DRAGOSLAV HERCEG MATEMATICKE FORMULE‘operacija, Osnovne logiéke operacije konjunkeaja (7 B disjunkeiga (iti) vo | pve {pili g) > ‘implikacija (ako ... onda) = [psa (akop onda a) © Tatas iskaz ima istinite- ekvivalencija (ako i sama ako)| = | peg (pakoisamo ako g) erednost T (fe), a ne negacija (ne) = ne p) + (ne te) eksklusiuna disjunkeija (i-ili) | _¥ pili q ali ne oba] Iskazne formule ‘Tablice istinitosti © Iskazna slova p,grs pila|pag pal peg | pYa | + Ako su pig iskazne formule, onda su toi Tris Tools ofeactame PVG PAG P2% Pea —p. Te lee see te + Iskazne formule se mogu dobiti samo pomotu 1 i T i Pe konagnog broja primena prethodnih formula. SE af elias ‘Tautologije + Tautologijama se izra- avai oxobine logi¢kih operacija i Togi¢ki zakoni. togi * Iskazne formule koje imaju istini- tosmn vrednost T za ma koje wrednosti iskaznih slova zovu se tautologije. Vainije osobine logitkih operacija Za, obrazovanje slozenih iskaza pored opericija koriste se i gagrade kojima se isti¢e prioritet operacije. + Komutationost «© Asoeijativnost + Distributionost PAGS 4NP waanrersund Paar e havnt y pVae ave Vva)vrspvigve pV (qr) & (pv q)A (pyr) wedge aer) (Reg) er) 2 (Re @ er) + Idempotencija + Apsorptivnost + Treolulsunost neguctie pha BhUVa HD Sas bvpOR PYpAgep = © Zameno 2a imptikaciju* #7 je neutraini elemenat 2a konjunkeiju: (pA T) (TA) ep T je neutralni clemenat za ekvivalenciju: (p47) &(T 40) op >a) = CrVa) © 1 je neutralni clemenat za disjunkeiju: (pV L)@ (Ly pop «7 je nula-clemenat za disjumkeiju vt) e(TypeT © Zamena xa ekvivalencije # je nulaelemenat a konjunkeiju: A eapet eae lpsaAsn) Znaéajniji logi¢ki zakoni Univerzalni kvantifikator © ~p) oP zakon dvojne negacije © Logicki simbol ¥ znaéi za sue .. © -wn-p) zakon neprotivretnosti ik za avaki . © pvp zakon iskljucenja treteg ii co aoe . “ee oe © ~(pVq)-pA-g De Morganow zakon : . Sie a ee Egzistencijalni kvantifikator 8 GAGS 0) Se. Cette 1 ees a Te eed ee * A@+0) 4p modus tolens ili postogi. © (> (gh-9)) +p reductio ad absurdum ili zaneki Predikat © Predikati se oznaéavaju velikim slovima P(x), Qle,v), Rian) we naglase- vanje promenljive od koje predikat 2avisi. Broj promen- ljivih uw predikatu naziva se duzina predikata. © Potvrdna redenica koja ima smisla, koja sadrai joduu iil vise promenljivih i koja postaje iskaz uvek kada pro- menljive ix revenice dobijaju Konkretne vrednosti.naziva se predikat. redenice i vaai Od predikata se mogu obrazovati nove upotrebom kvantifikatora. Oni sto- Je ispred predikata i veauju se aa neku pro- menijivu u predikatu: (¥2)P(2) ili (Ge)P(z) (V2) P(x) « Ge) P(e), (Ar) P (2) @ Wr) ANA; =0i AUAU- UA, =A. » P(A) = {0 0 fa} {Lath Dekartov proizvod se Tietend por cije je prva komponenta © Uredena n-torka se ozatava sa (01,42,---,4n), jednakost art OF) uredenih r-torki clemenata delinisana je sa: meee ae aL (21,2242) = (ata te) Tete & m I 29261) a. + Dekartov proizvod n skupova Ay, Aas, An = 255. Dekartov proizved skupova ai skup {(@.8) |ac AABE BY Aa x AX % Ay = {(@1, 72,5 Bn) |e S Aes =1,2,....n}. aaeea thet Osnake: AP= AXA, A?=AxAxA, A=(1,3), B= (a,c) 4x B= {(1,a), (1,4), (3,4), 8,0)} a 1,3) 2 AP={(,1), (1,8), 8,1),08,3)} Vainije osobine operacija sa skupovima + Komutationost + Asveijationost + Distributivnost AUB=BUA (AUB)UC =AU(BUC) AU(BNG) (AUB)N(AUC) ANB=BOA (ANB)nc = An(Bne) An(BUC) = (ANB) u(Anc) * Fdempotencifa + Osobine skupa I * Osobine skupa 0 AUA=A Aul=1 AUG=A ANA=A AnI=A Ane + Osobine inklusije + Osobine komplementa + Duatnost ACA CW =t CH= 6 Ako se zamene: @cACT Cr (Gray heey ili Ac (AUB) oid ili ANBCA fi > tt ACB=>AUB=B BOAS>ANB CrANCB CAUGB Relacije * Binarna relaci- . jaw skupu Ax B Jesvaki njegov pod- skup. © Ako je pc AP onda je p binarna relacija uw skupa A Ako je p binarna re- lacija i (a,8) © py kate se da jea u relaciji psa b. To se zapisuje sa apb, ti (a,b) € p & aph. ‘Analogno (a, b) ¢ p< ~apb. A (rofleksivna) 'S (simetriena) T (tranzitivna) Relacije ckvivalencije i poretka Relacija ckvivalencije relacija koja je R, $1 7. . je binarna AR (antirefleksivna) AS {antisimetriena) Klase ekvivalenci 1 bilo kojoj korektnoj formuli, dobija se druga korektna formula, Binarna relacija p skupe. A je: (Ya A) (apa) ac A)(-apa) 4 (¥a,b€ A)opb = boa 4 (Vla,b€ A)(apb A bpa) => a=b 4 (Wa,b.ce Allan bpe) = ape i faktor skup ‘© Ako je p relucija ekvivalencije u skupu A, onda se skup O.= {2x AAzpa}, © Relacija poretka je binarna relacija koja jo R, AS iT i oznacaya se sa < + Relacija strogog poretka je binama relacija koja je AR, ASi Ti oznacava se sac sie je a € A fiksno, naziva Kas ekvivaleneije skupa Au fodnosu na relaciju p (indukovana elementom a), © Skup syih klasa ekvivalencije skupa A i odnosu na relaciju ekvivalencije p tox skupa naziva se faktor skup (ili koléenicki skup) skupa. A i omadava se sa A/p. Ureden skup Blomenti ab € A si uporedivé s obzirom na relaeija poretka p skupa A ako i samo ake je apbVa = bY boa. + Ureden par (4p), gde je p relacija poretka u skupa A, naziva se ureden skup. # Ako su svaka dva clementa u skupu A uporediva, onda se kaze da je A potpuno (linearno) ureden skup. Inace _ Je pareijalino ureden shup. Inverzna relacija Inverzna relacija relacije p je relac p* = {(b,a) | (a,b) € p) Kompozicija relacija Kompozicija (proizvod) relacija A CAXB i p_CBxe je relacija 019 02 = (2-9) | (Be) np, 2 4 2020)© Punkeija ili preatikavanje skupa Aw skup B je svaki podskup f skupa Ax 3, takav dase svako x € A pojavijuje taeno jedanput kao prva komponenta u clementima skupa f. Pise se f: A — B. Domen, kodomen i grafik funkeije Ako je (@,y) © f, onda se x (prva komponen- ta) naziva original, a y (druga komponenta) slika. Pise se y = f (2) © Skup svi originala funkeije f je njen domen, D(f), a skup svih slika ujen kodomen, A(/). + Grafik funkeije f : A— B je podskup (lz, f (e)) |e € A} skupa Ax B. s Neks je V (a) = {(a,y) |y¢ B}C Ax B. Tada. je'f C Ax B funkeija ako za svako a € A skup 7 AV (a) ima jedan i samo jedan elemenat. © Funkeija : A B je binama relacija u slupu Ax B au koju ju skup svih prvih elemenata relacije f skup A i za koju vaai implikacija (ye FA@z)efay=e Surjekeija, injekeija i bijekeija © Punkeija f: A — B je na ili eurjekeija ako (ey € B)Gz € Aly = f(a). 4 Funkeija f2A— B je 1-1 ii injekeija ako (raya € AM I(aa) = Sea) = 20 = 22 © Funkcija f : A B je bijekcija ako je meno {nai 1-1 « Neka je H(b) = {(2,6) |we A} C Ax B, Punkeija f: A> B je 1-1 nko i samo ako an svako 4 B skp H1(b) ima samo jedan elemenat il jo prazan. Lovee J nije funkeija SAV (a) = {(a,b1) (0, 2)} J je funkeija FOV (a) = {(.0)} f nije 1-1 f jee FO H (bs) = (arb) (a2,61)} FH (Br) = {(a,) FAH (b)=6 Neke specijalne funkeije © Permutacéja skupa A je bijekcija skupa A na samog sebe * Funkeija fs A— A data sa f(x) =2 2a svako 2 ¢ A je identika ili jediniena, © Funkeija fA— B data sa f(z) {1,2 ...n} ‘# Beskonacan skup je prebrojiv ako po- stoji bijekeija f: AN. Beskonacan skup je nepnebrojiv ako nije prebrojiv+ Sep Seb bresees FR je skup elemenata a, ,<,... cije ovobine opisuju aksiome polja, aksiome seetieuie | ctsioma Lompletnosti. Skup R je kompletno uredeno pole. Polje = Poet uke — * Zatvorenost « Komutationost, # Asocijativnost atbeF at b+e=(atb) be abe F (be) = (ab) e * Neutraini elemenat « Inverznielemenat —_» Distributivnoat O+a=a a+(-a) =0 la aa? =1, 040 Uredeno polje Kompletno uredeno polje = Uredeno polje jo police F abe PatbeP ‘+ Uredeno polje je kompletno ako Soje ima podskup Pelemenata 4,

(<) 12 (=) Osobine uredenog polja + Zaclomente a,b uredenog polja pise se s ata=aea-0 © a b(ilib b(ilibbilia=b © —(-a)=a © ac0 © a(-6) =~ (ab) © acbena>-b SSSee eas. = (0)? © a<0Ab<0ab>0 Negativai brojevi = ab vb=0 © a<0Ab>0>ab<0 © @=0e0=0 © acbac>0scacch * Elementi a sa osobinom a < 0 naai- © eonben Soren ae ¢Plementi aga bole vl a > Onaaivaju pe se nienegationi, * (a * 150 aes . aces ‘Trihotomija . + a>030130 © ‘Trihotomija: Za svaka dva clementa . * Ob, . © a ab +H 50 Ograniéenost nepraznog podskupa § uredenog polja F # Skup S je ograniéen odozgo ako postoji elemenat ‘© Skup S je ograniten odozde ako postoji eleme- K © F takay da je 2 < K za svako 2 © § (takay nat ke F takav da je x > ka svako 2 © S (takav clemenat K je gornja granica skupa S). elemenat k je donja granica skupa. 5). ‘© Skup je agraniden ako jeogeaniten odozgo iodoado. ® Skup je neogranizen ako nije ograniten, «Za dati skup S neka je —S = {—2| we S}. Tada vali: ¢ je gomja (donja) granica za $+ —c je donja (gornja) granica za —S Supremum skupa Inflmum skupa + Skup Sima najmanju gornju granieu u polju F + Skup Sima najoeéu donju granieu u poliu F ako postoji elemenat M € F takav da je ‘ako postoji clemenat m € F takav da je 1) -M gornja granica skupa $i 1) m donja granica skupa $i 2) za svaku gornju granicu M’ skupa Sje M m!. Gornia granica Dona granica ts ~ ie Najimanfa orn gramica Najveta donja eriniea + Najmanja gornja granica skupa S ozmatava se sa * Najveéa donja granica skupa S oznacava se sa sup S (supremum sleupa 5). inf $ (infimum sleupa 5). # be R je supremum skupa $C R ako i samo ako * eR je infimum skupa $C R ako i samo ako Jje b gorja graniea skupa $i za svako © > 0 postoji je a donja geanica skupa 5 i 2a svako € > 0 postoji ES takvo da je x > b—e. eS takvo da jor >ate. * Ako skup § ima supremum, onda skup -$ ima © Ako skup Sima infimum, onda skup —S ima infimum i inf (-$) = — (sup $). supremum i sup (—8) = — (nf). Posledica aksiome kompletnosti © Svaki neprazan podskup $'skupa R, koji je ograniten odozdo, ima infimum i vadi: inf (S)=—vup(—$).ENE Prirodni brojevi - Matematicka indukeija © Skup prirodnih brojeva N’ 's Ako predikat (retenica) P(n), ¢ija promenljiva n uzima vrednosti iz Je podskup od R, za koji vazi: skupa prirodnih brojeva, zacloyoljava: a) 1eN, 1) P(A) je tagan iskaz, 2) in ke N sledi R+1EN, 2) iz pretpostavee da je P(k) tazan iskaz 2a neki prirodan broj k, sledi 3) ako podskup M skupa NM ra- da je P(k +1) tacan iskaz, tj. P(k) => P(k-+1) Je tacan iskaz, dovoljava 1) 12), onda je tada je P(n) tacan iskaz za svaki prirodan bro} n- MaN. ‘© Baza indukeije: doknz tacnosti iskaza PC). © N={L2,.m-d- ‘+ Induktioni korak: dokaz tacnosti implikecija P(k) > POs 1). Skup A’je zatvoren u odnosu + Induktivna hipoteza (pretpostavka): iskaz P(F) je tacan. nna sabiranje i mnozenje. © Ako P(n) vazi za svako n> no, baza indukeije je P(no) umesto P(1). Celi brojevi Racionalni brojevi © Skup celih brojeva Z = {m—n| m,n €N} je * Skup racionainih brojeva Q je podskup skupa aatvoren skup u odnost. na sabiranje i mnotenie. realnih brojeva oblika mn“, m,n ¢ Z.n #0. © 22 (0,41, 22,...). fel i. © Za ceo broj ai ceo broj 6 > 0 postoje jedinstvent © Q={" | mnez.nzo}, ede je ™ = mn celi brojevi qi m takvi da je a o O Inverzni clemenat za 7 je & Oznakn: NZS(a,b), © Prirodan broj p veéi od 1 je prim broj (prost (2) 1 = 2. ako je mn 40, bro}) ako su njegovi jedini prirodni delioci 1 i p en OG Deset prvit prim beojeva: Boe NAS pe 2, 3,5, 7, 11, 13, 17, 19, 23, 29. . aoe e) eo oe ‘© Za svaki realan broj © postoji ceo broj n (oznaka Sent Pot fe) takav da jenc2 mEN nizom mo, day days das Je By dye gta € {0.1.58} noid «onda - T8 aie ee Fe D v3=14i4..., 4 =033...,7= 5.14159. o 4 tie tie tie = 2M VO=1414..., 5 =033...,7= 5.14159Maksimum i minimum sry 6 max{x1,22,...,2,} =max{zi,max{z2,...,max{tn—1,t0}---}} w.z0ea4d Ee ES 3 = let bl < lal + pl acon nee a _ ea © a) SAAS Bs la+b|<44B a) _ lal ios eee |e] = pp ato ie B40 © al < AAI [ab] SAB Koordinatna prava * Rastojanje realnih brojeva a i b je |a ~ b| Pozitivan smer koordinatne prave oznacen je stre- & Oznaka: d(a,b) = |a —b| licom. Suprotian smer je negativan, DS Funkeljad: xR R je funketja mastojanja. @ Proizvoljna tacka, koordinatni potetak, oznacava O dQ,8)=|-6|=6, 4(-3,-5) = 2 se aa O i odgovars mul © Reaini brojevi se’ mogu predstavljati pomocu @ Sa nekom jedinicom merenja svakom positivnom tataka (koordinaine, brojemne) prave. © Svakom realnom broju odgovara jedna tacka prave i obrnuto, svakoj tacki odgovara jedan realan broj. Broj koji odgovara tachi je njena keordinata, broju x dodeljuje se tacka prave na rastojanju od z je- dinica od koordinatnog potetka u pozitivnom smeru, Svakom negativnom broju ~2 dodeljuje se tatka prave na rastojanju od = jedinica u negativnom smeru. Priblizni brojevi © Greska (priblizan broj 2”, tatan broj 2) A(et)=2—2° + Apsolutna greska: {A (*)| = [e—2"| Granica apsolutne greske: svako A.+ za koje je IAG) An |AG)|S An eat Ase Sade" 4 Ae + Formaini zapisi broja x: arte, p= 2 (1t6) Vateée cifre © Vakete cifre broja sn prva nenula cifra sa leve strane i sve eifre iza nje 1.7230 ima 5 vazceih cifara, a 0.0491 samo 3. Greske funkcije xa o Ako je f=atyi ft =2" ty", onda je FF 1s Ae +A, © Ako je f =2yi f7 =a"y", onda je [ff] Slut] Ase + "| By + Ber Aye © Ako je f= 2, f=%,y° £05 ly"l> Ay ondaie ly"| Ase +|2"| 4, WTS TeTiel= By) © Relativna greaka: Toe eae iwniea cova phosies oaks Jus a toloee Sle) < ba be el 2 © Procentualna greska: granica relativne greske Pommodena sa 1001 tzrazena u procentima: 1006.-%. © Koristi se: xe = Sigurne cifre Priblizan broj * broja z= +m-10", n € Z, ima sigurnth eifara ako je Ako je f= azy, {1 =2%y' i f* £0, onda je LOE et toe = 2 y 201 f* £0, onda je St on Fe enna) > Sse Gita kao ,manje ili priblisno jednako™Stepen © Stepen: a” 4) Eksponenti p,q ¢ 2: © Aritmetitki n-ti koren, n € N, broja > ae R je osnova eae é @ € Rt je jedinstveno pozitivno resenje jed- mR ie cksponent Metin! nadine 2" =a. ‘ coeeanes 8 Pat art > Omaka:at ili Ya i yaaa! ‘ & Qa s-a m faktora . Z > Om =0 z 2) Bksponent —m, me N? . «ama tiago * o e Eksponent je 0 . 0° nije definisano! i i 5) Prethodna pravila vaze . 1 avo i za realne eksponente pig! . Aritmeti¢ki koren © Aritmetishé n-ti koren Ya broja a R~ ako je n ne- oF s { @, ako jon neparan broj, paran broj je jedinstveno negativno resenje jednacine 2” — Jal, ako je n paran broj. Racionalisanje imenioca Neka jea,bce R*, bACAY xa. Tada vazi: 1 _ bs va a fo ee : “BEva Bae ‘ene wv —9b- Vo : © Fae) + eg ee Ee) Logaritmi © Logaritam broja aE R! 2a osnown c € RY {1} © ee deR"(1},2,yER* men, reR\ {0} sledi: ictieiene raelejotnatee = 1) esp loge +g. 8) gg d= ‘ogaritam nije definisan za a <0! E loge e oo se - _) 2) log, $= log, 2~log.9 6) log Cae © log.¢=1 © og,1=0 eee tata log, 2? = plog,e ee 9 Mins jes 1) ntaole © Prérodné logaritam, In, inaesnovu e=2.718, Bee Be ei + loge = BE = loge In = (0.49420...)Inz one = PE? — 920. loge = (2.80259...)log Proporcionalnost + Razmera je kolignik ai 8,640 . 14, kym.m,p,q€ R\ {0) sledi + Vrodnoat mazmere je a: bj, ¢,b#0 y 9) (ak) : (6k) = cr © Razmere a: bie: d cine proporeiju aid su spoljni (krajngt) elanovi @ @ eek > bi cm unutrasngi (srednji) Clanovi 5) a © eon eee ong hed 6) (a0) (e+ cnbd 3 & 7) (a+b) :(c+d) =(a~) (e~d) £2 0iy su abrauto proporcionalni «y= £, k>0 3) Ge sees epee oes © Gb etd Aan tba en ta AoA tnt by = on ide > {araa~-- an) + (baba-+- bu) = (ere2++ +n) : (dada++-da) © Produtene nazmere: ay: 03 505+: 0 = by tbat t by A By hay! Ry © R40} > a tarts +an _ ma Bray + kaag +--+ Henin _ ay a hth bth, By be Tidy + Baba Fo + Babe b Zlatni presek i sredine © Flatni presek: a2 © Harmonijska. svedina: + Aritmeticha sredina: * Por eae © Geometrijska sredina: g = 9a 1,025") dn € R\ {0}MECH i. i Procentni i promilni racun Bae GUMalee © raéun iznad i ispod 100 + Promil: Who= 55 = 0.001 _ Gs) ,_ Gidp a eC 1000: - a P G ~ TED itp ~ i000 eG, Sei glewnice procenat dobit —glavnicn promi Rabat Marka = Relat je procenat p, oil prodajne eene P. + Mara je rogenst po ni axbaenn vena N - + znos mare SP a 2 00 a . +: Prodsins cans P = ¥-(i-+ 25) Kamatni racun Slozeni kamatni raéun 2a godine za dane eee yn ge Kala=)) 4 Ky = Kg" =K(1+ 35) rears > K, konagna wednost kapitala > K osnovni kapital - © g= 14 Gh hamatni faktor > p kamatna stopa > m weme u godinama Sa anuitet 3 Neprekidno ukama¢ivanje - © Ka=Kelts, ¢=2718... Racionalni algebarski izrazi + Simboli realnih brojeva ¢ Simboli promenljivih _ ¢ Akosw Ai Bracionalni al —® Iarasi dobijeni ; leaaheae,..) Stbisti tras onda su toi donatnom prime: (1,2,0, VB, 5, ) 2, 0b, €,0,8).-. one nom prethodnih 3 A+B, A-B, A-B, 5. = Algebarski razlomak * Algebarski razlomak: racionalni alge- © Deljenje: 2a B40, C#0,D#0 barski izraz koji se moze zapisati u obliku Pe ae 5 B £0, gde su Ai B eli racioualni izeasi. BD B C7 BC + Jednakost: on B40, DAO Sabiranje i oduzimange - isti imenilac: Aaa A,C_ate Aoo | p20 4 MSE BD Ep gags: a © Prosirivanje: 1 B#0, M40 # Sabiranje i oduzimange - radliciti imenioci A rs 5, , BBM eG -APLECM nb 40,D 40 oases nO > E=NZS(B,D), Di= EB, B, = ED. AM _A noe © Dvojni razlomak: 20 B40, C40,D 40 © Mnotenje: 1 B40, D40 A : B c ag D Celi algebarski racionalni izrazi i njihove transformacije ‘© Celi algebarski racionalni aim 4 Bm = (a" 4 B* — VEE) (A* + BS + VEEP) izrazi ili polinomi su izraai ko- 0 A™ — B™ = (A~B) (A) 4 AB 4 AB? ¢ BO) APNE BI? ws (A4.B) (477? — APB + — ABS + BPA) ji ne sadrae operaciju deljenja actagii kolkeaditl promaniive 9 AP pt (4B) (AS AB ABP BEM) » A(BLC)=ABL AC © (A+B)? (A- B)? = At —247B? + Bt © (A=By =A? 4 2AB +B? © (A+B)(C+D)= AC+BC+AD+ BD + B= (A~ BAY B) © (A+ B40) =A? + B7+C? 4 2AB +240 +2BC (A+B) = 49 +3478 +348" 4 BY + Ab4B? = (44B—v2AB) (A+B + V2AB) (A- BY = A? - 3478 + 348? — BP «© APE B= (ALB) (A + AB +B?)© Skup C = {(a,b) |a,b€ R} zajedno sa sabira- . jem (a,b) + (ed) = (a+.65-+d) i mnozenyjem . (a,b): (c,d) = (ac — bd, ad + be) gini polje komplek- . snih brojeva. ‘© neutraini elemenat sabiranja 0 = (0,0) neutralni elemenat mnozenja 1 = (1,0) suprotni elemenat 20 2 = (0,6) je —2 inversné elemenat za 2 = (a,b) £0 je le oar, Normalni oblik kompleksnog broja * Identifikactja: (a,b) = a-+ib, ade je 1 imaginarna jediniea i © Normalni oblik: 2 =a ib . © Im(2)=0= 2 je realan broj. . Osnovne operacije sa kompleksnim brojevima © Jecinakost brojeva 2 =e + ib, 2 = a2 + iby =a) = a2 Abi = ba. bin brojeva 2; =a: + iby i za = aa + the: 2+ 22 = (a tan) +é (1 +h) © Proizvod brojeva 2: = a1 + 1B, iz = aa + ibe: za = (asda ~ biba) +4 (abs + ashi) © Raslika brojeva 2 = 01 + iby i zz = a2 + iby m= 21+ (~22) = (a) ~ a2) +i (ba) # Kolitnik brojeva 2 =a: + ily i 2a = as + ibs £0: A, 1 _ avant bby az — iby Bos ate ase Stepen i koren kompleksnog broja @ Zs stepen kompleksnog broja dij je izlozilac ceo broj vai 1 y 4) #=1, 240 2) 2 mmeN 8) @a-1, P= -1 2» a memeN ized 6) 1 oh 4 pa at et al, ka 0,159) 2. © refi koren komplekssiog broja ¢ ako je n prirodan broj je redenje jednacine 2" = ¢ i ouatava se sa WE. «Zs 640 postoji m razlicitih n-tih korena broja e. * Stepenovanje i Korenovanje kompleksuih brojeva imaju iste osobine kao 1 oclgovarajuce operacije kod realnih brojeva. Realni deo: Re(2) Re (2) =0AIm(2) 40+ 2 je smaginaran bro} Pao. © NczZcocRee a & Imaginarni deo: Im(2) Konjugovan broj . + iy je konjugevan bro} Modul kompleksnog broja © Modul broja z= x+iy je Jy Polarne koordinate Argument broja zartiyA 0 je ugao za koji pozitivni eo z-o8e treba da rotira oko’ tatke O, da bi se poklopio sa OM, © Brojuz=e+iy . 1 kompleksnoj ravni odgo- vara tacka M (2,y) © Polarne koordinate broja eatin £0: (2|, arg) = (9,9) - Moy) Ba pose y=psing 0 se ne definite © Argument broja = © Argument broja > ozatava se sa Arg 2 i nije jednounasno odreden, © Arg: sarge +2ke, k= 0,1,42, © Glamna urednost argumenta, arg 2, odrede je jednoznaino take da vain < ange < x y>o ‘Trigonometrijski oblik kompleksnog broja 4 Trigonometrijeki oblik kompleksnog broja je 2=plomsp + ising) : © =p; (c08 9, + isin yy) A 2a = py (cosy + isin ga) > Bn = apaleanla, +2) +i site, +93) - oe = G2) + ésin(y, — g2)) © 2 =p" (cosng+isinny) ma me 2 + Moavrova formula (cos + isin 2)” = cosmp + ising © Zan€Nik=0,1,3,...n-1ie 1) az cos AEE 5 isin 242) 2) Vicon BE + ian 8) yeas RADE | sg GEENA gde je ¢/Paritmoticki koren.(Ousaks vitestruke sume: m,n ¢Z in—m+l)a > YS Vag Bus Polinom. Polinom po promenljivoj z je fankeija an #0 nai: dy ER Pz) = an2" 4 Gna” Koeficijenti polinoma su a9, 01, Vodeci koeficijent: cn 2 Stepen polinoma P(x) jen €.No P(2) je polinom stepena n po + Pise se i P, (2) umesto P(z) Nula-potinorn je bro, 0, a njegov stepen je neodreden. Clanovi potinoma sanz", a2" *.-., a12, a0 ant” je vodedi élan ag slobodni Clan P(2) je Tealan polinom ako su svi njegovi kocficijenti realni brojovi Pp je skup svih realnih polinoma stepena ne veceg od n. tar + ay, evvesuvvey Oznaka visestrukog proizvoda: m,n € Z r L, mon Te men > [lana b Caso" f] a ae Hae non & Mom fhe > H ee= 1 flex Algebarska jednacina Algebarska jednatina je Ph (0) = nt" Hane" 4 baretag = 0. Nula ili koren polinoma P, (2) je takay Pr (to) = 0. je avaka kompleksan broj 20, za koji © Resenje jednazine Pa (x) mula polinoma Py («) «Ako je red polinoma neparan, polinom ima bar jednu realna mula. # Ako je 2 © C nula polinoma, onda je i njemu konjugovan bro} 2 nula tog polinoma. © Ako je a: mula polinoma P, (z), tada je polinom Py (x) deljiv sa x— 21 1 vath Pa (2) = (@ — 21) Pra (x) Visestruke nule © Neka je) nula polinoma P, (x) i Pasa) = (21) Paea (2), Ako je 21 mila i polinoma Proi(t), Pa-a(@)ieee) Pana (a), kn, a nije nula polinoma P..(x), onda je 2, mula reda k polinoma Py (2), i vai Pa (2) = (2-1)! Pao @) i Osnoyni stav algebre * Osnavni stav algebre: Svakipolinom stepena n ina m polja Kompleksnih brojeva ‘ula, pri Gemu se viSestruke nule broje ono- 1iko puta. kolika im je visestrukost ® Polinom P(2) je identicki jednak nuli, ako ima vrednost 0 2a svako ¢ +. Polinom je identi¢k jednak nuli ako i samo ako su svi njegovi koeficijenti jednaki nul. + Dva polinoma P(e) i Q(r) su identigns Jednaka, ako imaja jednake vrednosti 2a svako 2. © Potreban i dovoljan uslov da polinomi P (a) i Q(z) dudu identicki jeduaki je da su koeffeljent! njihovih odgovarajucih clanova Jednaki, pri cemn su odgovarajuéi clanovi fzrazi oblika az? i ba?. © Za mul red k > 1 kate se da je viteatruka, a za nulu reda k= 1 da je fed nostruka ili prosta. * Ako polinom P, (2) ima nule 21, 22,.-.)2m visestrukosti Ay, h2,... km respektivno tada je Pua) = an TL e—25)"2 Vijetove formule Neka su sit, ....2r, nule polinoma, Pa (st) = nz” +Oy 12") -- tere + ay emanate they ae famaes + rym} + eq ata ity Ste bb aa tet 1 n Kvadratna jednagina s atttete=0, ahceR azo . © Diskriminanta: D = 6 ~ 4oc ©. Vijetova teorem: : b mim=f © Faklorizacija. kvadratnog ‘trinoma: ar? +br+e=ale—2i)(e —22) Rexenja: D>0= realna i razliéita: 212 D=0 realna ijednaka: a =—-* 20 D <0 > konjugovano kompleksua: 2,ie Niz Niz (brojewni): Preslikavanje a: NR. > Opsti Glan: a(n) ili ay, Primeri nizova Nix kvadrata: 1,4,9,16,25, 36,49, 64,81, 100, 121,..., ay =n! > Oznake: {a1,a2,q3,-..} ili ax,a2.as,-.. Ih © Niz kubowa: 1,8,27, 64, 125, 216, 343,512, 729... {an} in ay wan : ye ee + Pibonadijevi brojevi: 0,1,1,2,3,5,8,18,21,34,..- Bolas = 0,031, y= dna t ana < One © Faktorijelit 1,2,6, 24,120,720, 5040, 40320, 1 Svakom broju dodeljuje se njegow kvadtat fig nt Pl eta + Tabelarno ‘© Dvostruki faktorijeli: 1,2, 3,8, 15,48, 105,384,..., faites 4s 6 7 y= ni, a= 1, 42=2, ay=n-On-2 a[2 8 8 7 Ww aT © Nix raslika ta nia {On}: dy = dng ~ an aor © Nix kolignika 20 niz {an}: dp = fan} dn =S(n) ss On ats Seed 3 Konstantan niz {en}: & =¢ ae aoe . Aritmetitki nie: Niz ji je niz rwzlika konstantan © Rekurziono n= Gna td Be) ee at) ae me aban © Geometrijeki nix: Nix bij je niz kolienike konstantan © {0m}: On =F (ty-1+ly-2), 2,0 90 zadaju on goat Monotonost Ogranigenost « Niz {an} je © Niz fan} je ograniven £ 1) rastués ako je ant > any REN 1) odode ako postoji konstanta M ER takva da je M 0 postoji ny € N’ (koje zavisi od =, nc [en a) <, za n> no ‘mo (2), lakwo da je © Niz {an} konvengira ka a ako ima graniému vrednost «. > Oznake lin ay = 0 + lima, -a A lim a, = be a= . ae Ve > 0, Ino(e) |¥n > no(€), lana] A, n> No. > Oznaka lim a © Niz {an} divergira ka ny = m0 (B), takvo da je 20 ako 2a svako B postoji no € N’, ay < B, n> ro Neke teoreme o nizovima ‘© Konvergentan niz je ograniéen. # Ako je en =conda je lim en = # Monoton! niz je konvergentan ako i samo ako je CMS oie ofan ‘ogranicen. nom ‘© Nix {a,} je konvergentan ako i samo ako 2a svako © Ako je jim aq =a onda je £>0 postoji no € WY, no = no (e),, takvo dla je © Ako je onda je lan —am| <2, m3 np, n > n9onda je > 3=Londa je Jim (0, +n) = a+b > Ako 4= 1 onda je Jim, (ty = bn) =a ‘© Ako je niz {an} dgraniven i tim by = 0 onda je im Andy = 0. Aritmetitki niz + Nig a1,a2,a3)---1dy-.-, 46 aritmetithi ako je ra- ‘lika njegovih susednih élanova konstantna: ae — A412 =, k= 2,38, .57% > die razlika aritmeti¢kog néza © Opsti Blan a, =a; + (= N)d,+ k=, Fan 2 © Zbir Sy prvi k clanova aritmetickog niza: ke +S = 50m +(B-1)), &=1,2:.. a =12 + m= St Je raat nian énterpotiranog izmedn i bsa rélanova : P a=a, aria my = a+ (k—1jdo 545% Redovi © Red je wreden par nizova (fan} ,{S,}), ade je aiz fan} dati ye > as 8lanovi reda. > Sy su pareijalne sume reda. # Red ({an}, {Sa}) Je Konvergentan ako postoji konacna grani¢na vrednost lien a in So > 8 je sume (bir) rede > Onnaka: 5 = xa @ Red je divergentan ako nije konvergentan. © Red je mumeri¢ki ili brajewni ako su njegovi clanovi realni ili kompleksni brojevi. © Ostatak posle m-tog Clana redla (fan} , {5,}) je red ce « “Za sum $ konvergontnog reda ({an} ,(So}) vadi SESnt YS ey. onda je © Ako je finan = ‘onda je ash, * Abie dim, ay nda je im ba =F an Sen Sb) NEMEN, in en Geometrijski niz 9” Nis bi, bay---sbas-+ Je geometrijel ako je koi ik legoh eusecail-tlaugra Ronn bythe =a40, k= 23, © q Je koli¢nik geometrijekog niza © Opsti clan by =bagh*, k= 2,3... oa Vo a ba b= 2,3, © Bbir Se prvih k elnnova geometrijskog niza: en th R=L2 bir clanova geometréjskog niza: Sah thats thigh + |g <1, oo iemedu a ib sar dlanove bham Bah baa g to nie © Red i njegov ostatak su ekvikonvergentni, t) ‘oba veda ill kenvergirajn ili divergiraja. @ Nekn jo ra suma ostatka konvergentnog reda posle r-tog élana, onda je lim tq = Red ciji su clanovi element geometrijskog niza je ‘geometrijski red. © Za geometrijski niz 1,q,¢7,- pareijalna summa je bata = hh asgek #" Geometrijski red sa kolignikom q € ¢ je konver- gentan ako i samo ako je |g] < 1 © (Kosijes kriterijum) Red ({an},{Sa}) konver. gira ako # samo ako 2a svako ¢ > 0 postosi no € N° tnko da za svako m > no i svake k EN’ vasi (Spe — Sai = ldasa + Oma t= dngal c ehte>a ecta>d + lace « b-clca © le-al 2h, £B = 4B, LO= LC; AB: A.Bi = BC: BC = CA: Cray ‘+ Ako su dva ugla jednog trougla jednaka sa dva uugla drugog trougla Ako sn tri stranice jednog trougla proporcionalne trima stranicama drugog trougla. © Ako su dve stranice jednog trougla proporcional- ne dyema stranicama drugog trougla i uglovi iamedu {ih stranica jednaki + Ako su dve stranice jednog trougla proporcio- halne sa odgovarajucin stranicama drugog trougla, uglovi naspram dveju od tih odgovarajucih stranica Jednaki, a naspram drugih dveju stranica su uglovi iste vrste (ili ostri, ili pravi, ili tupi)noveno Izratunavanje elemenata proizvoljnog trougla Poznate su tri stranice a,b,c (S88) + Baer Moiese | (cto Poznata su dva ugla ai? i stranice a Pomnate su dve stranice ai b 3 zahvateni ugao 7 (SUS) 2 c= ETP tabeasy s a= aresin “= a {olga sin + cos 3) bing © B= aresin pa @ siny . Poznate su dve stranice a,b (a > b) i ugao a naspram vee ($SU) © cx yat+Hoosta + 2homaV/a?— Panta . bsine © B= aresin: ec eee : sina ee a a Sinusna, kosinusna i sliéne teoreme ‘Teorema o polovini ugla (p= a ip—) Sinusna teorema eee Sina ~ Sin ~ Sny 2R . Kosinusna teorema =P 4c — 2becosa % =) 0-5) © Beat pet ~2accost . poaie- 8) © =a? +8? ~2abcos7 Teorema o projekeijama p= © e=acosd + beosa S/o Negal Ostale formule vee a) - He VE + 008 28 4 2a 008 yb? a? sind o-@-y" eae atbte me aoe Poznata je stranica ¢ i na nju nalegli uglovi @ i 9 (USU) SnBltga > a8) © b= sualeat ee) = ie a8 oP Page toes Pomnate su dve stranice a,b (a> b) i ugao 3 naspram manje asin B 6 arooos (§ sin® @) = cosy) 1 ~ Fy sin? oa (oary £ we) Teorema Molvajdea tha _ thy _ che sinasing _y sinasing atete, a, 8,7 bee ae ne 2 g4 rg? a oe Re aang 2sin(a +B) Z 6985 9 o hy =csing + bain Rak : © hy =asiny-tesina o Rete © r=4Rsin Sin sin? © he =asin§ + bsina Bos F c08 5 con 2 abe x Bo} [Gerba (brea betad ap bberd z Deltoid * Deltoie je tangentni cetvorougao sa normalnim dijagonalama eh id did 2Madeducee © Zoi wnutrainjih uglova: (nf ~ 2)180° Boe # Zhie spoljasnjih uglova: 360° s n(n $ Bros ditevenatan AS : Pravilan mnogougao Pravilni mnogougli (duzina stranice a) 6 Bre strani su ae ae . + Set uglovi su miedugbne Jednal : _ 360° _ 2 ‘ © Contrani weno = 200 = 28, 3 360° 4 © Spoljasngi ugan 6 = 22 = 4 © Unuteasnjt ugao y= 180° — 6 = 5 2 Ohm Owes ° «a= aR Seren S aor? aVRI=H = ahs = reg 2 i 8 nRtsina Mets S 0 2 ; 10 Sa4v8) Sverae levers Kruznica + Paleo) o Pretnil d= 2 © Obim: O = rx = dr © Povrsina: © Centratné ugao a ima teme u centru kruga, © Periferijské ugao 8 ima teme na kruznict © an2g © a= 2y (4 je ugan izmedu sevice i tangente), Potencija tacke © ACL AD, = Ay By ALE) = «© AB-AE=AC- AD = AT? = m? — : asa ~+(1-me) = 88 Povrsina isetka Kruzni prsten © Spolini preenik D = 2h © Unutrasiaji preonik d= 2r Ree © Srecnji polupretnik © Sirina prstena ¢= R—r # Ldzina luka spoljne kruaniee # % dugina lula unutrasnje kruznice (R-r)= © Povrsina prstena P * Povesina dela prs pT (pa) PE (pa fet ga 7) = aa© V: capremina ¢ P: ukupna povrsina ¢ M: povrsina omotaca ¢ B: povrsina baze * H: visina Poliedri Prizma Pravougli Piramida Zarubljena piramida ® 3 je obim normal- paralelopiped ° P=M+B «© P=B+BRi+M nog presoka eye + va4 (a VER+B) 7 © Za praviiau ira i visina bone strane S du je M= @ p: obim vote osnove . je visina bogne strane ® ps: obim manje osnove pra- . ap obimm osnove. vilne arubljene piramide Pravilni poliedri ¢- Poliedar je pravilan, ako su sve njegove strane ‘© a je duzina ivice, m broj iviea 1 jednom temenu, pravilni mnogouglovi sa istim brojem stranica i ako ‘n broj stranica pravilnog mnogougla (koji tini stranu Se uw svakom tcmenu sastaje isti broj iviea poliedra), » broj strana, t broj temena, a ¢ ukupan Postoji tacno pet raulicitih pravilnih poliedara. broj ivien poliedra Naziv ‘ ella ee polpseae povrsina | zapremina Wash € opisane sfere | upisane sfere ee = tetraedar ajale|3}a ive sve avs Rocka 5 @ @ 2 . (heksaedar) Sees ? v5 2 a 2 7 Roe ale lalale| a8 : ao Vi a2 dodeknedar | 12/20] 30] 3 | 5 70 v5) v3 3a? V25+10V5- Fst 5) ikowsedar [20 12 [30 | 5 | 3] 2,/2(0+v5) [avs | Re (GeVS) © Qjlerove formule, s+t—i=2 — ns= t= 24 © Jeduakostrani&ne trouglove kao strane imajn tetraedar 4, oktaedar 8 { ikosoedar 20. Heksnodar (Kocka) ima 6 kyadrata kao strane, a dodekaedar 12 pravilnih petouglova. oktaedar dodekaedar ikosaedar AGODAGSH Obrtna tela Pravi valjak Prava kupa i ame # s: dugina izvoelnice x e M=ars=arvr +H? y | roe + Parnes) eVern 4 ove din er Sferni svod i odseéak Prava zarubljena kupa een o M=ns(R+r) KD x (QrH + *) =x (H? + 2p") oP x (R2+ré+(R+r)8) 2‘Trigonometrijska kruznica centar O polupregnik = © Ugiovimat+2kx,k Z na kruiiei K odgovara ista tacka M 1. sin (t+ 2km) = sin A.cos(t-4 2m) = cost © Uglovima t + kx, k € Z odgovaraju iste tacke Ni P cost . tg(t+ kr) = tet Acte(t + ken) ~ecgt tee OM (ey) = Ml Geel tlh fe bo eid ca ohn 2 ctgt=a, “1S sint <1A=L Scost < Ln sin? t+ cos? Osnovni identiteti — © tga-ctza tga = See + ctga~ S88 + cosa: seco © secto=lttytan —« cosecta =1 + otg@a — es 2 1 a, ie oo = Tha o se Trea oe ees Svodenje na prvi kvadrant Znak po kvadrantima © sin(-a) = sina’ © cos(—a) = cose ivadrant | sinf | cost [tei] etge © to) aig © cig(-4) <—ciga ¥ + haa y il +] + = as = oe (Qkr+a)= [* ba 8 rsa)y= 50m te ‘s id =e Adicione formule a be Ei ene ‘+ sin(o+) sina - com 9-:¢08c- sin 8 # cos(as+3)=cosa.- cos 3=sina -sin 8, sin 4608 sin cos 8 twat tg) cos sin cos sin + teas4)= Se te Fetg tg Fete ee ctg Fte ote te = cte(ake)= ee SE eiga dctge Neko vrednostt trigonometrijakih,funkeija ‘Transformacije Ae Bice Cas ( nn O#3 cog ma a BAO] 360 + sinasing=2sin 29 cos SEF 1/W/[v ats a-8 sine EGE | ea! tio: |e © cosatoosd =2e0s 248 « cos SB o|.5 vl 0 -+-c08/9 = 2008 ae S| vz] t a8 oo: ewe | 1 em | af ft © cosa—conp =—2sin 252 sin t Se PS ce ee 3 sin(34e) cig | too ols a eee. $e reegee eee Share ee | eee + sina-sin =} foos(a—) ~cos(a 8)] coseca | +00 2] 4 | +00 | —1 | toe j 3 # sina-cos a= 5 [sin(a+p)+sin(o-9)] a 0 We creel: oe ae 4 S| 3 2 + cov a-con d=} feosla+ 8) +easla—B)] Funkcije dvostrukog ugla i polovine ugla cos 2a = cos? a — sin? . a (ete See 7 . Vasnije formule 1=tg? < coam———& + thatsln a+ 44inna mz} 1+ tg’ z 2sin> a Qn+bo = sin 3a= cos" a sina — sina © cosa t eos 2a +--+ + cosa = - sin‘Tatka = >” Povrsina trougla eee se aia G9! ey \) © Povrsina |P| trougla sa temenima = ¥@ HF tH ny Se ayti}s Maa, 2) 1 Ma(aa, a): . gas raemeri °°" mom 1) i) mas yin MAM: MM 1 Pegj@ @ 11"3| 2-2 wom imezene 2 coe | yma tm wit An ga min 14d mtn" 14% P= 50h aw) +22(m — m1) +29) Rio Bearaanes sosene duke MMs (ea A= 1) © Tate M:(21,01), Mo(22.2). Malis, us) lade Hata), v= git) hha istoj pravoj ako samo ako je P =O. Jednaéina prave © Opsti oblix + Bkeplicitni oblik A+ By+C=0 yoke+n (0,n) presek sa-osom Oy (-F:0) + # #0, presek sa osom Ox Alli B je raslicito od mule. b S ba ugao sa pozitivnim smerom ove Ox b & C= 0- prava prolazi kroz koordinatni povetak : # Segmentni obits oh=1, aF0,b#0 k= tea koeficijent pravoa Normalni oblik (p >0 je rastojanje prave od koordinatnog posetka, & (0,2) presek sa osom Oy 414 ugno koji obraauje normala te prave sa poritivuim smerom ose Oz) > (a0), presek sa osom Ox zoo + ysin 8 p=0 ie Coe ie ceteclvian Oy © Prumena pravih sa centrom Mo (20,10): v yo = (zo). 2 © ee piers paralelin onl Os, = Brave kroz dve tate M, (2,41) i Ma (2,2) oS b> jednagina ose Or: y= 0 ars & jednagina ose Oy: 2 =0 yom = em) ili ym) @—7) Sem) m) eet seis , v=-2, a 5 2 A B a sind = PG ea B Soap) oe ae e Predznak pred korenom se bjra tako da bude p > 0. Uslov paralelnosti pravih Uslov normalnosti pravih © Prave y=hesm, y= karma © Prave y= ka-+m.ki £01 y= keetnasks #0, su paralelne ako i samo: ako je hy = hy su normalne ako i samo ako je kiky = ~ © Prove Air+Biy+Ci=0, Arz+Bar+Ce=0 © Prave Aiz+ Bry +Ci =0i Age + Bar tC su paralelene ako i samo ako je su normalne ako i samo ako je AsA2 + Bi Ba Ay Bs | . *. Prava kroz Mo (zo, yo) normalna na pravu eee Ee Art By+C=0,A 20, je iaererresit y—w =F (e—2) © Prove AtBiytCi=0, AretBae+C: © Prava kroz Mo (ro,yo) normalna na pravu se st ako {smo sho waketnk AO, je 4 dy By |= ABs ~ AaBh 40. y~ w= — ple 20). ‘Ugao izmedu pravih Rastojanje paralelnih pravih Ae+ Biy+G, =0i Ait + Biy +0 =0, A+B? 40, je G.-C VAT+ BE Jednagine pravih koje prolaze kroz tacku_ ¢ Jednazine pravih koje prolaze kroz tatu Mo (x0, 40) + 4 +20 1+ hike #0 1+ kaka Tt hake =0> p= 400° Att Biy+G, =0 i Aart Bar 4 Cr = 0: tgp = Atte AB, Ato + Bis #0 sa pravom Ae-+ By +C =O obrazyju ugao 7 =u AyAz + Bi Bs BieyL a AiAa + BBs = 0 g = 490° yw = FEES 20) ed deen Rastojanje tatke od prave' | Azo + By +C\ 0, 4°48? 40, je d= \ 405d) are | © d:C>0=NMo i koondinatni potetak su sa iste strane prave & d=0= Mp pripada pravoj & €.d<0=>Mo i koordinatni potetak susa raznih strana prave & C=0=koordinatnipotetak pripada pravoj ‘© Rastojanje |d| tatke Ma(zo, yo) od prave Ar+ By-+CKrugnica o mesto tataka u ravni jednako udalje- atvedene tatke (cerstra)) © Polupretnik je duz cije su krajnje tacke centar i ruznice sa centrom u tacki C(p,q) i @-g= fe +BrtAy+Cy4D =0 je jednatina kruinice BP 4+? —4AD > 0. Tada jv 2-4 4AD eae ‘Tangenta kruznice ‘ © Ako taéka Mo(zo,yo) pripada kruznici (2p)? +9) =? onda je (wo -p)- (2p) + fyo 4): y—49) Jednatina tangente kruénice 1 toj tabhi. * Prava y= kr +nqje tangenta krzniee (ep)? + y= @)? = 7? tada j samo tada kada je (14h)? = (q—kp— n> Hiperbola je geometrijsko mesto tacaka u ravni za koje vagi da je razlika rastojanja od dve utvedene tacke (fokusa Fy i F2) stalna, Stalna razlika ndaljenosti od fokusa obelezava se sa 2a. * Kanoni¢ka jednacina: Stel 12 (ce + Bhscontricitet: «= £= y+ >1 © Folusi (2ize): (¢,0) , (—e,0) ©) Jednacine dircktrisa: 2 = Fokalni parametar: p= —= © Fokalni radijust mh =aten, rs = 2o® _ Wy aw kz +n bude tangenta hiperbole: ¢ Tangenta u tacki M (xo, wo} © Uslovi da. prava y eit i an? Zbir rastojanja ma koje tatke elipse do fokusa ‘belezava se sa 2a, t Elipsa Je geometrijsko mesto tagaka u ravni sa osobinom da je zbir rastojanja od dve utvedene take (fokusa Fi B) stalan. ae eee Kanon jedmacina: pF m1 40 fo hor ors Bhscentricitet: ¢= = 1-1 0} Fokusi (Zize): (c,0), (-0,0) Jednagine direktrisa: = Fa Fokalni parametar: p= — Fokalui radijusi: m= 0+ ex, Tangenta u tacki M (0,0) Uslovi da prava y = ke-+n bude tangenta elipse: ak? +B on? Parabola je geometrijsko mesto taéaka u ravni sa osobinom da je rastojanje od jedne fiksne tatke (fokusa F) jednako rastojanju od jisine Mlsne prave (dinektrise 4). Kanoniéka jednatina: y* = 2p © Foias: (2,0) Jeduadina direktrise: 3 Fokalni parametar: p Fokalni radijus: r=2 +2 i oe (20, yo}; ¢) Tangenta u taki M wy = p(t +20) Uslovi da prava y= ke tn bude tan- ssenta parabole 2kn =pUsmerene duzi Usmerena du je ureden par tataka: (A,B) u oznaci AB. Prva tacka para jo,podetak, a druga kraj usmerene dusi. ‘+ Usmorene duzi AB i GD su jednake (pise se AB = CD) ako su prave AB i GD paralelene, poluprave AB i CD isto usmerene i duzi . * Jednakost usmerenih dusi je relacija ckvivalencije u skupn svih usmerenih duzi © Duz éiji se podetak i kraj pokla- paju ima duzinu 0. AB i CD podudarne. Vektori Duzina (modul) vektora a” Oznake: [AB] ii [a"| + Vektor je klasa ekvivalencije . ABB je rastojanje [AB] po relaciji = u skupu svih usme- i. renih dui Ba & Oumake: @, Oyo @ © Pravac vektora a! = AB je pravac odreden provom AB. ©, Ako, razlitite usmerene duzi ‘© Smer wektora @ = AB je siner poluprave AB. AB, CD, XY,... pripadaj istom + Nula-vektor ima duzinu 0 i nema ni pravae ni smer, vektora ad tada je, + Jedinigni (ort) vektor je vektor duzine 1 e = Gb =x¥ © & Je jedinieni vektor koji ima pravac I smer vektora @ * Nula-vektor je klasa duzi ciji se potetak i kraj poklapaju. > Osaka: 0, AA, BB (48), je jedinieni vektor koji ima pravac i smer vektora AB, _Rolinearni_vektori su vektori istog pravea, Nula-vektor je kolinesran sa svakim vektoroni. Sabiranje i oduzimanje vektora ‘© Zbir vektora @ iB (komponenti) je vektor @ = @ +b (rezultanta). Suprotni vektori © Dva vektora koji imaju iste pravee, jednake duaine i suprotne smerove sit auprotni vektori. Pravilo trougla >. — a vektor suprolan veklora @ > BA vektor suprotan vektorn AB # Nule-vektor je suprotan samom sebi, t). 0° seer « AB+BA-7 + -Caj=@ Osobine sabiranja vektora ‘Za svalea tri vektora @’, be” ix skupa svih vektora V vagi satuorenost: @ + BEV asoctjatiynost: a (@+b)+?=a4(0 47) Postojanje neutrainog elementa: Wto-0+e-7 . Postojanje ‘nwerznog elementa: T+ (-a)=(-a)+a=0 komutativnost: @ + b= b +a Oduzimanje vektora a+(-#) Za svako pg € Ri svako a MnoZenje vektora skalarom Proizvod skalara p € Ri vektora @’ je vektor: D eV vati # Koji ima pravac vektora a . © duzinu |pa’| = |p| | fal . + intismer kao vektor @ ako je p> 0, asuprotan ako je p-< 0. . ® Ako je p =0 ili a’ = 0, proizvod skalara p i vektora a je . nula-veltor. : > Omnaka: pa’ ili ap Kolignik vektora i skalara Bi ee ae Salt, p40, mm, F=[ela, Teo pape PF -Linearna kombinacija vektora dy + p22 +--+ peiay je linearna kombinacija vektora a, a, @ su tinearno zavisni, ako postoje skalari Pr-P2----Pe, of kojih je bar jedan raat od mule, taki da je c + peas = 0. Be Gy Su linearno nezavisni, ako nisu linearno zavisni. Intenzitet i ort vektora fy © ta @ aati taj task je [@|= (rare nai ¥ SF 4B PER —cmat peony somyk 3,7 su uglovi koje voktor @ gradi redom sa koordinatnim osama 2,3) 2 Skalarni proizvod * Skalarni prolaved vektora @ i & je skalar (broj) @ 6 = @’- 6 =|a| soos da, b). o GPaPE 6 A(PV)=e)e 6 Pe=w=[sP + T(F4+e)-THiwe © Tat tay +a kA b= bei tbyF tbh ST: 8 = anbet ayby tach, Ugao izmedu dva nenula vektora Giopoauinecteekom: acs axa + ayy + abe © Nenula vektori @’ i 6 su uzajamno «onc ee ee ee ‘onula vektori @ iD su uaa) jel-[o] Varragrel: Jeri tie ortogonalni ako je @- b= 0. Vektorski proizvod vektora ¢ = a x J A a + [| = povrsini paralelograma konstruisanog nad vektorima @ i 6 ‘+ pravac vektora “¢” normalan nia ravan odredenu veklorima “@ i © smer vwektora ‘¢’ je takav da rotacija vektora @” ka vektoru bu a smcru suprotnom kretanju kazaljke na Casovniku, ima najkraéi put, sledano sa savréne tatke vektora “¢ Osobine vektorskog proizvoda + [exe] [a] [Placa © A(@xb)=~a)x t= 2 ex elee trees MeSoviti vektorskii proizvod @ xB tri uckomplanama vektora @, 6, @ $Eaut tad ited uae je skalar, ija je apsolutna vred- deg eran ae (#3) z ie nost zapremina paralelopipeda, kon- Babi ty 7 tbe oo struisanog nad vektorima a’, 6 i €. Cacti tyi tak ‘Taéka ¢ Rastojanje tacuka Mi (21,121) 1 Mata, yo,2a) je [MiMG| = v/a — m1)? + Ga wi)? + Ge 21) Tacks Mf (¢,y,2) sa koordinatama may ney _ 21+ dey mtn the __ meine 144 min Ltr . deli duz My. ne My (1,1, 21) | Ma (w2, yz. 22), razmeri MM : MM; + Ta DEM FE) arate cat Mt ati T+A Oblici jednaéine prave koja sadr#i taku Mi(vektor polofaja 7) { paralelna je vektoru a’ #0, tije au koordinate (a1, a2,a3): _, Vektorski Kanonicki Tithe st £0, 2 £0, a5 20 Parametarski ea + Mm z-n=0, 40,0240, as=0 y=u+ Aa 0, a3=0 See . 2-2 =0, a1 40, a2Jednacina prave kroz dve tatke Mi (x1, y1,21) i Mo (22, 42.72), (AER) © Vektorski obik = a (mi tu tu) +A((—m)t +(Q-w) F Ha—a) © Parametarski oblik r=r1+A(m—t1) y= t+A(ye—m) 2+ Mea— a1) © Kanoniéki oblik Soe uo ea 7a wu OAL Rastojanje tatke od prave ‘© Rastojanje take Mg (x2, y2, 22) (Ciji je vektor polozaja r@) od prave 7 = ri +X a je to — ri) x @ © Rastojanje tatke Me (12, v2.2) aa mom we foe % = yw ena od prave = = je : a Bo a@tata Rastojanje i ugao izmedu dve neparalelene prave © Upao izmedu dve prave je sgno a iziedu njlliovih vektora pravaca | odreduje se kno arccos prave cosa (1ugao) raslojanje Fame | sass Fermtas ibs +aabs + ashe fat Fak +08 (a + a +o cosa.= Jednavine rayni 's Normaina vektoreka. Vektor polotaja 7” proiavolinetacke Mravni R_,) koja je na rastojanju pod koordinatnog pogetka i nornialna je ma jediniént "ay vektor wn zadavoljava jednaginu 7’ - no —p =0. s Jednazina rani kroz datu tazku. Vektor polozaja, 7” proizvoln tatke M(z,y,=) ravni R koja je normalna na vektor m= (A,B,C) i prolagi kroz tacku Af (e1,414%1), zadovoljava jednacina W -(7" — ri) = 0, de jo 7 veklor polozaja tatke Mi. Sa D=—n'ry =Az+By.+Cn ve wr +D=0 A(z - 11) + By yi) + Clz— 1) =0 Ar + By+Cz+D © Normaina skalarna. Jednatina ravni na rastojanju p od koordinatnog povetka i normalne na vektor ij = cosa. +e088- 7 +0087)- K je weasa+ yeas +2¢087 =p, + Seqmentni oblile, Ako je ABCD + 0, onda je 2 +242 = 1 segmentni oblik jednatine D D Dd b= ravnl Ar+ By +Cz+D=0, gde jea “01 +m j +t od ravni Rastojanje d tatke My (x0, yo, 20), vektor polozaja ra [Fow: nt Ceo « ion? Deosa= fe etl © ravan sir4 By+Cz+D=0>d= Ae Se | Ugao izmedu dve ravni © Ugao a izmedu dve ravni jednak je ugiu iamedu njihovih narmalnih vektora i adveduje se kao arccas a. __,prave cose (ugao) prave osc (uugao) FaitD=0 | aa ArtButGytDi=0 AyAr + Bi Ba + C:02 Fart Dr=0 [wille:) Ase + Bay t+ Cry + D2 = 0 ‘Al + BY + Cf Ag+ B+ CP Ugao izmedu prave i ravni Ugo a imedu prave i ravni je oStar ili pray ngiol koji gence prava i njona normalna projekeija na tw ravan i odreduje se kao aresina. prava i raven sina (ugaco) prava i ravan sina (ugao) FR+D=0 VLR HC! fag tal tal) Ar+ By +Cz= Pramen ravni je skup svih ravni koje prolaze kroz presetnu pravu dveju ravui, Za ravni Ave + Bry + C2 + Ds = 0 i Are + Bay + C22 + Dz = 0 jednatina bilo koje ravni pramena (osim ravni ex + Boy + C22 + Ds) je Air + Bay + C2 Dy A(Aur + Bay + Caz + Da) = 0, ade je 4 € R proizvoljan parametar.Punkeija f je funkcija realne promen! R Osnovai pojmovi jive ako su njeni domen D(J) i kodomen Co (f) podskupovi skupa realuily Domen moze biti {eeRlacz f (x1) f (mi) > flea), em CA Maksimum ‘* Funkeija / ima lokalni mak simu uw 29 € A, ako postoji okolina U (ao) < A, takwa da je F (2) < f(a), 2 € U (ae) ‘+ Funkeija f ime strogi lokatnd maksémum u sy ako je L(@) f(e) 2 fe) Minimum © Funkeija: f ima Tokalni mini- mum w zo € A, ako postoji okolina U (a9) C A, takva da je F (2) 2 f (tm), 2 EU (a0) Funkeija f ima strogi lokalnd minimesmn 20 ako je F(z) > f (zo). £ EU (a0)\{z0)- Rea sae Prevojna tatka avaia na (0,0 +2) , ili obrnuto, * Funkclja f je strogo monotona na A ako je rastuéa ili opadajaca. ‘* Funkelja f Je monotona na A ako je nerastua ili neopadajuéa, Ekstremum + Bkstremum je zajednickt naziv 7a minimum i maksimum, Lokaini maksimum (minimum) je nnajveéa (najmanja) vrednost funke- Je u okolini tacke 20, a ne na skupa A. Za najveen (najmanju) vrednost funkejje na skupu A kaze se da je ap- solutné maksimeum. (minémaim) ili najveta (najmanja) wednost, « Funkeija f ima ekstremum w tacki zo € A ako i samo ako u to) tacki_menja monotonost, odnosno prelaai iz rasta u opadanje (maksi- mum) ili obrnuto, i2 opadanja u rast (minimum). ‘Tacka wo € A je tacka prevorja funkeije f ako postoji ¢ > 0 takvo da (x ~2,ay +2) C At J je strogoKonveksnost i konkavnost « Funkcija f : A+ B je konveksna (strogo) na akupu A ako je 2a svako 21,22 € A,zi # 22 i svako @€ (0,1) (a (0,1) Flan + (1— a) 22) < (<) of (#1) + (1 — a) F (x2) y ic | tq ani +(1—a) ey fa=of{e.)+(1-0) 63) pe J (@a)S fa, @€(0, 1] fos) 1 ee © Funkeija f : A+ B je konkavna (etrogo) na skupu A ako je za svako 11,22 € Aja ¥ 2 i svako a€ 0,1] (we (0,1)) Flori + (=a) 22) 2 (>) af (21)+(1 - 0) f(a) Bq=ani+(1—a) x2 fa=af(e)+(1-a) Fe.) Sf @a)2 fa, 2€ (0, 1] Konvergencija i neprekidnost. Graniéna vrednost funkcije Funkeija f definisana u nekoj okolini taeke 20, sem mozda w Zo, ima u xp granigm vrednost I: © ako za svako £>0 postoji 6=6(c) >0 takvo da je—sol <6 = [f (2) Lie > Oznaka: im f (2) = L © ako isamo ako vati lim f (es) Loa svaki niz fax}, tokav dejo FED), tA 20, fim m= a0 4 ako-isamo ako 2a svako £>0 postoji &=6(e)>0 takvo da za sve 2,222 lou = ol < 8A lta ~ to] <8 => If (21) ~ f(a) [f (2) ~ L| Oanake: im, f(2)= 1, (_tim ,F(2)= « Funkeija f ima u tacki zo grani¢nu vrednost ako Tascoabs 6) Wl Gan Gees teres ‘vrednost i ako. su one jadnake, Gaines ey eee es eo sp Wille Pikes og? Teor) ee VeMlinee test roe es meee ae eho sey pasar el as raged) Sa)=L, 1) =) © Oznake: Pregled granignih vrednosti funkeije fate ure + lim s@)=-00 = © lim |f(@)|=00 © Za svako M postoji 6 =6(M) > 0 takvo da lim f(2)—+00 <= Za svako M postoji = 5(M) > 0 takvo da. Za svako M postoji § = 4(M) > 0 takvo da 0<|e-m)<6> f(e)> O<|e-m) <> fle) M. f+ boe kada 2 —+ +bo0 © lim f@)=420 © + lim f(@)=+00 © Za svako M postoji ay = z0(M) takvo da + ln f(2)=-00 ¢ Za svako M postoji ay ~ z0(M) takvo da Za svako M postoji ay = 2» (M) takvo da 8 4 Za svako M postoji au = 20 (M) takvo da, 2>20> fo) >M. © S405 f(z) > M. #2 20> f (0) fe) 0 takvo da Za svako M postoji 6 = 6(A4) > 0 takvo da Za svako M postoji 6 = 6 (Ad) > 0 takvo da Za svako M postoji 6 = 6(M) > 0 takvo da O< 2-9 f(a) > M. O f(a) >M. O<2-m fl) f(a) 0 postoji (©) > 0, takvo da za we r€ D(J) vai = ao <8 > If (2) = f (ao)| 0 postoji 6 = 6(e) > 0, takvo da 2a svako 2 € D(f) vazi #~ a9 <8 |f(e)— flao)l 0 postoji broj 6 = (6) > 0, takav da 2a svako 2122 © A vati las — aa] < 8 + [fF (1) - f(z) OQe#1, 1 met <8 p Oa>0. Vertikalna asimptota © Prava 2 =a je vertikaina asimptota funkeije f, ako i samo.ako je bar jedua od granitnih vrednosti aim f(z) il tim | #(@) Jedninlar 4-00 ili — oe. Horizontalna asimptota + Prova y~ bie horizontaina asimptota funkcije f 2 2 (a, +00) ako i samo ako je lim_ f (7) Prova y ~ bie horizontaina asimptota funkeije Jw026 (coxa) ako isamo ako je lim f (2) = 6. Osobine neprekidnih funkeija © Ako su funkeije fi gneprekidne u taki 29, onda, su u toj taéki neprekidne i funkeije S49 Ch (CER) F-9 £, (ola) #0) o Kore bales 1 = epee a funkeija y = f(z) neprekidna u tacki cp =g (to), onda je i funkeija y= f(g (£)) neprekidna u tacki to Oo Felines epee tol sep ueidcicae fe Se © Racionalia funkeija je neprekidaa u svim abide eine fe ieveitie cane eal Chie i amie wera cine | enicen (age tivna) 1 tacki ao, onda postoji okolina U (eo) taeke xo, takva da az € Ue) D(f) vazi fe) > 0 (@) <0) S Fonle je mepetidns uc eeun ere aranitong’na tom interval © ta cee Palkcha tose ne ati intervalu [a,8) , posto m= jin f(2) i M= max f(a). © Neka je f neprekidna firakelja na interval (a, 5) = min, f(e) @) =f") (za) Neprekidno diferencijabilna fankeija ‘+ Funleija f je n-puta neprekidno diferencijabiina na interval D, ako je 7 puta diferencijabilna u svakoj taeki £€Di fl je neprekidna funkeija na D. > Ornaka: f funkeija af +99, 0,8 € R, diferencijabilna w istoj Lack! i vati pravilo za izvod zbira funkeija (af + Bay" (co) + Ba! (20) > fi-g difereneljabilna u isto] tachi i vezi prawile 2a ievod proizvoda funketja (FD lenny = C60) 900) + F (en) 9 (a0). & zag (ao) £0 funkeija £ diferencijabilna u istoj tadkt i vaai pravilo 2a izvod koléenika funkeija QO __ £ (20) -9 (eo) ~ f (eo) “0! (0) 9 (a (e0)} © Logaritamski izved funkeije f uo je zvod funkeije In f utoti (nf), = £ a difereneijabilna u tacki tp i vazi pravilo za izvod sloZene funkeije LOD" cary = Lo) + 6 to) © Ako je f difereneijabilna i strogo mo- notona funkeija tf" (eo) 4 0, onda je inverana funkeija g(y) diferencijabilna u Saeki ye = F (20) 192i pranilo 0 (f"(z) <0) za sve x € (a,6). Ako pri tom (a,b), je Konveksna (konkavna) na ne postoji interval (@, 8) C (a,b), takav da je f' (x) =0, 2 € (a, 8), (a,b) ako i samo ako f'(rr) raste onda funkeija f strogo rasie (opada). (opada) na (a,b). Funkeija f je Konveksnost: i konkavnost strogo konveksna (konkavna) a © Funkeija f, diferencijabilna na (a,b) je konveksna (strogo kon~ (a,8) ako i samo ako f"(z) strogo veksna) na (a,b) ako za svako 21,22 € (a,b), 21 # 22 vai raste (opada) na (a6) ‘f (a2) > f(x) +F' (er) (wa — 21); (Sf (a) > fe) + £' (e) (a - 20) © Dvaput diferencijabilne funkeija © Funkeija f, diferencijabilna na (a0), j¢ konkavna, (strogo J je konveksna (konkayna) na (a,8) konkavna) na (a,b) ako 2a svako 21,22 € (a,b), 21 ¢ 22 vati fako i samo ako je xa a € (a, 6) F (a2) < f (i) +S (wr) a ~ 21); (F (aa) < F (2s) +f" (#1) (wa - m1) Ff" (a) > 0, (F" (e) s 0) Ekstremumi © Za funkeiju f, definisann ma (a,b), vrednost f (co), 20 € (4,0) je strogi lokalni maksimum (minimum) fako i samo ako postoji okolina U (20) (a, 6), bakva da je J (2)>f (eo), (f (2) 0, 20 2<2a i f* (to)<0 2a a>z0, (f'(20)<0, 2a 2<0 i f' (#0)>0, xa 2-0) © Ako je funkcija f dvaput neprekidno diferencijabilna u U (xo), f' (wo) = 0 i f" (ao) > 0 (F" Gr) <0) ‘onda f ima u ro lokalni minimum (maksirmum) © Neka je F< ©" (U (eo), f (a0) = 0, k=1,2,-...n—1, 1 #™ (zo) 40. Ako je vi pano, onda fu ao ima lokalni minimum (maksimum) ako je f (x0) > 0, (f°) (eo) < 0), Prevojna tatka Potreban uslov za postojanje prevojne taéke Neka je funkejja f diferencijabilna u # Ako je a» taéka prevoja funkeije J, onda ili" (z0) ne posto U (20). Ako je zo istovremeno kraj inter- il je f'" (2) =0. yala na kojem je fankcija stroue konveksna Dovoljni uslovi za. postojanje prevajne tatke (konkayna) i pocetak intervala na kojem je « Neka je funkeija f diferencijabilaa u tatki-zy i dva puta strogo konkavna (konveksna), onda se xp diferencijabilna u U (2a) \, {za}. Ako je za @ € U (20) nazive tatka prevoja funkcije f. F" (2) <0, 2a x 0,2a2>z0, ili © Prevojna tatka funkeije f je F'(x) > 0, za v< 40,1 f" (2) <0, 2a x > 2p, (0, f @o)) “eri fone ne cepa Halo f. © xq je tatka prevoja funkeije f ako i © 2» tatka prevoja funkeije f ako je f € C" U(x) n= 3 samo ako f" 029 ima lokalni ekstremum, neparnacben, fu) =a k=4.2,..,0= 1. eg) Jednatina tangente i normale na krivu fu tacki cy © Tangenta: y = f(r0) + f"(#0)(2 ~ 0) © Normata: y= f(¢0) 1 i Flay? 2) Hen #0 __ Ievod funkeije zadate parametarski 2 (0), = y(t), € [eustal, parametarski oblik funkeije y = f(x). Ako su fumkeije x(t) i y(t) . v(t) (@) diterencjabitna na (2(6).2 (6) 19 CO) = EO ¢ na (¢1, 2), onda je funkeija y = Numericko diferenciranje Nees eo ppute neprckitias diiermictietiian fuaksijs on 0). Tada ts oko wet he lath b> G postoje a1, (hy, 82 € (42+ h) i t1s%61 € (@— hz), aan € (@— ha +h) takvi da vazi © Zak=2 +s La k=% Fie) Dt f(a) = Fn Sz) ~ DS (@)= La woe £@)-p-7@)- FO, pe —D'y@)=HV=FO), gde su aproksimacije za f' (x) Heth) - fle) a pfe)=221e-9), « y= ee ee B A)- 2; Ay 2 2a f (2) Je aproksimacija Dj (2) = L2*+0)= 4h) + He— 0), ° De) =Odredeni integral © Neka je funkeija f definisana i ograni¢ena © Funkeija f je integrabiina na interoalu (a,b) u Rima na intervalu (o,6]. P neka je podela (a, ] na novom smistu ako postoji broj T[fia,6] sa osobinama: na i.-1,2) px emu je svako ¢ > 0 postoji 6(¢) > 0, takvo da za svaku podeln P, £216 te =HE za koju jo A(P) < 6, neazavisno od izbora tataka ¢, vast max (14 — 21-1) lo(P)~ i {fia,b]| <2 - i «Ee ee ee ae Sona 2(P)=S fF (o)(m— 21-4), T1fsa,t) = | § (2)dx, gde je x promenttiva integracije, de je za svako i izabrano neko e € [¢,-1, 7]. ai bsu donja, odnosno gornja granica integracije, Sume Darbua Geometrijska interpretacija Neks ‘sn podelu P meal gee Pla) SG a © eel 400) © Za f(z) >0, 2 € [a,d), Tian] * Gornja i donja Darbuova suma podele P su brojevi je povrsina ograniéena osom &, gra- on " fhou f (2) 1 poacie Soest S(P)=Srote—aies) i a(P)= 306-21). Sao e nie ist = yarajuéa povrsina jo —I [f;a,8] Kriterijum Rimanove integrabilnosti * Funkeija f, definisana i ograni¢ena na intervaln (a,j integrabilna jena [a, 0], ako i samo ako za svako © > 0 postoji 6 (c) > 0, takvo da Te za svaku podelu P vaai A(P) <6 S(P)—s(P) oert [oe = chz+C [od = mare [ovede = Ince + [oneae = Inbal ve = thx -othe +0, 220 aresin= +0, [el 0 Osobine neodredenog integrala + fucraue= | seas f otoree - [estou S of Sle)de. = Ako je F primi J tlos+d)ae=3 _ Parcijalna integracija = Ako funkeije w (2) i e(#) imaju u nekotn inter~ valu D neprekidne izvode, onda je [x@v@e=n@e) - [oe wae. nna funkeija funkeije f na intervaln D, onda je 24 proiavoljne konstante ai b (a #0) (ar +b) +C, pri Germu x pripada intervalu za koji ar +b pripada interval D. Smena promenljivih © Ako je funkeija f neprekidna na [a, 5], 2 = g(x) ima na [a,0] neprekidan izvod ia < g(a) < B, onda je [iacns ea = [sae Pe integracije na desioj strani se stavlja z= g(x)Smena promenljivih © Ako je x= f(2) inverzna funkeija za = = g(x), onda je funkeija na [4,0] 1 F 7) J (ehds, oe [rows war : l he [ieee [ra@a wa l his Duzina luka krive * Dekartove koordinate © Polarne koordinate © Parametarske koordinate Sle), od adob ply), od 1, do > F=20.y=yl0, of a dod = [Fees t= [ VeRO RPA t= [VEORFWOPe. Teratunavanje povréine ravnih figura Dekartove koordinate Polarne koordinate + Ako je funkejja f neprekid--¢Povrsina figure ogranisene nepre=@Povrsina ravne figure ogranitene na Inencgativna za 7 € [a,b], kidnim krivama y= /i(z), y= fa(2) _neprekidnom krivom p= p(g) i od- onda je pavrsina ogranicena (ako je f(z) < fal), + € [a,b)) i> —seccima polupravih y = 9, 1p= py osom , grafikom fankelje _ordsoteima pravih =a, (ako je 0< % —y, $ 2x): F(2)\ provema a= aiembe [(ee)- neyo ae 7/ Pea |e ae [ee on | Se » Jolz) * a Ta OF ta rs a : Povrsina i zapremina obrtnih tela # Neka je y = f(2) nonegativna funkelja, + Oblast ogranizena ka} koja ima neprekidan prvi iavod u intervala - Fe, vom k, z-osom i pravama [2,8]. Deo krive fe) od tacke (a, f(a) do © =a, 2 =b, opisuje 10- tacke (6, f(6)) oznacimo sa k. Rotiranjem oko tiranjem oko x-o8e obrino T-08e,, ‘riya, ‘& opisuje povrs, cija je povrsina me telo ¢ija qe arene Lo) VT Fede Ver 7d Pladr. Numeritka integracija 5 Kendratome formule daju priblianu veodnost a [ f (2). Gresia je ruin taone i priblime vrednost © FeC* lab . a,b}, i= 1,2,3,4,5 © x =a+th, #=0,1,...,0 oe neN (ca Sipe re ara ae ea) oo eis gaxecis k Provoug, —PatSind) = ASE Slat) 1 eit. Da (fi0,8) = ore +ih) 1 rset atria a5er(o+(i-2)9) a 2 traperna —Ta(fras8) = 2 [r+ a5 atin) + 10) Sinapeonova sats00) 2 ser) 423 fend +45> flew) + fen) frit 4Stepene funkcije Linearna funkeija: y=ar+b, a40 © Domen: & * Pamost: Ako je 6=0, funkeija je neparna, * Nua; x=! & Zouk funkeije f(r} b b 2<-2|2=-2|a>-2 a0] = o a 0 = © Monotonost: Za a > 0 funkelja je strogo rastuéa, a za. a < 0 strogo opadajuéa, na celom domenu. Kvadratna funkeija: y= or? +br+c, a £0 © Domen: R Pamost: Ako je 0, funkeija je parma y ‘+ Nae funkeije: U navisnosti od vrednosti: diskrimi- ante D = 6" ~ doc, funlclja moze lmati dve, jedau i ijeduu natu D>0 na= ee & boo D=0 na-Z D<0 nema reainth nula >} aso 4 Znak funkeije: Ako finkelja ima dve mule, tada Deo njima menja zak. U suprotnoi ne menja znak : + Blstremami: Za a >0 funkeija ima minimum, « 20 a D vazi obranto, '* Konveksnost i konkavnost: Za a > 0 funkeija je konveksna, a za a <0 je konkavna, na celomn domenu. Stepena funkeija y=0*, aeR Sluéaj a=n, ne Domen: R. Parnost: Za parno 1 funkeija je parna, a za neparno m neparna. Nule funkeije: x= 0. Znak funkeije: Za parno n funkeija. je poritivaa u skupu R {0}. Za neparno n funkelja je pozitivna za x >0, a negativua za x <0 Ekstremumi: Ako je-n paran broj, funkeija ima minimum u tae 0. Intervali monotonasti: Za parno n funkeija opada za x < 0 i raste za x > 0, Za nepamo n funkeija raste na celom domenu, '¢ Konkaynost: Za pamo n funkeija je konveksna na celom domeni. Za ao a neparno n. funkeija je konkavna za 2 <0 i konveksna za x > 0. yer Sluéaj a =—n, nN St Domen: \ {0} aN nen Parnost: Za parno n funkeija je parna, a za neparno neparna. Nule funkeije: Nema, Znak funkeije: Za parno n funkelja je pozitivna u skupu R, {0}. Za. neparno m funkcija je pozitivna za x > 0, a negativna za x <0. Exstremumi: Nema, Interyali monotonosti: Za parno n funkeija raste za x < 0 i opada va ‘> 0. Za neparno n funkeija opada na celom domenu. © Konkavnost: Za parno n funkeija je konveksna na celom domem. Za neparno n funkcija je Konkevna za x <0 i konveksna za x > 0. '* Asimptote: Horizontalna asimptola y =0, i vertikalna asimptota 2 =0.Eksponencijalna funkeija Logaritamska funkeija f(x) log, 2, @>0 © f@)-F(e)=f (+a) a og? | Toa, = a>1_|eco1) lati been Darien B_—| Gos] (oa) Kodomen [Woo] oj | R [we Konotonoat | aste | opada | ste | ~opade Nule = i i Fhe [Tacks preseka sa osom Oy E z = 2 Tia (3) ws 7 [et = 7 all ‘Trigonometrijske funkeije Za trigonometrijeke funkeije sin.r, cos, tg-r i etgr dati su tabelarni i graficki prikazt osnovnih osobina. Osnoyne osobine _k = 0,+1,+2,..., sine _[_coar tee ag : ‘Domen R R Ri {Fras} | Ri ten} ge pe ® Kadomen En Pent R R Pamiost eparna [para | heparia | parma ‘Osnovni period |_ 2 or = z Prekid Rothe kn Nule he | Bt ae ca S+kr Ekstremumi | 3 +Ax | ke = Asimptote = athe ir Prevojne tatke | ke | $3 8r a Bik Znak TH Tvadrant [argument sina [oom [tee | Gee 7 = vos I o make: 2a dogadaje velika slova latinice A,B,....X,Y,... {po potrebi i sa indeksima) za siguran dogadaj 1, 7a nemogué dogadaj 0. © Dogaclaj A povlaéi (implicira) dogadaj B (AC B) ako se pri svakom ostvarivanjn do- kadaja A ostvarnje dogadaj B. © Dogadaji As, Aa... Ay, Cine potpuni sistem dogadaja ako je Ai + Ay + # Dogadaji Ai 2 su jednaki (A= B) ako vari Ac B ipca. © Blementaran dogadaj ne sadv2i nijedan drugi do- gadaj. Dogadaj koji nije clementaran je slozen. ~ * Dogadaj suprotan dogadaju A (Aj je dogadaj koji se ostvarnje taéno onda kada se dogadaj A ne ost varuje ¢ Zbir dogadaja Ai B (A+B ili AUR ako je ANE = 0) je dogadaj koji se ostvaruje tacno onda kada se astvari bar jedan od dogadaja A iB. © Proizvod dogadaja Ai B (AB ili AN B) je dogadaj lioji se ostvaruje tacno onda kada se ostvare oba dogadaja Ai Bistovrenieno. © Dogadaji A i 8 su_nesaglasni, medusobno se iskljuéuju, ako je AB = 0, * Raztika dogadaja Ai B (A\.B) ie dogadaj koji se ostyaruje tatno onda kada se dogada) A ostvari a dogada| B ne ostvari Ay =1i AA; = O20 dj Osobine dogadaja bir proizvod, AtA=A AA=A A+B = B+A AB= BA A+(B+C) = (A+B) +C A+ (BC) (A+B) (A4C) A+A=T AsD=A A(BC) = (AB)C Verovatnoée sluvajnih dogadaja Frekvencija dogadaja © Frekvencija (utestalost) dogadaja A je bro} ostvarenja dogadaja A pri izvodenju vise siueajnih eksperimenata dit shod je A ili A. Relativna frekvencija dogadaja © Relativna frekwencija wn» (A) dogadaja A jo kolignik frekveneije (m) i ukupnog broja slucajnih eksperimenata (n) je wn (A)'= ‘Osnovna svojstva veravatoce + Verovatnoéa dogadaja A: P(A) © Wn (A) © Verovatnoéa dogadaja A je nenegativan broj: 0 A.A) = 0, zai 2 ji PUAy + Aptis Aq) =o PAs) = — P(A)Uslovna verovatnota * Uslovna verovatnoéa dogaaja B, pod ‘© Ako su dogadaji Ai B uzajamno neravisani, onda su uslovom da se dogadaj A ostvario i P(A) > 0: to i dogadaji: PBA) = PAB) AiB, AiB, Aiz, CL = PA) © Za zavisne dogadaje Ai B vazi + Dogadaj B je nezavisan od dogadaja A, 2a P(AB) = P(A) P(B/A) = P(B)(A/B) Loji je P(A) > 0, ako ostvarenje dogadaja A ne ae D es ee menja verovatnogu dogadaja 2: fa zavisne dogadiaje Ar, A2,.-.,An-vadi P(B/A) = P(B) P( [] Av) =P (Ai)-P(4a/ Ai) ---P (An/AvAa--+ Ana ‘» Ako je P(A) = 0, onda je svaki dogadaj io Cee ae ee nerawisan od A. © Dogadaii Ai, Aas...) 4 su nezavisni w potpunosti, © Ako je dogadaj A nezavisan od dogadaja B, ako je svaki od njih nezavisan od svih proizvoda koji se onda je i dogndaj B nezwvisan od dogadaja * Dogadaj Aje i samo ako je. mogu dobiti od preastalih dagadaja. wisan od dogadaja B ako © Za dogadaje Ay, Aa,...,An nezavisne n potpunosti je: P (fi a) = HP tae Bajesova i formula totalne verovatnoée © Ako se o ostvarivanju dogedaja A moze imeti n wajamno nesaglasnih hipoteza Hi, Ha,.-.,Hy sa verovatnogams (Hy) >0, k= 1,2,...., Lako je P(A) > 0, onda vazi Bajesova formula formula totalne verovatnote PUA) in, P(A) = Pte) P(AIH)- SP) PA) ; ea Sluéajne promenljive ¢ Sluéajna promentjiva X je preslikavanje skupa svih elementarnih dogadaja Iu skup R. Pri ton svaki interval D © R skup svih elementarnih dogadaja na kajima X uzima vrednost iz D je jedan dogadaj > Oznake; za dogadaje velika, a za vrednosti sutajuth promenljivih odgovarajuéa mala slova latinice. Funkcija raspodele verovatnote * Funkeija raspodele verovatnoée siutajne promenljive X je funkeija koja svakom realnom broju x dodeljuje verovatnocu P(X €(-00,2)) = P(X <2) odnosno, za koju je F(z)= P(X <2), 2€R. F je monotono neopadajuéa fankeije lim F(2)=0 © “im F@)=1 @ Gu pvako 2y €R funkeija # je noprekidna sleva u xa: _ lim_F (x)= F (zo) Sluéajna promenljiva apsolutno neprekidnog tipa © je ona sluajna promentjiva X za koju postoji funkeija f(a) =0, 2ER, (gustina raspodele verovatnoée slucajne promenljive X) pomoéu koje se njena funkeija raspodele F moze jaraciti kao Kriva gustine raspodele verovatnoce + Kriva gustine raspodele verovatnote je graf fankeije raspodele sluéajne promenljive neprekidnog tipa. CD Povrsina osenéene oblasti jednaka je verovatnoéi da shucajna promenljiva X weme vrednost manju od 2, odnosno 1 intervalu (a, 6)Matematitko otekivanje © Matematitko otekiwange slucajne promen- Ijive X diskretnog tipa sa zakonom raspadele ite ta..te Ges pe ON ai ‘© Matematitko ocekivanje siuéajne pro- mealjive X_neprekidnog tipa sa gustinom raspodele f (ako integral apsolutuo postoji) © Mons [Es Gyde © M(Q)=G6 © M(CX)=CM(X) MOC+Y)=M(N) EMO) © M(X-Y)=M(X)-M(¥) © aS X 0) «© pojedinagna verovatnoéa P(X =) = 5 -e%, k= 0)1.-.50 4 funkeija distribueiie: FE)-DG es adele k= lela gz matemntick ovekivanje: M(X) =n: p disperzija: D(X) =n-p © Matematicko oéekivanje slucajne promenljive X di- skretnog tipa sa zakonom raspodele ukoliko ovaj red apsolutno konvergira. © Disperzija D(X) slutajne promenllive X: D(X) = M ((X — M(X))?) = M (X4) — (2X)? © Srednje kvadratno odstupanije slucajne promentjive X: a (X) = D(X). © Za disperziju slucajne promenljive X i konstantu C vai # D(C)=0 * D(GX)=C?D(X) © D(X+C)=D(X). Normalni (Gausov) zakon ‘© gustina raspodele: fy (2) =—tael-(-™)*/(22")) avon 1 oF Qty © funkoija diseribucije: F, wel + matemativko ogekivanjes M(X) @ dispersija: D(X) =o" Standardna normalna distribueija 1 in ve zl. matematicko o¢ekivanje: M(X) =0. disporzija: D(X) = 1. © gustina raspodele: fa (x) * funkeija distribucije: Fy (x) Vi2dy y PA) 2 = 40) m0 at Elementi matematicke statistike © Populacija ili generalné skup (osnovni skup, statistika masa) je skup £ sa velikim brojem eleme- nata sa nekom zajedni¢kom osobinom koja se za svaki elemenat izrazava odredenim.brojem. © Elementi populacije, skupa B, su statisticke jedinice, a njihova zajednicka osobina je obelesje populacije. Raspodela, disperzija i odstupanje © Za uzorak obima n registrovano je k medusobno razliitih vrednosti obelezja X: a, i= 1,2,...,k) sa odgovarajuéim apsolutnim f; i relativaim w frekvencijama, * Empirijska funkcija mspodele Fi@)= Sows, 2eR * Uzoratka disperzija * Ae 7 z pee s) * Standardno odetupanje: 1 © Relativna frekvencija * Aritmetitha sredina usorka me 1y jas Sous + Popravliena uzoratka disperzija dice \2 TE fies) * Popravijenc standardno odstupanje: VP Ocena parametara 157 fi pojavijivanja dogadaja Au works (ruea---te), (fos ako je 2s noka fod vrednosti obeleaja X za koje se dogadaj A ostwaryje, 8 f;=0.u suprotnom) je ovena paramnetra p (A). ® Ocena By parametra 8 je postojana eko za svako = >0 vati: lim P ((By 6] <) =1. * Ocena By parametra 8 je cenérinana ako vati: © Akosu A = (M1, Xa,...,Xn)i fe = (Xi, Xo, koje vai; P (I < Ia) za parametar @ sa nivoom poverenja 9. MG.) =8. ,Xq) slucajne promentjive koje savise od usorka i 2a , P(h, < 8, onda se slueajni interval [, 1s] naziva interval poverenja* Operacija dutine nu _nepraznom skupa S je svako preslikavanje S" — 3. Strukture sa jednom operacijom Ureden par (S.+) je = grapoid ako je (Va,beS)(asb=cE5) © semeigrupa ako je grupoid u kojem vazi ¥a.b.e€ S\((a+b)+e=a (bo) # monoid sko je semigrupa. u Kojo} po- i neutzalni elemenat 3 € S)(vae S)are=era=a) + grupa je monoid u kome svaki eleme- nat ima inverrnit (vac $)(a~"€8) (aea-'=a t4a=e) + komutationa (Abelova) grupa ako je grupa u kojoj vari (¥a,b & S)(aeb = bea). Grupa Grupa je ureden par (S,*) va koji vai © (abe Slarb=ce 8) + (Ya hoe s)(a+t)*c=a+ (bee) © Gee S)(Vae Sfaresesa © (va €$)(Ga"* € S)(asa* = a-'xa =e) © eje newtralni elemenat. operacije * inverani elemenat za a pb aj * Ako se binarna operacija u $ ozmaci sa », onda se umesto (0,2) 4 cpisea+b—o, x0 a,b,c€S. # Algebra ili algebarska struktura je ureden par (8,2), ade je S neprazan skup, a 9 skup svib operacija u $, Strukture sa dve operacije Uredena trojka (S,*,9) (¢ je neutralni clemenal za s) je © prsten ako vazi (5,#) je komutativna grupa (5.2) je polugrupa (¥a,b,e€$)fa0(b+e)~(a08) = (aoe) tela nko vast (5,4) je komutativna grupa (S\ {e}.©) je grupa (€ je neutralni elemenat u (S,*)) (Ya,b,c€ Silas (b +e) = (ae) (a 00) * polje ake vazi (5,4) je komutativna geupa (S\{e}2) je komutativna grupa (¥a,b,c€ S)(a0(b+e) = (aob) *(ao0)) Bulova algebra Bulova algebra je uredtona tetworka (8,0, ") 2a koju vai © (¥ab,c€ S)(a*(b=0) = (axb) ech a0(bo«) = (aod) 00) (a,b € S)(a+b=bsadacd=boa) © (¥a,b, c€S)(a0 (bec) =(a0b) + (acc) Aae(bo c)= (asd) o(aed) © WES)(31E5)(VacS){a+0=0+a=0AacI=10a=0) . (Wae S)(a ¥a'=1Aaca =0) Gréki alfabet ° Aa alfa . Ny ni «BS beta © Be ksi Py gama * Oo — omikron © AS delta © Un pi © Be epsilon © Pp v0 © 26 ata © Eo sigma oe Hn ota ©Tr tau © 080 tote © Ye ipsilon Te jota + foe fi «Ke kapa oXy hi © AX lambda 20d ps . Mp mi © Mw omegaALGEBRA SKUPOVA 4 Stup Predstojone shape Kodi srdeica Prazon sup Jednaos shupove, Podshup Univeral sp Komplerentskupo sj skapove Pesek skupovo Roatan Siti rcika spova Disjunkeiskopovi Foti hypo Foti sap erin proto Vote esbie ope sa skopovina eocie oloci eolene | porte Nase ohiralence i fako kup Ureden skup Invern tla Kompozicie waa FUNKCUE 6 Dome, kodonen i rf fukcie Ski, ire bekcia Nek spec anki Indore unk ordinal bo skupa REALNI BROJEVI 7, Pie Uden pole Xompleto vteno plo Relacie Negrin je Tihotonija Csobie retenog pla Aryans nepraog pisos $ueenog pla F Supremum skupa infu shape Fase asm tomglenest Pid be Notenatik india i bien Reconca boei rind oer Cina veh stops ido soma Dimon bo Dena ois Maksinum ini Apsluna weno Osobine opsolvine wednost Koosdinateprova Pil’ oe Vata re Sigume ce Grete fink Stepen Ariat kven Racine imeioca Logos Propoiananos oti pesek edie Protenin i promi oon Robot Noto Koon ot Slokenikamomi ron Negro vlarsvonie Roconlialgebork rx Agebns nak Cel ogebrski ronal’ az nih ‘ransfornads KOMPLEKSNI BROJEV] 12 Normal bik kalkstog ta stone opera so konpleksin bojaina Aoniugoran bo Stepen i karen kompaksaog Boj atl koplksnog ja Plane koainate Tigosomeis oli ompletsog boa POLINOMIJEDNE = PROMENLIIVE 13 ‘mata vestuke sum ‘Ozriok vdestukog prainoda Polnon Apebask jana Videstruke nule sna iv algebie etre formule Wadia jhodina NIZOVI| REDOVI 4 Nie Lodlowonje niza Piet zoe Honionost genio Kowergencia Noke teoreme o nizevirna ‘itmeticki nz Geometriisk nig Redovi TROUGAO 16 Sindnia inj rougla ‘Tediinoliija trough Simerala ula rug Vin righ Simatla stance rouga Podudorost ‘Slitnast lznovanj laments potnalog aug Sinasno,knsinosa isle leone (sil formule Froveug teugao Jednakostonin rougao CETVOROUGAO 18 Parllgron Romb Provougaonik Kvadrat Tropez enorougoo ‘Tetvni etvorougon ‘Tongentni éetvorougao, MNOGOUGAO | KRUZNICA 9 ‘hnagougao frvion mragoageo Provilni mnogaugli Audi Peto ate Isto oda Knutni prsten POLIEDRI | OBRTNA TELA 20 Poliedri Priam Prevougporllpped Kocka Piromide: Tubena iromida Prowl poids Obrtna tela {opto Pravi valiak Frow up ‘Sferni svod i odseéak Fra rable kup TRIGONOMETRUA. 2 Tigonomeisko keen stom dente Srofeie va psi odont Tok po oanina ‘Adiciona formule Neke weenatngononetisth funk Tiorsfomacie Fonkcia host ula poovne ul ati formule ANALITICKA GEOMETRUA URAYNI 2 Toika Poa hugo Jednacine prove Vem imedv zh bla jedan pve Uslov porollost pron Uslov normalnastarvih Phase prow Ugor amet prov Raslare puro poh Jodrazine provi koje prolaze lavz tacky Rasta oe of prove Kut Tongenta knufniceANALITICKA GEOMETRIJA. U PROSTORU 24 ‘Usmerene dati Voktor Sabine hima eke Fravilo trougla ut eo Supe vekioh sy Fro parldogta Obie sobinja koa Oiuzimarj leo ‘Nnatonje vektora solarom {olivia tlre ‘Uineotna kombinocia vektor ‘Intenzitet i ort vektora Shalom rained ‘Ugao izmedu dva nenula vektora Onogoraas veka Vektorski proizved vektore bine vets pind ‘MeSaviti vektorski proizvod Tatko ‘Obi jednatne prove Jednotino prove kine dve tthe Rosoine roe of prove Rostojane i ugoo izmad dhe eporalalee pre Jednotine rovni foster of ri Upao izmedu dve ravni ‘Upao izmedu prove i rovni Fraren oi REALNE FUNKCUE REALNE PROMENUIIVE 27 Oe pov Daren — Onvornaokalina tke Alger funkjo Gioia Aver fuokia Slotra frkco Foros i sities! Fesindenos Openteos onatoast Noksinum Annum femur Freon tka ootsnestikonkaest Aomerenci i norticrost Frege rai wednos unk eso ie goin want Osnone even Nike vie grieved fosa sinpiio Verklo sina ozo esimita pei anki Oso poi Unfmea pedo shine nsdn funkja \eza neds npeidnast grriéiewelneti DIFERENCUJALNI RACUN 30 Pri nod Tablica izvada elementanih funkcjo Prova diereciaio laodi veg redo Csobiedfesncblhh rks Osnovne teoreme tiferendalnog roiuna Rolava teorema Lagrentoua teorema Kode feoea Tejlorova i Maklorenova formula ‘Monotonast | x Kons ikorkomost {siteriumikonveksnosti ficenuni Potrebon uslov 2a postojanje ekstremwma,. voli ul apse elena Prevojne tock Potredon usiov za postojonie 5 prevojnetocke Devo vv a pastania prevojne rocke Jednting tongene {normale no ri tno funk zat prone Numerigia ciferencronje INTEGRALNI RACUN 33 Odreden ited Sune Doibua Kater Rimonaeitegbist Geometisi itepeacin Usobineodedeng ilegila Taree o sro edna Node intel Priitina fork Tabliconeodredenin integrolo (obine neeredong integra Phila inepocio Sena prmenih hiutnLjbricor torr Smee pramenih Dra oka hive Frofarone pone rogue Dekntove kotinte folome kooinae Poirina | zmpemina ort tla Numi intpracio NUMERICKI | GRAFICKI PRIKAZI FUNKCHJA 36 Stepene funk Lineomefunkia Auciina fk Stepeno funkcio Espanol Funke Logoritomsk funkeja Tigonotesse Fue lnvernehigonortiskefnkse tiperboliene funtie ELEMENTI KOMBINATORIKE 39 Faktori bnomn loeiien inom formula Kombat pin sume Kombinatmi pin prinede Vora Kee Weve Parrnutodie Fombiocjo ke Kase LINEARNA ALGEBRA 40 ett prstort Determinane drug ede Determinants reg redo Sarusoreprovlo sabi deteminante Noice Avodratno matrica Transpenovane main . Jednkost ation ule atin jdioa mtn Prize sala i mati ‘Sobiranje i oducimonje matica Nnofese motiea eke osabine sobianja i mncZenja rnatica Dsteminante matice not kako ‘vera matiea Sistemi nei edna Soglasan i pofveéon sis volt sistem romava provi VEROVATNOCA, | STATISTIKA 42 Ageia dogo sbi degedja Verowatnode slufjnh dogodaja Frekvencia dagadoje Telia feo dogoioa Osnomne svojstva verovatade Ura verinata ‘Bajesova i formule totolne veravotnade ‘Sluéajne promenive Funk suede vnvonota ‘Sluéajna aramentjve apscuino neprekidnog tipo Avo gustine ospodele verovatnace ‘Matematicko ofekivonie Binorn (Berwin) zakon Pousonow zokan, Noxon (Gausoy)zokon Stordardne normalaa dstibucio ‘lernenti motemotickestotisike Rospadela, disparzia i odstupanje Oren poroero ALGEBARSKE STRUKTURE 45 Shute sa jnomoperacom Shute sa de apr Grupo Bulo olgobo Gide oeee ee eire Omer en nee ee) Maric ited aC ed MATEMATICKE FORMULE sadrée kratak, jasan i precizan pregled relevantnih Re Cie cneocnncumcekcucmt crewed eee MATEMATICKE FORMULE pokrivaju OCI cet See BN rte tt tr Orne ieee aie a *Funkcije *Analiticku geometriju u prostoru *Realne brojeve See enn ieee late aceite Colney Lea ake) Ao *Diferencijalni raéun Sener cee ct es *Integralni raéun *Nizove i redove *Numeri¢ki i grafi¢ki prikaz funkcija Ser aR ont Ineo *Linearnu algebru OM irereloLite slate dala) Oe cenel eee MeL) ee eRe Tame) *Algebarske strukture MATEMATICKE FORMULE swaku oblast prikazuju kao samostalnu celinu, svojevrsni repetitorijum, uglavnom na jednoj ili dve stranice koje se mogu istovremeno Pees mm Oe ee Merk eel en ana Toe een eee ee ee een CR a nec nicl cence ene ait ra a RT Iu) inai- Wi cer ters oa Zoe MeNis tune tene@ emery (Crate) st hae Cm an Coral Ch Lo cara eos eee ca Peer en id eo Sree carey RCC MUON cet Tet eR Cel eco Creu vey ey ee are ey ee ee ee ee ee i i re deter