PSIHOLOKE KOLE I PRAVCI

Ispit: pismeni
Program predmeta
A. PROGRAM PREDAVANJA
1. Uvod

ta su psiholoki sistemi, definicije i srodni pojmovi

filozofske pretee savremene psihologije /antika, srednji vijek, renesansa/
kako prii prouavanju razvoja psihologije:
-Boringovo shvatanje i njegov prikaz razvoja psihologije
-Votson i osamnaest pitanja koje definiu psiholoki sistem
-Jaroevski i kategorijalni pristup
-Verthajmer i ideja o vjeitim problemima psihologije
Dekartov dualizam i uticaj na psihologiju
osnovne ideje filozofije nauke:
-Kunova ideja o paradigmi
-kako se razvija nauka- shvatanje Popera
-kritika Masterman
-kritika Fajerabenda
Mek Gokovi kriterijumi sistema u psihologiji

2. Strukturalizam

razvoj nauka i XIX vijeku i njegov uticaj na osamostaljenje psihologije

Veber, Fehner, Helmholc
Vilhelm Vunt
nestrukturalistika shvatanja /Brentano/
Tiener
strukturalizam kao sistem
kritike strukturalizma
savremeni strukturalizam prema Pijaeu
-strukturalizam u antropologiji
-strukturalizam i psihoanaliza /Lakan/

3. Strukturalizam

osnovno pitanje: Da li se radi o sistemu?

pretee funkcionalizma
Viljem Dems
funkcionalizam kao sistem
kritike funkcionalizma
evropski funkcionalizam /Kac, Rubin, Brunsvik, Klaplred/

4. Bihejviorizam

pretee bihejviorizma
problemi izgradnje psihologije kao objektivne nauke
Votson
bihejviorizam kao sistem
primarni i sekundarni bihejviorizam
dva pravca razvoja bihejviorizma /Tolman, Hal/
Skiner

5. Getalt psihologija

pretee
fi-fenomen
osnivai /Verthajmer, Kofka, Keler/
getalt kao sistem
fenomenoloki metod
razvoj getalt psihologije, Kelerov kasniji rad
koncept polja /Levin/
Goldtajn i organizmika psihologija
uticaj getaltizma
-psihologija umjetnosti
-getalt terapija
-socijalna psihologija
sistemski pristup u nauci /Bertalami/

6. Psihoanaliza

Frojdova biografija
rani razvoj psihoanalize
pojam nesvjesnog prije Frojda
psihoanaliza kao sistem
kritike psihoanalize:
-Rajdbreder
-Ajzenk i Vilson
-Nejgel /odgovor Rapaporta/
-Grinbaum
studija Fiera i Grinbrega
sukobi i razvoj rivalskih teorija:
-Adler
-Jung
razvoj socijalne psihoanalize
Dekobi

7. Dananji status sistema u psihologiji

Primjeri savremenih teorija u psihologiji

egzistencijalizam /Binsvanger i Bos, antipsihijatrija Leng i Kuper/

asocionizam /od klasinog do modernog/
matematiki uticaji na psihologiju
-raunarska metafora
-vjetaka inteligencija
kognitivna obrada informacija

8. Glavne karakteristike razvoja savremene psihologije

najee kritike:
-nauka bez opte teorije
-prelazna nauka
psihologija i granina podruja
mogui pravci razvoja

Programiranje mozga
Da li je mogue programiranje mozga? Prvi korak ka mentalnoj manipulaciji: leenje
fantomskog bola. Neverovatna prilagodljivost mozga.
Paskal iro, lekar iz Sent Etjena, uspeo je da
dovede do promene u aktivnost mozga kakva je do
sada bila nezamisliva. Naime, naveo ga je da
obavi odreene zadatke, ali tako to mu je
podvalio i umesto stvarnog podmetnuo iluzorni
dogaaj. Kao odgovor, mozak je reorganizovao
svoju aktivnost i ostvario zadati cilj. Ovo otkrie
predstavlja vrlo vaan korak u daljim pokuajima
da se ostvari izuzetno znaajna teza: da mozak
ipak moemo da primoramo da radi ba onako
kako mi to elimo. Drugim reima, da stvorimo
mogunost za manipulacije modanim funkcijama
i odkrinemo vrata za programiranje
najkomplikovanijeg kompjutera na svetu.
Sam eksperiment je naizgled veoma jednostavan.
Pacijentu je predstavljena slika povreenog
ekstremiteta u pokretu, tako da je imao utisak da
njime ponovo upravlja. Iluzija se stvara pomou
video ureaja, koji su stvorili francuski naunici
inspirisani radom svog kolege, Amerikanca indijskog porekla, dr Vilajanur
Ramaandrana, direktora Centra za mozak i razumevanje u San Dijegu, Kaliforniji.
Godine 1996. on je postavio hipotezu da takozvani fantomski bol nastaje zahvaljujui
raskoraku izmeu namere mozga da pomeri povreeni ekstremitet i odstustva odgovora
tog ekstremiteta. Da bi se smanjila ta patoloka disonanca, dr Ramaandran predloio je
stvaranje iluzije povreenog uda u pokretu koristei obino ogledalo koje odraava zdrav
ekstremitet! Iluziju je kreirao na sasvim jednostavan nain. Pomou posebno
postavljenog ogledala prenosio je pacijentu pokrete zdrave ruke, a pacijent je u ogledalu
video kako se njegova nepokretna ruka kree. Zahvaljujui ovom metodu, etiri od pet
pacijenata koje je tretirao doivelo je olakanje ili potpuno oslobaanje od bola!
Francuski naunici, Aela Sirgl, sa Instututa za kognitivne nauke u Lionu, i Paskal iro,
prihvatili su i usavrili ovaj metod u leenju fantomskog bola. Tanije, stvorili su
video-ureaj koji, snimajui i pokreui sliku zdravog ekstremiteta tokom dva razliita
perioda, dozvoljava pacijentu da vidi samo povreeni ekstremitet u pokretu. Pacijent, za
razliku od eksperimenta sa ogledalom, vidi jedan a ne oba uda u isto vreme, to je veoma
vano kada se prouava efekat iluzije.
Konkretno, izvreni su eksperimenti sa tri pacijenata sa paralizom ruke. Nakon tri
jednosatne seanse tokom osam nedelja oni su vizuelizovali sliku svog povreenog uda,
kako se pokree nekoliko stotina puta. Pacijenti su izvodili sve pokrete - od zatvaranja i

otvaranja ake do dohvatanja predmeta. Na kraju tog ponovnog uenja bol je znatno
oslabio kod dva pacijenta. Prvome je bol utihnuo za 40 odsto, a drugome ak za 80 odsto,
a umanjenje bola u paralizovanoj ruci omoguilo je prekid leenja morfijumom. Jo
znaajnije je to to je i est meseci posle eksperimenta analgetski efekat jo trajao.
Ovo otkrie, komentariu svi istraivai, potvruje neverovatnu prilagodljivost mozga.
Kada je pomou magnetne rezonance praena aktivnost regiona mozga odgovornog za
povreenu ruku, nedvosmisleno je primeeno kako se taj centar, inae veoma malo
aktivan, prilikom simulacije kretanja povreene ruke izrazito aktivira!
Zanimljivo je da prvobitni cilj naunika nije bio da otkriju i razviju tretman za
fantomsku bol. Oni su se zapravo interesovali za mogunosti oblikovanja modanih
aktivnosti, konkretno, za zadivljujui kapacitet naeg mozga da preoblikuje svoje nervne
resurse i da reprogramira svoju aktivnost. Nakon povrede, na primer. Ovaj fenomen
postao je poznat javnosti tek pre dvadesetak godina, zahvaljujui radu americkog
neurologa Majkla. M. Merenia (Michael M. Merzenich). Sposobnost reorganizovanja
mozga se, izmeu ostalog, manifestuje posle presaivanja ake. U tom sluaju, MR
(magnetna rezonanca) prikazuje da u mozgu ostaje slika atrofirane ruke pre presaivanja.
Ova injenica navela je naunike na ideju da uz pomo iluzije pokuaju da ree problem
fantomskog bola.
Efikasno kao i presaivanje

Ostali tragovi
Zapanjujua prilagodljivost mozga velika je nada za sve one
koji pate od neurolokih bolesti ili modanih trauma. Majkl
M. Mereni se na osnovu dosadanjih istraivanja nada da e
se razviti video igrice ili psihike vebe kojima e stimulisti
mogunost kontrole funkcija mozga, reorganizovati nervne
veze i isto tako leiti bolesti nastale usled nervne degeneracije.
Sa druge strane, mnogi veruju da se kontrolom modanih
dr Vilajanur Ramaandrana
funkcija moe uticati i na neke funkcije ula. Tako naunici
Naunici su, u toku ogleda,
Univerziteta u Viskonsinu, u SAD, nastoje da podese video
nameravali da saznaju da li na sistem koji bi pomogao slepima da vide ono to kamera snima
cerebralnom nivou jedna
uz pomo elektroda postavljenih na jezik pacijenta.
jednostavna slika povreenog
uda u pokretu moe imati isti efekat kao presaivanje. Uverili su se da, kod pacijenata
cija je bolest ublaena, MR otkriva ni manje ni vie nego ponovnu aktivaciju motornog
korteksa koji komanduje povreenim udom! Ovo otkrie e, kako smatraju eksperti,
sigurno ui u anale neurobiologije.
Kako, u stvari, ovako jednostavna iluzija dovodi do ublaavanja fantomskog bola?
Senku sumnje izaziva injenica da bolest ipak nije ublaena kod treeg pacijnta.

Objanjenje, prema Aneli i Paskalu, lei u tome sto je ta povreda mnogo starija - pet
godina u odnosu na est meseci kod prvog i dve godine kod drugog pacijenta, pa ponovna
obuka treeg pacijenta verovatno zahteva vie vremena da bi pokrenula oblikovanje
mozga.
Kakav god da je uspeh ove metode, pa ak i ako je pojedinaan, on ve budi nadu kod
osoba kojima su ekstremiteti amputirani.
Naunici trenutno planiraju, da bi saznali jo vie o metodu leenja fantomskog bola,
jo jedan slian ogled ali ovoga puta sa vie pacijenata. Ako se ova metoda pokae
efikasnom, prognoze su naunika, da e u bolnicama moi da se primeni ve za pet
godina. S druge strane, taj eksperiment pokazuje ne samo da se mozak moe oblikovati sa
konkretnim ciljevima ve otvara put i novim metodoma leenja. I to bez lekova i
hirurkih intervencija.
Ovo saznanje, meutim, pokree lavinu mnogih novih pitanja. Moemo li, takoe,
prevariti mozak da bismo izleili druge bolesti? Psihike poremeaje, na primer? Do koje
granice moemo preoblikovati mozak? Na sva ova pitanja naunici imaju samo delimine
odgovore.
Nakon intenzivne bolesti (opekotina, rana, preloma) ponekad se dogodi da mozak
imobilizuje nepokretan ud koji je pretrpeo povredu da bi izbegao ponovni oseaj bola.
Postoji ideja da se ovaj eksperimen moe primeniti i za ublaavanje brojnih neurotinih
bolesti. Verovatno je mogue iluzijom leiti i parkinsonovu bolest i modani udar, u
sluaju da nervni putevi nisu prekinuti.
Kada su u pitanju psihika oboljenja, verovatno je da se za leenje depresije, mentalnih
bolesti ak i sposobnosti shvatanja, moe iskoristiti dalji napredak saznanja o
mogunostima prilagoavanja mozga. Jedina stvar koju, za sada, naunici sa sigurnou
mogu da tvrde je da treba veoma rano intervenisati, dok mozak ne poprimi patoloke
funkcije. To je poznato i u psihijatriji jer veina lekara smatra da je psihoterapija
efikasnija ako se primenjuje na poetku bolesti.
Svi dosadanji radovi sugeriu da se, u principi, moe reorganizovati veina modanih
funkcija, ali jo nisu poznate granice preoblikovanja niti do koje mere se moe ponovo
ustanoviti izgubljena funkcija, ili poboljati postojea. Ipak, odreene sposobnosti se
razvijaju ponekad na tetu drugih, pe se, na primer, odreeni aspekti inteligencije dece
poboljava video-igricama. Ali, ukoliko se tome previe posvete, deca postaju manje
uspena na planu emotivne ili socijalne inteligencije. U tom sluaju, nova saznanja u
domenu kontrole mozga mogu da poslue da se stvore napredne video igrice kojima e se
podsticati razvoj odreenih sposobnosti.