitana zakonitost u
smislu lana 5 stav 4. U stavu 1 taka (e) lana 5, onako kako ga tumai ovaj Sud,
sama Konvencija podvrgava zakonitost takvog vida lienja slobode kakvom je bio
izloen X izvesnim zahtevima koji su iznad zahteva koje postavlja unutranje pravo.
lan 5 mora biti tumaen u celini i zato nema razloga da se pretpostavi da se u
odnosu na jedan isti vid lienja slobode znaaj zakonitosti razlikuje u stavu 1 taka
(e) od stava 4..
7.3.4.3. Proceduralni zahtevi sudskog ispitivanja zakonitosti
Nadleni sud
X protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1981)
53. Nije u domenu Suda da ispituje koji bi metod sudskog ispitivanja zakonitosti bio
najbolji ili najpogodniji u ovoj oblasti, poto su visoke strane ugovornice slobodne da
izaberu razliite metode ispunjavanja svojih obaveza. Prema tome, u lanu 5 stav 4.
re sud ne mora nuno biti shvaena kao re koja oznaava samo klasini sud,
ukljuen u standardni pravosudni sistem jedne zemlje. Ovaj izraz, onako kako se
koristi u nekoliko lanova Konvencije, ukljuujui tu lan 5. stav 4, oznaava organe
koji ispoljavaju ne samo osnovne zajednike odlike, od kojih je najvanija
nezavisnost u odnosu na izvrnu vlast i u odnosu na stranke u sporu, ve i odreena
jemstva - primerena vrsti lienja slobode o kome je re - za sudski postupak, iji
se oblik moe razlikovati od sluaja do sluaja i od oblasti do oblasti.
Von Bulow protiv Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije (2003)
24. U ovom sluaju, obavezni deo doivotne robije na koju je bio osuen ovaj
podnosilac predstavke istekao je 1998. godine. Mada je Odbor za pomilovanje
razmatrao predmet podnosioca predstavke 2001. godine, on nije imao ovlaenje da
naloi njegovo putanje na slobodu, ve je mogao samo da uputi odgovarajuu
preporuku Dravnom sekretaru. Takoe, nije odrano usmena rasprava, na kojoj bi
postojala mogunost da se obavi ispitivanje ili unakrsno ispitivanje svedoka iji bi
iskazi mogli biti od znaaja da se utvrdi da li podnosilac predstavke i dalje predstavlja
opasnost za javni red. Drava nije osporila zakonitost injenice da je zadravanje
podnosioca predstavke u zatvoru bilo rezultat odluke koju nije ispitao sudski organ
koji bi bio ovlaen da naloi putanje na slobodu u skladu sa postupkom koji nalae
lan 5 stav 4 Konvencije.
Raspravna priroda postupka
Winterwerp protiv Holandije (1979)
60. (...) Tano je da sudski postupak o kome se govori u lanu 5 stav 4 ne mora uvek
biti propraen istim onim jemstvima kakva se zahtevaju u lanu 6 stav 1 za
graansku ili krivinu raspravu. Ipak, od sutinskog je znaaja da lice o kome je re
ima pristup sudu i mogunost da bude sasluano bilo ono samo, bilo kroz neki oblik
zastupanja, a ukoliko mu to nije omogueno ono je lieno osnovnih garantija
postupka koji se primenjuje u pitanjima koja se tiu lienja slobode. Mentalno
oboljenje moe podrazumevati ograniavanje ili modifikovanje naina na koji se to
pravo ostvaruje, ali se njime ne moe opravdati ometanje i menjanje same sutine
tog prava. Zaista, moe se ukazati potreba za posebnim proceduralnim merama
zatite kako bi se sauvali interesi lica koje, zbog mentalnog poremeaja, nije u
potpunosti sposobno da samo sebe zastupa.
Megyeri protiv Nemake (1992)
Page 80 of 84

23. Kada je lice zatvoreno u psihijatrijskoj ustanovi na osnovu toga to je poinilo
dela koja spadaju u domen krivinog zakonodavstva, ali za koja ono ne moe biti
smatrano odgovornim usled svog mentalnog oboljenja, ono treba - osim ukoliko
postoje posebne okolnosti - da dobije pravnu pomo u kasnijem postupku koji se
odnosi na dalje zadravanje u toj ustanovi, suspenziju ili obustavu pritvora. Na taj
zakljuak navodi znaaj line slobode kao jednog od najvanijih ljudskih prava i sama
priroda njegovog oboljenja - umanjene mentalne sposobnosti.
Hussain protiv Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije (1996)
59. (...) U pitanjima koja su od tako kljunog znaaja kao to je lienje slobode i gde
iskrsavaju nedoumice koje se, na primer, tiu procene karaktera podnosioca
predstavke ili njegovog mentalnog zdravlja, smatra se da je od sutinskog znaaja za
pravinost postupka da podnosilac predstavke prisustvuje usmenoj raspravi.
60. (...) U situaciji u kojoj se nalazio podnosilac predstavke, kada se radi o znatnoj
visini mogue zatvorske kazne i kada su karakteristike njegove linosti i nivo njegove
zrelosti od posebne vanosti u donoenju odluke o stepenu opasnosti koji on
eventualno predstavlja za drutvo, lan 5 stav 4 zahteva da se odri usmena
rasprava u kontekstu raspravnog postupka koji podrazumeva pravno zastupanje i
mogunost da se pozovu i ispitaju svedoci.
Pritvorenik mora imati pristupa delovima spisa u posedu dravnih organa
Sanchez-Reisse protiv vajcarske (1986)
51. Po miljenju Suda, lan 5 stav 4 u ovom sluaju je zahtevao da se g. SanchezuReisseu na ovaj ili onaj nain omogui da koristi prednosti raspravnog postupka. Da
mu je bila pruena mogunost da podnese pisane odgovore na miljenje kancelarije
to bi predstavljalo odgovarajue sredstvo, ali ne postoji nita to bi dokazalo da mu je
ta mogunost ponuena. Tano je da je on ve u svome zahtevu ukazao na okolnosti
koje bi, po njegovom miljenju, opravdale njegovo putanje na slobodu, ali to samo
po sebi nije moglo da prui jednakost pravnih sredstava koja je nezaobilazna u
ovom sluaju: miljenje je potom moglo da ukae na nekoliko novih injeninih ili
pravnih aspekata to bi, kod samog pritvorenika, podstaklo kritike reakcije ili ak
prouzrokovalo postavljanje pitanja o kojima je Savezni sud trebalo da vodi rauna pre
donoenja odluke.
Odgovor podnosioca predstavke nije, meutim, nuno morao da bude dat u pisanoj
formi: cilj koji se nalae lanom 5 stav 4 bio bi postignut i da se on lino pojavio pred
Saveznim sudom. Mogunost da podnosilac predstavke bude sasluan bilo lino,
bilo, tamo gde je to potrebno, kroz neki vid zastupanja u nekim sluajevima spada
meu osnovna jemstva postupka koji se primenjuje ukoliko se razmatra lienje
slobode. Uprkos razlici u formulaciji izmeu stava 3 (pravo da lice bude izvedeno
pred sudiju ili drugo slubeno lice zakonom odreeno da obavlja sudske funkcije i
stava 4 (pravo da pokrene postupak) u lanu 5, ranije odluke ovog Suda u vezi sa ta
dva stava, dosad su ukazivale na potrebu da se sasluanje obavi pred sudskom
vlau. Ove su se odluke, meutim, ticale samo onih pitanja koja spadaju u domen
taaka (c) i (e) na kraju stava 1. U sutini, oblici postupka koji nalae Konvencija ne
moraju ... nuno biti identini u svakom pojedinanom sluaju u kome se zahteva
sudska intervencija.
U ovom sluaju, Savezni sud je bio naveden da uzme u obzir pogorano zdravstveno
stanje podnosioca predstavke, to je inilac koji je mogao delovati u prilog njegovom
linom pojavljivanju pred sudom, ali je sud istovremeno imao i medicinske potvrde
priloene uz trei zahtev za privremeno putanje na slobodu. Nema razloga za
verovanje da bi prisustvo podnosioca predstavke zaista uverilo Savezni sud da on
treba da bude puten na slobodu. Ipak, injenica je da g. Sanchez-Reisse nije dobio
Page 81 of 84

mogunost da iskoristi pravi raspravni postupak.
Lamy protiv Belgije (1989)
29. Ba kao i Komisija, i Sud konstatuje da je tokom prvih 30 dana pritvora advokat
ovog podnosioca predstavke bio, u smislu zakona, onemoguen da ispita bilo ta iz
spisa, a posebno izvetaje koje je podnosio istrani sudija i koje je podnosila policija
u Fervirsu. Ovo naroito vai za situaciju u kojoj se podnosilac predstavke prvi put
pojavio pred chambre du conseil, koji je trebalo da donese odluku o potvrivanju
naloga za hapenje. Advokat podnosioca predstavke nije imao mogunost da
delotvorno ospori stavove ili miljenja koje je tuilatvo baziralo upravo na tim
dokumentima.
Pristup tim dokumentima bio je od sutinskog znaaja za podnosioca predstavke u
toj kljunoj fazi postupka kada je Sud trebalo da odluuje da li e on biti zadran u
pritvoru, ili e pak biti puten na slobodu. Takav pristup bi, da je bio primenjen,
omoguio pravnom zastupniku g. Lamyja da se obrati sudu i iznese stav o izjavama
suoptuenih i njihovom ponaanju. Po miljenju Suda, zato je bilo od sutinskog
znaaja da se proue dokumenti o kojima je re kako bi se delotvorno osporila
zakonitost naloga za hapenje.
Procena potrebe za zadravanjem u pritvoru i kasnije utvrivanje krivice isuvie su
tesno povezani sa pristupom dokumentima da bi taj pristup mogao biti onemoguen
u prvom sluaju, mada ga zakon u drugom sluaju propisuje.
Garcia Alva protiv Nemake (2001)
39. Sud koji razmatra albu na odluku o pritvoru mora pruiti jemstva sudskog
postupka. Postupak mora da bude raspravni i uvek mora da obezbedi jednakost
pravnih sredstava na raspolaganju dvema stranama, tuiocu i licu koje se nalazi u
pritvoru. Jednakost pravnih sredstava nije, meutim, omoguena ukoliko je advokat
spreen da proui one dokumente u spisima o istrazi koji su od sutinskog znaaja
za delotvorno osporavanje zakonitosti odluke o pritvaranju njegovog klijenta. U
sluaju lica ije pritvaranje spada u opis lana 5 stav 1 taka (c) neophodno je
sasluanje pred sudom.
Ovi zahtevi proistiu iz prava na raspravni postupak koje je propisano lanom 6.
Konvencije to, u krivinoj istrazi, znai da i tuilatvo i odbrana moraju imati
mogunost da poznaju i komentariu stavove koji se nalaze u sudskom spisu i sve
dokaze na koje se poziva druga strana. Po jurisprudenciji Suda, iz formulacije lana
6. - a posebno iz autonomnog znaenja koje treba pripisati pojmu krivina optuba proistie da se ta odredba u izvesnoj meri primenjuje i na postupak pre suenja. Iz
toga sledi da, s obzirom na dramatini uticaj lienja slobode na osnovna prava osobe
o kojoj je re, postupak koji se sprovodi na osnovu lana 5 stav 4 Konvencije u
naelu takoe treba, u najveoj moguoj meri u okolnostima istrage koja je u toku, da
ispuni zahteve pravinog suenja, kao to je pravo na raspravni postupak. Dok
unutranje pravo moe na razliite naine ispuniti ovaj zahtev, kakav god metod da
se izabere on mora osigurati da i druga strana bude upoznata sa svim to se nalazi u
istranom spisu i da ima stvarnu mogunost da to komentarie.
40. U ovom sluaju podnosilac predstavke je odmah po hapenju uopteno
obaveten o osnovima za sumnju i o dokazima koji protiv njega postoje, kao i o
osnovima za zadravanje u pritvoru. Na zahtev advokata, primerak iskaza
podnosioca predstavke datog policiji i datog sudiji koji je odneo odluku o pritvoru, kao
i zapisnik o pretresu stana podnosioca predstavke i nalog za njegovo hapenje
stavljeni su na uvid, ali je u toj fazi javno tuilatvo odbacilo zahtev advokata da izvri
uvidu u istrane spise, a posebno izjave koje je dao g. K, pozivajui se na to da bi
Page 82 of 84

upoznavanje sa tim dokumentima moglo ugroziti svrhu same istrage.
(...)
41. Sadraj istranih spisa, a posebno izjave g. K. tako je po svemu sudei odigrao
kljunu ulogu u donoenju odluke Okrunog suda da produi pritvor podnosioca
predstavke u istranom zatvoru. Meutim, mada su javni tuilac i Okruni sud bili
upoznati sa tim sadrajem, u toj fazi sa njim nisu bili upoznati ni podnosilac
predstavke ni njegov advokat. Usled svega toga nijedan od njih nije imao mogunost
da na odgovarajui nain ospori zakljuke i nalaze na koje su se pozivali javni tuilac
i okruni sud, pre svega nisu imali mogunost da ospore pouzdanost zakljuaka i
izjava g. K, koji je inae ve ranije bio osuivan i protiv koga je u tom trenutku
voena jedna druga istraga za krijumarenje droge. Tano je da je, kako istie
drava, nalog za hapenje sadrao neke detalje u vezi sa injenicama na kojima je
poivala sumnja protiv ovog podnosioca predstavke. Meutim, informacije koje su na
taj nain bile predoene predstavljale su samo popis injenica koji je sainio Okruni
sud na osnovu podataka koje je dobio od javnog tuilatva. Po miljenju Suda, teko
da je moguno da optueni valjano ospori pouzdanost jednog takvog popisa
injenica ako prethodno nije upuen u dokaze na kojima se taj popis bazira. To
zahteva da optueni dobije odgovarajuu mogunost da se upozna sa izjavama i
drugim vrstama dokaza, kao to su rezultati policijske i drugih vidova istraga, bez
obzira na to da li je on u stanju ili nije u stanju da obrazloi vanost za svoju odbranu
svakog pojedinanog dokaza sa kojim zahteva da se upozna.
Teret dokazivanja
Hutchison Read protiv Ujedinjenog Kraljevstva (2003)
69. Sud konstatuje da nema ni jednog sluaja u sudskoj praksi Konvencije koji bi
direktno ukazivao na teret dokazivanja u postupku koji se vodi na osnovu lana 5
stav 4, mada postavljanje strogih zahteva u pogledu tereta dokazivanja
podnosiocima predstavke koji se nalaze u pritvoru, tokom istrage, ne bi li pokazali da
nema opasnosti da e pobei jeste jo ranije uzimano u obzir kod postupka za
utvrivanje da li je pritvaranje bilo protivno lanu 5 stav 4.
70. Vlasti su, meutim, dune da dokau da lice ispunjava uslove za obavezno
pritvaranje; upravo se takav, a ne obrnuti zakljuak moe smatrati implicitnim praksi
ovog suda. Kod ispitivanja predstavki gde osnovu za albu predstavlja lan 5. stav 1,
Sud je zauzeo stav po kome i poetno lienje slobode pacijenata obolelih od
psihikih poremeaja i njihovo dalje zadravanje u pritvoru mogu biti zakoniti na
osnovu lana 5 stav 1 taka (e) ukoliko se moe pouzdano dokazati da ta osoba pati
od mentalnog poremeaja koji je dovoljno ozbiljan da nalae hapenje, to znai da i
u jednom i u drugom sluaju teret dokazivanja lei na vlastima...
(...)
71. Sud stoga zakljuuje da prebacivanje tereta dokazivanja na podnosioca
predstavke, odnosno zahtev da on u svojoj albi dokae kako njegovo dalje
zadravanje u pritvoru ne ispunjava uslove zakonitosti, nije u skladu sa lanom 5
stav 4. Konvencije.
77. Iako je tano da lan 5 stav 4 ne garantuje pravo albe na odluku o produetku
pritvora, iz samog cilja i svrhe ove odredbe sledi da apelacioni sudovi prilikom
razmatranja albi na odluke moraju ispunjavati zahteve koji se u tom lanu
postavljaju. alba podnosioca predstavke kojom je on osporio erifovu odluku nije, u
smislu unutranjeg prava sadrala sve pobrojane injenice i zakonske okolnosti, ali je
sasvim naelno sadrala pozivanje na zakonitost i valjanost postupka. Budui da je
apelacioni sud ipak uestvovao u odluivanju o pitanjima koja se tiu zakonitosti
Page 83 of 84

zadravanja podnosioca predstavke u pritvoru i samim tim mogao potencijalno da
izda nalog za njegovo oslobaanje, Sud ne vidi nijedan razlog zbog koga ovo nije
trebalo tumaiti kao deo postupka. injenica da kotsko pravo obezbeuje
etvorostepeni sistem sudskog razmatranja ne moe samo po sebi opravdati to to je
podnosilac predstavke bio lien prava koja su mu zajamena lanom 5 stav 4
Konvencije. Drava je duna da svoj pravni sistem organizuje na nain koji e
sudovima omoguiti da ispune sve zahteve te odredbe (Konvencije).
7.3.4.4. Ispitivanje zakonitosti koje se obavlja u redovnim intervalima
Bezicheri protiv Italije (1989)
21. Drava ne smatra opravdanim to to je podnosilac predstavke podneo svoj
drugi podnesak ve 6. jula 1983. godine, dakle tek mesec dana poto mu je prva
predstavka odbijena. Po miljenju drave, sama priroda pritvora tokom istrage, u
kombinaciji sa zahtevom da sudija ispita predmet, opravdava dui rok nego u drugim
vidovima lienja slobode, recimo, ukoliko je re o pacijentima obolelim od
psihijatrijskih oboljenja. Po miljenju Suda, priroda istranog pritvora zahteva krae
rokove; postoji pretpostavka u Konvenciji da istrani pritvor mora biti strogo
ogranien, zbog toga to je njegov raison detre u sutini povezan sa zahtevima
istrage koju treba brzo obaviti. U ovom sluaju, interval od jednog meseca nije
neopravdan, odnosno nerazumno kratak. (...)
7.3.5. Pravo na naknadu - lan 5 stav 5.
Wassink protiv Holandije (1990)
38. Po miljenju Suda, stav 5 lana 5 nalae da gde god je to moguno bude upuen
zahtev za naknadu u vezi sa lienjem slobode do koga je dolo protivno zahtevima
stavova 1, 2, 3. i 4. Visokim stranama ugovornicama ovim stavom nije zabranjeno da
donesu odluku o naknadi u zavisnosti od toga da li je lice o kome je re u stanju da
dokae tetu koja je nastupila usled krenja tih odredaba. U kontekstu lana 5 stav 5,
kao i kod lana 25, status rtve moe postojati i tamo gde nije naneta nikakva
konkretna teta, ali se ne moe govoriti o naknadi tamo gde ne postoji nikakva
materijalna ili nematerijalna teta koju bi valjalo nadoknaditi
Page 84 of 84

Sem2 Clan5

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Sem2 Clan5

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

LAN 5 EVROPSKE KONVENCIJE O

LJUDSKIM PRAVIMA PRAVO NA SLOBODU I

INTERIGHTS paket za obuku pravo na slobodu i bezbednost prema pravilima

INTERIGHTS paket za obuku pravo na slobodu i bezbednost prema pravilima

INTERIGHTS paket za obuku pravo na slobodu i bezbednost prema pravilima

stepen prisile koji je korien;

Sluajevi koji ukazuju na pritvor

U predmetu Guzzardi protiv Italije (1980), osumnjienom u mafijakoj aferi sud

U predmetu Engel i ostali protiv Holandije (1976), koji se odnosio na

Lako hapenje koje podrazumeva redovno obavljanje dunosti uz

INTERIGHTS paket za obuku pravo na slobodu i bezbednost prema pravilima

Tee hapenje koje se razlikovalo samo utoliko to su, po zavretku

U predmetu Ashingdane protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1985), licu koje je

U predmetu Amuur protiv Francuske (1996), podnosioci predstavke bili su

INTERIGHTS paket za obuku pravo na slobodu i bezbednost prema pravilima

U predmetu H.M. protiv vajcarske (2002), podnosilac predstavke je bila ena u

U predmetu Lavents protiv Latvije (2002), podnosilac predstavke se 11 meseci

Radi poredjenja sa predmetom Amuur, videti nedavno donetu odluku o

INTERIGHTS paket za obuku pravo na slobodu i bezbednost prema pravilima

U predmetu Amuur protiv Francuske (1996), Sud je smatrao da neobjavljeni

INTERIGHTS paket za obuku pravo na slobodu i bezbednost prema pravilima

U predmetu Varbanov protiv Bugarske (2000), podnosilac predstavke je po

U predmetu Jecius protiv Litvanije (2000) Sud je smatrao sudsku odluku o

U predmetu Shamsa protiv Poljske (2003) Sud je bio miljenja da je

U predmetu Kepenerov protiv Bugarske (2003), tokom postupaka u kojima je

U predmetu Tkacik protiv Slovake (2003), podnosilac predstavke je protiv

U predmetu Ahmet zkan i ostali protiv Turske (2004) potpuni nedostatak

U predmetu Gusinskiy protiv Rusije (2004) mada je Zakon o krivinom

INTERIGHTS paket za obuku pravo na slobodu i bezbednost prema pravilima

U predmetu Hilda Hafsteinsdttir protiv Islanda (2004) Sud je bio miljenja da

Sud na neregistrovano zadravanje (tj. kada organi vlasti ne evidentiraju zadravanje

U predmetu Fedotov protiv Rusije (2005) Sud je konstatovao da nije sainjen

INTERIGHTS paket za obuku pravo na slobodu i bezbednost prema pravilima

U predmetu Ilascu i ostali protiv Moldavije i Rusije (2004) podnosioci

Vanredne mere esto ne ispunjavaju proveru zakonitosti. Takve mere, kada su

U predmetu Ocalan protiv Turske (2005) Sud je prihvatio da Konvencija ne

1. Da li su osnovi liavanja slobode u domaem zakonu ogranieni na one

INTERIGHTS paket za obuku pravo na slobodu i bezbednost prema pravilima

iskljuuje upravne organe;

U predmetu Van Droogenbroeck protiv Belgije (1982), podnosilac predstavke

U predmetu Weeks protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1987), zatvorenik koji je bio

INTERIGHTS paket za obuku pravo na slobodu i bezbednost prema pravilima

U predmetu Eriksen protiv Norveke (1997), podnosilac predstavke je imao

Odluka da se lice lieno slobode ne pusti na slobodu, ili da se ponovo pritvori na

U predmetu Bozano protiv Francuske (1986), podnosilac predstavke je silom

U predmetu Monnell i Morris protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1987),

Odluka o prihvatljivosti u predmetu Veermae protiv Finske (2005) odnosila se

INTERIGHTS paket za obuku pravo na slobodu i bezbednost prema pravilima

U predmetu Stoichkov protiv Bugarske (2005), podnosilac predstavke je u

INTERIGHTS paket za obuku pravo na slobodu i bezbednost prema pravilima

Neizvrenje zakonite sudske odluke, i obezbedjivanje ispunjenja obaveze

Liavanje slobode opisano u ovom odeljku koncipirano je kao metod obezbedjivanja

Naloge za servisno odravanje;

Zakonitost sudske odluke zavisi od toga da li je:

Sud uredno konstituisan i sastavljen;

Obezbedjivanje ispunjenja obaveze propisane zakonom

INTERIGHTS paket za obuku pravo na slobodu i bezbednost prema pravilima

U predmetu Nowicka protiv Poljske (2002), podnosilac predstavke je

Pritvor takodje mora biti srazmeran razlogu zbog koga je odredjen.

obaveza noenja line karte;

U odredjenim ogranienim okolnostima urgentne prirode, kao to je borba protiv

U predmetu McVeigh protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1982), prethodna

INTERIGHTS paket za obuku pravo na slobodu i bezbednost prema pravilima