1

Majkl A. Lebovic

Put ka
ljudskom
razvoju:
kapitalizam
ili
socijalizam

Impresum
Put ka ljudskom razvoju: kapitalizam ili socijalizam?
Majkl A. Lebovic
Naslov originala
Michael A. Lebowitz, The Path to Human Development: Capitalism or
Socialism?
Izdava
Centar za politike emancipacije
www.pe.org.rs
Urednitvo
Darko Vesi
Milo Bakovi Jadi
Tanja Vuka
Vladimir Simovi
Prevod
Jelena Velji
Redaktura i lektura
Urednitvo i Nikoleta Kosovac
Prelomi dizajn
kart
tampa
Pekograf, Beograd, 2014.
Tira
1000
Ova publikacija je objavljena uz podrku Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe.
www.rosalux.rs

Predgovor
Ukoliko imamo veru u ljude, ukoliko verujemo da cilj ljudskog drutva mora biti da se osigura sveukupan ljudski razvoj, na izbor je jasan: socijalizam ili varvarizam.
Ove zakljune rei iz knjige Put ka ljudskom razvoju (The
Path to Human Development) stoje na poslednjoj strani jednog venecuelanskog izdanja u pitanju je depna verzija koja
umnogome podsea na iroko distribuiran Socijalizam ne pada
sa neba (Socialism Does Not Drop from the Sky) (peto poglavlje
iz Izgradimo ga sada [Build It Now]). Drugo izdanje, zajedno
sa proirenim izdanjem ovog drugog eseja (ukljuujui i moj
Nova krila za socijalizam [New Wings for Socialism], objavljen
aprila 2006. u Monthly Review-u), nalazi se u procesu objavljivanja pod nazivom Logika kapitala nasuprot logici ljudskog
razvoja (The Logic of Capital versus the Logic of Human Development) za potrebe lokalnih drutvenih biblioteka u Venecueli.
Zbog numeracije odeljaka i paragrafa, oba izdanja odstupaju
od tradicionalnog knjikog formata (i formata Monthly Review izdanja). Razlog za to postoji. Dok su analiza kapitalizma i predstavljanje socijalistike alternative tu za individualne itaoce/teljke (za koje numeracija nije neophodna),
kolektivni itaoci/teljke predstavljaju ciljnu grupu ovog rada.
Drugim reima, ovaj tekst je pripremljen tako da potpomo-

gne obrazovne i politike diskusije u Venecueli (u okviru, na

primer, sindikata, komunalnih saveta, socijalistikih formacija). Numeracija odeljaka i paragrafa olakava ovu vrstu diskusije. Ukratko, ovaj rad nije zamiljen kao krajnji proizvod namenjen za konzumiranje od strane individualnih pasivnih
italaca/teljki; umesto toga, njegova svrha je da bude sredstvo
za podsticanje kolektivne borbe protiv kapitalizma i borbe za
socijalizam. Kao to reenica koja prethodi onoj gore citiranoj ukazuje, mi znamo da moramo biti spremni za borbu.
Naravno, injenica da moramo biti spremni da se borimo za
drutvo koje omoguava pun razvoj ljudskih bia ne vai
samo za Venecuelu. Kao jedan od primera vanog posla koji
obavlja, politika Monthly Review-a da objavljene lanke uini
dostupnim i onlajn omoguie organizacijama da iskoriste
ovaj tekst na onaj nain na koji misle da e najbolje doprineti borbi. Mislim da je ovo jedan od mnogih naina na koje
ljudi iz Monthly Review-a redovno doprinose kroz Press i
sada MRzine. U svom govoru o brouri na venecuelanskom
Sajmu knjiga prolog novembra, citirao sam Bertolda Brehta
posegni za knjigom: ona je oruje, i napomenuo da je ovaj
tekst pisan tako da bude oruje. U borbi protiv varvarizma
svuda, potrebna su nam mnoga oruja.
- Majkl A. Lebovic (2009.)

ta elimo?
1. ta svi mi elimo? elimo da budemo sve to moemo da budemo. I ne
elimo to samo za sebe. elimo da i nae porodice i nai najmiliji budu u
stanju da razviju sve svoje potencijale da svi dobijemo sve to nam je potrebno za na razvoj. Svakome prema njegovoj/njenoj potrebi za razvojem.

ta nam je potrebno za na razvoj?

2. Postoje, meutim, dve poente koje moramo da naglasimo. Prvo, ukoliko elimo da govorimo o mogunosti ljudskog razvoja, moramo uvideti
da su preduslovi razvoja dovoljna koliina hrane, dobro zdravlje, obrazovanje i mogunost da samostalno odluujemo u svoje ime. Kako bismo
uopte mogli da razvijamo svoj celokupni potencijal ako smo gladni, loeg
zdravlja, slabog obrazovanja ili ako nama dominiraju drugi? Drugo, poto
nismo svi identini, ono to nam je neophodno za na sopstveni razvoj
oigledno se razlikuje od osobe do osobe.

Drutvo koje naglaava mogunost za razvoj naeg

potencijala
3. Ideja o drutvu koje e omoguiti pun razvoj ljudskog potencijala
oduvek je bila cilj socijalista/kinja. U svom ranom nacrtu Komunistikog
Manifesta, Fridrih Engels je upitao: Koji je cilj komunista?. Njegov odgovor je bio: Preinaiti drutvo tako da svaki njegov lan moe potpuno
slobodno razvijati i potvrivati sve svoje sposobnosti i snage ne naruavajui pritom temeljne pretpostavke toga drutva. Marks je sve ovo sumirao u finalnoj verziji Manifesta rekavi da je cilj udruivanje, u kome je
slobodni razvitak svakog pojedinca uslov slobodnog razvitka za sve. Na

cilj, ukratko, ne moe biti drutvo u kome je nekim ljudima omogueno

da razvijaju svoje sposobnosti, a drugima nije; mi smo meuzavisni, mi

smo svi lanovi/ce ljudske porodice. Potpun razvoj celokupnog ljudskog

potencijala je na cilj.

Odakle potie ljudski razvoj?

4. Ljudski razvoj, meutim, ne pada s neba. On ne predstavlja poklon
odozgo. Do njega se dolazi kroz aktivnosti samih ljudi kroz ono to
Marks naziva revolucionarnim praksama istovremenog menjanja okolnosti i ljudske delatnosti tj. samopromene. Mi menjamo sebe kroz nae
aktivnosti kroz nae borbe i sve ono to radimo. Nain na koji proizvodimo (na radnom mestu, u zajednici i u kui), nain na koji se odnosimo
prema drugima u naim aktivnostima, nain na koji vladamo sobom (ili
nain na koji drugi vladaju nama) sve to nas ini ljudima kakvim jesmo.
Mi smo, ukratko, proizvod svih naih aktivnosti.

Logika Bolivarske revolucije

5. Svaki stanovnik Venecuele bi trebalo da prihvati ove ideje one predstavljaju sr Bolivarskog ustava Venecuele. Eksplicitno je navedeno (u
lanu 299.) da cilj ljudskog drutva mora biti taj da se osigura sveukupan
ljudski razvoj, lan 20. deklarie da svi imaju pravo na slobodan razvoj
njegove ili njene sopstvene linosti, dok se u fokusu lana 102. nalazi
razvoj kreativnog potencijala svakog ljudskog bia i puno ostvarenje njegove ili njene linosti u demokratskom drutvu iz ega se jasno moe
videti da tema ljudskog razvoja proima Ustav.
6. Dalje, Ustav se takoe fokusira na pitanje kako ljudi razvijaju svoje
kapacitete i sposobnosti to jest, kako dolazi do sveukupnog ljudskog
razvoja. lan 62. Ustava navodi da je uee naroda u formiranju, sprovoenju i kontroli upravljanja javnim poslovima neophodan nain za postizanje ukljuivanja kako bi se obezbedio kompletan razvoj, kako individualni tako i kolektivni. Neophodan nain praksa, protagonizam.

7. Takoe, naglasak na demokratskom, participativnom i protagonistikom drutvu prisutan je i u ekonomskoj sferi, zbog ega je u lanu 70.
naglaeno samoupravljanje, zajedniko odluivanje, saradnja u svim oblicima i zbog ega cilj lana 102., razvoj kreativnog potencijala svakog
ljudskog bia, naglaava aktivnu, svesnu i zajedniku participaciju.

Ustav iz 1999. godine kao presek ravnotee snaga u tom

trenutku
8. Meutim, ovaj Ustav nije iskljuivo posveen ljudskom razvoju. On
zadrava podrku kapitalistikim institucijama koji su imali prethodni
ustavi putem garantovanja privatnog vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju (lan 115.), prepoznavanja uloge privatne inicijative u stvaranju
rasta i zaposlenosti (299.), i pozivanjem drave da promovie privatnu
inicijativu (112.).
9. Dalje, ovaj Ustav je ukljuio i specijalni uslov postavljen od strane neoliberalne politike finansijskog kapitala nezavisnost Centralne banke,
stavku koju imperijalizam eli u ustavu svake zemlje, jer se time ukazuje
na injenicu da izabrana vlada nije ta koja bi trebalo da donosi kljune
odluke o ekonomiji, ve to ine bankari/ke i oni koji su pod njihovim
uticajem. Prosto, Bolivarski ustav iz 1999. godine predstavlja presek ravnotee snaga u datom trenutku: on sadri kapitalistiki element i element
orijentisan ka punom razvoju ljudskog potencijala.
10. Ali, da li su ovi elementi kompatibilni? Da li je mogue imati sveukupan ljudski razvoj sa kapitalizmom? Da li kapitalizam moe biti put ka
ljudskom razvoju?

Logika kapitala
11. Razmislite o kapitalizmu. U kapitalizmu, logika kapitala dominira;
i ta logika se odvija u suprotnosti sa potrebama ljudskih bia za njihovim
sopstvenim razvojem. U kapitalizmu, ciljevi proizvodnje su zapravo ciljevi
kapitala, odnosno profit. Za kapital, ljudska bia i priroda su samo sredstvo za ostvarenje tog cilja.

Kapitalisti/kinje i radnici/e
12. Razmislite o prirodi kapitalistikih odnosa proizvodnje. Ona obuhvata dva centralna aspekta stranu kapitalista i stranu radnika/ca. Sa
jedne strane imamo kapitaliste vlasnike bogatstva, vlasnike materijalnih
sredstava za proizvodnju. Njihov interes je usmeren prema rastu njihovog
bogatstva. Kapitalisti kupuju robu u cilju stvaranja vie novca, dodatne
vrednosti, vika vrednosti. I to je cela poenta profit. Za kapitaliste, sve
to je vano jeste rast njihovog kapitala.
13. Sa druge strane, imamo radnike/ce ljude koji ne poseduju materijalna sredstva za proizvodnju onih stvari koje su im potrebne. Bez tih
sredstava za proizvodnju, oni ne mogu da proizvedu robu koju bi prodali
na tritu. Kako onda dobavljaju stvari koje su im potrebne? Tako to
prodaju jedinu stvar koju imaju na raspolaganju, svoju sposobnost za rad.
Oni mogu izabrati kome da je prodaju, ali ukoliko ele da preive ne
mogu birati izmeu toga da li e prodati ili ne svoj potencijal za obavljanje
rada. Kapitalizmu su potrebni ljudi prinueni da prodaju svoju snagu da
proizvode kako bi dobili novac za kupovinu stvari koje su im potrebne.

Prodaja radne snage

14. Meutim, razdvojenost sredstava za proizvodnju od proizvoaa nije
dovoljan uslov da bi radna snaga bila prodata. Ukoliko su radnici/ce odvojeni od sredstava za proizvodnju, preostaju im dve mogunosti: (1) radnici/ce mogu da prodaju svoju radnu snagu vlasnicima sredstava za proizvodnju, ili (2) radnici/ce mogu da iznajmljuju sredstva za proizvodnju
od vlasnika istih. Kako emo videti kasnije, samo prvi sluaj stvara uslove
za kapitalistiku proizvodnju.
15. Ko odluuje? Ko odluuje koji e se od ova dva scenarija odigrati?
Vlasnici/ce sredstava za proizvodnju, odnosno kapitalisti, odluuju. Vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju osigurava mo za donoenje odluka. Kapitalisti mogu odluiti kako da koriste svoje vlasnitvo kako bi
postigli svoj cilj. Ukoliko oni odlue da uzmu u posed proizvodnju, onda
je jedini nain za radnike/ce da preive taj da prodaju svoje kapacitete.
16. Ali, zato kapitalista odluuje da kupi radnu snagu? Kapitalista kupuje pravo da raspolae radnikovim/cinim kapacitetom za obavljanje rada
upravo zato to je to sredstvo da postigne svoj cilj profit. Njega, kao
kapitalistu, interesuje samo rast njegovog kapitala. Jednom kada je kapitalista kupio radnikov/cin kapacitet, u poziciji je da primora radnika/cu
da proizvodi profit.

Trina razmena izmeu kapitala i radnika

17. Sada imamo osnovu za razmenu izmeu dve strane na tritu, vlasnika novca i vlasnika radne snage. Radniku/ci je potreban novac, a kapitalisti je potrebna radna snaga. Svaki eli ono to onaj drugi ima; naizgled,
svako bi dobio neto ovom razmenom. To izgleda kao slobodna transakcija. Mnogi ljudi vide transakcije koje se deavaju na tritu i kau ovde

vidimo slobodu. Naposletku, niko vas ne tera da se ukljuite u odreenu

razmenu; umesto toga slobodni ste da izaberete da umrete od gladi.
18. ta ovu trinu transakciju razlikuje od prodaje bilo koje robe? Istina,
radnik/ca nema drugi izbor sem da proda ono to ima, ali to esto vai i
za seljaka ili zanatliju. Ono to je drugaije jeste ono to nastupa sledee;
neto jako zanimljivo se deava obema stranama u transakciji. Marks je
pomenuo da prvobitni vlasnik novca sada istupa napred kao kapitalista,
za njim ide vlasnik radne snage kao njegov radnik. I gde oni idu? Oni
ulaze na radno mesto; ulaze na mesto gde kapitalista sada ima priliku da
koristi to pravo svojine koje je kupio.

Logika kapitala u sferi proizvodnje radnici/e pod kontrolom kapitala

19. Za proces proizvodnje koji se odvija unutar kapitalistikih odnosa
karakteristine su dve kljune stvari. Prvo, radnik/ca radi pod rukovodstvom, nadzorom i kontrolom kapitaliste. Ciljevi kapitaliste (tj. potera za
profitom) odreuju prirodu i svrhu proizvodnje. Uputstva i nareenja u
procesu proizvodnje dolaze do radnika/ca odozgo. Tu ne postoji trite.
Postoji vertikalan odnos izmeu onoga ko ima mo i onoga koji je nema.
U pitanju je komandni sistem, despotizam kapitalistikog radnog mesta.
20. Ali zato kapitalista ovde ima mo nad radnicima/ama? Zato to je
kupio pravo raspolaganja njihovom sposobnou da obavljaju rad. To je
pravo vlasnitva koje je kupio. Pravo vlasnitva koje je radnik/ica prodao i
morao da proda jer je to bila jedini nain da preivi.

10

Radnici/e bez vlasnikih prava

21. Druga karakteristika kapitalistike proizvodnje je ta da radnici/e nemaju pravo vlasnitva nad proizvodom koji je rezultat njihove aktivnosti.
Nemaju prava. Prodali su kapitalisti jedinu stvar koja bi im dala nekakvo
pravo potencijal da obavljaju rad. Ovde nisu u pitanju proizvoai u
zadruzi koji imaju korist od sopstvenog truda jer imaju vlasnika prava
nad proizvodima koje proizvode. Kada radnici/e rade vrednije ili produktivnije u kapitalistikom preduzeu, oni uveavaju vrednost vlasnitva kapitaliste. Za razliku od zadruge (koju ne karakteriu kapitalistiki
odnosi proizvodnje), u kapitalistikom preduzeu svi plodovi proizvodne
aktivnosti radnika/ca pripadaju kapitalisti. Zbog toga je prodaja radne
snage kljuna kao distinktivno svojstvo kapitalizma.

Eksploatacija najamnih radnika/ca

22. ta se, onda, deava u sferi kapitalistike proizvodnje? Sve to logiki
sledi iz prirode kapitalistikih odnosa proizvodnje. Budui da je cilj kapitaliste viak vrednosti, on kupuje radnu snagu samo do one granice koja
e omoguiti stvaranje tog vika vrednosti. Na kraju krajeva, on se ni ne
bavi humanitarnim radom.
23. Kako bismo razumeli stvaranje vika vrednosti, razmislimo o tome
ta radnici/e obino kupuju drugim reima, ta je ono to im je potrebno kako bi odrali svoj postojei ivotni standard, tj. prosenu realnu
nadnicu. Vodei se optim nivoom produktivnosti u drutvu, moemo
izraunati koliko sati rada dnevno je neophodno kako bi se proizvela ta
realna nadoknada za rad. Na primer, u datom trenutku, dnevnica moe
obuhvatiti 6 sati prosenog rada 6 sati neophodnog rada, to znai
da je u proseku neophodno 6 sati da se proizvede ekvivalent te dnevnice.

11

24. Naravno, kapitalista uopte nije zainteresovan za situaciju u kojoj radnici/e rade samo onoliko koliko je dovoljno da dobiju svoj ekvivalent.
Ono to kapitalista eli je da radnici/e obave viak rada to jest, da rad
koji obavljaju radnici/e (kapitalistiki radni dan) premai nivo neophodnog rada. Neophodan uslov za stvaranje vika vrednosti je obavljanje vika rada tj. vie rada nego to je rad sadran u onome to kapitalisti
isplauju kao nadnicu. Kapitalista e, putem kombinacije svoje kontrole
nad proizvodnjom i vlasnitva nad rezultatima rada, delati tako da osigura da radnici/e dodaju vie vrednosti u proizvodnji nego to ih je kapitalista platio. Eksploatacija predstavlja razliku izmeu ukupnog rada koji
oni obavljaju i koliine rada koji je ekvivalent njihove najamnine (drugim
reima, razlika koja zapravo predstavlja njihov neplaeni rad).

Zakoni kretanja kapitala

25. Stoga, moete biti sigurni da e kapitalista uraditi sve to je mogue
kako bi poveao odnos izmeu vika rada i neophodnog rada, odnosno
stopu eksploatacije (ili, izraeno u novanom obliku, stopu vika vrednosti).
26. Ukoliko je radni dan jednak nivou neophodnog rada (npr. estoasovni radni dan iz ranijeg primera), ne postoji viak rada. I ta onda kapitalista moe da uradi kako bi dostigao svoj cilj vika vrednosti (profita)? Jedna opcija je da smanji visinu nadoknade koju daje radniku/ci. Sniavajui
realnu zaradu (na primer, smanjujui je za jednu treinu), takoe opada i
broj sati neophodnog rada kako bi se proizvela ta zarada. Umesto est sati
neophodnog rada, sada je potrebno samo etiri sata. Rezultat je taj da e
preostala dva sata od estoasovnog radnog vremena sada predstavljati taj
viak rada koji ide u korist kapitaliste odnosno, osnovu za proizvodnju
vika vrednosti.

12

27. Druga opcija za kapitalistu je da iskoristi svoju kontrolu nad proizvodnjom kako bi poveao koliinu rada koju radnik/ca obavlja. Produiti
radni dan, uiniti da radni dan traje to due. Desetoasovni radni dan?
Super, to bi sada znailo etiri sata neophodnog rada i est sati vika rada.
Dvanaestoasovno radno vreme? Jo bolje. Radnik/ca e obavljati jo vie
posla preko iznosa koji dobija za nadnicu i kapital e rasti. Jo jedan nain
za izvlaenje vika rada iz radnika/ce je intenziviranje radnog dana naterati radnike/ce da rade vie i bre u datom vremenskom periodu i osigurati da nema proerdanog pokreta i izgubljenog vremena. Svaki trenutak u kome se radnici/e odmaraju je trenutak u kome ne rade za kapital.
28. To je inherentna logika kapitala. Inherentna tendencija kapitala je da
poveava eksploataciju radnika/ca. U prvom sluaju, opada visina realne
nadnice; u drugom se poveava trajanje radnog dana. U oba sluaja, viak
rada i stopa eksploatacije rastu. Marks je pomenuo da kapitalista stalno
pokuava da smanji nadnice na njihov fiziki minimum, a produi radni
dan do njegovog fizikog maksimuma. Ipak, u nastavku kae dok radni
ljudi konstantno guraju u suprotnom pravcu.

Klasna borba
29. Drugim reima, u okvirima kapitalistikih odnosa, dok kapital gura u
pravcu poveanja radnog dana u smislu duine i intenziteta, i smanjenja
plata, radnici/ce se bore za smanjenje radnog dana i poveanje plata. Na isti
nain na koji postoji borba sa strane kapitala, tako isto postoji i klasna
borba sa strane radnika/ca. Zato? Uzmimo kao primer borbu vezanu za
radni dan. Zato radnici/ce ele da imaju vie vremena za sebe? Marks
napominje da je vreme prostor ljudskog razvoja. ovek koji nema slobodnog vremena na raspolaganju, iji je itav ivotni vek, izuzev iskljuivo
fizikih prekida u formi sna, obroka i tako dalje, apsorbovan njegovim
radom za kapitalistu, nije nita vie od teglee marve.

13

30. ta je sa borbom za vee plate? Naravno, radnici/ce imaju fizike potrebe kako bi preiveli. Ali potrebno im je mnogo vie od toga. Marks je
svojevremeno komentarisao da drutvene potrebe radnika/ca ukljuuju
uee radnika u viim, ak kulturnim zadovoljstvima, agitaciju za sopstvene interese, pretplate na novine, prisustvo na predavanjima, obrazovanje njihove dece, razvoj sopstvenog ukusa, itd.. Sve navedeno u vezi je
sa onim to je nazvao sopstvenom potrebom radnika/ca za razvojem.
31. Meutim, kapital kao kupca radne snage i vladara u polju proizvodnje
ne zanimaju potrebe radnika/ca za veom koliinom vremena i energije
za sebe, kao ni stvaranje mogunosti za zadovoljenje drutveno generisanih potreba. Oigledno je i zato smanjenje radnog vremena i poveanje
plata znai manju koliinu vika rada, manju koliinu vika vrednosti i
nii profit.

Neophodni rad unutar domainstva

32. Kapital, kako tvrdimo, eli najnii mogui neophodni rad. Meutim,
postoji jedna vrsta neophodnog rada koji kapital eli da povea neplaeni
neophodni rad. Do sada smo priali samo o neophodnom radu u stvarima
koje radnici/e kupuju. No, Marks nije prevideo injenicu da je ljudima
potrebno da izmene stvari koje kupuju kako bi ih koristili govorio je o
aktivnostima apsolutno neophodnim za konzumiranje stvari kao to
je kuvanje prethodno kupljene hrane. Zaista, Marks je isticao da to je
vea potronja rada u kui, manje je novca potrebno za kupovinu stvari
van kue.
33. Ali rad koji se obavlja u okviru domainstva je nevidljiv. Zato? Jer
kapital ne mora da plaa za njega. Mi takoe znamo da vei deo ovog posla
obavljaju ene, kao i da ovaj rad generalno nije prepoznat ili vrednovan.
Ipak, bez ovog rada u okviru domainstva (koji lan 88. Bolivarskog us-

14

tava prepoznaje kao ekonomsku aktivnost koja stvara viak vrednosti i

proizvodi drutveno blagostanje i bogatstvo) radnici/e ne bi bili na raspolaganju kapitalu na tritu rada.
34. Iako kapital ne plaa ovaj nevidljivi rad, on od njega ima koristi. to je
vei rad koji se obavlja besplatno u okviru domainstva, utoliko e manja
biti nadnica. to vie slobodnog vremena imaju mukarci na utrb enskog rada u domainstvu, to je vea mogunost za kapital da intenzivira
kapitalistiki radni dan. Kao kupac radne snage, kapital je u poziciji da
bude na dobitku od neplaenog rada ena unutar domainstva. I to je
intenzivniji i dui taj rad u domainstvu, to vie kapital moe da dobije.
A vai i obrnuto, takoe: to vie kapital smanjuje plate i intenzivira radni
dan i za muke i enske radnike, vei je teret na domainstvu da omogui
uslove za odravanje radnika/ca.
35. Kako moemo porei da je logika kapitala suprotna potrebi za razvojem ena?

Logika kapitala spram logike ljudskog razvoja

36. Postoje mnogi primeri koji dokazuju suprotnost izmeu logike kapitala i logike ljudskog razvoja. Razmislite, na primer, o prirodi i ivotnoj
sredini. Ljudskim biima potrebna je zdrava ivotna sredina i potreban
im je suivot sa prirodom kao osnovni uslov za odranje ivota. Za kapital, sa druge strane, priroda kao i ljudska bia predstavljaju sredstvo
za stvaranje profita. Marks primeuje da racionalno korienje zemlje i
prirode (iz perspektive ljudskih bia) nije u skladu sa itavim duhom
kapitalistike proizvodnje, koja je usmerena na najneposredniju novanu
zaradu. Kapitalizam se, stoga, razvija dok istovremeno podriva prvobitne izvore celokupnog bogatstva zemljite i radnike/ce.

15

37. Logika kapitala je, zapravo, neprijatelj logike ljudskog razvoja. Nasuprot cilju kapitala stoji potreba radnika za sopstvenim razvojem. Ali
ako u kapitalizmu kapital i radnici/e guraju u suprotnim pravcima, ta
odreuje ishod?

Jedinstvo i razdor meu radnicima/ama jedinstvo je strategija radnika/ca

38. Odgovor je borba: ta e se desiti sa platama i radnim satima zavisi od
relativne snage dve strane. Kako bi radnici/e u kapitalizmu ostvarili dobit
u smislu duine radnog dana, visine nadnica i mogunosti da zadovolje
svoje potrebe, potrebno je da se ujedine protiv kapitala; potrebno je da
prevaziu podelu i konkurenciju meu radnicima/ama. Kada su radnici/e podeljeni, slabi su. Kada se radnici/e takmie meusobno, ne bore se
protiv kapitala; i rezultat toga je tendencija smanjenja plata na minimum
i produenje radnog dana do maksimuma. Ovo je bilo i jeste poenta postojanja sindikata da se stane na kraj podelama i ojaaju radnici/e u
njihovoj borbi protiv kapitalizma.

Strategija kapitala podeliti radnike/ce

39. Kako kapital na ovo odgovara? Radei sve to moe da se povea stepen
razdora meu radnicima/ama. Kapitalisti mogu dovesti ljude da se takmie za posao radei za manje para na primer, imigrante ili siromane ljude
iz seoskih podruja. Mogu koristiti dravu da zabrani ili uniti sindikate
ili prekinuti poslovanje i preseliti ga u one delove sveta u kojima su ljudi
siromani, a sindikati zabranjeni. Iz perspektive kapitala, sve ovo je logino. Logino je, za kapital, da uradi sve to je mogue kako bi se radnici/e
okrenuli jedni protiv drugih, ukljuujui i promovisanje rasizma i seksizma. Marks opisuje neprijateljstva izmeu engleskih i irskih radnika/ca to-

kom devetnaestog veka kao izvor njihove slabosti: To je tajna pomou koje
kapitalistika klasa odrava svoju mo. A ta klasa je u potpunosti svesna toga.

16

40. Dakle, dok je za radnike/ce logino da ele malo sigurnosti u svojim

ivotima, da budu u mogunosti da planiraju svoju budunost i podiu
porodicu, a da pritom nisu u stanju konstantne nesigurnosti, logika kapitala ide u suprotnom smeru. Zapravo, to je egzistencija radnika/ca neizvesnija, vea je njegova zavisnost od kapitala. Kapitalu je drai radnik/
ca koji je uvek zabrinut da e ga kapital napustiti, ostaviti ga bez posla
i sa neizvesnom budunou. Kapital, gde god je to mogue, preferira
povremenog, prekarnog radnika/cu, sa nepunim radnim vremenom, bez
beneficija, onog koji e prihvatiti niu platu i intenzivniji rad.
41. Borba izmeu kapitalista i radnika/ca se stoga vrti oko borbe vezane
za nivo podele meu samim radnicima/ama.

Rast produktivnosti
42. Upravo zbog toga to se radnici/ce opiru smanjenju plata na minimum
i produenju radnog dana do maksimuma, kapitalisti trae druge naine za rast kapitala; oni uvode maine koje mogu poveati produktivnost.
Ako produktivnost raste, onda e manje sati rada biti neophodno radnicima/ama za sopstvenu reprodukciju, za istu realnu nadnicu. Poveanjem
produktivnosti u odnosu na realnu platu, oni smanjuju neophodni rad i
poveavaju stopu eksploatacije.
43. U borbi izmeu kapitala i rada, u skladu sa navedenim, kapitalisti su
nagnani da revolucioniu proces proizvodnje. To bi mogle da budu dobre
vesti za sve: ukljuivanje nauke i proizvoda drutvenog znanja u proizvodnju, znai da su znaajni porasti proizvodnje mogui. Dakle, postoji
oigledan potencijal za eliminaciju siromatva u svetu i omoguavanje
znaajno smanjenog radnog dana (onog koji bi ostavio vremena za ljudski razvoj). Ipak, zapamtite, to nisu ciljevi kapitaliste. To nije razlog zato
kapital uvodi promene u nain proizvodnje. Umesto redukovanog radnog

17

dana, ono to kapital eli je da smanji neophodni rad; on eli da maksimizuje viak rada i stopu eksploatacije.
44. Ali, ta spreava radnike/ce da ostvare korist od poveanja produktivnosti kroz poveanje realnih plata kako se trokovi proizvodnje robe
smanjuju? Kako kapital osigurava da on a ne radnici/e profitiraju?

Rezervna armija rada

45. Da je rast produktivnosti pao sa neba, padajui trokovi proizvodnje
robe bi mogli da dozvole radnicima/ama da kupuju vie sa postojeim
zaradama; u ovom sluaju, radnici/e bi mogli da budu glavni korisnici
rasta produktivnosti. Meutim, ovaj rast ne pada sa neba; u meri u kojoj
je porast produktivnosti iniciran od strane kapitala, efekat je poveanje
stepena razjedinjenosti izmeu radnika/ca i stoga njihovo slabljenje. Na
primer, svaki radnik/ca koji je zamenjen mainom prikljuen je rezervnoj
armiji rada; nezaposleni radnik/ca takmii se sa zaposlenim radnikom/
com. Postojanje rezervne armije rada ne samo da dozvoljava kapitalu treniranje discipline unutar radnog mesta, ve takoe dri zarade unutar
granica, u skladu sa profitabilnom kapitalistikom proizvodnjom. Otputeni radnici/ce, na primer, mogu nai posao ali za prilino manju platu.
46. Isto vai i za situaciju kada se kapital seli u druge zemlje ili regione
kako bi umakao radnicima/ama koji su organizovani na taj nain iri
rezervnu armiju i osigurava da ak ni oni radnici/e koji se organizuju i
bore ne uspeju u tome da se plate poveavaju onoliko brzo koliko se poveava produktivnost. Stopa eksploatacije, Marks je verovao, nastavie da
raste. ak i sa poveanjem realnih nadnica, jaz izmeu ivotne situacije
radnika i one u kojoj ivi kapitalista, nastavie da se poveava.

18

Eksploatacija nije glavni problem

47. Velika je greka, meutim, misliti da glavni problem sa kapitalizmom
lei u nepravednoj distribuciji prihoda tj. da je glavni razlog zato je kapitalizam lo taj to radnici/e dobijaju manje prihoda nego to proizvedu.
Da je ovo jedini problem, oigledan odgovor bio bi fokus na promenu
distribucije prihoda, u korist radnika/ca npr. jaanjem sindikata, ureivanjem kapitala putem dravne legislative, sprovoenjem politike pune
zaposlenosti (koja smanjuje efekte rezervne armije) sve ove reformske
mere bi promenile odnos moi u korist radnika/ca.
48. Ali samo trenutno. Zato to je vano razumeti da kapital nikada ne
miruje. Nikada ne prestaje sa pokuajima podrivanja bilo kog boljitka koji
su radnici/e uspeli da ostvare bilo kroz direktne ekonomske akcije ili kroz
politiku aktivnost. Nikada ne prestaje da pokuava da podeli radnike/ce,
da ih okrene jedne protiv drugih, da intenzivira rad, da smanji nadnice.
ak i kada su radnici/e imali snage da ostvare boljitak (kao u periodu
posle Drugog svetskog rata), kapital ovaj dobitak smatra privremenom
barijerom koju treba savladati. On koristi svoju sutinsku mo da odluuje kako da investira i gde da investira kako bi povratio ofanzivu (kao to
je uinio tokom takozvanog Zlatnog doba1). Ta sutinska mo kapitala
stavila je taku na modele drave blagostanja i supstitucije uvoza koji
su u mnogim zemljama bili uvedeni kao osnova ekonomskog razvoja.
49. Problem nije iskljuivo u tome to su napreci u smanjenju nejednakosti i eksploataciji samo privremeni. Glavno pitanje nije da li su plate za
radnike/ce velike ili male barem nita vie nego da li su sledovanja za
robove vea ili manja. Umesto toga, trebalo bi da pogledamo sam proces
1 Zlatno doba predstavlja period ekonomskog napretka koji je u razvijenim
kapitalistikim ekonomijama nastupio nakon Drugog svetskog rata i potrajao
narednih nekoliko decenija. Ovaj period karakterisan je jakim dravnim intervencionizmom, poveanim drutvenim blagostanjem, visokim socijalnim davanjima
i snanim sindikatima. Za vie detalja pogledati u: Wahl, Asbjrn. 2011. The Rise
and Fall of the Welfare State, Pluto Press, London. prim. prev.

19

kapitalistike proizvodnje kako bismo videli prirodu radnika/ca koje

kapitalizam proizvodi.

Kako kapitalistika proizvodnja deformie radnike/ce

50. Razmislite o situaciji u kojoj se nalazi radnik/ca u kapitalizmu. Kao
to smo videli, ciljevi i autoritet kapitala vladaju procesom proizvodnje.
Dalje, radnici/ce stvaraju proizvode koji su vlasnitvo kapitala. Meutim,
radnici/ce ne prepoznaju ove proizvode kao rezultat aktivnosti radnih ljudi.
Naprotiv, maina, tehnologije, sve opte proizvodne snage drutvenog
uma, radnicima/ama izgledaju kao kapital i kao doprinos kapitalista. Ovi
proizvodi se, dalje, okreu protiv radnika/ca i dominiraju nad njima oni
postaju mo kapitala. ta se desilo? Jednostavno, Marks objanjava, kako
je radnik prodao svoju kreativnu mo kapitalisti, ta mo se sada uspostavlja kao mo kapitala, kao spoljanja sila koja stoji naspram njega.
51. Svet bogatstva, taj svet koji je stvoren ljudskom aktivnou, ispostavlja se radniku/ci kao strani svet koji njime dominira. Za radnike/ce u
kapitalizmu, proizvodnja je proces potpunog ispranjavanja, potpunog
otuenja, rtvovanje oveka kao cilja po sebi zarad potpuno spoljanjeg
cilja. A ta je rezultat ovog ispranjavanja, ovog osiromaenja u procesu
proizvodnje? Mi pokuavamo da popunimo prazninu u naim ivotima
stvarima primorani smo da konzumiramo (konzumerizam). Kako drugaije moemo to raditi nego uz pomo novca, prave otuene potrebe koju
kapitalizam stvara?

Drugi naini na koje kapitalistika proizvodnja deformie

ljude
52. Ali taj nagon konzumiraj, konzumiraj je samo jedan od naina na

koje kapitalizam deformie ljude. U Kapitalu, Marks opisuje unakaenje,

20

osiromaenje i sakaenje tela i uma radnika koji je vezan rukama i nogama doivotno za jednu specijalizovanu operaciju, koje se javlja u podeli rada karakteristinoj za kapitalistiki proces proizvodnje. Da li je razvoj
maina spasao radnike/ce u kapitalizmu? Ne, Marks istie, on upotpunjuje
odvajanje intelektualnih sposobnosti procesa proizvodnje od fizikog
rada. U ovoj situaciji, glava i ruka postaju razdvojene i neprijateljske,
svaki atom slobode, kako u telesnoj tako i u intelektualnoj aktivnosti je
izgubljen.
53. Ali zato se to dogaa? Imajte na umu da su tehnologija i tehnike
proizvodnje koje kapital uvodi orijentisane na samo jednu stvar - profit.
S obzirom na to da radnici/e imaju svoje ciljeve i bore se za njih, logika
kapitala usmerava se na izbor tehnika kojima e podeliti radnike/ce meusobno i omoguiti laki nadzor i praenje njihovog uinka. Konkretne
proizvodne snage uvedene kapitalom nisu neutralne one ne osnauju
radnike/ce i ne omoguavaju im da razviju sve svoje sposobnosti (mentalne i manualne). Naprotiv, sva sredstva za razvoj proizvodnje, kao to
je Marks naglasio o kapitalizmu izobliuju radnika u samo fragment
oveka, degradiraju ga i otuuju od njega intelektualne potencijale radnog procesa.

Zato proizvodnja u kapitalizmu nije zabavna

54. Drugim reima, nije sluajno da veina nas radno mesto smatra mestom bede proces kapitalistike proizvodnje nas obogaljuje kao ljudska
bia. Ali zato radnici/ce ne mogu jednostavno da se pobune protiv toga?
Zato ne mogu da kapitalistiki proces proizvodnje promene u mesto
koje bi bilo u skladu sa ljudskim razvojem?
55. Opet, setite se logike kapitala: kada bi ljudski razvoj pravio profit
za kapital, kapital bi uveo promene koje bi ga podrale. Ali, kapital ne

21

zanima da li odabrana tehnologija omoguava proizvoaima da se razvijaju ili nau bilo kakvo zadovoljstvo ili satisfakciju u svom radu. Niti
ga zanima ta se deava sa ljudima koji su izmeteni kada se uvode nove
tehnologije i nove maine. Ako su vae vetine unitene, ako va posao
nestane, ta da se radi. Kapital dobija, vi gubite. Marksov komentar je bio
da se u okviru kapitalistikog sistema sve metode za podizanje drutvene
produktivnosti rada stavljaju na snagu po cenu pojedinanog radnika.
Logika kapitala je neprijatelj sveobuhvatnog ljudskog razvoja.
56. Dakle, ako radnici/e uspeju da ostvare neke dobitke ovde (i bilo gde
drugo) putem svojih borbi, kapital pronalazi naine da odgovori na to. I
sva potrebna oruja su mu na raspolaganju. Kroz svoje vlasnitvo nad
sredstvima za proizvodnju, kontrolu proizvodnje i svoju mo da odluuje
o prirodi i pravcu ulaganja, kapital na kraju moe da uradi ono to je potrebno u cilju poveanja stepena eksploatacije radnika/ca i proirenja proizvodnje vika vrednosti. Iako se moe suoiti sa protivljenjem radnika/ca,
kapital prelazi preko prepreka kako bi postigao rast u sferi proizvodnje.
Kapital vlada u oblasti proizvodnje.

Logika kapitalistikog prometa

57. Dakle, mogue je proizvoditi robu koja sadri sve vie i vie vika
vrednosti. Ipak, postoji inherentna kontradikcija u kapitalizmu: kapitalisti
ne ele ovu robu koja sadri viak vrednosti. Njihov cilj nije da konzumiraju tu robu. Ono to oni ele jeste da tu robu prodaju, i da na taj nain
realizuju viak vrednosti koji je u njoj latentan. Oni ele novac.

Potreba kapitalista za tritem koje se iri

58. Meutim, problem je u tome to trite nije rupa bez dna. U oblasti

prometa, kapitalisti se suoavaju sa preprekom za njihov rast u pitanju

22

je obim trita. Na isti nain na koji logika kapitala tera kapitaliste da

poveavaju viak vrednosti u sferi proizvodnje, ona ih takoe primorava
da poveavaju veliinu trita radi realizacije tog vika vrednosti. Ako ne
moete da realizujete taj viak vrednosti prodajom robe koja ga sadri,
zato onda uopte proizvoditi tu robu? Jednom kada razumemo prirodu
kapitalizma, moemo videti zato kapital nuno nastoji da proiri sferu
prometa.

Globalizacija potreba
59. Bez obzira na veliinu trita, kapitalisti konstantno pokuavaju da
ga poveaju. Suoeni sa ogranienjima u postojeoj sferi prometa, kapital
tei da tu sferu proiri. Kako? Jedan od naina je prostorno irenjem
postojeih potreba u veem krugu. Tendencija da se stvori svetsko trite
direktno je sadrana u konceptu samog kapitala. Svako ogranienje javlja
se kao prepreka koju treba prevazii, primetio je Marks. Dakle, kapital
nastoji da srui sve prostorne prepreke za razmenu i da osvoji ceo svet
za svoje trite.
60. U ovom procesu, masovni mediji igraju centralnu ulogu. Specifine
karakteristike nacionalnih kultura i istorija nita ne znae kapitalu posredstvom masovnih medija, logika kapitala svuda tei da osvoji svet putem homogenizacije standarda i potreba. Svuda se javljaju iste reklame, ista
roba, iste kulture specifine kulture i istorije su prepreka za kapital u
sferi prometa.

Kreiranje novih potreba za konzumiranjem

61. Postoji jo jedan nain na koji kapital proiruje trite putem proizvodnje novih potreba. Marks istie da kapitalista radi sve to moe kako

bi ubedio ljude da konzumiraju vie, kako bi dao svojoj robi novi arm,

23

kako bi ih nadahnuo novim potrebama kroz stalno brbljanje, itd. Ovo

nije nova pojava Marks je o ovome pisao sredinom devetnaestog veka,
kada je kapitalistika proizvodnja bila jo uvek relativno nerazvijena. Meutim, razvoj specifino kapitalistikog naina proizvodnje u dvadesetom
veku, uinio je ulaganje u prodaju sutinski vanim; ali, nije samo vea
produktivnost ta koja je stvorila problem uspeh kapitala u poveanju
stope eksploatacije ini realizaciju vika vrednosti centralnim problemom
za kapital.
62. Dakle, sposobnost kapitala da se seli u zemlje sa niskim nadnicama
kako bi se proizvodila roba koja bi se onda izvozila nazad u razvijeniji
svet znaajno poveava jaz izmeu produktivnosti i realnih zarada to
jest, poveava stopu eksploatacije u svetu. To znai da ulaganje u prodaju,
kako bi se roba pokretala u sferi cirkulacije, mora da se intenzivira. Nema
veeg dokaza o pobedi kapitala u sferi proizvodnje od toga da je spreman
da troi kako bi kreirao nove potrebe u cilju prodaje.
63. Obratite panju na plate koje se nude profesionalnim sportistima.
Zato su te plate (i naknade za promovisanje odreenih proizvoda) tako
astronomske? Ovde se zapravo radi o oglaavanju odnosno, o realizaciji vika vrednosti. (to je vie ljudi koji gledaju sport na televiziji, vie
su tarife koje kapitalisti u mas-medijima mogu da naplate kapitalistima
koji su primorani da se reklamiraju). U tom smislu, postoji neto vie od
prostog opscenog kontrasta izmeu niskih zarada ena u proizvodnji, na
primer, Nike patika i visokih naknada za promovisanje proizvoda koje
Nike isplauje sportistima; postoji, zaista, organska veza kao rezultat visokog stepena eksploatacije.

24

Eksploatacija u sferi prometa

64. Meutim, eksploatacija se ne odigrava samo u sferi proizvodnje. Kako
bi pretvorili robu koja sadri viak vrednosti u novac, kapitalisti ne mogu
samo stimulisati potrebe; potrebno je, takoe, da neki ljudi rade na prodaji te robe. Uz, naravno, to je mogue manje trokove prometa; stoga,
logika kapitala nalae da te ljude koji su ukljueni u prodaju robe treba iskoristiti to je vie mogue. to je vea eksploatacija tih radnika/ca
(drugim reima, to je vei jaz izmeu sati koje provode u radu i sati rada
sadranih u njihovim platama), nii su prometni trokovi kapitala a vei
profit nakon prodaje.
65. Najbolji nain za eksploataciju radnika/ca u oblasti prometa je korienje povremenih, prekarnih radnika/ca i onih sa nepunim radnim vremenom. To su radnici/ce koje je lako razdvajati i podeliti; s obzirom na
to da im je teko da se udrue protiv kapitala, oni se takmie jedni protiv
drugih. Ovo takmienje moe da postane veoma intenzivno u trenucima
veoma visoke nezaposlenosti; tada kapital ne samo da moe da smanjuje
plate u odreenom sektoru on takoe moe preneti rizik prodaje na
radnike/ce.

Neformalni radnici/e
66. Drugim reima, velika rezervna armija nezaposlenih omoguava kapitalu da koristi neformalni sektor kako bi upotpunio kruni tok kapitala. Ovi radnici/e su deo kola kapitalistike proizvodnje i prometa (jer u
najveem delu, roba koju prodaju buhonerosi [ulini prodavci prim.
prev.] proizvedena je u okviru kapitalistikih odnosa); meutim, oni nemaju nikakve beneficije niti relativnu sigurnost koju imaju radnici/e koje
kapital formalno zapoljava. Oni su naizgled nezavisni akteri (ak i sami
sebe vide na taj nain to predstavlja veliku pobedu za kapital!), ali oni,

25

zapravo, zavise od kapitaliste, i kapitalista zavisi od njihove prodaje tih

roba koje sadre viak vrednosti. Kao i neorganizovani radnici/ce svuda,
oni se meusobno takmie (kao i protiv radnika/ca u formalnoj sferi
prometa). Ko ima dobit od toga? Kao i obino, kapital profitira iz takmienja meu radnicima/ama.

Zato se kapitalizam suoava sa krizama

67. Kapital, kao to vidimo, konstantno pokuava da proiri trite u cilju
realizacije vika vrednosti. Ali ne uspeva uvek u tome. Kapital tei da proiri proizvodnju vika vrednosti iznad svoje sposobnosti da realizuje taj
viak vrednost. Zato? Zbog svog uspeha u sferi proizvodnje konkretnije, uspeha u poveanju stope eksploatacije. Ono to kapital radi u sferi
proizvodnje vraa se da ga proganja u sferi prometa: nastojei da smanji
odnos neophodnog rada i vika rada na minimum (tj. da povea stopu
eksploatacije), kapital istovremeno stvara prepreke u sferi razmene, odnosno, smanjuje mogunost realizacije vrednosti uspostavljene u procesu
proizvodnje. Marks komentarie da hiperprodukcija, nastaje upravo zato
to potronja od strane radnika/ca ne raste srazmerno produktivnosti
rada.
68. Stoga je hiperprodukcija osnovna kontradikcija razvijenog kapitala.
Marks istie da se kapitalistika proizvodnja odvija bez ikakvog obaziranja na stvarne granice trita ili potrebe podrane platenom moi
i kao rezultat javlja se konstantna tenzija izmeu ogranienih razmera
potronje u kapitalizmu, i proizvodnje koja stalno nastoji da ove imanentne prepreke prevazie.

26

Kriza i sfera proizvodnje

69. Prvi znak neravnotee izmeu sposobnosti da se proizvede viak
vrednosti i sposobnosti da se on realizuje je intenziviranje konkurencije meu kapitalistima. Ono pokazuje da je previe kapitala akumulirano
(tj. uloeno) u odnosu na granice trita. Ipak, na kraju se kao efekat
ove neravnotee javlja kriza momentalno, nasilno reenje za postojee
protivrenosti, nasilne erupcije koje ponovo uspostavljaju ravnoteu naruenu u odreenom periodu. Roba se ne prodaje i, naravno, ako roba
ne moe biti prodata, nee se proizvoditi jer profita nema. Shodno tome,
proizvodnja se smanjuje, i najavljuju se otputanja ak iako potencijal za
proizvodnju postoji i ljudi imaju potrebe. Kapitalizam se, na kraju krajeva,
ne bavi humanitarnom radom.

Priroda kapitalizma izlazi na povrinu

70. I to je upravo ono to kapitalistika kriza omoguava da vidite kada
je re o prirodi kapitalizma: profit vie nego potrebe ljudi kao drutveno
razvijenih ljudskih bia odreuje prirodu i obim proizvodnje u kapitalizmu.
U kom drugom ekonomskom sistemu bi istovremeno mogli da postoje
neiskorieni resursi, nezaposleni ljudi i ljudi sa neispunjenim potrebama
za neim to bi moglo biti proizvedeno? Koji drugi ekonomski sistem bi
dozvolio da ljudi u jednom delu sveta gladuju, dok na drugim mestima
postoji obilje hrane i gde postoji prigovor da se proizvodi previe hrane?
71. Ali nijedna kriza ne navodi nuno ljude da preispitaju sam sistem. Ljudi
se bore protiv odreenih aspekata kapitalizma oko duine radnog dana,
visine plata i uslova rada, nezaposlenosti izazvane krizom prekomerne aku-

mulacije, unitavanja ivotne sredine od strane kapitala, kao i unitavanja

nacionalnih kultura i suvereniteta, itd ali ukoliko ne razumeju prirodu sistema, oni se bore samo za finiji kapitalizam, kapitalizam sa ljudskim likom.

27

72. Ipak, kapital ne eli lepi kapitalizam. eli profit. Pa iako radnici/e
moda ne pokuavaju da okonaju kapitalizam, ve se samo bore za pravinost u okviru kapitalizma, njihove borbe mogu ugroziti trku za profitom. U ovom sluaju, kapital moe smatrati da je nuno da pokae i drugu
stranu logike kapitala.

Drava kapitala trite i drava u kapitalizmu

73. Moto kapitala je: Trita koliko je mogue, drave koliko je neophodno. U svojim ranim danima, Marks istie, kapital je imao veliku potrebu za dravom: buroaziji u usponu potrebna je mo drave. Zato?
Jer nisu postojali svi elementi koji su kapitalu bili potrebni kako bi se
sistem spontano samo-reprodukovao. Kako bi stvorio institucije koje bi
omoguile kapitalizmu da cveta, kapitalu je bilo potrebno da podredi sve
elemente drutva sebi, putem prinudne moi drave (npr, groteskno teroristiki zakoni); iskoristio je svoju mo, na primer, kako bi naterao
radnike/ce da prihvate disciplinu neophodnu za funkcionisanje sistema
najamnog rada.

Zdrav razum koji kapital stvara

74. Meutim, sa razvojem specifino kapitalistikog naina proizvodnje,
Marks je smatrao da e potreba za dravnom intervencijom, u ime kapitala, biti manja. Nain na koji odreene proizvodne snage uvedene posredstvom kapitala degradiraju radnika/cu i otuuju intelektualne potencijalnosti procesa rada od njega, nain na koji su prednosti maina,
upotrebe nauke, pronalasci, itd. nuno vieni kao atributi kapitala, kao i
nain na koji su radnici/e izmetani i razjedinjeni putem uvoenja novih
tehnologija sve ovo znaajno doprinosi oseanjima zavisnosti i bespomonosti koje radnici/e suoeni sa kapitalom imaju.

28

75. Marks navodi da je u potpunosti razvijena kapitalistika proizvodnja

zapeatila dominaciju kapitaliste nad radnikom. Zbog toga to kapital
stalno dopunjuje rezervnu armiju rada u normalnom toku kapitalistike
proizvodnje, trite je dovoljno da natera radnike/ce da prihvate vladavinu kapitala. Stoga, kako Marks navodi, sam kapital rui svaki otpor,
stvarajui radniku klasu koja po obrazovanju, tradiciji i navikama gleda
na ove zahteve naina proizvodnje kao na samorazumljive zakone prirode.

Drava kao konano oruje kapitala

76. Ipak, radnici/e pruaju otpor, bore se za svoje potrebe. A trite nije
uvek, samo po sebi, dovoljno da osigura da kapital dobije taj profit koji
mu je cilj i izvor ivota. Stoga, kapital se okree ka dravi onoliko drave koliko je neophodno. Spreman je da uniti sindikate, da odbaci sve
privide demokratskih formi, da se okrene faizmu kako bi dobio ono to
eli prinudna mo drave i groteskno teroristiki zakoni nisu karakteristini samo za kapitalizam u nastajanju. Kako na samom poetku, tako i
kada potpuno razvijen kapital stvara dravu koja mu je potrebna.

Primarna osnova za imperijalizam

77. I to ne vai samo interno. Tenja kapitala za profitom predstavlja primarnu osnovu za imperijalizam. Pored stalne potrage za novim, jeftinijim
izvorima sirovina i novim tritima za prodaju robe, kapital eli i radnike/
ce koje moe da eksploatie. Trai one koji su slabi, one koji su spremni
da rade za niske plate i u loim uslovima, i one koji su odvojeni od ostalih
radnika/ca; zato e kapital da premeta proizvodnju kako bi obezbedio
navedene prednosti. Kada razumemo logiku kapitala, shvatamo i da je
tenja ka globalnom kapitalizmu inherentna samoj logici kapitala koja
tei da srui sve prostorne prepreke kako bi stigla do svog cilja profita.

29

78. Sa druge strane, zarad postizanja svog cilja, kapital sledi moto trita
koliko je mogue, drave koliko je neophodno. Sve dok kapital putem
trita moe da ostvari ta mu je potrebno npr. kao rezultat takmienja
izmeu drava koji su primarni proizvoai u prodaji inputa ili kroz dostupnost rezervnog fonda radnika/ca koje bi eksploatisao u proizvodnji
nije mu potrebno da se previe oslanja na prinudnu mo imperijalistike
drave.

Kapital i njegova drava pomau njegovo trite

79. Ali kapital ima mnoga oruja na raspolaganju pre okretanja direktnoj
prinudi. Odakle potiu dominantne ideje o magiji trita? Na odeljenjima za ekonomiju, ekonomisti koji su kritini prema tritu nisu ti koji od
kapitala i njegove drave dobijaju podrku i finansije za istraivanja. U
borbi ideja, kapital se oslanja na ideologiju koja tvrdi da meanje u rad
trita neminovno dovodi do katastrofe i da svi pokuaji da se drava
iskoristi da uradi neto dobro, zapravo, pogoravaju stvari. S obzirom na
to da su ekonomisti koji se ne slau sa tim oznaeni kao loi ekonomisti,
postoji tendencija da budu nezaposleni ili marginalizovani; stoga, svi glasovi koji se mogu uti od ekonomista (i putem medija) su oni koji viu
TINA there is no alternative to the market (trite nema alternativu
prim. prev), nema druge alternative za siromanije zemlje (zapravo, sve
zemlje), sem da prate komande trita.
80. Dodue, niko nikada ne bi mogao da optui kapital da se oslanja
iskljuivo na mo ideja. Kapital takoe koristi svoju dravu kako bi stvorio institucije koje osiguravaju da e trite komandovati. Meunarodne
institucije kao to su Meunarodni monetarni fond, Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija i takozvani sporazumi o slobodnoj trgovini su
svi stvoreni kako bi sprovodili logiku kapitala. Kako? Kanjavanjem onih
koji se usuuju da misle drugaije, kanjavanjem zemalja koje pokuavaju
da razvijaju politike nezavisne od dominantnih kapitalistikih sila.

30

81. Dodajte tome petu kolonu imperijalizma nezavisnost i autonomiju centralnih banaka i dobijate paket institucija koje kapital koristi za
podsticanje politika neoliberalizma: politike koje uklanjaju sve prepreke
za kretanje kapitala, uklanjaju sve zakone koji tite radnike/ce, potroae/
ice i graane/ke od kapitala, i smanjuju mo drave da ogranii kapital (a
poveavaju mo drave da deluje u ime kapitala).

Imperijalizam i kolonijalna drava

82. Uprkos svemu tome, nije mogue zaustaviti ljude u borbi za, na kraju
krajeva, sopstveni razvoj. U takvim sluajevima, kapital koristi imperijalistiku dravu da vojno intervenie i da podri, kako putem subverzija
tako i putem finansijskih i vojnih resursa, kolonijalne i klijentelistike drave koje delaju tako da proizvode uslove za reprodukciju kapitalistikog
svetskog poretka. Navedeno se posebno javlja kada jednom kapital odlui
da stvara viak vrednosti direktno na periferiji tada mora biti siguran da
e njegove investicije biti zatiene.
83. Uz podrku lokalnih oligarhija i elita, ovim kolonijalnim dravama dodeljena je funkcija stvaranja okvira u kome trite najbolje slui kapitalu.
Odvajanjem poljoprivrednih proizvoaa od zemlje i obezbeivanjem
posebnih ekonomskih zona za slobodno funkcionisanje kapitala, ovi instrumenti globalnog kapitala stvaraju dostupnu rezervnu armiju rada
koju kapital eli. Dalje, oni su tu da odravaju poredak da koriste svoju
mo prinude i groteskno teroristike zakone, da napadaju sve izazove
logici kapitala. Kad god ove kolonijalne drave nisu u stanju da sprovedu
ovu funkciju, kapital zahteva koliko god je potrebno direktne imperijalistike intervencije.
84. Ukratko, imperijalizam nee prezati ni od ega. Njegova istorija varvarizma nam ovo iznova i iznova pokazuje. Kako je e Gevara istakao, u

31

pitanju je bestijalnost koja ne poznaje granice ona koja e pokuati da

svojom izmom smrvi bilo koga ko se bori za slobodu.

Sutina imperijalizma
85. Imperijalizam je svojstven kapitalovom cilju postizanja vika vrednosti, njegovom nagonu da srui sve prostorne barijere zarad postizanja
tog cilja. Ne iznenauje da u razliitim periodima takmienje izmeu
kapitalista razliitih zemalja za proirenje moe dovesti do toga da se
oslone na njihove drave kako bi im one obezbedile posebne pogodnosti
za eksploataciju kolonija ime dolazi do takmienja izmeu imperijalistikih drava. Meutim, osnovna kontradikcija uvek je izmeu kapitala i
radnike klase, izmeu imperijalistike drave i kolonijalnih proizvoaa
i u ovome lei zajedniki interes svih imperijalistikih drava.

Kapitalizam i ljudski razvoj zaarani krug kapitalizma

86. Razmislite o vrsti ljudi koje kapitalizam proizvodi. Videli smo da kapitalizam sakati ljude u procesu proizvodnje. Umesto stvaranja uslova u
kojima ljudi mogu da razviju sve svoje potencijale, kapital tretira ljude
kao sredstvo za ostvarenje svog cilja profita. Njihovom proizvodnom
aktivnou upravljaju spoljanje sile; oni se odnose prema svom radu, prema proizvodima svog rada, prema sredstvima za svoj rad, jedni prema
drugima, kao prema neemu stranom. Kapitalistika proizvodnja, vidimo,
jeste proces koji proizvodi osiromaena ljudska bia. I ti ljudi, proizvoai
koji izvlae vrlo malo zadovoljstva iz svog rada, naterani su da pronau
zadovoljstvo u predmetima potronje kojima su u stanju da upravljaju sa
zaradama koje su primili.
87. Ono to jasno moemo videti ovde je zaarani krug kapitalizma. On
poinje sa ljudima (a) koji su odvojeni od sredstava za proizvodnju i koji

32

imaju potrebe koje moraju zadovoljiti. Ovi ljudi (b) moraju da stupe na
trite rada kako bi prodali svoju radnu snagu pri emu se takmie
sa drugim ljudima u istoj situaciji. Oni (c) ulaze u kapitalistiku proizvodnju, proces koji za rezultat ima osiromaene radnike/ce koji imaju i
potrebe i sredstva da konzumiraju, ali u ogranienim okvirima. Meutim,
jednom kada (d) potroe ove otuene proizvode ponovo su bez sredstava
za samoodranje i moraju se ponovo okrenuti ka kapitalu; moraju ponovo
da proizvode zarad ciljeva kapitala. To je zaarani krug, a njegove faze su
meusobno zavisne ne moete da promenite jednu bez da ih promenite
sve.

Zaarani krug raste

88. Pa ipak, ovaj zaarani krug kapitalizma sadri neto vie, jer krug raste.
Raste zbog tenje kapitala da se iri. Upravo zbog toga to kapital stvara
novi viak vrednosti unutar proizvodnog procesa, kao rezultat eksploatacije, i time proiruje svoje kapacitete za proizvodnju u cilju rasta, on
takoe mora iriti sferu prometa robe neprestano stvarajui nove potrebe
za konzumiranjem. Obzirom da kapital mora da raste, on upoljava ogromne ljudske i materijalne resurse kako bi prizvao nove vetake potrebe.
On zavodi ljude u ivot konzumerizma (koji nikada ne moe biti u potpunosti zadovoljen), i to mora da uradi mora da proda sve vie i vie
robe. Mora da stvori nove potrebe, nove potrebe koje poveavaju nau
zavisnost od kapitala. To je razlog zato je Marks navodio da savremena
mo kapitala poiva na stvaranju novih potreba za radnike/ce.

Ogranienja?
89. Stoga, kapitalizam predstavlja rastui krug spirala rastue otuene
proizvodnje, rastuih potreba i rastue potronje. Ali koliko dugo to moe

da traje? Svima je jasno da je visoke nivoe potronje, ostvarene u pojedi-

33

nim delovima sveta, nemogue kopirati u onim delovima koje je kapital

tek ukljuio u svetsku kapitalistiku ekonomiju. Vrlo jednostavno, Zemlja
ne moe da izdri ovo kao to ve moemo videti na osnovu jasnih
dokaza o globalnom zagrevanju i rastuoj nestaici koja odraava rastue
zahteve za odreenim proizvodima u novim kapitalistikim centrima. Pre
ili kasnije taj krug e dostii svoje granice. Njegovu krajnju granicu predstavljaju prirodna ogranienja, nemogunost Zemlje da odri sve veu i
veu potronju roba, sve veu i veu potronju njenih resursa.
90. Meutim, ak i pre nego to dosegnemo krajnje granice zaaranog
kruga kapitalizma, neizbeno e se postaviti pitanje ko ima pravo upravljanja ovim sve ogranienijim resursima. Ko e moi da koristi naftu, metale, vodu sve one neophodnosti savremenog ivota? Da li e to biti
trenutno bogate zemlje kapitalizma, one koje su bile u stanju da se razviju, jer ostale nisu? Drugim reima, da li e oni biti u stanju da odre
velike prednosti koje imaju u pogledu potronje stvari i resursa i da
koriste svoju mo da ugrabe resurse koji se nalaze u drugim zemljama?
Da li e zemlje u razvoju (i one koje to zapravo i nisu) moi da imaju
pravian udeo u raspodeli? Da li e osiromaeni proizvoai svih zemalja
proizvoai koji su zahvaljujui masovnim medijima svesni standarda
potronje u drugim sredinama pristati na to da nemaju pravo da raspolau plodovima civilizacije? Da li neko stvarno veruje da e ovo pitanje biti
preputeno tritu? Zaista, to je upravo situacija u kojoj e kapital koristiti
onoliko drave koliko je neophodno.

Bauk varvarizma
91. Bauk varvarizma proganja svet. Kako bi iko ikada mogao da pomisli
da kapitalizam predstavlja put ka ljudskom razvoju? Da, naravno, neki
ljudi su oduvek mogli da razviju veliki deo svog potencijala u kapitalizmu
ali to ne vai za sve ljude. Zato? Jer sama priroda kapitalizma zavisi

34

od sposobnosti nekih ljudi da monopolizuju plodove ljudskog delovanja i civilizacije i da eksploatiu i iskljue druge. Kapitalizam nikada nije
bio drutvo u kome je slobodan razvoj svakog uslov za slobodan razvoj
svih; meutim, implikacije njegove inherentne nepravde i nejednakosti su
oigledne sada kada granice njegovog specifinog obrasca irenja postaju
oigledne.

Socijalizam i ljudski razvoj

92. Postoji alternativa alternativa koja proistie iz logike ljudskog razvoja. Svesno ili nesvesno, ljudi su se dugo borili za tu alternativu; oni su se
suprotstavljali logici kapitala logikom ljudskog razvoja. U svakoj borbi za
ljudsko dostojanstvo i socijalnu pravdu u svakoj borbi za bolje plate i
uslove rada, protiv rasizma i patrijarhata, za zatitu nae ivotne sredine,
kao i za nae pravo na adekvatno zdravstvo, obrazovanje, stanovanje (izmeu ostalih naih potreba) koncept ljudskog razvoja je impliciran. To
su borbe koje tee uklanjanju prepreka za na pun i kompletan razvoj.
93. Implicitno, takoe, u naim kolektivnim borbama lei koncept da smo
svi povezani da smo potrebni jedni drugima, da je zaista slobodan razvoj
svakog pojedinano uslov za slobodan razvoj svih. Alternativa je drutvo
zasnovano na ljubavi i solidarnosti, na naem jedinstvu kao ljudske porodice, jedinstvu oveka sa ovekom, zasnovano na stvarnim razlikama
izmeu ljudi (Marks).
94. To drutvo, naravno, ne moe biti ono u kome drava odluuje, gde
postoji nastavak podele izmeu miljenja i rada, u kome smo pod dominacijom (na radnom mestu, u zajednici, ili domainstvu), i gde postoje
nejednake mogunosti za razvoj naih potencijala. Na kraju krajeva, kakvi
ljudi se proizvode u takvom drutvu? Kako Bolivarski ustav prepoznaje,
alternativa koja uzima u obzir ljudski razvoj moe biti samo demokratsko,

35

participativno i protagonistiko drutvo ono u kome nae uee, nae

prakse, predstavljaju neophodan uslov za obezbeenje naeg kompletnog razvoja, kako individualnog tako i kolektivnog.

Stvaranje bogatih ljudskih bia

95. Logika ljudskog razvoja ukazuje na nau potrebu da budemo u stanju
da se razvijamo putem nae demokratske, participativne i protagonistike
aktivnosti u svakom aspektu naeg ivota. Kroz revolucionarne prakse u
naim zajednicama, na naim radnim mestima, i u svim naim drutvenim institucijama, moemo sebe proizvesti u ono to Marks naziva bogatim ljudskim biima bogatih u potencijalima i potrebama za razliku od osiromaenih i osakaenih ljudskih bia koje kapitalizam proizvodi.
Razumevanje logike ljudskog razvoja pokazuje perverznu, anti-ljudsku
logiku kapitala i ukazuje na alternativu koju moramo izgraditi.
96. Za razliku od hijerarhijske kapitalistike drave (koju je Marks shvatao kao motor klasnog despotizma) i za razliku od despotizma kapitalistikog radnog mesta, samo revolucionarna demokratija moe da stvori
uslove u kojima moemo svakodnevno da osmiljavamo sebe kao bogata
ljudska bia. Ovaj koncept je koncept demokratije u praksi, demokratije
kao prakse, i demokratije kao protagonizma. Demokratija u ovom smislu
protagonistika demokratija na radnom mestu i protagonistika demokratija u naseljima, zajednicama i komunama jeste demokratija ljudi
koji sebe transformiu u revolucionarne subjekte.

Elementarni trougao socijalizma

97. Revolucionarna demokratija nije neophodna samo da bi se identifikovale potrebe i potencijali zajednica i radnika/ca, ve je takoe i nain da

se izgrade kapaciteti protagonista i da se podstie novi drutveni odnos

36

izmeu proizvoaa odnos udruenih proizvoaa baziran na solidarnosti. Kako drugaije nego kroz protagonistiku demokratiju u proizvodnji moemo obezbediti da proces proizvodnje bude onaj koji obogauje
ljude i proiruje njihove kapacitete, umesto da ih sakati i osiromauje?
Kako drugaije nego kroz protagonistiku demokratiju u drutvu moemo obezbediti da je ono to se proizvodi zapravo ono to je potrebno da
podstakne realizaciju naeg potencijala?
98. Meutim, da bi postojala demokratska proizvodnja za potrebe drutva, mora biti zadovoljen sutinski preduslov: ne moe postojati monopolizacija proizvoda ljudskog rada od strane pojedinaca, grupa, ili dra-

ve. Drugim reima, preduslov je drutveno vlasnitvo nad sredstvima za

proizvodnju, odnosno, prva stranica onoga to je predsednik Ugo avez (Hugo Chavez) nazvao elementarnim trouglom socijalizma: (a)
drutveno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju, to je osnova za (b)
drutvenu proizvodnju u organizaciji radnika/ca kako bi se (c) zadovoljile
zajednike potrebe i ciljevi.
99. Razmotrimo svaki od elementa u ovoj konkretnoj kombinaciji distribucija-proizvodnja-potronja.

A. Drutveno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju

100. Drutveno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju je od kljunog
znaaja, jer je to jedini nain da se osigura da je naa zajednika, drutvena
produktivnost usmerena na slobodan razvoj svih, a ne koriena da zadovolji privatne ciljeve kapitalista, grupa pojedinaca ili dravnih birokrata.
Meutim, drutveno vlasnitvo nije isto kao dravno vlasnitvo. Dravna
imovina moe da bude osnova za dravna kapitalistika preduzea, hijerarhijske etatistike firme ili firme u kojima odreene grupe radnika/ca
(umesto drutva u celini) imaju najvie koristi od ove dravne imovine.

37

Drutveno vlasnitvo, meutim, podrazumeva temeljnu demokratiju

onu u kojoj ljudi funkcioniu kao subjekti, i kao proizvoai i kao lanovi drutva, u odreivanju namene korienja rezultata naeg drutvenog
rada.

B. Drutvena proizvodnja u organizaciji radnika

101. Drutvena proizvodnja organizovana od strane radnika/ca gradi
nove odnose meu proizvoaima odnose saradnje i solidarnost. Za
razliku od kapitalistike proizvodnje, ona omoguava radnicima/ama da
zaustave sakaenje tela i uma i gubitak svakog atoma slobode, kako
u telesnim tako i u intelektualnim aktivnostima, koji proizilaze iz razdvajanja glave i ruke. Dokle god su radnici/ce spreeni da razvijaju svoje
kapacitete kombinovanjem miljenja i rada na radnom mestu, oni ostaju
otuena i fragmentirana ljudska bia ije uivanje se sastoji od posedovanja i konzumiranja stvari. A ako radnici/ce ne donose odluke na radnom
mestu i ne razvijaju svoje potencijale, moemo biti sigurni da neko drugi
hoe. Protagonistika demokratija na radnom mestu je neophodan uslov
za pun razvoj proizvoaa.

C. Zadovoljenje zajednikih potreba i ciljeva

102. Zadovoljenje zajednikih potreba i cijeva fokusira se na znaaj zasnivanja naih proizvodnih aktivnosti na priznavanju nae zajednike
ljudskosti i naih potreba kao pripadnika ljudske porodice. Stoga, ono
naglaava znaaj prevazilaenja naih linih interesa kako bismo razmiljali o naoj zajednici i drutvu. Kako gledamo na druge ljude dok god
proizvodimo samo za nae privatne svrhe? Kao na konkurente ili kao na
kupce odnosno kao na neprijatelje ili kao na sredstva kojima moemo
da postignemo nae ciljeve; dakle, ostajemo otueni, fragmentisani, i osakaeni. Umesto da se odnosimo prema drugim ljudima samo kroz pro-

38

ces razmene (i, na taj nain, pokuavamo da ostvarimo najbolju moguu

pogodbu za sebe), ovaj trei element elementarnog trougla socijalizma
ima za cilj izgradnju one vrste odnosa sa drugima, koju karakterie nae
jedinstvo zasnovano na prepoznavanju razlike. Kao i u sluaju programa ALBA (Bolivarska alternativa za Amerike)2, mi gradimo solidarnost
meu ljudima, dok istovremeno i sami sebe proizvodimo drugaije.

103. Ovaj koncept solidarnosti je centralni, jer govori da sva ljudska bia,
svi delovi kolektivnog radnitva, imaju pravo da se oslanjaju na zajedniku, drutvenu produktivnost. Pretpostavka nije da imamo individualno
pravo da konzumiramo stvari bez ogranienja, ve da prepoznajemo centralno mesto potrebe radnika/ca za sopstvenim razvojem. Dalje, nae
pravo na korienje akumuliranog drutvenog znanja i plodova rada se ne
temelji na eksploataciji. Pravo da uestvujete u deobi plodova drutvenog
rada nemate zato to ste bili eksploatisani. Umesto toga, to je zato to ste
ljudsko bie u ljudskom drutvu i zato to, kao i svi mi, imate pravo na
priliku da razvijate sve svoje potencijale.
104. Istovremeno, kao ljudsko bie u ljudskom drutvu takoe imate obavezu prema drugim lanovima ove ljudske porodice da osigurate da oni
takoe imaju priliku da razvijaju svoje potencijale. Kao lan ove porodice
vi ste pozvani da uradite svoj deo posla ovo je naglaeno i u Bolivarskom ustavu: lan 135. napominje obaveze koje na osnovu solidarnosti,
drutvene odgovornosti i humanitarne pomoi, predstavljaju dunost lica
u skladu sa njegovim mogunostima.

2 Bolivarska alternativa za Amerike (ALBA) je regionalni blok osnovan 2004.

godine. Cilj bloka je socijalna, politika i ekonomska integracija latinoamerikih
i karipskih zemalja uz naglasak na saradnji zasnovanoj na zadovoljenju potreba
svake od zemalja lanica. U tom smislu ALBA, suprotstavljajui se neoliberalnim
politikama i slobodnom tritu, predstavlja alternativu meunarodnim organizacijama poput Svetske banke i Meunarodnog monetarnog fonda. prim. prev.

39

Nedostaci koje smo nasledili

105. Naravno, kompletiranje socijalistikog trougla nije neto to se moe
desiti preko noi. Implikacije ovoga su znaajne. Na primer, proizvodnja
za zajednike potrebe i ciljeve zahteva demokratski mehanizam koji e
omoguiti prenoenje informacije o potrebama odozdo u cilju ukljuivanja ljudi u svesnu koordinaciju i planiranje. Meutim, zajednike potrebe
i ciljevi, koje se na poetku identifikuju, e biti potrebe ljudi formiranih
u kapitalizmu ljudi koji su u svakom pogledu, ekonomski, moralno i
intelektualno, i dalje igosani belegom starog drutva. Slino tome, kako
proizvodnja moe biti orijentisana ka drutvu kada lini interes proizvoaa i dalje preovlauje? I kako, pod ovim uslovima, moemo osigurati
da imovina bude zaista drutvena? Bez proizvodnje zarad drutvenih potreba, ne moe postojati prava drutvena svojina; bez drutvene svojine,
nema radnikog odluivanja usmerenog ka potrebama drutva; bez radnikog odluivanja, nema transformacije ljudi i njihovih potreba. Neuspeh poduhvata da se kompletira ovaj trougao znai da nedostaci nasleeni iz starog drutva inficiraju sve. Kako onda napraviti socijalizam za
dvadeset prvi vek kada sve zavisi od svega ostalog?

Revolucionarna praksa
106. Ukratko, problem je kako stvoriti nove socijalistike mukarce i ene
istovremeno sa stvaranjem novih materijalnih uslova. To se moe desiti
samo kroz proces onaj u kome se ljudi transformiu kroz njihovu praksu.
Uvek treba imati na umu koncept revolucionarne prakse istovremenog
menjanja okolnosti i ljudske aktivnosti ili sopstvenog menjanja. Ovaj
proces, kojim se ljudi pripremaju za novo drutvo, kako vidimo, moe biti
samo proces realne demokratije, protagonistike demokratije, demokratije kao prakse.

40

107. Demokratsko odluivanje u okviru radnog mesta (umesto kapitalistikog rukovodstva i nadzora), demokratsko upravljanje ciljevima aktivnosti od strane zajednice (umesto upravljanja od strane kapitalista),
proizvodnja u svrhu zadovoljavanja potreba (umesto u cilju razmene),
zajedniko vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju (nasuprot privatnog
ili grupnog vlasnitva), demokratski, participativni i protagonistiki oblik
upravljanja (namesto drave koja stoji nad drutvom), solidarnost zasnovana na prepoznavanju nae zajednike ljudskosti (umesto orijentacije na
same sebe), fokus na razvoj ljudskog potencijala (pre nego na proizvodnju
stvari) sve ovo su sredstva za proizvodnju novih ljudskih bia, udovi
novog organskog sistema, socijalizma za dvadeset prvi vek.

Vrli krug socijalizma

108. Kakve ljude stvaramo kada gradimo ovaj novi socijalizam? Oni su
sasvim drugaiji od onih proizvedenih u kapitalizmu. Za razliku od zaaranog kruga kapitalizma, socijalizam sadri vrli krug. Ponimo sa
(a) proizvoaima koji ive u drutvu koje karakterie solidarnost ljudi
koji prepoznaju svoje jedinstvo na osnovu razlika. Ovi proizvoai se (b)
udruuju, kako bi proizvodili za potrebe drutva i (c) u ovom procesu
razvijaju i ire svoje kapacitete kao bogata ljudska bia. Stoga su proizvod
njihove aktivnosti (d) proizvoai koji prepoznaju svoje jedinstvo i injenicu da su potrebni jedni drugima. Oni, shodno tome, ponovo ulaze u
ovaj proces vrlog kruga socijalizma.
109. Kao i zaarani krug kapitalizma, ovo je, takoe, krug koji se iri.
Meutim, njegov rast nije voen logikom kapitala logikom koja zahteva
veu proizvodnju, vee korienje resursa Zemlje i veu potronju. Naprotiv, rast voen logikom ljudskog razvoja nije kvantitativni ve kvalitativni rast on predstavlja razvoj svestranih, bogatih drutvenih pojedinaca.
Ovde ne postoje inherentne granice sem punog razvoja celokupnog
ljudskog potencijala.

41

Put ka ljudskom razvoju

110. U suprotnosti sa socijalistikim trouglom (drutvena svojina, drutvena proizvodnja i drutvene potrebe), razmislite o kapitalistikom trouglu (a) privatno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju i (b) eksploatacija radnika zarad (c) tenje za profitom. Da li neko ozbiljno misli da to
moe biti put ka ljudskom razvoju?
111. Jedini put je socijalizam. Ali, znanje o tome gde elimo da idemo i
putu koji nas tamo vodi, samo su poetak.
112. Znamo da e kapitalizam i imperijalizam uiniti sve to mogu da nas
skrenu, da nas podele, da nas ubede da nema alternative.
113. Znamo da moramo da budemo spremni za borbu.
114. Ukoliko imamo veru u ljude, ukoliko verujemo da cilj ljudskog drutva mora biti da se osigura sveukupan ljudski razvoj, na izbor je jasan:
115. Socijalizam ili varvarizam.

42

Tekst je prvi put objavljen kao Michael A. Lebowitz, The Path to Human Development: Capitalism or Socialism?, u Monthly Review, New
York: Monthly Review Press, 2009.
www.monthlyreview.org

Majkl A. Lebovic (Michael A. Lebowitz) je prof. emeritus ekonomije, na

Simon Fraser Univerzitetu u Kanadi. Njegova poslednja knjiga, The Contradictions of Real Socialism: the Conductor and the Conducted, objavljena je
2012. godine od strane Monthly Review Press. Meu ranijim knjigama su:
Beyond Capital: Marxs Political Economy of the Working Class (2003), Build it Now: Socialism for the Twenty-first Century (2006), Following Marx:
Method, Critique and Crisis (2009) i The Socialist Alternative: Real Human
Development (2010). Izmeu 2004. i 2010. godine radio je u Venecueli
kao savetnik i direktor programa Transformativna praksa i ljudski razvoj
pri Internacionalnom centru Miranda u Karakasu.

43

Centar za politike emancipacije (CPE) je organizacija nastala u Beogradu 2011. godine. Na rad je posveen promociji politikih i ekonomskih
koncepata koji za cilj imaju ukidanje drutvenih nejednakosti nastalih
kao proizvod kapitalistikog drutva. Kapitalistiki nain proizvodnje
tei maksimizaciji profita to se postie reprodukcijom razliitih oblika
eksploatacije i dominacije. Stavljanje profita u prvi plan, tako, onemoguava puno zadovoljenje potreba ljudi.
Politike emancipacije, nasuprot tome, u prvi plan istiu potpuno novu
definiciju politike koja naglaava neophodnost egalitarnog ureenja celokupnog drutvenog ivota, zasnovanog na principima solidarnosti.
Stoga, CPE kroz svoj rad insistira na podsticanju borbe za neposrednu
demokratiju u politici i ekonomiji. U tom smislu osnovni pravac razvoja,
kakvim ga mi vidimo, predstavlja izgradnja drutva demokratskog socijalizma koje jedino moe maksimizirati zadovoljenje potreba ljudi i omoguiti pun razvoj potencijala svih pojedinki i pojedinaca, odnosno drutva
u celini.

44

CIP -

,
141.82(100)

330.342.14(100)
316.4(100)

, ., 1937-

Put ka ljudskom razvoju: kapitalizam ili

socijalizam? / Majkl A. Lebovic ; [prevod

Jelena Velji]. - Beograd : Centar za

politike emancipacije, 2014 (Beograd :

Pekograf). - 44 str. ; 23 cm

Prevod dela: The path of human development:

capitalism or socialism?. - 1.000. - [O autoru]: str. 42.

ISBN 978-86-916299-1-5
a) b) c)

COBISS.SR-ID 209873420

45

46