Putujua pozorita u Srbiji od XIX veka do danas

U Muzeju pozorine umetnosti Srbije u ponedeljak 29. septembra u 19h

bie otvorena izloba "PUTUJUA POZORITA U SRBIJI OD DRUGE
POLOVINE XIX VEKA DO 1945." autora mr Aleksandra Miloevi (vii
kustos), a pored njega uestvuju teatrolozi dr Vesna Krmar i dr Zoran T.
Jovanovi. Odlomke ita glumac Milan Caci Mihailovi.

Od druge polovine XIX veka u Srbiji su nastajala putujua pozorita, peake trupe,
letei teatri, putujue druine koje su okupljale zaljubljenike u pozorinu umetnost,
imajui veliki prosvetno-kulturni, nacionalni i umetniki znaaj u razvoju naeg naroda.
Takoe, vana uloga bila je u negovanju i stvaranju mladih glumakih snaga za velika
profesionalna pozorita.To je bilo vreme kada je odlazak u putujua pozorita znailo biti
odmetnik od postojeeg patrijarhalnog ivota. Putujui glumci su bili ponosni, gordi ergari

koji su zaraivali tek za opstanak, skromnu rekvizitu i dekor. Nastupali su najee u

lokalnim kafanama, uz glasno naruivanje pia i hrane tokom predstava. Siromatvo
putujuih pozorita je postavljalo uslove rada vie nego zahtevi komada. Dotrajale i esto
krpljene kulise ipak su vaile za ozbiljan kapital putujuih trupa, koji je esto bio zalog za
neplaenu sobu, hranu i pie. Kostimi su bili improvizovani likovi su tumaeni u onome
to je svako ponaosob od glumaca posedovao ili, uz srene okolnosti, pozamljivao ili
dobijao na poklon od metana.
Neka od najpoznatijih su bila putujua pozorita Paje Stepia, Laze Popovia, Fotija Iliia,
ora Pelea, Mihaila Dimia, Mihaila Peia, ure Protia, Mihaila Lazia-Strica, Svetislava
Dinulovia, Nikole-Bate Simia, Milivoja Barbaria, Miloa Hadi-Dinia, Milivoja Stojkovia,
Mihaila-Ere Markovia, Jevte Duanovia, Mihaila Lazia -ika, Duana Topalovia,
Dimitrija Nilia, Petra Krstonoia, Duana ivotia, Isaija Jokia, Koste Delinija.
U periodu izmeu dva rata (1918-1941) brojne putujue druine su prestajale s radom,
usled nepovoljnih drutveno-politikih i ekonomskih uslova, kao i osnivanja banovinskih
pozorita 1930. koja su im esto zabranjivala da nastupaju na njihovim teritorijama. Uz sve
uobiajene tekoe, putujua pozorita su bila zaduena raznim taksama (poreskim,
kontrolnim, banovinskim, gradskim) primorani da igraju predstave sa besplatnim ulazom ili
dobrovoljnim prilogom, skupljajui na kraju veeri baki.
Ne zaboravljajui njihov znaaj, u novije doba im je, na inicijativu dr Milenka Misailovia,
teatrologa, odata poast podizanjem spomen-obeleja 1988. Vajar Jovo Petijevi je u
Skadarliji podigao spomenik besmrtnom putujuem glumcu, koji je ujedno poziv na ivu
scenu na kojoj bi se stalno podsealo na zaetnike pozorinog ivota.