-

Poznato je da se mladi umetnici u Srbiji susreu sa raznim preprekama, pa mi kai

koje su to prepreke sa kojima si se ti kao mladi reiser susretao u ovoj zemlji?

Mislim da bih mogao da ih sistematizujem u leksikon. Pored onih o kojima umetnici (ne)rado
priaju (materijalni temelji rada, afinitet publike i kritiara) iznenadilo me je otkrie da su
zapravo nekvalitetno usvojeni pristup svom pozivu i principima udruivanja u kreativnom
radu moda i vei problemi.
Jednostavno, generacija za generacijom ui se da je posao beivotni ritual, umetnost
magla, mo privilegija. Veruje se da je prevara - inovacija, integritet za naivne, a hijerarhija
za zapadnjake. Prisutna je i zabluda da je profesionalna etika mazohistika ruevina nekih
davno prolih vremena. Previa se da je ona zapravo odraz potovanja prema sopstvenom
vremenu i delu. Voleo bih da se ljudi malo vie na zapad ugledaju po pitanju organizacije i
udruivanja. Ne verujem da je stihija jedinstvena srpska vrednost bez koje nema lepote
ivljenja. Naprotiv.
to se tie spoljanjih, makro-prepreka primetio bih da je nedostupnost kvalitetnih
distribucionih kanala razlog zbog kojeg zdrava strast i meritokratija ne mogu da dou do
izraaja. ak i meu liberalnim kapitalistima smatralo se da je neukusno da se umetnici
novano ne podravaju. U odsustvu takvih vrednosti i dravnih sistema koji bi negovali neto
uzvienije od materijalizma umetnici mogu samo da pozovu publiku da presudi njihovim
vizijama. Ranije je aka velikih firmi stajala izmeu umetnika i publike. Danas tu slobodu
zakopava sveprisutni haos i zapreenost elementarnih preduslova privreivanja.
Pre nekoliko decenija proseni filmadija bi brinuo o traci, tehnici i blagoslovu birokrata.
Danas on brine o nalaenju ikakvog posla i zdravlju dok su mu relevantni monici nepoznati
i nedokuivi. Pre nekoliko vekova svi su svakodnevno iveli u senci svojih gospodara. Danas
su oni veini tolika nepoznanica da imamo osnova da se pitamo da li oni i postoje.
-

Ako priamo o reiji, filmska ili pozorina reija?

Za mene je filmska. Pozorina je najbolja za reditelje kojima najvie stoji da unutar stalne
postave dobro poznatih glumaca i institucije sa tradicijom trae teksturu likova koje sa
glumcima grade. Moje pristup filmskoj reiji jeste paljivo modelovanje svakog trenutka kako
bi sva audio-vizuelna sredstva proizvela doivljaj koji e generacijama publike pruiti neto
jedinstveno.
Filmska reija je avantura u kojoj se svakom projektu pristupa od nule. Gotovo uvek se radi sa
drugim ljudima na drugaijim izazovima sa drugaijim sredstvima i drugaijim ciljem. To po
sebi moe da postupak ini konfuznijim ali zato je re o avanturi s kojom se malo ta da
porediti. Snimanje veine filmova je neretko doivljaj uzbudljiviji od njihovog sadraja. Ono
namee poimanje vremena i ivota koje je toliko intenzivno da povratak u normalan ivot
deluje dezorijentiue kao prestanak gravitacione sile. Uostalom malo ta moe da se poredi
sa aha trenutkom na licima saradnika u post-produkciji kada postane oigledno zato ste bili
tvrdoglavi mesecima oko detalja koji drugima nisu bili jasni.

Da li je reija sve ono to tebe opisuje ili je Nikola Avramov neko ko nije usko vezan
za tu vrstu umetnosti?

Reiser mora da zna od svega po nita, kako ree jedan mentor. Provevi tri decenije kao
veiti poetnik mislim da ve mogu da se pohvalim irokim dijapazonom hobija i oblasti u
koje sam zakoraio.
-

Koja su tvoja dosadanja ostvarenja?

Reirao sam 24 studentska i kratkometrana filma i jedan srednji metar, kao i 7

dokumentaraca. Ovo je u senci brojnih zapoetih dela meu kojima se nekoliko ambicioznih
blii svojim prvim jasnim formama.
-

Kae da neke projekte nisi uspeo da ostvari, koji su razlozi za neuspeh te vrste?

Najlake je i najpogrenije okriviti spoljne razloge. Tako da u rei da su moji pravi razlozi
zablude. Zablude u proceni kada i kako se emu posvetiti, zablude u preraspodeli resursa,
zablude u odnosima prema saradnicima. Moda najopasnije zablude su one naizgled nevine,
koje proizilaze iz idealizma ili obaziranja na to kako bi stvari trebalo da funkcioniu. Ako bi
me mlai entuzijasti pitali za savete kojima bi zaobili skupu cenu neuspeha rekao bih im da
pravo stvaranje zaista zahteva od njih da paljivo gaje sve zamislive kvalitete. Umetnost je
bespotedna arena u kojoj e se suoiti sa svime u sebi.
-

Da li je reija ono to si mislio da e biti kada si upisao studije?

Intenzivnija je nego to sam ak i ja oekivao. Nakon gimnazije nisam mogao da zamislim da

stanem samouvereno i spremno pred nekog monog i da mrtav ozbiljan traim da uloi
milione u neto to je ipak moja fantazija. Kao i mnogi drugi u mojoj generaciji, upisao sam
najpre elektrotehniku samo zato to sam verovao da donosi stabilnu i uglednu egzistenciju.
Iskustvo koje sam u potonjim godinama sakupio bilo je presudno da prelomim i odvaim se
na usmerenje ka ovom veoma zahtevnom pozivu. Vreme je pokazalo da je reija uvek kruna
svih vetina i talenata koje imamo.
-

Da li u Srbiji postoji mesto gde se mogu plasirati kvalitetne ideje i projekte bez lobija,
interesa i "mecena" i veza? Da li su institucije hermetiki zatvorene i zato?

Ako postoje gotovo niko za njih ne zna. Samo ja znam za gomilu projekata i sjajnih talenata
koji sede i raju, besposleni ili nagrieni neuspesima. Moji skicirani projekti zaposlili bi
dvadesetak ljudi na barem tridesetak godina, doneli na scenu poneku inovaciju, i obogatili i
finansijere i Srbiju. Meutim, to zaista ne vredi nita bez brojnih preduslova.
Uslovljenost mecenama i kontaktima je prirodna za projekte koji su skupi. Ovo je datost od
nastanka civilizacije.
Voleo bih da od klanova prerastemo u umetniko pleme, ako ve ne i umetniku naciju.
Radim ta mogu da tome doprinesem.
-

Koliko kota umetnost u Srbiji i da li je novac jedini problem, ili je tako lake
predstaviti situaciju?
Kada bi samo prepreka bilo manje verujem da bi umetnost (i) finansijski obogaivala Srbiju.
Pored finansijske cene bojim se da kota i na mnoge druge naine. Za poetak ipak ivimo

u preteno materijalistikom drutvu. Ako neko hoe da neto ozbiljno uradi sa umetnou
bolje mu je da se ugleda na uspene velikane iz svih oblasti i ono zajedniko u njihovom
iskustvu.
Pametni i motivisani ljudi udrueni oko zajednike vizije mogu zaista mnogo.
- Od koga si uio i kome si se divio?
Mentori na koje sam nabasavao nisu imali veze sa filmom. Sa izuzetkom Milana Nikolia.
Lekcije koje sam od njega sluao samo jedno leto krile su mi put godinama.
Prvi ovek koji me je prihvatio kao uenika ivota objasnio mi je kako je ovek duan da ini
dobro i u trenutku zaboravi da je to uradio, kako ne bi oboleo od sujete. Imao sam
zadovoljstvo da zasluim panju i strpljenje vie bogatih linosti iji dometi su javnosti
nepoznati, ako ne i nesagledivi. Ovo me je uilo tome da od ljudi uvek oekujem iznenaenja.
O naraciji sam, ispostavilo se, dosta nauio iz igara raznih formi i anrova. Isto kao to brojni
biseri meu kreativcima nalaze razne ventile za svoje talente u vidu rada na reklamama, tre
filmskim projektima isto tako mnogi e pribei pravljenju igara da bi priutili zadovoljstvo
kreacije. U igre se ve uveliko ulae toliko inspiracije, truda i ozbiljne promisli da im je sada
potrebna samo tradicija da bi se ustoliile kao umetnost. Ne vidim zato bi se Kristofer Tejlor
ili Ken Levin, recimo, stideli pred veinom reditelja da priaju o umeu pripovedanja.
Divio sam se rediteljskom talentu Tima Bartona, Kazuhira Furuhaija, Dosa Vidona, Timura
Bekmambetova, iniira Vatanabea, ike Mitrovia, Kristofera Nolana, Fjodora Bondaruka i
dugom nizu reditelja koji su imali tek jednu-dve prilike da rode dugometrani film.
Stimulisali su me nazori Platona, Kakuza Okakure, Ilje Glazunova, Svetislava Boia, Alvina
Toflera, Dragoa Kalajia, Velimira Abramovia.
Moram da priznam da je muzika Dona Vilijamsa, Lenija Mura, Bila Kontija, Joko Kano i
Dona Berija ostavila dubok trag.
-

Kako je, po tvom miljenju, poela estradizacija umetnike scene u Srbiji i ko je tom
"projektu" kumovao i zato?
Ja mislim da je estradizacija tek jedan od simptoma dubljih problema koji su stariji od
dvadesetak godina tokom kojih je gledamo kako divlja. Verujem da je u osnovi ona posledica
nedovrenosti graenja moderne srpske drave. Pomalo je nezahvalno navoditi imena zato to
verujem da je re o pojavi koja se decenijama iri poput plime. Rekao bih da neki ljudi ovome
kumuju iz neznanja, odsustva svesti o posledicama ili zbog nekih linih nedostataka koji
njima vladaju. Na kraju krajeva nije zaista toliko bitno raspoznati monstrume i oportuniste
od korisnih idiota. Bitna je injenica da, ma ta mi radili mislili i oseali, sutranjica neumitno
dolazi.
- Gde vidi srpsku umetniku scenu za pet godina, a gde vidi sebe i svoj rad u istom
vremenskom periodu?
To zavisi od toga gde je Srbija za pet godina. Bez nekog velikog preokreta, vidim je kao
urueniju i raznovrsniju. Neki umetnici misle da im je mera uspeha hermetinost dela. Nekim
ljudima se svia status i ugled umetnika tako da se late svih vidova neukusa da bi uzurpirali
poloaj ija sutina ih ne zanima. Ove pojave ne verujem da imaju veliku perspektivu. Srbija
je siromanija svet je siromaniji i manji. U epohi ogromne ponude, gde hiljade
pretendenata prodaju male ideje mogli bismo videti da kreativci iz nude ponu da se trude
da ponude neto vie prezasienoj publici.
Ja bih voleo da vidim da se Srbija oslobodi uverenja da su propast i patnja inherentno
srpski. Kada trezveno posmatramo stvari to uostalom nije nimalo tano. Sve ta nas
odvaja od ivota u divljini, sve ta nas odvaja od kolonijalnog ropstva ovih ili onih tuina
sve je to nekim kvalitetima neko pre nas izgradio.

Uostalom, sve ta ja ikad jesam uradio po pravilu je bilo nemogue. Tako da znam da se
stvarnost ne obazire na realizam.