Univerzitet u Beogradu

Odeljenje za Arheologiju

Arheologija drevnog egipatskog piva

- seminarski rad iz predmeta Arheologija Sredozemlja -

Mentor :

Student :

prof. dr Nenad Tasi

Belevski Filip

Beograd, 12.09.2014.

Sadraj

Uvod

Istorijat istraivanja i izvori podataka

Doprinosi dr Delven Semjuel

Uloga piva u drevnom egipatskom drutvu

11

Zakljuak
Literatura

13
14

Uvod

Podruje Plodnog polumeseca ima impresivnu istoriju aktivnosti homo sapiens sapiens-a,
koja zasigurno obuhvata poslednjih 90.000 godina, ako ne i vie (1). Meutim, ovoj oblasti se
pridodaje izuzetna arheoloka vrednost pre svega zbog lokaliteta koji se tiu poetaka poljoprivrede
(1). Imajui to u vidu, nije teko razumeti zato su se u ovom potencijalnom aritu poljoprivredne
revolucije razvile (za sada) najstarija pismena, stratifikovana drutva sa suverenim tendencijama.
Posledino, nadimak "kolevka civilizacije" je postao popularan. Pretpostavka je da su te prve
"civilizacije" bile upravo rezultat elje za organizovanom poljoprivredom (2). Endru erat (3) ima
veoma konaan stav kada je ova tema u pitanju, koji je ovde koncizno predstavljen:
Rana istorija Starog sveta je imala svoj centar na Bliskom istoku, jedinstvenoj kombinaciji ivotnih
sredina stvorenoj na raskrsnici pustinja i planinskih venaca. Kompleksna geologija ove oblasti, sa
svojom intimnom meavinom planina, pustinja i oaza, daje kontrast okolnim jednolinim zonama umi, stepi i pustinji. Bliski istok je oblast gde je poljoprivreda poela, gde su navodnjavanje i plug
osmiljeni, i gde je nastupila urbana civilizacija.
Jedna od dugotrajnijih i znaajnijih posledica (ili po nekima, uzroka) poljoprivredne revolucije je
sistematizacija procesa pripremanja i sve masovnija konzumacija alkoholnih napitaka. Iako je
"svesna elja za psihoaktivnim iskustvom najverovatnije stara koliko i anatomski (i bihejvioralno)
moderni ljudi" (4), proizvodnja alkoholnih napitaka je veoma zavisna od poljoprivrede pa je samim
tim i logino zato su u tome prednjaile proto-urbane i urbane sredine Plodnog polumeseca.
injenica da se irom sveta mogu sresti pravilnosti u arheolokom, istorijskom i etnografskom
zapisu upotrebe psihoaktivnih supstanci sugerie da su "svojstva svake fitogeografske zone
sistematino istraena od strane ljudi" (4). Kada se to uzme u obzir, kulturoloki kapital ove oblasti
je zaista izuzetan: "u centralnoj zoni svetske kopnene mase, odakle su poljoprivreda i urbani ivot
potekli na obe hemisfere, alkoholni napitci su izmiljeni i postali najdominantniji kulturno
privilegovani opijati u Starom svetu" (4).
Najvei deo informacija koje se tiu metodologije pravljenja alkoholnih pia na Bliskom i Srednjem
istoku potiu od arheoloke delatnosti u Egiptu i Mesopotamiji (2). Do relativno nedavno,
interpretacija arheolokih nalaza se zasnivala na nizu uspostavljenih naela, dok su sami nalazi
bivali uglavnom umetnike prirode (2). Poev od ranih devedesetih godina prolog veka, dr Delven
1

Semjuel, u tom trenutku zaposlena u odeljenju za arheologiju na univerzitetu u Kejmbridu, je

sprovela poprilian broj pedantnih egiptolokih istraivanja koja su fundamentalno promenila nain
na koji doivljavamo drevnu pivarsku tehnologiju (makar u drevnom Egiptu) (2). Iako je tokom
ranih godina dvadesetog veka injenica da nije Egipat, ve Sumer, najstarija drava koja je
proizvodila pivo poinjala da bude uvaena, najdefinitniji i najobilniji arheoloki i istorijskoumetniki dokazi te tehnologije su pronaeni u Egiptu (2).
Ono to je problematino kod umetnikih predstava je to to ih retko prati bilo kakva vrsta
objanjenja, a veoma esto je teko razumeti ta se tano dogaa tj. kojim redosledom su radnje
izvravane (5). Da bi stvari bile dodatno komplikovane, umetniki zapis obuhvata period od skoro
tri milenijuma, tokom kojeg se pivarska metodologija zasigurno menjala (2). Ovakva situacija je
uslovila jedan uopteni pristup tome kako je pravljeno pivo u dalekoj prolosti Egipta pa se
posledino mogu sresti nizovi tekstova o drevnom egipatskom pivarstvu koji su donekle povrni
(2). Kako to pravilno primeuje Semjuel, funkcija pogrebnih figurina, maketa i zidnih reljefa nije
bila da demonstriraju recept za pivo, nego da pomognu pokojniku u zagrobnom ivotu (2).
Neki od brojnih problema u vezi sa tom uoptenom interpretacijom su, izmeu ostalog: to to se
esto pretpostavljalo da je pivo pravljeno od jema, ali nije postignut konsenzus oko toga ta znae
natpisi koji prate umetnike predstave u grobnicama, tako da se postavljalo pitanje da li je koriena
i penica ili ak kombinacija obe itarice; koji su bili standardni sastojci, a koji su korieni
proizvoljno ili ak samo u nekim regijama; koliko vremena je bilo potrebno da se proizvede to pivo,
itd (2). Napori Delven Semjuel su dakle teili da odgovore na ova i mnoga druga pitanja, ali bavei
se iskljuivo naunom analizom istinskog arheolokog materijala i zanemarujui nalaze tzv.
"umetnike zbirke" (2).
Analize taloga iz drevnih posuda koje je sprovela Semjuel su bile veoma produktivne i definitivno
su razjasnile odreene faze procesa proizvodnje piva ako ne odgovorima onda pravilnim pitanjima.
Ali, hemijska analiza pa samim tim i njena primena u arheologiji ima svoja ogranienja. Bez elje
da se umanji znaaj arheolokih nalaza koji sadre taloge bilo ega, veoma je bitno naglasiti da
(kao u sluaju piva) ne postoje uvek pouzdani bio-markeri za potvrivanje prisustva odreenih
supstanci u drevnim talozima (2). Po definiciji, talozi su proizvodi modifikacionih procesa ije su
pojedinosti neuoljive (6), tako da kada je u pitanju drevno pivo praktino je nemogue utvrditi da
li razlike izmeu taloga postoje zbog toga to potiu od razliitih vrsta piva ili zbog razliitih faza u
proizvodnoj sekvenci (5). A poto su sporni talozi stari i po vie od tri hiljade godina razumljivo je
zato primerci ee nisu nego jesu u izuzetnom stanju, jer tokom toliko dugakog vremenskog
perioda neizbeno dolazi do razliitih kontaminacija (5).

Ipak, specifinost samih sastojaka piva i procesa njegovog pravljenja su esto dovoljni da nam
prue neosporne dokaze da li je talog u pitanju od piva (5).
Svrha ovog rada je da prui kratak pregled najznaajnijih dosadanjih istraivakih napora na ovu
temu sa naglaskom na rad Delven Semjuel, uzimajui u obzir prednosti i nedostatake upotrebljivane
metodologije ali takoe i da se jednim delom posveti tumaenju arheolokih podataka u njihovom
kontekstu i njihovom potencijalnom znaaju u irem, antropolokom smislu.

Istorijat istraivanja i izvori podataka

Teritorija Egipta je veoma dugo bila podruje od vojnog, stratekog i kulturnog interesa, pa
nije zauujue to danas na raspolaganju imamo obimnu zbirku pisanih izvora koji nam ilustruju
tuinsko zanimanje za mnoge aspekte egipatske kulture, iji je neizostavni deo pivo. Neki od prvih
istoriografskih zapisa koji se tiu drevnog Egipta potiu od antikih grkih pisaca, koji su pivo kao
izum pripisivali egipanima (tvrdnja kojoj se inae asirolozi ustro protive, jer je za sada najstariji
potvreni nalaz piva konstatovan u zapadnom Iranu (7)). U ovaj kontekst se potpuno uklapa
Strabonov komentar da je "jemeno pivo preparat osoben egipanima, poznat mnogim plemenima,
ali se nain njegovog pripremanja u svakom razlikuje"; kao i injenica da Diodor Sikul u svom
monumentalnom delu univerzalne istorije Bibliotheca historica, gde detaljno opisuje egipatsku
zemlju i njenu istoriju i obiaje, hvali kvalitet egipatskog jemenog piva, govorei da "oni prave
pie od jema . . . to se mirisa i slasti ukusa tie ono nije mnogo inferiornije u odnosu na vino."
Meu ostalim antikim piscima koji su spominjali ili opisivali egipatsko pivarstvo i pekarstvo su i
Herodot, Plinije Stariji i Atenej, ali moda bi trebalo posebno istai egipatskog alhemiara Zosima
iz Panopolisa u Gornjem Egiptu, koji je iveo na kraju 3. i poetku 4. veka n.e., jer je on autor
jednog od najcitiranijih egipatskih tekstova o pravljenju piva (8).
Iako je drevni Egipat vekovima privlaio panju znatieljnih ljudi, moe se rei da je moderna
egiptologija zaeta Napoleonovom invazijom Egipta. Istraivanja, opaanja i nalazi naune
ekspedicije koja je pratila Napoleona u Egipat su publikovani po njegovom nareenju u Description
de l'gypte, to je po prvi put uinilo dosta drevnog egipatskog materijala dostupnim evropljanima.
Ukratko, u 19. veku je evropski interes za drevnu egipatsku kulturu vrtoglavo rastao: ampolion je
1822. deifrovao hijeroglife, to je bila odskona daska za sve podrobnije poznavanje egipatskog
pisma i jezika, te su grobnice i hramovi postali meta mnotva istraivaa - egiptologa. U ovim
kontekstima su se egiptolozi prvi put susreli sa drevnim egipatskim pivom, ili makar sa
predstavama njegovog pravljenja/konzumiranja i pojavom u religijskim tekstovima. Tako su se
uspostavili tradicionalni izvori i metod istraivanja drevne egipatske pivarske i pekarske
metodologije, ili drugim reima, istraivaki napori su se uglavnom svodili na interpretacije
tekstova, reljefa, murala, modela i figura - to nije beznaajno, jer su u pitanju bogati izvori vrednih
informacija - ali to samo po sebi nije dovoljno (9). Dobar primer znaajnog doprinosa koji pruaju
tzv. tradicionalni izvori nam daje delatnost Adolfa Ermana (10), koji je kao ovek posveen
4

prouavanju staroegipatske gramatike i leksikografije imao priliku da stekne direktan uvid u status
"nacionalnog pia" koji je pivo imalo u drevnom Egiptu; Alan Gardiner (11), Ludvig Borhart (12) i
Henri Luc (13) su samo jo neki od mnogih egiptologa koji su kroz svoj istraivaki rad, kako
filoloki tako i istorijsko-umetniki, doprineli boljem shvatanju koliko je kljuna bila uloga koju je
pivo imalo u drevnom egipatskom drutvu. Trajan problem predstavlja to to postoji ogranien broj
izvora podataka koji iole detaljno mogu opisati samu metodologiju pravljenja piva: Kristijan Gruner
(1744 - 1815) (8), nemaki lekar, i Luc (13) su dali prevode ve spomenutog Zosimovog teksta sa
kraja antike, a Borhart (12) je izvrio interpretaciju umetnikih predstava proizvodnog procesa i
pruio neku vrstu uoptenog recepta. Naalost, kasnija istraivanja su pokazala da su ovi modeli
recepata nepouzdani.
Uprkos generalnom zanemarivanju organskih ostataka, neki drevni ostaci piva i hleba su
prepoznati relativno rano u razvoju moderne arheologije. Flinders Pitri (14,15) je, na primer,
pronaao taloge piva u posudama na predinastikom groblju kod Abadijeha, mesta 12 km zapadno
od Dendere, i u Nakadi, gde se nalazi jedan od najveih predinastikih lokaliteta u Egiptu. Borhart i
Johanes Grus su ak sproveli zadivljujue detaljanu analizu dehidrirane vekne hleba, koja je
uzimala u obzir i arheoloki materijal vezan za pekarsku tehnologiju, opis savremenih
tradicionalnih pekarskih metoda, umetniki dokaz i opis vekne na makro- i mikroskopskim nivoima
(16,17). Pored ovih sluajeva, ipak se ee deavalo da arheolozi ili potpuno zanemare organski
sadraj u nekoj keramici ili da ga pogreno protumae: tokom iskopavanja u Abidosu, Tomas Pit i
Vilijam Laut su pronali bavolike konstrukcije ukopane u zemlju koje su sadravale ostatke
penice i identifikovali ih kao pei za suenje zrnevlja (18,19). Vie od 80 godina kasnije Deremi
Geler, arheolog zasluan za otkrie ostataka pivare u Hierakonpolisu, u svetlu svojih istraivanja na
lokalitetu Hk-24 odluuje da sprovede revizione interpretacije nalaza sa prolih iskopavanja,
ukljuujui i onih u Abidosu (20). Njegov rad na Hierakonpolisu je izmeu ostalog za rezultat imao
oktrie est keramikih bavi ukopanih u blatnu platformu koje su bile prekrivene nadstrenom
konstrukcijom u nameri da se zadri toplota - ove bave su veoma argumentovano protumaene kao
drevne posude za ukomljavanje (21). S obzirom da su nalazi u Abidosu bili veoma slini onima u
Hierakonpolisu, verovatnije je da je lokalitet u pitanju bio pivara nego kompleks pei za suenje
zrnevlja, za ta kao praksu ne postoji oigledna identifikacija u umetnikim i/ili pisanim izvorima.
Vanu ulogu u istraivakom radu na temu piva u drevnom Egiptu je imalo i etnografsko
izuavanje fermentisanog nubijskog pia zvanog bouza (22). Sve do (sada ve klasinog) opusa
Semjuel Delven postojalo je veoma neispravno miljenje o tome kako se sprovodilo pravljenje piva
u drevnom Egiptu. Bio je dostignut konsenzus da je proizvodni proces najverovatnije liio onom
koji se koristi za pravljenje bouze. Ljudi koji su se tokom 19. veka uputali u kulturno i geografsko
5

istraivanje tada jo uvek ne mnogo poznatog Istoka uopte pa i Bliskog Istoka - orijentalisti, poput
Edvarda Vilijama Lejna (23), nas izvetavaju da je "boozeh ili boozah, koja je opojno alkoholno
pie napravljeno od jemenog hleba, izmrvljenog, pomeanog sa vodom, proceenog i ostavljenog
da vri, je najee ispijana od strane nilskih amdija, i ostalih osoba nieg stalea." Johan Ludvig
Burkhart (24) i Dejms Brus (25) pre njega su takoe bili orijentalisti koji su pisali i o bouzi, a iz
njihovih tekstova saznajemo da postoji vie metoda pravljenja bouze kao i da je iroko
raspostranjena u Africi. Alfred Lukas, engleski hemiar koji je prouavao drevne egipatske
materijale je zasluan za delo koje je od trenutka izdavanja postalo nezamenljiva referenca za
drevnu egipatsku industriju, proizvode i materijale (26). U tom stvarno junakom delu, Lukas je
ispitao 16 uzoraka bouze od razliitih prodavaca iz Kaira 1920ih godina. Uz konsultacije sa samim
majstorima uspeo je da formulie osnovni metod produkcije koji je ovde predstavljen u najprostijim
crtama: prvo se napravi testo od mlevene penice i doda se kvasac; testo se potom lagano pee, da
se kvasac ne bi ubio; dobijeno hleb-pivo se lomi i stavlja u posudu sa vodom i dodaje se vlana
mlevena penica koja je bila izloena vazduhu kako bi zapoela fermentaciju; i na kraju se nakon
vrenja smea procedi.
Kao to se moe videti iz gorenavedenog, napravljeni su pokuaji da se povee savremeni
metod pravljenja bouze sa nepoznatim procesom koji se mogao dogoditi u Egiptu pre mnogo,
mnogo godina. Tako da iako je postojalo opte, neodreeno slaganje, nije bilo definitivnog
konsenzusa oko toga kako se tano pravilo pivo u drevnom Egiptu. Tokom poslednje decenije 20.
veka Delven Semjuel je pristupila predmetu drevnog egipatskog pivarsta na potpuno drugi nain i
napravila preokret na tom polju. Pregledu njenih istraivakih napora i rezultata e biti posveeno
celo sledee poglavlje iz oiglednih razloga, a ovde emo jo napomenuti da njen rekonstruisani
metod proizvodnje piva ima tek malu slinost sa pravljenjem savremene bouze - ali da je sliniji
nekim drugim neindustrijskim afrikim tehnikama. Drevni egipatski metod dakle pripada poznatoj
lokalnoj tradiciji (22).

Doprinosi dr Delven Semjuel

Pregled istraivakog rada Delven Semjuel (5,9,22,27,28) e biti zapoet njenim generalnim
rezimeom tradicionalnog uenjakog gledita na drevno egipatsko pivarstvo, koji ukljuuje sledee
stavke:
1. Vekne hleb-piva su pravljene od testa sa bogatom koliinom kvasca, koje je moglo ili nije
moralo biti od napravljeno od slada
2. Ovo testo je potom bivalo lagano peeno, a rezultirajui hleb je bio mrvljen i prosejavan
vodom kroz sito. Moda su se u ovoj fazi dodavale urme ili jo kvasca
3. Rastvoreni hleb (potencijalno obogaen eerom iz urmi) se potom fermentisao u velikim
bavama, i dobijena tenost je prebacivana u upove koji su mogli biti zapeaeni za
skladitenje ili transport.
Semjuel smatra da postoji odreen broj problema koj proizilaze iz ove klasine interpretacije
drevnog egipatskog pravljenja piva, koji mogu biti saeti u sledeem redosledu:
1. esto se pretpostavljalo da je pivo pravljeno od jema, meutim ovo je iskljuivo
pretpostavka jer nije bilo stvarnog slaganja oko toga ta znae natpisi koji prate umetnike
predstave u grobnicama. Da li je pivo pravljeno samo od jema, ili i od penice, ili pak od
oba kako neki strunjaci tvrde?
2. Da li su urme bile standardan sastojak kao sredstvo za dodavanje arome (kao to je danas
hmelj) ili poveanje fermentabilnog ekstrakta?
3. Da li su korieni drugi zaini, iz organoleptikih ili medicinskih razloga, a ako jesu, koji
su? U literaturi se mogu pronai mnogi spiskovi zaina, ali njihova identifikacija jo uvek
nije podrana direktnim dokazima materijalnih ostataka samih biljaka
4. Ne postoje nikakvi istinski recepti, pa se ne zna mnogo o relativnim koliinama sastojaka,
iako nam je iz pisanih i umetnikih izvora poznato da je postojalo nekoliko vrsta piva i da je
pivo pravljeno u razliitim jainama
5. Koliko rada je zahtevao ceo proces?
6. Koliko vremena je bilo potrebno da se proizvede pivo?
7. Zato je bilo neophodno da se proseje izmrvljeni hleb kroz sito?
7

Rad Delven Semjuel je bio pod pokroviteljstvom Egipatskog Istraivakog Drutva i, kao to je ve
napomenuto, teio je da odgovori na gorenavedena pitanja bavei se iskljuivo naunom analizom
istinskog arheolokog materijala, pa je u sutini morala da ignorie saznanja i zakljuke bazirane na
umetnikim predstavama i da nezavisno od njih tumai svoje nalaze.
Njen rad se zasnivao na istraivanjima dva pustinjska seoska lokaliteta koji su datovani u
Novo kraljevstvo. Jedan je kod Deir el-Medine, na zapadnoj obali Nila prekoputa Luksora, i ovo je
bilo selo u kojem su bili smeteni radnici koji su izgradili i dekorisali grobnice u Dolini kraljeva i
Dolini kraljica. Drugi lokalitet je kod radnikog sela oko kilometar i po udaljenog od el-Amarne u
Srednjem Egiptu. Oba lokaliteta se nalaze u izuzetno suvim podruijima pa su zahvaljujui tome
preiveli bioloki ostaci pivskog proizvodnog procesa. Takvi ostaci postiu iz dva izvora: primarno
iz upova koji su sadrali pogrebne zalihe, i sekundarno od krhotina upova proizvedenih od strane
ljudi dok su izvravali svoje dnevne obaveze. Kao grobni prilozi se esto pronalaze u velikim
koliinama. Teko je rei da li su upovi koji sadre presuene ostatke piva zapravo korieni u
proizvodnom procesu, ili su prosto bili najpogodniji dostupni sudovi u vreme sahrane. Ostaci
pronaeni u domainstvima, koji su pronaeni i istraeni samo u el-Amarni, su pak samo dali
relativno malo fragmenata posua sa impregniranim biolokim talozima. Svi ti fragmenti su
pronaeni u ubritima koja se nalaze nedaleko od lokacije na kojoj je pravljeno pivo i hleb.
Ostaci od pivarskih aktivnosti su prepoznatljivi po ablonu taloenja na samoj krhotini, i/ili
po prisustvu fragmenata pleve i mekinja. Izvanredno stanje ouvanosti ovih ostataka i upotreba
SEM-a (scanning electron microscopy) su omoguili Semjuel da utvrdi da je upotreba i jemenog i
peninog slada bila odlika pivarskog procesa u tom vremenskom periodu. Rezultat tog istraivanja
je bilo konstatovanje odreenog broja injenica:
1. Uzorci celih zrna, pleve i itnih fragmenata ukazuju na to da su i jeam i penica korieni
za pravljenje piva. U veini sluajeva je korieno ili jedno ili drugo, ali postoje i povremeni
nagovetaji da su korieni zajedno, tj. istovremeno. Izbor itarice je bez sumnje uticao na to
kakve e vrste pivo biti.
2. Ispitivanje stanja odreenih uzoraka celog zrnevlja je donelo argumentovan predlog da je
jeam klijao 3-5 dana, dok je penica nicala nekoliko dana due
3. Prouavanja SEM-om su pokazala da su velika zrna skroba iz endosperma i jema i penice
bila izloena enzimima: na povriinama su uoene rupice i kanalii, to su odlike
proklijalih elija (slad)
4. Zakljueno je da su drevni jeam i penica imali nizak nivo proteina to je ili mogla biti
njihova agronomska odlika, ili se tokom vremena protein raloio
8

5. Postoji mogunost da su se koristila i proklijala i neproklijala zrna u pravljenju piva, jer su

povrine nekih zrna skroba potpuno netaknuta
6. Postoje dokazi da su se proklijala ili neproklijala zrna zagrevala dok su jo bila vlana. Ovo
je dovelo prvo do elatinizacije, a potom do stvrdnjavanja skroba. Danas postoji specijalni
slad koji se na ovaj nain priprema, pa je moda tada, kao i danas, takav slad korien za
pravljenje novih i neobinih piva
7. Pronaena cela zrna jema i penice ne pokazuju znake obrade visokom temperaturom (npr.
tamna boja i smeurani embrion) tako da se postavlja pitanje kako su praviljena tamna piva,
za koja znamo da su postojala
8. Ako su jeam i penica klijali u ljuskama, onda su ovi omotai morali biti skinuti u nekoj
fazi pre poetka proizvodne sekvence, poto pronaeni talozi ne sadre mnogo fragmenata
pleve i mekinja. Predlae se da su znatne koliine krhotina ljusaka odstranjene sa vlanog,
izgnjeenog slada prosijavanjem: proces koji je, kako smo videli, itekako zabeleen u
umetnikim predstavama. Moda ipak sita nisu koriena za prosijavanje izmrvljenog hleba,
kao to se obino pretpostavlja
9. Smatralo se da su urme bile maltene standardan sastojak drevnih egipatskih piva. Mada su
kotice urmi pronaene na raznim lokalitetima, ukljuujui i u radnikom selu kod elAmarne, svuda su u pitanju bile male koliine. Koliina pleve na slinim lokalitetima je
znatna. Ako su urme bile redovan sastojak piva onda bi se oekivalo da e se pronai
ogromna koliina kotica; osim ako nije postojala neka druga, za sada nepoznata, primena
za njih (primena koja dovodila do njihove destrukcije). Dokazana upotreba slada znai da
urme nisu bile neophodne kao izvor fermentacije, kao to se ranije mislilo; prema tome
urme se ne mogu smatrati sutinskim sastojkom drevnog egipatskog piva
10. elije kvasca su identifikovane SEM-om, i posebno su uoljive kada poseduju neku vrstu
pupoljka. Grupe tapiastih bakterija su takoe primeene, i mogue je da su ovo laktobacili.
Ako jesu, onda je mogue predloiti analogiju sa savremenim belgijskim lambic i geuze
pivima, koja se za svoje pripremanje oslanjaju na spontanu fermentaciju izazvanu od strane
nekvasnih organizama, kao i na pravi kvasac
11. Ni u el-Amarni ni u Deir el-Medini nisu pronaeni prepoznatljivi ostaci ijedne biljke koja
mogla biti koriena kao aromatizirajue sredstvo. Ovo se generalno poklapa sa nalazima na
drugim lokalitetima; postoji oigledna oskudnost takvog materijala. Ako bi se zadrale
ljuske sa zrnevljem, tokom makar jednog dela proizvodnog ciklusa, onda bi mogle doprineti
ukusu gorine krajnjem proizvodu.

Gorenavedeni nalazi predstavljaju jedan veliki problem, u smislu do sada prihvaenih interpretacija
umetnikih predstava pivarskog procesa. Poto se mora prihvatiti injenica da se slad upotrebljavao,
makar za neke vrste piva, postavlja se pitanje gde je to ito, i to samo za potrebe pravljenja piva,
klijalo? Danas je taj zahvat naroito skup, jer zahteva i vreme i prostor. Objekti za suenje i
skladitenje su uglavnom neophodni. Interpretacije postojeih izvora ne doputaju preduslove za
pravljenje slada. S obzirom da to do relativno skoro nije bilo prepoznato kao bitna delatnost,
egiptolozi nisu ni traili lokacije gde se ovo moglo vriti, ni u arheolokom zapisu ni u umetnikim
i/ili pisanim izvorima. Meutim, injenica je da su predstavljeni nalazi omoguili Semjuel (9) da
formulie potencijalnu rekonstrukciju drevnog egipatskog metoda pravljenja piva:

prva faza je bila nicanje odreene koliine zrnevlja - ovaj prirodni proces stvara enzime, koji
pretvaraju skrob u eer

potom se ova koliina niklog zrnevlja mrvila i potopala u hladnu vodu

onda, druga koliina zrnevlja, koja moe a i ne mora da bude nikla, se takoe mrvila i dobro
kuvala u vodi, to rasprava skrob

sledei korak je bio meanje dve koliine jer onda enzimi napadaju skuvani raspreni skrob
to je proizvodilo velike koliine eera

stadijum koji sledi je prosejavanje meavine kroz sito da bi se odvojila pleva od tenosti
bogate eerom

zatim se tenosti dodavao kvasac, i verovatno laktobacili, koji su fermentisali eer u

alkohol

i poslednja faza je podrazumevala skladitenje, transport i konzumaciju.

Semjuel smatra da je eksperimentalna rekonstrukcija dragocena za testiranje hipoteza o drevnim

procesima koje su razvijene preko detaljne arheoloke analize i briljivo odabranih etnografskih
analogija (9). Moe da uputi na rupe, da demonstrira ta je nepraktino, i da prui vei uvid u
specifine tehnologije vezane za proces. Eksperimenti mogu odlian direktan metod procenjivanja i
iskuavanja rezultata odreenih procesa sa alatima i sastojcima korienim u drevna vremena, ali da
bi bili to validniji, mora se uloiti mnogo truda u to da se iskoriste sve dostupne arheoloke,
etnografske i arheobotanike informacije. Takoe, metodi i oprema moraju biti opravdani na osnovu
i arheobotanikih i etnografskih dokaza. Moe se zakljuiti da je u pitanju potencijalno veoma
kompleksan poduhvat. Neki eksperimenti su vreni na peenju hleba, ali naalost, autentino
eksperimentalno pravljenje drevnog egipatskog piva tek treba da bude sprovedeno.
10

Uloga piva u drevnom egipatskom drutvu

Ne moe se dovoljno naglasiti koliko je pivo bilo bitno u drevnom Egiptu. Natpisi i
dokumenti jasno govore da je pivo, zajedno sa hlebom, bilo osnovni i najbitniji deo egiptaske dijete
(29). Iz tog razloga je pripremanje hleba i piva bilo sastavni deo svakodnevnice, a snabdevanje i
transport itarica, njihovo pretvaranje u hleb i pivo, i distribucija gotovih proizvoda su inili kljune
delove drevne egipatske ekonomije. Pivo je hranilo i bogate i siromane, a ni jedan dar bogovima
nije bio potpun bez obilnih koliina piva i humki hleba. Zalihe piva su stavljane i u grobove, da
pokojnici ne bi morali da provode venost bez omiljenog pia (poto je bilo ispijano na dnevnoj
bazi kao osveavajui napitak), a ni specijalne prilike poput dravnih praznika i lokalnih festivala
nisu mogli da prou bez piva (27). Ono to fascinira je ijenica da je ovo bio sluaj preko tri hiljade
godina, to svakako komplikuje stvari istraivaima ovog polja jer tokom tolikog vremena tehnike
pravljenja su se zasigurno menjale, a teko je precizno odrediti kako i kad. Ve su navedeni jasni
arheoloki dokazi da je predinastiki metod pravljenja piva bio drugaiji od onog upotrebljavanog
za vreme Novog kraljevstva. Mogue je i da je dolazilo do promena u fleksibilnosti distribucije, to
jest da je u ranim fazama drevne egipatske kulture pivo bilo rezervisano samo za drutvenu elitu
(30). Kao to nalazi sa lokaliteta Hierakonpolis i Abidos pokazuju, u predinastikom Egiptu se pivo
pravilo u velikim, fiksiranim bavama, to moda implicira da je pivo moglo biti pravljeno samo na
odreenim mestima, za odreene ljude (20). Do vremena Novog kraljevstva a verovatno i ranije,
proizvodnja piva se proirila i na narodne mase, to je potvruju i manji, pokretniji sudovi za
proizvodnju (30). Mogue da je i metod pravljenja za elitni stale bio isti kao i za domainske
potrebe, da je jedina fundamentalna razlika bila u skali.
Ono to verovatno najbolje ilustruje ulogu piva kao jednog od nutritivnih oslonaca drevnog
egipatskog drutva je injenica da su veina uposlenih radnika bili plaeni upravo u hlebu i pivu.
Kako su uglavnom radili na kraljevskim i svetenikim graevinskim projektima, bio je zadatak
pisara da izraunaju plate koje su duni. Taj proces je dodue bio komplikovan, jer dugo vremena
nije postojala standardna mera - dakle, veliina kraga nije igrala ulogu. Ipak, uspostavljen je sistem
koji se zasnivao na odnosu izmeu "onog to ue u proces pravljenja i onog to izae" zvani pefsu,
koji je u sutini bio pivarska ili pekarska vrednost za predodreenu koliinu sirovog materijala. Taj
sistem je, u svoje vreme, doveo do standardizacije veliine kraga piva i vekne hleba, a tekstovi iz
Deir el-Medine, sa druge strane, nagovetavaju da su ljudi koji su radili na nekropoli bili plaeni u
khar-ovima (31), za koji je otprilike odreen odnos 1 khar = 77.5 litara. Moda najrasprostranjenije
11

koriena mera, pogotovo u Novom kraljevstvu, je bio hekat ita, koji je korien u trgovake svrhe
(32). Kao i sa kharom, tana zapremina hekata je nepoznata, ali se otprilike odreuje na 4.78 litra.
Egipatsko pivo se izgleda proizvodilo na tolikoj skali da su koliine bile dovoljne da
zadovolje uroeniku populaciju i da ostane neto za izvoz. Luc (13) izvetava da je ovo bilo
naroito istinito za Egipat u helenistikom periodu kada je postojao izvoz dobara u Palestinu. Pivo
koje se izvozilo je dolazilo iz Peluzijuma, grada koji je, kako se ini, u Egiptu bio najuveniji po
svojim pivima. A postojala i suprotna dinamika, tj. pivo je bilo uvoeno u Egipat iz oblasti na
sirijskoj obali poznatoj kao Qode (10). Pivo iz Qodea verovatno nije bilo sirijski proizvod ve je
dolazilo iz dalje unutranjosti, ili iz Babilonije ili iz zemlje Hetita. Nije poznato kada je pivo
krenulo da se oporezuje jer je uopte malo poznato o sistemu poreza u dinastikom periodu, ali se
zna da je za vreme Ptolomejske i potom rimske vlasti porez od piva igrao vanu ulogu u tim
ekonomijama. U Ptolomejskim vremenima je oigledno proizvodnja piva bila kontrolisana od
strane drave, to je iziskivalo potrebu za inovnikom funkcijom, pa se u izvorima iz tog perioda
moe naii na "glavnog kraljevskog inspektora piva" (33). Iako su dinastiki i grko-rimski Egipat
bile dve veoma zasebne kulture i klasini tekstovi imaju mali znaaj za tumaenje preovlaujuih
uslova u dinastikom Egiptu, ipak nam priloeno prua uvid u odreeni kontinuitet tradicije koja se
odrala u Egiptu kroz sve te godine.
Umetniki dokazi sugeriu da se pravljenje piva u drevnom Egiptu uglavnom smatralo
domainskom delatnou, i prema tome oblast ena; pogotovo faze mlevenja i prosejavanja. Moda
je ovo preovlaivanje ena u umetnikim predstavama postojalo zbog injenice da su egipani
smatrali boginju Hathor "izumiteljkom piva". Takoe je bila poznata kao "gospodarica opijanja" a
njen hram u Denderi kao "mesto pijanstva" (13). Njene sinkretike asocijacije su bile meu
najraznovrsnijim od svih egipatskih boanstava - u svom osvetoljubivom aspektu je bila lavolika
boginja Sekhmet, poznata kao "oi" boga sunca Rea, i sa ovim u vezi postoji mit koji pripoveda o
nastanku i piva i boginje Hathor. Bila je poznata i kao "nebeska gospa" i u tom obliku ee
asocirana sa ugodnijim aspektima ivota, kao to su seksualnost, radost ili muzika. U njenom
pogrebnom aspektu, naroito u hramovima Tebe, su je nazivali "Gospom Zapada" ili "Gospom
Zapadne Planine". Smatralo se da svake veeri Hathor prima zalazee sunce, koje je onda uvala do
sledeeg jutra. Stoga, umiranje je bilo poeljno da bude "u pratnji Hathor", jer su ljudi eleli da
uivaju slinu zatitu i na onom svetu. Pri tome, kao to Geler (20) primeuje, Menket (jedna od
manjih boanstava) je esto prikazivana uz Hathor i bila poznata kao "boginja koja pravi pivo".
Jedna od bitnijih pozicija u egipatskom drutvu je bio "nadglednik radnica u pivari".

12

Zakljuak

Proizvodnja i distribucija itarica su podupirale ekonomiju a uistinu i politiku organizaciju

drevnog egipatskog drutva. To je samo jedan od primera zato je izuavanje drevnih prehrambenih
zaliha znaajno, to uopte nije jednostavan poduhvat, niti brzo daje rezultate. Arheologija hrane je
veoma kompleksno i izazovno polje koje zahteva solidne dokaze, koje opet nije jednostavno ni
dobaviti ni interpretirati. Ali bez jasnog shvatanja tehnologije i delatnosti koje je pripremanje
drevne hrane podrazumevalo svi dalji pokuaji interpretacije e biti netani. Operativni lanac
produkcije hrane je sainjen od detalja, a u razlikama se verovatno kriju lokalne preferencije ili
varijacije u kriterijumima produkcije. Pravljenje piva je bilo i redovna kuna delatnost i vaan
dravni posao; drugim reima, proimalo je svaki aspekt ivota. Izuavanje drevnog egipatskog
pivarstva nam dakle moe pruiti bolje razumevanje same strukture drevne egipatske drave. A
bolje razumevanje odreenih aspekata pivarstva, kao to su raznolikost piva, nain na koji se sama
metodologija razvijala, i razlika u upotrebi izmeu drutveni stalea - svi zahtevaju dalje arheoloke
istraivake napore.

13

Literatura

1. Cauvin, J., i Watkins T. The Birth of the Gods and the Origins of Agriculture. Cambridge
University Press, Cambridge, 2000; 13:11.
2. Hornsey, I.S. A history of beer and brewing. The Royal Society of Chemistry, Cambridge,
2003; 32-72
3. Sherratt, A.G. Economy and Society in Prehistoric Europe: Changing Perspectives.
Princeton University Press, Princeton, NJ, 1997.
4. Sherratt, A.G. 'Alcohol and its alternatives: symbol and substance in pre-industrial cultures'
u Consuming habits: Drugs in history and anthropology. Jordan Goodman et al., Routledge,
London and New York, 1995, 33.
5. Samuel D., i Bolt P. 'Rediscovering ancient egyptian beer' u Brewers' Guardian. 1995,
124/12, 27.
6. Murray, M.A., et al. 'Viticulture and wine produciton' u Ancient Egyptian Materials and
Technology. Cambridge University Press, Cambridge, 2000.
7. Michel R.H., McGovern P.E., Badler V.R. 'The first wine and beer' u Analytical chemistry.
1993, 65/8.
8. Arnold, J.P. Origin and History of Beer and Brewing. Alumni Association of the WahlHenius Institute of Fermentology, Chicago, 1911.
9. Samuel, Delwen. 'Brewing and baking' u Ancient Egyptian Materials and Technology.
Cambridge University Press, Cambridge, 2000; 537-576.
10. Erman, A. Life in Ancient Egypt. Macmillan & Co., New York, 1894.
11. Gardiner, A.H. Ancient Egyptian Onomastica. 2 toma, Oxford University Press, Oxford,
1947.
12. Borchardt, L. Zeitschrift fr egyptische Sprache und Altertumskunde. 1897,35, 128.
13. Lutz, H.L.F. Viticulture and Brewing in the Ancient Orient. J.C. Hinrichs, Leipzig, 1922.
14. Petrie, W.M.F. Diospolis Parva, The Cemeteries of Abadiyeh and Hu, 1898-9. Egypt
Exploration Fund, London, 1901.
15. Petrie, W.M.F. Prehistoric Egypt. 2 toma, Bernard Quaritch, London, 1920.
16. Borchardt, L. 'Ein Brot' u Zeitschrift fr egyptische Sprache und Altertumskunde. 1932, 68,
73-79.
17. Grss, J. 'Untersuchung von Broten aus der gyptischen Sammlung der Staatlichen Museen
14

zu Berlin' u Zeitschrift fr gyptische Sprache und Altertumskunde. 1932, 68, 79-80.

18. Peet T.E., Loat W.L.S. The Cemeteries of Abydos, Part III: 1912-1913. Egypt Exploration
Society, London, 1913.
19. Peet, T.E. The Cemeteries of Abydos, Part II: 1911-1912. Egypt Exploration Society,
London, 1914.
20. Geller, J.R. 'From prehistory to history: Beer in Egypt' u The Followers of Horus. R.
Friedman and B. Adams (eds), Oxbow Books, Oxford, 1992; 19-26.
21. Zvanina stranica arheolokih iskopavanja u Hierakonpolisu od Dept. of Ancient Egypt and
Sudan, The British Museum, London:
http://www.hierakonpolis-online.org/index.php/explore-the-predynastic-settlement/hk24-breweriesby-the-cultivation
22. Samuel, D. 'Beer' u The Oxford Encyclopedia of ancient Egypt. Oxford University Press,
Oxford, 2001; 171-172.
23. Lane, E.W. An Account of the Manners and Customs of Modern Egyptians. 5. izdanje, John
Murray, London, 1860.
24. Burckhardt, J.L. Travels in Nubia. John Murray, London, 1819.
25. Bruce, J. Travels to Discover the Source of the Nile, Volume VII. A. Constable & Co.,
Edinburgh, 1805.
26. Lucas, A. Ancient Egyptian Materials and Industries, 4. izdanje, Edward Arnold, London,
1962.
27. Samuel, D. 'Archaeology of ancient Egyptian beer' u Journal of the American Society of
Brewing Chemists. 1996, 54; 3-12.
28. Samuel, D. 'Investigation of ancient Egyptian baking and brewing methods by correlative
microscopy' u Science. 1996, 273; 488-490.
29. Helck, W. Das Bier im lten gypten. Gesselschaft fr die Geschichte und Bibliographie
des Brauwesens, Berlin, 1971.
30. Samuel, D. Komentar na: Jennings J., et al. 'Drinking beer in a blissful mood' u Current
Anthropology. 2005, 46/2; 293-294.
31. Kemp, B.J. 'Food for an Egyptian city: Tell el-Amarna' u Whither Environmental
Archaeology?. Oxbow Books, Oxford, 1994.
32. Kemp, B.J. Ancient Egypt, Anatomy of a Civilisation. Routledge, London, 1989.
33. Darby W.J., et al. Food: The Gift of Osiris. 2 toma, Academic Press, London, 1977.

15

16