POSLANSTVO AHILEJU.

MOLBE
Agamemnon gubi hrabrost. Ozbiljio predlae stareinama Ahejaca da odustanu od
opsade Troje. Uveu, tome predlogu odluno se protive Diomed i starina Nestor.
Ovaj, na veeri u Agamemnonovomatoru, savetuje da poslanstvo poe Ahileju.
Moda e ga smiriti i dovesti u bojne redove. Agamemnon jespreman da vrati
Ahileju Brisejidu i dadne bogate darove. U poslanstvo polaze Odisej, Fenik i Ajant,
sinTelamonov. Ahilej ih ljubazno doeka. Posle obeda poslanici nagovaraju Ahileja da se odljuti.
Ali Ahilej naOdisejsv diplomatski govor uzvraa pretnjom da e otploviti u domovinu.
Onda ga nagovara i Fenik,njegov uitelj. Ajant ini isto, vojniki odseno i kratko.
Ahilej kae da e se latiti oruja tek kada Trojanciprodru do brodovlja njegovih
Mirmidonaca. Fenik ostaje da zanoi u Ahilejevom atoru. Odisej i Ajant sevraaju i
prenose ostalim Ahejcima Ahilejevu poruku. Zavlada strah; samo Diomed hrabri
drugove
Dva odlomka iz devetog pevanja otkrie nam vetinu pesnika Ilijade u sastavljanju
beseda primerenih naravima govornika. Prvi govor je otra replika Ahileja na rei
Odisejeve. Drugi odlomak, izbesede Fenika, Ahilejevog uitelja, sadri priu o
Meleagru, o kojoj je bilo rei u naem predgovoru.
Tebe othranih junaka, Ahileju podobni bogu,od srca volei tebe, jer nisi hteo sa drugimni u
gozbovanje ii ni u kui jesti, dok ja tenisam na kolena metn'o i komad ti odrez'o
mesapa te nahranio tako i potom ti pruio vina.Dosta si puta meni na grudma
pomoio ruhoprolivi vino iz usta jer nespretan bee k'o dete.Tako se za te mnogo
utrudih i namuih mnogo,mislei kako meni potomstva ne dae bozi,te ja tebe posinih,
Ahileju podobni bogu,da bi ti mene jednom od sramotne branio bede.Ali ponosno
srce, Ahileju, svladaj, jer tebitvrdo ne prilii srce; i sami se bogovi moguganut', u
kojih su vee ast, vrlina i snaga.I njih gledaju ljudi da mirisnim okrenu
kadom,molbama tihim, rtvom levanicom i da dimom od rtvimole' se kad ko
prestupi to i sagrei togod.Jer su i Molitve hrome, a erke su velikom Divu,obraz
im se naroz'o i razroko oima glede,brino koraaju one ozadi iza Grehote.A Grehota
je jaka, hitronoga, ume dalekoMolitve sve pretei i najpre po celome svetunanose
ljudma tetu, a one vidaju za njom.I k'o Divove erke, kad njemu prilaze, asti,tome
pomau mnogo i molitve njegove uju ko ih pak rine od sebe i uporno uzmie od
njih,onda Molitve odu ka Divu i njemu se molstoga da prati Grehota dok oteen ne
plati kaznu.Zato, Ahileju, i ti uini erkama Divapotu, koja i drugim junacima okree
srce!Da ti darova ne daje i jo ne obrie drugih Atrejev sinak, nego u estokoj ostaje
srdnji,ne bih ja te poziv'o od gnjeva da prestaje svojegi da brani Argejce, ma
kol'ko im potreban bio,al' on mnogo ti daje sad odmah i obrie jote,posl'o je
najbolje tebi junake neka te mole,on ih iz ahejske izbra iz vojske, koji su
samomnajdrai tebi; nemoj pogrdit' im rei ni puta,tebi pak zamerke nema to
dosad si goreo gnjevom!uli smo i za slavu junaka iz starih vremena,kada je kojega
od njih savladala estoka srdnja,al' su se darima oni i reima stiati mogli Takva se
primera seam odavno, a ne od jue,pa u vam kako je bilo svima drugarima rei.
Smeoni borci Etolci s Kuretima bitku su biliokolo Kalidona, i jedni ubijahu druge.Dragi
svoj Kalidon Etolci branjahu tada.a grad razoriti Kureti uahu silno.Onima Artemida
zlatotrona nevolju posla,srdita to joj Enej u gradini nije prikaz'oetvene rtve, dok
drugi stovolovke dobie bozi,samo ne prikaza njoj, toj erci velikog Diva,zaboravom
ili nepanjom; al' sagrei vrlo. Ona, streljaica roda boanskog, ljuta veomavepra
poalje zato belozubog, zverku s planinekoji je po navici svojoj Eneju gradinu

har'o:mnoga je visoka debla po zemlji stubokom povalj'ozajedno s korenjem samim i

mnoge procvetale voke.NJega naposletku ubi Enejev sin Meleagarskupivi lovce i
lovne pse iz mnogih gradova, jer malina smrtnika savladati ne bi ga mogla,tolik je
bio i mnoge u bolni uvalio plamen.Boginja oko njega graju i guvu zametne
bunu,oko veprove glave i njegove runjave koe,izmeu divljih Kureta i Etolaca
junakaDokle je Areju drag Meleagar bio u borbi,zlo je u Kuretima bilo, te vie
nemahu snageizvan bedema ostat', i ako ih bejae mnogo;ali kad osvoji gnjev
Meleagra tono u grudmanagoni srce da plane junaku, i ako je mudar,onda Meleagar ljutit
na svoju majku Altajuostane kod Kleopatre verenice prelepe ljube,koju Euenova
erka Marpesa gleanja lepihs Idejom rodila bee, to od zemljohodnih ljudinajjai
bee, te luk svoj na gospoda nategnu FebaApolona radi verenice gleanja lepih.U
kui otac nju i gospoa majka zvali su tadaimenom Alkiona, jer mati je imala
njenanekad veoma tunu sudbinu alkion-ptice,te je plakala, jer je Apolon ugrabi
strelac Kraj Kleopatre legne srdobonu gutaju' jarostMeleagar srdit zbog kletava
matere svoje,koja za bratom ale' ubijenim bogove mnogomoljae, pestima zemlju
mnogohranu bila je mnogozovu' Aida i s njime strahovitu Persefonejuklee' na
kolenima a grudi joj kvaahu suze da joj pogubi sina; a nju iz Ereba ujeona po
mraku to hodi Erinija tvrdoga srca.Okolo vrata zahui huka i tutanj Kuretakada su kule
stali da gaaju. - Etolski starcidou molit' junaka i najuglednije slahurece da u
pomo hiti, veliki obreknu dar mu:gde je najrodnija zemlja u kraju Kalidona
dragogonde mu nuahu neka imanje izbere lepood jutara pedeset, polovina da je za
lozu,druga polovina da je oranica ista, bez dbunja Mnogo moljae njega starina
atlija Enejpoto je na prag stao sinovlje visoke sobe,kucne na sloena vrata i
molbama sina saleti:ivo ga moljahu sestre i sama gospoa majka,ali se on jo vie
ustez'o; drugari ga mnogomoljahu, koji mu behu i drai i verniji od svih,al' mu ne
mogoe ni tim u grudima ganuti srcesve dok strelica roj ne poe na sobu da
pada;ve su se na kule peli Kureti i hteli zapalit'veliki grad. Lepopasa tad
Meleagrova ljubastane plaui molit' i sve mu spomene jadeto e imati narod kad
grad mu osvojen budeborce svud smiu, a grad im ve obre poar u pep'o,ene
niskopase vee i decu dumani vode.NJemu se smiluje srce kad uje nevolje
takve,te on oruje na se navue sjajno i krene.Tako je on Etolcima teke odbijao
asesvojim podstaknut srcem; no ljupkih mnogih darovane dae njemu Etolci; al'
opet je bedu spreav'o.Ti mi, dragiu, nemoj u dui misliti tako,neka te demon na to ne
nagna! Tee bi bilobraniti lae kada ve gore! Po darove doi,i Ahejci e tebi k'o bogu
odavati potu.Ako li bez darova u bitku vojskogubnu krene,nee jednaku ast
uivat', ma odbio bitku.
Stalni motivi i mehanika sredstva improvizacije esto se javljaju u uvodima
junakih pesama, jer je teko poeti pesmu s nogu, a jo je tee poeti je lepo.
irom sveta epska pesma rado uzimastereotipne poetke i govori o junacima koji
polaze na put (Pojezdie do dva pobratima...") ili o snu kojipredskazuje dogaaje
prikazane u pesmi (Sanak snila Ivanova majka..."). Bezimeni narodni peva
ovimmotivima ne poklanja gotovo nikakvu posebnu palju. Slue mu samo da pone
sa pevanjem i on ih nepovezuje dublje sa tokom izlaganja. Pesnik Ilijade, meutim,
ne zadovoljava se takvim mehanikimpostupkom. Bogovi alju zapovedniku ahejske vojske
pod Trojom san, ali varljiv, u elji da pokrenuratnike u nove bojeve. Motiv prorokog sna
dat je ovde u osobenom vidu, sledi posle prvoga pevanja ukome je obrazloen
Ahilejev gnev i slui pesniku da prikae sloenu Agamemnonovu linost. Jer,
iakoAgamemnon san shvata kao predskazanje, on postupa veoma udno. Saziva
skuptinu da iskua vojsku ikazuje da je reio da se vrati u domovinu. Likovi ahejskih

junaka, naroito lik razboritog Odiseja, stupajuivi pred nae oi, a u vojsci dolazi do
uzbune. Drevni i opti motiv epskog uvoda pesnik Ilijade jeoslobodio
konvencionalnosti i izgradio ga je originalno, pretvarajui ga u nosioca veoma line i
rafinovaneumetnostU novogrkoj i naoj narodnoj pesmi omiljen je u uvodima motiv
prorokog leta zlokobnih ptica(Poleela dva vrana gavrana..."), u ruskoj i naoj motiv gozbe i
goenja (Vino piju...", Slavu slavi..."),dok se u epici mnogih naroda javlja motiv
iznenadnog gosta koji donosi neku vest i tako pokree akciju inaraciju pesme.
Uzmimo poetak nae pesme Marko Kraljevi i dvanaest Arapa, gde je spoj
motivagoenja i iznenadnog dolaska naroito dramatian stoga to je miru i
uivanjima Markovog odmorasuprotstavljena uznemirenost i nevolja devojke koja je
sama rtva dogaaja