Access For Women and Children Serbian

Pristup ena i dece uslugama u ruralnim
oblastima Srbije i predlog mera za

unapreenje stanja
Sustainable Tourism for Rural Development

a joint UN programme in Serbia

2GULYLWXUL]DPXIXQNFLMLUXUDOQRJUD]YRMD
]DMHGQLNLSURJUDP81DX6UELML
FOND ZA DOSTIZANJE MILENIJUMSKIH CILJEVA RAZVOJA
PRISTUP ENA I DECE USLUGAMA U RURALNIM OBLASTIMA SRBIJE I PREDLOG MERA ZA UNAPREENJE STANJA
Pristup ena i dece

uslugama u ruralnim
oblastima Srbije i predlog
mera za unapreenje stanja
april 2011.
1
AUTORI:
A: Analiza pristupa uslugama i preporuke za unapreenje poloaja ena i dece na selu
CIP -
,
Dr Natalija Bogdanov
Dr Smiljka Tomanovi
Dr Slobodan Cveji
Dr Marija Babovi
Olivera Vukovi
B: Predlog IPARD mere
Tugomir Majdak
316.334.55(497.11)
364:63-051(497.11)
316.728:63-051(497.11)
PRISTUP ena i dece uslugama u ruralnim
oblastima Srbije i predlog mera za
unapreenje stanja / [Natalija Bogdanov ...
[et al.] ; prevodilac Milan Markovi]. Beograd : UNICEF, 2011 (Beograd : Raduni). 118, 61 str. : tabele ; 23 cm
Izvetaj... nastao u okviru zajednikog
programa Ujedinjenih nacija Odrivi turizam
u funkciji ruralnog razvoja... --> kolofon.
- Tekst tampan u meusobno obrnutim
smerovima. - Nasl. str. pritampanog engl.
prevoda: Access for women and children to
service in the rural areas of Serbia and
proposed measures to improve their situation.
- Deo teksta na engl. jeziku. - Tira 250. Bibliografija: str. 88-89.
ISBN 978-86-82471-89-9
1. , , 1962- []
a) - - b)
- - c)
-
COBISS.SR-ID 187502092
Izdava: UNICEF Srbija

Za izdavaa: Judita Rajhenberg, direktorka UNICEF-a u Srbiji
ISBN 978-86-82471-89-9
Dizajn: Konstantin I. Petrovi
Lektura: Vlado ukanovi
Prevodilac: Milan Markovi
tampa: Raduni
Tira: 250
Izvetaj Pristup ena i dece uslugama u ruralnim oblastima Srbije i predlog mera
za unapreenje stanja nastao je u okviru zajednikog programa Ujedinjenih nacija
Odrivi turizam u funkciji ruralnog razvoja, koji finansira Kraljevina panija preko
Fonda za dostizanje milenijumskih ciljeva razvoja (MDGF).
U ovoj publikaciji izneta su miljenja i stavovi autora i ne predstavljaju nuno
stanovite programa Odrivi turizam u funkciji ruralnog razvoja ili Ujedinjenih
nacija u Srbiji.
2
Sadraj
Skraenice
Uvod
1. Saetak
1.1. Najvaniji ciljevi ove studije
1.2. Metodologija
1.3 Osnovni zakljuci
1.4 Najvanije preporuke
5
6
9
9
11
12
17
2. Pristup ena i dece iz ruralnih podruja socijalnim uslugama

2.1. Ekonomski poloaj i participacija
2.1.1. Ekonomski poloaj dece
2.1.2. Ekonomski poloaj i participacija ena
2.2 Obrazovanje
2.2.1 Pristup seoske dece obrazovnim uslugama
2.2.2 Pristup seoskih ena obrazovanju i obukama
2.3 Zdravlje i zdravstvena zatita
2.3.1 Zdravlje seoske dece i dostupnost zdravstvenih usluga
2.3.1 Zdravlje seoskih ena i dostupnost zdravstvenih usluga
2.4 Socijalna zatita seoskih porodica
2.5 Socijalna i kulturna participacija
2.5.1. Socijalna i kulturna participacija seoske dece
2.5.2. Socijalna i kulturna participacija seoskih ena
19
21
22
25
29
29
35
37
38
39
40
45
46
48
3. Zakljuci i preporuke
3.1. Zakljuci
3.2. Preporuke
50
50
56
4. IPARD program
4.1. O IPARD programu
4.2. Predlog mere za diversifikaciju ruralne ekonomije i

poboljanje kvaliteta ivota

Literatura
77
77
81
88
PRILOG 1
1. Uvod
2. Kvalitet ivota i potrebe dece
2.1. Predkolsko obrazovanje
2.2. Osnovno obrazovanje
2.3. Srednje obrazovanje i planovi za studiranje
2.4. Planovi za preseljenje
2.5. Zdravstvena zatita
91
91
92
92
93
97
99
100
3. Kvalitet ivota i potrebe ena

3.1. Zaposlenost i prihodi
3.2. Starost i briga o starima
3.3. Socijalna zatita
3.5. Planovi o preseljenju
4. Mogunosti razvoja poljoprivredne proizvodnje
(FGD sa nosiocima gazdinstva)
4.2. Infrastruktura
4.3. Obrazovanje i obuke
4.4. Starost i penzija
4.5. Zdravstvena zatita i osiguranje
5. Ruralni razvoj kao aspekt lokalnog razvoja
(FGD sa lokalnim institucijama i organizacijama)
5.1. Planiranje ruralnog razvoja
5.2. Lokalno planiranje i razvoj socijalnih usluga na selu
5.3. Udruivanje na selu i razvoj ruralnog turizma
5.4. Prepoznavanje najvanijih problema u ruralnom razvoju
i razvoju socijalnih usluga na selu
6. Zakljuak
101
101
103
104
104
104
105
105
106
106
107
107
108
108
108
109
112
114
116
Skraenice
APD
AS
BDP
CARDS
CSR
EARDF
EC
EU
FAO
HDR
IPA
IPARD
ISPA
ISSPC
LAG
LEADER
MICS
MOP
NSZ
OECD
Phare
PIO
RZS
SAPARD
UNDAF
UNDP
UNEP
UNICEF
UNWTO
Anketa o potronji domainstava

Anketa o ivotnom standardu
Bruto domai proizvod
Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilization
(Podrka zajednicama za obnovu, razvoj i stabilizaciju)
Centar za socijalni rad
European Agricultural Rural Development Fund (Evropski poljoprivredni fond za
ruralni razvoj)
European Commission (Evropska komisija)
European Union (Evropska unija)
Food and Agriculture Organization of the United Nations (Organizacija
Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu)
Human Development Report (Izvetaj o ljudskom razvoju)
Instrument of Pre-Accession Assistance (Instrument pretpristupne pomoi)
Instrument for Pre-Accession Assistance for Rural Development (Instrument
pretpristupne pomoi za ruralni razvoj)
Instrument for Structural Policies for Pre-Accession (Instrument za strukturnu
politiku u procesu pridruivanja)
Indicators Subgroup of the Social Protection Committee (Podgrupa za indikatore
Komiteta za socijalnu zatitu)
Lokalna akciona grupa
Liaison Entre Actions de Dveloppement de lconomie Rurale (Veze izmeu
razvojnih aktivnosti i ruralne privrede)
Mutliple Indicator Cluster Survey (Izvetaj viestrukih grupnih indikatora)
Materijalno obezbeenje porodice
Nacionalna sluba za zapoljavanje
Organization for Economic Cooperation and Development (Organizacija za
ekonomsku saradnju i razvoj)
Jedan od IPA programa
Penzijsko-invalidsko osiguranje
Republiki zavod za statistiku
Special Accession Programme for Agriculture and Rural Development (Specijalni
pristupni program za poljoprivredu i ruralni razvoj)
United Nations Development Assistance Framework (Okvir podrke Ujedinjenih
nacija za razvoj)
United Nations Development Programme (Program Ujedinjenih nacija za
razvoj)
United Nations Environment Programme (Program Ujedinjenih nacija za ivotnu
sredinu)
United Nations Childens Fund (Fond Ujedinjenih nacija za decu)
World Tourism Organization (Svetska turistika organizacija)
Uvod
Broj stanovnika opada u 86% sela u Srbiji, svako drugo dete na
selu (45,1%) suoava se sa deprivacijom, a ak 76% nezaposlenih
ena nije ulo ni za jednu aktivnu meru trita rada. Depopulacija,
siromatvo i slabost unutranjih ljudskih resursa koji bi trebalo da
generiu znaajan deo rasta i razvoja u ruralnim oblastima oslikavaju
ruralnu Srbiju 2011. godine.
Zajedniki program Ujedinjenih nacija Odrivi turizam u funkciji
ruralnog razvoja predstavlja jednu od najznaajnijih inicijativa i
usmeren je na diversifikaciju ruralne ekonomije kroz turizam kako bi
se reili problemi poput depopulacije i siromatva i pomogao razvoj
ruralne ekonomije i drutva u Srbiji.
Ekonomski ciljevi ne mogu se sagledavati odvojeno od socijalnih ako
je krajnji cilj odrivi ruralni razvoj i zadovoljavajui kvalitet ivota
stanovnika sela. Ova studija predstavlja pokuaj da se utvrde najvee
prepreke u pristupu seoskih ena i dece socijalnim uslugama, pa i
ire, da se otkriju najvaniji problemi koji ene i decu onemoguavaju
da ostvare kvalitetnije uslove ivota, a da se zatim, na osnovu tih
saznanja, formuliu preporuke za reavanje utvrenih problema.
Analiza izneta u studiji pokazuje da prevazilaenje prepreka u pristupu
socijalnim uslugama za ene i decu koji ive u seoskim podrujima
zahteva meusobno povezivanje elemenata iz ekonomskog,
obrazovnog, zdravstvenog, socijalnog, komunalnog i drugih sektora,
kao i suoavanje sa sloenim mehanizmima ekonomskog nazadovanja
i socijalnog iskljuivanja u ruralnim oblastima u Srbiji. Ukratko,
u itavom nizu sektorskih javnih politika moraju se istai socijalni
ciljevi kako bi Srbija mogla da zapone reavanje problema vezanih
za ruralna podruja i da usklauje svoju politiku sa Evropskom unijom
koja, uz podrku Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj
(EARDF), vodi aktivnu politiku ruralnog razvoja, doprinosei razvoju
socijalne i obrazovne infrastrukture i usluga i optem osnaivanju
ljudskog kapitala u ruralnim sredinama.
Posle prvog, uvodnog dela izvetaja sledi drugi deo, u kome se

izlae glavna analiza. Najpre se iznose osnovne socioekonomske
karakteristike ruralnih podruja, a u kontekstu tih karakteristika
treba posmatrati relativni poloaj ena i dece i njihove mogunosti
za pristup socijalnim uslugama i za ostvarivanje kvalitetnog ivota.
Izlaganje se zatim nastavlja prema definisanim dimenzijama
ekonomskom poloaju i uslugama ekonomskog osnaivanja,
obrazovanju, zdravstvenoj, socijalnoj zatiti i uslugama od znaaja za
sociokulturnu participaciju i kvalitet ivota. U treem delu izvetaja
sumiraju se najvaniji zakljuci i iznose opte preporuke, dok se u
etvrtom delu predlau mere namenjene programu ruralnog razvoja
IPARD. Osim toga, izvetaj sadri i dva priloga: u prvom su izloene
komponente i karakteristike programa IPARD, dok se u drugom
nalazi detaljan izvetaj sa fokusiranih grupnih diskusija.
1. Saetak
Studija o pristupu seoskih ena i dece socijalnim, zdravstvenim i
obrazovnim uslugama nastala je na osnovu inicijative pokrenute u
okviru ireg programa Odrivi turizam u funkciji ruralnog razvoja,
koji zajedniki sprovode pet agencija UN (UNDP, UNEP, FAO,
UNWTO i UNICEF) i nacionalni partneri (Ministarstvo ekonomije
i regionalnog razvoja, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, u
marstva i vodoprivrede i Turistika organizacija Srbije). U realizaciju
komponenti programa koje se odnose na decu ukljuuju se
Ministarstvo prosvete i nauke i drugi nacionalni partneri.
Program Ujedinjenih nacija Odrivi turizam u funkciji ruralnog
razvoja ima za cilj diversifikaciju ruralne ekonomije kroz turizam.
Kako se pitanje ruralnog razvoja primarno sagledava sa stanovita
ekonomskog razvoja, to je sluaj i u Nacionalnom programu ruralnog
razvoja, ideja ove analize je bila da u fokus stavi druge preduslove
odrivog ruralnog razvoja, a pre svega kvalitet ivota meren kroz
pristup uslugama za kategorije stanovnika koje predstavljaju oslonac
razvoja ljudskog kapitala u svakom drutvu ene i decu. Namera
je bila da se posebna panja usmeri na seoske ene i decu zbog
toga to su neka novija istraivanja (RZS, 2007; Cveji et al, 2010)
nagovestila da su ove kategorije stanovnitva posebno ugroene
u ruralnim oblastima, a upravo njihov poloaj ima izuzetan znaaj
za razvoj ruralnih zajednica. Zbog toga je u okviru programa
Ujedinjenih nacija Odrivi turizam u funkciji ruralnog razvoja
izraena analiza pristupa ena i dece uslugama u ruralnim oblastima
Srbije. U nastavku se izlau najvaniji ciljevi analize, metodologija
na osnovu koje je analiza sprovedena, sadraj izvetaja, osnovni
zakljuci i glavne preporuke.
1.1. Najvaniji ciljevi ove studije

Osnovni cilj analize je da se utvrde najvee prepreke u pristupu
seoskih ena i dece socijalnim uslugama, pa i ire, da se otkriju
glavni problemi koji ih onemoguavaju da ostvare kvalitetnije uslove

ivota, a da se zatim, na osnovu tih saznanja, formuliu preporuke za
reavanje utvrenih problema. Analitiki okvir ovog istraivanja nije
usmeren na detaljnu analizu svakog sektora relevantnog za kvalitet
ivota dece i ena na selu, nego pre na to da se stanovnici sela,
posebno dece i ena, stave u sredite analize i da se meusobno
poveu elementi iz ovih sektora (ekonomskog, obrazovnog,
zdravstvenog, socijalnog, komunalnog itd.) kako bi se uoila
kompleksnost mehanizama ekonomskog nazadovanja i socijalnog
iskljuivanja u ruralnim oblastima u Srbiji. Identifikovanje problema
treba da poslui kao osnova za razmatranje mogunosti da se
poboljaju dostupnost i kvalitet usluga, odnosno da se unapredi
kvalitet ivota. Kada se mogunosti razmotre, treba ih pretoiti
u preporuke za donoenje razliitih politika i mera usmerenih na
ruralni razvoj i unapreenje uslova ivota seoske populacije. Ovaj
osnovni cilj operacionalizovan je tako da se osvetle sledei glavni
aspekti problema:
1. pristup obrazovnim uslugama,
2. pristup uslugama koje jaaju ekonomski potencijal stanov
nitva,
3. pristup uslugama zdravstvene zatite,
4. pristup uslugama socijalne zatite,
5. pristup uslugama od znaaja za sociokulturnu participaciju.
Pored navedenih aspekata, panja je posveena i karakteristikama
lokalne seoske infrastrukture, jer ona ini vaan preduslov za
dostupnost i kvalitet usluga, ivotnih ansi i uslova ivota seoske
populacije.
Preporuke koje su proistekle iz analize namenjene su svim kreatorima
i realizatorima politika koji imaju ruralni razvoj u svojoj agendi ili
ije aktivnosti bitno utiu na razvoj seoskih zajednica. One se, dakle,
odnose na sektore obrazovanja, zdravlja, infrastrukture, ekonomije,
poljoprivrede, regionalnog razvoja, uprave i lokalne samouprave,
finansija, zapoljavanja, ali i na meusektorske politike koje se
bave smanjenjem siromatva, socijalnom ukljuenou i rodnom
ravnopravnou.
10
Osim toga, izraen je predlog mere za program IPARD koja se odnosi

na diversifikaciju ruralne ekonomije i poboljanje kvaliteta ivota u
okviru tree ose.1 Naime, ovom osom su predviene investicije u
ruralnu ekonomiju i ruralne zajednice koje omoguavaju poveanje
kvaliteta ivota u ruralnim podrujima i porast njihove atraktivnosti
za investitore. U sklopu toga ocenjuje se da je neophodno poveati
mogunosti za zapoljavanje, naroito mladih i ena u ruralnim
oblastima, te obezbediti da oni imaju bolji pristup najnovijim
informacijama i informaciono-tehnolokim reenjima.
1.2. Metodologija
U analizi su korieni dostupni statistiki podaci, nalazi relevantnih
studija i podaci iz kvalitativnog istraivanja organizovanog za potrebe
ovog projekta.
Analiza se zasniva na kvantitativnim indikatorima iz razliitih
izvora, a za njihovo tumaenje i dopunjavanje korieni su
kvalitativni podaci iz ranijih istraivanja2 i iz fokusiranih grupnih
diskusija sprovedenih za potrebe ove analize. Potrebno je naglasiti
da se u izvetajima zvanine statistike i izvetajima zasnovanim
na Anketi o ivotnom standardu stanovnitva (AS) ili Anketi o
prihodima domainstava (APD) retko navode podaci distribuirani
prema dimenziji urbano/ruralno, a kada su u pitanju deca kao
starosna grupa, to se ini vrlo retko. Kada god se ova razlika javila u
podacima, to je u izvetaju navedeno i naglaeno. Poseban problem
predstavlja to to se uzrasna kategorija mladih od 15 do 19 godina u
nekim izvetajima zasnovanim na anketama na velikim uzorcima ne
razluuje unutar starosne kategorije 1624 godine.
Ozbiljan nedostatak podataka postoji i u pogledu praenja osobenog
poloaja ruralnih ena i njihovog pristupa uslugama. Naime, zvanina
statistika u velikoj meri nije rodno senzibilna. Tako se u izvetajima
iz najvanijih statistikih praenja (Anketa o radnoj snazi, Anketa
o ivotnom standardu, pa i izvetaj RZS o praenju drutvene
iskljuenosti) podaci prikazuju ili po polu za ukupnu populaciju ili
1 Agrarni savet EU usvojio je 2005. godine fundamentalnu reformu politike ruralnog razvoja za programski period 20072013.
(Uredba (EZ) broj 1698/2005 o podrci ruralnom razvoju koju prua Evropski fond za poljoprivredu i ruralni razvoj EARDF). Ova
politika usmerena je na poboljanje implementacije programa podrke ruralnom razvoju sa veim fokusom na zapoljavanje,
konkurentnost i inovacije u ruralnim podrujima. Tri osnovne ose politike ruralnog razvoja su poveanje konkurentnosti agrarnog sektora, unapreenje ivotne sredine i ruralnog ambijenta kroz podrku za upravljanje zemljitem i unapreenje kvaliteta
ivota u ruralnim podrujima te promocija diversifikacije ruralne ekonomije.
2 Siromatvo sa mnogo lica. Analiza siromatva dece u Srbiji, UNICEF, 2004.
11
prema mestu stanovanja za ukupnu populaciju (urbano/ostalo).3 To

onemoguava da se seoske ene posmatraju kao posebna drutvena
kategorija uporedno sa seoskim mukarcima ili sa gradskim
enama.
Za potrebe analize sprovedeno je i kvalitativno istraivanje metodom
fokusiranih grupnih diskusija (FGD) u etiri regiona u kojima se
sprovodi projekat Odrivi turizam za ruralni razvoj (u centralnoj
Srbiji, u istonoj Srbiji, u junom Banatu na Dunavu i u donjem
Podunavlju), a FGD su obavljene u selima Leskovice (Valjevo),
Temska (Pirot), Izbite (Vrac) i Kumane (Veliko Gradite). U svakom
selu diskusije su odrane sa 5 ciljnih grupa:
deca od 12 do 14 godina koja pohaaju osnovnu kolu,
deca od 15 do 19 godina koja pohaaju srednju kolu ili su
prekinula kolovanje,
ene iz seoskih domainstava starosti 2755 godina,
mukarci koji su nosioci gazdinstva,
pruaoci socijalnih usluga i predstavnici lokalne admini
stracije.
Glavni cilj fokusiranih grupnih diskusija bio je da se stekne uvid
u potrebe ena i dece na selu za socijalnim uslugama, u kvalitet i
dostupnost ovih usluga, kao i uvid u glavne prepreke koje ometaju
njihovo uspenije pruanje. Sa istim ciljem posmatran je i iri kontekst
mogunosti ekonomskog i socijalnog unapreenja ivota na selu,
to podrazumeva aktivnost itavog domainstva, kao i povezivanje
lokalne administracije i drugih lokalnih aktera relevantnih za
poboljanje socijalnih usluga na selu.
1.3 Osnovni zakljuci

Kvalitet ivota i pristup uslugama dece na selu
Uprkos primeni mera za smanjenje siromatva, siromatvo dece do
14 godina starosti 2007. godine najmanje je smanjeno u poreenju
sa drugim kategorijama stanovnitva u odnosu na 2002. godinu, pa
je jaz u odnosu na siromatvo opte populacije viestruko povean
(Studija o ivotnom standardu, 2008). Zbog neodgovarajue
3 tavie, u zvaninoj statistici Srbije ne postoji ni jasna definicija ruralnih oblasti, pa se naselja i njihovo stanovnitvo klasifikuju
kao urbano i ostalo, a ruralna naselja i ruralno stanovnitvo spadaju u ovu drugu kategoriju.
12
disagregacije statistikih podataka nije mogue ustanoviti koliko se

pogorao poloaj dece iz ruralnih naselja u odnosu na prosek i na
decu iz urbanih naselja.
Pored nezaposlenosti i niskog obrazovanja roditelja, strukture
porodice (jednoroditeljske porodice i porodice sa velikim brojem
dece) i etnike pripadnosti (posebno romskoj zajednici), jedan
od glavnih faktora koji poveavaju rizike od deprivacije i socijalne
iskljuenosti dece predstavlja ivot u ruralnim naseljima, posebno
u jugoistonoj i zapadnoj Srbiji. Podaci ukazuju na neke oblike
zdravstvene, obrazovne i kulturne deprivacije dece i mladih na
selu u odnosu na prosek za Srbiju. Veliki broj seoske dece se
susree sa problemima slabe raznovrsnosti u ishrani (25.2%
seoskih domainstava sa decom), neblagovremene vakcinacije
(10,6%), neodlaska na preventivne i specijalistike preglede (23%),
kupovine odgovarajue odee (30,9%) i materijala za kolu (22.7%),
nemogunosti odlaska na ekskurziju (39,5%), pohaanja dodatne
nastave (36,1%) i nemogunosti kolovanja u drugom mestu.
Iskazano kroz sintetiki indeks deprivacije, sve ovo pokazuje da se
gotovo svako drugo dete na selu (45,1%) suoava sa deprivacijom.
U oblasti obrazovanja socijalna iskljuenost seoske dece se vidi po
nizu indikatora. Obuhvat dece predkolskim obrazovanjem je manji
u selu nego u gradu (2005. godine je opti obuhvat predkolskim
obrazovanjem u Srbiji bio 33,5%, a u selima 14%, prema podacima
iz MICS3, to znai da se razlika poveala u odnosu na 2002.
godinu). Ova razlika je vidljiva i u obuhvatu obaveznim predkolskim
obrazovanjem, iako je ta stopa visoka na nacionalnom nivou, 97,5%
(NPA za decu). Pokrivenost osnovnim obrazovanjem je dobra, ali
meu mladima uzrasta 1519 godina ak 20% njih ne pohaa
srednju kolu, a kao najvaniji razlozi za to navode se nedostatak
interesovanja (u 52% sluajeva) i nedostatak novca (u 24%
sluajeva). U toku FGD se moglo uti i da su standardi kvaliteta u
realizaciji nastave u seoskim osnovnim kolama nii nego u gradskim,
to seosku decu dovodi u loiju poziciju u nastavku kolovanja. Ovo
potvruju rezultati merenja postignua seoske i gradske dece na
testovima iz srpskog jezika i matematike, na kojima seoska deca
u oba predmeta postiu vidno loije rezultate. Gradska deca su iz
srpskog jezika imala 516 poena, dok su seoska deca imala 461 poen,
a iz matematike ove cifre bile su 509, odnosno 466 poena.
13
U oblasti zdravstvene zatite, osim slabijeg obuhvata imunizacijom,

treba naglasiti da 31,5% dece i mladih iz gradskih sredina ima
ispravan, poeljan stav o odgovornosti za sopstveno zdravlje, dok u
vangradskim sredinama takav stav ima samo 16,9% dece.
FGD su pokazale da slaba infrastrukturna razvijenost ruralnih
podruja i nedostatak vannastavnih i vankolskih sadraja znatno
umanjuju socijalnu i kulturnu participaciju seoske dece. U FGD su se
najee spominjali nemogunost pristupa Internetu, nepostojanje
kurseva stranih jezika te kolskih sala za fiziko vaspitanje i sportske
aktivnosti. Ovakvim ogranienjem slobode izbora ve u ranom
uzrastu zapoinje proces socijalnog iskljuivanja seoske dece, a to
u kasnijim fazama ivota suava njihov socijalni prostor, umanjuje
kulturni kapital i oteava im pristup tritu rada.
Deca i mladi na selu shvataju da ih preseljenje u grad najbre izvlai
iz loih ivotnih uslova i da im to prua bolje mogunosti za socijalno
ukljuivanje. Veinu njih u ovakvom nainu razmiljanja podravaju
i roditelji, to direktno doprinosi uspostavljanju negativne spirale
depopulacije i dovodi do nazadovanja ruralnih podruja.
Kvalitet ivota i pristup socijalnim uslugama ena na selu
Bolji kvalitet ivota, vee anse na tritu rada i razvijenije socijalne
usluge podstiu migraciona kretanja enskog stanovnitva od
sela ka gradu. U starosnoj kohorti 7175 godina uee enskog
stanovnitva je 57,7% u urbanim delovima Beograda, a 56,1% u
ruralnim naseljima centralne Srbije. U starosnoj kohorti 2630
godina ta razlika je znatno upadljivija 52,3% u urbanim i 47,0% u
ruralnim naseljima.
Ekonomski poloaj ena je nepovoljan, a pristup uslugama od znaaja
za osnaivanje ekonomske participacije izuzetno je ogranien. U
poreenju sa seoskim mukarcima, meu seoskim enama vee je
uee neaktivnih i nezaposlenih (55% ena prema 39% mukaraca),
neto je manje uee zaposlenih u poljoprivredi i znaajno je nie
uee zaposlenih u nepoljoprivrednim sektorima (20% ena prema
34% mukaraca). Meu zaposlenim enama ak 56,6% je zaposleno
u poljoprivredi. Pored toga, zaposlenost u poljoprivredi gotovo u
potpunosti se odvija u okviru domainstva (tek 2% angaovanih
14
u poljoprivredi ne radi u sopstvenom domainstvu), a veliki broj

ena ima status pomonog lana domainstva, tj. ene izuzetno
retko uestvuju u vlasnitvu nad gazdinstvom i nisu ravnopravne u
odluivanju o proizvodnji i raspodeli prihoda (Cveji et al, 2010).
Usluge podrke u zapoljavanju, jaanju ekonomskih potencijala
ena i njihovih domainstava izuzetno su slabo dostupne u ruralnim
oblastima. ak 76% nezaposlenih ena nije ulo ni za jednu aktivnu
meru trita rada, a tek 13% je uestvovalo u nekom od programa
NSZ i ocenilo da ovi programi nisu poveali njihove mogunosti
da se zaposle. Programi podrke poljoprivrednoj proizvodnji
namenjeni su gazdinstvima, a ene se retko nalaze u ulozi nosioca
poljoprivrednog gazdinstva, zbog ega ne mogu samostalno da
konkuriu za ove programe. U planiranju mera podrke treba imati
na umu i da bi velika optereenost ena obavezama na gazdinstvu i
u domainstvu oteavala njihovo aktivno ukljuivanje u programe.
Uee ena bez obrazovanja ili sa osnovnim obrazovanjem na selu
iznosilo je 2010. godine 60% (Cveji et al, 2010), to predstavlja
poboljanje u odnosu na 70% koliko je izmereno u popisu 2002,
ali je obrazovna struktura seoskih ena starijih od 15 godina i dalje
znatno nepovoljnija u odnosu na seoske mukarce. Obrazovni
programi za sticanje novih znanja i vetina, posebno oni prilagoeni
lokalnim ekonomskim uslovima, uglavnom nisu dostupni enama.
Samo 2,8% nezaposlenih ena pohaalo je neki dodatni oblik
obrazovanja. Meu dodatnim vetinama koje poseduju ene iz
uzorka za istraivanje socijalne iskljuenosti na selu preovlauju
vetine koje nisu adekvatne promenama na tritu rada: 44% ena
je navelo umee tradicionalnih zanata i rukotvorina, dok je 32%
navelo da zna strane jezike, 39% da zna da se slui raunarom, 31%
da poseduje tehnika znanja i vetine, a 15% da zna da upravlja
poljoprivrednim mainama (Cveji et al, 2010). Kada se ovome dodaju
i ocene koje su iznele uesnice FGD da im nije potrebna obuka, nego
samo subvencije drave, uoava se odsustvo svesti o potrebi da se
razvijaju vetine i znanja kako bi se poboljale postojee ili zapoele
nove ekonomske aktivnosti. Ovakva kombinacija nedostatka
obrazovanja, vetina i zainteresovanosti da se one unaprede
proizvodi slabost unutranjih ljudskih resursa koji bi trebalo da
generiu znaajan deo rasta i razvoja u ruralnim oblastima.
15
Dostupnost zdravstvenih usluga je oskudna, svedena na elementarnu

sanaciju zdravstvenih problema, a pokrivenost ena zdravstvenim
osiguranjem nije zadovoljavajua. Meu seoskim enama je 9%
onih koje nemaju zdravstveno osiguranje (Cveji et al, 2010), dok je
u grupi marginalizovanih ena, koje se nalaze u statusu pomonih
lanova domainstva angaovanih iskljuivo u poljoprivredi, uee
osoba bez zdravstvenog osiguranja 14% (Babovi, Vukovi, 2008).
Veina stanovnica ruralnih podruja mora da putuje u grad radi
specijalistikih pregleda, stomatolokih pregleda i kupovine lekova.
Za mnoge od njih to predstavlja prevelik troak u novcu i vremenu, pa
zbog toga odlau preglede i prestaju da brinu o svom zdravstvenom
stanju. Prema Istraivanju zdravlja stanovnika, 6,3% ena iz Srbije
nikada nije posetilo ginekologa. Taj procenat je znaajno vei u
jugoistonoj Srbiji (9,1%) i kod ena iz vangradskih naselja (7,9%).
Znaajno je manji i procenat ena sa sela starosti 4069 godina koje
su obavile mamografski pregled (6,8%) u odnosu na ene u gradskim
naseljima (13,2%). Meu enama starijim od 20 godina onih koje
jednom godinje kontroliu zdravlje kod ginekologa ima 36,4% u
gradskim naseljima i 23,8% u ostalim naseljima. U uzrastu 2069
godina u poslednje tri godine Papanikolau test je uradilo 41,8% ena
iz gradskih naselja i 25,6% iz seoskih (Zdravlje stanovnika Srbije,
2008).
U celom uzorku za istraivanje siromatva i socijalne iskljuenosti u
ruralnim oblastima Srbije 1,9% domainstava prima MOP (ukupno u
Srbiji 2%), 11,3% prima deji dodatak, 3,5% naknadu za tuu negu
i pomo, a 1,2% je primilo jednokratnu optinsku pomo u toku
prethodne godine. Meu enama na selu 37% nikada nije uplaivalo
doprinose za PIO, dok je meu mukarcima ta stopa 24%. Kod ena
koje se nalaze u statusu pomonih lanova domainstva, stanje je jo
nepovoljnije ak 93% ne uplauje penzijsko osiguranje. Kao to se
vidi, usluge socijalne zatite nisu dostupne veini seoske populacije,
koja se tradicionalno u socijalnom obezbeivanju i zbrinjavanju oslanja
preteno na sopstvene resurse. Ta socijalna briga istovremeno troi
ljudske resurse koji bi se mogli angaovati u aktivnostima znaajnim
za unapreenje kvaliteta sopstvenog ivota i razvojnih potencijala
zajednice. Dodatni oteavajui faktori kod jednog dela ruralnog
stanovnitva jesu nepoznavanje prava i procedura prijavljivanja za
odreenu meru socijalne zatite te tradicionalistiki stavovi koji
16
socijalnu pomo oznaavaju kao sramotu, a preputanje brige o

starima nekoj instituciji ili organizaciji kao povredu porodine etike.
Dostupnost usluga koje su znaajne za uspostavljanje zadovo

ljavajueg ivotnog standarda, kvalitetnog ivota i sociokulturne
participacije takoe je veoma slaba. Zbog toga ivot ena i
njihovih porodica obeleava preteno zadovoljavanje osnovnih
egzistencijalnih potreba, sa visoko zastupljenom materijalnom
deprivacijom; participacija u socijalnoj zajednici je povrna, obrasci
kulturne potronje ukazuju na pasivizam i dominaciju stilova ivota
usmerenih na puku reprodukciju.
Deca i ene na selu se suoavaju sa nizom ozbiljnih prepreka u
pristupu vanim socijalnim uslugama, to ih sputava da ostvare
kvalitetnije uslove ivota i da razviju svoje potencijale na osnovu
kojih mogu aktivnije doprineti ne samo sopstvenom blagostanju
ve i razvoju svoje zajednice. Deprivacija je izraena u brojnim
aspektima zadovoljavanja potreba, a veina usluga nije u dovoljnoj
meri dostupna i nije odgovarajueg kvaliteta.
1.4 Najvanije preporuke

Na osnovu istraivanja i analize predlau se sledee najvanije
preporuke:
Definisati multisektorski pristup ruralnom razvoju.
Uspostaviti meusektorsku saradnju u realizaciji politike
ruralnog razvoja.
Planirati odrivu diversifikaciju ruralne ekonomije na
lokalnom nivou.
Omoguiti i promovisati alternativni pristup ruralnih
domainstava tritu kapitala.
Uiniti dostupnim aktivne mere zapoljavanja oblikovane
prema potrebama i potencijalima ena i mladih sa sela.
Podrati i podsticati ensko zadrugarstvo.
Unaprediti ponudu obrazovnih (vannastavnih, vankolskih)
aktivnosti u selima.
Podizati kvalitet osnovnog obrazovanja kako bi deca mogla
lake da se ukljue u srednjokolski sistem.
17
Pojaati rad pedagoko/psiholokih slubi na savetovanju

uenika zavrnih razreda u pogledu nastavka kolovanja.
Formirati lokalne fondove za stipendiranje uenika srednjih
kola i studenata sa sela u skladu sa lokalnim planovima
ruralnog razvoja.
Proiriti kapacitete uenikih domova i internata za
siromanu decu sa sela.
Promovisati znaaj predkolskog obrazovanja i vaspitanja.
Poveati obuhvat ena sa sela zdravstvenim
osiguranjem.
Poveati dostupnost preventivne zdravstvene zatite i
pojaati promociju zdravlja u udaljenim ruralnim oblastima.
Podizati svest o znaaju penzijsko-invalidskog osiguranja i
informisati ene o mogunostima regulisanja ovog oblika
osiguranja.
Poveati dostupnost usluga socijalne zatite.
Poveati broj radnika u Centrima za socijalni rad u skladu sa
potrebama.
18
19
2. Pristup ena i dece iz ruralnih

podruja socijalnim uslugama
Ruralna podruja jo uvek predstavljaju znaajan deo teritorije
Srbije 85% (Bogdanov, N, 2007: 31), a u njima i dalje ivi znaajan
deo populacije Srbije 42%.4 Stoga je pitanje ruralnog razvoja
i blagostanja ruralnog stanovnitva jedno od glavnih pitanja
celokupnog odrivog razvoja Srbije. Meutim, seoska podruja se
suoavaju sa nizom ozbiljnih problema snanom depopulacijom,
ekonomskom nerazvijenou, porastom siromatva i generalno
nepovoljnim uslovima ivota.
Promene tokova migracija izmeu dva poslednja popisa i procene
stanovnitva RZS za 2008. godinu pokazuju opti trend poveanja
uea urbanog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu Srbije
sa 54,5% u 1991. godini na 56% u 2002. godini i na 58% u 2009.
godini. Depopulacija seoskih podruja dovodi do starenja seoske
populacije. Indeks starenja (odnos populacije starije od 60 godina
prema populaciji dece 019 godina) znatno je vii u ruralnoj nego
urbanoj populaciji i iznosi 124,7% prema 97,4%. Pored toga, opti
trend depopulacije sela poprima i rodni karakter, to se vidi iz
podatka da je uee ena u ukupnom stanovnitvu Srbije 51,4%, u
urbanim naseljima 52,3%, a u naseljima klasifikovanim kao ostalo
50%.5 Odstupanja od nacionalnog proseka najupadljivija su u
urbanim delovima Beograda, gde je uee ena 53,5%, i u ruralnim
naseljima centralne Srbije, gde je ovo uee svega 49,9%. to je jo
bitnije, ova pojava dobija na intenzitetu, jer se usmerenost enske
populacije ka gradskoj sredini poveava to je populacija mlaa.
U starosnoj kohorti 7175 godina uee enskog stanovnitva je
57,7% u urbanim delovima Beograda i 56,1% u ruralnim naseljima
centralne Srbije. U starosnoj kohorti 2630 godina ta razlika je
znatno upadljivija 52,3% u urbanim i 47,0% u ruralnim naseljima.
Oigledno je, dakle, da bolji kvalitet ivota, vee anse na tritu rada
i razvijenije socijalne usluge podstiu migraciona kretanja enskog
stanovnitva od sela ka gradu, o emu e kasnije biti vie rei.
4 Republiki zavod za statistiku, Procena stanovnitva, dostupno na adresi: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/stanovnistvo/izbor.htm.
5 Ibid.
20
Ruralna podruja odlikuje i znaajno zaostajanje u razvoju za

urbanim podrujima. Na to ukazuje podatak da je drutveni proizvod
po stanovniku u ovim podrujima za 1/4 nii od nacionalnog
proseka (Bogdanov, 2007: 6365). Privredna struktura ruralnih
podruja Srbije veoma je zavisna od primarnog sektora i jo uvek
se zasniva na iscrpljivanju prirodnih resursa. U ruralnim sredinama
u Srbiji dominira tradicionalna, monofunkcionalna poljoprivreda,
usmerena na rast proizvodnje hrane6. Dominantan deo aktivnog
ruralnog stanovnitva (45%) zaposlen je u poljoprivredi, a porodina
gazdinstva imaju ozbiljne tekoe u pristupu glavnim tritima. Velika
zavisnost ruralnog stanovnitva od zaposlenosti u poljoprivredi
svrstava Srbiju u red zemalja sa najvie poljoprivrednog stanovnitva
u Evropi (Bogdanov, 2007: 32).
Lou posledicu ekonomskog zaostajanja ruralnih podruja u
Srbiji predstavlja i porast siromatva. Kako pokazuje poslednje
istraivanje ivotnog standarda u Srbiji, siromatvo je i dalje
znaajnije rasprostranjeno u ruralnim nego u urbanim sredinama
(9,8% prema 4,3%). tavie, razlike u siromatvu izmeu grada i sela
su produbljene u periodu izmeu dve ankete o ivotnom standardu
(20022007), a na to ukazuje porast odnosa ruralnog siromatva
prema urbanom, sa 1,6 na 2,3. Jedno novije istraivanje siromatva
i socijalne iskljuenosti na selu (Cveji et al, 2010)7 pokazalo je da
se ak 4,8% domainstava u ruralnim oblastima Srbije suoava sa
sve tri dimenzije siromatva (i sa finansijskim siromatvom i sa
materijalnom deprivacijom i sa uslovima deprivacije u naselju).
Veem riziku od siromatva i socijalne iskljuenosti su izloena
poljoprivredna domainstva i samaka domainstva.
Razvoj i ouvanje ljudskih resursa u ruralnim sredinama
predstavljaju jedan od bitnih preduslova za kvalitetan ivot
pojedinaca i domainstava. Ujedno, ljudski resursi su vaan oblik
kapitala za razvoj ruralnih zajednica. Obrazovanost, zaposlenost,
6 Za razliku od ovog tradicionalnog tipa poljoprivrede, karakteristinog za nerazvijena podruja u svetu, razvoj moderne poljoprivrede podrazumeva multifunkcionalnu poljoprivredu. Dokumenti EU definiu multifunkcionalnu poljoprivredu kao onu koja
tei odrivom razvoju u obezbeivanju hrane i drugih netrinih funkcija, kao to su razvoj ruralnih podruja, ivotni standard
stanovnitva i ouvanje ivotne sredine.
7 U ovom istraivanju finansijsko siromatvo je mereno drugaijom metodologijom nego u AS. Linija siromatva je definisana
kao 60% medijane ukupnih prihoda po ekvivalentnom odraslom, a prihodi od naturalne proizvodnje nisu uraunati.
21
zdravstveno stanje i socijalna zatita stanovnika ruralnih naselja

su elementi ljudskog kapitala koji presudno utiu na anse za
ekonomski i socijalni razvoj seoskih zajednica i podruja. Otuda
pristup uslugama kojima se uvaju i unapreuju ovi elementi
ljudskog kapitala ima sutinski znaaj za odranje seoskih zajednica.
2.1. Ekonomski poloaj i participacija

U analizi ekonomskog poloaja i participacije ena i dece na selu
dva aspekta imaju poseban znaaj. Prvi se tie ekonomskog
blagostanja, odnosno ivotnog standarda ena i dece, jer upravo
ivotni standard opisuje osnovne preduslove kvalitetnog ivota
i zadovoljavanja potreba u najirem smislu, ali odreuje i ivotne
anse u razliitim aspektima ukljuivanja u drutvenu zajednicu.
U tom smislu treba obratiti panju na pokazatelje finansijskog
siromatva i materijalne deprivacije. Drugi vaan aspekt tie se
mogunosti i karakteristika ekonomske participacije ena i dece.
Dok je kod ena takva participacija poeljna i treba je osnaivati, kod
dece je ona nepoeljna jer ima oblik dejeg rada, koji je zabranjen
meunarodnim konvencijama i domaim zakonima, ali se u seoskim
sredinama odvija u formi neformalnog porodinog rada, preteno
u poljoprivredi. Ovakav ekonomski angaman dece troi njihove
resurse koje bi trebalo angaovati u obrazovanju kako bi kasnije u
ivotu mogla da ostvare bolju ekonomsku participaciju.
Metodoloki problem sa kojim se suoavaju analize siromatva dece i
ena poiva na injenici da se siromatvo prati na nivou domainstva.
Bez obzira na to o kojoj je metodologiji merenja siromatva re
(apsolutno ili relativno, prema prihodima ili potronji), podaci
postoje za domainstvo kao celinu, a izvan domaaja merenja ostaje
mogua nejednaka dostupnost novca i drugih materijalnih resursa
u domainstvu za njegove pojedine lanove. Na ove nedostatke
ukazali su razliiti pristupi, a posebno feministika ekonomija, u
okviru koje su sprovedena istraivanja kako bi se ispitala unutranja
distribucija resursa u domainstvima. Istraivanja su pokazala da
upravo oni koji imaju manje moi u domainstvu, kao to su ene i
deca, imaju otean pristup novcu i drugim ekonomskim resursima,
posebno, mada ne iskljuivo u siromanim domainstvima (Deere,
Ross, 2010; Chant, 2007; Razavi, 1999).
22
2.1.1. Ekonomski poloaj dece

Anketa o ivotnom standardu stanovnitva iz 2002. godine ukazala
je na to da su deca uzrasta od 6 do 14 godina, pored starijih od
65 godina, starosna kategorija koju siromatvo posebno ugroava
(sa veim udelom stanovnitva koje ivi ispod linije siromatva,
postavljene na ekvivalentnu jedinicu potronje od 2,9 dolara dnevno
po lanu domainstva, u odnosu na prosek u dravi). Praenje
ekonomskog poloaja dece u Srbiji ovom metodologijom, kojom se
meri apsolutno siromatvo, ukazuje na izrazito nepovoljne trendove.
Naime, siromatvo dece do 14 godina najmanje se smanjilo u odnosu
na 2002. godinu, a jaz u odnosu na optu populaciju viestruko se
poveao (Tabela 1).
Tabela 1: Stope siromatva dece
Razlika:
Razlika:
20022007.
ukupna
populacija
(14%) deca
2002.
ukupna
populacija
(6,6%) deca
2007.
Promena
Starost
2002.
2007.
05
12,5
8,7
-3,8
-2,5
2,1
614
14,3
9,5
-4,8
0,3
2,9
1519
14,8
6,2
-8,6
0,8
-0,4
Izvor: Studija o ivotnom standardu. Srbija 20022007.
Detaljnija analiza potronje meu lanovima domainstva, koja

uzima u obzir oblike potronje specifino vezane za potrebe dece,
pokazuje da je siromatvo dece dodatno skriveno unutar domainstva
kao dominantne jedinice analize. Tako se u strukturi potronje kod
najsiromanijih domainstava sa decom javlja situacija da se vie
troi na alkoholna i bezalkoholna pia (5%) i na duvan (3,3%), nego
na obrazovanje dece (3,1%)8. Ovi podaci nagovetavaju mogunost
da se i na druge specifine potrebe dece u domainstvima manje
troi nego na neke potrebe odraslih te da takva situacija nije
8 Stanje dece u Srbiji 2006, UNICEF, 2006, str. 19.
23
svojstvena samo najsiromanijim domainstvima, ve i onima sa

veim finansijskim resursima.
Podaci iz studije o socijalnoj iskljuenosti u ruralnim oblastima
temelje se na bitno razliitoj metodologiji merenja siromatva.9
Ti podaci ukazuju na to da je kod domainstava sa decom najvie
zastupljeno finansijsko siromatvo, potom materijalna deprivacija,
a najmanje deprivacija u naselju10 (Tabela 2).

Tabela 2: Deca i mladi i rasprostranjenost finansijske,

materijalne i deprivacije u naselju (teritorijalne)
Domainstvo
ima dete
starosti
Indikacija finansijskog
siromatva
Indikacija materijalne
deprivacije
Nema
Ima
Ukupno
Nema
Nia
Via
014
57,2
42,8
100
62,0
25,9
12,1
100
1519
59,1
40,9
100
66,9
20,0
13,1
100
Indikacija teritorijalne
deprivacije
Ukupno Nema
Ima
Ukupno
81,9
18,1
100
78,7
21,3
100
Izvor: Cveji et al. (2010)
Merenje specifine deprivacije dece u seoskim domainstvima

pokazuje, meutim, da se gotovo svako drugo dete (45,1%) suoava
s ovim tipom deprivacije, i to relativno retko sa niskim stepenom
(nisku deprivaciju ima 8,7%, srednju 21,5%, a visoku 14,9% dece do
14 godina). Indeks deprivacije potreba dece konstruisan je preko
sledeih indikatora: raznovrsnost ishrane (sa ime se suoava 25,2%
domainstava sa decom), blagovremenost vakcinacije (10,6%),
odlasci na preventivne i specijalistike preglede (23%), kupovina
odgovarajue odee (30,9%) i materijala za kolu (22,7%), mogunost
odlaska na ekskurziju (39,5%), pohaanje dodatne nastave (36,1%) i
mogunost kolovanja u drugom mestu. Kao deprivirana su oznaena
ona domainstva koja se suoavaju sa problemima u vie od etiri
navedena indikatora (Cveji et al, 2010).
9 Za razliku od metodologije AS koja primenjuje mere apsolutnog siromatva preko potronje domainstva, ovde je re o
merama relativnog siromatva koje se registruju preko prihoda, pri emu su sva domainstva iji ukupni prihod po jedinici
potronje iznosi manje od 60% medijane prosenog prihoda po jedinici potronje identifikovana kao domainstva pod
rizikom od finansijskog siromatva.
10 Deprivacija u naselju (teritorijalna deprivacija) meri se indeksom zasnovanom na indikatorima kao to su postojanje i dostupnost ustanova, udaljenost od administrativnog centra, udaljenost uslunih sadraja, percepcija komunalne opremljenosti i bezbednosti naselja.
24
Kvantitativni i kvalitativni11 podaci i analize poloaja dece upuuju na

proireni pojam siromatva, koji obuhvata razliite oblike deprivacije
i socijalne iskljuenosti: obrazovnu, zdravstvenu, socijalnu, kulturnu
i geografsku. To se prepoznaje i istie i u Nacionalnom planu akcije
za decu: Poseban oblik siromatva dece sa specifinim uticajem
na svakodnevni ivot i razvoj dece i prenoenje siromatva izmeu
generacija predstavlja siromatvo sredine, tj. odsustvo socijalnokulturne infrastrukture. Ono se ogleda i u nedostupnosti drutvenih
slubi (zdravstvene usluge, socijalna zatita, obrazovanje, kultura
za decu itd.) (NPA: 20). Navedeni oblici deprivacije i socijalne
iskljuenosti imaju posebnu teinu za decu, jer ukazuju na nemo
gunost ostvarivanja osnovnih prava deteta definisanih Konvencijom
o pravima deteta Ujedinjenih nacija i na njihovo krenje.
Ranija istraivanja su pokazala da ivot na selu, u kombinaciji sa

finansijskom i materijalnom deprivacijom porodice, izlae decu
riziku od eksploatacije njihovog rada. Budui da siromane seoske
porodice zavise od intenzivnog radnog angaovanja svih lanova na
gazdinstvu, rad dece postaje prepreka za ostvarivanje prava deteta
na kolovanje, igru, druenje i slino, ime se ugroavaju i poloaj i
razvoj dece.12 Rezultati Istraivanja o zdravlju koje je sproveo Institut
za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut 2006. godine
pokazuju da seoska deca imaju manje slobodnog vremena za zabavu
jer moraju da pomau na gazdinstvu i u domainstvu (Tabela 3).
Tabela 3. Nain provoenja slobodnog vremena, deca uzrasta
719, gradska i ostala naselja, 2006, u %.
Igra se na kompjuteru
Bavi se individualnim sportom
Pomae u
kui i oko nje
Gradsko
32,3
12,0
26,3
Ostalo
22,4
5,4
34,2
Izvor: Istraivanje o zdravlju stanovnitva Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije

Dr Milan Jovanovi Batut

12 Deji rad u Srbiji, CPD, 2006.
25
Fokusirane grupne diskusije realizovane za potrebe ove analize

potvrdile su da veina dece, pogotovo muke, redovno obavlja
poslove na gazdinstvu i da im to uzima znaajan deo vremena koje
bi deca mogla da utroe na uenje ili druenje. Ipak, mora se rei
da je mehanizam eksploatacije deijeg rada sloen, jer u naem
istraivanju seoska deca svoje obaveze na gazdinstvu ne oseaju kao
nametnute i svi odreda kau da im roditelji dozvoljavaju da ih ne
ispune ako imaju vie da rade za kolu.
2.1.2. Ekonomski poloaj i participacija ena
Prema podacima Ankete o ivotnom standardu, uee ena i
mukaraca meu siromanima u neurbanim podrujima gotovo
je izjednaeno. Podaci iz najnovijeg izvetaja Praenje drutvene
ukljuenosti u Srbiji Republikog zavoda za statistiku i Tima za socijalno
ukljuivanje i smanjenje siromatva Vlade RS ne nude podatke na
osnovu kojih bi se moglo zakljuivati o relativnom siromatvu ena iz
ruralnih sredina u odnosu na mukarce iz ruralnih sredina ili ene iz
urbanih sredina. Prema ovom poslednjem izvetaju, relativna stopa
rizika od finansijskog siromatva u Srbiji iznosila je 2009. godine 17,7%
(obuhvaeni su i prihodi u naturi), pri emu ne postoje znaajne
razlike u stopama rizika od siromatva kod ena i mukaraca, jer stopa
za mukarce iznosi 17,7%, a za ene 17,8%. Prema podacima iz tog
izvetaja, rodne razlike u rizicima od siromatva mogu se uoiti samo
u najstarijoj populaciji (starijoj od 65 godina), u kojoj stopa rizika od
siromatva za mukarce iznosi 16,4%, a za ene 19,5%. Rodne razlike
u rizicima od siromatva su izraenije kada se uporede samaka
domainstva ena i mukaraca. Naime, stopa rizika od siromatva
za samaka muka domainstva iznosi 21,3%, a za samaka enska
domainstva 26,2% (RZS, Tim za socijalno ukljuivanje, 2010: 20).
Kod domainstava samohranih roditelja, meu kojima dominiraju
samohrane majke, postoje znaajno vie stope rizika od siromatva
u odnosu na optu stopu (30,6%). Posmatrano u odnosu na druge
tipove domainstava, nepovoljnije stope se belee samo kod velikih
domainstava branih parova sa troje i vie dece, kod kojih ova stopa
iznosi 32,7% (Ibid, 2010: 21). Pored toga, kada se stope rizika od
siromatva ena i mukaraca posmatraju prema aktivnosti, uoava
se da su u kategorijama zaposlenih i nezaposlenih stope rizika
od siromatva vie kod mukaraca nego ena, kod penzionera su
gotovo izjednaene, dok su kod drugih neaktivnih lica stope rizika od
26
siromatva znaajno vie kod ena nego kod mukaraca. Na osnovu

navedenih podataka moe se pretpostaviti i da su seoske ene koje
pripadaju ovim najugroenijim kategorijama natproseno izloene
rizicima od siromatva. Meutim, rezultati pojedinih istraivanja
ukazuju na posebno nepovoljan materijalni poloaj ena koje se
nalaze u statusu takozvanih pomonih lanova u poljoprivredi, tj.
koje su angaovane kao neplaena radna snaga na gazdinstvu, a koje
se suoavaju sa velikim preprekama u pristupu novcu u domainstvu
(Babovi, Vukovi, 2008).
Kada su u pitanju ekonomska participacija ena i pristup uslugama
znaajnim za njihovo ekonomsko osnaivanje, o tome postoji
neto vie podataka. Prema podacima Ankete o radnoj snazi za
2009. godinu, poljoprivredna zaposlenost uestvovala je u ukupnoj
zaposlenosti ena sa 19%. Istraivanje o socijalnoj iskljuenosti u
ruralnim oblastima Srbije ukazalo je na niz nepovoljnih karakteristika
ekonomske participacije ena. U poreenju sa seoskim mukarcima,
meu seoskim enama vee je uee neaktivnih i nezaposlenih,
neto manje uee zaposlenih u poljoprivredi i znaajno nie
uee zaposlenih u nepoljoprivrednim sektorima (Tabela 4). Meu
zaposlenim enama iz navedenog istraivanja ak 56,6% je zaposleno
u poljoprivredi. Pored toga, zaposlenost u poljoprivredi gotovo u
potpunosti se odvija u okviru domainstva (tek 2% angaovanih u
poljoprivredi ne obavlja taj rad u sopstvenom domainstvu).
Tabela 4: ene i mukarci iz ruralnih

podruja prema aktivnosti, 2009.
ene
Mukarci
Zaposleni van poljoprivrede
19,7
33,5
Zaposleni u poljoprivredi
25,6
27,5
Nezaposleni
9,0
7,4
Neaktivni
45,7
31,6
Ukupno
100
100
Izvor: Cveji et al, 2010.
27
Meu enama zaposlenim van poljoprivrede najbrojniju kategoriju

prema zanimanju predstavljaju kvalifikovane radnice (43% ena
zaposlenih van poljoprivrede). Glavni sektori u kojima se koncentriu
ene jesu trgovina (preko treine zaposlenih) i industrija (vie od
petine) (Cveji et al, 2010).
ene ine vie od polovine nezaposlenih u ruralnim sredinama
(55%). Posmatrano prema starosti, uoava se da mlae starosne
kohorte (1534 godina) ine vie od polovine nezaposlenih (55%).
Gotovo treinu nezaposlenih (30%) ine osobe bez kvalifikacija.
Dakle, starost, pol i obrazovanje u znaajnoj meri odreuju anse
za ukljuivanje na trite rada. U grupama u kojima se koncentriu
karakteristike koje poveavaju rizike od iskljuenosti sa trita rada
zapaaju se veoma nepovoljne strukture prema aktivnosti. Tako su,
recimo, anse za zapoljavanje mladih ena starosti 2024 godine,
bez kvalifikacija, izrazito niske. One uglavnom i ne izlaze na trite
rada, o emu svedoi podatak da u ovoj kategoriji uee neaktivnih
lica iznosi ak 74%.
Izloeni podaci ukazuju na to da ekonomsku participaciju seoskih
ena u Srbiji odlikuje niz potekoa. Tekoe se ogledaju u znaajno
niim ansama za zapoljavanje u nepoljoprivrednim sektorima
ekonomije, u radnom angaovanju u nisko produktivnim radnim
aktivnostima u okviru poljoprivredne proizvodnje porodinog
gazdinstva i u estom angaovanju u ulozi takozvanih pomonih
lanova u poljoprivrednoj proizvodnji porodinog gazdinstva, to
podrazumeva viestruko deprivilegovan poloaj u sferi rada.
Najgora opcija je biti domaica na selu. Zato to mnogo radimo, a nita
ne zaraujemo. Da imamo u selu gde da se zaposlimo, pa se vratimo kui.
(Uesnica enske FGD iz Valjeva)
Ako je zaposlena i radi 8 sati, ne moe i na poljoprivredi da radi. A ne mogu
i jedno i drugo. Svaka ena treba da radi i ima svoj dinar. 15.000, 15.000,
znai svaki dinar. (Uesnica enske FGD iz Velikog Gradita)
Meni je mnogo teko, ali sam se navikla. Radim po ceo dan, od 6 do pola 11
uvee. (Uesnica enske FGD iz Velikog Gradita)
Ustanemo ujutro u 6, a legnemo uvee u 12 i ne stignemo sve. Takav je ivot
na selu. (Uesnica enske FGD iz Valjeva)
28
Raznovrsni faktori proizvode prikazane probleme iskljuenosti

sa trita rada velikog broja ruralnih ena. Odsustvo razvoja
nepoljoprivrednih delatnosti u ruralnim sredinama, nepovoljna
infrastrukturna opremljenost seoskih zajednica, udaljenost od
gradskih, a time i industrijskih i uslunih centara predstavljaju
samo neke od sistemskih faktora koji stvaraju male anse za
njihovo ukljuivanje u nepoljoprivredne sektore ekonomije. Zbog
toga dostupnost usluga zapoljavanja, obuke i obrazovanja ima
izuzetan znaaj za zapoljavanje, jer nosioci razvoja poljoprivrede
i diversifikacije ruralne ekonomije pre svih treba da budu sami
stanovnici ruralnih zajednica, to znai i ene. Meutim, u aktuelnim
uslovima programi zapoljavanja nisu dostupni seoskim enama.
Naime, rezultati istraivanja pokazuju da politika podsticanja
zapoljavanja u znaajnoj meri zaobilazi ruralne sredine. Nezaposlene
ene iz ruralnih sredina ne samo da imaju otean pristup tritu
rada ve i merama kojima se unapreuju mogunosti zapoljavanja
stanovnitva, a koje se u razliitim formama sprovode preko
Nacionalne slube za zapoljavanje. ak 76% nezaposlenih ena nije
ulo ni za jednu aktivnu meru trita rada, a tek 13% je uestvovalo
u nekom od programa NSZ i ocenilo da ovi programi nisu poveali
njihove mogunosti da se zaposle (Cveji et al, 2010).
Napokon, programi podrke poljoprivrednoj proizvodnji
namenjeni su gazdinstvima, a ene se retko nalaze u ulozi nosioca
poljoprivrednog gazdinstva, zbog ega ne mogu autonomno ni
da konkuriu za ove programe. Osim toga, ene pokazuju i slabu
sklonost za preduzetnitvo i samozapoljavanje, ali su spremnije
da se ukljuuju u forme zadrunog tipa, bar kada je re o enama
koje rade kao pomoni lanovi na porodinom gazdinstvu (Babovi,
Vukovi, 2008).
2.2 Obrazovanje
Ljudske resurse u seoskim podrujima odlikuje nepovoljnija
obrazovna struktura u poreenju sa urbanim. Udeo nepismenih
u negradskim naseljima je 5,9% (u gradskim 1,6%), a osoba bez
zavrene osnovne kole ak 35,6% (u gradskim naseljima 11,2%),
pri emu su ove razlike izraenije u centralnoj Srbiji (37,9% prema
10%) nego u Vojvodini (29,5% prema 14,2%). To ukazuje na znaaj
29
regionalnih varijacija u tokovima urbanizacije uopte i urbanizacije

sela posebno, poveanja dostupnosti kola preko razvoja putne
infrastrukture itd. (Stankovi 2006: 177).
U metodologiji praenja socijalne iskljuenosti koja se primenjuje
u EU jedan od najvanijih indikatora iskljuenosti iz obrazovnog
sistema predstavlja rano naputanje kole, odnosno prekidanje
kolovanja nakon zavretka osnovnog obrazovanja. U populaciji iz
uzorka za istraivanje socijalne iskljuenosti na selu proporcija osoba
koje su napustile kolovanje, a da nisu zavrile bar osnovnu kolu
u populaciji starijoj od 15 godina izrazito je visoka iznosi 43,5%.
Kada su u pitanju razlozi za rano naputanje kolovanja, uoavaju
se znaajne razlike meu generacijama. Za stariju populaciju razlozi
su preteno bili spoljne prirode, odnosno pritisak porodice da
se napusti kola zbog angaovanja u radu na gazdinstvu ili zbog
kulturne prakse zasnovane na stavu porodice da dalje kolovanje
nije potrebno. Za mlau populaciju razlozi su ee individualni i
pokazuju se u nezainteresovanosti za kolovanje. Podaci ukazuju na
to da su ovi vrednosni stavovi, odnos prema obrazovanju i percepcija
znaaja obrazovanja, najei razlozi za rano prekidanje kolovanja,
a da su finansijski razlozi manje zastupljeni.
2.2.1 Pristup seoske dece obrazovnim uslugama
U istraivanju siromatva i socijalne iskljuenosti na selu (Cveji et
al, 2010) zabeleena je rasprostranjenost ustanova za predkolsko
i osnovno obrazovanje i vaspitanje. Na nivou celog uzorka
registrovano je da osnovne kole postoje u 82% sela, a obdanita
u 39%. U pogledu zastupljenosti ovih ustanova postoje ogromne
regionalne razlike.
30
Tabela 5. Distribucija obdanita i osnovnih kola u ruralnim

podrujima, po regionima
UKUPNO
Vojvodina
Centralna
Srbija
Zapadna
Srbija
Jugoistona
Srbija
Sela u kojima
postoji obdanite
39%
81%
37%
13%
22%
Sela u kojima
postoji osnovna
kola
82%
85%
92%
60%
87%
injenica da u Srbiji oko 60% svih kola ine seoske kole koje
pohaa svega 6% dece govori da obrazovanje seoske dece u
uslovima depopulacije ruralnih sredina predstavlja veliki pritisak
na obrazovni sistem, pre svega u pogledu finansiranja. To veoma
oteava reavanje problema u osnovnom obrazovanju seoske dece.
Na primer, Gornje Leskovice imaju etiri aka, a dva radnika plaaju.
(Uesnik FGD za institucije i organizacije iz Valjeva)
Problem je to se broj dece stalno smanjuje. Ne znam kako se plaaju
uitelji, ali ako ima i jedno dete u planinskom selu, uitelj ide tamo. U tim
selima ima samo etiri razreda. A od petog razreda, majka obavezno mora
da doe u Pirot, jer je dete isuvie malo da bi stanovalo samo... Tako se
krnje porodice, jer je ena odsutna iz domainstva. Takoe, usled toga
poveavaju se trokovi porodice, jer se smanjuje proizvodnja (manje ovaca,
na primer). (Uesnica FGD za institucije i organizacije iz Pirota)
Obuhvat dece predkolskim obrazovanjem u Srbiji iznosio je 46,9%

na uzrastu 35,5 godina 2007/2008. godine (Praenje socijalne
iskljuenosti u Srbiji, 2010), to je slino obuhvatu u regionu, ali je
u porastu (2005. godine obuhvat je bio 33,5%, prema istraivanju
MICS3). Meutim, postoji velika razlika u pohaanju predkolskih
ustanova izmeu urbanih i ruralnih naselja (2005. godine opti
31
obuhvat je bio 33,5%, a u selima 14%, prema istraivanju MICS3)

i ta razlika se poveala u odnosu na 2002. godinu. Kod urbane
populacije se udaljenost obdanita kao razlog to dete ne pohaa
obdanite javlja u 1,2% sluajeva, a u naseljima klasifikovanim kao
ostalo u 25,7% sluajeva.
Sa druge strane, istraivanje socijalne iskljuenosti na selu pokazalo
je da je nepohaanje predkolske ustanove manje povezano sa
postojanjem objekta u selu, a vie sa stavom roditelja o potrebi
predkolskog obrazovanja. U domainstvima iz sela u kojima postoje
obdanita, 78% domainstava koja ne daju decu u obdanite kao
razlog je navelo da za tim nema potrebe, jer ukuani brinu o deci
(Cveji et al, 2010).
Ohrabruje injenica da je obuhvat obaveznim pripremnim
predkolskim programom veliki u kolskoj 2008/2009. godini je bio
97,6%. Meutim, obaveznim predkolskim programom najmanje su
obuhvaena deca iz neurbanih naselja. Ovaj problem je konstatovan
u NPA, gde se ukazuje na to da je obuhvat seoske dece predkolskim
vaspitanjem posebno nizak (NPA: 27). U odnosu na podatke iz 2002.
godine produbile su se razlike u pohaanju obdanita u odnosu na
tip naselja (Praenje socijalne iskljuenosti u Srbiji, 2010).
Naa deca nikada nisu imala vrti, to je velika greka. Da smo imali
vrti, deca ne bi toliko bila uskraena, a i jedna osoba bi dobila posao.
(Uesnica enske FGD u Velikom Graditu)
Osnovnokolsko obrazovanje, budui da je obavezno, ima najvei

obuhvat i taj obuhvat najmanje zavisi od prostorne varijable 2%
dece sa sela ne pohaa osnovnu kolu. Pokrivenost sela osnovnim
kolama je dobra, a udaljenost se veoma retko navodi kao razlog
za nepohaanje (Cveji et al, 2010). Nepohaanje i naputanje
osnovne kole vie je povezano sa etnikom pripadnou (posebno
kod romske dece), siromatvom porodice i potrebom da dete radi.
Meu mladima uzrasta 1519 godina ak 20% ne pohaa srednju
kolu, a kao najvaniji razlozi za to navode se nedostatak interesovanja
32
(u 52% sluajeva) i nedostatak novca (u 24% sluajeva) (Cveji et

al, 2010). Nepohaanje kole pokazuje znaajne regionalne razlike:
u najnerazvijenijim optinama, kao to su Trgovite, Medvea i
Preevo, znatno je nia stopa pohaanja osnovne kole (preko
10%) u odnosu na republiki prosek, dok su u nekim optinama,
kao to su na primer agubica, Trgovite i Tutin, stope pohaanja
srednje kole dvostruko nie u odnosu na prosek u Srbiji (Stanje
dece u Srbiji 2006). Sa druge strane, kvalitativna istraivanja sa
siromanom decom ukazuju na to da se neka seoska deca suoavaju
sa ozbiljnim preprekama u pristupu kolama, koje se tiu udaljenosti
kola i nepostojanja prevoza.13 Prema nalazima istraivanja o
socijalnoj iskljuenosti u ruralnim oblastima Srbije (Cveji et al,
2010) takve dece ima 5%. Ona na putu do kole i od kole provode
preko 2 sata dnevno (ponekad i 4 sata),14 to im u kombinaciji sa
vremenom provedenim u koli, uenjem i radom u domainstvu
ne ostavlja nimalo slobodnog vremena za odmor, igru i druenje.
Takva situacija vodi do fizike iscrpljenosti i socijalne deprivacije i
iskljuenosti dece.15 I FGD raene za potrebe ove analize pokazale
su da u funkcionisanju seoskih kola mogu postojati velike razlike,
u rasponu od kole u kojoj postoje vannastavne aktivnosti i u kojoj
pedagog aktivno radi na vaspitanju i usmeravanju dece do kole
u koju deca putuju preko 2 sata (a zimi povremeno i izostaju zbog
neprohodnosti puteva) i nose vodu za pie u flaicama jer celo selo
ima problem sa vodosnabdevanjem.

14 ak 5% dece sa sela provede na putu do kole i od kole izmeu 2 i 3 sata (Cveji et al, 2010).
33
Meni je kola udaljena 20 km ukupno, do stanice imam 11 km. Kreem u

5, na stanici sam u 7, ekam autobus 15 minuta. Nekad usled jakog vetra
doe do formiranja snenih nanosa i ne moe da se proe. (Dete iz Valjeva,
1214 godina)
Ne svia mi se to smo trenutno druga smena. Naporno je. Idemo u 12 h,
a vraamo se u 21 h, takav je prevoz. Tada ne moemo da uimo, umorni
smo, moramo da spavamo. Ujutro kad ustanemo ve moramo da krenemo.
(Dete iz Vrca, 1419 godina)
Pomaem tati oko poljoprivrednih poslova, a i oko stoke, skoro
svakodnevno. (Dete iz Vrca, 1214 godina)
Ja bih voleo da upiem elektrotehniku, ali nemam vremena. Puno radim, a
i dosta pomaem mojima kui (Dete 14-19 iz Valjeva)
Drugi vaan aspekt obrazovanja u kojem se prepoznaju problemi,

uz dostupnost, jeste i kvalitet. Veina roditelja, a i sama deca, u
sistemu obrazovanja vide najlaku mogunost da se u socijalnom i
prostornom smislu premeste iz seoske sredine i da poveaju svoje
anse za ekonomski i drutveni napredak. I ovde pred seoskim decom
stoje prepreke. Jedan vaan oteavajui faktor je finansijske prirode,
a drugi se odnosi na standarde kvaliteta u seoskim osnovnim kolama
i zahteve koji se postavljaju pred seosku decu. Ove standarde neki
roditelji ocenjuju kao nie nego u gradskim kolama, to seoskoj
deci daje slabiju poetnu poziciju u nastavku kolovanja. Ovakvu
percepciju potvruju i rezultati nacionalnog testiranja uenika IV
razreda osnovnih kola.
Tabela 6. Rezultati testiranja iz srpskog jezika
i matematike, urbana i ostala naselja, 2007.
Srpski, poeni
Srpski, %
Matematika,
poeni
Matematika, %
Srbija
500
67,2
500
59,5
Grad
516
70
509
61
Selo/ostali
461
59
466
52
Izvor: Ivi, 2009.

34
Ovome moemo da dodamo i nalaz iz evaluacije postignua uenika

kombinovanih razreda iz seoskih sredina u Rakom okrugu. Ovo
istraivanje je pokazalo da se, kada se pogleda procenat uenika
koji nisu uspeli da dostignu ni najnii nivo E na testu iz matematike,
uoava velika razlika u odnosu na nacionalni nivo i Raki okrug.
Naime, u ispitanim kombinovanim odeljenjima 45% uenika nije
uspelo da dostigne ni nivo E iz matematike. Slini nalazi su dobijeni i
za srpski jezik, s tom razlikom da nivo E iz srpskog jezika nije dostiglo
51% uenika iz ispitanih odeljenja (Aktivno uenje u kombinovanim
odeljenjima, 2005).
Nema dovoljno nastavnika, iz istorije ekamo da nam doe nastavnica pa
je to privremeno, a iz matematike su odeljenja spojena tokom cele godine.
(Dete iz Vrca, 1214 godina)
Jako malo dece koja su zavrila nau seosku kolu je zavrilo fakultet. Zato
to, to je moje lino miljenje, da su u samom startu mnogo manje nauili
nego deca u gradskim kolama. (Uesnica enske FGD iz Valjeva)
Podaci Ankete o ivotnom standardu ukazuju na to da deca iz

negradskih naselja u manjem procentu pohaaju srednju kolu u
poreenju sa decom iz urbanih naselja. Podaci takoe ukazuju na to
da se izmeu gradske dece i dece iz ostalih naselja uoava segregacija
prema tipu srednjokolskog obrazovanja. Kao to se moe videti
iz naredne tabele, meu decom iz ostalih naselja ima manje onih
koji pohaaju gimnazije, a vie onih koji pohaaju trogodinje i
etvorogodinje srednje strune kole.
35
Tabela 7. Deca starosti 1519 godina prema tipu kole

koju pohaaju, 2007, u %
Tip naselja
Urbano
Ostalo
Ne pohaaju kolu
13,9
20,7
Osnovna kola
8,9
7,7
Srednja struna 1 godina
1,3
1,6
Srednja struna 2 godine
0,3
0,4
10,2
14,6
41,4
45,5
Srednja umetnika
1,4
1,6
Specijalna kola
0,3
0,5
Gimnazija
22,0
6,7
Jednogodinje specijalistiko
obrazovanje nakon srednje
kole
0,3
0,7
Izvor: RZS, AS 20022007: 252.
2.2.2 Pristup seoskih ena obrazovanju i obukama

Obrazovna struktura seoskih ena izrazito je nepovoljna. U dananjim
generacijama dece i mladih obuhvat deaka i devojica osnovnim
i srednjim obrazovanjem gotovo je izjednaen. tavie, uoavaju
se tendencije preokretanja rodne neravnotee na tetu deaka i
mladia sa sela, koji u manjem procentu uspeno zavravaju kolu
u odnosu na devojice i devojke iz ruralnih sredina (Vlada RS, UN,
2009). Meutim, karakteristike obrazovne strukture populacije
starije od 15 godina pokazuju da se jo uvek ispoljavaju znaajne
rodne razlike prema obrazovanju. Prema podacima iz popisa 2002.
godine, preko 70% seoskih ena bilo je bez kvalifikacija (bez kole,
sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem ili samo sa zavrenom
osnovnom kolom). Sudei prema novijim podacima, u proteklih
osam godina dolo je do poboljanja, jer je uee ena bez
36
obrazovanja ili sa osnovnim obrazovanjem palo na 60% (Cveji et al,

2010), ali je obrazovna struktura seoskih ena starijih od 15 godina i
dalje znaajno nepovoljnija u odnosu na seoske mukarce.
Meu enama koje nisu zavrile srednju kolu, u 18,5% sluajeva
razlog za to bio je pritisak porodice da ostanu i rade u domainstvu
ili na poljoprivrednom imanju, dok je u 26% sluajeva razlog
bio tradicionalistiki stav porodice da im nije potreban vii nivo
obrazovanja. U 18% sluajeva razlog je bio nedostatak novca, za
10% ena razlog je bilo rano sklapanje braka i briga o porodici, dok
su ostale navele druge razloge.
Pored toga, samo 2,8% nezaposlenih ena pohaalo je neki dodatni
oblik obrazovanja, a one koje nisu pohaale dodatno obrazovanje
kao najei razlog navodile su nedostatak novca (u 40% sluajeva),
nedostatak interesovanja (26%), udaljenost (6%) i nedostatak
ponude odgovarajuih kurseva (9%). Meu dodatnim vetinama
koje poseduju ene iz uzorka preovlauju vetine koje nisu
adekvatne promenama na tritu rada: 44% ena je navelo umee
tradicionalnih zanata i rukotvorina, 32% da zna strane jezike, 39%
da zna da se slui raunarom, 31% da poseduje tehnika znanja i
vetine, a 15% da zna da upravlja poljoprivrednim mainama.
U celini gledano, obrazovni kapital seoskih ena je nizak, a mogunosti
za sticanje dodatnih znanja i vetina krajnje oskudne. Poto sredina
nije podsticajna, slaba je i motivacija za dodatno obrazovanje, pa
su ene sklonije da usvajaju vetine koje po inerciji mogu da naue
preko svojih neposrednih socijalnih mrea (uglavnom vetine koje
imaju neposredan praktini znaaj).
Fokusirane grupne diskusije su potkrepile ove nalaze. Pod pritiskom
poslova i obaveza seoske ene su slabo motivisane da nastupe
aktivnije na tritu rada. Veina njih nije na evidenciji NSZ niti trai
posao na drugi nain, a uglavnom nisu spremne ni da se ukljue u
obuke za sticanje dodatnih vetina i znanja. Na pitanje o spremnosti
da se udruuju i povezuju kako bi diversifikovale svoje ekonomske
aktivnosti i poboljale prihode reaguju pozitivno, prihvatajui
tu ideju, ali realistino procenjuju da je pronalaenje trita za
proizvode i usluge veliki problem, to umanjuje njihovu motivaciju i
za ovu aktivnost.
37
Ma znali bi mi to da unapredimo kada bi imali zaradu od toga. Bez

predavanja, jeste. Ali kad nema zaradu, onda... Ne treba nam nikakvo
predavanje! Otkupe oni, ali ne plate kako treba! (Uesnica enske FGD
iz Valjeva)
2.3 Zdravlje i zdravstvena zatita

Zdravstvena zatita podrazumeva nekoliko bitnih aspekata u kontekstu
analize socijalne iskljuenosti: dostupnost usluga zdravstvene zatite
u lokalnoj zajednici, obuhvat populacije zdravstvenim osiguranjem
i pristup uslugama zdravstvene zatite. Istraivanjem siromatva
i socijalne ukljuenosti u ruralnim oblastima Srbije utvreno je
da u 41% sela iz uzorka postoji ambulanta. Meutim, kao i kod
obrazovnih ustanova i drugih usluga, postoje znaajne regionalne
razlike. ak 87% sela iz Vojvodine ima ambulantu, dok u centralnoj
Srbiji ambulanta postoji u 33% sela, u zapadnoj Srbiji u 27% sela,
a u jugoistonoj Srbiji u 20% sela iz uzorka. Stoga ne udi podatak
da je 41% ispitanika istaklo da ih ivot u datom naselju spreava da
poseuju lekara u meri u kojoj je potrebno i kada je potrebno.
Podaci iz AS prikupljeni 2007. godine pokazuju da je zdravstveno
neosiguranih graana bilo 10,6% u ruralnim podrujima (definisano
prema metodologiji OECD), a 3,5% u urbanim podrujima. Prema
podacima istraivanja o siromatvu i socijalnoj iskljuenosti, u ruralnim
oblastima Srbije neto vie od 12% ispitanika nema zdravstveno
osiguranje. Razlike u zastupljenosti lica bez zdravstvenog osiguranja
javljaju se i izmeu regiona. U Vojvodini je zabeleeno najnie uee
osoba bez zdravstvenog osiguranja, a u jugoistonoj Srbiji najvie.
Velike razlike se javljaju izmeu siromanih domainstava i onih
koja to nisu: kod prvih uee osoba bez zdravstvenog osiguranja
u uzorku iznosi 22%, a kod drugih 7,8%. Kao ishod ovakvog stanja
imamo situaciju da meu ispitanicima koji su svoje zdravstveno
stanje opisali kao loe 13% nije posetilo lekara u poslednjih godinu
dana.
38
2.3.1 Zdravlje seoske dece i dostupnost zdravstvenih usluga

Od indikatora za procenu i praenje zdravstvenog stanja dece koji
se obino koriste neki mogu biti direktnije povezani sa ivotom u
ruralnim podrujima: obuhvat potpunom imunizacijom, redovnost
leenja obolelih od hroninih bolesti, korienje zdravstvenih usluga
te udaljenost i dostupnost zdravstvenih slubi.
Stopa smrtnosti odojadi i stopa smrtnosti dece do 5 godina starosti
konstantno opadaju: kod odojadi sa 10,6 u 2000. godini na 6,7 u
2008. godini, a kod dece do 5 godina sa 11,6 u 2002. godini na 7,8
u 2008. godini. Ove stope su, meutim, i dalje vie od evropskog
proseka (Praenje socijalne iskljuenosti u Srbiji, 2010: 30). Prema
rezultatima istraivanja MICS3, procenat potpuno vakcinisane dece
u skladu sa preporuenom dinamikom u Srbiji je 2005. godine bio
60%. Meutim, dok je 62% dece koja ive u gradskim naseljima
primilo sve preporuene vakcine, takve dece je u seoskim oblastima
bilo tek 52%. Obuhvat punom imunizacijom raste sa stepenom
obrazovanja majke i boljim materijalnim statusom porodice, dok
se kao posebno ugroena po ovom pokazatelju izdvajaju deca koja
ive u romskim naseljima, kod kojih je samo 27% primilo sve vakcine
(MICS3).
Jedna etvrtina akutno bolesne dece nije koristila zdravstvene
usluge tokom 2007. godine. Stanovnici seoskih sredina ee nego
stanovnici gradskih sredina navode nedostatak finansijskih sredstava
kao razlog zato nisu koristili zdravstvene usluge (preko dva puta
9% prema 4%), dok su osobe koje ive ispod linije siromatva to
navele ak tri puta ee od proseka u Srbiji (Studija o ivotnom
standardu, 20022007).
Deca uglavnom navode da su u koli sluala predavanja o
zdravstvenim rizicima, ali podaci govore da je taj procenat ipak
vei u gradskim nego u seoskim sredinama. Savet za promenu stila
ivota primilo je 51,3% gradske dece u odnosu na 43,3% dece iz
vangradskih naselja.
Dece i mladih iz gradskih sredina koji imaju ispravan, poeljan stav o
odgovornosti za sopstveno zdravlje ima 31,5%, dok u vangradskim
sredinama takav stav ima samo 16,9%.
39
Kvantitativni podaci na nivou republikog proseka skrivaju specifini

zdravstveni status, potrebe i deprivaciju dece, posebno one iz
izolovanih i siromanih ruralnih naselja. Iskazi ispitanika, roditelja
i dece otkrivaju veliki broj tekoa u ostvarivanju prava deteta na
adekvatnu zdravstvenu zatitu. Osnovni problem u zdravstvenoj
zatiti dece koji navode ispitanici u seoskim domainstvima u
kojima ive siromana deca predstavlja udaljenost i nepristupanost
zdravstvenih ustanova. Pored toga, ambulante u selima su ili van
funkcije ili rade povremeno, kao i apoteke. U ovom kontekstu
posebno treba istai da se veoma malo zna o tekoama sa kojima
se susreu deca sa invaliditetom.
2.3.1 Zdravlje seoskih ena i dostupnost zdravstvenih usluga
Prema subjektivnoj oceni, 25% ispitanica iz istraivanja o socijalnoj
iskljuenosti u ruralnim oblastima je loeg i vrlo loeg zdravlja, 38%
prosenog, a 37% dobrog i vrlo dobrog zdravlja. Takoe 34% ispitanica
navelo je da boluje od neke hronine bolesti (najee kardiovaskularne). Meu ispitanicama koje su svoje zdravstveno stanje
opisale kao loe, njih 10% nije posetilo lekara u poslednjih godinu
dana. Finansijski razlozi navode se kao prepreka za zadovoljavajuu
zdravstvenu zatitu u preko 30% takvih sluajeva. Vie od polovine
ena iz uzorka nije posetilo ginekologa u poslednje dve godine.
Prema Istraivanju zdravlja stanovnika, 6,3% ena iz Srbije nikada
nije posetilo ginekologa. Taj procenat je znaajno vei u jugoistonoj
Srbiji (9,1%) i kod ena iz vangradskih naselja (7,9%). Znaajno je
manji i procenat ena sa sela starosti 4069 godina koje su obavile
mamografski pregled (6,8%) u odnosu na ene u gradskim naseljima
(13,2%). Meu enama starijim od 20 godina onih koje jednom
godinje kontroliu zdravlje kod ginekologa ima 36,4% u gradskim
naseljima i 23,8% u ostalim naseljima. U uzrastu 2069 godina u
poslednje tri godine Papanikolau test je uradilo 41,8% ena iz gradskih
naselja i 25,6% iz seoskih (Zdravlje stanovnika Srbije, 2008).
Zdravstvena zatita, kao vaan aspekt ljudskog kapitala, zavisi od
dostupnosti zdravstvenih usluga, ali i od mogunosti ostvarivanja
zdravstvenog osiguranja, koje veliki broj ena nema zbog
neformalnog ekonomskog poloaja. Meu mukarcima ima vie
osoba bez zdravstvenog osiguranja (15%) nego meu enama (9%)
40
(Cveji et al, 2010), dok u grupi marginalizovanih ena koje se nalaze

u statusu pomonih lanova domainstva angaovanih iskljuivo u
poljoprivredi uee osoba bez zdravstvenog osiguranja iznosi 14%
(Babovi, Vukovi, 2008).
Meu enama koje nemaju zdravstveno osiguranje 10% je navelo
da nije informisano kako moe da ga ostvari, 63% je navelo da nema
osnova po kome bi ga ostvarilo, dok su ostale navele druge razloge.
Ove ispitanice se u 35% sluajeva lee same, u 38% sluajeva
lee se u lokalnoj ambulanti, a ostale plaaju privatne zdravstvene
usluge.
Fokusirane grupne diskusije sprovedene sa enama na projektu
Odrivi turizam za ruralni razvoj pokazuju da se u korienju
zdravstvenih usluga kao problemi istiu udaljenost, trokovi
putovanja, vreme koje je potrebno odvojiti za odlaske, ekanje u
redovima, cena pregleda i intervencija u privatnim ambulantama,
kao i cena lekova. Poput drugih aspekata ivota, i ovde su slaba
infrastrukturna opremljenost, udaljenost od centra i loa materijalna
situacija uzroci za pojaanu socijalnu iskljuenost. Neodgovarajua
dostupnost zdravstvene zatite utie ne samo na potencijal ena
da se ekonomski angauju ve i na elementarne preduslove za
kvalitetan ivot.
2.4 Socijalna zatita seoskih porodica

Neodgovarajua dostupnost usluga socijalne zatite u ruralnim
podrujima ogleda se u smanjenim mogunostima seoskih porodica
da ostvare pravo na penzijsko osiguranje i pravo na razliite oblike
materijalne pomoi, kao i u slabijoj dostupnosti usluga podrke za
razliite oblike problema u porodici.
Meu licima starijim od 65 godina u ruralnim oblastima Srbije 18% ne
prima penziju, a poseban problem predstavlja to to 12% starakih
domainstava nije ostvarilo pravo na penziju (Cveji et al, 2010). U
uslovima nepostojanja penzija i smanjenih sposobnosti angamana
na gazdinstvu, ova domainstva su izloena visokim rizicima od
siromatva. Uplaivanje penzijsko-invalidskog osiguranja povezano
je sa ivotnim standardom domainstava u kojima ispitanici ive.
Tako ak 70% pojedinaca iz siromanih domainstava ne uplauje
ovo osiguranje, dok meu ispitanicima iz domainstava iznad linije
41
siromatva takvih ima 49%. Osim zaposlenih u nepoljoprivrednim

delatnostima, seoska populacija je vrlo slabo obuhvaena ovim
oblikom osiguranja.
Posebno zabrinjava niska pokrivenost ena penzijsko-invalidskim
osiguranjem, zbog ega one nisu zatiene od rizika invaliditeta i
rizika uslovljenih starou. Kao to je ranije reeno, ene imaju manje
anse da se zaposle izvan gazdinstva, a kada je potrebno uplaivati
poljoprivredne penzije, one se nalaze nie na listi prioriteta nego
muki lanovi domainstva, sudei po njihovoj slabijoj pokrivenosti
penzijskim osiguranjem (Tabela 8).
Tabela 8: Uplaivanje PIO osiguranja kod ena i
mukaraca na selu, u %
Uplaivanje PIO osiguranja
ene
Mukarci
Sami uplauju
13
20,1
Uplauje poslodavac
22,5
29,3
Ne uplauju, ali nekada jesu
27,3
26,5
Nisu nikad ni uplaivali
37,3
24,2
Ukupno
100
100
Kod ena koje se nalaze u statusu pomonih lanova domainstva

stanje je jo nepovoljnije ak 93% ne uplauje penzijsko osiguranje.
Meu enama koje ne uplauju penzijsko osiguranje 80% tvrdi da je
razlog tome nedostatak novca, 14% tvrdi da ne zna na koji nain bi
moglo da to ini, a 5% tvrdi da nema osnova za to jer niko u porodici
nije registrovani poljoprivrednik.
Fokusirane grupne diskusije pokazale su da su ene i mukarci sa
sela koji su zaposleni u poljoprivredi zabrinuti kako e preivljavati u
starosti. Meutim, mnogi nisu motivisani da uplauju PIO, bilo zato
to nemaju dovoljno finansijskih prihoda da to uine bilo zato to
veruju da e iznos penzije koji e dobijati u starosti biti nedovoljan
da ih zatiti od siromatva.
42
Neki da, neki ne. Strano, da treba uplaivati, a ko posle da ivi od 8.000
dinara. Ja imam bolesnu baku kui, za lekove samo treba 16.000 dinara.
(Uesnik FGD sa nosiocima gazdinstava iz Velikog Gradita)
U itavom uzorku za istraivanje siromatva i socijalne ukljuenosti

u ruralnim oblastima Srbije 1,9% domainstava prima MOP (ukupno
u Srbiji 2%), 11,3% prima deji dodatak, 3,5% naknadu za tuu negu
i pomo, a 1,2% je primilo jednokratnu optinsku pomo u toku
prethodne godine. Meutim, znatno je vei broj domainstava koja
su pokuala da ostvare pravo na razliite oblike pomoi ili smatraju
da im je potrebna, ali ne znaju kako da je ostvare. Naime, po 14%
domainstava je neuspeno pokualo da ostvari pravo na nadoknadu
za tuu negu i pomo i MOP, 20% na deji dodatak, a 10% na
jednokratnu optinsku pomo. Ispitanici navode da za neuspeh u
ostvarivanju ovih prava nije najvaniji razlog bilo to to nisu proli
materijalni cenzus, ve to se nisu kvalifikovali po drugim osnovama
(nedostaje im dokumentacija, imali su zaposlenje u skorijem periodu
i sl.). Slini nalazi se dobijaju i kada se uporede ruralne i urbane
oblasti u AS (definisano prema kriterijumima OECD); iako je po
svim postojeim istraivanjima u poslednjih nekoliko godina ruralno
siromatvo u Srbiji znatno vee od urbanog, proporcija primalaca
razliitih oblika finansijske socijalne pomoi je gotovo izjednaena
u gradu i na selu. Jedina znaajna razlika se javlja u sluaju deijeg
dodatka, ali tom u smislu da ga ee primaju porodice iz gradova.
Na pitanje zato nisu primali MOP ispitanici sa sela su odgovarali da
nisu znali da to postoji, da ne poznaju proceduru prijavljivanja ili da
im je ta procedura previe komplikovana, ali i da se socijalna pomo
smatra sramotom.
Istraivanjem o socijalnoj iskljuenosti u ruralnoj Srbiji ispitivan je
i pristup socijalnim uslugama podrke za razliite oblike ranjivosti
u porodici. Ove usluge su posebno znaajne za ene upravo zbog
toga to briga o starima, bolesnima ili lanovima domainstva sa
invaliditetom najee pada na teret ene u porodici. Podaci iz
istraivanja ukazuju na to da se seoske porodice esto pre oslanjaju
na sopstvene resurse nego na usluge socijalnih slubi. U narednoj
tabeli prikazani su odgovori ispitanika koji su naveli da u porodici
postoji jedna od tekoa.
43
Tabela 9: Domainstva koja su navela da postoji problem

prema odgovoru na pitanje: Kome ste se obratili za pomo?16
Vrsta problema
Stara
nesamostalna
osoba
Nepokretna
osoba
Osoba sa
invaliditetom
Porodini
problemi
12,4
9,6
11,0
2,5
Nisu traili podrku, mogu i sami
43,2
34,2
34,8
69,7
Nisu traili jer ne znaju od koga
22,6
24,2
15,2
6,1
Traili su od CSR
16,8
19,2
7,2
12,1
Traili su od lokalne vlasti
1,3
1,7
0,7
6,1
Traili su od gerontolokog centra
0,6
0,8
Traili su od Ministarstva za
socijalna pitanja
0,6
0,8
1,4
Traili su od zdravstvene ustanove
11,6
16,7
38,4
Traili su od nekog drugog
3,2
2,5
2,2
6,1
Ukupno
100
100
100
100
Indikacija problema
Od koga su traili podrku
Iz podataka se zapaa da su ispitanici najmanje skloni da potrae

pomo strunih slubi u sluaju porodinih problema, ali da se
i u sluaju prisustva starih osoba, nepokretnih osoba i osoba sa
invaliditetom u znatnoj meri oslanjaju na samostalnu brigu. Takoe,
uoava se znaajan broj domainstava iji lanovi ne znaju od koga
bi mogli potraiti podrku. Kao dve najblie ustanove kojima se
domainstva obraaju za pomo javljaju su lokalni Centar za socijalni
rad i ambulanta.
16 Zbog malog broja sluajeva izostavljena su domainstva koja su navela da u domainstvu imaju osobu sa tekoama u mentalnom razvoju i problem sa poremeajem u ponaanju adolescenta.
44
Predoeni podaci ukazuju na to da je i dostupnost usluga socijalne

zatite u seoskim sredinama nepovoljna, te da se u brizi o deci,
starima, bolesnima i osobama sa invaliditetom porodice u velikoj
meri oslanjaju na sopstvene, preteno enske resurse. Ovakve
okolnosti ne samo da umanjuju potencijal ena da aktivnije nastupe
u diversifikaciji ruralne ekonomije nego i smanjuju mogunost
otvaranja radnih mesta u predkolskim ustanovama koja bi mogla
da popune upravo ene.
Svaka ena ima posla preko glave Svaka ena ima nekog svog starog u
kui.
Ako ne budu deca ostala sa nama starima, nama e biti grozno. Pa bolje
je da pomremo Moda bismo otili u grad, ako imaju para da nam daju
za staraki dom. (Uesnice enske FGD iz Valjeva)
U naem selu ima puno socijalnih sluajeva. Primera radi, jedan ovek
je primao socijalnu pomo. Bilo je potrebno da obnovi dokumenta kako
bi i dalje primao pomo, meutim, on to nije uradio, tako da su mu
pomo ukinuli. Dokumenta nije uspeo da obnovi jer ivi sam, a i loeg je
zdravlja Kao mali je imao zapaljenje mozga. (Uesnik FGD za institucije
i organizacije iz Valjeva)
2.5 Socijalna i kulturna participacija

Na osnovu do sada izloenih podataka vidi se da, u nedostatku
razvijenije infrastrukture i socijalnih usluga, za veliki broj stanovnika
ruralnih oblasti porodica i domainstvo ine osnovnu mreu
socijalne sigurnosti. Utoliko vie zabrinjava podatak da je i nivo
socijalnog kapitala u selima Srbije nizak, bez obzira na to o kojem
se regionu ili etnikoj (kulturnoj) grupi radi (Cveji et al, 2010). Niti
se poljoprivrednici udruuju u zadruge ili poljoprivredna udruenja,
niti su zaposleni van poljoprivrede lanovi sindikata, niti ima aktivnih
nevladinih organizacija. ak ni crkvene organizacije ne okupljaju
stanovnike sela u znaajnijoj meri (Cveji et al, 2010).
Vaan zakljuak iz FGD je da stanovnici sela ne prepoznaju potrebu
za udruivanjem i potencijal zajednikog nastupa na tritu ili prema
lokalnoj administraciji i drugim ustanovama ije su funkcionisanje,
programi i sredstva vani za njihov kvalitetniji ivot. Ovo su jasno
uoili neki od uesnika FGD, i predstavnici institucija i sami stanovnici
sela.
45
Razmiljali smo da se udruimo, ali ljudi su nepoverljivi. Danas ni ukuani

ne mogu da se sloe, a o veem broju ljudi da i ne govorim, posebno to
nema veih proizvoaa. Nemamo ak ni prostorije, a i pokretaka snaga
nam nedostaje. U tome bi trebalo da nam pomogne mesna zajednica.
Pokretai bi, u stvari, trebalo da budemo mi, ali mi smo jako siromani.
ak i da se udruimo, drava nas ne bi podrala jer smo mali, a sa malim
kapitalom zadruga ne bi mogla ni da funkcionie. (Uesnici muke FGD iz
Valjeva)
Ljudi sa sela imaju pogrena oekivanja. Dou i pitaju zato nam optina
ne osnuje zadrugu Optina ne moe da osnuje zadrugu tek tako. Optina
samo moe, ako ve postoji zahtev, da finansijski pomogne osnivanje
zadruge..., da im obezbedi prostorije, plaa kiriju neko vreme i sl. Meutim,
mali broj ljudi, naroito mladih, je spreman da se udrui, mada e kad-tad
shvatiti da bez udruivanja nee moi nita da urade. (Uesnik FGD za
institucije i organizacije iz Pirota)
Kulturna participacija je izuzetno slabo diversifikovana i svodi

se na pasivne oblike. Preovlauje gledanje televizije, mali broj
ispitanika ita novine ili knjige, a jo manje njih poseuje kulturne
manifestacije ili ide na ekskurzije i druga putovanja. Glavni razlog za
slabu kulturnu participaciju predstavlja stil ivota u kojem se mnogo
vremena troi na radne aktivnosti, a tu su i slaba motivisanost i
nezainteresovanost.
Generalno posmatrano, podaci ukazuju na nizak akcioni potencijal
stanovnika ruralnih oblasti u Srbiji. Njihov ljudski kapital,
organizovanost i umreenost, kao i kulturna praksa, ne ostavljaju
mnogo prostora za samoinicijativu i aktivno ukljuivanje u razvojne
programe, to govori da je jaanje ovih kapaciteta preduslov za
realizaciju bilo kog programa odrivog ruralnog razvoja.
2.5.1. Socijalna i kulturna participacija seoske dece
Nacionalni plan akcije za decu prepoznaje i istie tzv. siromatvo
sredine koje je povezano sa kulturnom i socijalnom deprivacijom.
Pod kulturnom deprivacijom podrazumevamo nemogunost dece
da zadovolje potrebe za kulturnim sadrajima. Kulturna deprivacija
je izraenija na selu nego u gradu i deca posebno naglaavaju ovaj
oblik depriviranosti.
46
To to je u istraivanju siromatva i socijalne iskljuenosti na selu

registrovano da u 30% sela postoje ustanove kulture, npr. domovi
kulture ili biblioteke, ne znai da te ustanove kulture rade, da imaju
programe i nude sadraje koji bi bili upueni deci i mladima, niti da
podstiu njihovu participaciju u programima. Kvalitativno istraivanje
ivota siromane dece je pokazalo da je njihovo uee u kulturnim,
dodatnim, obrazovnim i sportskim programima izuzetno malo (8,8%
dece u uzrastu 46 godina i 10,6% dece u uzrastu 714 godina).17 Za
razliku od odraslih, kod kojih je pasivna dokolica povezana sa seoskim
nainom ivota, sa nedostatkom vremena, energije i interesovanja,
deca i mladi na selu smatraju da je kulturna participacija za njih
veoma vana. Starija deca, mladi, imaju izraenije potrebe za
razliitim dogaajima, ali i potrebu da participiraju u donoenju
odluka o onome to bi eleli i to ih zanima, a njihovi zahtevi i
predlozi za poboljanje situacije su minimalni (bioskop, biblioteka,
pozorite i sl.).
Tokom FGD identifikovan je sledei veliki problem u malom i
zabaenom selu ima toliko malo dece da poneko dete mora da pree
nekoliko kilometara kako bi se druilo sa jo jednim detetom svog
ili priblinog uzrasta. Razumljivo, zimi se ovakvi kontakti dodatno
proreuju, pa je dete usmereno na druenje sa roditeljima ili, jo
ee, babama i dedama. Drugo, za mnoge aktivnosti deci nedostaje
odgovarajua infrastruktura. Osim vie puta pomenutog Interneta,
deca bi volela da imaju sportske terene, ali i organizovane sadraje
kao to su sportski turniri ili kulturni dogaaji (priredbe, projekcije
filmova, pozorine predstave). Socijalna deprivacija je povezana i sa
siromatvom (Kada svi idu na ekskurziju, ja ostanem kod kue. Pa
kako da se neko drui sa mnom.) i sa materijalnom, npr. stambenom
deprivacijom dece (Ne mogu ja stalno da idem kod drugarice, a
ona ne moe da doe kod mene. Nema gde.).18
Volim da idem u kolu, ali ne volim matematiku, to mi je nona mora. Ja
doem, igram se, druim se Tamo u mom kraju ja sam jedino dete Drug
mi je udaljen 45 km. (Deca iz Valjeva, 1214 godina)
17
18
Siromatvo sa mnogo lica. Analiza siromatva dece u Srbiji, UNICEF, 2004.

Ibid.
47
Neodgovarajua ponuda zabavno-kulturnih sadraja, uz nepovoljne

ekonomske uslove i nerazvijenost ostalih socijalnih usluga,
predstavlja snaan faktor koji podstie spremnost na migriranje
kod seoske omladine. Nalazi FGD sa srednjokolcima pokazali
su da je preseljenje iz sela u grad glavna strategija u planiranju
budunosti srednjokolske omladine. Ovakva strategija je duboko
ukorenjena u stavovima roditelja koji smatraju da je ivot na selu
teak i nekvalitetan i poiva na njihovom nepoverenju da e dravne
institucije i lokalna samouprava preduzeti odgovarajue aktivnosti
da bi se unapredili uslovi ivota na selu.
Optina treba da razmisli o ljudima koji nemaju vodu, struju, puteve Na

ivot je tei nego ivot ljudi na robiji. Jako smo vam zahvalni to ste se nas
setili, jer nas svi zaobilaze. (Uesnik muke FGD iz Valjeva)
Problemi svakako postoje, a to su loi putevi, odnosno, jednom reju,
loa infrastruktura, kao i odlazak mladih. (Uesnik FGD za institucije i
organizacije iz Valjeva)
Voleo bih da odem, ali ne daleko Ni, Pirot Ne bih volela ovde da ivim,
otii u negde dalje Voleo bih da ivim negde oko Morave Voleo bih da
ivim u Beogradu, bio sam tamo jednom, kada sam imao operaciju. Svia
mi se. (Deca koja su uestvovala u FGD, Pirot, 1419 godina)
2.5.2. Socijalna i kulturna participacija seoskih ena

Istraivanje o siromatvu i socijalnoj iskljuenosti u ruralnoj Srbiji
je dolo do rezultata da kod ena postoji nezadovoljena potreba
za socijalnom i kulturnom participacijom. Naime, na turistika
putovanja, izlete i u obilazak kulturnih spomenika ide svega 14%
ispitanica iz uzorka. Ovde se glavni razlog niske participacije krije
u nedostatku finansijskih sredstava (54%), a zatim sledi nedostatak
vremena (20%). Putovanja su upravo ono to bi stanovnice sela u
Srbiji najradije odabrale u slobodnom vremenu (25%), a potom
sport i rekreaciju (19%) i pasivan odmor kod kue (11%). Razlozi
zbog kojih to ne mogu jesu nedostatak vremena, nedostatak novca,
ali i starost i bolest.
48
U celini gledano, socijalna participacija ena je izrazito niska, a

kulturna participacija je preteno pasivna, jer se svodi uglavnom na
gledanje televizije. Glavni razlozi za slabu kulturnu participaciju su
stil ivota u kojem se mnogo vremena troi na radne aktivnosti, ali i
slaba motivisanost i nezainteresovanost.
Ustanemo ujutro u 6, a legnemo uvee u 12 i ne stignemo sve. Takav je
ivot na selu. (Uesnica enske FGD iz Valjeva)
49
50
3. Zakljuci i preporuke
3.1. Zakljuci
Analiza je pokazala da se ene i deca na selu suoavaju sa nizom
ozbiljnih prepreka u pristupu vanim socijalnim uslugama, to
ih sputava da ostvare kvalitetnije uslove ivota i da razviju svoje
potencijale na osnovu kojih mogu aktivnije doprineti ne samo
sopstvenom blagostanju ve i razvoju svoje zajednice. Deprivacija
je izraena u brojnim aspektima zadovoljavanja potreba, a veina
usluga je nedovoljno dostupna i nije odgovarajueg kvaliteta.
Na osnovu izloenih analiza moe se izvesti nekoliko optih zakljuaka
o poloaju dece na selu i njihovom pristupu socijalnim uslugama:
1. Za razliku od veine stanovnitva, a uprkos primeni
mera za smanjenje siromatva, ekonomski poloaj dece
uzrasta od 0 do 14 godina i mladih uzrasta od 15 do
19 godina pogorao se i u smislu apsolutnog i u smislu
relativnog siromatva tokom prve decenije 21. veka.
Zbog neodgovarajue disagregacije statistikih podataka
nije mogue ustanoviti koliko se pogorao poloaj dece iz
ruralnih naselja u odnosu na prosek i na decu iz urbanih
naselja.
2. Podaci ukazuju na neke oblike zdravstvene, obrazovne
i kulturne deprivacije dece i mladih na selu u odnosu
na prosek. U smislu deprivacije koja moe ukazivati na
diskriminaciju dece sa sela, indikativni su sledei podaci:
manji obuhvat obaveznim predkolskim obrazovanjem,
manji obuhvat kompletnom imunizacijom dece,
tekoe porodica sa decom da ostvare prava na MOP i
deiji dodatak, nepostojanje i neadekvatnost kulturnih
sadraja i njihova neprimerenost za decu i mlade. Nalazi
iz razliitih istraivanja ukazuju na to da su standardi
kvaliteta u realizaciji nastave u seoskim osnovnim
kolama nii nego u gradskim, to seosku decu dovodi u
loiju poziciju u nastavku kolovanja.
51
3. Fokusirane grupne diskusije su pokazale da slaba

infrastrukturna razvijenost ruralnih podruja i
nedostatak vannastavnih i vankolskih sadraja znatno
umanjuju socijalnu i kulturnu participaciju seoske
dece. Ovakvim ograniavanjem slobode izbora ve u
ranom uzrastu zapoinje proces socijalnog iskljuivanja
seoske dece, a to u kasnijim fazama ivota suava njihov
socijalni prostor, umanjuje kulturni kapital i oteava im
pristup tritu rada. U FGD su se najee spominjali
nemogunost pristupa Internetu, nepostojanje kurseva
stranih jezika te kolskih sala za fiziko vaspitanje.
Dodatnu prepreku predstavlja i poveano optereenje
radnim obavezama u domainstvu u poreenju sa
decom iz grada.
4. Viestruki rizici od deprivacije i socijalne iskljuenosti
za decu kriju se u kombinaciji sledeih faktora:
nezaposlenost i nisko obrazovanje roditelja, struktura
porodice (jednoroditeljske i porodice sa velikim brojem
dece), etnika pripadnost (posebno romskoj zajednici),
ivot u ruralnim naseljima, posebno u jugoistonoj i
zapadnoj Srbiji.
5. Deca i mladi na selu shvataju da ih preseljenje u grad
najbre izvlai iz loih ivotnih uslova i prua im bolje
mogunosti za socijalno ukljuivanje. Veinu njih i
roditelji podravaju u ovakvom razmiljanju, to direktno
doprinosi uspostavljanju negativne spirale depopulacije
i nazadovanju ruralnih podruja.
6. Kvalitativna istraivanja zasnovana na participaciji i
perspektivi deteta otkrivaju mnoge specifine aspekte
poloaja, deprivacije i iskljuenosti dece na selu.
Perspektive ivota na selu su u velikoj meri vezane za potencijale
mlaih generacija i njihovu spremnost da nastave da ive na selu.
Mladi lake ovladavaju znanjima i vetinama potrebnim za ivot u
savremenom drutvu i privredi i imaju bolji pogled na mogunosti
kvalitetnog ivota na selu. Ulaganje u njihovo obrazovanje,
udruivanje i podsticanje zapoljavanja omoguilo bi obnovu
ekonomskog rasta i prosperitet lokalne zajednice. SeConS je sa
mladima uzrasta 1519 godina obavio svega etiri fokusirane grupne
52
diskusije, ali su se ve i u tom malom uzorku pojavili mladi ljudi koji

imaju jasan pregled izvora problema na selu i viziju mogueg izlaska
iz postojee situacije.
Iako u selu ima ljudi koji dobro zarauju, oni taj novac ne znaju da
iskoriste, da ga u neto uloe, jer nemaju potrebna znanja. Na
primer, ulau novac u mehanizaciju, u izgradnju kua, mada je malo
verovatno da e im se to isplatiti. Kue su prazne, imaju po tri sprata.
Na primer, u toj kui bi moglo da se smesti 20 turista.
Da li mislite da je ovom selu potrebna neka pomo sa strane?

(moderatorka)
Mislim da nije potrebna nikakva pomo sa strane, dovoljno je da se

sami metani organizuju. Ljudi su ovde spremni da za ator za svadbe
izdvoje 1000 evra, i to puno njih. Taj bi novac mogao da se uloi u
renoviranje sale i od toga bismo svi imali koristi.
Ja sam predlagao izgradnju hladnjae, ali nisam dobio niiju podrku.
Ljudi gledaju samo sebe.
Ba zato ja smatram da nam je potrebna pomo sa strane.

(Izvod iz FGD sa decom iz sela u okolini Valjeva, 1519 godina)
to se tie ena na selu, analize su pokazale da su one u posebno

tekom poloaju jer na svojim leima nose i veliki deo poljoprivrednih
poslova, i skoro sve poslove u domainstvu, i odgajanje dece, i brigu
o starijim lanovima porodice. ene u ruralnim domainstvima
nose potencijal diversifikacije ekonomije, jer vladaju vetinama
potrebnim, na primer, za obnavljanje tradicionalnih zanata ili za
pruanje usluga smetaja i boravka turista, ili za negu dece i starih
lica itd. One su, meutim, preoptereene dnevnim obavezama i
umorne od celodnevnog rada, to utie na njihovu motivisanost
da odvoje vreme za obuku i udruivanje koji su neophodni kako bi
se one preorijentisale na drugu vrstu posla i drugaiju organizaciju
svakodnevnice. Izloeni podaci ukazuju na ozbiljne prepreke na koje
one nailaze u pristupu razliitim uslugama potrebnim za kvalitetan
ivot, razvoj ljudskih resursa i aktivnu participaciju u lokalnoj
zajednici koja ima presudan znaaj za lokalni razvoj. Podaci upuuju
na sledee najvanije zakljuke:
53
1. Ekonomski poloaj ena je nepovoljan, a pristup uslugama

znaajnim za osnaivanje ekonomske participacije izuzetno
je ogranien. ene u seoskim oblastima imaju slabe anse da
se zaposle izvan domainstva i u nepoljoprivrednim sektorima
ekonomije. Znatan broj ena obavlja radne aktivnosti u okviru
nisko produktivne poljoprivredne proizvodnje u domainstvu
i nalazi se u statusu pomonih lanova u porodinom poslu,
zbog ega te ene ne ostvaruju line prihode i suoavaju
se s nizom prepreka u ostvarivanju socijalnih prava. Usluge
podrke u zapoljavanju i osnaivanja ekonomskih potencijala
ena i njihovih domainstava izuzetno su slabo dostupne u
ruralnim oblastima. Prilikom planiranja mera podrke treba
imati na umu i da bi velika optereenost ena obavezama
na gazdinstvu i u domainstvu oteavala njihovo aktivno
ukljuivanje u programe.
2. Dostupnost usluga za unapreivanje ljudskih resursa
takoe je ograniena i svedena na elementarno
obrazovanje. Obrazovni programi za sticanje novih znanja
i vetina, posebno takvih koji bi bili prilagoeni lokalnim
ekonomskim uslovima, uglavnom ne postoje. Stoga se
zanemaruje injenica da u lokalnom razvoju presudan znaaj
ima oslanjanje na unutranje ljudske resurse koji mogu
generisati znaajan deo ovog rasta. Ovome treba dodati i
predrasude koje su iskazale uesnice FGD da im obuka nije
potrebna, nego samo subvencije drave.
3. Dostupnost zdravstvenih usluga je oskudna, svedena na
elementarnu sanaciju zdravstvenih problema, a pokrivenost
ena zdravstvenim osiguranjem nije na zadovoljavajuem
nivou. Veina stanovnica ruralnih podruja mora da putuje
u grad radi specijalistikih pregleda, stomatolokih pregleda
i kupovine lekova. Za mnoge od njih to predstavlja prevelik
troak u novcu i vremenu, pa zbog toga odlau preglede i
prestaju da brinu o svom zdravstvenom stanju.
4. Usluge socijalne zatite takoe nisu dostupne veini seoske
populacije, koja se tradicionalno u socijalnom obezbeivanju
i zbrinjavanju oslanja preteno na sopstvene resurse. Ta
socijalna briga istovremeno troi ljudske resurse koji bi se
mogli angaovati u aktivnostima znaajnim za unapreenje
54
kvaliteta sopstvenog ivota i razvojnih potencijala

zajednice. Dodatne oteavajue faktore kod jednog dela
ruralnog stanovnitva predstavljaju nepoznavanje prava i
procedura prijavljivanja za odreenu meru socijalne zatite
i tradicionalistiki stavovi koji socijalnu pomo oznaavaju
kao sramotu, a preputanje brige o starima nekoj instituciji
ili organizaciji kao povredu porodine etike.
5. Usluge koje su znaajne za uspostavljanje zadovoljavajueg
ivotnog standarda, kvalitetnog ivota i sociokulturne
participacije takoe su veoma slabo dostupne. Zbog
toga ivot ena i njihovih porodica obeleava preteno
zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba, sa visoko
zastupljenom materijalnom deprivacijom; participacija u
socijalnoj zajednici je povrna, obrasci kulturne potronje
ukazuju na pasivizam i dominaciju stilova ivota usmerenih
na puku reprodukciju.
Fokusirane grupne diskusije su, uz ostalo, dovele do nekoliko
optijih zakljuaka o ivotu na selu, koji imaju implikacije i na kvalitet
ivota ena i dece.
Razvijenost sela i kvalitet ivota na selu u Srbiji nije
ujednaen.
U ovom smislu sela se mogu podeliti na vea i manja, pri emu
vea sela imaju bolje izgraenu infrastrukturu, razvijenije usluge
i bolji pristup tritima. Druga podela je na sela iz privredno,
poljoprivredno i administrativno razvijenijih podruja i na ona iz
manje razvijenih podruja. Ve je poznato da se u ova prva ubrajaju
veina sela u Vojvodini i sela pored razvijenijih gradova u centralnoj
Srbiji. Ove dve podele se dobrim delom preklapaju, jer su vea sela
obino ona u Vojvodini i ona blie administrativnim centrima.
Veliki broj manjih sela, pogotovo onih u brdsko-planinskim
podrujima, izloen je pritisku raznovrsnih problema: ova sela
se obino nalaze u ekonomski manje razvijenim optinama sa
slabom infrastrukturom, mlae stanovnitvo se iseljava u velikom
broju, preduzea se zatvaraju, poljoprivredna proizvodnja stagnira
ili opada, a nova radna mesta se ne otvaraju. Mnogi stanovnici
ovih sela koji su uestvovali u naim FGD odavali su utisak apatije
i nedostatka motivacije za aktivan pristup unapreenju kvaliteta
55
ivota. Oni slabo neguju drutvene veze i kontakte, a deca i mladi

ponekad nemaju dovoljno vrnjaka s kojima bi se druili. Jedan broj
starih osoba je gotovo odseen od sveta. Stanovnici ovih sela ne
navode udruivanje kao mogui faktor izlaska iz teke situacije i
oekuju da lokalne i centralne institucije preduzmu neto da njihov
trenutni nain ivota pone da daje bolje rezultate.
U ovim selima se lako uspostavlja ciklus negativne reprodukcije i
teko je ustanoviti na koji element tog lanca treba uticati da bi se
ciklus zaustavio i pokrenuo u suprotnom smeru. Veina stanovnika
sela misli da to treba da bude unapreenje infrastrukture. injenica
je, meutim, da je u mnogim selima broj stanovnika toliko opao i da
se prosena starost toliko poveala da ni mnogo bogatije zemlje i
lokalne samouprave ne bi nale ne samo ekonomsko nego ni kulturno
i istorijsko opravdanje da investiraju u unapreenje infrastrukture.
Smatramo da je u tom sluaju najbolje reenje povezati malobrojne
stanovnike zaselaka sa oblinjim veim selima kroz sistem osnovnih
usluga. Neke od tih usluga, one za stara lica (osnovne zdravstvene i
socijalne), mogle bi se pruati u kui korisnika, a za neke bi trebalo
omoguiti uredno putovanje u oblinje selo ili grad. Meutim, ni
ovakvo reenje ne bi pomoglo ekonomskom oporavku gazdinstava
u kojima ima radno aktivnog stanovnitva, jer bi unapreivanje
ili diversifikacija proizvodnje, prisustvovanje obukama, transport
proizvoda ili repromaterijala, udruivanje sa drugim proizvoaima
u velikom broju sluajeva i dalje bili oteani. Neki od uesnika FGD
se u razmiljanjima radije orijentiu ka oivljavanju trita rada.
Mnogi stanovnici sela, meutim, misle da bi drava trebalo da
otvori neku fabriku ili na neki nain subvencionie poljoprivrednu
proizvodnju u dananjim okvirima. Tek poneko od sagovornika
navodi da e sami stanovnici sela morati da budu znatno aktivniji u
procesu revitalizacije sela, da e morati da preorijentiu proizvodnju
ili da ponu da se bave drugom delatnou, makar dopunski, kao i
da e biti neophodno da se u tu svrhu udruuju i povezuju sa drugim
bitnim akterima (lokalna administracija, banke, pruaoci usluga
obuke i podrke u poslovanju i sl.). U ovim odnosima trenutno vlada
veliko nepoverenje i mnogi stanovnici sela u predstavnicima lokalne
administracije i drugih javnih ustanova ne prepoznaju partnere
sa kojima bi mogli da sarauju u unapreenju kvaliteta ivota na
selu. Situacija je bolja tamo gde postoje udruenja (proizvoaa,
domaina i sl.), ali samo ako su ta udruenja postigla nekakav
56
rezultat u ovakvoj saradnji. Stoga je bitno istai da upravo lokalne

administracije moraju biti pristupanije stanovnicima sela i aktivnije
u izgradnji partnerstava za uspeniji ruralni razvoj.
3.2. Preporuke
Da bi se postigao odriv i inkluzivan ruralni razvoj u Srbiji, u selima
treba obnoviti socijalnu koheziju i stvoriti podsticajno ekonomsko
okruenje i kvalitetne uslove ivota. Ovako obuhvatan pristup
problemu razvoja ne moe se pretoiti u strategiju samo jednog
sektora ili oblasti, odnosno u jedan program. Sveobuhvatno
planiranje ruralnog razvoja podrazumeva delovanje u vie pravaca
(ekonomska, socijalna, kulturna sfera) i na vie nivoa (drava,
lokalna samouprava, seoska zajednica) i podrazumeva aktiviranje
razliitih aktera.
Ovakve smernice odgovaraju ciljevima i prioritetima koji su istaknuti
u Evropskoj platformi za borbu protiv siromatva i socijalne
iskljuenosti. U ovom dokumentu se naglaava da je teritorijalna
kohezija jedan od glavnih ciljeva prema kojem e se prilagoavati
okvir aktivnosti na suzbijanju siromatva i socijalne iskljuenosti, jer
su siromani ljudi obino koncentrisani na odreenim teritorijama.
Platforma prepoznaje specifinosti socijalnog konteksta novih
lanica EU i injenicu da se u njima ruralno siromatvo suoava
sa znatno veim problemima nego u starim lanicama. Da bi se
postavljeni ciljevi efikasno realizovali, naglaava se potreba za
multisektorskim pristupom, a delovanje u itavom spektru javnih
politika, pogotovo onih izvan mandata tradicionalnih javnih politika
socijalnog ukljuivanja, istie se kao jedno od najvanijih polja za
akciju. Kao primer se navode mrene usluge, poput transporta,
energetike i komunikacionih tehnologija, i znaaj njihove dostupnosti
za poveanje socijalne ukljuenosti. U tom smislu socijalni ciljevi
se moraju istai u nizu sektorskih javnih politika. U skladu sa tim,
u delu Platforme koji govori o reviziji budeta i ciljevima strategije
Evropa 2020 specifino se istie da Evropska unija, uz podrku
Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EAFRD), vodi
aktivnu politiku ruralnog razvoja koja doprinosi razvoju socijalne
i obrazovne infrastrukture i usluga i, opte uzevi, osnaivanju
ljudskog kapitala u ruralnim sredinama.
57
U skladu sa navedenim vrednostima i na osnovu rezultata analize

stanja u ruralnim podrujima Srbije moemo rei da je za uspean
ruralni razvoj neophodno da se ispune sledei preduslovi:
1. Razvijena osnovna infrastruktura. Infrastrukturna
opremljenost ruralnih podruja Srbije i potrebe za socijalnim
uslugama predstavljaju veliku nepoznanicu i nema pouzdanih
podataka o stanju u pojedinim delovima Srbije. Pored toga,
treba istai da je teko zadrati stanovnitvo u selima, a
pogotovo privui ulagae ili turiste, ako su putevi u loem
stanju, ako je napajanje elektrinom energijom nestabilno,
ako su telefonski signali slabi i vodovodi zaputen, to je jo
uvek sluaj u mnogim selima u Srbiji. U opisu ruralnih regiona
u NPRR ispravno se konstatuje da su brdsko-planinski regioni
znatno loije infrastrukturno opremljeni i da je, verovatno,
dobra opremljenost u ravniarskim, poljoprivrednim
regionima razlog to ni vlasnici malih imanja (do 1 ha) ne
naputaju sela.
2. Aktivna seoska zajednica. Treba posebno istai pitanje
kvaliteta ljudskog kapitala u ruralnim sredinama, kao
najvanije pitanje za odrivost svakog programa zasnovanog
na aktiviranju lokalnog stanovnitva. Budui da privredna
struktura ruralnih podruja Srbije veoma zavisi od primarnog
sektora i da se jo uvek zasniva na iscrpljivanju prirodnih
resursa, a da u strukturi gazdinstava dominiraju mala
gazdinstva, veliki broj ekonomskih subjekata na selu ima
izuzetno lou osnovu za nastup na tritu rada, ali i na ostalim
tritima bitnim za popravljanje njihovog ekonomskog
poloaja. Sposobnost aktivnijeg nastupa u ekonomskoj
sferi i sposobnost udruivanja resursa imae veliki znaaj
za ostvarivanje znaajnijih ulaganja u poljoprivrednu
proizvodnju ili neki drugi posao.
3. Dobra povezanost aktera na selu sa lokalnim ustanovama
i administracijom. Planiranje i realizacija ruralnog razvoja su
odrivi samo ako se oslanjaju na ljude koji ive u ruralnim
oblastima i ako su prilagoeni njima. Preduslov za odrivost
ruralnog razvoja jesu razvijena komunikacija izmeu lokalne
samouprave i seoskih zajednica i participacija stanovnika
sela u procesima planiranja i realizacije ruralnog razvoja. U
58
Srbiji trenutno u ovim odnosima preovlauje nepoverenje.

Za popravljanje situacije najbitniji je direktan kontakt koji
korisnici imaju sa predstavnicima administracije, a on se
najee odvija u mesnoj zajednici. Upravo tu, u mesnoj
zajednici, korisnici treba da osete da je administracija njihova,
da slubenici postupaju u njihovom interesu, naravno prema
pozitivnim propisima. Zaposleni u mesnoj zajednici treba to
tenje da sarauju sa seoskim udruenjima i zadrugama na
svim aktivnostima unapreenja kvaliteta ivota i da aktivno
zastupaju interese organizacija i stanovnika pred viim
instancama u lokalnoj administraciji.
4. Definisanje tipologije ruralnih domainstava i njihove
razvojne strategije. Deo informacija bie dostupan posle
popisa koji e se odrati 2011. godine, ali i dalje ostaje
potreba da se realno sagledaju razvojne opcije i potrebe
domainstava koja nisu obuhvaena dravnom podrkom
poljoprivredi.
U nastavku se daje niz preporuka za uspeniji ruralni razvoj, koje se
po prirodi ovog istraivanja vie fokusiraju na inkluzivan ruralni razvoj
i unapreenje kvaliteta ivota i usluga namenjenih deci i enama.
Preporuke se zasnivaju na nalazima prethodne analize. Odgovarajui
kvantitativni podaci o stanju pojedinih problema pomogli su da
reavanje tih problema istaknemo kao prioritetno, a fokusirane
grupne diskusije su ukazale na modalitete reenja, specifine
kombinacije faktora koji ugroavaju kvalitet ivota i redosled uzroka
u uspostavljanju ciklusa devastacije seoskih podruja.
Preporuke se navode po redosledu prioriteta.
59
3.2.1 Preporuke usmerene na definisanje integrisane,

multisektorske politike ruralnog razvoja
Definisati multisektorski pristup ruralnom razvoju.
Vlada Republike Srbije treba da definie politiku
ruralnog razvoja koja pored ekonomskog razvoja uzima
u obzir i ostale dimenzije kvaliteta ivota na selu i jasno
utvruje odgovornosti sektora koji se bave razvojem
infrastrukture i socijalnom politikom (obrazovanjem,
zdravstvenom zatitom, socijalnom zatitom) u cilju
unapreenja kvaliteta ivota i stanja ljudskog kapitala u
ruralnim oblastima.
Uspostaviti meusektorsku saradnju u realizaciji politike ruralnog
razvoja.
Vlada Republike Srbije treba da uspostavi bolju i
potpuniju meusobnu saradnju resornih ministarstava
na koordinaciji aktivnosti vezanih za ruralna podruja.
Ova saradnja se mora institucionalizovati (ministarska
grupa), a plan aktivnosti i zaduenja precizno razraditi
prema nadlenostima pojedinih vladinih tela.
Aktivno lobirati u EU za prilagoavanje stratekih i budetskih
okvira realnim potrebama ruralnog razvoja zemalja Zapadnog
Balkana.
Kancelarija potpredsednika Vlade za evropske
integracije i Ministarstvo poljoprivrede, trgovine,
umarstva i vodoprivrede treba da sprovedu lobiranje
u EU i da izvre snaniji, ofanzivniji pritisak radi uea
u dizajniranju podrke EU za zemlje kandidate za
budetski period 20142020, koristei iskustva novih
zemalja lanica; treba insistirati na veem uvaavanju
regionalnih/lokalnih specifinosti agrarne i ruralne
strukture u zemljama Zapadnog Balkana u kreiranju
doputenih mera podrke; aktivnosti na lobiranju
treba koordinirati sa drugim zemljama u regionu kako
bi se postigao vei efekat. Kao instrument uticaja treba
koristiti Stalnu radnu grupu.
60
Unaprediti statistiku evidenciju o ruralnim oblastima.

Republiki zavod za statistiku treba da unapredi
statistike definicije urbanih/ruralnih podruja i
disagregaciju podataka kako bi se omoguilo praenje
stanja razliitih populacionih grupa u ruralnim oblastima.
U meuvremenu treba podravati jaanje evidencione i
analitike osnove za istraivanja.
3.2.2 Preporuke usmerene na unapreenje privrednog ambijenta
i jaanje trita rada u ruralnim oblastima
Unapreivati potencijale stanovnitva angaovanog u
poljoprivrednoj proizvodnji za savremenu trinu poljoprivrednu
proizvodnju.
Potrebno je da Ministarstvo poljoprivrede, trgovine,
umarstva i vodoprivrede (MPTV), lokalne
kancelarije za ekonomski razvoj i slube lokalnih
vlasti nadlene za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj
organizuju sistematsku obuku o modernim formama
poljoprivredne proizvodnje, prikladnu sa stanovita
ekonomskog profila seoskih gazdinstava te obuku o
evropskim standardima proizvodnje razliitih proizvoda,
kao i o mogunostima razvoja novih linija proizvodnje
pogodnih za dato podneblje i strukturu resursa u
gazdinstvima. Ova poljoprivredna proizvodnja moe
biti delimino usmerena i na potrebe razvoja drugih,
nepoljoprivrednih ekonomskih sektora u datim ruralnim
sredinama, posebno prerade hrane i ruralnog turizma.
Skupovi ovih mera treba da budu posebno usmereni
na mlade i ene na selu, s obzirom na njihovu izraeniju
fleksibilnost i otvorenost za nove forme proizvodnje i
veu sklonost ka ekonomskoj diversifikaciji.
Lokalne samouprave, Mrea za ruralni razvoj i MPTV
treba da intenzivno rade na unapreenju informisanosti
seoskog stanovnitva u vezi sa tritima poljoprivrednih
proizvoda, inovacijama i dostupnim sredstvima
61
podrke kako bi se stvorili uslovi za bolji pristup tritu

poljoprivrednih proizvoda i smanjila zavisnost od
esto monopolskog poloaja otkupljivaa. Meutim,
cilj ne treba da budu jednokratne ili povremene
informativne aktivnosti, ve uspostavljanje viestrukih
sistema i kanala redovnog informisanja. Povezivanje
mladih poljoprivrednika u udruenja koja, izmeu
ostalog, prikupljaju i prosleuju informacije svojim
lanovima, pristup individualnih poljoprivrednika
izvorima informacija na Internetu, posete sajmovima,
seminarima, srodnim udruenjima poljoprivrednika
u razvijenijim zemljama sve to treba da budu forme
preko kojih e se kontinuirano poboljavati informisanost
seoskog stanovnitva i poveavati znanja potrebna za
unapreenje trine poljoprivredne proizvodnje.
Planirati odrivu diversifikaciju lokalne ruralne ekonomije.
Ne moe se oekivati da e se proces diversifikacije
ruralne ekonomije spontano razvijati na inicijativu
ruralnog stanovnitva. Takav razvoj se mora paljivo
planirati, pa lokalne samouprave, u saradnji sa Mreom
za ruralni razvoj, MPTV i Ministarstvom ekonomije i
regionalnog razvoja (MERR), treba da saine, na osnovu
procenjenih lokalnih potencijala i ispitivanja trinih
ansi, odgovarajue planove diversifikacije ruralne
ekonomije. Ovi planovi treba da predvide razvoj razliitih
formi ekonomskih aktivnosti, od prerade hrane ili drugih
odgovarajuih proizvodnih aktivnosti, preko razliitih
klasinih usluga, seoskog turizma, pa do razliitih
formi socijalnih usluga. Na osnovu ovih planova treba
definisati razliite mere podrke, od mera usmerenih na
informisanje, podizanje znanja, preko mera finansijske
podrke, izrade pilot projekata za nove aktivnosti, do
umreavanja aktera u lance ekonomskih aktivnosti.
62
Podizati svest i poveavati znanja o mogunostima odrive

diversifikacije lokalne ruralne ekonomije.
MERR i MPTV, u saradnji sa regionalnim agencijama za
ekonomski razvoj i Mreom za ruralni razvoj, treba da
organizuju odgovarajuu obuku koja e biti u skladu sa
lokalnim i nacionalnim planovima diversifikacije ruralne
ekonomije. Ova obuka treba da bude paljivo dizajnirana
kako bi ponudila skup potrebnih znanja za razliite forme
nepoljoprivrednih ekonomskih aktivnosti koje se mogu
pokretati kroz gazdinstva, samozapoljavanje ili ruralno
preduzetnitvo. Tako bi, recimo, obuka za ruralni turizam
trebalo da obuhvati znanja o standardima ugostiteljstva,
elemente marketinga (oglaavanje i sl.), finansijsko
poslovanje i sl. Obuka vezana za preradu poljoprivrednih
proizvoda trebalo bi da obuhvata standarde i tehnologije
prerade hrane i dr. Programi obuke mogu obuhvatiti
viestruke module obuke i kombinovane specijalizovane
timove trenera koji su specijalizovani za razliite oblasti, a
koji bi po principu mobilnih timova za obuku, formiranih
na regionalnom nivou, sprovodili sistematsku obuku u
seoskim sredinama datog regiona.
Poseban oblik uenja i unapreenja potencijala za
ekonomsku diversifikaciju treba da budu studijske
posete seoskim gazdinstvima koja su pokazala uspeh u
organizovanju turistike ponude, udruenjima prualaca
usluga seoskog turizma koji su uspeni u sklapanju
partnerstva sa drugim akterima na lokalnom nivou i/ili
u povezivanju sa drugim udruenjima u Srbiji i bliem
okruenju, kao i uspenim gazdinstvima, preduzetnicima
koji su uspeni u delatnostima prerade hrane i dr. Nosilac
ove aktivnosti moe da bude Turistika organizacija
Srbije u saradnji sa Mreom za ruralni razvoj.
63
Omoguiti i promovisati alternativni pristup tritu kapitala.

MERR i MPTV treba da omogue aktiviranje
alternativnih finansijskih mehanizama, kao to je
mikrofinansiranje. Mikrokreditne forme pokazale su se
kao efikasne u savladavanju nekoliko vanih prepreka za
unapreenje stanja ruralnih sredina, jer podrazumevaju
udruivanje, olakan pristup finansijskom kapitalu,
jaanje preduzetnitva. S obzirom na negativan stav
Narodne banke prema irenju mogunosti za osnivanje
mikrofinansijskih fondova, ovde bi mogla biti korisna
saradnja sa organizacijama koje imaju dokazano iskustvo
u ovoj oblasti, kao to je Fond za mikrorazvoj.
Uiniti dostupnim aktivne mere zapoljavanja oblikovane prema
potrebama i potencijalima ena i mladih na selu.
U okviru mera decentralizacije politike zapoljavanja
i podsticanja razvoja regionalne i lokalne politike
zapoljavanja, Nacionalna sluba za zapoljavanje treba
da, u aktivnostima mobilnih jedinica za zapoljavanje
namenjenih ruralnim oblastima koje su udaljene od
filijala NSZ, posebnu panju obrati na informisanje
mladih i ena o programima podrke zapoljavanju. Ove
programe treba prilagoditi potrebama i potencijalima tih
ciljnih grupa kako bi obuka koju dobijaju bila primenljiva
u kontekstu diversifikacije lokalne ruralne ekonomije.
U oblastima gde za to postoje odgovarajui potencijali,
posebnu panju treba posvetiti obuci za postizanje
standarda u pruanju usluga u seoskom obrazovnom
turizmu (bezbednosne i zdravstvene potrebe dece,
uee u edukativnim programima) ili u sektoru
socijalnih usluga, to obuhvata i usluge socijalne zatite
(npr. usluge pomoi u kui, usluge dnevnih centara za
pojedine osetljive kategorije stanovnitva i sl.).
64
Podrati i podsticati ensko zadrugarstvo.

Zbog slabih ekonomskih potencijala posebnu panju
treba posvetiti potencijalu za zadrugarstvo. ene
bi, udruujui se, mogle lake da se upuste u nove
ekonomske poduhvate. Zadrune forme nipoto ne
treba da budu ograniene na poljoprivredne aktivnosti,
ve treba da omogue organizacioni okvir za razliite
aktivnosti koje bi bile u skladu sa diversifikacijom
ruralne ekonomije, poput neposrednih usluga seoskog
turizma, ponude proizvoda i usluga relevantnih za
razvoj seoskog turizma, razliitih socijalnih usluga i sl.
Aktivnosti usmerene na podrku zadrugarstvu treba da
budu usmerene u nekoliko pravaca:
o MPTV, u saradnji sa Mreom za ruralni razvoj i
Ministarstvom rada i socijalne politike (MRSP), treba
dublje da ispita upravo sklonosti ena ka zadrugarstvu,
kao i uslove pod kojima bi se one ukljuile u ovaj vid
socijalnog preduzetnitva. Posebno treba ispitati lokalne
potrebe i mogunosti za osnivanje socijalnih kooperativa
koje bi u ruralnim sredinama trebalo da ponude inae
oskudne ili nepostojee socijalne usluge poput brige o
starima, invalidima i deci. Uz ve prepoznate mogunosti
osnivanja ovakvih zadruga u oblasti ruralnog razvoja i
poljoprivrede, ovo bi mogla biti znaajna trina nia.
o MERR i MPTV preko Mree za ruralni razvoj treba da
detaljno i sistematski informiu ene o prednostima
zadrugarstva, proceduri osnivanja zadruga, poreskim
obavezama.
o MERR i MPTV treba dalje institucionalno i programski
da jaaju organizacije koje se bave ruralnim razvojem i
pruaju podrku zadrugarstvu tako to e ih ukljuivati
u aktivnosti, pruati im odgovarajuu obuku, omoguiti
saradnju sa slinim organizacijama u regionu i EU i
redovno ih informisati o svojim aktivnostima.
65
Podravati ensko preduzetnitvo i samozapoljavanje.

Uprkos tome to relativno mali broj seoskih ena iskazuje
spremnost za preduzetnitvo, ovu grupu ne treba
zanemariti. Potrebno je pojaati podrku enama da se
vie usmeravaju na samozapoljavanje i preduzetnitvo.
Vani oblici podrke bili bi garancijski fondovi, koje bi
MERR i MPTV realizovali putem mikrofinansijskih
organizacija, i biznis inkubatori za ensko preduzetnitvo
u ruralnim podrujima, koje bi trebalo da osnivaju
regionalne agencije za privredni razvoj i Mrea za
ruralni razvoj.
Podravati samostalne projekte ena u okviru gazdinstva.

MPTV, u saradnji sa Upravom za rodnu ravnopravnost
MRSP, treba da razmotri institucionalna reenja koja bi
omoguila da ene koje ele da unaprede ili razviju nove
oblike poljoprivredne proizvodnje u okviru gazdinstva,
a nisu nosioci gazdinstva, dobiju pristup programima
podrke kao lanice registrovanih gazdinstava. Time bi
se ene podsticale da u okviru ekonomije gazdinstva
razvijaju male autonomne segmente specijalizovane
proizvodnje i tako jaaju svoj ekonomski poloaj i poloaj
moi u domainstvu. I samo postojanje mogunosti da
pristupe ovim programima podrke moe znaajno da
osnai njihove ekonomske potencijale, kao i spremnost
da razvijaju svoje ideje o delimino autonomnom poslu
unutar gazdinstva. One bi tako osnaivale i ekonomiju
celokupnog domainstva. Podsticanje na relativno
samostalnu proizvodnju unutar gazdinstva predstavljalo
bi pogodniju formu od klasinog preduzetnitva i
samozapoljavanja za mnoge ene koje ne pokazuju
spremnost da se radno angauju izvan gazdinstva. Na
ovaj nain one bi ostale vezane za svoje gazdinstvo, ali bi
istovremeno imale veu autonomiju unutar organizacije
rada na gazdinstvu.
66
3.2.3 Preporuke usmerene na unapreenje kvaliteta usluga

obrazovanja
Unaprediti ponudu obrazovnih (vannastavnih i vankolskih)
aktivnosti u selima.
kola koja je u sistemu optimizacije obrazovnih ustanova
odreena kao centralna za lokalnu sredinu trebalo
bi da se revitalizuje i pretvori u centar za kulturu, a u
veim selima to vai i za kolu i za lokalni dom kulture.
Ministarstvo prosvete i Ministarstvo kulture treba da
podstiu lokalne samouprave da, u saradnji sa lokalnim
turistikim organizacijama i Mreom za ruralni razvoj,
razvijaju razliite radionice i programe kroz fakultativnu
nastavu u kolama. Ove radionice i programi bi imali
vie funkcija: ouvanja duhovne (pesme, igre, obiaji)
i materijalne kulture (zanati, izrada predmeta) na selu,
kreativni razvoj dece i mladih razliitih uzrasta, radno
angaovanje mladih i ena iz sela kao instruktora i
voditelja radionica, jaanje lokalne turistike ponude
(muziki, folklorni i dramski programi i festivali, programi
u prirodi, izrada suvenira, sportski turniri i sl.). Mladi bi
trebalo da se obuavaju za korienje IT tehnologija i
stranih jezika, posebno u selima u kojima se planira razvoj
seoskog turizma. kola sa ovakvom ponudom programa
mogla bi da predstavlja deo lokalne turistike ponude za
decu iz grada kroz program seoskog obrazovnog turizma
(SOT Obrazovni forum, 2010).
Podizati kvalitet osnovnog obrazovanja kako bi deca mogla lake
da se ukljue u srednjokolski sistem.
Ministarstvo prosvete i UNICEF treba da lobiraju da
se u Nacionalnom planu akcije za decu, u stratekim
ciljevima 3 i 4 (dostupnost, odrivost i kvalitet osnovnog
obrazovanja), posebno istaknu seoska deca. U istom
duhu treba podstai nastavak i ubrzanje izrade lokalnih
planova za decu i u njima posebno pomenuti seosku
decu.
67
Regionalne kolske uprave treba da pomognu seoskim

kolama u izradi aurnih planova usavravanja nastavnika
i da kontroliu sprovoenje plana. One, takoe, treba
intenzivnije da pregovaraju sa lokalnim samoupravama
o finansijskoj podrci ovakvim aktivnostima.
Ministarstvo prosvete treba posebno da istakne
seoske kole u aktivnostima hospitovanja studenata
u kolama u okviru programa unapreenja kvaliteta
obrazovanja kako bi se obezbedila direktnija podrka
seoskim nastavnicima i podigao kvalitet programa u
ovim kolama.
Povezivati osnovne kole iz sela sa osnovnim kolama iz grada.
Ministarstvo prosvete treba da podstie lokalne
samouprave da kroz programe bilateralne saradnje i
partnerstva gradskih i seoskih kola smanjuju socijalnu
i kulturnu distancu izmeu ruralnih i urbanih sredina.
Jednodnevne ekskurzije, rad na zajednikim projektima
i povremeno izvoenje nastave u partnerskoj koli
omoguili bi da deca bolje upoznaju onu drugu sredinu,
metode rada i standarde nastave u drugoj koli. Ovi
programi mogu da budu deo lokalne turistike ponude.
Pojaati rad pedagokih i psiholokih slubi na savetovanju uenika
zavrnih razreda u pogledu nastavka kolovanja.
Ministarstvo omladine i sporta treba, u okviru Strategije
za karijerno voenje, posebno da apostrofira seoske
kole. Na ovaj nain podrale bi se postojee slube koje
esto nemaju ni vremena ni kapaciteta da kvalitetno
opslue sve isturene kole u svojoj nadlenosti.
68
Poveati dostupnost predkolskog obrazovanja, osnovnog

obrazovanja i vannastavnih sadraja deci sa invaliditetom u
ruralnim sredinama.
Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i
Ministarstvo rada i socijalne politike treba da
preporue lokalnim samoupravama da posebno obrate
panju na seosku decu i da osiguraju da se preporuke
meuresorskih komisija za pruanje dodatne obrazovne
podrke finansijski podravaju i realizuju.
Formirati lokalne fondove za stipendiranje uenika srednjih kola
i studenata sa sela u skladu sa lokalnim planovima ruralnog
razvoja.
Lokalne samouprave treba iz sopstvenih budeta i
kroz javno-privatna partnerstva sa uspenim lokalnim
privrednicima, pogotovo u oblasti poljoprivredne
proizvodnje i prehrambene industrije, da formiraju
ovakve fondove namenjene siromanoj deci sa sela. U
saradnji sa nevladinim organizacijama aktivnim u oblasti
unapreenja obrazovanja lokalne samouprave treba
da informiu seosku decu o ovakvim mogunostima i
podstiu ih da nastave kolovanje.
Ministarstvo prosvete treba da podri i dopuni
prethodnu akciju tako to e organizovati mentorsku
podrku seoskoj deci (i njihovim porodicama) u srednjoj
koli kroz nagraivanje nastavnika-mentora za svako
seosko dete koje uspeno okona srednje obrazovanje.
Proirivati kapacitete uenikih domova i internata za siromanu
decu sa sela.
Ministarstvo prosvete treba da redefinie uslove
prijema u domove za uenike srednjih kola tako da
se vie bodova dodeljuje za materijalno stanje, a da se
uenicima sa sela dodeljuju dodatni bodovi. U saradnji
sa lokalnim samoupravama treba traiti reenja za
proirenje smetajnih kapaciteta za ovu decu.
69
Za seosku decu sa najloijim ekonomskim poloajem

treba povezati stipendiranje i besplatan smetaj.
Promovisati predkolsko obrazovanje i vaspitanje.
Vrtii nisu zaiveli u seoskim sredinama. Roditelji ne
misle da deca ne treba da idu u vrti, ali lako odustaju
od te ideje ako je usluga skupa, jer se na selu tedi svaki
dinar. Stoga treba razmiljati kako se mogu smanjiti
trokovi takve usluge, a da ona ostane ekonomski odriva
u selima (ili ak o tome da ona bude besplatna). Nosioci
ove preporuke trebalo bi da budu lokalne samouprave i
nevladine organizacije.
Koristiti raspoloive, funkcionalne prostorije u selima za potrebe
predkolskog obrazovanja.
Lokalna samouprava i mesna zajednica treba da se
postaraju da se u okviru kole ili u prostorijama mesne
zajednice osposobe prostorije za boravak dece (kao to
je to u nekim selima uinjeno za lokalnu ambulantu).
Pored obezbeivanja prostora za obavezni predkolski
program, Ministarstvo prosvete treba da podstie
upotrebu kolskog prostora za povremene igraonice
ili radionice u kojima bi uestvovala deca starijeg
predkolskog i mlaeg osnovnokolskog uzrasta. Treba
razvijati i alternativne oblike predkolskog obrazovanja,
koji se pominju u novom Zakonu o predkolskom
obrazovanju i vaspitanju.
Organizovati putujue vrtie.
Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za dravnu upravu
i lokalnu samoupravu i Ministarstvo rada i socijalne
politike treba zajedno da podstiu lokalne samouprave
da nabavljaju i opremaju autobuse koji bi bili edukativne
igraonice, a koji bi stajali na raspolaganju deci iz sela
nekoliko puta nedeljno po nekoliko sati.
70
Na isti nain se mogu opremiti i putujua biblioteka i IT

centar, koje bi mogli da koriste i odrasli stanovnici sela.
Unapreivati resurse za sportske manifestacije i rekreativno

bavljenje sportom.
Ova obaveza bi trebalo da bude u nadlenosti lokalnih
samouprava, ali bi se realizovala u saradnji sa Mreom
za ruralni razvoj. Za sreivanje sportskih objekata,
pogotovo za izgradnju sportskih sala, sredstva bi se
mogla obezbediti podsticanjem socijalno odgovornog
poslovanja uspenih privrednika u regionu (javno-pri
vatno partnerstvo), ali i preko samodoprinosa uspenih
gazdinstava i zadruga u samom selu. Ovde bi trebalo
potraiti opcije za projektno finansiranje, ali neki od
ovakvih objekata mogli bi da postignu odrivost i kroz
samofinansiranje putem rentiranja u turistikoj ponudi
(sportskim ekipama, ali i svim drugim posetiocima).
Ove aktivnosti treba uskladiti sa akcionim planovima za
smanjivanje nasilja i unapreenje zdravlja dece.
zdravstvene zatite
Poveati obuhvat ena sa sela zdravstvenim osigu
ranjem.
Lokalne samouprave, nevladine organizacije i Mrea
za ruralni razvoj treba da obezbede enama na selu
dostupne i razumljive informacije o nainima za
ostvarivanje zdravstvenog osiguranja.
Odbor za zdravlje i porodicu Narodne skuptine Re
publike Srbije treba u procesu reforme Zakona o
zdravstvenom osiguranju da preispita mogunost
uvoenja dodatnih odredbi koje bi omoguile lake
ostvarivanje prava na zdravstveno osiguranje enama sa
sela, ali i drugim lanovima porodice, kao i mogunost
kratkoronog besplatnog osiguranja u hitnim slua
jevima.
71
Ministarstvo zdravlja treba da podri osnivanje lokalnih

saveta za zdravlje i da podstakne promotivnu kampanju
o vanosti i mogunostima ostvarivanja zdravstvenog
osiguranja meu enama na selu, ali i lanovima njihovih
porodice.
Poveati dostupnost preventivne zdravstvene zatite i promociju
zdravlja u udaljenim ruralnim oblastima.
Ministarstvo zdravlja treba da pojaa nadzor nad
preventivnim i informativnim radom regionalnih
zavoda za javno zdravlje u seoskim sredinama u cilju
intenziviranja njihovog rada.
Zavodi za javno zdravlje, zajedno sa lokalnim
samoupravama, treba da izvre pritisak na domove
zdravlja da pojaaju kontrolu kvaliteta rada patronanih
slubi i da informiu seosko stanovnitvo o mogunostima
korienja savetovalita u domovima zdravlja.
Ministarstvo zdravlja treba da podstie domove zdravlja
da aktivnije uestvuju na konkursima ovog ministarstva
za projekte koji bi trebalo da unaprede dostupnost i
kvalitet zdravstvene zatite seoskog stanovnitva.
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Fond za
zdravstveno osiguranje treba da izmene kapitacionu
formulu tako da se prepozna rad lekara u generacijski
meovitim sredinama (promena formule s obzirom na
proporciju starih i dece u lokalnom stanovnitvu), kao i
s obzirom na razuenost naselja i udaljenost od grada,
kako bi se lekari podstakli da dolaze i ostaju u seoskim
sredinama. Fond za zdravstveno osiguranje treba da
redefinie ugovore sa domovima zdravlja tako to e
poboljati finansiranje uzimajui u obzir ove izmene.
72
Unaprediti zdravstvenu zatitu seoske dece sa invaliditetom.

Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i
Ministarstvo rada i socijalne politike treba da podstiu
zavode za javno zdravlje da unapreuju rad domova
zdravlja (lekara i patronanih sestara) u pruanju usluga
deci na osnovu odluka lokalne meuresorske komisije
za procenu potreba za pruanjem dodatne zdravstvene
podrke deci.
Domovi zdravlja i nevladine organizacije treba da
obuavaju roditelje o pravima i nainu pokretanja
procedure kod lokalne meuresorske komisije za
procenu potreba za pruanjem dodatne obrazovne,
zdravstvene ili socijalne podrke deci.
socijalne zatite
Podizati svest o znaaju penzijsko-invalidskog osiguranja i infor
misati ene o mogunostima regulisanja ovog oblika osiguranja.
Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje treba da
sagleda teinu problema u vezi sa regulisanjem penzijskoinvalidskog osiguranja kod ove grupe i da pronae
reenja koja e u datim uslovima podsticati ene da
reguliu ovaj oblik osiguranja. Da bi se to postiglo, treba
obaviti analizu po godinama i pronai odgovarajue
mere za one ene koje ne bi stigle da ostvare pravo na
penziju ak i da sada ponu da uplauju osiguranje.
Poveati informisanost seoskih domainstava.
Lokalni centri za socijalni rad, u saradnji sa nevladinim
organizacijama, treba aktivno da rade na promovisanju
postojeih formi pomoi koja je dostupna kroz sistem
socijalne zatite, kao i na procedurama za dobijanje
materijalne pomoi na lokalnom i nacionalnom nivou
(MOP, deiji i roditeljski dodatak, jednokratna pomo).
73
Poveati dostupnost usluga socijalne zatite.

Ministarstvo za rad i socijalnu politiku treba da povea
mobilnost i da radi na senzibilizaciji radnika CSR za rad
sa seoskim stanovnitvom.
Jaati kapacitete prualaca usluga socijalne zatite.
Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, u saradnji sa
nevladinim organizacijama koje imaju veliko iskustvo u
pruanju usluga, treba da radi na unapreenju znanja
i vetina postojeih prualaca usluga, ali i na razvoju
novih, koji bi bili posebno senzibilisani za rad sa seoskim
stanovnitvom.
Poveati dostupnost usluga za brigu o starima na selu.
Lokalne samouprave, u saradnji sa centrima za socijalni
rad i nevladinim organizacijama aktivnim u oblasti brige
o starima, treba da razviju mreu usluga podrke starim
osobama na selu. Ova inicijativa treba da obezbedi
kvalitetnije usluge za starije ene, da rastereti mlae
ene i da im omogui da budu ekonomski aktivnije. Ovo
takoe moe biti prilika za otvaranje novih radnih mesta
u ekonomiji nege na selu.
Podizati svest ena o razliitim oblicima nasilja u porodici, o
njihovim pravima i o uslugama podrke.
Ministarstvo rada i socijalne politike treba da podstie
veu aktivnost centara za socijalni rad u radu sa seoskim
enama na prepoznavanju razliitih ponaanja kao
oblika nasilja te na promovisanju prava i procedura za
zatitu od nasilja koje su uspostavljene na nivou razliitih
institucija.
74
Poveati dostupnost usluga deci sa invaliditetom koja ive u

seoskim sredinama.
Ministarstvo za rad i socijalnu politiku treba da
podstie i potpomae saradnju lokalnih samouprava i
centara za socijalni rad u individualizovanoj podrci deci
sa invaliditetom i njihovim porodicama radi njihovog
lakeg pristupa sistemu socijalne zatite.
Poveati broj radnika u centrima za socijalni rad u skladu sa
potrebama.
Kao neophodan preduslov za ostvarivanje prethodnih
preporuka, Ministarstvo finansija treba da podri
i odobri poveanje broja zaposlenih u CSR u skladu
sa predloenim planom Ministarstva rada i socijalne
politike.
75
76
4. IPARD program
Pored analize i preporuka vezanih za poboljanje kvaliteta ivota
na selu i poboljanje pristupa uslugama o kojima se govori u
ovom dokumentu, predlaemo meru za program pomoi IPARD
(Instrument for Pre-Accession Assistance for Rural Development) koja
bi mogla znaajno da utie na reavanje gore navedenih problema
i presudno da utie na kvalitet ivota seoskog stanovnitva, kakav
je neophodan za njihov ostanak na selu, a samim tim i za opstanak
sela.
4.1. O IPARD programu

Da bi se uprostio sistem pomoi i da bi se ostvarili maksimalni efekti od
uloenih sredstava kroz pojednostavljivanje administracije, kontrole,
izvetavanja i evaluacije ostvarenih rezultata, Evropska komisija je
donela odluku da sve pretpristupne fondove (Phare, ISPA, SAPARD i
CARDS) zameni novim mehanizmom Instrumentom pretpristupne
pomoi (IPA).19 Regulativa IPA definie obim i tip podrke namenjene
zemljama Zapadnog Balkana za period 20072013. godine.
Zemljama koje pristupaju EU namenjena je pomo u procesu
prilagoavanja njihovih agrarnih sektora standardima i procedurama
kakve predvia acquis communautaire, kao i pomo za reavanje
primarnih razvojnih ogranienja u ruralnim podrujima. Zemlje
centralne i istone Evrope koristile su pretpristupni program pomoi
SAPARD. Zemljama Zapadnog Balkana namenjen je program pomoi
IPARD, a mogu da ga koriste od momenta kada dobiju status zemlje
kandidata. Program pomoi IPARD, sledei iskustva programa
SAPARD, predvia dostizanje visoke konzistentnosti sa reformisanom
politikom ruralnog razvoja EU ve tokom pretpristupnog perioda.
19
IPA Instrument for Pre-accession Assistance, Regulation EC. 1085/2006, 17. jul 2006. godine.
77
Tabela 1. Mere podrke ruralnom razvoju

u okviru programa IPARD
Mere unapreenja efikasnosti trita i implementacija EU standarda (OSA 1)
Investicije u farme za restrukturiranje i podizanje standarda na nivo EU

Pomo u uspostavljanju proizvoakih grupa i asocijacija
Investicije u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva (za
restrukturiranje i podizanje standarda na nivo EU)
Pripremne akcije za implementaciju agro-environmental mera i LEADER pristupa (OSA 2)
Implementacija mera i akcija za ureenje ivotne sredine i pejsaa

Priprema lokalnih i javno-privatnih partnera za implementaciju lokalnih razvojnih
strategija
Razvoj ruralne ekonomije (OSA 3)
Unapreenje i razvoj ruralne infrastrukture

Razvoj i diversifikacija ruralnih ekonomskih aktivnosti
Trening i edukacija
Tehnika pomo
Korienje sredstava iz fonda programa IPARD nije bezuslovno. Da

bi se ta sredstva dobila, najpre treba usvojiti Nacionalni program
za ruralni razvoj kao okvirni program razvoja poljoprivrede i
ruralnih podruja zemlje kandidata u periodu 20072013. godine.
Ovaj plan donosi nacionalna institucija zaduena za ruralni razvoj,
odnosno ministarstvo kome je delegirana ova obaveza. U sluaju
Srbije to je MPTV, mada su neke zemlje imale drugaija reenja
poto se pitanjima ruralnog razvoja bave i druga ministarstva, poput
ministarstava za regionalni razvoj, privredu ili finansije.
Programom za ruralni razvoj predviaju se mere podrke koje
e finansirati sredstvima programa IPARD i koje moraju da
korespondiraju sa merama koje e se finansirati iz nacionalnog
budeta (Nacionalni program).
Program ruralnog razvoja mora usvojiti i Evropska komisija.
Potom treba ratifikovati viegodinji finansijski dogovor izmeu EU
i zemlje kandidata za lanstvo u nacionalnoj skuptini. Posle toga
sledi formiranje Agencije za plaanje (koja najpre treba da dobije
nacionalnu akreditaciju, a zatim i akreditaciju Evropske komisije),
Upravnog tela (Management Authority) i Ministarske grupe.
78
Preduslov za potpisivanje viegodinjeg sporazuma sa EU jeste

viegodinje planiranje budeta od strane nacionalnih institucija.
Budetsko planiranje mora pokriti period trajanja nacionalnog
programa i programa IPARD. Program mora da definie mere za
ruralni razvoj, to podrazumeva i definisanje izvora finansiranja, pa
se neke mere mogu finansirati samo iz nacionalnog budeta, dok
se neke druge mere, za ije se finansiranje oekuje podrka kroz
program IPARD, obavezno predvia sufinansiranje iz nacionalnog
budeta.
Takoe, sam program IPARD i mere koje se ele akreditovati za
finansiranje iz sredstava ovog programa moraju imati jasnu liniju
demarkacije pri definisanju izvora finansiranja za pojedine mere.
IPARD ne doputa preklapanje u finansiranju pojedinih mera u
smislu da se za iste intervencije mogu ostvariti dotacije iz razliitih
izvora.
Program ruralnog razvoja mora se zasnivati na analizi stanja, a
ona treba da prikae sve relevantne parametre stanja u ruralnim
oblastima, sa posebnim naglaskom na ogranienja i deficite sa
kojima se ruralna podruja sreu. Ova analiza predstavlja osnovu
za definisanje vizije, ciljeva, mera i indikatora. Opti pristup
podrazumeva da se pitanja kao to su ravnopravnost polova, zatita
ivotne sredine i/ili druge nacionalno specifine teme uzimaju kao
znaajne za sve sektore, a posebno se istie uticaj pojedinih ciljeva
i mera na njih. Potreba da se poloaj ena u ruralnoj ekonomiji
posebno tretira prepoznaje se u evropskoj politikoj praksi due od
deset godina, jo iz vremena priprema za program ruralnog razvoja
za prethodni budetski period 20002006. i kreiranja AGENDE 2000.
(vidi http://ec.europa.eu/agriculture/publi/women/broch_en.pdf).
Pristup koji se do danas zagovara podrazumeva da se prilikom
evaluacije projekata koji se finansiraju iz fonda EU za ruralni razvoj
kao kriterijum uvodi i participacija ena. Ne postoji opte pravilo
kojim se regulie vrsta podrke kod koje ene mogu imati prioritet.
To je preputeno nacionalnim politikama i one treba same da
procene i postave okvir primeren sopstvenim prilikama. Meutim,
Evropska komisija je razvila vrlo precizna uputstva za evaluaciju
intervencija u oblasti ruralnog razvoja za programski period 2007
2013. godine. Ovi indikatori sadrani su u aneksu Uredbe broj
1974/2006 EZ (Common monitoring and evaluation framework,
79
Rural Development Policy 20072013). U okviru predvienog

paketa uputstava, Annex 3 Indicator guidance obuhvata poglavlja
G Baseline indicators fiches, H Output indicator fiches i I Result
indicator fiches, u kojima je definisano da se tretman ena i mladih
posebno uvaava u programskim opredeljenjima nacionalnih politika
(vidi http://ec.europa.eu/agriculture/rurdev/eval/index_en.htm).
Iako ne postoji nain da se prioritetno definiu mere koje su
specifino usmerene na poboljanje kvaliteta ivota ena i dece,
mogue je predvideti mere za reavanje problema koji prvenstveno
pogaaju ove grupe, ali i stare osobe i ostale marginalne grupe.
Problemi koji se prvenstveno odnose na fiziku infrastrukturu i
socijalne usluge utiu na depopulaciju sela i migracije stanovnitva
iz sela u gradove i stvaraju viestruke probleme koji nisu samo
ekonomske, ve i socijalne, psiholoke i kulturoloke prirode i tiu
se itave populacije, te je stoga neophodno pristupiti reavanju
problema koji drastino smanjuju mogunosti zapoljavanja ena i
njihovo ravnopravno ukljuivanje u ekonomske tokove.
Investicije u oblasti poboljanja uslova ivota predstavljaju
neophodan preduslov za uspeh svih drugih intervencija koje se
finansiraju iz programa podrke ruralnom razvoju, odnosno za
uspean sveobuhvatni ruralni razvoj. Kako nepostojanje usluga
negativno utie na diversifikaciju ruralne ekonomije i opte
poboljanje stanja u toj oblasti, neophodno je upravo razvijati usluge
i tako zapravo investirati u proizvodnju, a ne ulaganjem u potronju
kroz uobiajene subvencije.
80
4.2. Predlog mere za diversifikaciju ruralne ekonomije i

poboljanje kvaliteta ivota
IPARD Osa 3
Mera: Diversifikacija i razvoj seoskih privrednih
delatnosti sektor usluga
(lan 12. Uredbe (EZ) broj 1085/2006; lan 180.
Uredbe (EZ) broj 718/2007)
Kd mere: 302
Obrazloenje
Seoske oblasti u Srbiji odlikuju negativni trendovi u pravcu privrednog i
drutvenog propadanja i depopulacije, pa bi trebalo obezbediti podrku
koja e omoguiti bolji pristup osnovnim uslugama za privredu i seosko
stanovnitvo kako bi se poboljao ili odrao kvalitet ivota i poveala
atraktivnost pojedinih oblasti.
U okviru diversifikacije privrednih delatnosti otvaraju se mogunosti za sve
vrste preduzea, i za nova i za postojea preduzea/organizacije/grupe, da
razvijaju, promoviu ili proiruju osnovne usluge u seoskim podrujima
kao dodatni izvor prihoda.
Sprovoenjem diversifikacije privrednih delatnosti u seoskim podrujima
kroz poboljanje osnovnih usluga u seoskim podrujima postie se najvaniji
cilj spreavanje odlaska mladih ljudi iz seoskih oblasti kroz otvaranje novih
radnih mesta i ouvanje postojeih. U isto vreme, obezbeivanjem boljeg
pristupa uslugama vodi se briga o dvema najugroenijim kategorijama u
seoskim oblastima, enama i deci.
81
Sadraj mere
Podrka obuhvata ustanovljavanje osnovnih usluga, ukljuujui ulaganja
u postojee ili nove zgrade i druge objekte u seoskim oblastima, kao to
su:
zdravstvene ustanove i ustanove za brigu o deci,
infrastruktura za sport, rekreaciju i slobodno vreme,
pruanje usluga u oblasti jaanja zajednice (briga o starim licima,
briga o ivotinjama),
usluge za povezivanje i pruanje usluga Interneta (komunikacione
aktivnosti) IT centri, pristup Internetu, vetine upotrebe raunara
i Interneta kroz strukture zajednice,
odreene ustanove koje se bave umetnou i kulturom, ire
aktivnosti zajednice i kulturne aktivnosti, biblioteka,
usluge prevoza za seosko stanovnitvo (npr. minibusi),
druge vrste privrednih usluga (npr. mehaniarske radionice,
frizerski saloni).
Prihvatljivi trokovi
Ulaganje u osnovna sredstva:
izgradnja/rekonstrukcija objekata,
nabavka i ugradnja opreme (ukljuujui i raunarsku opremu,
softver, pristup Internetu),
opti trokovi (reijski trokovi) pripreme projekta (maksimalno
12% prihvatljivih trokova).
Neprihvatljivi trokovi
Sve aktivnosti koje bi mogao da finansira neki drugi organ predvien
ustavom.
82
Ciljevi
Usluge u sektorima, kao deo Mere 302, imaju sledee ciljeve:
poveanje obima usluga za seoske stanovnike i poboljanje kvaliteta
usluga,
poboljanje drutvene strukture u seoskim podrujima,
diversifikacija u nepoljoprivredne delatnosti,
dostupnost za sve starosne, rodne i drutvene grupe u datoj zajednici,
stvaranje novih radnih mesta kroz razvoj i diversifikaciju osnovnih
usluga,
ouvanje postojeih radnih mesta,
povean prihod od korisnika iz seoskog stanovnitva kroz razvoj i
diversifikaciju usluga.
Krajnji korisnici
Usluge u sektoru pod Merom 302 usmeravae se na mala preduzea (sa
najvie 10 zaposlenih, prema nacionalnom zakonodavstvu), NVO sektor i
poreske obveznike PDV-a.
83
Geografski opseg
Krajnji korisnici usluga u sektoru pod Merom 302 jesu naselja do 20.000
stanovnika na itavoj teritoriji Republike Srbije.
Kriterijumi za kvalifikovanje za usluge u sektoru pod Merom 302

Ulaganje mora biti u skladu sa standardima zajednice na kraju realizacije
ulaganja, a za novouspostavljene standarde vae posebni uslovi.
Preduzee/holding/NVO mora da potuje relevantne minimalne
nacionalne standarde u pogledu zatite ivotne sredine, javnog
zdravlja, zdravlja ivotinja i biljaka, dobrobiti ivotinja i bezbednosti
zanimanja u vreme kada se odluuje o dodeli. Tamo gde su minimalni
nacionalni standardi zasnovani na standardima zajednice bili uvedeni
neposredno pre primanja zahteva, moe se odobriti pomo bez obzira
na neusklaenost sa tim standardima pod uslovom da preduzee
ispunjava nove standarde do kraja realizacije ulaganja.
Korisnik mora predstaviti ekonomsku odrivost uz pomo poslovnog
plana.
Dozvoljeno je uestvovanje poetnicima (novi preduzetnici / nove
nevladine organizacije).
Korisnik mora dokazati da je ispunio svoje ranije obaveze prema
dravi.
84
Kriterijumi za rangiranje
Ulaganja po sektoru pod Merom 302 ocenjuju se u skladu sa sledeim
kriterijumima:
ulaganja u osnovne usluge 30 poena,
ulaganja u seoski turizam 25 poena,
ulaganja u preradu na farmama 20 poena,
ulaganja u obnovljive izvore energije 15 poena,
ulaganja u direktni marketing 15 poena,
ulaganja u tradicionalne zanate 10 poena.
Dodatni kriterijumi za rangiranje ako postoji vie projekata za jedan sektor

ulaganje se preporuuje LAG odobrenjem (preporuka treba da se
napravi nakon usvajanja LAG strategije za seoski razvoj) 25 poena,
ulaganje e sprovesti preduzima/korisnik enskog pola iz NVO 20
poena,
ulaganje e sprovesti mlada osoba preduzima/korisnik iz NVO
(mlaa od 40 godina) 15 poena,
ulaganje e se sprovesti u LFA oblasti (manje povoljna oblast) 15
poena.
Maksimalan broj poena: 100
85
Nivo pomoi
Iznos javne pomoi predstavljae do 50% ukupnih ulaganja u projekat
(75% EU, 25% nacionalni fondovi).
Maksimalna ukupna vrednost prihvatljivih ulaganja po projektu iznosi
250.000 . Dozvoljena su najvie tri prihvatljiva ulaganja u usluge u sektoru
pod Merom 302 po korisniku u periodu trajanja programa IPARD. Isplate
za ulaganja mogu se primati u jednoj rati ili u vie rata u skladu sa fiksnim
detaljima u ugovoru koji je potpisan sa Agencijom za plaanje. Zapoinjanje
novog projekta nije uslovljeno zavretkom ve zapoetog projekta.
Pokazatelji za praenje i evaluaciju
Osnovni:
neto stopa migracija,
razvoj usluga u sektoru,
razvoj zapoljavanja u uslugama u seoskim podrujima,
privredni razvoj u uslugama u seoskim podrujima.
Prema uinku:
broj korisnika (podela prema polu, starosnoj kategoriji i vrsti
usluga),
iznos realizovane javne potronje,
broj podranih akcija novih usluga (podela po vrsti akcije),
broj podranih malih preduzea/NVO (podela prema statusu,
starosnoj kategoriji, polu i vrsti malog preduzea/NVO).
86
Rezultat:
povean broj usluga koje se koriste (podela prema starosti i polu),
povean broj novih radnih mesta (podela prema starosti i polu),
stanovnitvo u seoskim podrujima koje koristi poboljane usluge.
Uticaj:
stvaranje novih radnih mesta (podela prema starosti i polu),
privredni rast (porast u BDV).
87
Literatura
Aktivno uenje u kombinovanim odeljenjima (2005), Beograd: Centar za
evaluaciju.
Anketno istraivanje viestrukih pokazatelja stanja i poloaja dece i ena u Srbiji
(Mutliple Indicator Cluster Survey), UNICEF, RZZS Srbije, 2005. (MICS3)
Babovi, M. (2009a) Radne strategije i odnosi u domainstvu: Srbija 20032007,
u Tomanovi, S., Mili, A. (ur.) Porodice u Srbiji danas u komparativnoj perspektivi,
ISIFF, Beograd.
Babovi, M. (2009b) Rodna ravnopravnost i poboljanje poloaja ena, u
Milenijumski ciljevi razvoja u Srbiji izvetaj za 2009. godinu, Vlada RS, UNDP (u
pripremi)
Babovi, M., Vukovi, O. (2008) ene u statusu pomauih lanova poljoprivrednih
domainstava: poloaj, uloge i socijalna prava, UNDP, Beograd.
Babovi, M. (2007) Poloaj ene na tritu rada u Srbiji, UNDP, Beograd.
Bogdanov, N. (2007) Mala ruralna domainstva u Srbiji i ruralna
nepoljoprivredna ekonomija, Beograd: UNDP.
Chant, S. (2007) Gender, Generation, Poverty: Exploring the Feminisation of
Poverty in Africa, Asia and Latin America, Edward Elgar, Cheltenham.
Cveji, S. (2006) Korak u mestu. Beograd: ISIFF.
Cveji, S., Babovi M., Petrovi, M., Bogdanov, N. i Vukovi, O. (2010) Socijalna
iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije, Beograd: UNDP.
Deere, D.C., Ros, Ch.R. (2010) The gender asset gap: what do we know and why
does it matter?, Feminist Economics, 12, (1): 150.
Evropska platforma za borbu protiv siromatva i socijalne iskljuenosti: Evropski
okvir za socijalnu i teritorijalnu koheziju, Evropska komisija, 2010.
Ivi, I. (2009) Problemi obrazovanja seoskog stanovnitva u Srbiji. Rad
predstavljen na skupu Obrazovanje seoskog stanovnitva, SANU.
Nacionalni plan akcije za decu Republike Srbije, Savet za prava deteta Vlade
Republike Srbije, 2004.
Penev, G. (ur.) (2006) Stanovnitvo i domainstva Srbije prema popisu 2002.
godine, Republiki zavod za statistiku, IDN CDI, DDS, Beograd.
Praenje socijalne iskljuenosti u Srbiji, Vlada Republike Srbije i Republiki zavod
za statistiku, april 2010.
Razavi, Sh. (1999) Gendered Poverty and Well-Being: Introduction,
Development and Change, 30:3, 40933.
88
Republiki zavod za statistiku (2003) Stanovnitvo: kolska sprema i pismenost,

Beograd.
Republiki zavod za statistiku (2009) Anketa o radnoj snazi, 2009, Beograd.
Santiago, C., Gardener, E.P.M., Molyneux, P. (2005) Financial exclusion, Basingstoke,
Palgrave Macmillan.
Sarma, M. (2008) Index of Financial Inclusion, Working paper no. 215, Indian
Council for Research on International Economic Relations.
Seoski obrazovni turizam u slubi ruralnog razvoja u Srbiji: mapiranje
potencijala za deji, omladinski i porodini turizam, Obrazovni forum,
2010.
Serbia Social Assistance and Child Protection Note, World Bank, 2006.
Siromatvo sa mnogo lica. Analiza siromatva dece u Srbiji, UNICEF, 2004.
Stankovi, B. (2006) Obrazovne karakteristike stanovnitva, u Penev, G. (ur.)
Stanovnitvo i domainstva Srbije prema popisu 2002. godine, Republiki zavod
za statistiku, IDN CDI, DDS, Beograd, str. 8291.
Stanje dece u Srbiji 2006, UNICEF, 2006.
Studija o ivotnom standardu, 20022007. (2008). Beograd: Republiki zavod za
statistiku.
Thorat, U. (2007) Financial inclusion the Indian experience, govor odran na
HMT-DFID Financial Inclusion Conference 2007, London, 19 June 2007.
Napredak u realizaciji milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji. 2009, Vlada
RS, UN.
Vujovi, Jovanovi, Dejanovi (2006) Deji rad u Srbiji, Beograd: Centar za prava
deteta.
Zdravlje stanovnika Srbije (2008). Institut za javno zdravlje Srbije.
89
90
PRILOG 1
IZVETAJ IZ FO FOKUSIRANIM GRUPNIM DISKUSIJAMA
1. Uvod
U okviru projekta Studija o trenutnom pristupu uslugama u ruralnim
oblastima, preprekama pristupu i potencijalnim reenjima, SeConS
je za potrebe programa Ujedinjenih nacija Odrivi turizam u funkciji
ruralnog razvoja realizovao seriju fokusiranih grupnih diskusija sa
relevantnim akterima na lokalnom nivou u odabranim podrujima
Srbije (centralna Srbija, istona Srbija, juni Banat na Dunavu i donje
Podunavlje). Ova analiza je deo ireg programa Odrivi turizam za
ruralni razvoj koji zajedniki sprovode agencije UN (UNDP, UNEP,
FAO, UNWTO i UNICEF) i nacionalni partneri (Ministarstvo ekonomije
i regionalnog razvoja, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva
i vodoprivrede i Turistika organizacija Srbije). Kao partneri u
realizaciji komponenti programa koje se odnose na decu javljaju se
Ministarstvo prosvete i drugi nacionalni partneri.
Glavni cilj fokusiranih grupnih diskusija je bio da se stekne uvid
u potrebe ena i dece na selu za socijalnim uslugama, u kvalitet
i dostupnost ovih usluga, kao i uvid u glavne prepreke koje
ometaju njihovo uspenije pruanje. Sa istim ciljem posmatran je
i iri kontekst mogunosti ekonomskog i socijalnog unapreenja
ivota na selu, to podrazumeva aktivnost itavog domainstva,
kao i povezivanje lokalne administracije i drugih lokalnih aktera
relevantnih za poboljanje socijalnih usluga na selu. Ovaj cilj je
usmeren na unapreenje poloaja ena i dece u ruralnim sredinama,
to je vaan elemenat odrivog razvoja sela, a vezan je za mere
iz 3. ose programa IPARD (razvoj ruralne ekonomije i drutva)
unapreenje i razvoj ruralne infrastrukture i razvoj i diversifikacija
ruralnih ekonomskih aktivnosti. Diskusije su obavljene u sledeim
selima: Leskovice (Valjevo), Izbite (Vrac), Temska (Pirot) i Kumane
(Veliko Gradite). U svakom od sela diskusije su odrane sa 5 ciljnih
grupa:
91
deca od 12 do 14 godina koja pohaaju osnovnu kolu,

deca od 15 do 19 koja pohaaju srednju kolu ili su prekinula
kolovanje,
ene iz seoskih domainstava starosti 2755 godina,
mukarci koji su nosioci gazdinstva,
pruaoci socijalnih usluga i predstavnici lokalne admi
nistracije.
2. Kvalitet ivota i potrebe dece

2.1. Predkolsko obrazovanje
Na pitanje o potrebama za predkolskim obrazovanjem najvie su
odgovarale uesnice enske FGD. Najpre valja istai da se ispostavilo
da decu u predkolskom uzrastu najee uvaju i gaje same majke,
a retko babe i dede. Babe i dede to ine samo povremeno i samo u
viegeneracijskim domainstvima.
U naelu, ene imaju stav da deca tog uzrasta treba da idu u vrti i
da bi to za njih bilo korisno. Meutim, odmah se uoavaju tri velika
problema koja stoje na putu razvijanju ove usluge. Prvi je loe stanje
infrastrukture u nekim selima, tj. nepostojanje odgovarajueg
objekta za ovu namenu te lo put i transport do sela, to oteava
dolazak vaspitaa na posao, pogotovo u udaljenija sela. U nekim
selima ve postoji iskustvo sa pokretanjem rada vrtia, ali su vrtii
radili kratko jer su vaspitai brzo odustajali, ak i ako je selo udaljeno
svega nekoliko kilometara od optinskog centra.
Drugi problem je veoma loa finansijska situacija u velikom broju
ruralnih domainstava. I najmanji troak za pohaanje vrtia
predstavljao bi za ova domainstva teret koji se moe izbei tako to
dete ostaje kod kue, na oku majci koja ionako provodi itav dan u
kui ili oko kue. Posredno, ovakva odluka dodatno oteava odluku
ena da iskorae iz kruga ekonomske reprodukcije gazdinstva i
potrae (ili stvore) neki drugi posao na tritu rada.
92
Trei problem je vezan za injenicu da male dece u selima ima sve

manje i da je u jednom selu teko oformiti dovoljno veliku grupu
polaznika. Pokretanje vrtia u jednom selu u kojem bi se okupljala i
deca iz oblinjih sela bilo bi nerealno, to zbog stanja putne mree
i trokova transporta, to zbog potrebe da deca putuju uz pratnju
nekog od roditelja, a to bi ovima oduzimalo mnogo vremena od
redovnih radnih obaveza.
Obavezna predkolska nastava se u selima odvija u okviru kole, uz
napomenu da je prvih godina od uvoenja ovog programa uee
seoske dece bilo manje nego uee gradske dece, a pogotovo
uee dece iz romskih i drugih siromanih porodica (HDR Srbija,
2010).
Naa deca nikada nisu imala vrti, to je velika greka. Da smo imali
vrti, deca ne bi toliko bila uskraena, a i jedna osoba bi dobila posao.
(Uesnica enske FGD u Velikom Graditu)
2.2. Osnovno obrazovanje

Iako zvanini podaci pokazuju da je uee seoske dece u osnovnom
obrazovanju zadovoljavajue, a da se prekid obrazovanja prvenstveno
javlja meu romskom decom, injenica da u Srbiji oko 70% naselja
ima osnovnu kolu, ali da oko 60% ukupnog broja kola ine seoske
kole koja pohaa svega 10% dece, govori da obrazovanje seoske
dece u uslovima depopulacije ruralnih sredina predstavlja veliki
pritisak na obrazovni sistem, pre svega u pogledu finansiranja.
To veoma oteava reavanje problema u osnovnom obrazovanju
seoske dece. Ovi problemi su u nekim sredinama veoma izraeni.
Fokusirane grupne diskusije su pokazale da u funkcionisanju seoskih
kola mogu postojati velike razlike, u rasponu od kole u kojoj postoje
vannastavne aktivnosti i u kojoj pedagog aktivno radi na vaspitanju
i usmeravanju dece do kole u koju deca putuju preko 2 sata (a zimi
povremeno i izostaju zbog neprohodnosti puteva) i nose vodu za
pie u flaicama jer celo selo ima problem sa vodosnabdevanjem.
93
Dakle, u nekim selima su problemi sa osnovnim obrazovanjem

veliki. Postoje deca koja ustaju u 5 sati ujutru da bi posle 2 sata
peaenja stigla na autobus koji e ih odvesti do kole, a u zimskim
mesecima je i to problem, jer lo put postaje neprohodan za kolski
autobus. Ipak, moe se rei da su generalno i deca i roditelji svesni
znaaja obrazovanja za unapreenje kvaliteta ivota i da prema
kolskim obavezama i jedni i drugi imaju pozitivan stav. S druge
strane, seoska deca u velikoj meri dele ivotnu sudbinu svojih
porodica. Veina njih, pogotovo muka deca, uestvuju u radovima
na gazdinstvu, mada gotovo svi tvrde da ih to ne ometa u kolskim
obavezama i da mogu da odbiju rad na gazdinstvu onda kada imaju
mnogo kolskih obaveza. Zanimljivo je, meutim, da situacije kada
ne mogu da postignu i da pomognu na gazdinstvu i da zavre kolske
obaveze nisu este, jer stepen optereenja kolskim obavezama nije
velik, a broj vannastavnih edukativnih sadraja je veoma ogranien.
Treba primetiti da ovakav intenzitet kolskih obaveza po svoj prilici
daje loiji ishod obrazovnog procesa, pa neki roditelji konstatuju da
pri upisu i tokom pohaanja srednje kole seoska deca zaostaju za
gradskom decom, to ih demotivie da nastave kolovanje. Sve ovo
ukazuje na potrebu da se u seoskim kolama generalno uspostave
vii standardi, a pogotovo na potrebu da se obogate vannastavni
sadraji u kolama i povea ponuda dodatnih aktivnosti u selima.
Meni je kola udaljena 20 km ukupno, do stanice imam 11 km. Kreem

u 5, na stanici sam u 7, ekam autobus 15 minuta. Nekad usled jakog
vetra doe do formiranja snenih nanosa i ne moe da se proe. (Dete iz
Valjeva, 1214 godina)
Pomaem tati oko poljoprivrednih poslova, a i oko stoke, skoro
svakodnevno. (Dete iz Vrca, 1214 godina)
Nema dovoljno nastavnika, iz istorije ekamo da nam doe nastavnica
pa je to privremeno, a iz matematike su odeljenja spojena tokom cele
godine. (Dete iz Vrca, 1214 godina)
U izradi domaih zadataka i uenju deca su samostalna, a kada je

potrebno imaju podrku starije brae ili sestara, ree roditelja.
Roditelji ih oslobaaju kunih poslova ako su optereena kolskim
94
obavezama. Deca uglavnom nemaju problem nedostatka prostora

za rad na kolskim obavezama; uvek mogu da se izdvoje u posebnu
prostoriju, a veliki broj njih ima i svoju sobu. Njihova motivacija za
uenje i njihova postignua su kao i kod ostale dece. Poneko dete
priznaje da ne voli kolu, tj. da voli da se drui, ali ne voli da ui,
a veina najvie voli predmete kao to su fiziko, likovno, istorija
ili geografija. Moe se rei da veina roditelja planiranjem ivotnog
puta svoje dece nastoji da rei ili izbegne sutinske probleme
zaostatka u razvoju seoskih sredina. Oni usmeravaju svoju decu
ka nastavku kolovanja nastojei da im obezbede bolju poziciju na
tritu rada i mada ele da se sela bolje razvijaju i da deca ostanu da
ive u toj sredini, shvataju da je za decu bolje reenje da se presele u
grad. Ovakav stav se reflektuje i na stavove same dece, koja u velikoj
veini ele da se upiu u srednju kolu, sa obrazloenjem da e tako
uspenije da se zaposle i da finansijski izdravaju svoje porodice.
Drugi vaan aspekt obrazovanja u kojem se prepoznaju problemi,
uz dostupnost, jeste i kvalitet. Deca smatraju da su njihove kole
dovoljno opremljene uilima i drugom kolskom opremom, iako
se nabrajanje uglavnom svodi na tablu, geografsku kartu, raunar i
klupe. Poneko dete napominje da bi trebalo da imaju vie raunara,
a vie njih eli da ima pristup Internetu. U manjim selima deca iz prva
etiri razreda pohaaju zajedniku nastavu. Kao to je ve pomenuto,
neki roditelji shvataju da se u seoskim kolama postavljaju nii
zahtevi nego u gradskim, to stvara tekoe ovoj deci u savladavanju
nastavnih obaveza u nastavku kolovanja. Kada planiraju kako e
se dalje kolovati, deca to uglavnom ine sama ili u razgovoru sa
vrnjacima. Poneko dete je prijavilo da se savetuje sa roditeljima, ali
veina roditelja smatra da je to stvar njihovog izbora i opredeljenja.
Ipak, iz razgovora sa roditeljima se vidi da trokovi putovanja i
smetaja mogu biti odluujui faktor pri izboru srednje kole i grada
u kome se kola nalazi. U veem selu koje je udaljeno 3 km od Vrca
pedagog igra aktivnu ulogu u informisanju dece o mogunostima
daljeg kolovanja i strunim profilima, to deci pomae da bolje
prepoznaju kojim pravcem ele da usmere svoje dalje kolovanje.
Deca su generalno loe informisana o mogunostima stipendiranja
i smetaja u uenikim domovima, iako znaju da ti oblici podrke
postoje.
95
Jako malo dece koja su zavrila nau seosku kolu je zavrilo fakultet.
Zato to, to je moje lino miljenje, da su u samom startu mnogo manje
nauili nego deca u gradskim kolama. (Uesnica enske FGD iz Valjeva)
Vannastavne aktivnosti su ono u emu su seoska deca najvie

uskraena u odnosu na decu iz grada, ali i u odnosu na svoje
deklarisane potrebe i interesovanja. Ne treba umanjiti znaaj
kvaliteta ivota u seoskoj sredini (zdravija ivotna sredina, kontakt
sa prirodom), ali seoska deca znaju kakve mogunosti postoje za
dodatno uenje ili zabavu i nasluuju koje su im dodatne vetine
i praktina znanja potrebni za uspeno snalaenje u savremenom
svetu, a za to su u velikoj meri uskraena. Ponovo je kola u vrakoj
optini ta u kojoj postoje neke vannastavne aktivnosti (folklor i
neke sekcije), dok u drugim kolama toga nema ili se vannastavne
aktivnosti organizuju samo povremeno (stoni tenis, folklor,
dvodnevni kurs raunara i sl.). Deca su zainteresovana da u ponudi
ima vie sporta (pogotovo se ale na nedostatak sportskih sala koje
bi koristila zimi), kurseva jezika, kurseva raunara, vie mogunosti
za pristup Internetu, kao i ekskurzija.
Jednako je vana i dostupnost vankolskih sadraja. Seoska deca
veliki deo slobodnog vremena ispunjavaju radnim aktivnostima na
gazdinstvu i u domainstvu. Neto od toga se moe shvatiti kao zabava
i razonoda (npr. nega ivotinja), ali sve uglavnom ima ekonomsku
funkciju. Ipak, ostaje slobodnog vremena i za igru i druenje, ali su
te aktivnosti oteane, kako se vidi iz fokusiranih grupnih diskusija.
Prvi veliki problem predstavlja to to u manjim i zabaenijim selima
ima toliko malo dece da neka od njih moraju da prelaze po nekoliko
kilometara kako bi se druila sa jo jednim detetom svog ili priblinog
uzrasta. Razumljivo, zimi se ovakvi kontakti dodatno proreuju, pa
je dete usmereno na druenje sa roditeljima ili, jo ee, babama
i dedama. Drugo, za mnoge aktivnosti im nedostaje odgovarajua
infrastruktura. Osim vie puta pomenutog Interneta, deca bi volela
da imaju sportske terene, ali i organizovane sadraje kao to su
sportski turniri ili kulturni dogaaji (priredbe, projekcije filmova,
pozorine predstave). Za zadovoljavanje ovakvih potreba seoska
deca su uglavnom usmerena na grad, to s jedne strane defavorizuje
96
one koji ive u udaljenijim selima ili su loijeg materijalnog poloaja,

a sa druge strane negativno utie na motivaciju da se ivot nastavi
u selu, ime se dodatno pojaava trend depopulacije ruralnih
podruja.
Volim da idem u kolu, ali ne volim matematiku, to mi je nona mora.
Ja doem, igram se, druim se Tamo u mom kraju ja sam jedino dete
Drug mi je udaljen 45 km.
Ja nemam vremena da se igram Doem u 5, zalivam povre i voe do
8, onda moram da legnem da spavam, jer ustajem u 5. (Deca iz Valjeva,
1214 godina)
2.3. Srednje obrazovanje i planovi za studiranje

Razgovor sa decom srednjokolskog uzrasta je pokazao da se veina
seoske dece odluuje za srednje obrazovanje. Ovu odluku donose
uglavnom samostalno, poneko uz savetovanje sa nastavnicima
iz osnovne kole ili sa roditeljima. Roditelji po pravilu podravaju
detetov izbor kole. Od kolovanja odustaju oni koji postiu slabije
rezultate i nisu zainteresovani za dalje kolovanje, ali i ta deca imaju
podrku roditelja za takvu odluku. Kod devojica se deava da
obrazovanje prekidaju zbog udaje, a ovo se znatno ee deava kod
romskih devojica nego kod ostalih. Majke su u diskusiji potvrdile
da je to bilo normalno u vreme kad su one bile mlade, kada su
preovlaivale tradicionalistike vrednosti, ali bi se reklo da danas
takav pritisak ne postoji. I oevi su u svojoj grupi za diskusiju potvrdili
da ne prave razliku izmeu muke i enske dece u pogledu podrke za
kolovanje ili slobode izbora strunog profila. Izbor strunog profila
seoska deca prave prema svojim preferencijama, ali i prema proceni
potreba na tritu rada. Po pravilu, te procene su vezane za ivot u
gradu i retko ko planira da se zaposli u seoskoj sredini. Iako je izbor
srednje kole slobodan, dublji razgovor na ovu temu je pokazao da
su neka deca odustajala od izbora nekih strunih kola u udaljenijim
gradovima ili zbog trokova stanovanja ili zbog nespremnosti da se
odvoje od porodice (ak i kada su im roditelji savetovali da to uine).
Neka deca ve pri izboru srednje kole planiraju da nastave kolovanje
97
i posle toga, pa prema tome biraju i kolu. Ipak, veina se odluuje

za srednje strune kole, to je u skladu sa procenom roditelja da je
neizvesno da li e moi da finansiraju njihovo studiranje.
kolovanje je najlake onim srednjokolcima koji ive u selima
u neposrednoj blizini gradova, jer oni stanuju kod svoje kue, a
u kolu i nazad putuju autobusom. Onima koji ive neto dalje, a
reili su da ostanu u roditeljskoj kui, najvei problem predstavljaju
autobuske linije, jer kada u kolu idu u popodnevnoj smeni deava
se da kui stignu skoro u pono, a da ve u 6 ujutro ustaju zbog
poslova na gazdinstvu. I u ovom uzrastu svi deaci i devojice
pomau u kunim poslovima, ali samo poneko smatra da ga to
ometa u kolskim obavezama. Deca iz porodica boljeg materijalnog
stanja stanuju u privatnom smetaju i vikendom dolaze kui da bi se
videla sa porodicom i pomagala u poslovima u domainstvu. Neka
deca iz finansijskih razloga stanuju u uenikom domu, a svima im je
poznato da ima i dece koja dobijaju stipendije, ali je takvih u naim
fokusiranim grupnim diskusijama bilo tek nekoliko; veina nije
znala kako se prijavljuje za stipendiju (izuzev dece iz vrakog sela
Izbita, koja su na oglasnoj tabli u osnovnoj koli mogla da proitaju
informaciju o tome).
Ne svia mi se to to smo trenutno druga smena. Naporno je. Idemo u

12 h, a vraamo se u 21 h, takav je prevoz. Tada ne moemo da uimo,
umorni smo, moramo da spavamo. Ujutru kad ustanemo ve moramo da
krenemo.
Pomaemo u poslovima kad stignemo. To nas ne ometa u kolskim
obavezama zato to nai roditelji imaju puno razumevanja za nae
obaveze. (Deca iz Vrca, 1419 godina)
Na optereenost kolskim obavezama i na teinu gradiva vie se

ale deca koja pohaaju prirodni smer, a manje deca koja idu na
drutveni smer ili u strunu kolu. Procena primenljivosti znanja
koje se stie u srednjoj koli varira od kole do kole. Neka deca se
ale da nisu imala dovoljno prakse ili da je ona bila neodgovarajua,
dok druga smatraju da su najvie nauila i najbolje shvatila
budue zanimanje kroz praksu koju su imala u koli. Veina dece
98
ima pozitivan stav prema obrazovanju i smatra da je ono vano za

njihov kvalitetniji ivot, iako su svesna da mnogi mladi sa srednjom
kolom bezuspeno trae posao po nekoliko godina. Ovo se poklapa
sa stavom veine roditelja koji su svesni da i po zavretku visokog
obrazovanja neki mladi ne mogu da se zaposle, ali smatraju da e se
znaaj kolovanja njihove dece ispoljiti u nekom trenutku i da moraju
zavriti najmanje srednju kolu. Samo mali broj srednjokolaca koji
su uestvovali u naim fokusiranim grupnim diskusijama planira
da nastavi kolovanje. Utisak je da su finansijski razlozi ovde
podjednako vani koliko i spremnost na dalje optereenje nastavnim
obavezama. Veliki broj ove dece bi se zadovoljio nekim poslom koji
bi im omoguio nastavak ivota u gradu, ali su svesni da im plata sa
srednjom kolom ne bi omoguila da plaaju trokove stanovanja i
da imaju kvalitetan ivot u gradu.
Ja bih voleo da upiem elektrotehniku, ali nemam vremena. Puno radim,

a i dosta pomaem mojima kui. (Dete iz Valjeva, 1419 godina)
Srednjokolci koji su uestvovali u diskusijama ne uestvuju u

vannastavnim aktivnostima, a slobodno vreme provode u druenju,
na Internetu ili u rekreaciji. U selu im nedostaju sadraji za kvalitetnije
korienje slobodnog vremena, ali i prostor (sportski tereni, sala
za okupljanje, park, kafi, kursevi jezika ili raunara, projekcije
filmova itd.). Tek poneko dete je prijavilo da je lan neke omladinske
organizacije (ekoloke, istraivake i sl.), a jedan uesnik je rekao
da se nedavno ulanio u politiku partiju kako bi lake pronaao
posao. Moe se rei da je stav prema organizovanju pozitivan, ali da
nedostaju inicijativa, znanje (o osnivanju i upravljanju organizacijom)
i, pre svega, prostor.
Decu iz osnovne kole eka ili putovanje ili stanovanje u oblinjem
gradu gde e pohaati srednju kolu. to se tie srednjokolaca,
iako mnogi vole ivot na selu i smatraju da je selo lepo, skoro niko
ne planira da se vrati na selo, pre svega zbog slabe infrastrukture,
99
nezaposlenosti, ali i zbog starenja stanovnitva i nepostojanja

kulturnih sadraja. Tipina migracijska destinacija im je oblinji grad
(sa idejom da e moi vikendom da dolaze u selo), ali ima i onih
koji planiraju preseljenje u neki vei grad. Deca iz Kumana (Veliko
Gradite) uklapaju se u socijalni profil svog regiona, pa mnogi
planiraju preseljenje u inostranstvo (Italija, Francuska).
Sva deca imaju redovne sistematske preglede u kolama, ali kada
su im potrebne dodatne zdravstvene usluge, u vrakom selu deca
to mogu obaviti u seoskoj ambulanti, deca iz sela pored Velikog
Gradita i Pirota se lako prevezu do zdravstvenih ustanova u ovim
gradovima, ali deca iz valjevskog sela moraju da putuju u Dom
zdravlja u Valjevu. Potreba za specijalistikim pregledima se retko
javlja, ali je loe to to je deci iz udaljenijih sela u manje razvijenim
regionima otean pristup redovnim stomatolokim pregledima. Do
izraaja dolazi problem loeg puta i slabe transportne mree, to
imunija domainstva mogu da kompenzuju time to se prevoze
sopstvenim vozilom, ali siromanija ovakvu deprivaciju oseaju
jae.
Sva deca su u svojim kolama sluala neka predavanja o zdravstvenim
rizicima, prevenciji i zatiti, osnovci ree, a srednjokolci ee. Teme
su odgovarale stanju zdravstvenih rizika u Srbiji (AIDS, hepatitis,
narkomanija, alkoholizam, polno prenosive bolesti). Neka deca
smatraju da su sve to ve znala, a neka kau da su ula neto novo.
100
3. Kvalitet ivota i potrebe ena

Analiza FGD sa enama pokazuje da geografski poloaj sela i
udaljenost od grada imaju znatan uticaj na nain ivota ovih ena.
ene iz Izbita (Vrac) ive u ratarskom kraju i imaju manje obaveza
oko uzgoja ivotinja nego ene iz brdsko-planinskih sela, to znatno
smanjuje stepen njihovog radnog optereenja na gazdinstvu. Ipak, i u
jednom i drugom sluaju ene su optereene velikim brojem poslova
na gazdinstvu i obaveza u domainstvu i igraju znaajnu ulogu u
ekonomskoj i socijalnoj reprodukciji domainstva. Preoptereenost
ena i njihov znaaj za odranje gazdinstva prepoznaju i domaini
koji su uestvovali u drugoj fokusiranoj grupnoj diskusiji, i to u svim
selima u kojima je obavljeno istraivanje. ene iz Leskovice (Valjevo)
alile su se na preoptereenost. Njihov radni dan je takav da ne stiu
da se drue sa drugim enama niti da se posvete svojim potrebama.
Stoga ne udi to gotovo sve ene veruju da je bolje imati posao u
preduzeu nego raditi u poljoprivredi. Ovo potvruju i primeri onih
ena iz FGD koje imaju posao sa srednjom kolom ili fakultetom
(medicinska sestra, uiteljica i sl.) i koje su znatno zadovoljnije
svojim poloajem i kvalitetom ivota nego druge ene. Veina naih
sagovornica je prihvatila centralnu ulogu u domainstvu i ne vide
kako bi iz te uloge mogle da iskorae da bi nale zaposlenje. One koje
su uspevale da pronau posao u oblinjem gradu i da putuju ubrzo
bi ostavljale posao jer su oseale teinu i pritisak obaveze prema
poslovima i dunostima u domainstvu. One koje su imale posao
van gazdinstva u svom selu uglavnom su ostale bez tog posla zbog
gaenja preduzea. Veina ena veruje da je upravo to ekonomski
najbolje reenje imati posao u preduzeu i redovnu platu i raditi
na imanju. Na taj nain ne samo da domainstvo ivi bolje nego
se zarada iz redovnog zaposlenja moe ulagati u poljoprivrednu
proizvodnju (nabavka i odravanje mehanizacije, ishrana i nega stoke
i sl.). Pod pritiskom poslova i obaveza ove ene su slabo motivisane
da nastupe aktivnije na tritu rada. Veina nije na evidenciji NSZ
niti trai posao na drugi nain, a uglavnom nisu spremne ni da se
ukljue u obuku za sticanje dodatnih vetina i znanja. Na pitanje
o spremnosti da se udruuju i povezuju kako bi diversifikovale
svoje ekonomske aktivnosti i poboljale prihode reaguju pozitivno,
prihvatajui tu ideju, ali realistino procenjuju da je pronalaenje
101
trita za proizvode i usluge veliki problem, to umanjuje njihovu

motivaciju i za ovu aktivnost.
Najgora opcija je biti domaica na selu. Zato to mnogo radimo, a nita

ne zaraujemo. Da imamo u selu gde da se zaposlimo, pa se vratimo
kui. (Uesnica enske FGD iz Valjeva)
Ako je zaposlena i radi 8 sati, ne moe i na poljoprivredi da radi. A ne
mogu i jedno i drugo. Svaka ena treba da radi i ima svoj dinar. 15.000,
15.000, znai svaki dinar. (Uesnica enske FGD iz Velikog Gradita)
Meni je mnogo teko, ali sam se navikla. Radim po ceo dan, od 6 do pola
11 uvee. (Uesnica enske FGD iz Velikog Gradita)
Ustanemo ujutro u 6, a legnemo uvee u 12 i ne stignemo sve. Takav je
ivot na selu. (Uesnica enske FGD iz Valjeva)
Ma znali bi mi to da unapredimo kada bi imali zaradu od toga. Bez

predavanja, jeste. Ali kad nema zaradu, onda... Ne treba nam nikakvo
predavanje! Otkupe oni, ali ne plate kako treba! (Uesnica enske FGD
iz Valjeva)
to se tie podele poslova na gazdinstvu i donoenja odluka o

poljoprivrednoj proizvodnji, moe se rei da dananje generacije
o tome odluuju ravnopravno. Samo je nekoliko ena iz Kumana
(Veliko Gradite), koje ive u viegeneracijskim domainstvima,
konstatovalo da svekar ili otac (nosilac gazdinstva) donosi odluke.
I prihodi se rasporeuju u dogovoru, ali veliki problem predstavlja
to to je teko doneti ispravnu odluku u trenutnoj situaciji sa
poljoprivrednom proizvodnjom na malim i srednjim gazdinstvima.
Uesnice fokusiranih grupnih diskusija imaju utisak da svaka odluka
vodi istom ishodu niskim cenama njihovih proizvoda i tekom
materijalnom poloaju. Pozitivnu okolnost ini to to postoji jedan
broj mlaih i ena srednjih godina koje pokazuju spremnost da
rade i da se udruuju, elju da imaju svoj dinar, a kojima poloaj u
domainstvu omoguuje da donesu takvu odluku.
102
Ma, ne, odluujemo svi. Problem je u tome to ne znamo da odluimo i

svi kad se skupimo ta mi tu moemo da odluimo Svatarimo. Mleko
daba, sir, kajmak da ga prodajemo i to je daba I kupina 15 dinara. Jeste
kupina, malina toga ima u izobilju, ubila sam se od rada, a nita nisam
zaradila Ko se bavi stokom, to stoka pojede i treba da joj se doda. Pa jeste
ba tako, priam realno, nema za njih. Mleko koje se naplati, prasii koji se
prodaju, jaganjci to sve pojede stoka i nema dovoljno. (Uesnice enske
FGD iz Valjeva)
3.2. Starost i briga o starima

Svoju starost uesnice fokusiranih grupnih diskusija vide kao
neizvesnu, siromanu i usamljeniku. Mnoge od njih se staraju o
starim lanovima u svojoj porodici, bilo da ive u istom domainstvu
ili ne, i vide da ive u oskudici i bez socijalne podrke nadlenih
slubi, a sa druge strane realno procenjuju (i nadaju se!) da e se
njihova deca odseliti iz sela. To ih vodi ka zakljuku da e u starosti
biti usmerene na same sebe i da e im kvalitet ivota zavisiti od
zdravstvenog stanja i sposobnosti da rade u poljoprivredi. Veliki
broj ena ne uplauje penzijsko osiguranje jer im je to trenutno
preskupo, pa e se i u budunosti, kao i sada, oslanjati na sopstvenu
proizvodnju i eventualno skromnu poljoprivrednu penziju supruga.
Samo ene koje su radile u nekom preduzeu oekuju sopstvenu
penziju, mada ima i sluajeva, npr. u selu Temska (Pirot), da ene
uplauju u privatni penzijski fond (Dunav, Grawe). I pored ovakve
situacije, ideja o samoorganizovanju zbog efikasnije brige o starima
u selu nije naila na veliko interesovanje.
Ako ne budu deca ostala sa nama starima, nama e biti grozno. Pa bolje
je da pomremo Moda bismo otili u grad, ako imaju para da nam daju
za staraki dom. (Uesnice enske FGD iz Valjeva)
103
3.3. Socijalna zatita

to se tie usluga socijalne zatite, ene znaju da postoje razliiti
oblici socijalne pomoi, a mnoge znaju i da su uslovi za dobijanje
restriktivni te da ih posedovanje zemljita diskvalifikuje u tom
pogledu. U realnim ekonomskim uslovima u siromanim selima,
visina MOP koju dobijaju romske porodice naim sagovornicama
se ini dobrom, ali one tu pomo pre vide kao dodatak na svoje
naturalne i novane prihode. Inae, stie se i utisak da veina ena
misli kako je primanje socijalne pomoi sramota.
to se tie zdravstvene zatite i kvaliteta usluga, najpre valja
istai da ima ena koje uopte nemaju zdravstveno osiguranje.
Verovatno je meu starijima taj broj i vei. U svim selima u kojima
smo obavili fokusirane grupne diskusije, osim u Kumanu (Veliko
Gradite), postoji ambulanta, ali neke rade samo tri dana u nedelji
i to sa nepotpunim osobljem (samo lekar, bez medicinskog osoblja
koje bi moglo da obavi manju intervenciju, npr. davanje injekcije
ili previjanje). Povremeno imaju priliku da u ambulanti sluaju
predavanja o zdravstvenoj zatiti. ene znaju da treba da idu na
redovne ginekoloke preglede, ali mnoge takav pregled nisu obavile
ni preko 10 godina. S druge strane, ima onih koje su iskoristile priliku
da obave pregled na pokretnom mamografu (u Pirotu). U korienju
zdravstvenih usluga istiu problem udaljenosti, trokova putovanja,
vremena koje je potrebno odvojiti za odlaske, ekanje u redovima,
cene pregleda i intervencija u privatnim ambulantama, cene lekova.
Kao i u drugim aspektima ivota, i ovde su slaba infrastrukturna
opremljenost, udaljenost od centra i loa materijalna situacija uzrok
pojaane socijalne iskljuenosti.
3.5. Planovi o preseljenju
to se tie migracije kao reenja za izlazak iz teke ivotne situacije,
veina ena misli da bi to bilo dobro, pre svega iz ekonomskih razloga,
ali ne vidi realnu mogunost za tako neto, jer su nekretnine u gradu
skupe, bilo za kupovinu ili iznajmljivanje, a njihove anse na tritu
rada nikakve. Neke od ena (iz okoline Velikog Gradita) razmiljaju
104
o odlasku u inostranstvo, ali veina procenjuje da e ostati na selu i

da je ivot na selu lep (iako teak).
4. Mogunosti razvoja poljoprivredne proizvodnje (FGD sa

nosiocima gazdinstva)
Veina sagovornika iz FGD bavi se poljoprivrednom proizvodnjom.
Vrlo je malo onih koji imaju drugo zanimanje i bave se samo njime,
jer svako ima bar mali komad zemlje ili nekoliko grla stoke. Meu
sagovornicima nema nikog ko se bavi intenzivnom proizvodnjom
i nikog ko je zadovoljan svojim poslom i prihodima. Naprotiv,
intenzitet rada, niske otkupne cene i nepredvidivost trita su
glavni problemi sa kojima se suoavaju poljoprivrednici. Oni nisu u
stanju da stabilizuju proizvodnju i planiraju ulaganja jer se okolnosti
menjaju svaki as, a mehanizmi zatite gotovo da ne postoje. Ne
udruuju se i nemaju gotovo nikakva iskustva u tom pogledu, mada
su svesni da bi to moglo doneti neku korist. Neki ak navode vrlo
loe utiske o zadruzi koja postoji u selu i smatraju da ona postoji
samo zbog direktora koji sedi u njoj i nita ne radi na unapreenju
poljoprivredne proizvodnje. Pristup finansijskom tritu je teak, a
opstanak nesiguran. Sagovornici navode primere onih koji su imali
velika ulaganja, npr. u farmu krava muzara, a sada prodaju krave da
bi otplaivali rate kredita. I neki od uesnika u FGD su dizali kredite
(za obnovu mehanizacije), ali ne vide nikakvu korist od toga. Veina
smatra da drava treba da intervenie kroz povlaeno finansiranje
i garantovanje otkupnih cena. Neki od sagovornika su ranije radili
u preduzeima kao kvalifikovani radnici ili slubenici, a sada su se
vratili poljoprivrednoj proizvodnji, dok drugi jo uvek odravaju dva
posla. Neki su ak prijavili da moraju povremeno da rade na crno
da bi obezbedili sredstva za odravanje poljoprivredne proizvodnje
i kolovanje dece. Na osnovu ovoga bi se moglo rei da na selu ve
postoji diversifikacija ekonomije, ali da se ona dobrim delom kree
u sivoj zoni i na suboptimalnom nivou. Ideje o ruralnom turizmu
se pominju retko, a razgovor na tu temu brzo se zavrava priom o
looj infrastrukturi.
105
Sada moraju da prodaju krave da bi otplatili kredit. Uz to i mleko

prosipaju. I ako se desi da prodaju za 17 din., taj novac dobiju tek za etiri
meseca, a krave moraju da se hrane svakog dana. Ako ne plati struju,
dou i iseku. (Uesnik muke FGD iz Vrca)
4.2. Infrastruktura
Infrastruktura je drugi veliki problem. U Leskovicama (Valjevo) nema
vode koja je neophodna i za higijenu na farmama i za zalivanje voa
i povra. U tom selu, kao i u Kumanama (Veliko Gradite), stanovnici
se ale na slab napon struje zbog ega ponekad moraju da prosipaju
mleko koje nisu mogli da ohlade na dovoljnu temperaturu. Nedostaju
i mehaniarske radionice za popravku poljoprivredne mehanizacije,
a loi putevi u nekim selima ometaju normalan transport robe i utiu
na zainteresovanost potencijalnih investitora za izgradnju hladnjaa
i sl.
Vie vremena izgubimo na dovlaenje vode nego na sam rad na njivi

Moramo da prosipamo mleko zbog loe struje. (Uesnici muke FGD iz
Valjeva)
4.3. Obrazovanje i obuke

to se tie obrazovanja i dodatnih vetina uesnika FGD, veina ima
nie obrazovanje (osnovnu kolu, eventualno srednju). Oni smatraju
da njihova deca treba da se koluju i da e im to jednog dana biti
bitno, ak i ako se sada ini da ni kola nita ne pomae, a za sebe u
najboljem sluaju kau da je uvek dobro nauiti neto novo, ali da im
dodatna obuka i dodatne vetine ne bi mnogo donele u opisanom
krugu negativne ekonomske reprodukcije.
106
Kad bismo imali dovoljno novanih sredstava, svakako bi nam koristile

razne obuke (Uesnik muke FGD iz Vrca)
Pomogle bi nam vie cene poljoprivrednih proizvoda Svakako i kursevi
Koliko god da zna, uvek je dobro saznati jo neto novo. Toga, meutim,
kod nas nema Neophodna nam je pomo strunjaka, ipak vie znaju od
nas. (Uesnici muke FGD iz Valjeva)
4.4. Starost i penzija

Poput ena sa sela, i mukarci svoju starost vide kao neizvesnu i
smatraju da e morati da se oslone na sebe, uz nadu da e dravne
institucije neto preduzeti na poboljanju stanja. Neki e moi da
se oslone na penziju koju su stekli u preduzeu, jedan broj njih
uplauje poljoprivrednu penziju (ali smatra da e ona nee biti
dovoljna za normalan ivot), a postoje i oni koji uopte ne uplauju
penziju. Prema reima samih uesnika FGD, u Izbitu (Vrac) skoro
svi uplauju penziju, dok u Leskovicama (Valjevo) skoro niko to ne
ini.
Neki da, neki ne. Strano, treba uplaivati, a ko posle da ivi od 8.000
dinara. Ja imam bolesnu baku kui, za lekove samo treba 16.000 dinara.
(Uesnik muke FGD iz Velikog Gradita)
4.5. Zdravstvena zatita i osiguranje

Veina uesnika FGD ima zdravstveno osiguranje. Ove usluge koriste
retko, oni koji imaju ambulantu u selu su zadovoljni zbog toga, ali
imaju primedbe na kvalitet usluga u zdravstvu generalno (nema
tehnikog osoblja u ambulanti, vikendom zbog manjih intervencija
mora da se ide u gradsku bolnicu, nema specijalista i stomatologa,
dugo se eka na red i sl.).
107

Ovde su zakljuci slini zakljucima iz enske FGD. Preseljenje u grad
je praktino nemogue, jer je razlika u cenama nekretnina izmeu
grada i sela ogromna. Drugo, ponuda poslova i visina plata su loi,
pogotovo za njihove kvalifikacije. Poneko planira preseljenje u
inostranstvo ili odlazak na nekoliko meseci, na sezonski rad. Svoju
decu, meutim, ne vide u selu u budunosti. Smatraju da bi jedino
otvaranje neke fabrike i znatno unapreenje infrastrukture zadralo
mlade u selu.
5. Ruralni razvoj kao aspekt lokalnog razvoja

(FGD sa lokalnim institucijama i organizacijama)
5.1. Planiranje ruralnog razvoja
Iz razgovora sa uesnicima FGD moe se zakljuiti da su problemi
ivota i privreivanja na selu predmet interesovanja lokalne
administracije. Ovi problemi se tretiraju u razliitim razvojnim
dokumentima (najee strategijama) usmerenim na ekonomski
razvoj, odrivi razvoj, razvoj poljoprivrede, socijalnu zatitu,
zapoljavanje i obrazovanje. Meutim, nema dovoljno akcionih
planova i konkretnih mera usmerenih na poboljanje ivota na
selu niti celovitog programa ruralnog razvoja. Takoe, uesnici iz
organizacija koje predstavljaju interese stanovnika sela (udruenja
proizvoaa, domaina i sl.) smatraju da su lokalne administracije
malo odmakle od slova na papiru i da se veoma malo radi
konkretno. Meu etiri optine u kojima smo obavili fokusirane
grupne diskusije izuzetkom se moe smatrati Vrac. Reklo bi se da
je u Vrcu planiranje razvijenije, a delovanje na osnovu planova
konkretnije, pa i stanovnici sela mogu da primete neke rezultate
takvog pristupa. Jedan od razloga za to lei i u aktivnijem nastupu
lokalne administracije u uslovima poveane decentralizacije, a jak
efekat regionalnog decentralizovanja ispoljava se kroz delimino
samostalno upravljanje i finansiranje lokalnog razvoja od strane
pokrajinske administracije u Vojvodini. Drugi vaan razlog je to to
veliki broj mera za podsticanje poljoprivredne proizvodnje odgovara
strukturi proizvodnje i veliini poseda u Vojvodini (velika gazdinstva,
bilo da se bave ratarstvom ili stoarstvom).
108
Pokrajina je raspisala konkurs za projekte sa ciljem podsticanja ruralnog

razvoja. Takoe, ministar poljoprivrede i pokrajinski sekretarijat za
poljoprivredu imaju projekte koji se odnose na obnovu objekata,
snabdevanje sadnicama itd. Jednom reju, sve je prilagoeno selima na
teritoriji Vojvodine. (Uesnik FGD za institucije i organizacije u Vrcu)
Uredbe ministarstva se prave za profil poljoprivrednika iz Vojvodine.
(Uesnik FGD za institucije i organizacije u Pirotu)
5.2. Lokalno planiranje i razvoj socijalnih usluga na selu

Kao i u sluaju ruralnog razvoja uopte, ni ovde ne postoji specifino
planiranje za sela, nego se prilikom planiranja odreenih usluga
(obrazovanje, zdravstvena zatita, socijalna zatita) seoske sredine
posebno tretiraju (npr. problem malog broja uenika i udaljenosti
kola, problem obuhvata mreom primarne zdravstvene zatite,
problem socijalnih usluga za sve vei broj starih lica na selu itd.).
Problemi nastaju zbog podeljenih ingerencija, u situacijama kada
centralna vlast plaa zaposlene u oblasti ovih usluga, a lokalna
vlast treba da finansira objekte, programe i neke druge trokove
i da planira distribuciju ljudskih resursa. I sama injenica da
lokalne administracije sada treba da planiraju socijalne usluge
i obezbede njihov kvalitet predstavlja prevelik zalogaj za neke
lokalne administracije (one u malim optinama, sa malim brojem
kvalifikovanih radnika u administraciji). Glavni problem predstavlja
depopulacija sela. U kontekstu racionalizacije mrea zdravstvene
zatite i obrazovanja, kao i zbog nedostatka kapaciteta u uslugama
socijalne zatite, injenica da u selima, pre svega onim razuenim
i udaljenim, ima sve manje stanovnika, a pogotovo dece, dovodi
do toga da u nekim selima nema stalnih ustanova koje pruaju ove
usluge ili su usluge neredovne i nieg kvaliteta. to se obrazovanja
tie, lokalne administracije imaju problema da izdvoje sredstva za
odravanje osnovnog obrazovanja u nekim selima, zbog ega neka
deca moraju da putuju preko 10 km do kole i da pohaaju nastavu
zajedno sa decom iz razliitih razreda (od prvog do etvrtog). to
se zdravstvene zatite tie, injenica da neki stanovnici sela nemaju
zdravstveno osiguranje ili da ne idu kod lekara dovodi do toga
109
da u seoskim ambulantama nema dovoljnog broja opredeljenih

pacijenata kako bi lekar radio svakog dana ili celu smenu, a nedostaju
i pomono medicinsko osoblje, laboratorije i apoteke, pa su
stanovnici sela usmereni na oblinji grad to u znatnoj meri uveava
trokove zdravstvene nege. Kada na sve ovo dodamo problem loe
infrastrukture, slabog javnog prevoza i visokih cena benzina, slika
socijalne iskljuenosti seoskog stanovnitva postaje mnogo jasnija.
Na primer, Gornje Leskovice imaju etiri aka, a dva radnika plaaju.

(Uesnik FGD za institucije i organizacije iz Valjeva)
Problem je to se broj dece stalno smanjuje. Ne znam kako se plaaju
uitelji, ali ako ima i jedno dete u planinskom selu, uitelj ide tamo. U
tim selima ima samo etiri razreda. A od petog razreda, majka obavezno
mora da doe u Pirot, jer je dete isuvie malo da bi stanovalo samo
Tako se krnje porodice, jer je ena odsutna iz domainstva. Takoe, usled
toga poveavaju se trokovi porodice, jer se smanjuje proizvodnja (manje
ovaca, na primer). (Uesnica FGD za institucije i organizacije iz Pirota)
U naem selu ima puno socijalnih sluajeva. Primera radi, jedan ovek
je primao socijalnu pomo. Bilo je potrebno da obnovi dokumenta
kako bi i dalje primao pomo, meutim, to nije uradio, tako da su mu
pomo ukinuli. Dokumenta nije uspeo da obnovi jer ivi sam, a i loeg je
zdravlja Kao mali imao je zapaljenje mozga. (Uesnik FGD za institucije
i organizacije iz Valjeva)
Jo jedan izvor tekoa u ruralnom razvoju predstavlja stepen

informisanosti stanovnika sela o mogunostima pristupa socijalnim
uslugama, razvojnim programima, tritu rada. Iako se stanovnici
sela koji su uestvovali u mukim i enskim fokusiranim grupnim
diskusijama generalno ale da ih niko ni o emu ne obavetava, iz
komentara o korienju pojedinih usluga, kao i iz komentara uesnika
FGD za organizacije i institucije, vidi se da postoje makar povremeno
informisanje ili povoljni uslovi za pristup informacijama.
110
to se tie NSZ, mogu da kaem da su osobe koje su prijavljene kod

nas informisane. Zakazujemo im grupni i individualni razgovor. Takoe,
plaen im je put. (Uesnica FGD za institucije i organizacije iz Valjeva)
Da li je neko informisao uenike o srednjokolskim profilima?
(moderatorka) Da, bili su nai psiholozi. (Uesnica FGD za institucije i
organizacije iz Valjeva)
ini se da na problem slabog informisanje utiu tri inioca:

sistem informisanja o uslugama i uslovima nije dovoljno
dobar i pristupaan,
infrastruktura ometa proces informisanja (loi putevi, slab
signal mobilne telefonije, nemogunost pristupa Internetu
i nedostatak znanja potrebnog za njegovo korienje,
nepostojanje prostorije za okupljanje i obuku, neaktivnost
postojeih mesnih zajednica ili zadruga u pogledu
informisanja),
nezainteresovanost i nemotivisanost samih potencijalnih
korisnika, to oni opravdavaju ili time to su preoptereeni
obavezama na imanju, ili time to sadraj obuke ili ponude
njima nije potreban, ili time to je usluga nerealna (skupa,
nedelotvorna, teka za pristup) u datim okolnostima.
to se tie evidencijske zasnovanosti u planiranju socijalnih usluga
na selu, ona varira od usluge do usluge. Nadlene ustanove se
prvenstveno oslanjaju na redovnu evidenciju korisnika usluga.
Ona je dovoljna u sluaju osnovnog obrazovanja, ali u zdravstvenoj
zatiti ne postoje realne procene stvarnih potreba korisnika (osim
one na nacionalnom nivou, koja se zasniva na anketama na velikim
uzorcima, a koja se odnosi na ruralno stanovnitvo generalno ili je
eventualno disagregirana na 45 veih regiona). U socijalnoj zatiti
situacija je jo loija. Povremeno se prikupljaju podaci o potrebama
za uslugama socijalne zatite, ali izgleda da to bolje funkcionie u
Vrcu nego u drugim gradovima iz naeg istraivanja.
111
5.3. Udruivanje na selu i razvoj ruralnog turizma

to se tie udruivanja stanovnika sela (ena, proizvoaa, domaina
u seoskom turizmu, mladih itd.), mnogi uesnici FGD vide da postoje
podsticaji od strane lokalne administracije ili drugih aktera u tom
pravcu, ali smatraju da je stepen realizacije izuzetno slab. Za to se
navode brojni razlozi: nedostatak prostora i opreme, nedostatak
potrebnih znanja za pokretanje i funkcionisanje organizacije,
neprepoznavanje jasnog cilja i svrhe postojanja organizacije,
visoko meusobno nepoverenje, razoaranost i malodunost i
itd. Na zakljuak je da se sutina problema krije u tome to sami
stanovnici sela ne prepoznaju potrebu za udruivanjem i potencijal
zajednikog nastupa na tritu ili prema lokalnoj administraciji i
drugim ustanovama ije su funkcionisanje, programi i sredstva vani
za njihov kvalitetniji ivot. Ovo su jasno prepoznali i neki od uesnika
FGD, kako predstavnici institucija, tako i sami stanovnici sela.
Kako da ne, potrebna su nam udruenja, ja sam osnovao jedno

udruenje. Takoe, moram da pomenem projekat Reka mleka. Problem
je to nemamo dovoljno sredstava. A i svest je nerazvijena. Mi nemamo
izgraenu svest za udruivanjem Ponemo i to propadne Mentalitet
(Uesnik FGD za institucije i organizacije iz Pirota)
Razmiljali smo da se udruimo, ali ljudi su nepoverljivi. Danas ni ukuani
ne mogu da se sloe, a o veem broju ljudi da i ne govorim, posebno to
nema veih proizvoaa. Nemamo ak ni prostorije, a i pokretaka snaga
nam nedostaje. U tome bi trebalo da nam pomogne mesna zajednica.
Pokretai bi, u stvari, trebalo da budemo mi, ali mi smo jako siromani.
ak i da se udruimo drava nas ne bi podrala jer smo mali, a sa malim
kapitalom zadruga ne bi mogla ni da funkcionie. (Uesnici muke FGD
iz Valjeva)
Ljudi sa sela imaju pogrena oekivanja. Dou i pitaju zato nam
optina ne osnuje zadrugu Optina ne moe da osnuje zadrugu tek
tako. Optina samo moe, ako ve postoji zahtev, da finansijski pomogne
osnivanje zadruge, da im obezbedi prostorije, plaa kiriju neko vreme
i sl. Meutim, mali broj ljudi, naroito mladih, je spreman da se udrui,
mada e kad-tad shvatiti da bez udruivanja nee moi nita da urade.
(Uesnik FGD za institucije i organizacije iz Pirota)
112
Slina je situacija i sa seoskim turizmom. Veina uesnika FGD

je upoznata sa ovim oblikom delatnosti i shvata da u njemu
lei ekonomski potencijal. ak i mnogi poljoprivrednici znaju za
konkretne primere realizacije ovih usluga i njihov ishod. Veina,
meutim, smatra da ni njihovo selo ni oni lino nemaju uslove da
uu u taj oblik aktivnosti, pa oekuju i podsticaj i konkretnu podrku
od drave. Potrebni su bolja infrastruktura, vie znanja, udruenje,
ali i motivacija i poverenje u ostale aktere sistema. Predstavnici
administracije, s druge strane, prepoznaju ovaj oblik delatnosti
u planovima i programima i razvijaju mere konkretne podrke u
skladu sa tim, ali smatraju da sami stanovnici sela nisu dovoljno
zainteresovani za bavljenje seoskim turizmom.
Mi imamo oko dvadesetak registrovanih domainstava. Meutim,

opstalo je nekih desetak, dok se svega 34 domainstva aktivno bave
ovim. Problemi svakako postoje, a to su loi putevi, odnosno, jednom
reju, loa infrastruktura, kao i odlazak mladih. Moram da kaem da
se seoskim turizmom bavimo nekih 56 godina. Najvei problem je taj
to ovi ljudi ne mogu sami da se bave turizmom, potrebna im je pomo.
Ovde postoji udruenje, nevladino, koje se bavi turizmom i koje moe da
prui pomo ovim ljudima. (Uesnik FGD za institucije i organizacije iz
Valjeva)
Predsednik MZ ima ideju da iskoristi vie od 70 naputenih kua u selu za
seoski turizam, da dovede nekoga da nam odri predavanje, da se uradi
anketa, kontaktiraju vlasnici, ali i u tom sluaju je potrebna konkretna
pomo drave, da nam drava da vakcinu. (Uesnik muke FGD iz
Pirota)
Turizam e da trpi, jer ljudi nee da dolaze u mesto u kom nema vode
i struje. Moglo bi lepo da se ivi od seoskog turizma, ali drava nee da
pomogne. (Uesnik muke FGD iz Valjeva)
113
5.4. Prepoznavanje najvanijih problema u ruralnom razvoju i

razvoju socijalnih usluga na selu
Evidentne su velike razlike u shvatanjima izvora problema u
ruralnom razvoju uopte i razvoju socijalnih usluga na selu. I u
jednom i u drugom sluaju se lokalna administracija i pruaoci
usluga nalaze na jednoj strani, a stanovnici sela, kao korisnici usluga,
na drugoj. U sluaju ruralnog razvoja uopte, postoji spremnost,
bar u jednom broju lokalnih administracija, da se izrade programi
i akcioni planovi, izdvoje finansijska sredstva i drugi resursi kako
bi se podrala diversifikacija privrednih aktivnosti, unapredila
poljoprivredna proizvodnja, povezali proizvoai, i meusobno i sa
drugim privrednim akterima. Kod samih proizvoaa i stanovnika
sela, meutim, postoje velika inertnost, nespremnost na inicijativu,
nepoverenje prema institucijama i nedostatak znanja i vetina. Veliki
broj njih i dalje oekuje da drava preduzima inicijativu, garantuje
cene i otkup, obezbeuje preduslove, otvara fabrike. Kada je re o
pruanju socijalnih usluga, utisak je da neke lokalne administracije
nemaju dovoljno finansijskih sredstava za obezbeivanje osnovne
infrastrukture i osnovnog kvaliteta usluga, ali da ponekad nemaju
ni dovoljne i tane informacije o stanju potreba za odreenim
uslugama i finansijskim mogunostima seoskih domainstava da
participiraju u realizaciji odreenih usluga. U vezi s tim poseban
problem predstavlja nedostatak sistemske komunikacije izmeu
dve strane, odnosno loe funkcionisanje postojeeg sistema
administriranja (mesne zajednice ili mesne kancelarije) u nekim
ruralnim oblastima. Objektivan problem predstavljaju depopulacija
i siromaenje seoskih domainstava, teritorijalna rasprenost sela i
sve manji broj dece, mladih i radno aktivnih u selima.
114
Optina treba da razmisli o ljudima koji nemaju vodu, struju, puteve

Na ivot je tei nego ivot ljudi na robiji. Jako smo vam zahvalni to ste
se nas setili, jer nas svi zaobilaze. (Uesnik muke FGD iz Valjeva)
U naoj mesnoj kancelariji nemamo raunar, Internet, mobilni telefon,
kopir aparat. Ali najvei je problem to to nemamo prostoriju. Imali smo
puno prostorija, ali je to prelo u vlasnitvo Srbijanke koja je otila pod
steaj. (Uesnik FGD za institucije i organizacije iz Valjeva)
Bolja komunikacija, da dou da vide kako ivimo, da ispune svoja
obeanja da tako budemo motivisani da bilo ta proizvodimo Ja
sam stariji, ali ovi mlai. Ta zadruga bi nam puno znaila, ali direktor
je zatien kao (Uesnik FGD za institucije i organizacije iz Velikog
Gradita)
Neophodna je decentralizacija. Lokalne samouprave moraju imati
vea ovlaenja. Optinama su neophodna i novana sredstva, nema
ih dovoljno. Ovo je potrebno jer lokalna samouprava najbolje poznaje
stanje na terenu. (Uesnik FGD za institucije i organizacije iz Pirota)
Tu je nekad bilo rei o nekim predionicama da se prave, pa ta fabrika
sira koju je Dragan Popovi pokrenuo da se izvoze ti sirevi, pa znate
koliko bi ljudi bilo upoljeno Mogu vam rei da bi oivelo selo. Od toga
nema nita. Niko nas ne poseuje osim kad je mobilizacija ili kad su izbori
da uberu neki glas. Narod je polupismen i nepismen, ali je ve shvatio.
(Uesnica enske FGD iz Valjeva)
Naem mestu je potrebna jedna fabrika, gde bi ljudi mogli da rade.
(Uesnik FGD za decu iz Pirota, 1419 godina)
115
6. Zakljuak
Razvijenost sela i kvalitet ivota na selu u Srbiji nisu ujednaeni. U
ovom smislu sela se mogu podeliti na vea i manja, pri emu vea
sela imaju bolje izgraenu infrastrukturu, razvijenije usluge i bolji
pristup tritima. Druga podela je na sela iz privredno, poljoprivredno
i administrativno razvijenijih podruja i na ona iz manje razvijenih
podruja. Ve je poznato da se u ova prva ubrajaju veina sela u
Vojvodini i sela pored razvijenijih gradova u centralnoj Srbiji. Ove
dve podele se dobrim delom preklapaju, jer su vea sela obino ona
u Vojvodini i ona blie administrativnim centrima.
Veliki broj manjih sela, pogotovo onih u brdsko-planinskim
podrujima, izloen je pritisku raznovrsnih problema: ova sela
se obino nalaze u ekonomski manje razvijenim optinama sa
slabom infrastrukturom, mlae stanovnitvo se iseljava u velikom
broju, preduzea se zatvaraju, poljoprivredna proizvodnja stagnira
ili opada, a nova radna mesta se ne otvaraju. Mnogi stanovnici
ovih sela koji su uestvovali u naim FGD odavali su utisak apatije
i nedostatka motivacije za aktivan pristup unapreenju kvaliteta
ivota. Oni slabo neguju drutvene veze i kontakte, a deca i mladi
ponekad nemaju dovoljno vrnjaka s kojima bi se druili. Jedan broj
starih osoba je gotovo odseen od sveta. Stanovnici ovih sela ne
navode udruivanje kao mogui faktor izlaska iz teke situacije i
oekuju da lokalne i centralne institucije preduzmu neto da njihov
trenutni nain ivota pone da daje bolje rezultate.
U posebno tekom poloaju se nalaze ene koje na svojim leima
nose i veliki deo poljoprivrednih poslova, i skoro sve poslove u
domainstvu, i odgajanje dece, i brigu o starijim lanovima porodice
ene u ruralnim domainstvima nose potencijal diversifikacije
ekonomije, jer vladaju vetinama potrebnim, na primer, za
obnavljanje tradicionalnih zanata ili za pruanje usluga smetaja i
boravka turista, ili za negu dece i starih lica itd. One su, meutim,
preoptereene dnevnim obavezama i umorne od celodnevnog
rada, to utie na njihovu motivisanost da odvoje vreme za obuku i
udruivanje koji su neophodni da bi se one preorijentisale na drugu
vrstu posla i drugaiju organizaciju svakodnevnice.
Drugu ugroenu kategoriju ine deca, koja su uskraena u pogledu
kvaliteta obrazovanja, a pogotovo u pogledu izbora vannastavnih
i vankolskih sadraja. Upravo kroz vannastavne i vankolske
116
sadraje deca danas od malih nogu stiu niz vetina i znanja koja
im omoguuju uspenije kolovanje i snalaenje u savremenom
drutvu. Za neku decu poseban problem predstavlja udaljenost od
sela, to im oduzima mnogo vremena u toku dana i fiziki ih izoluje
od vrnjaka, ali i od programa i sadraja koji se organizuju u selu i
koji bi doprineli njihovom potpunijem odrastanju i sazrevanju.
Treu ugroenu kategoriju ine stari koji ostaju da ive sami,
ponekad kilometrima udaljeni od najbliih suseda, bez elementarne
infrastrukture i oslonjeni samo na svoj rad na imanju. Ovim
stanovnicima sela ne samo da su nedostupne osnovne socijalne
usluge koje bi poboljale njihovo ukljuivanje u zajednicu nego esto
ive sa tekim oboljenjima i u gladi.
U ovim selima se lako uspostavlja ciklus negativne reprodukcije i
teko je ustanoviti na koji element tog lanca treba uticati da bi se
ciklus zaustavio i pokrenuo u suprotnom smeru. Veina stanovnika
sela misli da to treba da bude unapreenje infrastrukture. injenica
je, meutim, da je u mnogim selima broj stanovnika toliko opao i da
se prosena starost toliko poveala da ni mnogo bogatije zemlje i
lokalne samouprave ne bi nale ne samo ekonomsko nego ni kulturno
i istorijsko opravdanje da investiraju u unapreenje infrastrukture.
Smatramo da je u tom sluaju najbolje reenje povezati malobrojne
stanovnike zaselaka sa oblinjim veim selima kroz sistem osnovnih
usluga. Neke od tih usluga, one za stara lica (osnovne zdravstvene i
socijalne), mogle bi se pruati u kui korisnika, a za neke bi trebalo
omoguiti uredno putovanje u oblinje selo ili grad. Meutim, ni
ovakvo reenje ne bi pomoglo ekonomskom oporavku gazdinstava
u kojima ima radno aktivnog stanovnitva, jer bi unapreivanje
ili diversifikacija proizvodnje, prisustvovanje obukama, transport
proizvoda ili repromaterijala, udruivanje sa drugim proizvoaima
u velikom broju sluajeva i dalje bili oteani. Neki od uesnika FGD
se u razmiljanjima radije orijentiu ka oivljavanju trita rada.
Mnogi stanovnici sela, meutim, misle da bi drava trebalo da
otvori neku fabriku ili na neki nain subvencionie poljoprivrednu
proizvodnju u dananjim okvirima. Tek poneko od sagovornika
navodi da e sami stanovnici sela morati da budu znatno aktivniji u
procesu revitalizacije sela, da e morati da preorijentiu proizvodnju
ili da ponu da se bave drugom delatnou, makar dopunski, kao i
da e biti neophodno da se u tu svrhu udruuju i povezuju sa drugim
bitnim akterima (lokalna administracija, banke, pruaoci usluga
117
obuke i podrke u poslovanju i sl.). U ovim odnosima trenutno vlada

veliko nepoverenje i mnogi stanovnici sela u predstavnicima lokalne
administracije i drugih javnih ustanova ne prepoznaju partnere
sa kojima bi mogli da sarauju u unapreenju kvaliteta ivota na
selu. Situacija je bolja tamo gde postoje udruenja (proizvoaa,
domaina i sl.), ali samo ako su ta udruenja postigla nekakav
rezultat u ovakvoj saradnji. Stoga je bitno istai da upravo lokalne
administracije moraju biti pristupanije stanovnicima sela i aktivnije
u izgradnji partnerstva za uspeniji ruralni razvoj.
Perspektive ivota na selu su znaajno vezane za potencijale mlaih
generacija i njihovu spremnost da nastave da ive na selu. Mladi lake
ovladavaju znanjima i vetinama potrebnim za ivot u savremenom
drutvu i privredi i imaju bolji pogled na mogunosti kvalitetnog
ivota na selu. Ulaganje u njihovo obrazovanje, udruivanje i
podsticanje zapoljavanja omoguilo bi obnovu ekonomskog rasta
i prosperitet lokalne zajednice. SeConS je sa mladima uzrasta 15
19 godina obavio svega etiri fokusirane grupne diskusije, ali su
se ve i u tom malom uzorku pojavili mladi ljudi koji imaju jasan
pregled izvora problema na selu i viziju mogueg izlaska iz postojee
situacije.
Iako u selu ima ljudi koji dobro zarauju, oni taj novac ne znaju da
iskoriste, da ga u neto uloe, jer nemaju potrebna znanja. Na pri
mer, ulau novac u mehanizaciju, u izgradnju kua, mada je malo
verovatno da e im se to isplatiti. Kue su prazne, imaju po tri sprata. Na primer, u toj kui bi moglo da se smesti 20 turista.
Da li mislite da je ovom selu potrebna neka pomo sa strane? (mode
ratorka)
Mislim da nije potrebna nikakva pomo sa strane, dovoljno je da se
sami metani organizuju. Ljudi su ovde spremni da za ator za svadbe
izdvoje 1000 evra, i to puno njih. Taj bi novac mogao da se uloi u
renoviranje sale i od toga bismo svi imali koristi.
Ja sam predlagao izgradnju hladnjae, ali nisam dobio niiju
podrku.
Ljudi gledaju samo sebe.
Ba zato ja smatram da nam je potrebna pomo sa strane.
(Izvod iz FGD sa decom iz sela u okolini Valjeva, 1519 godina)
118

Access For Women and Children Serbian

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Access For Women and Children Serbian

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Pristup ena i dece uslugama u ruralnim

oblastima Srbije i predlog mera za

Sustainable Tourism for Rural Development

FOND ZA DOSTIZANJE MILENIJUMSKIH CILJEVA RAZVOJA

Pristup ena i dece

Izdava: UNICEF Srbija

2. Pristup ena i dece iz ruralnih podruja socijalnim uslugama

3. Kvalitet ivota i potrebe ena

Anketa o potronji domainstava

Posle prvog, uvodnog dela izvetaja sledi drugi deo, u kome se

1.1. Najvaniji ciljevi ove studije

glavni problemi koji ih onemoguavaju da ostvare kvalitetnije uslove

Osim toga, izraen je predlog mere za program IPARD koja se odnosi

prema mestu stanovanja za ukupnu populaciju (urbano/ostalo).3 To

1.3 Osnovni zakljuci

disagregacije statistikih podataka nije mogue ustanoviti koliko se

U oblasti zdravstvene zatite, osim slabijeg obuhvata imunizacijom,

u poljoprivredi ne radi u sopstvenom domainstvu), a veliki broj

Dostupnost zdravstvenih usluga je oskudna, svedena na elementarnu

socijalnu pomo oznaavaju kao sramotu, a preputanje brige o

Dostupnost usluga koje su znaajne za uspostavljanje zadovo

1.4 Najvanije preporuke

Pojaati rad pedagoko/psiholokih slubi na savetovanju

2. Pristup ena i dece iz ruralnih

Ruralna podruja odlikuje i znaajno zaostajanje u razvoju za

zdravstveno stanje i socijalna zatita stanovnika ruralnih naselja

2.1. Ekonomski poloaj i participacija

2.1.1. Ekonomski poloaj dece

Izvor: Studija o ivotnom standardu. Srbija 20022007.

Detaljnija analiza potronje meu lanovima domainstva, koja

svojstvena samo najsiromanijim domainstvima, ve i onima sa

Tabela 2: Deca i mladi i rasprostranjenost finansijske,

Izvor: Cveji et al. (2010)

Merenje specifine deprivacije dece u seoskim domainstvima

Kvantitativni i kvalitativni11 podaci i analize poloaja dece upuuju na

Ranija istraivanja su pokazala da ivot na selu, u kombinaciji sa

Bavi se individualnim sportom

Izvor: Istraivanje o zdravlju stanovnitva Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije

11 Siromatvo sa mnogo lica. Analiza siromatva dece u Srbiji, UNICEF, 2004.

Fokusirane grupne diskusije realizovane za potrebe ove analize

siromatva znaajno vie kod ena nego kod mukaraca. Na osnovu

Tabela 4: ene i mukarci iz ruralnih

Zaposleni van poljoprivrede

Izvor: Cveji et al, 2010.

Meu enama zaposlenim van poljoprivrede najbrojniju kategoriju

Raznovrsni faktori proizvode prikazane probleme iskljuenosti

regionalnih varijacija u tokovima urbanizacije uopte i urbanizacije

Tabela 5. Distribucija obdanita i osnovnih kola u ruralnim

Izvor: Cveji et al, 2010.

Obuhvat dece predkolskim obrazovanjem u Srbiji iznosio je 46,9%

obuhvat je bio 33,5%, a u selima 14%, prema istraivanju MICS3)

Osnovnokolsko obrazovanje, budui da je obavezno, ima najvei

(u 52% sluajeva) i nedostatak novca (u 24% sluajeva) (Cveji et

13 Siromatvo sa mnogo lica. Analiza siromatva dece u Srbiji, UNICEF, 2004.

Meni je kola udaljena 20 km ukupno, do stanice imam 11 km. Kreem u

Drugi vaan aspekt obrazovanja u kojem se prepoznaju problemi,

Izvor: Ivi, 2009.

Ovome moemo da dodamo i nalaz iz evaluacije postignua uenika

Podaci Ankete o ivotnom standardu ukazuju na to da deca iz

Tabela 7. Deca starosti 1519 godina prema tipu kole

Srednja struna 1 godina

Srednja struna 2 godine

Srednja struna 3 godine