2

A A

, ,

1/2015

2015.

1 359

 . 32. 61. (. . 124/2012 14/2015,

: ), 2.
(.
. 29/2013), 404-02-14/2/201305 4. 2015. o 404-0214/3/2013-05 4. 2015. , :


AT , ,
1/2015
:

I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
XIII
XIV
XV
X VI
X VII

. 75.
76.

e



. 75. 2.

2 359

I
1.
: , .
: , 2
: www.mos.gov.rs.
2.
,
.
3.
1/2015 ,
, , :45212225-9 .
4.
j 1/2015 262.905.833,00 .
5.
.
6. : , .., e - mail :
sladjana.savic@mos.gov.rs , ., e-mail :
zaklina.gostiljac@mos.gov.rs.

II
1.
1.1. 1/2015 , ,
.
1.2. :
o - , 1;
o
, 1.1
o , 1.1.1 ;
o , 1.1.1 ;
o , 1.1.2;
o , , 2;
o ,
2.1;
o , 3;
o , 3.1;
( )
o , 4;
o , 4.1;
o , 5;
o , 6 ;
o , 7.
3 359

 10,00 12,00
, '''', , 15,
116,
, . 011/3222-715,
,
.

('' '' . 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13,
50/13, 98/13, 132/14 145/14), ,
('' ''
. 29/11) ,
.
1.3.
.
III . 75. 76.

1. . 75. 76.

1.1.

.
75. , :
1) ,
(. 75. . 1. . 1) );
2)
,
, ,
, (. 75. . 1. . 2)
);
3) ,
(. 75. . 1. . 3) );
4) ,

(. 75. . 1. . 4) );
5)
,
, ,
(. 75. . 2. ).

1.2.

.
76. , :
1.2.1. , . 76.
2. , :

4 359

1) :
- (2012, 2013. 2014.)
300.000.000,00 2014.
3 ;
- (2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013
2014.), - ,
,
600.000.000,00 -,
100.000.000,00 -;

2) :
- 40 ()
4 ()
e 410 / 411 / 400 / 401 / 430 /
450, -, a
.
- ,
, :
-

.. . ......... 410 411............ 1

... ............. 400 401.......... 1
... ............ 430......................... 1
... .......... 450 453...........1

- :

10.......................... 1.
- ..........................................1.
................................. 1.
.......... ... 1.

10,00 12,00
, '''', , 15,
116,
, . 011/3222-715,
,
.

10. 2015.
15. 2015. ,

( , , ,
, , ).

. ,
011/3222-715, 1/2015, , ,
: 15, ,
5 359

 .
.
11

33, .
:
, : 011/32 01 939 011/32 03 313.
1.2.2. , . 76. 3.
, :
- ,
.
1.3. , 80. ,
75. 1. . 1) 4)
1.2.2.
1.4. , ,
75. 1. . 1) 4) ,
, 1.2.2. .
2.
,
:
1) . 75. . 1. . 1) - :
, :
2) . 75. . 1. . 2) - : : 1)
, e
,
,
, ,
,
,
,
. :
,

,
( )

; 2)
,
; 3) ,
-,
,
, ,
(
).
.
: ,
-,
,
, ,
6 359

 , (
).
;
3) . 75. . 1. . 3) - : :
,
,
,
; :
,
,
,
:
.
;
4) . 75. . 1. . 4) - :



.
;
5) O ( , X).
.
,
.
,
:
- 1.2.1. . 76. 2.
- - -, ,
: ,
(2012, 2013. 2014.),
.
- 2014. ,
2014. .

.
,
, :
- ,
,
3 .
- -
3 .

(), :
- -
3 .
,
, ;
6) ,
40 () ,
7 359

 4 ()
410 / 411 / 400 / 401 / 430 /
450, -,
.
7) ''-''
(, 3 -)
,
,

;
8) : 410 411; 400 401; 430; 450 453,

,
: -
''-'' (, 3
-),
- .
9) :
o XIV
o -- XV , ,
, : ,
(
)
-
.

.
8 ()
.
10)
, /

.
11)
- XVII.
- 1.2.2. . 76. 3. :
12) ,
.

75. 1. . 1) 4).
,
40
20 2
.

, .
1.2.2. ,
.
8 359

 ,
75. 1. . 1) 4) .
,
, 1.2.2.
.
,
,
,
.
, , ,
,
.
,
,
.
,
,
.
, ,
, ,
,
.
,

.

, ,
,
.
. 78. 5.,
, ,
. 75. 1, 1) 4). ,
.

IV
1.
.
2.

www.s.gov.rs, .
,
.
.
,
.

9 359

 : ,
2, : ,,
, , , 1/2015 - .
24.
2015. 12,30 .
, , ,
,
. ,
.
.
,
,
.
, .
()
. ,
,
()
.
, ,
.
3. ,
.
, 24. 2015. 13 .
, 2, , .
6, .
4.


. , ,

.
5.
.
6. ,
6.1.
87. 6. ,
,

.
: ,
2, :
, , ,
1/2015-

.
10 359

 ,
.
, .
.
,
.
6.2.
87. 6. ,
.
, :
, 2,
, ::
- , , ,
1/2015-

.

.
.
.
,
.
6.3.
87. 6.
.
,
: , 2,
, :
- , , ,
1/2015-
.
,
.
.
7.
.

, .
(V), ,
, , .
8.
(V)
,
, 50%,
.
,
.
11 359


, .

III ,
.
,
, .
, , ,
.
,
,
.
,
.
9.
.
,

, 81. . 4. . 1) 6)
:
,
,
,

,
,
,
.

III ,
.
.
, , ,
.

.

.
10. ,

10.1. , .
,
, :
- 2015.
198.000.000,00 ,
- 2016. .
,
.
12 359


,
.

.
.
40% .

, .
, ,
.


. 19.
115.
.
10.2.
V- 150
..
.
.
10.3.
.
5 ()
.
,
.
10.4.
60 .
,
.
.
11.

, ,
.

, ,

115. .
,
. .
20% .
.
.
,
92. .
,
.
13 359

12. ,


, , ,
.,

, .

.
,
, .
13. , , ,

I :
I.1. :
, , 60
, 2% -
. :
, ;
;

.
,
.

.
1.2 -
, , ,
,
1.3 -
, , 10%
- 5
.
1.4 -
, , :
5% , 5
.
II
.
,
,
.

3 ( ).
14.
,
14 359

15 359

15.

, ,
e-mail. sladjana.savic@mos.gov.rs zaklina.gostiljac@mos.gov.rs,
, 011/ 311 73 78
, 5
.
3 ()
,

.

, 1/2015.
8
,
.

.

.
20.
.
16.


,
, () ,
( 93. ).

() , ,
,
() , .

.
, .
,
.
17.

,
83. ,
, ,

, : .
15%, ( 10% )
-, 30 ()
.
16 359

 ,
.
18.
,
.
19.


,
.
,
.
20.

,
.
21.
82. ,
:
1) . 23. 25.
2)
3)

4)


, .
.1 2. :
1)
2)

3)
4) ,
5) ,
.
6)
.
7)
,
8) ,
,
.
3. ,

.

17 359

22.
, ,
.
, .
.
, 011/311-73 78
.
, ,
.
,
, 2 .
,
,
7
, .
.
. 108.
. 109. , 10
.


,
.

,
.
o
80.000,00
: 840-742221843-57, : 153, 97 50-016, :
(
), : .
80.000,00
80.000.000
, 0,1 %
80.000.000 .


, 80.000,00 (
)
80.000.000 , 0,1 %
80.000.000 .
. 138. - 167. .
23.

,
113. 1.
, ,
,

18 359


.

, 112. 2. 5) .

19 359

V
________________ __________________ 1/2015 , ,

1)
:
:
:

():
:
(e-mail):
:
:
:

2) :
2.1. :
)
)
)
: ,
, ,

2.2.

20 359

3)
1)

:
:
:
:
:

(
50%):

:

2)

:
:
:
:
:

(
50%):

:

:

, ,
,
.

21 359


1)

:
:
:
:
:

2)

:
:
:
:
:

3)

:
:
:
:
:

:

,
,
, .

22 359

5) : , ,
, 1/2015
- :

-:

- :
-
-
40%

_____________ %
_____________ %
_________________

( 150
)

________

( 5 )

___________

_______

___________

60

:
, ,
.
,

, .

()
( )
()

( )
23 359

VI


,

(CSNU)

-
20%
-

: .

()
( )
()

( )

24 359

VII

________________________________________________________________________________
( )

..

/ /

:
.

()
( )
()

( )

25 359

VIII
88. 1. , ________________________________
[ ], ,
:

.
,
,

, .
: .

()
( )
()

( )

26 359

I
________________________________________________________________________________
( )

O
26. (. .
24/2012 14/2015)

1/2015 , , ,
,
.

_____________,

()
( )
()

( )

: .

.
, .

27 359

X . 75. 2.

75. 2. , :

.............................................................................................................................................
[ ] 1/2015
, , ,
, ,
.

()
( )
()

( )

: ,
.

28 359

XI
________________________________________________________________________________
( )

1/2015
, , , 5 ,

( ),
.

: ,

_____________,

()
( )
()

( )

29 359

XII
:

:
.
.

_____________,

()

( )
()

( )

30 359

XIII
________________________________________________________________________________
( )

..

/
/

:

III, .

_____________,

()
( )
()

( )

31 359

XIV
____________________________________
( )
_____________________________________
()

____________________________________________________ ,

____________________________________________________ ,

_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_________________________________________________________, ( ),
_________________________________ -,
(: ___________________________________________________ -),
____________________ ___ . ___. _____. .

.
: ______________________________, : _________________
_______________________
..

:
.

32 359

XV
O
:
1. ,
, . 2, 105004944, 17693719,
840-1620-21, _____________________ ( :
),
2. -
- , .
15, 102116082, 07093608, 840-19540845-28,
_______________________________ ( : )

3.________________________________, . ____________________,
_________________, ____________________,
__________________________, _________________,
_______________________, __________________________________,
( : )

- _____________________________________,
_______________________, . ____________________________ . ____,
_______________________, __________________, .
_______________________ ______________________;
_____________________________________, _______________________,
. ____________________________ . ____, _______________________,
__________________;
_____________________________________, _______________________,
. ____________________________ . ____, _______________________,
__________________;
_____________________________________, _______________________,
. ____________________________ . ____, _______________________,
__________________,
( : ), ___________________________
:
, ,
, . . . 561 .. 7.
:
- 05 . 351-1158/2015 5. 2015. ,
- 05 . 401-1811/2015 27. 2015. .

33 359

 1.
,
, 1/2015,
1. 2015. ,

, , .
2.

, , ,
, 7202,70 2, . . . 561
.. 7, ...
( . . 2036-13
22.07.2011. ), . . 325-2 03.02.2012.
,
. . 2036-16 27.07.2011.

____ __. ___________ 2015. ,
.
, , , ,
-, , - ,
.
3.
1.
_____________________ , ____________________
-
____________ __._____2015. ,

.
, , ,
,
.


2015. .

.
4.
2015.
198.000.000,00 ,
2016. .
2015. :
40% , _________________ ,
, , 15
.

34 359

 . ___ __. _________ 2015. ,

.
198.000.000,00 2015.
, :
- ,
, , ,
, 30 ,
( 2015. )
- ,
2016. .
2016. ,
2016. , 2016.
,
.
30
.
,
, (
),
,
, .
:
,
,
,
, .
5.
____
(: _____________________) ,
, .
, 8 ()
, .

.
, ,
:

, ;

;
a;
2. .
,
.

, ,
.

35 359


.
6.
:
;
- ,
,
-
( 10%);
,
.
, ,
, ,
, 2 1. .
.
,
, .
,
.
7.
,
1
, .

, .
8.

, , , -
,
.
:

.
,
, ,
;

...
( . . 2036-13
22.07.2011. ), . . 325-2 03.02.2012.

. . 2036-16
27.07.2011.
;
, ,
;

36 359


,
;
,
, ,
;
,
,
,
, ,
-
;
;
;

;

, ;

,
, ,
, , ,

;
, ,

;
,

5
.

.
9.
2. ,
:
,
,
,
.
10.
,
:
;
;
;
, , ;
.

37 359

 11.
10 ,
,
, ,
, ,
.
10 ,

, 10% 5
() ,
, .
,
.
,
, , .

, 5%
5 ,
, .


5 / .
12.

( ),
.
,
.
, .
13.
1. ,
( ,
101/2005)
.

.

, , , , ,
.
.
14.
__ (: ______) ,
.
.

38 359

 ,
, ,
, , .
15.
,
,
, ,
, ,
.
5
,

, ,
.


1. ,
, .
16.
, ,

, .

,
, . ,
.


.
,

,
. ,
, .
17.

__________________________, . ____________________________ .
____, _______________________, __________________,

___________ ______________.
,
, .
,
,
.
,
,

39 359


.
:
.
18.

.
: .
19.
,

.

,
.
,
, .
,
,
10 .

, .


.
115. .
,
,
,
.


.
20.
,
,
,
.



15 .

21.

40 359

 ,
, ,
,
,

.
1.
, .

, , , .
22.
.
15 , ,
. , ,
,
.
.

.
.
,
.
,
,
,
(''
'' . 29/11) .

, ,

. , ,
, .
,
, .
5
, ,
,
.
,
. ,
,
.
, o


.

-
.

41 359


,
.
.
.

.
,
, ,
, .
.

,
, .
.


.
.
.
.


, ,

.

, ,

, ,
, .
,

.
60 .
23.
,

, .
22. 60
.

,
, .
24.
:

42 359

- 10 ,
- ,
;
-
,
;
- .
25.
:
-
;
- ;
- ;
- 10 .
5. ;
-
.
26.
, ,
,
.
,
.

15 .
.
,
, , ,
.
.
27.
- -
,
- ,
- , ,
, ,
(.. 24/2014).
,

, 113. 2. ,

(. , . 29/2011).
-
,
, 7. 05 .
351-4485/2011 16.06.2011. .

43 359


, .
28.
,
,
,
: ,

.
.

.
29.

a .

, ,

-
.
30.

, .

,
,
8 .
,
,
8 ,

, .
,

, .

,
.
31.
,
,
(. ,
. 29/2011).
32.

44 359

 ,
,
,
.
33.
___ __. _______ 2015. .
34.
.
, .
35.
.
36.
7 () , 2 ()
- .

__________________________________

________________________________

__________________________

: ,

,
.

.

45 359

XVI

___________________________________________________________________
( )

1/2015

, ,

_________________ ____________,
,
,
,
, ,
,

,
.


,
.
.
: ,

_____________,

()
( )
()

( )

46 359

XVII

___________________2015. ,
_________________________________________________

, , ,
1/2015

:
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________
___________________________________

________ 2015.

.

____________________________

: .

47 359

1.
-
-
2.

:
;
, -;
-
;
20%;

,

0 () .
0 ()
, .
:
'' ''.

48 359

TEHNIKI OPIS
Uz Glavni arhitektonsko-graevinski projekat ATLETSKE DVORANE,
kasarna "General Jovan Mikovi", Beograd
INVESTITOR:

Ministarstvo odbrane Republike Srbije

PROJEKTNA
ORGANIZACIJA:

CENTROPROJEKT DOO
za proizvodnju, promet i usluge Beograd

Glavni arhitektonsko-graevinski projekat Atletske dvorane u Beogradu raen je na osnovu

Projektnog zadatka i usvojenog Idejnog projekta sa datim izmenama od strane investitora.
U skladu sa Projektnim zadatkom, a zbog dinamike finansiranja, izgradnja e se izvoditi u
dve finansijske faze koje su predstavljene kroz Predmer i predraun radova u svim Glavnim
projektima. U prvoj fazi e se izvesti radovi
odobrenim sredstvima prema Odluci o
rasporedu i korienju sredstava za realizaciju projekata Nacionalnog investicionog plana /
175.000.000,00 dinara sa PDV-om/, pratei redosled tehnologije izgradnje, a tek po zavretku
druge faze kada se kompletiraju svi projektom predvieni radovi objekat e biti zavren.
Prva faza obuhvata pripremne i zemljane radove, izradu armirano-betonske i eline
konstrukcije objekta, kao i sve pripremne radove na ureenju terena, izmetanje Banjikog
potoka i instalaterske razvode ispod podnih ploa /u svemu prema Predmeru i predraunu
radova/.
Druga faza obuhvata ostale graevinsko-zanatske radove, instalaterske radove i ureenje
terena. Radovi u drugoj fazi izgradnje otpoee po obezbeivanju finansijskih sredstava.
Takoe je omogueno da se u budunosti kroz treu fazu gradnje koja nije predmet ovog
projekta izvede sprat na aneksu administracije /ose H-C, 14a-17/ i dogradnja prizemnog dela
uz tehniki blok /ose B-D, 1-1/ bez intervencija u osnovnoj konstrukciji objekta i uz
minimalne izmene u organizaciji prostora.
1. LOKACIJA
Kompleks Atletske dvorane nalazi se u Beogradu, na Banjici, u okviru teritorije kasarne
"General Jovan Mikovi". Nalazi se neposredno uz jedan od tri ulaza u teritoriju kasarne,
ima direktan prilaz iz saobraajnice Bulevar oslobodjenja.
Teren je u padu: u pravcu jug-sever se kree u granicama apsolutnih kota 141.60-135.00, a u
pravcu istok-zapad nagib je ~3%. Za potrebe izgradnje objekta izvedeno je izmetanje
razvodnih ormana postojeeg Velikog vebalita za vezu, izmetanje dela Banjikog potoka u
osovinu poarnog puta i zasecanje karpe terena du granice parcele.
Atletska dvorana se nalazi sa leve june strane pristupnog puta. Objekat je sa tri strane
poploan tako da omoguuje pristup poarnog vozila, a kolsko-peaka saobraajnica se
zavrava asfaltiranom saobraajnicom irine 3.5m sa okretnicom uz zadnju fasadu objekta.
Ispred objekta je manji parking za zaposlene u administraciji kapaciteta 14 mesta.
Sa desne severne strane pristupnog puta nalazi se parking prostor za posetioce kapaciteta 143
parking mesta.
Neposredno uz kompleks Atletske dvorane nalazi se otvoren sportski teren za atletiku ime
se ostvaruje ideja o povezivanju ova dva sadraja koji su u funkciji atletskih sportskih
disciplina.
2. FUNKCIONALNO REENJE

49 359

Atletska dvorana sa pripadajuim administrativno-sportskim sadrajima je objekat spratnosti

P, ukupne bruto povrine 7202.70m, gabarita po osama 114.25x62.00m. Objekat je
funkcionalno prilagoen potrebama buduih korisnika - Vojne akademije i Atletskog saveza
Srbije.
Objekat se sastoji iz nekoliko funkcionalnih celina:
ATLETSKA DVORANA
Dvorana je kapaciteta 1000 gledalaca.
Osnovni sadraj dvorane je fiksna Atletska staza sa etiri ovalne trake, projektovana po
standardima za staze unutar dvorane duine 200m, u ijem sredinjem delu su staza za tranje
na 50 i 60m sa osam traka, i etiri borilita /za skok s motkom, skok u dalj-troskok, skok u vis
i bacanje kugle/.
Predvidjena su dva magacinska prostora: za opremu i rekvizite, i za elektronsku opremu i
ekonomat. Njima se pristupa sa zadnje strane objekta.
Glavni ulaz za posetioce je lociran sa severne glavne fasade objekta i nezavisan je u odnosu
na slubene ulaze za sportiste i administraciju. Uz ulaz su predviene prostorija za prodaju
karata, garderoba i bar. Tribinama se pristupa kroz dugaki hol preko dva stepenita. Naspram
stepenita su dva evakuaciona izlaza za publiku.
Sanitarni vorovi za posetioce su predvieni spod tribina sa pristupom iz hola za publiku, kao
i prostorija za pribor za ienje i pomona prostorija.
ADMINISTRACIJA
Administrativni blok ima zaseban ulaz sa portirnicom sa severne glavne fasade objekta. Oko
ulaznog hola i hodnika smeteno je 5 kancelarija, radno mesto za sekretaricu, sala za sastanke
i konferencijska sala kapaciteta 100 mesta. Iz hola je mogu pristup direktno u dvoranu. Uz
hodnik pored hola se nalaze i pomone prostorije - muki i enski toalet i ajna kuhinja, i
mainska sala.
SPORTISTI
Za sportiste je takoe predvien zaseban ulaz sa portirnicom sa severne glavne fasade
objekta. Oko ulaznog hola smetene su dve kancelarije za sudije i trenere. Na hol se nastavlja
hodnik uz koji su dve svlaionice za sportiste sa posebnim potrebama, tehnika prostorija
slabe struje, prostorija za pribor za ienje i toalet za posetioce sa posebnim potrebama. Iz
ovog hodnika postoji izlaz u dvoranu, on se u nastavku sputa ispod tribina na kotu -1.80. U
podtribinskom delu hodnik slui i za zagrevanje sportista a du njega se nalaze se nalaze 2
svlaionice za sudije/trenere, 2 svlaionice za atletiare mukarce i ene sa po 20 ormaria, 2
svlaionice za doping kontrolu, medicinski punkt i teretana. Po sredini podtribinskog
hodnika za zagrevanje je izlaz u dvoranu za atletiare, sudije i trenere. Na njegovom kraju je
evakuacioni izlaz, koji je istovremeno ekonomski ulaz sa portirom. Uz honik su smetene i
dve elektro sobe.
TEHNIKI BLOK
Sa zadnje june strane objekta, pored magacinskih prostora predviene su tehnike prostorije
za dizel agregat, elektro sobu, toplotnu postanicu i mainsku salu.

50 359

Komunikacija osoba sa posebnim potrebama

Sportisti sa posebnim potrebama imaju zasebnu muku i ensku svlaionicu sa njima
prilagoenim toaletom i prostorom za tuiranje. Ulaz, svlaionica i izlazak na teren su na koti
0.00.
Posetioci sa posebnim potrebama nakon ulaznog dela za publiku upuuju se u hodnik uz
garderobu gde se nalazi i jedan sanitarni vor za njih, koriste isti ulaz u dvoranu kao i
sportisti sa posebnim potrebama. Oni se penju na nivo tribina na koti +1.20 pomou podizne
platforme.
Na parkingu za posetioce obezbeeno je 5 parking mesta za posetioce sa posebnim
potrebama, blie dvorani.
3. KONSTRUKCIJA
Konstrukcija dvorane /izmeu osa A i I, 2a i 14/ je elina, sa primarnim nosaima elinim ramovima raspona 54.80m na odstojanju od 7.50m; elinim fasadnim stubovima u
kalkanskim zidovima i na polovini rastojanja glavnih nosaa, elinim ronjaama koje nose
krovni pokriva i elementima za ukruenje. Krov je kos, dvovodan, nagiba 5.
Svi elementi eline konstrukcije tite se vatrootpornim ekspandirajuim premazima da
zadovolje potrebnu vatrootpornost prema Glavnom projektu zatite od poara.
Aneksi dvorane: prednji sportsko-administrativni, zadnji tehniki blok i poduni hol za
publiku su izvedeni u skeletnoj armirano-betonskoj konstrukciji sa betonskim stubovima i
vencima. Nad njima je ravan neprohodan krov. Tavanica administrativno-sportskog dela je
armirano-betonska ploa d=20cm sa kapitelima 300x300/40cm. Tavanica tehnikog bloka je
armirano-betonska ploa d=22cm sa gredama 30/50cm. Tavanica nad holom za publiku je
armirano-betonska ploa d=15cm.
Tribine su armirano-betonske izvedene u skeletnom sistemu sa betonskim stubovima i
gredama, delom montane betonske korube, delom ploe livene na licu mesta d=15 i 20cm.
Fundiranje je na armirano-betonskim temeljima samcima sa veznim gredama, i na trakastim
temeljima. Dubina fundiranja je na koti -1.60, osim tehnikog i administrativnog aneksa gde
je dubina fundiranja -1.00m. Podtribinski deo koji je ukopan ima temelje na dubini -2.67.
Glavni gabarit dvorane sa hodnikom za publiku /izmeu osa A i J, 2a i 14a/ dilatiran je od
tehnikog i administrativnog aneksa u osama 2-2a i 14-14a.
elina konstrukcija dvorane dilatirana je od armirano-betonske podne i tribinske
konstrukcije.
Pod podtribinskih sadraja na koti -1.80 nalazi se u visini nivoa podzemne vode na lokaciji.
Radi efikasne zatite od podzemne vode predviena je drenaa oko ovog dela objekta, a ispod
poda svlaionica predvieno je sabiranje kanalizacije u sloju lakog betona h=34cm, u svemu
prema Glavnom projektu vodovoda i kanalizacije.
4. ATLETSKA STAZA I BORILITA
Ovalna Atletska staza je projektovana po standardima Svetske Atletske Federacije za staze
unutar dvorane duine 200m.
Staza se sastoji iz dva ravna dela, paralelna gledalitu, i dva naspramna luna izdignuta dela
koji su simetrini. Spoljna ivica svakog lunog dela se ravnomerno izdie od poda do visine
od 66.9cm, zadrava tu visinu jednim delom, pa se na isti nain sputa ka ravnom delu staze.
Unutranja ivica je uvek na koti 0.00. Ova staza se naziva i multiradijalnom zato to su oba
zakrivljenja izvedena iz 5 segmenata sa tri razliita poluprenika krivine /75, 22 i 17.2m/.

51 359

Pad zakoenih delova je ravnomeran u svim trakama u svakom poprenom preseku, a

maksimalni ostvareni ugao zakoenja je 10 stepeni /mereno popreno na stazu/. Prelaz
izmeu ravnog i kosih delova je blag, minimalne krivine radijusa 5m.
Linija finia u svim trkama na ovalnoj stazi postavljena je ka gledalitu, na samom kraju
ravnog dela, dok su startne pozicije razliite u svakoj stazi i u razliitim trkama.
Ovalna staza ima 4 trake irine 90cm / ukljuujui desnu liniju za obeleavanje od 5cm/.
Luni delovi ka spoljnoj strani imaju zatitni prostor od 20cm i zatitnu ogradu.
Staza je fiksna, sintetiki sportski pod se postavlja preko ravnajueg sloja lakoarmirane
cementne kouljice i armirano-betonske podne i 2 podignute, ukoene lune ploe.
Staza za tranje na 50 i 60m se nalazi u podunoj osi unutar Ovalne staze i deli unutranji
prostor na dva jednaka dela. Ima osam traka irine 122cm / ukljuujui desnu liniju za
obeleavanje od 5cm/. Slobodan prostor pre starta i posle finia zadovoljavaju potrebne
standarde /3 i 10m/.
Sa leve strane Staze a tranje na 50 i 60m, ka gledalitu, nalaze se borilita za Skok s motkom
i skok u dalj-troskok, dok su sa naspramne strane borilita za skok u vis i bacanje kugle.
Borilita su standardnih dimenzija prikazanih u osnovi prizemlja u grafikoj dokumentaciji.
Pokrivena su istom vrstom poda kao i staze i osim uzdignutih stranica ovalne staze ceo
prostor je u ravni poda na koti 0.00.
Skok u dalj i troskok su planirani sa zajednikom zajednikim zaletitem i jamom za pesak
dimenzija 275x900cm dubine 30cm, projektovanom je da bude u ravni sa okolnim podom.
5. MATERIJALIZACIJA
a) Unutranji zidovi
Unutranji zidovi su betonski d=20cm, od opekarskog bloka 20cm, i pune opeke d=12cm i
d=7cm, ili protivpoarni gipskartonski na metalnoj podkonstrukciji.
b) Zavrna obrada podova, plafona i zidova
Predviena je zavrna obrada podova, plafona i zidova u zavisnosti od namena prostorija.
Podovi su veinom na tlu, postavljaju u sloju od 7cm preko podne armirano-betonske ploe,
hidroizolacije, podlone ploe i sloja ljunka, uz dodatak sloja lakog betona u delu
podtribinskog prostora.
Zavrna obrada poda u holovima i hodnicima je protivklizna granitna keramika; u
kancelarijama, konferencijskoj sali i teretani je linoleum; u pomonim i tehnikim
prostorijama su protivklizne keramike ploice, u magacinima epoksidni premaz.
Pod u dvorani koji pokriva atletsku stazu sa borilitima i zatitni prostor, kao i pod hodnika
ispod tribina koji slui za zagrevanje sportista ima za zavrnu obradu sintetiki sportski pod
koji zadovoljava standarde Svetske atletske federacije, minimalne debljine 13mm. Pod se
sastoji iz vie prefabrikovanih slojeva koji se na licu mesta vezuju meusobno i za podlogu.
Sportski pod je ravan, uravnoteenog kvaliteta, visoke otpornosti i trajnosti.
Trbine su sastavljene od armirano-betonskih prefabrikovanih elemenata i ploa koje se liju na
licu mesta. Stepenita za pristup tribinama su obloena granitnom keramikom.
Slojevi podova oznaeni su u osnovama i prikazani u grafikom prilogu Detalji podova i
zidova.
Plafoni u tehnikim hodnicima i prostorijama su malterisani produnim malterom, gletovani i
bojeni; u holovima, hodniku, kancelarijama i teretani je sputeni raster plafon od ploa od

52 359

mineralnih vlakana na metalnoj podkonstrukciji; u pomonim prostorijama i holu za publiku

je aluminijumski trakasti sputeni plafon.
Zidovi se malteriu produnim malterom, gletuju i boje. Zidovi toaleta i tueva se oblau
keramikim ploicama do visine sputenog plafona. Zidovi svlaionica i medicinskog punkta
se oblau ploicama oko umivaonika do visine sputenog plafona, kao i zid bara uz kuhinjske
elemente.
c) Spoljna obrada
Fasada: Za zavrnu obradu fasade dvorane i podunog hola za publiku predviaju se laki,
prefabrikovani zidni paneli sa termo ispunom, debljine d= 10cm i 6cm.
Administrativni aneks i tehniki blok na zadnjoj fasadi obloeni su fasadom tipa demit
(mineralna vuna d=10cm, rabic mreica, glet masa, podloga i fasadni akrilni malter 1cm).
Maske olunih vertikala uz glavne nosae dvorane imaju zavrnu obradu od alukobonda na
potkonstrukciji.
Nadstrenice se malteriu i boje fasadnim akrilnim malterom.
Krov: Krov dvorane je kos, dvovodni, nagiba 5. Pokriva se lakim prefabrikovanim krovnim
panelom sa termo ispunom debljine d=12cm.
Predviaju se sve neophodne mere hidro i termo zatite. Zidni i krovni prefabrikovani paneli
moraju obezbediti vatrootpornost prema Glavnom projektu zatite od poara. Pre ugradnje,
izvoa od proizvoaa panela mora pribaviti atest o kvalitetu i vatrootpornosti panela
izdatih od nadlenih institucija, i prikazati ga prilikom tehnikog prijema.
d) Stolarija i bravarija
- Unutranja stolarija
Unutranja vrata na kancelarijama, salama, svlaionicama, toaletima su puna drvena,
duploperovana, bojena lak bojom.
- Unutranja bravarija
Zastakljene pregrade ulaznih vetrobrana i portirnica, vrata izmeu holova i hodnika, kao i
pregrade u sanitarnim vorovima izrauju se od eloksiranog aluminijuma.
U tehnikim prostorijama, magacinima i na granicama poarnih sektora gde postoje zahtevi
za posebnu poarnu otpornost vrata, postavljaju se vatrootporna metalna vrata.
- Spoljanja aluminijumska bravarija
Spoljanja bravarija je od profila od eloksiranog aluminijuma, sa ispunom od termoizolujueg
stakla d=6+12+4 ili eloksiranog aluminijumskog lima i mineralne vune.
6.
INSTALACIJE
U objektu se predvidjaju sledee instalacije:
a) Instalacije grejanja, ventilacije i klimatizacije
b) Instalacije vodovoda i kanalizacije
c) Elektroenergetske instalacije
d) Telekomunikacione i signalne instalacije
One su obraene Glavnim projektima u okviru investiciono-tehnike dokumentacije

53 359

TEHNIKI OPIS
Uz Glavni projekat instalacija grejanja, ventilacije i klimatizacije
ATLETSKE DVORANE, kasarna "General Jovan Mikovi", Beograd
Objekat je nov i sastoji se iz: prizemlja i galerije. Objekat je namenjen za atletske
treninge i takmienja.
U prizemlju objekta nalaze se: atletska staza sa borilitem, svlaionice,
administracija, prostorije za sudije i trenere, teretana, medicinski punkt, magacini, tehnike
prostorije, hol za publiku sa garderobom i toaletima, toplotna i rashladna podstanica.
Na galeriji se nalazi gledalite kapaciteta 1000 mesta.
Glavni projekat je uraen na osnovu arhitektonsko graevinskih podloga, projektnog
zadatka, postojeih propisa iz ove oblasti i prorauna toplotne zatite objekta uraenom u
arhitektonskom graevinskom projektu.
Projekat je uraen za sledee spoljne projektne uslove:
Leto ts = 35oC = 30%
Zima ts = -18oC
Unutranji uslovi usvojeni u skaldu sa propisima i projektnim zadatkom.
Ovim projektom predviene su sledee termotehnike instalacije:
- instalacija centralnog grejanja
- instalacija ventilacije i klimatizacije,
- toplotna i rashladna podstanica i
- dizel agregat
2.1. INSTALACIJA RADIJATORSKOG GREJANJA
Instalacija radijatorskog grejanja je predviena za prostorije koje se ne klimatizuju,
kao to su: tehnike prostorije, magacini, toaleti i svlaionice.
Toplotni gubici uraeni su prema SRPS-u M.E6.010. Objekat se nalazi u II
klimatskoj zoni. Spoljna projektna temperatura je -18oC. Unutranje projektne temperature
usvojene su u zavisnosti od namena prostorija, a prema vaeim propisima.
Isprojektovan je dvocevni sistem radijatorskog grejanja sa temperaturskim reimom
80/60oC i prinudnom cirkulacijom vode.
Za grejna tela usvojeni su aluminijumski lankasti radijatori tip "Global". Visina
gejnih tela odreena je u zavisnosti od visine parapeta. Na svim radijatorima predvieni su
radijatorski ventili sa predregulacijom na razvodnom vodu i zatvarajui radijatorski navijak
na povratnom vodu. Time je reeno nesmetano skidanje i zamena svakog radijatora bez
isputanja vode iz instalacije.
Horizontalna cevna mrea vodi se iz toplotne podstanice u sputenom plafonu
prizemlja. Cevna mrea se vodi u usponu do mesta na kojem ulazi u deo prizemlja sa veom
visinom (osa 2). Na tom mestu dolazi do skoka cevne mree i tu se postavljaju automatski
vazduni ventili. Od tog mesta horizontalna cevna mrea se vodi u padu ka grejnim telima.
Hidrauliko balansiranje cevne mree uraeno je preko radijatorskih duploreguliuih
ventila. Horizontalna cevna mrea voena je tako da kompenzacija toplotnih dilatacija
obezbeuje samokompenzacijom.
Odvoenje vazduha iz cevne mree vri se preko automatskih vazdunih ventila
postavljenih na mestima gde dolazi do skoka horizontalne cevne mree i koja je najvia taka
instalacije. Na radijatorima su postavljene rune vazdune slavine.
Celokupna cevna mrea se isti i minizira u dva premaza. Termiki se izoluje
horizontalna cevna mrea koja se vodi u sputenom plafonu prizemlja. Prikljuke radijatora
koji se sputaju iz sputenog plafona do radijatora ne izoluje se.

54 359

Izolaciju treba izvriti izolacijom u obliku creva debljine 13 mm. Konzole, drae i
cevnu mreu koja se ne izoluje, obojiti bojom otpornom na temperaturu do 100 oC u dva
premaza.
2.2. INSTALACIJA VENTILATOR KONVEKTORA
Za odravanje projektovane temperature u prostorijama, koje se klimatizuju,
predvieni su ventilator konvektori, kojima se pokrivaju dobici toplote leti i gubici toplote
zimi. Ventilator konvektori su namenjeni za dvocevni sistem sa temperaturskim reimom leti
7/12oC i zimi 50/45oC.
Svi ventilator konvektori su parapetni osim u ulaznom holu za publiku gde su
predvieni kasetni fan koili proizvodnje Sabiana.
Na svim ventilator konvektorima predvieni su termostati i prolazni regulacioni ventili sa
elektro pogonom tip AB-QM proizvodnje Danfoss, tako da se regulacija temperature u
prostoriji vri sa vodene strane.
Na prikljunom vodu ventilator konvektora predvieni su loptaste slavine, a na povratnom
regulacioni ventil AB-QM i loptasta slavina.
Ventili AB-QM u sebi objedinjuju dva ventila: prolazni regulacioni ventil i balansni ventil.
Sa ovim ventilima se vri regulacija kapaciteta fankoila promenom protoka i hidrauliko
balansiranje cevne mree. Protok vode u cevnoj mrei promenjiv tako da je za fankoile
predviena pumpa sa promenjivim protokom. Ventili AB-QM kompenzuju sve promene
pritiska u cevnoj mrei koji se deavaju usled promene protoka.
Horizontalna cevna mrea vodi se iz toplotne podstanice u sputenom plafonu
prizemlja. Cevna mrea se vodi u usponu do mesta na kojem ulazi u deo prizemlja sa veom
visinom (osa 2). Na tom mestu dolazi do skoka cevne mree i tu se postavljaju automatski
vazduni ventili. Od tog mesta horizontalna cevna mrea se vodi u padu ka ventilator
konvektorima.
Horizontalna cevna mrea voena je tako da kompenzacija toplotnih dilatacija
obezbeuje samokompenzacijom.
Odvoenje vazduha iz cevne mree vri se preko automatskih vazdunih ventila
postavljenih na mestima gde dolazi do skoka horizontalne cevne mree i koja je najvia taka
instalacije. Na ventilator konvektorima su postavljene rune vazdune slavine.
Celokupna cevna mrea se isti i minizira u dva premaza. Termiki se izoluje
celokupna cevna mrea. Izolaciju treba izvriti izolacijom u obliku creva debljine 13 mm sa
parnom branom.
Cevna mrea za odvoenje kondenzata predviena je od cevi "Climatherm" proizvodnje
"Aquatherm". Cevi za kondenzat za fankoile koji se nalaze na fasadnom zidu vodi se u zidu i
na pogodnim mestima izlazi napolje i odvode kondenzat u sloj ljunka. Kondenzat od
fankoila koji se nalaze u konferencijskoj sali vodi se iznad poda i bie zamaskiran lajsnama.
Fankoili u teretani se postavljaju na visinu od 1,8 m od poda i njihov kondenzat se vodi kroz
zid do slivnika u oblinjoj ventilacionoj podstanici. Kondenzat od kasetnih fankoila vodi se
do vertikala kine kanalizacije koje prolaze kroz ulazni hol.
2.3. INSTALACIJA KROVNIH KLIMA KOMORA HOVAL
Za odravanje projektovane temperature u sali sa gledalitem, predvieni su krovne
klima komore proizvodnje "Hoval". Ovim krovnim klima komorama pokrivaju se dobici
toplote leti i gubici toplote zimi, kao i dovoenje potrebne koliine sveeg vazduha za
ventilaciju dvorane. Klima komore rade u dvocevnom sistemu sa temperaturskim reimom
leti 7/12oC i zimi 60/49oC.
Predvieno je 8 krovnih klima komora i to:

55 359

- 4 krovne komore tip LKW-9C koje rade sa sveim vazduhom. One u svom sastavu imaju
ploasti rekuperator toplote kojima se postie veliki stepen povraaja toplote i
- 4 krovne komore tip DKV-9C, koje rade iskljuivo sa opticajnim vazduhom
Predviena su 3 reima rada krovnih klima komora u zavisnosti od naina korienja
sale.
Prvi reim rada je deurno grejanje i hlaenje sale,koji se koristi kada nema takmiara
i publike i kada ne postoji potreba za spoljnim vazduhom. Tada se ukljuuje 4 bone krovne
komore tip DKV-9C, koje rade samo sa opticajnim vazduhom.
Drugi reim rada je kada su u sali samo takmiari radi treninga (bez publike), tada se
pored prethodne 4 komore DKV-9C ukljuuje jo dve krovne klima komore tip LKW-9C,
koje rade sa sveim vazduhom i koje se nalaze se iznad atletskih staza.
Trei reim rada kada su u sali i takmiari i publika, tada se ukljuuje jo dve krovne
klima komore tip LKW-9C, koje rade sa sveim vazduhom i koje se nalaze se iznad gledalita
i tada su svih osam krovnih komora u radu.
Na prikljunom vodu krovnih klima komora predvieni su loptaste slavine i automatski
vazduni ventil, a na povratnom regulacioni ventil AB-QM, automatski vazduni ventil i
loptasta slavina.
Ventili AB-QM u sebi objedinjuju dva ventila: prolazni regulacioni ventil i balansni ventil.
Sa ovim ventilima se vri regulacija kapaciteta promenom protoka i hidrauliko balansiranje
cevne mree. Protok vode u cevnoj mrei promenjiv tako da je za ovu granu predviena
pumpa sa promenjivim protokom. Ventili AB-QM kompenzuju sve promene pritiska u cevnoj
mrei koji se deavaju usled promene protoka.
Horizontalna cevna mrea vodi se iz toplotne podstanice. Nakon izlaska iz toplotne
podstanice cevna mrea skae do elinih greda u sali, a zatim se horizontalna cevna mrea
vodi ispod elinih greda u usponu ka krovnim komorama.
Horizontalna cevna mrea voena je tako da kompenzacija toplotnih dilatacija
obezbeuje samokompenzacijom.
Odvoenje vazduha iz cevne mree vri se preko automatskih vazdunih ventila
postavljenih na prikljucima krovnih klima komora.
Celokupna cevna mrea se isti i minizira u dva premaza. Termiki se izoluje
celokupna cevna mrea. Izolaciju treba izvriti izolacijom u obliku creva debljine 13 mm sa
parnom branom.
Cevna mrea za odvoenje kondenzata predviena je od cevi "Climatherm" proizvodnje
"Aquatherm". Kondenzat od 4 krovne komore tip LKW-9C, koje rade sa sveim vazduhom,
pumpama za kondenzat se prebacuje na krov. Kondenzat od 4 krovne komore tip DKV-9C
vodi se do najbliih vertikala kine kanalizacije.
2.4. INSTALACIJA VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE

U objektu su predvieni sledei sistemi klimatizacije i ventilacije:

- sistem K-1/V-1 administracija,
- sistem K-2/V-2 konferencijska sala
- sistem K-3
hol za publiku
- sistem K-4
svlaionice, teretana,
- sistem V1.1
za izvlaenje iz toaleta za administraciju,
- sistem V3
za izvlaenje iz garderobe i bara za publiku,
- sistem V3.1
za izvlaenje iz toaleta za publiku,
- sistem V4
za izvlaenje iz svlaionica
- sistem V4.1
za izvlaenje iz teretane
- sistem V4.2
za izvlaenje iz medicinskog punkta.

56 359

SISTEMI K1, K2, K3 i K4

Sistemi se sastoji od klima komore, kanala za dovod vazduha i distributivnih
elemenata. Sistemi radi sa 100% sveim vazduhom obezbeujui pripremljen vazduh za ljude
koji borave u tim prostorima.
Radi utede energije za grejanje i hlaenje predvieni su ploasti rekuperatori toplote
u komorama za sisteme K-1 i K-2.
Klima komore za sisteme K-1 i K-2 su dvoetane i sastoje se od sledeih sekcija:
ulazne sekcije, filtera klase G4, ploastog rekuperatora, grejaa, hladnjaka, potisnog i
odsisnog ventilatora.
Klima komore za sisteme K-3 i K-4 se sastoji od: ulazne sekcije, filtera klase G4,
grejaa, hladnjaka i potisnog ventilatora. U projektu su predviene klima komore,
proizvodnje firme "Soko inenjering".
Klima komore su smetene u dve ventilacione podstanice koje se nalaze na prizemlju i to:
- u mainskoj sali broj 10 nalaze se sistemi K-1 i K-2
- u mainskoj sali broj 43 nalaze se sistemi K-3 i K-4.
Klima komore uzimaju sve vazduh kroz aluzine na zidu mainske sale.
Da bi se prostorije u kojima su smetene klima komore bile poarno odvojile od ostalih
prostora, na izlazu kanala iz ventilacione podstanice, predvidjene su protivpoarne klapne.
Greja klima komore je dimenzionisan tako da u zimskom periodu zagreva vazduh od
spoljne projektne temperaturre 18oC do temperature prostorije 22oC. Greja se toplom
vodom, parametara 80/60oC, snabdeva iz toplotne podstanice.
Hladnjak komore je dimenzionisan tako da u letnjem periodu hladi vazduh od spoljne
projektne temperature, 35oC, do dovodne temperature u prostorije od 24oC. S obzirom da je
unutranja temperatura prostorija 26oC. Kroz hladnjak protie hladna voda parametara
7/12oC.
Za regulaciju kapaciteta u periodima deliminog optereenja, predvien je trokraki
ventil, proizvod firme Feniks BB i potreban broj senzora. Sistem regulacije je povezan sa
raunarom Centralnog sistema upravljanja koji u potpunosti kontrolie rad ovih sistema.
Pravilna distribucija vazduha u prostoru obezbeuje se elementima za ubacivanje i
izvlaenje vazduha. Ovi elementi dozvoljavaju ubacivanje potrebnih koliina vazduha sa
malom brzinom na kraju dometa (bez oseaja promaje). Raspored elemenata za ubacivanje
vazduha je uraen tako da se uklapaju u enterijer, a da pri tome omoguavaju pravilnu
distribuciju vazduha po prostorijama.
SISTEMI ZA IZVALENJE V1.1, V3, V3.1, V4, V4.1 i V4.2
Ovi sistemi su namenjeni za izvlaenje vazduha iz gore nabrojanih prostora.
Sistemi se sastoje od krovnih ventilatora, kanala za odvoenje vazduha i distributivnih
elemenata za izvlaenje vazduha.
SPLIT SISTEM
Za prostoriju slabe struje br. 23, u kojoj je smetena oprema sa velikom disipacijom toplote,
isprojektovan je mono split sistem klimatizacije.
Usvojen je split sistem proizvodnje firme "Toshiba" tip RAV-SM562KRT-E, digital inverter,
koja ima mogunost da hladi na niskim temperaturama. Unutranja jedinica je zidnog tipa.
Spoljna jedinica se nalazi na krovu iznad prostorije.
VAZDUNE ZAVESE

57 359

Da bi se spreio upad spoljneg vazduha na ulazima za publiku predviene su 3 vazdune

zavese sa elektrinim grejaem. Usvojene su zavese tip COR-9-1500N, proizvodnje
Soler&Palau. Elektrogreja je dvostepen i ima snagu 4.5/9 kW.
PRIRODNO ODIMLJAVANJE
Na fasadama, ispod krova objekta, kao i na krovu objekta isprojektovani su prozori koji mogu
da se otvaraju preko elektromotornih pogona. Ti prozori imaju dvostruku namenu. Koriste se
za prirodnu ventilaciju galerije i odvienja vika toplote koja se skuplja ispod krova objekta
(free cooling). Kada doe do poara, ovi prozori se koriste za prirodno odimljavanje sale.
PRINUDNO ODIMLJAVANJE
Za hodnik sa prostorom za zagrevanje, (prostorija br. 28), koji se nalazi ispod tribina
predvieni su sistemi za prinudno odimljavanje. Predviena su dva sistema. Izvlaenje dima
se vri krovnim ventilatorima i kanalima od crnog lima debljine 2,5 mm koji su poarno
izolovani.
2.5. SNABDEVANJE TOPLOTNOM I RASHLADNOM ENERGIJOM
Snadevanje toplotnom energijom vri se iz kotlarnice koja se nalazi u krugu kasarne.
Priprema tople vode temperature 90/60oC i toplovod kojim se ova topla voda dovodi do objekta
je predmet posebnog projekta.
Topla voda temperature 90/60oC, nakon ulaska u podstanicu, vodi se do razdelnika
tople vode sa kojeg polaze sledee grane:
- grana I - za radijatorsko grejanje ........................... 34 537 W
- grana II - za grejae klima komora ................ 181 100 W
- grana III - za pripremu sanitarne tople vode ..... 158 000 W
- grana IV - za ventilator konvektore ..... 73 000 W
- grana V - za krovne klima komore . 394 000 W
Ukupno
840 700 W
Priprema sanitarne tople vode vri se preko dva vertikalna bojlera zapremine po 1,5
m3. Regulacija temperature sanitarne tople vode na stalnu vrednost od 60oC, vri se preko
trokrakog regulacionog ventila. Prema zahtevu iz projekta vodovoda, jedan dan u nedelji
sistem automatike treba da obezbedi da se sanitarna topla voda zagreje na temperaturu od 70
o
C, da bi spreila pojava legionela. Predviena je pumpa za recirkulaciju sanitarne tople vode.
Na grani za radijatore predvien je trokraki regulacioni ventil, kojim se vri klizanje
temperature razvodne vode radijatorskog grejanja u zavisnosti od temperature spoljneg
vazduha.
Priprema tople vode temperature 50 oC za ventilator konvektore vri se preko
trokrakog regulacionog ventila. U njemu se vri meanje vode sa razdelnika temperature 90oC
sa povratnom vodom iz fan koilerske mree temperature 45oC. Protok, koji se vraa iz cevne
mree, deli se na dva dela i to jedan fiksni deo koji se obilaznim vodom vraa u razvodni vod
i drugi promenjivi deo koji u zavisnosti od poloaja trokrakrog regulacionog ventila ili ide
obilaznim vodom u trokraki ventil ili se vraa u sabirnik. U obilaznom vodu se nalazi
balansni ventil da bi se uregulisao ovaj fiksni protok vode. Za prebacivanje reima rada zimaleto predviene su leptir klapne sa elektromotornim pogonom.
Priprema tople vode za krovne klima komore vri se na slian nain kao i za ventilator
konvektore.
Za sve grane isprojektovane su po jedna radna i jedna rezervna cirkulaciona pumpa.
Ispred i iza ovih cirkulacionih pumpi predviena je ugradnja priguivaa buke i vibracija.

58 359

Podeavanje protoka vode u pojedinim granama vri se runim regulacionim ventilima

postavljenim na povratnim vodovima svake grane.
Na granama za ventilator konvektore i krovne klima komore predviene su pumpe sa
promenjivim protokom. Promena protoka u ovim granama vri se prolaznim regulacionim
ventilima tip AB-QM, koji su postavljeni na ventilator konvektorima i krovnim klima
komorama. Na ovaj nain postie se uteda u potronji elektrine energije pri radu sa
deliminim optereenjem. Promena broja obrtaja pumpi vri se po proporcionalnoj
karakteristici. Na ovim granama nije potrebno da se predviaju runi regulacioni ventili jer se
protok uregulie promenom broja obrtaja pumpe.
Ekspanzija vode u instalaciji kao i dopuna omekanom vodom reena je preko diktir
sistema koji se nalazi u kotlarnici i predmet posebnog projekta.
Nosilac rashladne energije je hladna voda temperatue 7/12oC. Ovaj fluid se priprema
u vazduhom hlaenoj rashladnoj maini tip: 30RB 462, proizvod "Carrier". Rashladna maina
se nalazi na krovu iznad podstanice.
Sa razdelnika hladne vode polaze sledee grane:
- grana I - za ventilator konvektore ........................... 102 400 W
- grana II - za krovne klima komore Hoval ................. 282 200 W
- grana III - za hladnjake u komorama ........................ 59 000 W
Ukupno
443 600 W
Za prihvatanje promene zapremine usled promene temperature vode, predvien je
zatvoreni ekspanzioni sud sa membranom. Dopuna omekanom vodom vri se preko
omekivaa vode.
Promena reima rada za ventilator konvektore i krovne klima komore (letnji ili
zimski) vri se preko leptirastih motornih ventila, koji na komandu iz centralnog sistema
upravljanja, putaju u sistem vodu iz razdelnika hladne vode ili iz toplotne podstanice (letnji
ili zimski reim rada).
Nakon zavretka sezone hlaenja, potrebno je da se isprazni voda iz rashladne maine
i dela cevovoda koji se vodi napolju, da ne bi dolo za mrnjenja. Pranjenje se vri preko
slavina za pranjenje. Prilikom pranjenja ilera pridravati se preporuka priizvoaa.
Celokupna cevna mrea i svi metalni delovi se iste i miniziraju u dva premaza. Svi
elementi instalacije u toplotoj i rashladnoj podstanici termiki se izoluju sa izolacijom u
obliku creva proizvod Armaflex ili slino.
2.6. AUTOMATSKA REGULACIJA
Sistem automatskog regulisanja i kontrole obezbeuje automatsko regulisanje
parametara sistema, kontrolu, utedu energije, zatitu i ogranienje parametara radnih fluida
prema projektnim zahtevima kao i ispravan, neprekidan rad sistema.
Sistem automatskog regulisanja i kontrole omoguava:
1. Odravanje eljenih parametra korienih fluida u zadatim granicama sa mogunou
zadavanja novih postavnih vrednosti,
2. Kontrolisanje parametara na mestu obrade,
3. Ogranienje sistema regulisanja i rada sistema uopte od moguih oteenja instalacije ili
njenog unitenja usled greaka u sistemu ili nenormalnih uslova rada.
4. Kontrolisanje svih projektnih parametara sistema kao i elemenata instalacije, vrenje
optimizacije rada sistema, prema kriterijumu utede energije, kao i niz drugih postupaka
vezanih za rad i tekue odravanje.
Sistem je decentralizovani sistem automatskog regulisanja i upravljanja sa
programabilnim podstanicama tipa direktne digitalne regulacije i programskog logikog

59 359

upravljanja sa ugraenim softverom standardnih programa utede u energiji. Rad podstanica

smetenih u okviru mainskih podstanica je nezavisan po svim funkcijama.
ema upravljanja sistemima grejanja, ventilacije i klimatizacije u sklopu sistema
direktne digitalne regulacije izgleda ovako:
Izbor naina upravljanja sistemom, lokalno ili daljinski, se zadaje sa komandnosignalnih ormana u mainskoj sali. Lokalno ukljuenje elemenata sistema ima prvenstvenu
namenu probe i kontrole rada pojedinanih elemenata. Signal izbora lokalno-daljinski je uslov
daljinskog starta sistema.
Za ukljuenje u automatskom reimu potrebno je da postoji napon napajanja, da ne
postoje uslovi za poar u delu zgrade koji pokriva ovaj sistem, da je prekida izbora ukljuenja
u poloaju automatski i da je izvrena komanda ukljuenja sa centralnog sistema.
Komanda se prenosi do komandi pojedinih elemenata sistema i dovoljna je za njihovo
ukljuenje pod uslovom da ne postoje druge blokade. Tako se ukljuuju cirkulacione pumpe,
ventilatori i drugo.
2.7. DIZEL AGREGAT
Za potrebe snabdevanje elektro energijom predvien je dizel agregat u zvunom
izolovanom kuitu snage 170 kVa. U okviru dizel centrale predvien je odvod gasova
auspuhom od agregata do izvan objekta, i to beavnom izolovanom cevi 140,0 x 4,0. Cev
se od izduvnog lonca izoluje mineralnom vunom debljine 50 mm u oblozi od
aluminijumskog lima.
Za odvod vazduha od hladnjaka dizel agregata predvien je limeni kanal,
odgovarajua lakopokretna i fiksna aluzina.
Na dovodu sveeg vazduha predviena je odgovarajua fiksna aluzina sa ianom
mreom i demperom sa elektromotornim pogonom. Vazduh se uzima na spoljnjoj fasadi.
U sklopu dizel agregata postoji pogonski rezervoar zapremine 165 litara koji na sebi
ima ulivnu kapu. Punjenje se vri se direktno iz kamiona-cisterne.
Za ventilaciju same prostorije dizel centrale predvien je aksijalni ventilator ugraen
na bonom zidu u odnosu na ulazna vrata. Ukljuivanje aksijalnog ventilatora vri se
pomou termostata.
Svi ostali potrebni podaci vide se iz proraunskog dela projekta, predmera i
predrauna i grafike dokumentacije.

60 359

TEHNIKI OPIS
Uz Glavni projekat spoljnog toplovodnog prikljuka sa termikom podstanicom
ATLETSKE DVORANE, kasarna "General Jovan Mikovi", Beograd

Za objekat Atletske dvorane u kasarni "General Jovan Mikovi" na Banjici

projektovana je termika podstanica za pripremu tople vode 90/60C putem zasiene pare
nad pritiska 4,0 bar i
toplovodni prikljuak od termike podstanice u toplani Vojne akademije do toplotne
podstanice u atletskoj dvorani.
Toplotni konzum objekta je prema Glavnom projektu instalacija grejanja, ventilacije i
klimatizacije sa ukupnim koeficijentom jednovremenosti 0,82 iznosi : 840 700 W.
Termika podstanica se predvia u slobodnom prostoru kod hemiske pripreme vode u
toplani. Prostorija je novo projektovana, sa spoljnim metalnim ulaznim vratima dimenzije:
2,8 x 1,3 x 2,8 m. Priprema tople vode 90/60C vri se putem zasiene pare nad pritiska 4,0
bar.
Ekspanzija vode u instalaciji kao i dopuna omekanom vodom reena je preko diktir sistema
a za dopunu se koristi omekana voda iz toplane. Na parnom vodu se vri regulacija protoka
pare prema spoljnoj temperaturi po kliznom dijagramu za toplotni reim 90/60C.
Prikljuenje parnog voda se vri na razdelniku pare u toplani na slobodnom blindiranom
prikljuku NO100NP16. Kondenzat se posle termodinamikog odvajaa kondenzata vraa u
rezervoar kondenzata u suterenu toplane slobodnim tokom.
Topla voda 90/60C se putem toplovoda vodi do podstanice u objektu. Trasa
toplovoda pored objekta toplane pa pored trafostanice vodi do ahta ispred toplotne
podstanice atletske dvorane. Prenik toplovoda je 2 x 108/PP200. Kompenzacija toplotne
dilatacije se obavlja samokompenzacijom i na trasi postoje samo etiri vrste take na mestu
poetka i kraja toplovoda i kod promene stacionaa.
Sastavni deo ovog opisa su i ostali tekstualni i grafiki prilozi.

61 359

TEHNIKI OPIS
UZ GLAVNI PROJEKAT VODOVODA I KANALIZACIJE ZA OBJEKAT
ATLETSKE DVORANE U KASARNI GENERAL JOVAN MIKOVI U BEOGRADU
Objekat e se nalaziti u kompleksu kasarne General Jovan Mikovi u Beogradu.
Novoprojektovani objekat se povezuje na saobraajnu i instalacionu infrastrukturu
kompleksa. Kroz graevinsku parcelu, na kojoj e se nalaziti objekat sa prateim
komunikacijama, prolazi Banjiki potok i njegovo izmetanje je predmet posebnog projekta.
Projekat je uraen prema Urbanistiko-tehnikim uslovima, projektnom zadatku,
arhitektonsko-graevinskom projektu, vaeim propisima struke i stanju na terenu.
VODOVOD
Objekat e se prikljuiti na vodovodnu mreu 150 kompleksa u zoni Pitomakog
restorana. Prikljuna cev DN140 (125) se vodi do budueg objekta trasom pored atletske
staze, a zatim se formira prsten oko objekta. Ovaj prenik cevi je usvojen zato to je kroz
mreu neophodno propustiti 15 l/sec, koliko je potrebno za istovremeni rad tri spoljna
protivpoarna hidranta 80. Cevni prsten je ventilima podeljen na dva segmenta i na njemu
su postavljena etiri nadzemna protivpoarna hidranta. Sa ovog prstena se odvaja prikljuak
65 za unutranji vodovod dvorane. Ispred dvorane, u odgovarajuem vodomernom ahtu
(priloen detalj), postavljena su dva vodomera i to: 40 za unutranju hidrantsku mreu i
25 za sanitarnu vodu. Glavni vodovodni razvod je pod plafonom prizemlja i sa njega se
odvajaju veze za pojedine potroae.
Potrebe korisnika za sanitarnom vodom su 1.82 l/sec, a proraun je uraen preko
jedinica optereenja tj. po Brix-u:
Qmax = 0.25 JO = 0.25 52 = 1.80 l/sec,
a odgovarajuim proraunom je potvreno i da je mrea pravilno dimenzionisana. Prema
UTU pritisak u spoljnoj mrei kompleksa na mestu prikljuenja je 5 bara, to je dovoljno za
normalno funkcionisanje sanitarne i hidrantske mree bez postavljanja ureaja za povienje
pritiska.
Topla sanitarna voda se priprema centralno u toplotnoj podstanici, to je predmet
mainskog projekta. Ovako pripremljenom toplom vodom snabdevaju se sanitarne prostorije
za sportiste, sudije, trenere, kao i sanitarne prostorije za publiku. Za sanitarne prostorije u
kancelarijskom delu priprema tople vode vrie se u elektrinim bojlerima, koji e se nalaziti
neposredno uz mesta potronje. Ovo je racionalno reenje zbog neusaglaenosti u terminima
korienja ove dve funkcionalne celine, kao i zbog velike razloitosti u potrebama za toplom
vodom. Razvod tople vode i cirkulacije se kroz objekat vodi paralelno razvodu hladne vode.
Na duim trasama glavnog razvoda tople vode i cirkulacije postavljaju se kompezacije u cilju
amortizacije termikog izduenja cevi.
Merodavna maksimalna asovna potronja tople vode sraunata je po obrascu:
Qth = Qtd x n x (l/h)
( po M. Radoniu)
gde je: Qth - maksimalna asovna potronja tople vode na t = 60C (l/h)

62 359

Qth - dnevna potronja tople vode na t = 60C (l/dan)

n - broj osoba
- faktor istovremenosti
- gledaoci : n = 1000, Qth = 5 l/dan
Qth = 1000 x 5 x 0.3 = 1500 l/h,
- sportisti, treneri, sudije: n = 70, Qth = 50 l/dan
Qth = 70 x 50 x 1 = 3500 l/h,
Iz ovoga sledi da je pripremu tople sanitarne vode potrebno dimenzionisati na
sumarnu vrednost u asu najvee potronje, to iznosi 5000 l/h na t = 60C.
U cilju spreavanja pojavljivanja bakterije Legionele u prostorijama gde se tuiraju
korisnici, obavljae se jednom nedeljno propisana procedura, i to u vreme kad nema
korisnika. Ova procedura e se sastojati u tome da se temperatura tople sanitarne vode u
sistemu podigne na 70C, a zatim se sve ispusne baterije stave u poloaj za ispitanje samo
tople vode i kroz njih se u trajanju od 5-6 minuta propusti ovako zagrejana voda. Sistem se
nakon toga vraa u redovno stanje.
Unutranja hidrantska mrea je dimenzionisana na istovremeni rad dva hidranta od po
2.5 l/sec, a hidranti su rasporeeni po objektu na propisanim odstojanjima. Pojedini hidranti,
koji stoje uz zidne panele, a ne mogu se na njih kaiti, montiraju se na noice.
Novoprojektovana spoljna mrea se predvia od polietilenskih vodovodnih cev (PE
100 "Rehau" ili sl.) , a unutranji razvod je od PVC cevi za sanitarnu ("Nibco" PVC-C ili sl.)
i elinih pocinkovanih za protivpoarnu vodu. Sve cevi sanitarne vode su termoizolovane.
Na mrei se predvia dovoljan broj ventila ("Herz-kovina" ili sl.).
Na mestima gde cevi prolaze kroz dilatacije, postavljaju se fleksibilne veze.
U najnioj taki spoljneg vodovodnog prstena postavljen je aht za pranjenje mree,
koje se ostvaruje preko ventila na ogranku cevi. Isputena voda se preko slivnika, koji je na
dnu ahta, odvodi do ahta kine kanalizacije.
Na skretanjima spoljnjeg vodovoda postavljaju se betonski anker blokovi.
FEKALNA KANALIZACIJA
Mreom fekalne kanalizacije sakupljaju se otpadne vode iz svih sanitarnih pribora i
preko glavnog horizontalnog razvoda gravitaciono sprovode do ahtova izvan objekta, a
zatim preko mree spoljne fekalne kanalizacije sprovode do postojeeg ahta na kolektoru
1000 gradske opte kanalizacije, a sve prema UTU. Glavni razvod fekalne kanalizacije je u
podu prizemlja. Na delu objekta gde su svlaionice sportista i gde je kota poda -1.80 razvod
kanalizacije je u sloju poda od 41 cm, koji se nalazi iznad betonske ploe.
Razvod se ventilira preko ventilacionih vertikala i ventilacionih kapa na krovu, a due
bone grane preko ventilacionih ventila. Na mrei su predvieni neophodni revizioni otvori.
Mrea se izvodi od kvalitetnih PVC i PP cevi. U zemlji (i van objekta i u objektu)
predviaju se PVC cevi za spoljnu kanalizaciju ("Rehau" AWADUCT ili sl.), a za razvode u
zoni sanitarnih prostorija, bilo da je u zemlji ili iznad poda, predviaju se PP cevi za
unutranju kanalizaciju ("Rehau" HT ili sl.).
DRENAA
Prema geotehnikom elaboratu u tlu ispod objekta se javlja podzemna voda, tipa
procedne vode od padavina i njen nivo je na koti 138.43 mnm. Obzirom da je deo objekta sa
svlaionicama, kome je kota poda 138.20, ugroen ovom vodom predvieno je drenano

63 359

rebro du ugroenog zida u osi "I". Podzemna voda, koja ugroava zidove du osa "4", "13" i
zid izmeu osa "H" i "G" ugroenog dela objekta, prihvata se vertikalnim ljunanim
tamponom, koji je uz pomenute zidove i preko horizontalnog tampona, koji je ispod objekta,
sprovodi do drenanog rebra i prihvata u drenanu cev. Elementi drenanog rebra prikazani
su u priloenom detalju.
Drenane cevi 150 sprovode drenanu vodu do sabirnog ahta D2, u kome su
postavljene drenane potapajue pumpe (jedna radna i jedna rezervna), koje vodu
prepumpavaju do prikljuka na kinu vertikalu AV3. Predviene su pumpe sa
karakteristikama: H=8m i Q=1 l/sec ("Grundfos" Unilift AP12.40.04.1 ili sl.).
Predviene su PE drenane cevi ("Rehau" Raudril ili sl.), a potisni vod je od PVC
vodovodnih cevi ("Nibco" PVC-C ili sl.). Na potisnom vodu predvieni su odgovarajui
ventili.
ATMOSFERSKA KANALIZACIJA
Atmosferske otpadne vode sa dela krova dvorane izmeu osa "E" i "I" skupljaju se
horizontalnim olucima, a zatim vertikalnim olucima (predmet arhitektonskog projekta)
sprovode do ravnog krova, gde ih prihvata kina kanalizacija. U ovaj razvod se ukljuuju i
kine vode sa ravnog krova, koje su prihvaene slivnikom, i sve se sprovodie do ahta na
spoljnoj kinoj kanalizaciji.
Atmosferske otpadne vode sa dela krova dvorane izmeu osa "E" i "A" skupljaju se
horizontalnim olucima, a zatim vertikalnim olucima (predmet arhitektonskog projekta)
sprovode do terena, na koji se slobodno izlivaju. Ova voda se zajedno sa vodom sa trotoara i
vodom koja se slije sa kosine, koja pada od granice placa ka trotoaru, prihvata se linijskom
reetkom, ostavljenom sa te strane objekta i predmet je projekta ureenja terena. Na
krajevima ove reetke su ahtovi, koji prihvataju otpadnu vodu iz nje i uvode je u sistem
spoljne atmosferske kanalizacije.
Atmosferske otpadne vode sa ravnih krova prikupljaju se slivnicima i razvodom kine
kanalizacije sprovode do ahtova na spoljnoj kanalizaciji.
Kine otpadne vode sa saobraajnice i platoa oko hale prikupljaju se u "bubanj"
slivnike i ukljuuju u spoljnu kanalizaciju, koja sve prikupljene vode evakuie do ahtova na
zacevljenom potoku. Spoljna kina kanalizacija oko objekta, saglasno lokaciji i recipijentnom
ahtu, podeljena je u tri nezavisne mree, od kojih se prva, sa koliinom od 44.6 l/s,
prikljuuje na kaskadni aht na poetku trase zacevljenog potoka, druga, sa koliinom od 45.1
l/s, u revizioni aht na sredini zacevljenja, a trea u prelazni aht na kraju, sa koliinom od
39 l/s.
Na parkingu za posetioce predviena je nezavisna mrea kine kanalizacije u koju se
ukljuuje voda sa tog parkinga sakupljena "bubanj" slivnicima. Ona se sprovodi do talonog
ahta ispred separatora ulja, a preiavanje se vri u polietilenskom separatoru sa bajpasom
(ACO OLEPASS P NG 10/50 ili sl.), to znai da preiava prvih 10 l/sec dotekle vode, a
kod veih kia proputa koliine sve do 50 l/sec. Sraunata koliina vode (prema merodavnoj
kii) prikupljena sa povrina sa kojih se kia skuplja u zauljenu kanalizaciju je 38 l/sec.
Ovakvo tehniko reenje je zasnovano na injenici da poetna kia pokupi neistoe sa
saobraajnica, dok voda koja nadalje dotie u separator je uslovno ista, i ona se bajpasom
proputa bez preiavanja. Nakon tretmana u separatoru ulja otpadna voda se preko izlivne
glave isputa u potok.
Mrea kine kanalizacije, koja se vodi kroz objekat, a iznad zemlje je, izvodi se od PP
cevi za unutranju kanalizaciju ("Rehau" HT ili sl.), a mrea u zemlji, kako u objektu tako i
izvan njega, izvodi se od kvalitetnih PVC cevi za spoljnu kanalizaciju ("Rehau" AWADUCT
ili sl.). Krovni slivnicu sa elektrogrejaima ("HL" ili sl.).

64 359

Otpadne vode, koje se mogu pojaviti na podu mainskih prostorija, prikupljaju se

slivnicima i ukljuuju u mreu kine kanalizacije.
SANITARIJA
Sanitarija, armatura i galanterija je evropskog kvaliteta, a prema izboru investitora.
Predviaju se konzolne WC olje od fajansa sa ugradnim vodokotliima firme Geberit.
Pisoari su zidni sa senzorskom antivandal armaturom. Umivaonici su od fajansa u dve
verzije: zidni i ugradni. Iznad umivaonika se predviaju stojee antivandal baterije. Sva
antivandal armatura je firme Geberit. Tu kade su livene sa odgovarajuom uzidnom
antivandal armaturom i nazidnom ruom.
Za potrebe lica smanjene pokretljivosti predvia se odgovarajua sanitarija, armatura i
dodatna oprema.
NAPOMENA
Predmer i predraun radova je razdvojen u dva dela, i to na radove i materijal
neophodan za prvu fazu gradnje, u koju spadaju betonski radovi na samom objektu i ono ta
od instalacija mora da ih prati, i radove i materijal neophodan za drugu fazu gradnje, u koju
spada kompletno dovravanje objekta i terena oko njega sa prateim instalacijama.

65 359

TEHNIKI OPIS
UZ GLAVNI PROJEKAT ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA
ATLETSKA DVORANA, kasarna "General Jovan Mikovi"
1.

OPTE
Projekat je uraen na osnovu projektnog zadatka Investitora, a u skladu sa glavnim
projektima arhitekture i instalacija. Radovi su podeljeni u dve faze, u skladu sa dinamikom AG
radova.
U celokupnom objektu su predviene sledee elektroenergetske instalacije:
-instalacija unutranjeg osvetljenja (opte i panino),
-instalacija utinica i izvoda (opte namene i za potrebe tehnolokih potroaa),
-razvod elektrine energije i razvodne table,
-instalacija gromobrana i uzemljenja.
2.

NAPAJANJE OBJEKTA I RAZVOD ELEKTRINE ENERGIJE

Merenje utroene elektrine energije je predvieno projektom trafostanice (na NN
naponu). Glavni razvodni ormani GRO, GRO-D (agregata) su smeteni u prizemlju.
Kompenzacija e biti predvidjena u okviru trafo stanice, projektom rekonstrukcije
trafostanice.
U razvodnim ormanima je potrebno ostaviti 20% rezervnog prostora, a rezerva je
predviena i u napojnim kablovima to se vidi iz prorauna. Polae se etiri napojna kabla od
TS do objekta, na rastojanju od 20cm, u rov irine 100cm. Jedan kabl je za opte potroae,
drugi kabl je potroae koji se napajaju preko dizela i preostala dva kabla su za iler. Poto iz TS
izlaze 4 kabla, da bi se dobila potrebna opteretivost kabla prema proraunu (20cm rastojanja),
mora se od TS do mesta postizanja proraunskog rastojanja (20cm) koristiti posteljica od
specijalnih meavina prema Tehnikim preporukama ED. Poto se jedano napajanje do KPK-3 i
ilera izvodi sa dva kabla, mora se napisati upozorenje da postoji opasnost od povratnog napona.
Za sve napojne kablove i strujna kola u objektu predvia se da budu NHXHX-Y ... /1kV
(kablovi koji neire poar i neisputaju otrovne gasove), odnosno za one za koje je potrebno da
rade i u sluaju poara odreeno vreme (sigurnosni sistemi) da budu NHXHX-Y ...
FE180/E90/1kV (kablovi koji zadravaju funkciju u poaru). Na ovaj nain bi se smanjila
opasnost od poara odnosno poveala bezbednost u sluaju da do poara doe.
Napojni kablovi se polau horizontalno na regalima u sputenom plafonu i po vertikali
kroz graevinski ostavljene otvore. Na prolazu kroz spratne ploe kablovi se provlae kroz
otvore, koji se zatim zatvaraju flamastikom ili slinim vatrootpornim materijalom.
Izvodi u glavnim razvodnim ormanima GRO i GRO-D su opremljeni visokouinskim
osiguraima, a izvodi za mainsku i tehnoloku opremu i prekidaima, poto je kod ovih
potroaa neophodna bra intervencija u sluaju neke havarije.
Svi razvodni ormani su limeni ormani sa metalnim vratima, bravom i kljuem. Na svim
ormanima takoe vidno napisati oznaku sistema zatite od napona dodira kao i stepen
mehanike zatite dat na emama, a unutar vrata nalepiti jednopolnu emu table. Delove
razvodnih ormana napajanih sa DEA oznaiti crvenom dijagonalnom crtom, a delove ormana
takoe napajanih sa DEA, ali i mogunou napajanja sa UPS-a, oznaiti narandastom crtom.

66 359

U specifikaciji su upisani svi ormani koji se projektuju, osim ormana koji se isporuuju
zajedno sa opremom.
3.

INSTALACIJA UNUTRANJEG ELEKTRINOG OSVETLJENJA

Opte elektrino osvetljenje reeno je u svemu prema zahtevima autora projekta. Opte
elektrino osvetljenje u objektu je predvieno preteno fluokompakt svetiljkama, a korieni su i
fluo, metal halogene i inkadescentne svetiljke zavisno od namene prostorija.
Odabrana svetlea tela su usklaena sa:
- arhitektonskom dispozicijom prostorija,
- enterijerskom obradom plafona i zidova,
- namenom prostorija,
- uslovima rada i
- potrebnim zahtevima za jainu i boju osvetljenja.
Svetiljke su briljivo odabrane i maksimalno tipizirane. Predviena jaina osvetljaja s
obzirom na namenu objekta treba da je iznad propisima zahtevanih minimalnih vrednosti, pri
emu je posebna panja usmerena na borilite. Predvidjen je nivo osvetljenosti od 700lx to je
dovoljno za TV prenose nacionalnog ranga i medjunarodna regionalna takmienja. Ako bude
potrebe za TV prenosom veih medjunarodnih takmienja, mogua je primena pomonog
osvetljenja. Na taj nain bilo bi mogue pokriti sva takmienja TV prenosom uz manju
investiciju i odravanje. Nivo osvetljenosti sa kojim se ovde radi je preuzet iz publikacije
holandske firme Philips i knjige Vodi kroz svet tehnike osvetljenja od prof.dr Miomir B.
Kosti.
Ukljuenje osvetljenja na glavnim komunikacijama je daljinski preko CSNU koji e biti
obraen posebnim glavnim projektom. Ukljuenje ostalih svetiljki u pojedinim prostorijama je
lokalno prekidaima pored ulaznih vrata, postavljenim na 1,5m od kote poda.
Predvieno je i protivpanino osvetljenje, a svetiljke su sa ugraenim Ni-Cd baterijama
za 3h rada u pripravnom spoju. Napajanje ovih svetiljki je sa spratnih tabli.
Instalacija osvetljenja predviena je vodovima NHXHX-Y i N2XH-Y preseka 1,5mm 2 i
odgovarajueg broja ila. Instalacioni vodovi osvetljenja vode se preteno po regalima u
sputenom plafonu, a delom pod malterom i vidno na obujmicama (tehniki prostori, i sl.).
4.

INSTALACIJA UTINICA I IZVODA

Za potrebe optih i tehnolokih potroaa predvien je dovoljan broj uko utinica i
izvoda prema projektnom zadatku. Broj i raspored utikakih kutija i izvoda predvidjen je prema
nameni prostorija i u dogovoru sa autorom i projektantom enterijera. U skladu sa tehnologijom
borilita predvidjeni su izvodi i utinice za merne i signalne uredjaje, kao i prikljuci za potrebe
medija u obliku industrijskih utinica. Ispod borilita su predvidjene cevi, kroz koje se mogu
provui dodatni savitljivi kablovi za potrebe opreme ili medija.
Sa posebnih napojnih kablova i razvodnih tabli napajaju se utinice za prikljuak
raunarske i telekomunikacione opreme. Za svako radno mesto predviena je utinica za
raunasku tehniku i za opte potrebe. Takoe se i uzemljenje raunarskih utinica se posebno
vodi i uzemljuje na GSIP.

67 359

Instalacija utinica i izvoda predvidjena je vodovima tipa NHXHX-Y i N2XH-Y

preseka 1,5mm2 i 2,5mm2 i odgovarajueg broja ila. Instalacija se vodi delom u sputenom
plafonu na regalima, u zidu pod malterom, vidno na obujmicama (u tehnikim prostorima) i
delom u podu, vodei rauna o tome da se instalacija vodi na min. 30cm od SKS-a.
6.

INSTALACIJA GROMOBRANA I UZEMLJENJA

Gromobranska instalacija uraena je na osnovu Pravilnika o tehnikim normativima za
zatitu objekata od atmosferskog pranjenja, "Slubeni list SRJ" br. 11/96, i jugoslovenskih
standarda za gromobranske instalacije koji su objavljeni u istom Slubenom listu tj. SRPS IEC
1024-1 , SRPS IEC 1024-1-1, SRPS N.B4.803 i SRPS N.B4.810 kao i grupe SRPS N.B4.9XX.
Ovim projektom predviena je ugradnja gromobrana sa ranim startovanjem. Predvidjena
sa dva uredjaja za rani start, koji se postavljaju na krajnje zidove hale. Odvodi do ispitnog mernog mesta su predvieni trakom Fe/Zn 20x3mm, a od istog do temeljnog uzemljivaa
predviena je traka Fe/Zn 25x4mm. Fasadu sainjenu od alukobonda potrebno je povezati na
odvode gromobranske instalacije u cilju izjednaavanja potencijala. Takodje elemente
alukobonda potrebno je povezati medjusobno, kao i bravaruju i ostale elemente na fasadi i krovu
u cilju izjednaavanja potencijala.
Na osnovu prorauna izbora nivoa zatite (DATOG U PRILOGU) zakljuujemo da
posmatrani objekat treba da ima I nivo zatite, a prema standardu SRPS IEC 1024-1.
Rastavna mesta (merni spoj) se postavljaju na visini 1,8m i moraju biti pristupana,
broja udara groma na 2,5m. Uzemljiva je predvien kao temeljni. U donjoj zoni temelja
polae se traka Fe/Zn 25x4mm i vari za armaturu temelja i vertikalnih stubova. Metalni stubovi
se povezuju na uzemljiva varenjem ankera na armaturu temelja.
Predvien uzemljiva tipa "A" i u potpunosti zadovoljava zahteve date takom 2.3.3.1.
SRPS IEC 1024-1. Po zavretku izvoenja gromobranske instalacije potrebno je izvriti merenje
prelaznog otpora uzemljivaa a na svakom ispitnom - rastavnom mestu gromobranskog
spusnog provodnika, to e sluiti kao poetni podatak za odravanje sistema uzemljenja
gromobranske instalacije.
Preseci i materijali upotrebljenih provodnika za izjednaenje potencijala su usklaeni sa
tabelom 7 SRPS IEC 1024-1, kao i SRPS N.B2.754, jer se ne oekuju znatne struje
atmosferskog pranjenja u ovim provodnicima.
ODRAVANJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE
Odravanje gromobranske instalacije mora vriti elektromontana sluba firme ili
preduzee koje raspolae odgovarajuom strunom slubom a u skladu sa programom
odravanja. Svi nedostatci konstatovani pregledom moraju se otkloniti bez odlaganja.
Program za odravanje gromobranske instalacije se sastoji iz A). redovnih pregleda i B).
vanrednih pregleda. Redovnim pregledima se vri vizuelni pregledi i odreena ispitivanja
(merenja) kao to su:
- provera svih provodnika u gromobransksoj instalaciji i komponenti sistema,
- provera pritegnutosti svih stezaljki i spojnica,
- provera elektrinog kontinuiteta (neprekidnosti) u gromobranskoj instalaciji,
- merenje otpora prema zemlji u sistemu uzemljenja,
- proveru da li se dejstvo gromobranske instalacije promenilo posle rekonstrukcije
objekta ili njegovih instalacija - po potrebi.

68 359

- kontrola i ispitivanje provodnika za izjednaenje potencijala, spojeva ekrana i trase

kablova.
Izvetaji o svim postupcima redovnog pregleda za odravanje, preduzetim merama i
merama koje treba da se preduzmu predstavljaju osnovu za procenu kvaliteta gromobranske
instalacije i njenih komponenata i moraju se uvati zajedno sa projektom gromobranske
instalacije.
Vanredni pregledi se vre posle svakog udara groma (atmosferskog pranjenja) u sistem
gromobranske instalacije, posle mehanikih oteenja izazvanih usled tehnolokog postupka i
nepredvienim okolnostima ( npr. elementarne nepogode - oluje, potresi i dr.)
Redovni pregledi gromobranske instalacije moraju se vriti svake 4 godine. Kontrolom
gromobranske instalacije treba da se utvrdi da su svi elementi u tehniki ispravnom stanju i da
obezbeuju primenjene i odreene funkcije, da nema dejstva korozije na elemente
gromobranske instalacije, da su svi naknadno pridodati delovi objekta ugraenih u tieni
prostor izjednaenjem potencijala ili "produenjem" gromobranske instalacije i dr.
Sve gromobranske instalacije moraju se kontrolisati u sledeim sluajevima:
- tokom izvoenja gromobranske instalacije za delove koji su nepristupani po zavretku
objekta (ovo se odnosi na kontrolu tokom gradnje gromobranske instalacije),
- nakon zavretka kompletne gromobranske instalacije .
Interval izmeu kontrole gromobranske instalacije odreuje se na osnovu sledeih
faktora:
- vrste objekta ili zatitne zone, pogotovu u pogledu posledica do kojih dovodi neko oteenje,
- nivoa zatite
- lokalnog okruenja (problemi korozije)
- primenjenih materijala za pojedine komponente instalacija
- vrste povrine na koju se ugrauju delovi gromobranske instalacije
- vrste tla, itd.
Gromobranska instalacija se kontrolie pri svakoj izmeni i popravci zatienog objekta i
posle svakog atmosferskog pranjenja u objekat.
Vizuelna kontrola treba da bude takva da se ustanovi:
- da li je sistem u dobrom stanju
- da li ima labavih veza i prekida u provodnicima gromobranske instalacije i spojevima
- da naveden deo sistema nije oslabljen korozijom
- da su neoteene sve veze sa uzemljenjem
- da su svi provodnici i komponente sistema dobro prihvaeni i zatieni od sluajnih
mehanikih oteenja
- da nisu oteeni ureaji za zatitu od prenapona
- da je pravilno izjednaen potencijal za svaku novu instalaciju ili konstrukciju koja je pridodata
u unutranjosti objekta
- da su provodnici za izjednaenje potencijala i provodnici unutar objekta neoteeni.
Kontrola i ispitivanje gromobranske instalacije ukljuuje vizuelne kontrole i bie
kompletna ako se:
- vre ispitivanja kontinuiteta (neprekidnosti), naroito za one delove gromobranske instalacije
koji nisu vidljivi za kontrolu i to na poetku izvoenja

69 359

- vre ispitivanja otpornosti rasprostiranja sistema za uzemljenje i njegovih pojedinanih

uzemljivaa i rezultati se uporeuju sa predhodnim ili prvobitnim i kod razlika koje nisu
prihvatljive preduzimaju se mere za poboljanje.
- kontroliu i ispituju provodnici za izjednaenje potencijala, spojevi, ekrani, trase kablova i
ureaji za zatitu od prenapona.
Izvetaj o kontroli gromobranske instalacije se mora drati zajedno sa projektom
gromobranske instalacije i izvetajem o odravanju gromobranske instalacije.
Izvoa radova i korisnik duni su u svemu potovati odredbe Pravilnika o tehnikim
normativima za zatitu objekata od atmosferskog pranjenja ("Slubeni list SRJ" br. 11/96) i
jugoslovenskim standardima za gromobransku instalaciju.
7.

SIGURNOSNI SISTEMI
Sigurnosni sistemi i potrebno vreme njihovog rada u sluaju poara su:
- protivpanina rasveta 10-15'
- odimljavanje
Da bi se omoguio nesmetan rad sigurnosnih sistema u traenom vremenu u sluaju
poara, a u skladu sa l.109, 119. pravilnika o tehnikim normama za elektrine instalacije
niskog napona (Slubeni list SFRJ br. 53/88 i 54/88) projektom je predvieno sledee:
- Rad protivpanine rasvete je obezbeen u traenom trajanju (10-15') izborom protivpoarnih
svetiljki koje imaju Ni-Cd baterije za 3h i pale se osim kod nestanka napona, takodje i u sluaju
kratkog spoja na napojnom kablu svetiljke.
Takoe predvieni su ormani za odimljavanje preko prozora, kupola i ventilatora,
napajani preko IT sistema. Napajanje sigurnosnih sistema je iz DEA sa vatrootpornim
kablovima NHXHX ... /1kV FE180/E90.
Predvieno je da elektro oprema bude izvedena najmanje sa sledeim stepenom
zatite:

kancelarije, prostorije opte namene IP20

tehnike prostorije i elektro prostorije IP43

spolja (van objekta) IP54

Takoe je, s obzirom na strukturu zgrade potrebno primeniti posebne mere da bi se
spreilo irenje poara i omoguila bezbedna evakuacija u svim okolnostima, saglasno
vaeim propisima.
8.
ZATITA
Zatita od elektrinog udara u skladu sa SRPS IEC 60364-4-41ostvaruje se:
- zatitom od direktnog dodira,
- zatitom od indirektnog dodira,
- dopunskim izjednaenjem potencijala.
Primenjeni sistem napajanja je TN-C/S. Ovaj sistem ima kroz celi razvod od GRO odvojeni
neutralni (N) i zatitni (PE) provodnik. Jedina direktno uzemljena taka (spojene N i PE
sabirnica) je u GRO preko kutije GSIP smetene u prostoriji sa GRO.
Zatita od direktnog dodira je ostvarena opremom, koja konstrukcijom i zatitnim izolovanjem,
spreava svaki dodir delova pod naponom.
Zatita od indirektnog dodira je ostvarena automatskim iskljuenjem napajanja, koje u sluaju
kvara na izolaciji, spreava nastajanje napona dodira, koji veliinom ili trajanjem moe
predstavljati opasnost.

70 359

Za ostvarenje zatite je predvieno:

-primena posebnog zatitnog provodnika koji povezuje izloene provodne delove pokretne i
nepokretne opreme, napajane sa elektroinstalacije,
- niskonaponski visokouinski osigurai tip NV,
- topljivi osigura tipa EZ,
- automatski zatitni prekidai (osigurai)
U svim sanitarnim vorovima izvreno je povezivanje metalnih delova opreme sa vodom
P-Y 1x4mm2 na uzemljivake kutije koje se vezuju na "PE" sabirnicu RT kablom N2XH-Y
1x6mm2. "PE" sabirnice su posebnim ilama ("Y") spojene na zatitnu inu GRO, a ova preko
GSIP na temeljni uzemljiva.
Uzemljenje utinica i izvoda za raunarsku opremu se posebno vodi od ostale instalacije
i odvojeno se spaja na GSIP. Takoe se i raunarska mrea i njena oprema posebno uzemljuju, a
to je predvieno projektom telekomunikacionih i signalnih instalacija.
9.
ZAKLJUAK
Sve elektroenergetske instalacije su projektovane prema vaeim tehnikim propisima i SRPS
standardima.
Sve napred opisane instalacije predviene su i opisane u predmeru i predraunu ovog projekta.
Sve predviene instalacije moraju se izvesti prema datim nacrtima i emama i prema vaeim
tehnikim propisima sa materijalima koji odgovaraju SRPS standardima.

71 359

TEHNIKI OPIS
glavnog projekta elektromotornog pogona i centralnog sistema
za ATLETSKU DVORANU u kasarni "General Jovan Mikovi", Beograd
1.

OPTE
Glavni projekta je uraen na osnovu projektnog zadatka Investitora, a u skladu sa
podacima arhitekture i instalacija.
Objekat se sastoji od prizemlja, sprata i galerije. U donjem delu prizemlja predvien je
prostor za radionicu i za toplotnu podstanicu koja je obraena separatom, kao i mainske sale
obraene u ovom projektu el. motornog pogona i centralnog sistema.
2.
FUNKCIONISANJE ORMANA KLIMATIZACIJE
Razvodni ormani su tako projektovani da omoguavaju rad sistema kako je to
mainskim projektom zamiljeno. U glavnom polju razvodnog ormana, kao to se vidi na
crteu, smeten je glavni prekida. Ukljuivanjem glavnog prekidaa uspostavlja se
naponsko stanje u ormanu. Da bi sistemi mogli da startuju mora se ukljiti komandna faza
preko koje se napajaju kalemovi kontaktora, signalne sijalice i elementi automatike koji rade
na 230V. Provera rada sijalica ostvaruje se pomou tastera i dioda.
Za potrebe komandne faze predvidjen je trafo 400V/230V. Rele prisutnosti faza EIU21
titi motore od dvofaznog rada.
Kontroleri i moduli se ugradjuju i povezuju u razvodne ormane RO-V1, RO-V2, RO-P,
CP-O1 i CP-O2. Moduli su za komandovanje osvetljenjem i prijem informacija smeteni su u
ormane CP-O1 i CP-O2. U projektu je predvidjeno oienje celokupne regulacione opreme u
polju (senzori, pokretai, presostati termostati itd.), dok isporuka i uregulisavanje su stavke iz
mainskog projekta.
Razvodni ormani treba da budu uradjeni od dva puta dekapiranog lima, ofarbani
osnovnom bojom i nitroefekt lakom sa vratima na zakljuavanje. U razvodnim ormanima
treba da bude smetena oprema po uzoru na crtee razvodnih ormana. Pored ostale opreme
treba da bude ugradjena i po jedna monofazna uko utinica. Sva oprema u razvodnim
ormanima treba da bude uredno sloena i obeleena kako bi znali kom potroau i sistemu
pripadaju.
Startovanje sistema ventilacije i grejanja (RO-V1, RO-V2 i RO-P) ostvaruje se preko
centralnog sistema ili runo sa podstanice centralnog sistema. U razvodnim ormanima RO
predvidjeni su automatski osigurai, kontaktori i zatitni prekidai za motorne izvode.
Svi ormani su smeteni u tehnike prostorije u okviru objekta osim ormana RO-K.
Orman RO-K slui za mainske potroae primara u energani. Poto je prostor energane u
EEx izvedbi, predvidjena je posebna prostorija sa vratima koja se otvaraju napolje, pa je
oprema i sam RO-K u obinoj izvedbi. Napajanje ovog ormana sa ormana energane nije
predmet ovog projekta, a osvetljenje u predvidjenoj prostoriji e se povezati na na najbliu
razvodnu kutiju osvetljenja.
Za svaki motorni potroa predvidjena je komanda za startovanje, signalizacija statusa, i
alarma bimetala, a za ventilatore i alarm diferencijalnog presostata.
Sistem se iskljuuje u sluaju pojave mraza, poara, alarma, bimetala ili
diferencijalnog presostata nekog od ventilatora, alarma bimetala pumpe tople vode.
Ukoliko temperatura vazduha iza grejaa padne ispod + 5C termostat za zatitu od
mraza iskljuuje ventilator za ubacivanje, to povlai za sobom iskljuivanje ostalih
elemenata sistema, i zatvara dempere sveeg i otpadnog vazduha. Preko kontakta pomonog
kontaktora signalizira se pojava mraza i otvara ventil tople vode i ukljuuje pumpa grejaa.

72 359

PPK su opremljene elektromagnetom za naizmenini napon 230V, 50Hz radi daljinskog

zatvaranja, dok se njihovo otvaranje vri pomou elektromotornog pokretaa. Klapne su
opremljene sigurnosnim termo elementom pomou koga se klapna zatvara pri porastu
temperature iznad 70C, bez obzira na daljinsku komandu. Elektromagnet ili termo element
otputaju oprugu koja zatvara klapnu.
Za signalizaciju zatvorenosti i otvorenost klapne ugraeni su na svaku PPK krajnji
prekidai. Signalizacija zatvorenosti i otvorenosti klapni se vodi na orman RO. Usvojeno je
centralizovano komandovanje zatvaranja PPK, tj. pri izbijanju poara javljai poara
detektuju poar. To se automatski registruje u PPC, sa koje se signal preko RO ormana
pretvara u komandu za zatvaranje klapni. Zatvaraju se PPK na kanalima za ubacivanje i
izvlaenje vazduha u PP zidovima, koji ograniavaju ugroeni sektor. U tom sektoru su i
klapne koje su na granici dva sektora tj. izmedju mainske podstanice i ostalog prostora.
Za probu rada PPK predvien je prekida kojim se daje impuls elektromagnetu i tada
opruga zatvara klapnu. Svaka PPK povezana je sa pripadajuim ormanom sa kablom tipa
NHXHX - 7x1,5mm2.
Na vratima ormana postoje signalne sijalice, koje daju informaciju o stanju klapni koje
se napajaju sa ormana. Svaka signalna sijalica ima natpisnu ploicu na kojoj se vidi
pripadnost odreenoj PPK.
Instalacija PPK izvodi se u mainskim salama po regalima za KVG kablove a van
mainskih sala kao pojedinani kablovi po zidu i plafonu.
Napajanje, upravljanje i signalizacija PPK vri se sa razvodnog ormana RO (deo za
PPK) smetenog u okviru mainske sale. Vodi se poseban kabl za napajanje klapni sa ormana
RTK da bi se obezbedila mogunost i drukijeg napajanja. Oprema za PPK smetena je u
poseban deo ili polje ormana, odvojeno od ostale opreme.
Za zatitu od opasnog napona dodira usvojeno je automatsko iskljuenje napajanja sa
posebnim zatitnim vodom, i tu je ista situacija kao i za dizel napajanje.
3.
OPIS SISTEMA ZA MERENJE, REGULACIJU I UPRAVLJANJE
Projektant se opredelio za primenu distribuiranog mikroprocesorskog sistema za
realizaciju zahteva merenja, regulacije i upravljanja:
-sistemima grejanja i ventilacije
-klimatizacijom
-protivpoarnim klapnama
-sistemom unutranjeg osvetljenja
i centralnog nadzora svih ovih sistema zbog nekoliko razloga:
-Tehnoloka raznovrsnost i prostorni razmetaj pojedinih celina
-Brojni zahtevi koje treba da realizuje oprema za merenje, regulaciju, upravljanje i
centralni nadzor
Prilikom usvajanja koncepcije distribuiranog mokroprocesorskog sistema za merenje,
regulaciju, upravljanje i centralni nadzor projektant se opredelio za tehniko-ekonomsko
najcelishodnije reenje:
-Za realizaciju svih upravljakih zahteva, obradu odredjenog broja mernih signala i
realizaciju regulacionih kola i obavljanje logikih funkcija koriste se programabilni
digitalni kontroleri.
-Za realizaciju nadzornih i upravljakih zahteva koriste se PC raunar.
4.
CENTRALNI NADZOR I UPRAVLJANJE
Osnovna namena centralnog nadzornog upravljakog sistema (u daljem tekstu CENUS)
je da se na jednostavan i efikasan nain na ekranu raunara dobije uvid u trenutni status rada

73 359

svih termotehnikih sistema na objektu, da se na jednostavan nain u sluaju potrebe

intervenie i utie na rad ovih sistema, kao i da se zabelei i pregleda istorijat rada sistema.
Dispeerski centar se nalazi u prizemlju objekta, u prostoriji br. 40.
U dispeerskom centru nalazi se operatorska radna stanica koja je posrednik izmeu
sistema i operatera. Operatorsku radnu stanicu ini jedan PC raunar sa prateim hardverom i
programima za centralni siistem.
Mada program centralnog nadzora nema specifinih zahteva za raunarskim resursima,
radi optimalnih uslova rada sistema i operatera, za podrku rada CENUS, potrebna je sledea
konfiguracija PC raunara i pratee opreme:
* PC raunar PENTIUM 2,5GHz
* HDD 320 GB
* CD DVD RW
* 1 GB Ram memorija
* 21'' LCD monitor
* tastatura, mi
* WINDOWS operativni sistem
* tampa A4, matrini (9 pina)
* ureaj za bezprekidno napajanje UPS1000
Operatorska radna stanica u dispeerskom centru, ianom vezom povezana je sa
elektronskim regulatorima koji vre lokalnu regulaciju, ime je obezbeen prenos podataka u
oba smera: od sistema ka operateru i obrnuto (nain povezivanja, tip kablova i ostali podaci o
povezivanju dati su u opisu komunikacione mree). Veza se ostvaruje preko posebnog
komunikacionog interfejsa koji konvertuje signale RS232 / RS485, i koji moe biti realizovan
kao interna kartica raunara ili eksterni ureaj.
Operater prati na ekranu raunara "on-line" (uivo) sve merene vrednosti u sistemu,
oitava sve projektne parametre, statuse svih elektrinih pogona, i po potrebi moe promeniti
izabrane parametre i izdati bezuslovne daljinske komande izabranim elektrinim pogonima u
sistemu. Grafika vizuelna predstava sistema znaajno doprinosi lakom razumevanju
prikazanih podataka i rada celog sistema. Pogodnim sistemom bojenja lako se razlikuju
informacije o elementima koji su u normalnom radnom reimu i koji nisu.
Posebna panja posveuje se registrovanju alarmnih pojava u sistemu i njihovom
arhiviranju i tampanju odgovarajuih poruka na tampau.
Program CENUS-3000 (centralni nadzorni upravljaki sistem) je PC aplikacija, predviena
za rad u 32-bitnom MS WINDOWS-u. (verzije Windows XP ili novije). Na ekranu monitora
vide se detaljni grafiki prikazi sistema, prikazi svih izmerenih vrednosti u sistemu prikazani
grafiki uz element na koji se odnose. Omoguen je pregled parametara sistema, kao i
njihova daljinska izmena. Takoe, operater sistema centralnog nadzora ima uvid u stanja svih
elektrinih pogona, kao i mogunost izdavanja bezuslovnih komandi svim elektrinim
pogonima (ukljuenja, iskljuenja, otvaranja i zatvaranja ventila i ostale).
Pojava alarmnih dogaaja se trenutno objavljuje na ekranu uz nedvosmisleno lociranje
elementa, i istovremeno belei u datoteci alarma uz vreme pojave alarma, a po elji korisnika
i na tampau. Prestanak alarmne situacije se takoe belei. Poruke ostaju arhivirane u
datoteci alarma, tako da se mogu i kasnije prelistavati i tampati.
Izabrani parametri sistema belee se na disk raunara, tako da se kasnije, za izabrani
vremenski period, mogu pregledati tabelarno ili grafiki. Iste podatke je mogue dobiti i
odtampane na papiru.

74 359

5.
MIKROPROCESORSKI REGULATORI I KOMUNIKACIONA
MREA
Mikroprocesorski regulatori su osnovni ureaji za regulaciju rada termotehnikih
instalacija i drugih tehnolokih sistema, i deteljno su hardverski i funkcionalno opisani u
prethodnim poglavljima.
Sa stanovita centralnog nadzornog upravljakog sistema moe se rei da rad u mrei
predstavlja nadgradnju i vii kvalitet njihovog rada. U sluaju da je mrea aktivna,
mikroprocesorski regulatori po ugraenom programskom komunikacionom protokolu alju
raunaru sve podatke o sistemu i izvravaju sve dobijene naloge od raunara (odnosno
operatera).
Svi mikroprocesorski regulatori moraju biti opremljeni komunikacionim prikljukom za
RS 485 interfejs. Prikljuenje se vri preko priklju;nih klema na regulatorima.
Komunikacioni protokol je zatien od greaka na komunikaciji i prilagoen potrebama
ovakvih sistema. Mikroprocesorski regulatori alju podatke na upit od strane raunara na
osnovu svojih jedinstvenih komunikacionih adresa. Pri radu u mrei, na mikroprocesorskim
jedinicama mogue je listanje merenih vrednosti i zadatih parametara. Onemoguena je
promena radnih parametara, to je inae normalno omogueno pri radu u lokalu. Daljinski
izmenjeni parametri upisuju se u trajnu memoriju jedinice i ostaju aktuelni i posle rada
mree.
Na prednjem panelu mikroprocesorskog regulatora nalaze se, izmeu ostalog i LED
indikatori koji svetljenjem indikuju status rada elemanata regulatora i status komunikacije.
Komunikacija centralnog sistema (tj. raunara i mikroprocesorskih jedinica) zasniva se
na standardnom RS 485 komunikacionom interfejsu, radi direktnog povezivanja veeg broja
stanica, na razliitim rastojanjima. Veza je direktna, dvoparina, "bus" tipa.
Prikljuak za RS 485 se na PC raunaru obezbeuje konvertovanjem standardnog
prikljuka za RS 232. Za konverziju se koristi interna PC kartica. Prikljuak na lokalnom
regulatoru treba da je ve obezbeen na standardnom 9-pinskom konektoru na kuitu
ureaja.
Veza RS485 interfejsa se sastoji od dva aktivna provodnika, oznaena sa A i B na strani
predajnika, tj A' i B' na strani prijemnika, i zajednike mase. Zavisno od potreba i primene,
mogu se koristiti dvoina ili etvoroina veza mree.
Status signala se definie naponskom razlikom izmeu linija A i B, odnosno A' i B', tako
da je u velikoj meri imuna na elektrine smetnje. Linija C (C') je mrena masa radi
izjednaavanja potencijala masa pojedinanih ureaja.
Za komunikaciju treba predvideti neki od standardnih signalnih kablova. Za centralni
sistem objekta preporuuje se korienje kabla JH(St)H 2x2x0,8. Ovo je kabl u kome se
nalaze dve nezavisne upredene parice, debljine provodnika 0,8mm, i sa zatitnim irmom.
Mikroprocesorski regulatori se na komunikacionu mreu povezuju paralelno, prema
datoj blok emi povezivanja.
6.
SIGURNOSNI SISTEMI
Sigurnosni sistemi i potrebno vreme njihovog rada u sluaju poara su:
- protivpanina rasveta 10-15'
- odimljavanje
Da bi se omoguio nesmetan rad sigurnosnih sistema u traenom vremenu u sluaju
poara, a u skladu sa l.109, 119. pravilnika o tehnikim normama za elektrine instalacije
niskog napona (Slubeni list SFRJ br. 53/88 i 54/88) projektom je predvieno sledee:
- Rad protivpanine rasvete je obezbeen (projekat elektroenergetskih instalacija) u
traenom trajanju (10-15') izborom protivpoarnih svetiljki koje imaju Ni-Cd baterije za 3h i

75 359

pale se osim kod nestanka napona, takodje i u sluaju kratkog spoja na napojnom kablu
svetiljke.
Takoe predvieni su ormani (RO-OD, RO-VP1 i RO-VP2) za odimljavanje preko
prozora, kupola i ventilatora, napajani preko IT sistema ili UPS-a. Napajanje sigurnosnih
sistema je iz DEA sa vatrootpornim kablovima NHXHX ... /1kV FE180/E90. U ovom projektu
predvidjen je orman RO-IT sa trafoom za ostvarenje IT sistema napajanja. Za prozore i kupole
(lanterne) predvidjeni su UPS-ovi, koji slue za sigurno dejstvo pokretaa kako prilikom poara
za otvaranje, tako i pri pojavi nevremena za sigurno zatvaranje.
Orman za ventilatore odimljavanja napaja se sa ormana RO-IT. IT sistem spojen je sa
zemljom preko impedanse Z=1000. Za pomona strujna kola u ormanu koja se tite
(ukljuuju) jednopolno, mora se pri radu u ormanu, iskljuiti prethodni osigura tj. obe faze,
to obezbedjuje potpuno galvansko odvajanje. Za strujna kola van ormanu, kad se vri
intervencija, mora se iskljuiti orman tj. sve faze, to obezbedjuje potpuno galvansko
odvajanje i bezbedan rad.
Predvieno je da elektro oprema bude izvedena najmanje sa sledeim stepenom zatite:
kancelarije, prostorije opte namene IP20
tehnike prostorije i elektro prostorije IP43
spolja (van objekta) IP54
Takoe je, s obzirom na strukturu zgrade potrebno primeniti posebne mere da bi se
spreilo irenje poara i omoguila bezbedna evakuacija u svim okolnostima, saglasno
vaeim propisima.
7.
KABLOVI I VEZE
Za ostvarivanje elektrinih veza izmedju merno-regulacionih uredjaja u postrojenju
(senzori, merni pretvarai, regulacioni ventili) i merno regulacionih uredjaj na kontrolnomernoj tabli predvidjeni su odgovarajui kablovi.
Ostvarene kablovske veze dele se u dve osnovne grupe:
Kablovi i veze malog napona do 50V, i kablovi i veze vieg napona 230V, 50Hz. U prvu
grupu spadaju svi napojni, merni i signalni kablovi, au drugu grupu komandni kablovi za
upravljanjem osvetljenjem.
Za prvu grupu su usvojeni ekranizovani (irmovani) kablovi, sa potrebnim brojem
radnih i rezervnih ila, prenika 0,8mm.
Za drugu grupu kablova su usvojeni energetski kablovi, preseka 1,5mm 2, sa potrebnim
brojem radnih i rezervnih ila i obaveznom uto-zelenom ilom.
Od taaka u pogonu kablovi se vode prvo u zatitnim cevima po opremi, konstrukciji, i
gde je to mogue, po zidovima na obujmicama. Gde je mogue kablovi se polau po
regalima, sve do komandne prostorije.
Predvidjeno je da se vodjenje kablova koncentrie uglavnom na regale koji se vode po
mainskoj sali i po hali izmedju reetkastih nosaa. U sputenom plafonu kablovi se takodje
vode po ragalima a zatim do potroaa ispod maltera ili po zidu.
Kablovi malog napona se ne smeju voditi zajedno sa kablovima vieg napona (230V).
Kada moraju da se vode paralelno, onda njihovo medjusobno rastojanje mora biti najmanje
300mm ako su van regala.
Ukrtanje kablova malog i vieg napona se izvodi po uglom od 90 pri emu nije
potrebno zatitno rastojanje.
irmovi kablova malog napona se uzemljuju i to samo na jednom kraju kabla.
8.
MERE ZATITE
Projektom su predvidjene mere zatite od opasnosti koje se mogu pojaviti u ovom
postrojenju, a to su:

76 359

-opasnost od visokog pritiska i temperature

-opasnost od sluajnog dodira delova pod naponom
-opasnost od prevelikog napona dodira
-opte opasnosti
Zatita od elektrinog udara ostvarena je primenom:
zatite od direktnog dodira,
zatite od indirektnog dodira,
dopunskim izjednaenjem potencijala,
definisano standardom SRPS IEC 60364-4-41.
U objektu se primenjuje sistem napajanja TN-C-S. Kao sistem zatite od opasnog
napona dodira u celom objektu je primenjeno automatsko iskljuenje napajanja sa posebnim
zatitnim provodnikom. Zatitni provodnik u kablu je uto-zelene boje. U razvodnim
ormanima su sve zatitne zile povezane na zatitnu sabirnicu koja je kasnije povezana na inu
za izjednaavanje potencijala.
Za potroae koji se napajaju sa ormana Hovala predvidjeni su kablovi po preporuci
isporuioca opreme uz neke izmene. Svi preseci 1,5mm2 su zamenjeni sa 2,5mm2 zbog
velikih duina I opasnosti od prevelikog napona dodira. Kad se isporui konkretni orman
Hovala oznaen sa RO-HV, mora se izvriti provera napona od opasnog napona dodira
krajnjih potroaa na osnovu ugradjenih zatitnih uredjaja u orman.
U cilju izjednaavanja potencijala svih veih metalnih masa, koje ne pripadaju el.
uredjajima (klima komore, kanali, cevi, regali) povezati trakom Fe Zn-25x4 mm sa sabirnim
inama za izjednaavanje potencijala. Ove ine e se nalaziti u ormariu pored razvodnih
ormana. ine za izjednaavanje potencijala su povezane sa sabirnim zemljovodima. Sva
izolovana mesta na cevovodima i kanalima treba premostiti bakarnom pletenicom Cu 16
mm2, radi postizanja dobre galvanske veze svih metalnih masa.
Kompletna el. instalacija pre putanja u rad treba da bude ispitana, a po putanju u rad
uoeni nedostatci treba da budu otklonjeni. Takodje sva instalacija treba da bude izvedena
prema vaeim SRPS propisima za ovu vrstu instalacija.
Predvidjene mere su opisane u poglavlju Tehniki uslovi i Prilog o zatiti na radu i
zatiti prirodne sredine.

77 359

TEHNIKI OPIS
uz glavni projekat telekomunikacionih I signalnih instalacija u objektu Atletske dvorane
u kasarni "General Jovan Mikovi, Beograd
0.
Opte
U ovom objektu predvieni su sledei telekomunikacioni i signalni sistemi:
- telefonski sistem,
-struktuirani kablovski sistem - SKS (instalacije telefona i raunara),
-sistem distribuciju RTV programa,
-sistem za dojavu poara,
-sistem ozvuavanja,
-sistem protivprovalne alarmne signalizacije ,
-sistem video kontrole.
-sistem elektronike za takmienje
Projekat je uraen na osnovu projektnog zadatka investitora, arhitektonsko-graevinskog
reenja, projekta zatite objekta od poara kao i reenja datim u ostalim fazama projekta, a
u skladu sa vaeim tehnikim propisima i standardima.
1.
TELEFONSKI SISTEM
1a Prikljuak objekta na tt mreu
Projektom je predvieno da se objekat prikljui na postojeu vojnu telefonsku centralu u
kompleksu na kome se gradi ovaj objekat, a shodno zahtevu Uprave za infrastrukturu
Ministarstva odbrane Republike Srbije.
U neposrednoj blizini mesta izgradnje objekta poloen je kabl vojne tt mree tipa TK10
150x4x0,6mm u postojeoj kablovskoj kanalizaciji. Obzirom da na predmetnom kablu postoji
dovoljna rezerva u kapacitetu, to su ovim projektom predvieni sledei radovi: - polaganje zatitnih PVC cevi privodne tt kanalizacije kapaciteta 2 x 100/110 mm i
jedne PE cevi 40mm od postojeeg tt okna (u neposrednoj blizini mesta izgradnje
objekta) do mesta montae izvodnog telefonskog ormana u objektu. Po polaganju cevi iste
se zatvaraju na oba kraja gumenim epovima. Pri polaganju privodnih cevi potrebno je
voditi rauna o uglu savijanja cevi; poluprenik krivine treba da iznosi r > 2,3m kako bi se
obezbedilo nesmetano polaganje privodnog kabla kroz privodnu cev. Mesto savijanja cevi
se nesme zatvoriti dok nadzorni organ ne konstatuje da je krivina propisno izvedena.
- montaa izvodnog limenog tt ormana tipa ITO-LIII, dimenzija 590x640x125mm i to na
projektom predvienom mestu, u prostoriji za prodaju karata, na 1,5m od kote poda.
Orman se oprema rastavnim regletama sa konektorskim elementima (za zavretak
privodnog kabla) kapaciteta 10x(10x2) i spojnim regletama sa konektorskim elementima
za zavretak instalacije u objektu kapaciteta 10x(10x2). Izvodni tt orman se uzemljuje
polaganjem voda tipa NHXHX 1x16mm2 do ine za izjednaenje potencijala u RT
elektroenergetskih instalacija.
- polaganje privodnog kabla tipa TK59 50x4x0,6 GM od postojeeg tt okna, kroz
predvienu PVC cev 100/110 mm privodne tt kanalizacije do izvodnog ormana u
objektu. U izvodnom ormanu kabl se zavrava na rastavnim regletama. U kablovskom
oknu ostavie se rezerva kabla u duini 3m kako bi se omoguilo povezivanje istog na
postojei tt kabl kao i obeleavanje kabla (tip, kapacitet, objekat na koji se odnosi),
- izrada termoskupljajue ravaste kablovske spojnice Raychem (tipa Xaga 500) na kablu
tipa TK10 150x4x0,6mm u postojeem kablovskom tt oknu.

78 359

Cevi privodne tt kanalizacije poloie se u za to pripremljen kablovski rov i to na nabijenoj

podlozi od peska debljine 10 cm. Po izvrenom polaganju izvee se nasipanje peska do
formiranja zatitnog sloja od 10 cm iznad cevi. Cevi do polaganja kabla moraju biti zaptivene
kako voda ne bi ulazila u kablovsko okno. Polaganje kabla u privodnu tt kanalizaciju izvee
se nakon provere prohodnosti iste.
Prilikom izvoenja radova na izgradnji objekta posebnu panju treba obratiti na postojee tt
kapacitete kako ne bi dolo do oteenja istih.
Izvoenje gore navedenih radova poverie se izvoakoj organizaciji registrovanoj i
specijalizovanoj za ovu vrstu radova. Radovi po ovom tehnikom reenju izvee se prema
tehnikim uslovima i crteima koji su sastavni deo ovog projekta, a u skladu sa propisima
ZJPTT (Upustvom o graenju mesnih mrea, Upustva o izradi telefonske instalacije i
uvoda i drugih). kao i vojnim propisima.
Po zavretku radova na izgradnji privodne tt kanalizacije i polaganju tt kabla, izvrie se
kvalitetni i tehniki prijem radova. U predraunu radova ovog projekta predviene su sve
stavke i vrste radova koji su potrebni da bi se radovi odvijali normalno. Projektom je
predviena izrada tehnike dokumentacije izvedenog objekta i snimanje trase kabla.
1b. Telefonska instalacija u objektu
Za obezbeenje govornih komunikacija kako unutar objekta, tako i sa uesnicima van
objekta, projektom je predvieno da se lokalni i javni telefonski saobraaj odvija preko vojne
telefonske centrale locirane u drugom objektu istog kompleksa .
Instalacija telefona u objektu predviena je u sklopu struktuiranog kablovskog sistema datog
sledeom takom. Za mogunost realizacije telefonskog saobraaja projektom je predvieno
da se od izvodnog ormana do glavne koncentracije struktuiranog kablovskog sistema (BD),
locirane u istoj prostoriji u kojoj se postavlja izvodni orman, poloe dva kabla tipa JH(St)H
50 x 2 x 0,6mm u instalacionim cevima u zidu pod malterom. Predvieni kablovi se u okviru
izvodnog ormana zavravaju na predvienim spojnim regletama, a u okviru ormana glavne
koncentracije (BD) na dva telefonska Voice prikljuna panela kapaciteta 50xRJ45.
Od glavne koncentracije (BD) do lokalne koncentracije struktuiranog kablovskog sistema
(FD) predvieno je polaganje telefonskog razvodnog kabla tipa JH(St)H 30 x 2 x 0,6mm; u
ormanu (FD) predvieni kabl se zavrava na voice prikljunom panelu kapaciteta 50xRJ45.
2.
INSTALACIJA STRUKTUIRANOG KABLOVSKOG SISTEMA - SKS
Struktuirani kablovski sistem - SKS predstavlja osnovu za izgradnju informacionog sistema
objekta, koji treba da bude formiran na bazi savremenog pristupa u telekomunikacionim
tehnologijama. U skladu sa tim informacioni sistem treba realizovati na principima
struktuiranih kablovskih sistema definisanih standardima: ISO/IEC 11801 i EN 50173, kao i
preporuka datih od strane vodeih proizvoaa opreme u ovoj oblasti. Na ovaj nain
omoguava se integracija telefonskog i raunarskog sistema kroz jedinstvenu kablovsku
mreu u jedinstven telekomunikacioni sistem.
Kompletna oprema treba da bude takvog nivoa da omogui pouzdan i neometan prenos
razliitih tipova signala sa brzinama 100 Mbps i veim na frekvenciji do 250 MHz
(kategorija 6).
Struktuirani kablovski sistem u objektu je predvien u dva hijerarhijska nivoa: glavnom
(backbone) i horizontalnom kablovskom razvodu. Glavni kablovski razvod, odnosno
ostvarivanje veze izmeu dve koncentracije, predvien je sa optikim kablom od 8 vlakana
dia. 50/125m (za realizaciju prenosa do 10G) i ekranizovanim vieparinim instalacionim
kablom cat. 3, tipa JH(St)H 30x2x0,6mm (za mogunost ostvarivanja analogno/digitalnog

79 359

telefonskog saobraaja). Horizontalni kablovski razvod predvien je kvalitetnim F/UTP

etvoroparinim kablovima (4x2x0,52mm cat. 6) testiranim za propusni opseg od min.
1Gbps.
Projektom je predviena realizacija glavne koncentracije (BD) u prostoriji za prodaju karata
(prost. br.48) i lokalne koncentracije (FD) u prostoriji portira (prost. br. 40). Predviene
koncentracije locirane su u okviru 19 ormana: isti su pozicionirani tako da rastojanja
izmeu utinica i ormana koncentracija (BD; FD) ne prelaze duinu od 90m. Kapaciteti
ormana su odreeni tako da pored smetanja pasivne opreme (optiki prikljuni panel,
telefonski voice prikljuni panel, prikljuni patchpaneli sa 24xRJ45 konektora cat.6;
ranirni panel); ostaje dovoljno prostora za montau aktivne i pratee opreme (osvetljenje
ormana; napojni panel sa energetskim utinicama, ploa sa ventilatorom; termostat itd.). U
okviru ovih ormana smestie se i aktivna oprema sistema video kontrole (PoE switch,
video server, UPS), a koji e se ugraditi u sledeoj fazi izgradnje objekta;
Ormani se uzemljuju na zatitni sistem uzemljenja sa kablom tipa NHXHX Y 1x16mm2.
Projektom je predvieno da svako radno mesto u kancelarijama i drugim radnim prostorijama
bude opremljeno minimalno sa dva konektora tipa RJ45 cat.6 (jedan za prikljuenje telefona i
jedno za prikljuenje raunara). Radno mesta sekretarice, direktora, tehnike reije,
obezbeenja i sl. opremie se sa etiri RJ45 konektora (za prikljuenje raunara, lokalne tel.
linije, direktne tel. linije prikljuenje fax-a i dodatnog mrenog ureaja-tampaa i sl.
Realizacija beinog LAN-a (prenosa podataka, opciono i glasa i drugih multimedijalnih
sadraja), omoguena je postavljanjem kablovskih izvoda za prikljuenje AP WiFi ureaja;
isti su rasporeeni tako da se optimalno pokrivaju unutranji prostori.
Aktivna mrena oprema, PC konfiguracije, serveri, telefoni i dr. oprema nisu predmet
projekta; iste nabavlja korisnik, shodno svojim potrebama.
Celokupan kablovski razvod unutranje SKS instalacije predvien je delom kroz instalacione
cevi bez halogena (halogen-free) vidno po zidu, delom u PNK regalima u prostoru
komunikacija, delom kroz PVC cevi poloene u zidu pod malterom. Svi predvieni kablovi su
sa izolacijom bez halogenih elemenata ne ire poar i ne stvaraju toksine gasove.
3.
SISTEM ZA DISTRIBUCIJU RTV PROGRAMA
Projektom je predviena realizacija instalacije za distribuciju RTV signala emitovanog od
strane kablovskog provajdera KDS-a do korisnika u objektu. Projektom predvieni sistem
omoguava dvosmernu komunikaciju i to u direktnom smeru u opsegu 85-862MHz i
povratnom smeru u opsegu 5-65MHz; na ovaj nain pored emitovanja radio i televiziskih
programa KDS operatera, obezbeuje se i realizacija drugih servisa koji sve vie zahtevaju
vei propusni opseg povratnog smera. U skladu sa tim na ovaj nain obezbeena je
infrastruktura za realizaciju internet servisa.
Ovom fazom izgradnje objekta predviaju se samo radovi za mogunost prikljuenja
objekta na spoljnu KDS mreu; kao i izvoenje instalacije u objektu; prikljuak ovog
objekta na KDS nije predvien ovim projektom (isti e se izvriti prema uslovima KDS
operatera). U prostoriji prodaje karata (prostorija br. 48), a u kojoj se postavlja i uvodni
telefonski orman i orman glavne koncentracije SKS-a, predviena je montaa uvodnog
ormana KDS-a u koji e se montirati distributivni pojaava. Za mogunost uvoda podzemno
poloenog kabla predvieno je polaganje uvodne PVC cevi, od ormana KDS-a do
postojeeg TK kablovskog okna.

80 359

Posle obrade i pojaanja signala na ovom pojaavau TV signal se vodi na drugi

distribucioni pojaava lociran u prostoriji portira (prostorija br.40). Distributivni pojaavai
nisu predvieni ovim projektom; isti e se postaviti kada se objekat prikljui na KDS mreu.
Pojaavai koji e se montirati u predviene ormane moraju biti predvieni za rad u
direktnom smeru u opsegu 85-862MHz i u povratnom smeru od 5-65MHz, sa atenuatorom od
0-20dB
u
oba
smera,
kablovskim
ekvilajzerom
od
0-13dB
i sistemskim ekvilajzerom od 0-6dB u direktnom smeru, kao i pojaanjem od 37dB u
direktnom i 17dB u povratnom smeru, sa max. izlaznim nivoom od 114dBV (slini tipu REF
5383
proizvod "Televes"). Za napajanje pojaavaa u okviru ormana, projektom
elektroenergetskih instalacija su predvieni posebni el.energetski prikljuci sa mree
230V/50Hz (na posebnom strujnom kolu sa osiguraem). Ormane sa distributivnim
pojaavaima obavezno treba uzemljiti na inu za izjednaavanje potencijala u okviru
el.energetske table.
Distrubuciona mrea finalna distribucija je tipa zvezda. U TV ormanima predviena je
montaa potrebnih razdelnika, koji slue za granjanje distributivne mree u objektu. RA-TV
prikljunice predviene su u svim kancelarijama, sali za sastanke, konferencijskoj sali,
tehnikoj sobi za potrebe konferencijske sale, prostorijama deurnih slubi, ormanima
koncentracije SKS-a, holu za publiku, teretani, prostoriji medicinskog punkta, prostoru za TV
komentatore, prostoru za slubu merenja vremenena; ukupno 24 prikljunice. Na svakoj
prikljunici je postignut eljeni i propisani nivo TV signala. U sklopu projekta priloen je i
proraun nivoa signala na RA-TV prikljunicama za dva frekvenciska nivoa, niem od 85
MHz i viem od 862MHz.
Od navedenih pojaavaa odnosno razdelnika u TV ormanima, do razdelnika predvienim u
komunikacijama (u prostoru sputenog plafona), predvieno je polaganje koaksijalnih
kablova tipa RG11-HF. Razvod instalacije za distribuciju RA i TV programa od razdelnika
do TV prikljunica predviena je kablovima tipa RG6-HF (bez halogena).
Kompletan razvod je u kablovskim regalima predvienim u prostoru sputenog plafona u
komunikacijama odnosno u instalacionim cevima u zidu pod malterom (u prostorijama).
4.
SISTEM ZA DOJAVU POARA
4.1 Opte
Sistem za dojavu poara je deo integralnog sistema zatite od poara ija je namena rano
otkrivanje pojave poara u njegovoj najranijoj fazi, odgovarajua dojava alarmnih stanja i
lokalizacija mesta nastanka poara; time se u znatnoj meri smanjuje opasnost od poara za
posetioce, zaposlenog osoblja, sam objekat kao i njegov sadraj; ista je uraena uz potovanje
Projekta o zatiti od poara i vaeih protivpoarnih propisa.
Projektovan je savremeni adresabilni sistem dojave poara. Svi elementi ove instalacije,
predvieni ovim projektom, su proizvod firme "SIEMENS" (sistem "SINTESO TM" ), isti se
mogu zameniti opremom slinih karakteristika drugog proizvoaa.
Projektom je predvien sistem potpune zatite objekta; automatskom dojavom poara
obuhvaene su sve prostorije objekta osim mokrih vorova. Sistemom dojave poara
obuhvaen je i prostor sputenog plafona u komunikacijama i veim prostorijama, a u kojima
se polau elektroenergetski kablovi.
Instalacija za dojavu poara u ovom objektu se sastoji od:
- individualno adresabilnih automatskih detektora poara,
- linijskih IC detektora dima ("Light Beam" detektor),
- individualno adresabilnih runih javljaa poara,
- centralnog ureaja (CDP) sa operativnom konzolom,
- elemenata za signalizaciju (sirene, paralelni indikatori delovanja javljaa,
telefonski
dojavljiva),

81 359

- potrebne el. instalacije.

Predvieni sistem obezbeuje informaciju na centrali sa svakog detektora i javljaa poara sa
individualnom adresom. Svaka prostorija na ovaj nain ima sopstvenu adresu (zonu) na
centrali to omoguava brzo definisanje mesta izbijanja poara.
4.2 Detektori poara
Tip detektora u pojedinim prostorima odreen je na osnovu oekivanih ranih manifestacija
poara, poarnog optereenja, gabarita prostora koji se titi i moguih ometajuih uticaja. Pri
izbijanju poara dolazi do pojave dima, povienja temperature, kao i pojave karakteristinih
infracrvenih i ultraljubiastih zraenja. U zavisnosti koji je od ovih propratnih efekata izraen,
odabran je odreen tip detektora.
U ovom objektu moe se oekivati brz razvoj poara. Na poetku poara, pre otvorenog
plamena javio bi se dim i zato je kao osnovni detektor signalizacije poara predvien
automatski adresabilni optiki detektor dima koji reaguje na vidljive svetle i tamne dimove.
Termodiferencijalni/ termomaksimalni detektori reaguju na gradijent porasta, odnosno fiksnu
temperaturu i primenjuju se na mestima gde se oekuje brz porast temperature ili se zbog
pojave ometajuih uticaja ne mogu primeniti detektori koji reaguju na dimne estice; isti su
predvieni u prostorijama ajne kuhinje i bara.
Svaki detektor ima dva nivoa detekcije poara (upozorenje i alarm), a sa centralnog ureaja se
moe dodatno definisati osetljivost detektora u skladu sa zahtevima uslova rada. Svaki
detektor automatski koriguje svoju osetljivost tako da u sluaju zaprljanosti, prag pobude se
pomera u cilju ouvanja programiranih karakteristika reagovanja. Svi detektori, kao i uostalom
svi elementi sistema su neprekidno nadzirani i bilo kakvo pogoranje karakteristika se prenosi
deurnom licu putem zvunog upozorenja i potrebnog tekstualnog ispisa.
Svi automatski detektori i runi javljai sadre izolacione elemente (prekidae) koji
omoguavaju pouzdanost u radu sistema jer u sluaju prekida linije centralni ureaj
signalizira mesto prekida i sa elementima do prekida komunicira sa jedne strane linije, a sa
elementima iza prekida komunicira iz suprotnog smera; na taj nain se obezbeuje puna
funkcionalnost i u sluaju prekida linije. Takoe u sluaju kratkog spoja na liniji u prvom
levom i prvom desnom detektoru (elementu) se zatvore specijalni izolacioni prekidai, tako da
se deo linije sa kratkim spojem izoluje od ostalog dela sistema, greka se signalizira na
operativnoj konzoli i tekstualnom tablou, a sistem nastavlja sa normalnim radom.
Za zatitu prostora atletske dvorane predviena je dvostruka zatita to je uslovljeno
dimenzijama i konstrukcijom poprene nosee konstrukcije krova objekta; prostor same
dvorane (do nosee krovne konstrukcije) titi se sa pet linijskih IC detektora dima ("Light
Beam" detektori); prostor iznad linijskih detektora do krovne konstrukcije titi se automatskim
adresabilnim optikim dimnim detektorima. Linijski IC detektor dima se sastoji od predajnika
sa detektorskom jedinicom i reflektora postavljenog na suprotnom zidu datog prostora.
Predajnik emituje usnopljeni infracrveni zrak do ogledala. Prodor dima kroz nadzirani prostor
uslovljava reagovanje detektora koji se prosleuje centralnom ureaju kao signal alarma.
Prilikom montae ovog detektora potrebno je voditi rauna da se postigne optika vidljivost
izmeu predajnika i ogledala.
Svi automatski detektori, opremljeni su sa sopstvenom LED diodom koja signalizira da je isti
aktiviran. Automatski javljai se ugrauju u odgovarajua podnoja.
Runi javljai poara predvieni su na uoljivim i pristupanim mestima, u komunikacijama i
u blizini svih izlaza iz objekta.
Paralelni indikatori aktiviranja javljaa predvieni su samo za skrivene detektore za detekciju
dima u prostoru sputenog plafona.

82 359

4.3. Centralna jedinica sistema dojave poara

Centralna jedinica sistema poarne signalizacije (CDP) je mikroprocesorski kontrolisani
ureaj slina tipu SINTESO FC2040-AA i predviena je u prostoriji portira (prostorija br. 2)
u kojoj je obezbeeno deurstvo svih 24 asa. Centralna jedinica se montira na zid, na visini
1,6m od poda i napaja se mrenim naponom 230V, 50Hz iz razvodnog ormana sa posebnog
strujnog kruga. Predvieni sistem zasnovan je na komunikaciji centralnog ureaja sa
standardnim i inteligentnim javljaima poara kao i drugim elementima preko 4 petlje
kapaciteta max. 504 adrese.Centrala poseduje osvetljeni LCD displej sa 8x40 karaktera za
prikaz tekstualnih informacija u mirnom stanju i instrukcija operatoru u alarmnom stanju uz
korienje odgovarajueg menija za komunikaciju. Opciono, centrala poseduje mogunost
mrenog povezivanja sa drugim centralama i PP terminalima. Predvien je potreban broj
programibilnih relejnih izlaza za upravljanje tehnikim sistemima u sluaju poara, U okviru
kuita centrale ugraena je napojna jedinica (24V/150W) za mreno napajanje i automatsko
punjenje akumulatorske baterije za rezervno napajanje u trajanju od 72 sata u mirnom stanju i
dodatnih 30 min. u stanju alarma. Centrala je ugraena u standardno kuite. Pored centralnog
ureaja smeteno je kuite sa dodatnim aku baterijama za rezervno napajanje sistema dojave
poara.
Centrala prikuplja i obrauje sve prispele informacije u neprekidnoj dvosmernoj komunikaciji
izmeu svih perifernih elemenata i centralne jedinice i obezbeuje izvrne upravljake
funkcije po unapred definisanom programu. Zatvorena petlja se neprekidno elektronski
kontrolie u pogledu ispravnosti rada. Centralna jedinica vri stalno arhiviranje-memorisanje
svih dogaaja u sistemu.
Centrala ima mogunost rada u dva reima : reim dan i reim no. Za vreme reima
"DAN", koji se programira da bude u toku radnog vremena, alarmi se tretiraju na dva
naina i to: kao alarmi automatskih i kao alarmi runih javljaa poara. U reimu "NO"
svi alarmi se tretiraju kao alarmi runih javljaa, odnosno centrala ignorie sva vremenska
ekanja.
Upravljanja radom drugih sistema, a koji su u funkciji protivpoarne zatite objekta ostvaruju
se posredstvom relejnih izlaza u obliku beznaponskih kontakata, U cilju ostvarivanja
izvrnih funkcija formirane su linije za upravljanje u sluaju poara koje aktivira centralni
ureaj.
Dojavna centrala obezbeuje :
- prijem i registraciju signala o nastanku poara,
- signalizaciju iskljuenja iz rada jednog ili vie javljaa
- signalizaciju kvara na izvoru napajanja
kontrolu radne sposobnosti sistema,
protokolisanje svih promena u radu instalacije za dojavu poara
automatsko iskljuenje ventilacije i klimatizacije,
zatvaranje PP klapni
aktiviranje ureaja za odimljavanje
aktiviranje zvunog alarma (alarmnih sirena),
prosleivanje signala alarma na unapred definisano mesto preko telefonskih linija,
Projektom je predvieno polaganje odgovarajuih kablova od centralne jedinice dojave poara
do tabli elektromotornog pogona, preko kojih se obavljaju definisane izvrne funkcije; samo
aktiviranje obraeno su projektom elektromotornog pogona;

83 359

4.4 Instalacija
itav objekat je pokriven sa tri adresibilne "bas" linije (petlje). Na jedan detektorski "bas" se
moe vezati do 126 adresabilnih elemenata sa individualnom adresom. Na "bas" (dvoina
veza) vezuju se automatski detektori, linijski detektori dima i runi javljai. Programiranjem
centralnog ureaja vri se zoniranje (grupisanje) detektora shodno potrebama.
Kompletna instalacija za povezivanje elemenata sistema automatske detekcije i dojave poara
u adresabilne petlje: predviena je sa "halogen-free" kablovima koji ne potpomau gorenje,
ne ire poar i ne stvaraju toksine gasove. Instalacija je predviena sa kablovima sa
elektrostatikom zatitom, tipa JH(St)H 2 x 2 x 0,8mm.
Instalacija za povezivanje alarmnih sirena u objektu predviena je kablovima slinih tipu
NHXHX 2 x 1,5mm2 FE180/E30 koji su i dodatno protivpoarno zatieni; predvieni tip
kabla zadrava funkcionalnost u toku poara u trajanju od 30min.
Od relea do razvodnih tabli elektromotornog pogona preko kojih se obavljaju definisane
izvrne funkcije, ovim projektom je predvieno polaganje kablova tipa NHXHX 3 x 1,5mm2
FE 180/E90; predvieni vod je i dodatno zatien ime je obezbeena njihova funkcionalnost
u toku poara u trajanju od 90 min.
Predvieni vodovi se polau delom na predvienim neperforiranim kablovskim regalima,
delom u instalacionim cevima bez halogena (halogen-free) na obujmicama vidno po zidu u
prostoru sputenog plafona, a delom u PVC instalacionim cevima i to u zidu pod malterom.
4.5 Alarmni plan
Da bi se u punoj meri iskoristile prednosti sistema za ranu detekciju poara i zapoelo gaenje
poara u njegovim poetnim fazama kada se poar moe ugasiti prirunim sredstvima,
potrebno je oveka ukljuiti u postupak alarmiranja; shodno tome centralna jedinica sa
operativnom konzolom je smetena u prostoriju sa stalnim deurstvom kako bi deurno lice
brzo reagovalo u skladu sa prirodom poruke koju prima od sistema signalizacije poara.
Organizacija alarma u objekta je sledea:
Proradom automatskog javljaa javlja se "interni alarm" na operativnoj konzoli (zvuni i
svetlosni) radi upozorenja deurnom licu. U sluaju da deurno lice nije prisutno, po isteku
unapred programiranog vremena (oko 30 sec.) koje se naziva i "vreme prisutnosti", dolazi do
opteg alarma u objektu.
U normalnoj situaciji deurno lice je prisutno i pritiskom na jedan taster ("provera") iskljuuje
zvuni interni alarm, potvruje da je primio informaciju od sistema za signalizaciju poara i
startuje drugo programabilno vreme "vreme izvianja". Vreme izvianja zavisi od veliine
objekta i u ovom sluaju iznosi 5 min. Deurni na operativnoj konzoli u prostoriji obezbeenja
oitava tanu lokaciju detektora koji je alarmirao, odlazi na lice mesta, nalazi detektor koji je
aktivirao alarm i u sluaju poara pritiskom na najblii runi javlja aktivira opti alarm, a
zatim pristupa gaenju poara u skladu sa unapred utvrenim operativnim planom. U sluaju
da je automatski detektor reagovao na neke ometajue uticaje (jaka zapraenje, vodena para i
sl.) ili se radi o poaru manjih dimenzija, deurno lice gasi poar i vraa se do operativne
konzole, ponitava "interni alarm" tako da ne dolazi do opteg alarma i izvrnih komandi i
sistem normalno nastavlja da radi.
Ako po isteku "vremena izvianja" centrala nije resetovana, ukljuuje se opti alarm.
Aktiviranjem runog javljaa poara, odmah se aktivira opti (pogonski) alarm.
U sluaju opteg (pogonskog) alarma (aktiviranje runog javljaa ili po isteku "vremena
izvianja") sa centrale se alje komanda za: iskljuenje ventilacije i klimatizacije, zatvaranje
svih predvienih protivpoarnih klapni u objektu, aktiviranje ureaja za odimljavanje,

84 359

aktiviranje zvunog alarma pomou alarmnih sirena kao i aktiviranje telefonskog

dojavljivaa kojim se vri prosleivanje signala alarma na unapred definisana mesta.Na
sledeoj slici je dat diagram alarmiranja.

GRUPA AUTOMATSKIH GRUPA AUTOMATSKIH

JAVLJAA
JAVLJAA

GRUPA RUNIH
JAVLJAA

ALARM

NADZOR
PRISUTNOSTI
NADZOR
IZVIANJA

POAR

RESET

OPTI ALARM

5.
SISTEM OZVUAVANJA
Ozvuenje prostora sportske dvorane treba da obezbedi osnovnu informacionu podrku za
vreme sportskih takmienja koje e se odravati u dvorani, obavetenja o toku sportske
manifestacije, razna obavetenja za publiku i sportiste, emitovanje reklamnog programa,
reprodukciju muzike, kao i za specifine programe kod ceremonija otvaranja i zatvaranja
sportskih takmienja, proglaenja pobednika takmienja i sl.
Za potrebe ozvuavanja dvorane, u ovoj fazi izgradnje objekta (II faza), audio oprema e se
iznajmljivati. Firme koje se bave iznajmljivanjem audio opreme obezbeuju sve potrebne
elemente (pojaavae, zvunike sisteme, beine mikrofone itd.) kao i kompletno oienje
sistema odnosno sve kablovske veze.
Za potrebe funkcionisanja sistema ozvuavanja, a na zahtev potencijalnih firmi koje se bave
iznajmljivanjem opreme, projektom je predviena samo neophodna instalacija za prenos
modulacije i to od mesta tehnike reije (za potrebe ove faze izgradnje - prostorija br.23) do
mesta postavljanja lokalnih ormana sa audio opremom u samoj dvorani (tri mesta). Od ove
prostorije do mesta postavljanja audio opreme u dvorani projektom je predvieno polaganje

85 359

dva kabla za prenos modulacije tipa (2LI2Y 0,5mm2)(St)DY-HF i to delom u instalacionim

cevima delom u kablovskim regalima u prostoru sputenog plafona. Predvieni kablovi se na
na krajevima zavravaju na XLR konektorima potrebnog tipa. Shodno tome u prostoriji reije
i u dvorani montirae se prikljune ploe sa dva odnosno etiri XLR konektora
6.
SISTEM PROTIVPROVALNE ALARMNE SIGNALIZACIJE
Projektom je predvien protivprovalni alarmni sistem za obezbeenje prostora od
nedozvoljenog pristupa i provale. Projektovan je savremen sistem sa mikroprocesorski
upravljanom centralom. Svi elementi ove instalacije su proizvod firme "PARADOX"- Kanada;
ista se moe zameniti opremom slinih karakteristika drugog proizvoaa
Sistem se sastoji od centralnog ure]aja (PPC), tipa DIGIPLEX EVO 192 - MultiBus, BUS
modula tipa APR3-ZX4 i ZX8, komandno-kontrolnih terminala (LCD tastatura-ifratora),
senzora iji je tip odreen shodno nainu zatite, alarmnih sirena i automatskog telefonskog
pozivnika. Projektom su predvieni sledeI tipovi senzora:
- dualni IC+MW detektor tipa 525D za digitalnu detekciju pokreta sa mikrotalasnim i
infracrvenim senzorima, sa automatskom temperaturnom kompenzacijom, sa metalnim
ekranom za elektromagnetnu zatitu, dometa 14x14m, ugla zraenja 90 o (samo kada
reaguju oba senzora javlja se alarm),
- dualni IC detektor tipa DG467 za digitalnu detekciju pokreta, za plafonsku montau,
ugla zraenja 360 o (dometa 7m pri visini 2,4m; 11m pri visini montae od 3,7m)
- dualni analogni IC detektor kretanja, tipa 460, za zatitu vrata, uskog ugla zraenja (0o
- 10o ), sa automatskom temperaturnom kompenzacijom, sa metalnim ekranom za
elektromagnetnu zatitu,
- IC barijera za spoljanju montau, tipa NEWTON-100, dimenzija 340x75mm,
proizvod "CIAS" (Italija); ista je predviena za zatitu pristupa prozorima
predvienim u dvorani (sa strane kompleksa)
- magnetni kontakat za kontrolu otvaranja vrata,
- alarmni taster za poziv deurnog lica (predvieni u sanitarnim vorovima za invalide,
kod lifta za invalide (u hali), kod radnog mesta u prostoriji za prodaju karata
Za alarmiranje objekta u sluaju provale predvieni su sledei elementi:
- alarmna sirena za unutranju montau sa baterijom, akustike snage 110 dB/1m.
- alarmna sirena sa svetlosnom signalizacijom (stroboskop), u kuitu za spoljnu
montau, 128 dB/1m, sa besprekidnim napajanjem (ugraenom akumulatorskom
baterijom) i samozatitom.
- uredjaj za automatsko telefonsko pozivanje za sluaj alarma (4 poziva u trajanju od15s
ili 2 poziva od 30s),
Centralna jedinica protivprovalne alarmne signalizacije je mikroprocesorki upravljana, tipa
DIGIPLEX EVO 192 - MultiBus, u metalnoj kutiji sa mogunou prikljuenja 96 zona, ( 8
particija), sa izvrnim programabilnim modulom tipa APR-PGM4, napojnim modulom, sa
mogunou memorisanja 2048 poslednjih alarmnih situacija, upravljanja i programiranja
pomou digitalnih kontrolnih terminala, zvuno-optikom signalizacijom u vie nivoa,
mogunou potpunog ili deliminog aktiviranja/ deaktiviranja elemenata sistema, naponom
napajanja 230Vac i besprekidnim napajanjem (ugraenom AKU- baterijom 12V/7Ah).
Centralni ureaj je lociran u prostoriji portira sa prijemnim pultom (prostorija br. 2).
Upravljanje radom protivprovalnog alarmnog sistema obavlja se preko digitalnih komandnokontrolnih LCD tastatura slinih tipu K656; isti se montiraju na 1,5m od poda u prostorijama
portira (prost. br. 2, 18 i 40) . Na LCD displeju ispisuje se sistemsko vreme, status zona,
particije i sistema u celini, greke u sistemu, trenutnu aktivnost i manipulaciju korisnika.

86 359

Komandno kontrolne tastature su prikljuene na centralnu jedinicu preko bus kabla koji
povezuje i alarmne koncentratore.
Za prikljuenje alarmnih linija u objektu predviena je montaa tri alarmna koncentratora ekspanziona BUS modula, tipa APR3-ZX4 i APR3-ZX8. Adresabilni koncentratori (AC/1,
AC/2, AC/3) se sastoje od aku-baterije, napojne jedinice i potrebnim ekspanzionim
modulima smetenim u metalna kuita; isti su predvieni u sledeim prostorima:
za prodaju karata (prost. br. 48),
hodniku sa prostorom za zagrevanje (20) i to u prostoru sputenog plafona,
portira (40)
Adresabilni koncentratori (AC/1, AC/2, AC/3) se bus kablom tipa JH(St)H 3x2x0,8mm
prikljuuju na centralnu jedinicu.
Od centralne jedinice i adresabilnih koncentratora do svih detektora i alarmnih sirena
predvieno je polaganje vodova tipa JH(St)H 3 x 2 x 0,6mm delom u instalacionim cevima,
delom na predvienim kablovskim regalima u prostoru sputenog plafona.
U sluaju pokuaja nedozvoljenog upada u prostoriju oglaavaju se sve predviene alarmne
sirene, a pomou predvienog ureaja za automatsko telefonsko pozivanje upuuje se alarmna
govorna poruka na unapred programirane tel. brojeve.
7.
SISTEM VIDEO NADZORA
Projektom je predviena mogunost realizacije savremenog mrenog - IP baziranog sistema
video nadzora koji se sastoji od: IP kolor megapikselnih video kamera, PoE svieva, video
servera i radnih stanica-PC-ja opremljenih odgovarajuim softverom. Ovom fazom izgradnje
predvieno je samo polaganje potrebnih kablova ovog sistema; sledeom fazom izgradnje
objekta izvee se nabavka i montaa potrebne aktivne opreme.
Projektom predvieni sistem obezbeuje daljinski video nadzor kako unutranjih prostora
(prostor sportske dvorane, ulaze u objekat, pristup svlaionicama, kancelarijama, pojedinim
prostorijama), tako i spoljanjeg prostora oko objekta (perimetar objekta). Video kamere se
prikljuuju na odgovarajue PoE switch-eve koji e se montirati u okviru 19 ormana
struktuiranog kablovskog sistema: BD (u prostoriji prodaje karata) i FD (portir).Na predviene
switch- eve prikljuuju se sve predviene video kamere. U okviru glavnog ormana (BD)
predvien je prostor za smetaj video (Rack mount) servera opremljenog programskim
paketom sa mogunou snimanja, pregleda i obrade video signala.
Projektom je ukupno predviena montaa 21 video kamere: 10 fiksnih IP day/night kolor
megapixel kamera za nadzor spoljanjeg prostora kao i 11 IP kolor kamera u dome
kuitima, sa ugraenim vari-focal objektivom. Taan tip video kamera potrebnih
karakteristika definisae se prilikom nabavke istih(II faza izgradnje objekta).
Radne stanice sistema video nadzora su raunari opremljeni video monitorom 22 ina i sa
potrebnim softverom za nadgledanje sistema; iste omoguavaju operaterima neprekidno
posmatranje ivih slika sa video kamera kao i snimljenih prikaza; isti e se postaviti kod
deurnog osoblja (portiri).
Kompletna instalacija za prikljuak video kamera predviena je odgovarajuim "halogenfree" kablovima tipa S/FTP (4 x 2 x 0,56mm). koji ne potpomau gorenje, ne ire poar i ne
stvaraju toksine gasove. Povezivanje swich-eva na server predvieno je delom projekta
struktuiranog kablovskog sistema. Za potrebe napajanja video kamera za spoljnu montau
predvieno je polaganje kabla tipa NHXHX 3x1.5mm2.
Kablovi se najveim delom polau u zajedniki sistem PNK regala, a manjim delom u
instalacione HF cevi.

87 359

8.
SISTEM ELEKTRONIKE ZA TAKMIENJE
Za funkcionisanje elektronske opreme koja se koristi u toku takmienja; photo finish
kamera, mobilnih semafora kao i druge opreme, projektom je predvieno izvoenje podnog
instalacionog kanalnog razvoda, a za mogunost polaganja potrebnih vodova u okviru
dvorane. Projektom predvieni razvod koristie se i za polaganje kablova za potrebe TV
prenosa.
Predvieni razvod sastoji se od podnih prikljunih kutija sa poklopcem (predvienih
graevinskim delom projekta) unutranjih dimenzija 500x300x250mm (PK/3 PK/7),
odnosno 500x500x250mm (PK/1; PK/2). Projektom je predvieno polaganje potrebnog broja
kablovskih PVC cevi promera 100mm izmeu navedenih podnih prikljunih kutija. Takoe,
od podnih prikljunih kutija PK/3 i PK/4 do hodnika sa prostorom za zagrevanje (prost. br. 28)
predvieno je polaganje po dve PVC cevi promera 100mm; na taj nain omoguena je
alternativna trasa polaganja kablova za potrebe kako sistema elektronike za takmienje tako i
za potrebe ostalih sistema (TV prenosa, audio sistema i dr.). U hodniku, u prostoru sputenog
plafona, predvieni su kablovski regali za horizontalno polaganje kablova koji se polau od
dvorane do mesta koncentracija pojedinih sistema predvienih u objektu.
Koncentraciju instalacije sistema elektronike za takmienje predvia se u posebnoj prostoriji
za praenje rezultata i obradu podataka u okviru same dvorane (na galeriji). Od ove prostorije
do posebnih distributivnih elemenata sistema za takmienje (postavljaju se u PK3 PK7)
izvee se polaganje posebnog bus kabla (sa 12-ila); sistemski kabl se isporuuje sa
opremom i polaganje istog nije predmet projekta. Od navedenog prostora do PK/1 kabl se
polae u halogen free kanalici postavljenoj vidno po zidu.
U navedenoj prostoriji za praenje rezultata smeta se i oprema photo finsh sistema. Ukupno
se predvia postavljanje 4 kamere; iste se postavljaju u liniji cilja kako krune staze tako i
staze na 50/60m. Za mogunost prikljuenja photo finish kamera predvieno je polaganje po
dva S/FTP kabla do svake lokacije postavljanja kamera kako u samoj dvorani tako i na
krovnoj konstrukciji. Kablovi se na oba kraja zavravaju sa RJ45 konektorima: u okviru
prostorije za praenje rezultata na panelu sa osam konektora tipa RJ45 cat.6, slino tipu
327 64 proizvod "Legrand", a u dvorani na prikljunim kutijama koje se postavljaju u
navedene podne kutije (PK/3 i PK/7). Kablovi za prikljuak video kamera koje se postavljaju
na krovnu konstrukciju se zavravaju mukim konektorom tipa RJ45 cat.6 screen. U samoj
dvorani kamere se postavljaju na stalku i iste se prikljuuju na RJ 45 konektore predviene u
podnim kutijama. Za potrebe energetskog napajanja kamera projektom je predvieno i
polaganje napojnog kabla tipa NHXHX 3x1,5mm2 i to od razvodne table elektroenergetskih
instalacija locirane u prostoriji za praenje rezultata i obradu podataka do podnih prikljunih
kutija PK3 i PK6 kao i kamera na krovnoj konstrukciji.

88 359

PROJEKAT ZATITE OD POARA

1.
INVESTITOR:
MESTO GRADNJE:
OBJEKAT:
VRSTA PROJEKTA:
PROJEKTNA
ORGANIZACIJA:

Ministarstvo odbrane Republike Srbije

Kasarna "General Jovan Mikovi", Beograd
ATLETSKA DVORANA
GLAVNI PROJEKAT ZATITE OD POARA
CENTROPROJEKT DOO
za proizvodnju, promet i usluge Beograd

2. OPTI DEO
Glavni projekat zatite od poara uraen je na osnovu obaveze propisane lanom 31
Zakona o zatiti od poara ("Slubeni glasnik R. Srbije" br. 111/2009), a u potpunostii u
skladu sa svim tehnikim propisima, pravilnicima i standardima, navedenim u izjavi
projektanta, datoj kao prilog uz ovaj projekat u delu opta dokumentacija.
Projekat obuhvata integralni prikaz svih mera zatite od poara, predvienih
investiciono-tehnikom dokumentacijom, uz napomenu da isti daje poseban kvalitet
investiciono-tehnikoj dokumentaciji zbog toga to zbog jasnih prikaza granica
protivpoarnih i dimnih sektora, omoguava korisnicima dokumentacije i organima
inspekcijskih slubi laki uvid u pravilnost postavljanja protivpoarnih vrata, protivpoarnih
klapni, automatskih i runih javljaa poara, svetiljki protivpanine rasvete, sistema
odimljavanja, detekcije eksploziivnih gasova i para i tome slino.
Mobilna oprema za gaenje poara obraena i predviena detaljno u projektu pa e
se isto koristiti prilikom izrade plana zatite od poara ili prilikom izrade operativne karte
gaenja poara za ovaj objekat.
U tekstu koji sledi, detaljno su po oblastima projektovanja prikazane sve mere zatite
od poara, predviene investiciono-tehnikom dokumentacijom.

3. ELEMENTI KOJI OPREDELJUJU KONCEPCIJU ZATITE OD POARA

Llokacija
Kompleks Atletske dvorane nalazi se u Beogradu, na Banjici, u okviru teritorije
kasarne "General Jovan Mikovi". Nalazi se neposredno uz jedan od tri ulaza u podruje
kasarne, ima direktan prilaz iz saobraajnice Bulevar oslobodjenja.
Atletska dvorana se nalazi sa leve june strane pristupnog puta. Objekat je sa tri strane
poploan tako da omoguuje pristup vatrogasnih vozila sa tri strana, a kolsko-peaka
saobraajnica se zavrava asfaltiranom saobraajnicom irine 3.5m sa okretnicom uz zadnju
fasadu objekta. Ispred objekta je manji parking za zaposlene u administraciji kapaciteta 14
mesta. Sa desne severne strane pristupnog puta nalazi se parking prostor za posetioce
kapaciteta 144 parking mesta.

89 359

Pristupne saobraajnice i platoi poseduju karakteristike koje zadovoljavaju sve

zahteve Pravilnika o tehnikim normativima za pristupne puteve, okretnice, i ureene platoe
za vatrogasna vozila u blizini objekta poveanog rizika od poara (Slubeni list SRJ
br.8/95):
nosivost kolovoza saobraajnica od 10 tona osovinskog pritiska,
najmanja irina saobraajnica za jednosmerno kretanje vozila 3,5 metra, a za dvosmerno 6
metara,
visinska prohodnost 4,5 metra,
unutranji radijus krivine 7 metara, spoljanji 10,5 metara,
maksimalni uspon 6%.
Objekat je samostalan, a sastoji se iz dvorane sa gledalitem za 1000 gledalaca,
prateim prostorijama i delom za administraciju sa salom za konferencije i mainskom
prostorijom za ventilacionu opremu. Magacini i ostale tehnike prostorije su na suprotnoj
strani hale u odnosu na administrativni deo. Od tehnikih prostorija predviena je trafo
stanica za potrebe dvorane, elektro prostorija, toplotna podstanica i mainska prostorija za
ventilacionu opremu.
Objekat se sastoji od prizemlja i galerije sa gledalitem. U delu prizemlja na niem
nivou nalaze se prostorije za sportiste i sudije.
Gaenje eventualnih poara vrie jedinica u sklopu kasarne i Vojne akademije koja
se nalazi na rastojanju od pola kilometra. Za dolazak na lice mesta lokalnoj vatrogasnoj
jedinici je potrebno oko 5 minuta. Kao ispomo je profesionalna Vatrogasna brigada iz
Beograda (VS Vodovac uz Autoput), kojoj je za dolazak na lice mesta potrebno oko 11
minuta prema proraunu u nastavku.
Obzirom na udaljenost profesionalne vatrogasne jedinice od 4 km i brzinu kretanja
vatrogasnog vozila koja iznosi oko 50-80km/h, vreme ekanja na dolazak vatrogasaca
priblino se moe izraunati na sledei nain:
vreme za poziv
2 min
vreme pripreme za polazak 1 min
vreme kretanja vozila oko
5 min
vreme zastoja oko
3 min
ukupno
11 min
Ovo vreme garantuje sigurnu i blagovremenu intervenciju s obzirom na linijsku brzinu irenja
fronta plamena koja se moe oekivati u prostorijama objekta.
Namena objekta i funkcionalno reenje
Atletska dvorana sa pripadajuim administrativno-sportskim sadrajima je objekat
spratnosti P, ukupne bruto povrine 7202.70m, gabarita po osama 114.25x62.00m. Objekat je
funkcionalno prilagoen potrebama buduih korisnika - Vojne akademije i Atletskog saveza
Srbije.
Objekat se sastoji iz nekoliko funkcionalnih celina kako je ve reeno:
Atletska dvorana
Dvorana je kapaciteta 1000 gledalaca
Atletska staza je fiksna, sa etiri ovalne trake, projektovana po standardima za staze unutar
dvorane duine 200m.
Predvidjena su dva magacinska prostora: za opremu i rekvizite, i za elektronsku opremu i
ekonomat. Njima se pristupa sa zadnje strane objekta.

90 359

Glavni ulaz za posetioce je lociran sa severne glavne fasade objekta i nezavisan je u odnosu
na slubene ulaze za sportiste i administraciju. Uz ulaz su predviene prostorija za prodaju
karata, garderoba i bar. Tribinama se pristupa kroz dugaki hol preko dva stepenita. Naspram
stepenita su dva evakuaciona izlaza za publiku.
Sanitarni vorovi za posetioce su predvieni spod tribina sa pristupom iz hola za publiku, kao
i prostorija za pribor za ienje i pomona prostorija.
Administracija
Administrativni blok ima zaseban ulaz sa portirnicom sa severne glavne fasade objekta. Oko
ulaznog hola i hodnika smeteno je 5 kancelarija, radno mesto za sekretaricu, sala za sastanke
i konferencijska sala kapaciteta 100 mesta. Iz hola je mogu pristup direktno u dvoranu. Uz
hodnik pored hola se nalaze i pomone prostorije - muki i enski toalet i ajna kuhinja, i
mainska sala.
Sportisti
Za sportiste je takoe predvien zaseban ulaz sa portirnicom sa severne glavne fasade
objekta. Oko ulaznog hola smetene su dve kancelarije za sudije i trenere. Na hol se nastavlja
hodnik uz koji su dve svlaionice za sportiste sa posebnim potrebama, tehnika prostorija
slabe struje, prostorija za pribor za ienje i toalet za posetioce sa posebnim potrebama. Iz
ovog hodnika postoji izlaz u dvoranu, on se u nastavku sputa ispod tribina na kotu -1.80. U
podtribinskom delu hodnik slui i za zagrevanje sportista a du njega se nalaze se nalaze 2
svlaionice za sudije/trenere, 2 svlaionice za atletiare mukarce i ene. Po sredini
podtribinskog hodnika za zagrevanje je izlaz u dvoranu za atletiare, sudije i trenere. Na
njegovom kraju je evakuacioni izlaz, koji je istovremeno ekonomski ulaz sa portirom. Uz
honik su smetene i dve elektro sobe.
Tehniki blok
Sa zadnje june strane objekta, pored magacinskih prostora predviene su tehnike prostorije
za dizel agregat, elektro sobu, toplotnu postanicu i mainsku salu.
Komunikacija osoba sa posebnim potrebama
Sportisti sa posebnim potrebama imaju zasebnu muku i ensku svlaionicu sa njima
prilagoenim toaletom i prostorom za tuiranje. Ulaz, svlaionica i izlazak na teren su na koti
0.00.
Posetioci sa posebnim potrebama nakon ulaznog dela za publiku upuuju se u hodnik uz
garderobu i koriste isti ulaz u dvoranu kao i sportisti sa posebnim potrebama. Oni se penju na
nivo tribina na koti +1.20 pomou podizne platforme.
Detaljna specifikacija svih prostorija kao i njihova povrina data je u grafikoj dokumentaciji.
Visina objekta
Najvia taka objekta na kojoj se skupljaju ljudi u odnosu na kotu na kojoj je mogu pristup
vatrogasnim vozilima iznosi 4.5 m, ime je objekat svrstan u kategoriju niskih objekata.
Broj ljudi
Maksimalan broj ljudi koji se u jednom trenutku mogu nai u celom objektu je oko 1100 od
ega su 1000 gledaoci, 50 takmiara i sudija a ostalo su zaposleni u administraciji.

91 359

Specifino poarno optereenje

Specifino poarno optereenje nije raunato, ve je iz EURO ALARMA, usvojeno kao nisko
i iznosi 754 MJ/m2.
Kategorija tehnolokog procesa
Kategorija tehnolokog procesa prema ugroenosti od poara, je K3, a usvojena je na osnovu
lana 14 Pravilnika o tehnikim normativima za hidransku mreu za gaenje poara
(Slubeni list SFRJ, br.30/91).
Mogunost evakuacije
Mogunosti evakuacije u sluaju hitnosti, koja se utvruje na osnovu SRPS N.B2.730, je je
BD3.
Kategorije i stepen opasnosti materija prema poaru
Kategorija i stepen opasnosti materija prema poaru, koja se utvruje prema SRPS Z.C0.012,
nije odreivana obzirom da u objektu nije predviena ugradnja materijala opasnih po
zdravlje.
Ugraeni materijali koji e biti primenjeni, pri eventualnom gorenju nee oslobaati toksine
gasove, toe biti potvreno odgovarajuim atestima, izdatim od proizvoa.
Stepen otpornosti prema poaru
Stepen otpornosti prema poaru za ovu vrstu tehnologije iznosi IV.

4. ARHITEKTONSKO - GRAEVINSKE MERE ZATITE OD POARA

Graevinska konstrukcija i graevinski materijali
Minimalni stepen otpornosti na poar elemenata konstrukcije objekata u satima prema
SRPS U.J1.240 (stepen otpornosti prema poaru elemenata/konstrukcija objekta - IV
(VO-vea).
Odreen je na osnovu SRPS U.J1.240. taka 4.4., uzimajui u obzir da je maksimalno
vreme evakuacije ljudi 10 min, a vreme poetka intervencije vatrogasne jedinice 15 min.
Za stepen otpornosti na poar IV (VO) obezbeena je minimalna otpornost na poar
konstruktivnih elemenata objekta u asovima:
- nosivi zidovi
- nosivi stubovi
- nosive grede
- meuspratna konstrukcija
- nenosivi pregradni zidovi
- krovna konstrukcija
- krovni pokriva
- fasadni zidovi
- konstrukcija evakuacionog puta
- zid na granici poarnih sektora
- meuspratna konstrukcija
na granici poarnih sektora

1,5
1,5
1,0
1,0
0,5
0,5
0,75
1,0
1,0
2,0
1,5

to je u graevinskom projektu i ispotovano.

Konstrukcija dvorane /izmeu osa A i I, 2a i 14/ je elina, sa primarnim nosaima elinim ramovima raspona 54.80m na odstojanju od 7.50m; elinim fasadnim stubovima u

92 359

kalkanskim zidovima i na polovini rastojanja glavnih nosaa, elinim ronjaama koje nose
krovni pokriva i elementima za ukruenje. Krov je kos, dvovodan, nagiba 5.
Svi elementi eline konstrukcije tite se vatrootpornim ekspandirajuim premazima
da zadovolje potrebnu vatrootpornost 0,5 h.
Aneksi dvorane: prednji sportsko-administrativni, zadnji tehniki blok i poduni hol
za publiku su izvedeni u skeletnoj armirano-betonskoj konstrukciji sa betonskim stubovima i
vencima. Nad njima je ravan neprohodan krov. Tavanica administrativno-sportskog dela je
armirano-betonska ploa d=20cm sa kapitelima 300x300/40cm. Tavanica tehnikog bloka je
armirano-betonska ploa d=22cm sa gredama 30/50cm. Tavanica nad holom za publiku je
armirano-betonska ploa d=15cm.
Tribine su armirano-betonske izvedene u skeletnom sistemu sa betonskim stubovima i
gredama, delom montane betonske korube, delom ploe livene na licu mesta d=15 i 20cm.
Fundiranje je na armirano-betonskim temeljima samcima sa veznim gredama, i na
trakastim temeljima. Dubina fundiranja je na koti -1.60, osim tehnikog i administrativnog
aneksa gde je dubina fundiranja -1.00m. Podtribinski deo koji je ukopan ima temelje na
dubini -2.67.
Glavni gabarit dvorane sa hodnikom za publiku /izmeu osa A i J, 2a i 14a/ dilatiran
je od tehnikog i administrativnog aneksa u osama 2-2a i 14-14a.
elina konstrukcija dvorane dilatirana je od armirano-betonske podne i tribinske
konstrukcije.
Pod podtribinskih sadraja na koti -1.80 nalazi se u visini nivoa podzemne vode na
lokaciji. Radi efikasne zatite od podzemne vode predviena je drenaa oko ovog dela
objekta.
Graevinskim projektom su predvieni armirano betonske temeljne ploe, nosei
zidovi su od armiranog betona, zidovi liftovskog ahta i stepenita su od armiranog betona,
dok su pregradni zidovi od pune opeke debljine 12 cm i blokova debljine 20 cm.
Meuspratna konstrukcija je puna armirano betonska ploa.
Sputeni plafoni su od gipsanih ploa.
Glavni nosei elementi krovne konstrukcije su od elika koji e biti zatien
vatrootpornim premazom sa odgovarajuim atestom do 0,5h, kao to je ve reeno.
Sekundarni krovni niosai su od laminarnog drveta koji su tako dimenzionisani da
obezbeuju potrebnu otpornost na poar.
Krovni pokriva je od elinog lima sa ispunom od tvrde mineralne vune koja je
termiki izolator.
a) Unutranji zidovi
Unutranji zidovi su betonski d=20cm, od opekarskog bloka 20cm, i pune opeke d=12cm i
d=7cm, ili protivpoarni gipskartonski na metalnoj podkonstrukciji.
b) Zavrna obrada podova, plafona i zidova
Predviena je zavrna obrada podova, plafona i zidova u zavisnosti od namena prostorija.
Podovi su veinom na tlu, postavljaju u sloju od 7cm preko podne armirano-betonske ploe,
hidroizolacije, podlone ploe i sloja ljunka, uz dodatak sloja lakog betona u delu
podtribinskog prostora.
Zavrna obrada poda u holovima i hodnicima je protivklizna granitna keramika; u
kancelarijama, konferencijskoj sali i teretani je linoleum; u pomonim i tehnikim
prostorijama su protivklizne keramike ploice, u magacinima epoksidni premaz. Pod u
dvorani koji pokriva atletsku stazu sa borilitima i zatitni prostor, kao i pod hodnika ispod
tribina koji slui za zagrevanje sportista ima za zavrnu obradu sintetiki sportski pod koji
zadovoljava standarde Svetske atletske federacije, minimalne debljine 13mm.

93 359

Trbine su sastavljene od armirano-betonskih prefabrikovanih elemenata i ploa koje se liju na

licu mesta. Stepenita za pristup tribinama su obloena granitnom keramikom.
Slojevi podova oznaeni su u osnovama i prikazani u grafikom prilogu Detalji podova i
zidova.
Plafoni u tehnikim hodnicima i prostorijama su malterisani produnim malterom, gletovani i
bojeni; u holovima, hodniku, kancelarijama i teretani je sputeni raster plafon od ploa od
mineralnih vlakana na metalnoj podkonstrukciji; u pomonim prostorijama i holu za publiku
je aluminijumski trakasti sputeni plafon.
Zidovi se malteriu produnim malterom, gletuju i boje. Zidovi toaleta i tueva se oblau
keramikim ploicama do visine sputenog plafona. Zidovi svlaionica i medicinskog punkta
se oblau ploicama oko umivaonika do visine sputenog plafona, kao i zid bara uz kuhinjske
elemente.
c) Spoljna obrada
Fasada: Za zavrnu obradu fasade dvorane i podunog hola za publiku predviaju se laki,
prefabrikovani zidni paneli sa termo ispunom, debljine d= 10cm i 6cm.
Administrativni aneks i tehniki blok na zadnjoj fasadi obloeni su fasadom tipa demit
(mineralna vuna d=10cm, rabic mreica, glet masa, podloga i fasadni akrilni malter 1cm).
Krov: Krov dvorane je kos, dvovodni, nagiba 5. Pokriva se lakim prefabrikovanim krovnim
panelom sa termo ispunom debljine d=12cm.
Predviaju se sve neophodne mere hidro i termo zatite. Zidni i krovni prefabrikovani paneli
moraju obezbediti vatrootpornost prema Glavnom projektu zatite od poara. Pre ugradnje,
izvoa od proizvoaa panela mora pribaviti atest o kvalitetu i vatrootpornosti panela
izdatih od nadlenih institucija, i prikazati ga prilikom tehnikog prijema.
d) Stolarija i bravarija
- Unutranja stolarija
Unutranja vrata na kancelarijama, salama, svlaionicama, toaletima su puna drvena,
duploperovana, bojena lak bojom.
- Unutranja bravarija
Zastakljene pregrade ulaznih vetrobrana i portirnica, vrata izmeu holova i hodnika, kao i
pregrade u sanitarnim vorovima izrauju se od eloksiranog aluminijuma.
U tehnikim prostorijama, magacinima i na granicama poarnih sektora gde postoje zahtevi
za posebnu poarnu otpornost vrata, postavljaju se vatrootporna metalna vrata.
- Spoljanja aluminijumska bravarija
Spoljanja bravarija je od profila od eloksiranog aluminijuma, sa ispunom od termoizolujueg
stakla d=6+12+4 ili eloksiranog aluminijumskog lima i mineralne
5. PODELA OBJEKTA NA POARNE I DIMNE SEKTORE
Objekat je podeljen na poarne segmente tako da dvorana sa gledalitem, ulaznim
holom i prostorije za sportiste i sudije predstavljaju prvi poarni segment.
Deo sa administracijom je drugi poarni segment.
Ttehniki blok i tehnike prostorije sa magacinima su trei poarni segment sa vie
poarnih zona.
Unutar navedenih poarnih segmenata pojedine prostorije ili grupa prostorija, zbog
svoje namene, u skladu sa tehnikim propisima su odvojene u posebne poarne zone
zidovima otpornim na poar 120 i 90 minuta i samozatvarajuim vratima otpornim na poar
90, odnosno 60 minuta, minimalno.
Prvi segment u svom sklopu ima dve poarne zone - dvoranu sa gledalitem kao prvu
zonu i prostorije za sportiste sa hodnikom za zagrevanje i ulaznim holm kao drugu zonu.

94 359

Drugi segment u svom sklopu ima izdvojenu mainsku salu, prostorija broj 10 kao
posebnu poarnu zonu.
Trei segment - tehniki blok i magacini imaju sledee poarne zone:
- prostorija broj 41, magacin sportske opreme,
- prostorija broj 42, magacin elektronske opreme i ekonoma,
- prostorija broj 43, mainska sala,
- prostorija broj 44, toplotna podstanica,
- prostorija broj 45, elektro soba i
- prostorija broj 46, dizel agregat.
Pregradni zidovi koji predstavljaju protivpoarne zidove idu od jedne do druge
meuspratne konstrukcije presecajui sputene plafone.
Protivpoarna i protivdimna vrata snabdevena su ureajem za samozatvaranje.
U okviru prvog segmenta postoje dva dimna sektora i to dvoranu sa gledalitem i
prostorije za sportiste sa hodnikom za zagrevanje.
6. EVAKUACIJA
Osnovni elemenat koji odreuje efikasnu evakuaciju iz objekta je vreme za koje se
ona moe izvriti. Na osnovu maksimalno doputenog vremena evakuacije i broja ljudi koji
se mogu nai u objektu u momentu izbijanja poara, odreene su irine i broj stepenita,
prolaza i vrata.
Za evakuaciju u sluaju potrebe koriste se dva armirano betonska stepenita i
horizontalni prolazi u okviru tribina za posetioce. irina stepeninog trakta iznosi 2x1,5
metara. Najvia visina stepenika iznosi 18 cm, a najmanja irina gazita iznosi 28 cm.
Maksimalni nagib stepenita je 45.
Sportisti i sudije se evakuiu direktno iz dvorane napolje kroz dvoja vrata na fasadi
naspramnoj tribinama koja vode u slobodan prostor, irine 1.6 metara i kroz vrata na strani ka
administrativnom delu, irine 1,6 metara.
Objekat ima dovoljan broj izlaza, pristupani su i vode direktno u slobodan prostor.
Jedinica irine izlaza iznosi 60 cm na 100 ljudi.
Kako je predviena vea irina izlaza nego to je ova, minimalna, to e
evakuacijaljudi biti brza i efikasna.
Mogunosti evakuacije u sluaju hitnosti, koja se utvruje na osnovu SRPS N.B2.730,
je BD3.
Obeleavanje evakuacionih puteva u objektu i u hodnicima jasno je oznaeno kao
smer evakuacije. Svi izlazi iz objekta, kao iprilazni putevi izlazima, oznaeni su uoljivim
znakovima. Znakovi za usmeravanje kretanja ljudi nalaze se na svetljkama protivpanine
rasvete i oznakama IZLAZ obeleeni su izlazi iz objekta.
Rastojanja na putevima za evakuaciju od vrata najudaljenije prostorije do izlaska
direktno napolje iz objekta, odnosno do izlaska na stepenini prostor nije vei od 30
metara (maksimalno 18 metara).
Broj evakuacionih puteva, irina stepeninog trakta, irina vrata i duina evakuacionih
puteva je odreena na bazi broja ljudi koji e boraviti u pojedinim prostorijama objekta.
Zidovi, plafoni i podovi na putevima za evakuaciju su od negorivog materijala.
Zidovi hodnika se ne oblau gorivim materijalom.
Stepenini prostor nije obloen gorivim materijalom.
Sva vrata na putevima za evakuaciju se otvaraju u smeru evakuacije i na glavnim
vratima evakuacije postoje mehaniki fiksatori otvorenog poloaja i ista su sa panik bravom.
7. INSTALACIJE
U objektu se predvidjaju sledee instalacije:

95 359

A. Instalacije grejanja, ventilacije i klimatizacije,

B. Instalacije vodovoda i kanalizacije,
C. Elektroenergetske instalacije i
D. Telekomunikacione i signalne instalacije.
A. INSTALACIJE GREJANJA, VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE
Ovim projektom predviene su sledee termotehnike instalacije:
- instalacija centralnog grejanja
- instalacija ventilacije i klimatizacije,
- instalacija za udaljenje dima,
- toplotna i rashladna podstanica i
- dizel agregat
INSTALACIJA RADIJATORSKOG GREJANJA
Instalacija radijatorskog grejanja je predviena za prostorije koje se ne klimatizuju, kao to
su: tehnike prostorije, magacini, toaleti i svlaionice. Isprojektovan je dvocevni sistem
radijatorskog grejanja sa temperaturskim reimom 80/60C i prinudnom cirkulacijom vode.
Za grejna tela usvojeni su aluminijumski lankasti radijatori tip "Global". Horizontalna cevna
mrea vodi se iz toplotne podstanice u sputenom plafonu prizemlja.
INSTALACIJA VENTILATOR KONVEKTORA
Za odravanje projektovane temperature u prostorijama, koje se klimatizuju, predvieni su
ventilator konvektori, kojima se pokrivaju dobici toplote leti i gubici toplote zimi. Ventilator
konvektori su namenjeni za dvocevni sistem sa temperaturskim reimom leti 7/12 C i zimi
50/45C. Svi ventilator konvektori su parapetni osim u ulaznom holu za publiku gde su
predvieni kasetni. Horizontalna cevna mrea vodi se iz toplotne podstanice u sputenom
plafonu prizemlja. Cevna mrea za odvoenje kondenzata predviena je od cevi
"Climatherm" proizvodnje "Aquatherm".
INSTALACIJA KROVNIH KLIMA KOMORA HOVAL
Za odravanje projektovane temperature u sali sa gledalitem, predvieni su krovne klima
komore proizvodnje "Hoval". Ovim krovnim klima komorama pokrivaju se dobici toplote leti
i gubici toplote zimi, kao i dovoenje potrebne koliine sveeg vazduha za ventilaciju
dvorane. Klima komore rade u dvocevnom sistemu sa temperaturskim reimom leti 7/12C i
zimi 60/49C. Predvieno je 8 krovnih klima komora i to:
- 4 krovne komore tip LKW-9C koje rade sa sveim vazduhom. One u svom sastavu imaju
ploasti rekuperator toplote kojima se postie veliki stepen povraaja toplote i
- 4 komore tip DKV-9C, koje rade iskljuivo sa opticajnim vazduhom
Horizontalna cevna mrea vodi se iz toplotne podstanice. Nakon izlaska iz toplotne
podstanice cevna mrea skae do elinih greda u sali, a zatim se horizontalna cevna mrea
vodi ispod elinih greda u usponu ka krovnim komorama.
Cevna mrea za odvoenje kondenzata predviena je od cevi "Climatherm" proizvodnje
"Aquatherm". Kondenzat od 4 krovne komore tip LKW-9C, koje rade sa sveim vazduhom,
pumpama za kondenzat se prebacuje na krov. Kondenzat od 4 krovne komore tip DKV-9C
vodi se do najbliih vertikala kine kanalizacije.

96 359

INSTALACIJA VENTILACIJE, KLIMATIZACIJE I ODVOENJE DIMA

U objektu su predvieni sledei sistemi klimatizacije i ventilacije:
- sistem K-1/V-1
administracija,
- sistem K-2/V-2
konferencijska sala
- sistem K-3 hol za publiku
- sistem K-4 svlaionice, teretana,
- sistem V1.1 za izvlaenje iz toaleta za administraciju,
- sistem V3 za izvlaenje iz garderobe i bara za publiku,
- sistem V3.1 za izvlaenje iz toaleta za publiku,
- sistem V4 za izvlaenje iz svlaionica
- sistem V4.1 za izvlaenje iz teretane
- sistem V4.2 za izvlaenje iz medicinskog punkta.
Sistemi za izvalenje V1.1, V3, V3.1, V4, V4.1 I V4.2
Ovi sistemi su namenjeni za izvlaenje vazduha iz gore nabrojanih prostora.
Sistemi se sastoje od krovnih ventilatora, kanala za odvoenje vazduha i distributivnih
elemenata za izvlaenje vazduha.
Split sistem
Za prostoriju slabe struje br. 23, u kojoj je smetena oprema sa velikom disipacijom toplote,
isprojektovan je mono split sistem klimatizacije.
Usvojen je split sistem proizvodnje firme "Toshiba" tip RAV-SM562KRT-E, digital inverter,
koja ima mogunost da hladi na niskim temperaturama. Unutranja jedinica je zidnog tipa.
Spoljna jedinica se nalazi na krovu iznad prostorije.
Vazdune zavese
Da bi se spreio upad spoljneg vazduha na ulazima za publiku predviene su 3 vazdune
zavese sa elektrinim grejaem. Usvojene su zavese tip COR-9-1500N, proizvodnje
Soler&Palau. Elektrogreja je dvostepen i ima snagu 4.5/9 kW.
Prirodno odimljavanje
Na fasadama, ispod krova objekta, kao i na krovu objekta isprojektovani su prozori koji mogu
da se otvaraju preko elektromotornih pogona. Ti prozori imaju dvostruku namenu. Koriste se
za prirodnu ventilaciju galerije i odvorane odvienja vika toplote koja se skuplja ispod krova
objekta (free cooling). Kada doe do poara, ovi prozori se koriste za prirodno odimljavanje
sale.
Prinudno odimljavanje
Za hodnik sa prostorom za zagrevanje, (prostorija br. 28), koji se nalazi ispod tribina
predvieni su sistemi za prinudno odimljavanje. Predviena su dva sistema. Izvlaenje dima
se vri krovnim ventilatorima i kanalima od crnog lima debljine 2,5 mm koji su poarno
izolovani. Koliina dima odreena je prema SNiP normama.
Snabdevanje toplotnom i rashladnom energijom
Snadevanje toplotnom energijom vri se iz kotlarnice koja se nalazi u krugu kasarne.Topla
voda temperature 90/60C, nakon ulaska u podstanicu, vodi se do razdelnika tople vode sa
kojeg polaze sledee grane:
- grana I - za radijatorsko grejanje ...........................
34 537 W
- grana II - za grejae klima komora ................
181 100 W
- grana III - za pripremu sanitarne tople vode .....
158 000 W
- grana IV - za ventilator konvektore ..... 73 000 W

97 359

- grana V - za krovne klima komore . 394 000 W

Ukupno
840 700 W
Priprema sanitarne tople vode vri se preko dva vertikalna bojlera zapremine po 1,5 m3.
Regulacija temperature sanitarne tople vode na stalnu vrednost od 60C, vri se preko
trokrakog regulacionog ventila.
Nosilac rashladne energije je hladna voda temperatue 7/12oC. Ovaj fluid se priprema u
vazduhom hlaenoj rashladnoj maini tip: 30RB 462, proizvod "Carrier". Rashladna maina
se nalazi na krovu iznad podstanice.
Sa razdelnika hladne vode polaze sledee grane:
- grana I - za ventilator konvektore ...........................
102 400 W
- grana II - za krovne klima komore Hoval .................
282 200 W
- grana III - za hladnjake u komorama ........................
59 000 W
Ukupno
443 600 W
Dizel agregat
Za potrebe snabdevanje elektro energijom predvien je dizel agregat u zvunom izolovanom
kuitu snage 170 kVa. U okviru dizel centrale predvien je odvod gasova auspuhom od
agregata do izvan objekta, i to beavnom izolovanom cevi 140,0 x 4,0. Cev se od izduvnog
lonca izoluje mineralnom vunom debljine 50 mm u oblozi od aluminijumskog lima. Za
odvod vazduha od hladnjaka dizel agregata predvien je limeni kanal, odgovarajua
lakopokretna i fiksna aluzina. Na dovodu sveeg vazduha predviena je odgovarajua fiksna
aluzina sa ianom mreom i demperom sa elektromotornim pogonom. Vazduh se uzima na
spoljnjoj fasadi. U sklopu dizel agregata postoji pogonski rezervoar zapremine 165 litara koji
na sebi ima ulivnu kapu. Punjenje se vri se direktno iz kamiona-cisterne. Za ventilaciju same
prostorije dizel centrale predvien je aksijalni ventilator ugraen na bonom zidu u odnosu na
ulazna vrata. Ukljuivanje aksijalnog ventilatora vri se pomou termostata.
B. INSTALACIJE VODOVODA I KANALIZACIJE,
Objekat se povezuje na saobraajnu i instalacionu infrastrukturu kompleksa. Kroz
graevinsku parcelu, na kojoj e se nalaziti objekat sa prateim komunikacijama, prolazi
Banjiki potok i njegovo izmetanje je predmet posebnog projekta.
Vodovod
Objekat e se prikljuiti na vodovodnu mreu 150 kompleksa u zoni Pitomakog restorana.
Prikljuna cev DN140 (125) se vodi do budueg objekta trasom pored atletske staze, a
zatim se formira prsten oko objekta. Ovaj prenik cevi je usvojen zato to je kroz mreu
neophodno propustiti 15 l/sec, koliko je potrebno za istovremeni rad tri spoljna protivpoarna
hidranta 80. Cevni prsten je ventilima podeljen na dva segmenta i na njemu su postavljena
etiri nadzemna protivpoarna hidranta. Sa ovog prstena se odvaja prikljuak 65 za
unutranji vodovod dvorane. Prema UTU pritisak u spoljnoj mrei kompleksa na mestu
prikljuenja je 5 bara, to je dovoljno za normalno funkcionisanje sanitarne i hidrantske
mree bez postavljanja ureaja za povienje pritiska. Topla sanitarna voda se priprema
centralno u toplotnoj podstanici, to je predmet mainskog projekta. Ovako pripremljenom
toplom vodom snabdevaju se sanitarne prostorije za sportiste, sudije, trenere, kao i sanitarne
prostorije za publiku. Za sanitarne prostorije u kancelarijskom delu priprema tople vode
vrie se u elektrinim bojlerima, koji e se nalaziti neposredno uz mesta potronje.
Unutranja hidrantska mrea je dimenzionisana na istovremeni rad dva hidranta od po 2.5
l/sec, a hidranti su rasporeeni po objektu na propisanim odstojanjima. Pojedini hidranti, koji
stoje uz zidne panele, a ne mogu se na njih kaiti, montiraju se na noice. Novoprojektovana
spoljna mrea se predvia od polietilenskih vodovodnih cev (PE 100 "Rehau" ili sl.) , a

98 359

unutranji razvod je od PVC cevi za sanitarnu ("Nibco" PVC-C ili sl.) i elinih
pocinkovanih za protivpoarnu vodu. Sve cevi sanitarne vode su termoizolovane.
Fekalna kanalizacija
Mreom fekalne kanalizacije sakupljaju se otpadne vode iz svih sanitarnih pribora i preko
glavnog horizontalnog razvoda gravitaciono sprovode do ahtova izvan objekta, a zatim
preko mree spoljne fekalne kanalizacije sprovode do postojeeg ahta na kolektoru 1000
gradske opte kanalizacije, a sve prema UTU. Glavni razvod fekalne kanalizacije je u podu
prizemlja. Razvod se ventilira preko ventilacionih vertikala i ventilacionih kapa na krovu, a
due bone grane preko ventilacionih ventila. Na mrei su predvieni neophodni revizioni
otvori. Mrea se izvodi od kvalitetnih PVC i PP cevi. U zemlji (i van objekta i u objektu)
predviaju se PVC cevi za spoljnu kanalizaciju ("Rehau" AWADUCT ili sl.), a za razvode u
zoni sanitarnih prostorija, bilo da je u zemlji ili iznad poda, predviaju se PP cevi za
unutranju kanalizaciju ("Rehau" HT ili sl.).
Drenaa
Prema geotehnikom elaboratu u tlu ispod objekta se javlja podzemna voda, tipa procedne
vode od padavina i njen nivo je na koti 138.43 mnm. Obzirom da je deo objekta sa
svlaionicama, kome je kota poda 138.20, ugroen ovom vodom predvieno je drenano
rebro du ugroenog zida u osi "I". Podzemna voda, koja ugroava zidove du osa "4", "13" i
zid izmeu osa "H" i "G" ugroenog dela objekta, prihvata se vertikalnim ljunanim
tamponom, koji je uz pomenute zidove i preko horizontalnog tampona, koji je ispod objekta,
sprovodi do drenanog rebra i prihvata u drenanu cev. Elementi drenanog rebra prikazani
su u priloenom detalju.
Drenane cevi 150 sprovode drenanu vodu do sabirnog ahta D2, u kome su postavljene
drenane potapajue pumpe (jedna radna i jedna rezervna), koje vodu prepumpavaju do
prikljuka na kinu vertikalu AV3. Predviene su pumpe sa karakteristikama: H=8m i Q=1
l/sec ("Grundfos" Unilift AP12.40.04.1 ili sl.).
Predviene su PE drenane cevi ("Rehau" Raudril ili sl.), a potisni vod je od PVC
vodovodnih cevi ("Nibco" PVC-C ili sl.). Na potisnom vodu predvieni su odgovarajui
ventili.
Atmosferska kanalizacija
Atmosferske otpadne vode sa dela krova dvorane izmeu osa "E" i "I" skupljaju se
horizontalnim olucima, a zatim vertikalnim olucima (predmet arhitektonskog projekta)
sprovode do ravnog krova, gde ih prihvata kina kanalizacija. U ovaj razvod se ukljuuju i
kine vode sa ravnog krova, koje su prihvaene slivnikom, i sve se sprovodie do ahta na
spoljnoj kinoj kanalizaciji. Atmosferske otpadne vode sa dela krova dvorane izmeu osa "E"
i "A" skupljaju se horizontalnim olucima, a zatim vertikalnim olucima (predmet
arhitektonskog projekta) sprovode do terena, na koji se slobodno izlivaju. Ova voda se
zajedno sa vodom sa trotoara i vodom koja se slije sa kosine, koja pada od granice placa ka
trotoaru, prihvata se linijskom reetkom, ostavljenom sa te strane objekta i predmet je
projekta ureenja terena. Na krajevima ove reetke su ahtovi, koji prihvataju otpadnu vodu
iz nje i uvode je u sistem spoljne atmosferske kanalizacije.
Atmosferske otpadne vode sa ravnih krova prikupljaju se slivnicima i razvodom kine
kanalizacije sprovode do ahtova na spoljnoj kanalizaciji. Kine otpadne vode sa
saobraajnice i platoa oko hale prikupljaju se u "bubanj" slivnike i ukljuuju u spoljnu
kanalizaciju, koja sve prikupljene vode evakuie do ahtova na zacevljenom potoku. Spoljna
kina kanalizacija oko objekta, saglasno lokaciji i recipijentnom ahtu, podeljena je u tri
nezavisne mree, od kojih se prva, sa koliinom od 44.6 l/s, prikljuuje na kaskadni aht na

99 359

poetku trase zacevljenog potoka, druga, sa koliinom od 45.1 l/s, u revizioni aht na sredini
zacevljenja, a trea u prelazni aht na kraju, sa koliinom od 39 l/s. Na parkingu za posetioce
predviena je nezavisna mrea kine kanalizacije u koju se ukljuuje voda sa tog parkinga
sakupljena "bubanj" slivnicima. Ona se sprovodi do talonog ahta ispred separatora ulja, a
preiavanje se vri u polietilenskom separatoru sa bajpasom (ACO OLEPASS P NG 10/50
ili sl.), to znai da preiava prvih 10 l/sec dotekle vode, a kod veih kia proputa koliine
sve do 50 l/sec. Sraunata koliina vode (prema merodavnoj kii) prikupljena sa povrina sa
kojih se kia skuplja u zauljenu kanalizaciju je 38 l/sec. Ovakvo tehniko reenje je
zasnovano na injenici da poetna kia pokupi neistoe sa saobraajnica, dok voda koja
nadalje dotie u separator je uslovno ista, i ona se bajpasom proputa bez preiavanja.
Nakon tretmana u separatoru ulja otpadna voda se preko izlivne glave isputa u potok.
Mrea kine kanalizacije, koja se vodi kroz objekat, a iznad zemlje je, izvodi se od PP cevi za
unutranju kanalizaciju ("Rehau" HT ili sl.), a mrea u zemlji, kako u objektu tako i izvan
njega, izvodi se od kvalitetnih PVC cevi za spoljnu kanalizaciju ("Rehau" AWADUCT ili sl.).
Krovni slivnicu sa elektrogrejaima ("HL" ili sl.). Otpadne vode, koje se mogu pojaviti na
podu mainskih prostorija, prikupljaju se slivnicima i ukljuuju u mreu kine kanalizacije.
Sanitarija
Sanitarija, armatura i galanterija je evropskog kvaliteta, a prema izboru investitora.
Predviaju se konzolne WC olje od fajansa sa ugradnim vodokotliima firme Geberit.
Pisoari su zidni sa senzorskom antivandal armaturom. Umivaonici su od fajansa u dve
verzije: zidni i ugradni. Iznad umivaonika se predviaju stojee antivandal baterije. Sva
antivandal armatura je firme Geberit. Tu kade su livene sa odgovarajuom uzidnom
antivandal armaturom i nazidnom ruom.
Za potrebe lica smanjene pokretljivosti predvia se odgovarajua sanitarija, armatura i
dodatna oprema.
C. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE
Opte
U celokupnom objektu su predviene sledee elektroenergetske instalacije:
-instalacija unutranjeg osvetljenja (opte i panino),
-instalacija utinica i izvoda (opte namene i za potrebe tehnolokih potroaa),
-razvod elektrine energije i razvodne table,
-instalacija gromobrana i uzemljenja.
Napajanje objekta i razvod elektrine energije
Merenje utroene elektrine energije je predvieno projektom trafostanice (na NN naponu).
Glavni razvodni ormani GRO, GRO-D (agregata) su smeteni u prizemlju.
Kompenzacija e biti predvidjena u okviru trafo stanice, projektom rekonstrukcije
trafostanice. U razvodnim ormanima je potrebno ostaviti 20% rezervnog prostora, a rezerva
je predviena i u napojnim kablovima to se vidi iz prorauna. Polae se etiri napojna kabla
od TS do objekta, na rastojanju od 20cm, u rov irine 100cm. Jedan kabl je za opte
potroae, drugi kabl je potroae koji se napajaju preko dizela i preostala dva kabla su za
iler. Poto iz TS izlaze 4 kabla, da bi se dobila potrebna opteretivost kabla prema proraunu
(20cm rastojanja), mora se od TS do mesta postizanja proraunskog rastojanja (20cm)
koristiti posteljica od specijalnih meavina prema Tehnikim preporukama ED. Poto se
jedano napajanje do KPK-3 i ilera izvodi sa dva kabla, mora se napisati upozorenje da
postoji opasnost od povratnog napona.
Za sve napojne kablove i strujna kola u objektu predvia se da budu NHXHX-Y ... /1kV
(kablovi koji neire poar i neisputaju otrovne gasove), odnosno za one za koje je potrebno
da rade i u sluaju poara odreeno vreme (sigurnosni sistemi) da budu NHXHX-Y ...

100 359

FE180/E90/1kV (kablovi koji zadravaju funkciju u poaru). Na ovaj nain bi se smanjila

opasnost od poara odnosno poveala bezbednost u sluaju da do poara doe. Napojni
kablovi se polau horizontalno na regalima u sputenom plafonu i po vertikali kroz
graevinski ostavljene otvore. Na prolazu kroz spratne ploe kablovi se provlae kroz otvore,
koji se zatim zatvaraju flamastikom ili slinim vatrootpornim materijalom. Za napajanje
utinica za kompljutere, kao i aktivne opreme za raunarsku mreu i druge
telekomunikacione ureaje (obezbeenje, televizija, dojava poara, sl.) predviene su posebni
delovi razvodnih tabli (ormana) za mogunost napajanja preko UPS-a. Sami UPS-evi nisu
predvieni. Svi razvodni ormani su limeni ormani sa metalnim vratima, bravom i kljuem.
Na svim ormanima takoe vidno napisati oznaku sistema zatite od napona dodira kao i
stepen mehanike zatite dat na emama, a unutar vrata nalepiti jednopolnu emu table.
Delove razvodnih ormana napajanih sa DEA oznaiti crvenom dijagonalnom crtom, a delove
ormana takoe napajanih sa DEA, ali i mogunou napajanja sa UPS-a, oznaiti
narandastom crtom.
U specifikaciji su upisani svi ormani koji se projektuju, osim ormana koji se isporuuju
zajedno sa opremom.
Instalacija unutranjeg elektrinog osvetljenja
Opte elektrino osvetljenje reeno je u svemu prema zahtevima autora projekta. Opte
elektrino osvetljenje u objektu je predvieno preteno fluokompakt svetiljkama, a korieni
su i fluo, metal halogene i inkadescentne svetiljke zavisno od namene prostorija.
Odabrana svetlea tela su usklaena sa:
- arhitektonskom dispozicijom prostorija,
- enterijerskom obradom plafona i zidova,
- namenom prostorija,
- uslovima rada i
- potrebnim zahtevima za jainu i boju osvetljenja.
Svetiljke su briljivo odabrane i maksimalno tipizirane. Predviena jaina osvetljaja s
obzirom na namenu objekta treba da je iznad propisima zahtevanih minimalnih vrednosti, pri
emu je posebna panja usmerena na borilite.
Ukljuenje osvetljenja na glavnim komunikacijama je daljinski preko CSNU koji e biti
obraen posebnim glavnim projektom. Ukljuenje ostalih svetiljki u pojedinim prostorijama
je lokalno prekidaima pored ulaznih vrata, postavljenim na 1,5m od kote poda. Predvieno
je i protivpanino osvetljenje, a svetiljke su sa ugraenim Ni-Cd baterijama za 3h rada u
pripravnom spoju. Napajanje ovih svetiljki je sa spratnih tabli.
Instalacija osvetljenja predviena je vodovima NHXHX-Y i N2XH-Y preseka 1,5mm2 i
odgovarajueg broja ila. Instalacioni vodovi osvetljenja vode se preteno po regalima u
sputenom plafonu, a delom pod malterom i vidno na obujmicama (tehniki pros., i sl.).
Instalacija utinica i izvoda
Za potrebe optih i tehnolokih potroaa predvien je dovoljan broj uko utinica i izvoda
prema projektnom zadatku. Broj i raspored utikakih kutija i izvoda predvidjen je prema
nameni prostorija i u dogovoru sa autorom i projektantom enterijera. U skladu sa
tehnologijom borilita predvidjeni su izvodi i utinice za merne i signalne uredjaje, kao i
prikljuci za potrebe medija.
Sa posebnih napojnih kablova i razvodnih tabli napajaju se utinice za prikljuak raunarske i
telekomunikacione opreme. Za svako radno mesto predviena je utinica za raunasku
tehniku i za opte potrebe. Takoe se i uzemljenje raunarskih utinica se posebno vodi i
uzemljuje na GSIP.
Instalacija utinica i izvoda predvidjena je vodovima tipa NHXHX-Y i N2XH-Y preseka
1,5mm2 i 2,5mm2 i odgovarajueg broja ila. Instalacija se vodi delom u sputenom plafonu

101 359

na regalima, u zidu pod malterom, vidno na obujmicama (u tehnikim prostorima) i delom u

podu, vodei rauna o tome da se instalacija vodi na min. 30cm od SKS-a.
Instalacija gromobrana i uzemljenja
Gromobranska instalacija uraena je na osnovu Pravilnika o tehnikim normativima za
zatitu objekata od atmosferskog pranjenja, "Slubeni list SRJ" br. 11/96, i jugoslovenskih
standarda za gromobranske instalacije koji su objavljeni u istom Slubenom listu tj. SRPS
IEC 1024-1 , SRPS IEC 1024-1-1, SRPS N.B4.803 i SRPS N.B4.810 kao i grupe SRPS
N.B4.9XX.
Ovim projektom predviena je ugradnja gromobrana sa ranim startovanjem. Predvidjena sa
dva uredjaja za rani start, koji se postavljaju na krajnje zidove hale. Odvodi do ispitnog mernog mesta su predvieni trakom Fe/Zn 20x3mm, a od istog do temeljnog uzemljivaa
predviena je traka Fe/Zn 25x4mm. Fasadu sainjenu od alukobonda potrebno je povezati na
odvode gromobranske instalacije u cilju izjednaavanja potencijala. Takodje elemente
alukobonda potrebno je povezati medjusobno, kao i bravaruju i ostale elemente na fasadi i
krovu u cilju izjednaavanja potencijala. Na osnovu prorauna izbora nivoa zatite (DATOG
U PRILOGU) zakljuujemo da posmatrani objekat treba da ima i nivo zatite, a prema
standardu SRPS IEC 1024-1. Rastavna mesta (merni spoj) se postavljaju na visini 1,8m i
moraju biti pristupana, broja udara groma na 2,5m. Uzemljiva je predvien kao temeljni.
U donjoj zoni temelja polae se traka Fe/Zn 25x4mm i vari za armaturu temelja i vertikalnih
stubova. Metalni stubovi se povezuju na uzemljiva varenjem ankera na armaturu temelja.
Predvien uzemljiva tipa "A" i u potpunosti zadovoljava zahteve date takom 2.3.3.1. SRPS
IEC 1024-1. Po zavretku izvoenja gromobranske instalacije potrebno je izvriti merenje
prelaznog otpora uzemljivaa a na svakom ispitnom - rastavnom mestu gromobranskog
spusnog provodnika, to e sluiti kao poetni podatak za odravanje sistema uzemljenja
gromobranske instalacije. Preseci i materijali upotrebljenih provodnika za izjednaenje
potencijala su usklaeni sa tabelom 7 SRPS IEC 1024-1, kao i SRPS N.B2.754, jer se ne
oekuju znatne struje atmosferskog pranjenja u ovim provodnicima.
Odravanje gromobranske instalacije
Odravanje gromobranske instalacije mora vriti elektromontana sluba firme ili preduzee
koje raspolae odgovarajuom strunom slubom a u skladu sa programom odravanja. Svi
nedostatci konstatovani pregledom moraju se otkloniti bez odlaganja.
Program za odravanje gromobranske instalacije se sastoji iz A). redovnih pregleda i B).
vanrednih pregleda. Redovnim pregledima se vri vizuelni pregledi i odreena ispitivanja
(merenja) kao to su:
- provera svih provodnika u gromobransksoj instalaciji i komponenti sistema,
- provera pritegnutosti svih stezaljki i spojnica,
- provera elektrinog kontinuiteta (neprekidnosti) u gromobranskoj instalaciji,
- merenje otpora prema zemlji u sistemu uzemljenja,
-proveru da li se dejstvo gromobranske instalacije promenilo posle rekonstrukcije
objekta ili njegovih instalacija - po potrebi.
- kontrola i ispitivanje provodnika za izjednaenje potencijala, spojeva ekrana i trase
kablova.
Izvetaji o svim postupcima redovnog pregleda za odravanje, preduzetim merama i merama
koje treba da se preduzmu predstavljaju osnovu za procenu kvaliteta gromobranske
instalacije i njenih komponenata i moraju se uvati zajedno sa projektom gromobranske
instalacije.
Vanredni pregledi se vre posle svakog udara groma (atmosferskog pranjenja)
u sistem gromobranske instalacije, posle mehanikih oteenja izazvanih usled tehnolokog
postupka i nepredvienim okolnostima ( npr. elementarne nepogode - oluje, potresi i dr.).

102 359

Redovni pregledi gromobranske instalacije moraju se vriti svake 4 godine. Kontrolom

gromobranske instalacije treba da se utvrdi da su svi elementi u tehniki ispravnom stanju i
da obezbeuju primenjene i odreene funkcije, da nema dejstva korozije na elemente
gromobranske instalacije, da su svi naknadno pridodati delovi objekta ugraenih u tieni
prostor izjednaenjem potencijala ili "produenjem" gromobranske instalacije i dr. Sve
gromobranske instalacije moraju se kontrolisati u sledeim sluajevima:
- tokom izvoenja gromobranske instalacije za delove koji su nepristupani po zavretku
objekta (ovo se odnosi na kontrolu tokom gradnje gromobranske instalacije),
- nakon zavretka kompletne gromobranske instalacije .
Interval izmeu kontrole gromobranske instalacije odreuje se na osnovu sledeih faktora:
- vrste objekta ili zatitne zone, pogotovu u pogledu posledica do kojih dovodi neko
oteenje,
- nivoa zatite
- lokalnog okruenja (problemi korozije)
- primenjenih materijala za pojedine komponente instalacija
- vrste povrine na koju se ugrauju delovi gromobranske instalacije
- vrste tla, itd.
Gromobranska instalacija se kontrolie pri svakoj izmeni i popravci zatienog objekta i posle
svakog atmosferskog pranjenja u objekat.
Vizuelna kontrola treba da bude takva da se ustanovi:
- da li je sistem u dobrom stanju
- da li ima labavih veza i prekida u provodnicima gromobranske instalacije i spojevima
- da naveden deo sistema nije oslabljen korozijom
- da su neoteene sve veze sa uzemljenjem
- da su svi provodnici i komponente sistema dobro prihvaeni i zatieni od sluajnih
mehanikih oteenja
- da nisu oteeni ureaji za zatitu od prenapona
- da je pravilno izjednaen potencijal za svaku novu instalaciju ili konstrukciju koja je
pridodata u unutranjosti objekta
- da su provodnici za izjednaenje potencijala i provodnici unutar objekta neoteeni.
Kontrola i ispitivanje gromobranske instalacije ukljuuje vizuelne kontrole i bie kompletna
ako se:
- vre ispitivanja kontinuiteta (neprekidnosti), naroito za one delove gromobranske
instalacije koji nisu vidljivi za kontrolu i to na poetku izvoenja
- vre ispitivanja otpornosti rasprostiranja sistema za uzemljenje i njegovih pojedinanih
uzemljivaa i rezultati se uporeuju sa predhodnim ili prvobitnim i kod razlika koje nisu
prihvatljive preduzimaju se mere za poboljanje.
- kontroliu i ispituju provodnici za izjednaenje potencijala, spojevi, ekrani, trase kablova i
ureaji za zatitu od prenapona.
Izvetaj o kontroli gromobranske instalacije se mora drati zajedno sa projektom
gromobranske instalacije i izvetajem o odravanju gromobranske instalacije.
Izvoa radova i korisnik duni su u svemu potovati odredbe Pravilnika o tehnikim
normativima za zatitu objekata od atmosferskog pranjenja ("Slubeni list SRJ" br. 11/96) i
jugoslovenskim standardima za gromobransku instalaciju.
Sigurnosni sistemi
Sigurnosni sistemi i potrebno vreme njihovog rada u sluaju poara su:
- protivpanina rasveta 10-15'
- odimljavanje

103 359

Da bi se omoguio nesmetan rad sigurnosnih sistema u traenom vremenu u sluaju poara, a

u skladu sa l.109, 119. pravilnika o tehnikim normama za elektrine instalacije niskog
napona (Slubeni list SFRJ br. 53/88 i 54/88) projektom je predvieno sledee:
- Rad protivpanine rasvete je obezbeen u traenom trajanju (10-15') izborom
protivpoarnih svetiljki koje imaju Ni-Cd baterije za 3h i pale se osim kod nestanka napona,
takodje i u sluaju kratkog spoja na napojnom kablu svetiljke.
Takoe predvieni su ormani za odimljavanje preko prozora, kupola i ventilatora, napajani
preko IT sistema. Napajanje sigurnosnih sistema je iz DEA sa vatrootpornim kablovima
NHXHX ... /1kV FE180/E90.
Predvieno je da elektro oprema bude izvedena najmanje sa sledeim stepenom zatite:
kancelarije, prostorije opte namene IP20
tehnike prostorije i elektro prostorije IP43
spolja (van objekta) IP54
Takoe je, s obzirom na strukturu zgrade potrebno primeniti posebne mere da bi se spreilo
irenje poara i omoguila bezbedna evakuacija u svim okolnostima, saglasno vaeim
propisima.
Zatita
Zatita od elektrinog udara u skladu sa SRPS IEC 60364-4-41ostvaruje se:
- zatitom od direktnog dodira,
- zatitom od indirektnog dodira,
- dopunskim izjednaenjem potencijala.
Primenjeni sistem napajanja je TN-C/S. Ovaj sistem ima kroz celi razvod od GRO odvojeni
neutralni (N) i zatitni (PE) provodnik. Jedina direktno uzemljena taka (spojene N i PE
sabirnica) je u GRO preko kutije GSIP smetene u prostoriji sa GRO.
Zatita od direktnog dodira je ostvarena opremom, koja konstrukcijom i zatitnim
izolovanjem, spreava svaki dodir delova pod naponom.
Zatita od indirektnog dodira je ostvarena automatskim iskljuenjem napajanja, koje u sluaju
kvara na izolaciji, spreava nastajanje napona dodira, koji veliinom ili trajanjem moe
predstavljati opasnost.
Za ostvarenje zatite je predvieno:
-primena posebnog zatitnog provodnika koji povezuje izloene provodne delove pokretne i
nepokretne opreme, napajane sa elektroinstalacije,
- niskonaponski visokouinski osigurai tip NV,
- topljivi osigura tipa EZ,
- automatski zatitni prekidai (osigurai)
U svim sanitarnim vorovima izvreno je povezivanje metalnih delova opreme sa vodom P-Y
1x4mm2 na uzemljivake kutije koje se vezuju na "PE" sabirnicu RT kablom N2XH-Y
1x6mm2. "PE" sabirnice su posebnim ilama ("Y") spojene na zatitnu inu GRO, a ova
preko GSIP na temeljni uzemljiva.
Uzemljenje utinica i izvoda za raunarsku opremu se posebno vodi od ostale instalacije i
odvojeno se spaja na GSIP. Takoe se i raunarska mrea i njena oprema posebno uzemljuju,
a to je predvieno projektom telekomunikacionih i signalnih instalacija.
Dizel-elektrini agregat
Kao rezervni izvor napajanja predvia se ugradnja dizel-elektrinog agregata u posebnoj
prostoriji u tehnikom bloku. Snaga ureaja 165 kVA isti se isporuuje komplet sa
upravljakim ormanom sa ugraenim elementima energetskih krugova generatora i
automatikom.

104 359

Zakljuak
Sve elektroenergetske instalacije su projektovane prema vaeim tehnikim propisima i
SRPS standardima.
Sve napred opisane instalacije predviene su i opisane u predmeru i predraunu ovog
projekta. Sve predviene instalacije moraju se izvesti prema datim nacrtima i emama i
prema vaeim tehnikim propisima sa materijalima koji odgovaraju SRPS standardima.
D. TELEKOMUNIKACIONE I SIGNALNE INSTALACIJE SISTEM ZA DOJAVU
POARA
Opte
Sistem za dojavu poara je deo integralnog sistema zatite od poara ija je namena rano
otkrivanje pojave poara u njegovoj najranijoj fazi, odgovarajua dojava alarmnih stanja i
lokalizacija mesta nastanka poara; time se u znatnoj meri smanjuje opasnost od poara za
posetioce, zaposlenog osoblja, sam objekat kao i njegov sadraj; ista je uraena uz potovanje
Projekta o zatiti od poara i vaeih protivpoarnih propisa.
Projektovan je savremeni adresabilni sistem dojave poara. Svi elementi ove instalacije,
predvieni ovim projektom, su proizvod firme "SIEMENS" (sistem "SINTESOTM" ) isti se
mogu zameniti opremom slinih karakteristika drugog proizvoaa
Projektom je predvien sistem potpune zatite objekta; automatskom dojavom poara
obuhvaene su sve prostorije objekta osim mokrih vorova. Sistemom dojave poara
obuhvaen je i prostor sputenog plafona u komunikacijama i veim prostorijama, a u kojima
se polau elektroenergetski kablovi.
Instalacija za dojavu poara u ovom objektu se sastoji od:
- individualno adresabilnih automatskih detektora poara,
- linijskih IC detektora dima ("Light Beam" detektor),
- individualno adresabilnih runih javljaa poara,
- centralnog ureaja (CDP) sa operativnom konzolom,
- potrebne el. instalacije i
- elemenata za signalizaciju (sirene, paralelni indikatori delovanja javljaa).
Predvieni sistem obezbeuje informaciju na centrali sa svakog detektora i javljaa poara sa
individualnom adresom. Svaka prostorija na ovaj nain ima sopstvenu adresu (zonu) na
centrali to omoguava brzo definisanje mesta izbijanja poara.
Detektori poara
Tip detektora u pojedinim prostorima odreen je na osnovu oekivanih ranih manifestacija
poara, poarnog optereenja, gabarita prostora koji se titi i moguih ometajuih uticaja. Pri
izbijanju poara dolazi do pojave dima, povienja temperature, kao i pojave karakteristinih
infracrvenih i ultraljubiastih zraenja. U zavisnosti koji je od ovih propratnih efekata
izraen, odabran je odreen tip detektora.
U ovom objektu moe se oekivati brz razvoj poara. Na poetku poara, pre otvorenog
plamena javio bi se dim i zato je kao osnovni detektor signalizacije poara predvien
automatski adresabilni optiki detektor dima koji reaguje na vidljive svetle i tamne dimove.
Termodiferencijalni/ termomaksimalni detektori reaguju na gradijent porasta, odnosno fiksnu
temperaturu i primenjuju se na mestima gde se oekuje brz porast temperature ili se zbog
pojave ometajuih uticaja ne mogu primeniti detektori koji reaguju na dimne estice; isti su
predvieni u prostorijama ajne kuhinje i bara.
Svaki detektor ima dva nivoa detekcije poara (upozorenje i alarm), a sa centralnog ureaja
se moe dodatno definisati osetljivost detektora u skladu sa zahtevima uslova rada. Svaki
detektor automatski koriguje svoju osetljivost tako da u sluaju zaprljanosti, prag pobude se
pomera u cilju ouvanja programiranih karakteristika reagovanja. Svi detektori, kao uostalom

105 359

i svi elementi sistema, su neprekidno nadzirani i bilo kakvo pogoranje karakteristika se

prenosi deurnom licu putem zvunog upozorenja i potrebnog tekstualnog ispisa.
Svi automatski detektori i runi javljai sadre izolacione elemente (prekidae) koji
omoguavaju pouzdanost u radu sistema jer u sluaju prekida linije centralni ureaj
signalizira mesto prekida i sa elementima do prekida komunicira sa jedne strane linije, a sa
elementima iza prekida komunicira iz suprotnog smera; na taj nain se obezbeuje puna
funkcionalnost i u sluaju prekida linije. Takoe u sluaju kratkog spoja na liniju u prvom
levom i prvom desnom detektoru (elementu) se zatvore specijalni izolacioni prekidai, tako
da se deo linije sa kratkim spojem izoluje od ostalog dela sistema, greka se signalizira na
operativnoj konzoli i tekstualnom tablou, a sistem nastavlja sa normalnim radom.
Za zatitu prostora atletske dvorane predviena je dvostruka zatita to je uslovljeno
dimenzijama i konstrukcijom poprene nosee konstrukcije krova objekta; prostor same
dvorane (do nosee krovne konstrukcije) titi se sa pet linijskih IC detektora dima ("Light
Beam" detektori); prostor iznad linijskih detektora do krovne konstrukcije titi se
automatskim adresabilnim optikim dimnim detektorima. Linijski IC detektor dima se sastoji
od predajnika sa detektorskom jedinicom i reflektora postavljenog na suprotnom zidu datog
prostora. Predajnik emituje usnopljeni infracrveni zrak do ogledala. Prodor dima kroz
nadzirani prostor uslovljava reagovanje detektora koji se prosleuje centralnom ureaju kao
signal alarma. Prilikom montae ovog detektora potrebno je voditi rauna da se postigne
optika vidljivost izmeu predajnika i ogledala.
Svi automatski detektori, opremljeni su sa sopstvenom LED diodom koja signalizira da je isti
aktiviran. Automatski javljai se ugrauju u odgovarajua podnoja.
Runi javljai poara predvieni su na uoljivim i pristupanim mestima, u komunikacijama
i u blizini svih izlaza iz objekta.
Paralelni indikatori aktiviranja javljaa predvieni su samo za skrivene detektore za detekciju
dima u prostoru sputenog plafona.
Centralna jedinica sistema dojave poara
Centralna jedinica sistema poarne signalizacije (CDP) je mikroprocesorski kontrolisani
ureaj slina tipu SINTESO FC2040-AA i predviena je u prostoriji portira (prostorija br. 2)
u kojoj je obezbeeno deurstvo svih 24 asa. Centralna jedinica se montira na zid, na visini
1,6m od poda i napaja se mrenim naponom 220V, 50Hz iz razvodnog ormana sa posebnog
strujnog kruga. Predvieni sistem zasnovan je na komunikaciji centralnog ureaja sa
standardnim i inteligentnim javljaima poara kao i drugim elementima preko 4 petlje
kapaciteta max 504 adrese.Centrala poseduje osvetljeni LCD displej sa 8x40 karaktera za
prikaz tekstualnih informacija u mirnom stanju i instrukcija operatoru u alarmnom stanju uz
korienje odgovarajueg menija za komunikaciju. Opciono, centrala poseduje mogunost
mrenog povezivanja sa drugim centralama i PP terminalima. Predvien je potreban broj
programibilnih relejnih izlaza za upravljanje tehnikim sistemima u sluaju poara, U okviru
kuita centrale ugraena je napojna jedinica (24V/150W) za mreno napajanje i automatsko
punjenje akumulatorske baterije za rezervno napajanje u trajanju od 72 sata u mirnom stanju i
dodatnih 30 min. u stanju alarma. Centrala je ugraena u standardno kuite. Pored
centralnog ureaja smeteno je kuite sa dodatnim aku baterijama za rezervno napajanje
sistema dojave poara.
Centrala prikuplja i obrauje sve prispele informacije u neprekidnoj dvosmernoj
komunikaciji izmeu svih perifernih elemenata i centralne jedinice i obezbeuje izvrne
upravljake funkcije po unapred definisanom programu. Zatvorena petlja se neprekidno
elektronski kontrolie u pogledu ispravnosti rada. Centralna jedinica vri stalno arhiviranjememorisanje svih dogaaja u sistemu.

106 359

Centrala ima mogunost rada u dva reima : reim dan i reim no. Za vreme reima "DAN",
koji se programira da bude u toku radnog vremena, alarmi se tretiraju na dva naina i to:
alarmi automatskih i alarmi runih javljaa poara. U reimu "NO" svi alarmi se tretiraju
kao alarmi runih javljaa, odnosno centrala ignorie sva vremenska ekanja.
Upravljanja radom drugih sistema, a koji su u funkciji protivpoarne zatite objekta ostvaruju
se posredstvom relejnih izlaza u obliku beznaponskih kontakata, U cilju ostvarivanja
izvrnih funkcija formirane su linije za upravljanje u sluaju poara koje aktivira centralni
ureaj.
Dojavna centrala obezbeuje :
- prijem i registraciju signala o nastanku poara,
- signalizaciju iskljuenja iz rada jednog ili vie javljaa
- signalizaciju kvara na izvoru napajanja
- kontrolu radne sposobnosti sistema,
- protokolisanje svih promena u radu instalacije za dojavu poara
- automatsko iskljuenje ventilacije i klimatizacije,
- zatvaranje PP klapni
- aktiviranje ureaja za odimljavanje
- aktiviranje zvunog alarma (alarmnih sirena),
- prosleivanje signala alarma na unapred definisano mesto preko telefonskih linija,
Projektom je predvieno polaganje odgovarajuih kablova od centralne jedinice dojave
poara do tabli elektromotornog pogona, preko kojih se obavljaju definisane izvrne funkcije;
samo aktiviranje obraeno su projektom elektromotornog pogona;
Alarmni plan
Da bi se u punoj meri iskoristile prednosti sistema za ranu detekciju poara i zapoelo
gaenje poara u njegovim poetnim fazama kada se poar moe ugasiti prirunim
sredstvima, potrebno je oveka ukljuiti u postupak alarmiranja; shodno tome centralna
jedinica sa operativnom konzolom je smetena u prostoriju sa stalnim deurstvom kako bi
deurno lice brzo reagovalo u skladu sa prirodom poruke koju prima od sistema signalizacije
poara.
Organizacija alarma u objekta je sledea:
Proradom automatskog javljaa javlja se "interni alarm" na operativnoj konzoli (zvuni i
svetlosni) radi upozorenja deurnom licu. U sluaju da deurno lice nije prisutno, po isteku
unapred programiranog vremena (oko 30 sec.) koje se naziva i "vreme prisutnosti", dolazi do
opteg alarma u objektu.
U normalnoj situaciji deurno lice je prisutno i pritiskom na jedan taster ("provera")
iskljuuje zvuni interni alarm, potvruje da je primio informaciju od sistema za signalizaciju
poara i startuje drugo programabilno vreme "vreme izvianja". Vreme izvianja zavisi od
veliine objekta i u ovom sluaju iznosi 5 min. Deurni na operativnoj konzoli u prostoriji
obezbeenja oitava tanu lokaciju detektora koji je alarmirao, odlazi na lice mesta, nalazi
detektor koji je aktivirao alarm i u sluaju poara pritiskom na najblii runi javlja aktivira
opti alarm, a zatim pristupa gaenju poara u skladu sa unapred utvrenim operativnim
planom. U sluaju da je automatski detektor reagovao na neke ometajue uticaje (jaka
zapraenje, vodena para i sl.) ili se radi o poaru manjih dimenzija, deurno lice gasi poar i
vraa se do operativne konzole, ponitava "interni alarm" tako da ne dolazi do opteg alarma
i izvrnih komandi i sistem normalno nastavlja da radi.
Ako po isteku "vremena izvianja" centrala nije resetovana, ukljuuje se opti alarm.
Aktiviranjem runog javljaa poara, odmah se aktivira opti (pogonski) alarm.
U sluaju opteg (pogonskog) alarma (aktiviranje runog javljaa ili po isteku "vremena
izvianja") sa centrale se alje komanda za: iskljuenje ventilacije i klimatizacije, zatvaranje
svih predvienih protivpoarnih klapni u objektu, aktiviranje ureaja za odimljavanje,

107 359

aktiviranje zvunog alarma pomou alarmnih sirena kao i aktiviranje telefonskog

dojavljivaa kojim se vri prosleivanje signala alarma na unapred definisana mesta.
Na sledeoj slici je dat diagram alarmiranja.

GRUPA AUTOMATSKIH GRUPA AUTOMATSKIH

JAVLJAA
JAVLJAA

GRUPA RUNIH
JAVLJAA

ALARM

NADZOR
PRISUTNOSTI
NADZOR
IZVIANJA

POAR

RESET

OPTI ALARM

Instalacija
itav objekat aneksa je pokriven sa etiri adresibilne "bas" linije (petlje). Na jedan
detektorski "bas" se moe vezati do 126 adresabilnih elemenata sa individualnom adresom.
Na "bas" (dvoina veza) vezuju se automatski detektori, linijski detektori dima.i runi
javljai. Programiranjem centralnog ureaja vri se zoniranje (grupisanje) detektora shodno
potrebama.
Kompletna instalacija za povezivanje elemenata sistema automatske detekcije i dojave poara
u adresabilne petlje: predviena je sa "halogen-free" kablovima koji ne potpomau gorenje,
ne ire poar i ne stvaraju toksine gasove. Instalacija je predviena sa kablovima sa
elektrostatikom zatitom, tipa J-H(St)H 2 x 2 x 0,8mm..
Instalacija za povezivanje alarmnih sirena objektu predviena je kablovima slinih tipu
NHXHX 2 x 1,5mm2 FE180/E30 koji su i dodatno protivpoarno zatieni; predvieni tip
kabla zadrava funkcionalnost u toku poara u trajanju od 30min.
Od relea do razvodnih tabli elektromotornog pogona preko kojih se obavljaju definisane
izvrne funkcije, ovim projektom je predvieno polaganje kablova tipa NHXHX 3 x 1,5mm2

108 359

FE 180/E90; predvieni vod je

i dodatno zatien ime je obezbeena njihova
funkcionalnost u toku poara u trajanju od 90 min.
Predvieni vodovi se polau delom na predvienim neperforiranim kablovskim regalima,
delom u instalacionim cevima bez halogena (halogen-free) na obujmicama vidno po zidu u
prostoru sputenog plafona, a delom u PVC instalacionim cevima i to u zidu pod malterom.
8. MOBILNA PROTIVPOARNA OPREMA
Mobilna oprema za gaenje poara predstavlja osnovnu standardizovanu vatrogasnu opremu.
Pod mobilnom protivpoarnom opremom se podrazumevaju runi i prevozni aparati za
gaenje poara.
U cilju sprovoenja zatite od poara, na osnovu odgovarajuih kriterijuma, odreena su
sredstva za gaenje, tip, kapacitet i broj protivpoarnih aparata i planski predstavljen njihov
raspored u objektu sportske dvorane.
Prilikom odreivanja sredstava za gaenje, tipa, kapaciteta i broja protivpoarnih aparata,
uzeti su u obzir sledei kriterijumi:
procena ugroenosti od poara,
namena objekta i pojedinih prostorija,
korienje gorivih i opasnih materija, njihovo skladitenje, transport i manipulacija,
poarno optereenje objekta i prostorija,
mogue klase poara,
ostali uslovi koji utiu na mogunost pojave i irenja poara.
Mogue klase poara i izbor sredstava za gaenje
Na osnovu procene ugroenosti od poara i fiziko-hemijskih osobina materija koje se koriste
u ovom objektu, moe se konstatovati da su mogue klase poara A i pojava poara na
ureajima i instalacijama pod elektrinim naponom (elektromotori, transformatori, razvodna
postrojenja i sl.)
Klasifikacija moguih vrsta poara izvrena je prema standardu Klasifikacija poara prema
vrsti zapaljivih materija SRPS ISO 3941 (Slubeni list SRJ br.5/94).
Klasa A
U ovu klasu spadaju poari koji obuhvataju vrste materije, esto organske prirode, pri ijem
gorenju se normalno formira ar.
Za gaenje poara klase A, kao sredstvo za gaenje, se koristi voda sa i bez dodataka, a
izuzetno pena ili prah.
Za gaenje poara na ureajima i instalacijama pod elektrinim naponom (elektromotori,
transformatori, razvodna postrojenja i sl.) kao sredstvo za gaenje koristi se ugljen-dioksid,
halon i prah.
Izbor vatrogasnih aparata
Na osnovu procene o moguim klasama poara i izbora odgovarajuih sredstava za gaenje
tih klasa poara, u objektu su postavnjeni runi i prevozni aparati za gaenje poara i to:
aparati za gaenje suvim prahom, oznake "S",
aparati za gaenje ugljendioksidom, oznake "CO2",
Iz grupe aparata za gaenje suvim prahom, postavljeni su runi aparati kapaciteta S-9 koji
su usaglaeni sa standardom SRPS Z.C2.035 ("Slubeni list SFRJ" broj 68/80).
Iz grupe aparata za gaenje ugljendioksidom, postavljeni su runi aparati kapaciteta CO2-5
koji su usaglaeni sa standardom JUS Z.C2.040 ("Slubeni list SFRJ" broj 68/80).
Odreivanje broja vatrogasnih aparata

109 359

Broj vatrogasnih aparata odreen je nas osnovu poarnog optereenja, a prema datoj tabeli:
POARNO OPTEREENJE
Povrina
Objekta
(m2)
50
100
150
200
300
400
500
750
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
8000
9000
10000

NISKO
do 1
GJ/m2
2
2
2
3
3
3
3
4
5
6
7
10
12
15
17
20
22
27

SREDNJE
od 1 do 2
GJ/m2
2
2
3
3
3
4
4
6
7
9
12
17
22
27
32
37
42
52

VISOKO
Iznad 2
GJ/m2
2
3
3
4
5
6
7
9
12
17
22
32
42
52
62
72
82
102

Kao jedinini, usvojeni su aparati S-9 i CO2-5.

Uputstvo za postavljanje aparata
Aparati za gaenje se rasporeuju i postavljaju u blizini mesta mogueg izbijanja poara,
uvek na uoljivom i pristupanom mestu. Svi runi aparati se postavljaju na zid, u visini od 1
do 1,5 m do vraha aparata izuzev aparata tipa CO2.
Meusobna udaljenost aparata za gaenje poara ne sme biti vea od 20 m.
Odravanje aparata koji se nalaze na korienju
Odravanje aparata koji se nalaze na korienju, svrstava se i vri u tri kategorije radova:
pregled ispravnosti, servisno odravanje i kontrolno ispitivanje.
Pregled ispravnosti aparata za gaenje koji se nalaze na korienju, obavlja se periodino
svakih 12 meseci po isteku garantnog roka.
Servisno odravanje sadri radnje ponovnog punjenja, nakon upotrebe odnosno izmene
istroenih ili oteenih delova utvrenih pregledom ispravnosti.
Kontrolno ispitivanje sadrzi proveru mehanikih osobina aparata u svrhu sigurnosti
delovanja.
Kontrolno ispitivanje se vri u skladu sa odredbama standarda JUS Z.C2.022 taka 2.2 i
standarda pojedinih vrsta aparata za gaenje.
Vremenski rok izmeu dva kontrolna ispitivanja ne sme biti dui od 5 godina za sve vrste
aparata. Aparati za gaenje poara ugljendioksidom ispituju se prema Pravilniku o tehnikim

110 359

normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimovane, tene i pod pritiskom

rastvorene gasove ("Slubeni list SFRJ" broj 25/81).
Izvreni pregled ispravnosti i servisno odravanje upisuje se u kontrolni list.
Pozitivni rezultat kontrolnog ispitivanja potrebno je vizuelno oznaiti na aparatu, nalepnicom.
Nalepnica sadri podatke:
kontrolno ispitano i
kvartal i godinu izvrenog ispitivanja.
Raspored aparata za gaenje poara
Postavljanje aparata u objektu izvreno je prema rasporedu datom u grafikoj dokumentaciji.
Ukupan broj aparata:
aparati za gaenje suvim prahom, oznake S-9 koji su usaglaeni sa standardom SRPS
Z.C2.035 ("Slubeni list SFRJ" broj 68/80)
28 komada
aparati za gaenje ugljendioksidom, oznake CO2-5 koji su usaglaeni sa standardom
SRPS Z.C2.040 ("Slubeni list SFRJ" broj 68/80)
15 komada
aparati za gaenje suvim prahom, oznake S-50 koji su usaglaeni sa standardom SRPS
Z.C2.035 ("Slubeni list SFRJ" broj 68/80)
1 komad
metalni sanduk sa peskom 0,25 m3 i lopata sa pijukom
1 komplet.
Sanduk sa peskom, lopatom i pijukom
Pesak je vrlo dobro sredstvo za gaenje raznih vrsta poara klase B i D. Naroito je
efikasan pri gaenju raznih metala i njihovih legura, kao to su natrijum, kalijum, elektron,
magnezijum, aluminijum idr.
Takoe, uspeno gasi zapaljene prolivene tenosti naftinih dervata i to na ravnim ili
malo nagnutim povrinama. Efekat gaenja peskom je uguujui, a to znai da moramo dobro
prekriti povrine koje gasimo, kako bi spreili pristup kiseoniku iz vazduha.
Pesak za gaenje treba ranije pripremiti i postaviti na mesta koja su po poarnom
optereenju i stepenu rizika ugroena, i to u prikladnim metalnim sanducima sa dovoljnim
brojem lopata ili posudama (drvene-metalne) za brzo prenoenje i upotrebu na mestu poara.
Treba znati da je suv i sitan pesak najefikasniji i da u zimskom periodu moramo
zatititi od vlage zbog smrzavanja.

111 359

TEHNIKI OPIS
Uz Glavni projekat niskogradnje
Glavni projekat niskogradnje raen je na osnovu projektnog zadatka, tehnolokih zahteva
investitora, uvida u ve izgraene objekte i izvedenu infrastrukturu na lokaciji i Idejnog
projekta.
1. LOKACIJA
Atletska dvorana se nalazi u okviru kasarne General Jovan Mikovi u Beogradu.
Ukupna povrina parcele je 21870m2. Teren je u padu ka postojeem Banjikom potoku, koji
se nalazi na zapadnoj strani parcele. Na lokaciji se gradi atletska dvorana, parkinzi za
posetioce i zaposlene, kao i kolsko peake povrine oko dvorane, koje ujedno slue za prolaz
i intervenciju vatrogasnog vozila.
2. SITUACIONO REENJE
Projektom niskogradnje predvieni su sledei sadraji:
-povrinski parking za posetioce na severnoj strani parcele sa ukupno 143 parking mesta (od
toga 5% za lica sa posebnim potrebama 7 parking mesta). Pristup parkingu je ostvaren sa
postojee saobraajnice.
-parking za zaposlene koji se nalazi ispred glavnog ulaza u dvoranu sa severo istone strane.
Projektovano je ukupno 14 parking mesta za zaposlene.
-kolsko peake povrine oko atletske dvorane
U odnosu na poarnu zatitu prilaz objektu je povoljan, kako vatrogasnim vozilima, tako i za
potrebne zahvate vatrogasne jedinice u eventualnoj intervenciji. Za intervenciju na objektu
predviena je saobraajnica potrebnih dimenzija za jednosmerno kretanje vatrogasnog vozila
irine min.3,5m i nosivosti (13kN osovinskog optereenja). Radujisi krivina su od 8m do
14m.
Teren na kome je predviena izgradnja sportske hale sa prateim sadrajima u morfolokom
pogledu predstavlja zaravnjeni deo jaruge Banjikog potoka. Teren ine nasuto tlo debljine da
1,3m, deluvijalne prainaste gline debljine do 1,0m, deluvijalno proluvijalne prainaste gline
debljine do 5,7m i laporovite gline na dubini 7,7m. Izmeren je nivo podzemne vode na dubini
1,8m. Takoe, delom terena planiranom za izgradnju protie Banjiki potok, za koji je u
okviri projekta vodovoda i kanalizacije predviena regulacija.
Predvieno je fazno izvoenje.
Faza I izgradnja objekta atletske dvorane. U ovoj fazi e biti izvedeno i zacevljenje
Banjikog potoka, kao i postavljanje svih cevovoda i instalacija koje su predviene.
Faza II- zavretak atletske dvorane, izgradnja celokupnog parkinga za posetioce i zavrnih
obrada kolskih i peakih povrina oko atletske dvorane.

112 359

3.

NIVELACIONO REENJE I ODVODNJAVANJE

Nivelaciono reenje je uslovljeno nagibom postojee saobraajnice i kotama ulaza u
objekat. Na parkingu za posetioce poduni i popreni nagibi saobraajnica i parkinga su
projektovani tako da prate prirodni pad postojeeg terena. Poduni nagibi saobraajnica S1,
S2, S3, S4 i S5 su od 1,3 do 12% (uklapanje sa postojeom saobraajnicom). Projektovan je
popreni nagib od 2,5%, kojim se atmosferska voda sprovodi do slivnika, a zatim u zatvoren
sistem kine kanalizacije.
Parking za zaposlene je u sklopu platoa ispred atletske dvorane. Poduni i popreni
nagibi saobraajnice S6 i parkinga uz nju, su uslovljeni kotom prikljuka na postojeu
saobraajnicu u uklapanjem u nivelaciju platoa ispred dvorane. Poduni nagib je 2,8%, a
popreni nagibi su od 0,4% do 2,5%. Za odvoenje atmosferske vode sa parkinga,
projektovan je jedan slivnik.
Kolsko peaka povrina oko dvorane definisana je osovinom S7, koja ima
promenljive podune i poprene nagibe kojima se voda odvodi do slivnika. Sa istone srane
dvorane projektovan je betonski kanal promenljive dubinekojim se sem vode sa trotoara oko
hale prikuplja i oekivana voda sa kosine. Za oivienje saobraajnica predvieni su betonski
ivinjaci 18/24 u izdignutom i oborenom poloaju, na parkinzima, kao i batenski ivinjaci
12/18, za oivienje kolsko peakih povrina. Na prilazima peakom prelazu i na parkingu
pored parking mesta za lica sa posebnim potrebama, primenjuju se ivinjaci u oborenom
poloaju sa nadvienjem koje ne prelazi 3cm.
4.
KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA
Kolovozna konstrukcija parkinga za posetioce i zaposlene, kao i krunog toka za PP vozilo je
asfaltna i ima sledee slojeve:
-

Asfalt beton AB11s

4,0cm

BNS22sA

7,0cm

Drobljeni agregat 0-31,5mm

20,0cm

ljunkovito peskoviti tampon

25,0cm

Ukupno:

56,0cm

Na kolsko peakoj povrini je projektovana sledea konstrukcija:

-

Betonske ploe

8,0cm

Meusloj od peska

5,0cm

Drobljeni agregat 0-31,5mm

15,0cm

ljunkovito peskoviti tampon

Ukupno:

20,0cm
48,0cm

113 359

Dokumentacija je izraena saglasno Zakonu o planiranju i izgradnji Slubeni glasnik RS br.

72/09. i ostalim zakonskim propisima, standardima, tehnikim normativima i pravilima
struke.

DIMENZIONISANJE KOLOVOZNE KONSTRUKCIJE

Na saobraajnicama sa parking prostorom za posetioce i saobraajnici za PP vozilo
predvien je fleksibilni tip kolovozne konstrukcije.
Dimenzionisanje se vri prema sledeim parametrima:
-lako saobraajno optereenje Tu=5.5x105
-CBR 4,5
-projektni period 20 godina
-Indeks upotrebljivosti 2,5
Predpostavljene kolovozne konstrukcije imaju sledee AACH strukturne koeficijente:
Asvalt beton
0,42
BNS
0,33
Drobljeni kameni materijal
0-31.5 mm
0,14
ljunkovito peskoviti materijal
0.07
Iz nomograma za ekvivalentno saoraajno optereenje Tu= 5.5x105 i CBR =4,5% dobija se:
-ukupna debljina asvaltnih slojeva Da=9,8 cm
-ukupna debljina slojeva od nevezanog materijala se usvaja 45 cm
Potrebna jaina strukture
Su =9,8 x 0,38 + 42 x 0,11 = 8,34
Predpostavljena kolovozna konstrukcija:
-asvalt beton AB
-bitumeavina drobljenog agregata BNS
-drobljeni kameni agregat
0-31,5 mm
-ljunkovito peskoviti materijal

4 cm
7 cm
20 cm
25 cm

Jaina strukture predpostavljene kolovozne konstrukcije:

Su = 4 x 0,42 + 7 x 0,33 +20 x 0,14 + 25 x 0,07 = 8,54
Su < Su =8,34 < 8,54
Predpostavljena kolovozna konstrukcija ima jainu strukture veu od minimalno potrebne te
ista zadovoljava u pogledu nosivosti i usvaja se kao konana

114 359

TEHNIKI

I Z VE TAJ

uz Glavni projekat saobraajne opreme i signalizacije

parkinga i pristupnih saobraajnica za atletsku dvoranu
u kasarni General Jovan Mikovi u Beogradu

Ovim delom projekta obraena je horizontalna i vertikalna saobraajna oprema i

signalizacija parkinga i saobraajnica za potrebe atletske dvorane u kasarni General Jovan
Mikovi u Beogradu.
Za izradu projekta saobraajne signalizacije korien je georeferencirani katastarsko
topografski plan i graevinska osnova iz glavnog graevinskog projekta u razmeri 1:500.
Projektna dokumentacija je usklaena sa Zakonom o planiranju i izgradnji, Sl. glasnik
R. Srbije br. 72/2009, Zakonom o bezbednosti saobraaja na putevima, Sl. glasnik R. Srbije
br. 41/2009, Pravilnikom o saobraajnoj signalizaciji, Sl. glasnik br. 26/2010. godine kao i sa
odgovarajuim SRPS standardima iz oblasti niskogradnje.
Predmet projekta su parkiralite i protivpoarna saobraajnica. Parkiralite ine dva
odvojena parkinga. Manji parking ima 14 parking mesta rezervisanih za zaposlene u atletskoj
dvorani. Dvosmerni pristup ovom parkingu je ostvaren sa postojee dvosmerne, interne
saobraajnice. Vei parking ima 143 parking mesta od kojih je 7 parking mesta (5% PM)
prilagoeno i rezervisano za osobe sa posebnim potrebama. Pristup ovom parkingu ostvaren
preko interne saobraajnica dvosmernim prikljukom, dok je reim saobraaja na samom
parkingu jednosmeran, ime je omogueno beskonfliktno odvijanje saobraaja. Brzina na
velikom parkingu ograniena je na 30km/h. Sva projektovana parking mesta su dimenzija
2,4x5,0m, dok su parking mesta rezervisana za osobe sa posebnim potrebama dimenzija
3,5x5,0m, to je u skladu sa vaeim pravilnikom i odgovarajuim standardima iz ove oblati.
Na postojeoj internoj saobraajnici projektovan je peaki prelaz irine 4,0m koji je
adekvatno obeleen horizontalnom i vertikalnom signalizacijom, ime je obezbeena veza
peaka izmeu parkinga i platoa ispred atletske dvorane.
Protivpoarna saobraajnica je irine 3,5m sa odgovarajuom okretnicom na kraju.
Pristup ovoj saobraajnici obezbeen je vertikalnom saobraajnom signalizacijom.
Prioritet na svim novonastalim raskrsnicama regulisan je saobraajnim znakom II-2.
Saobraajna signalizacija je definisana na osnovu graevinskog reenja tako da
omogui bezbedno odvijanje saobraaja. U toku izrade projekta ostvarena je saradnja sa
projektantima drugih sastavnih delova projekta u cilju usaglaavanja projektnih reenja.
Primenjena je standardna vertikalna signalizacija veliine1, oblika i boje prema
standardima SRPS Z. S2.300 SRPS Z. S2.321 i usaglaena je sa Pravilnikom o saobraajnoj
signalizaciji. Lice znaka sa svim simbolima, slovima i brojevima mora biti izvedeno od
retroreflektujueg materijala, klase II. Saobraajni znakovi se izrauju prema detaljnim
1

Napomena: Projektovani saobraajni znakovi su veliini 600mm i 600x600mm, ali s obzirom da se radi o internim

saobraajnicama investitor se moe opredeliti i za postavljanje saobraajnih znakova veliine 400 i 400x400mm, to je u
potpunosti u skladu sa pravilnikom o saobraajnoj signalizaciji.

115 359

crteima u SRPS-u, a prema vaeem Pravilniku o saobraajnim znakovima. Postavljaju se

tako da njihova ravan moe da odstupa 3-5o u polje, od normale na osu ulice. Detalj
postavljanja saobraajnih znakova dat je u prilogu.
Mesta montae saobraajnih znakova prikazana su u situaciji i vezana za elemente ili
stacionau projektovane saobraajnice.
Horizontalna signalizacija je projektovana, u skladu sa standardima SRPS U. S4. 221
SRPS U. S4. 234, sa sledeim elementima:
isprekidana linija rastera punih i praznih polja 3,0m - 3,0m; irine 0,10m (bela boja);
kratka isprekidana linija sa rasterom punih i praznih polja 1,0m - 1,0m; irine 0,10m i
0,12m (bela boja);
neisprekidana uzduna razdelna linija irine 0,10m i 0,12m (bela boja);
puna (neisprekidana) linija zaustavljanja irine 0,5m;
Prilikom izvoenja horizontalne signalizacije izvoa je duan da koristi postojanu
boju sa retroreflektujuom staklenom perlom, koja obezbeuje dobru vidljivost horizontalne
signalizacije pri loim vremenskim uslovima i nou.
Ukupna vrednost opreme i radova na postavljanju saobraajne opreme i signalizacije
iznosi 318.270,00 dinara.

116 359

OPTI TEHNIKI USLOVI

ZA POSTAVLjANjE SAOBRAAJNE OPREME
Elementi saobraajne opreme, obuhvaeni ovim tehnikim uslovima su dati po sledeim
stavkama:
1. OPTI USLOVI
2. ELEMENTI VERTIKALNE SIGNALIZACIJE
3. ELEMENTI HORIZONTALNE SIGNALIZACIJE
1. OPTI USLOVI
Tehniki uslovi za izradu, nabavku i postavljanje pojedinih elemenata signalizacije,
objanjeni su kroz pojedine pozicije ovih radova u predmeru radova odnosno u okviru
ovih tehnikih uslova.

Naruivanje elemenata signalizacije vri se na osnovu predmera radova.

Izrada pojedinih elemenata saobraajne i druge opreme vri se na osnovu srpskih

standarda, prema nacrtima proizvoaa i detaljnih crtea u projektu.

Postavljanje pojedinih elemenata saobraajne i druge opreme vri se na osnovu

situacionih planova, poprenih profila i drugih crtea u projektu, kao i na osnovu
Pravilnika o saobraajnoj signalizaciji (Sl. glasnik br. 26/2010. godine) i drugih
odgovarajuih srpskih standarda.

2. ELEMENTI VERTIKALNE SIGNALIZACIJE

Standardni saobraajni znakovi

Veliine 1: trougaoni 120 cm, okrugli 90 cm, pravougli 90 sa 135 cm, kvadratni 90 cm,
dopunske table 90 sa 35 cm;
Veliine 2: trougaoni 90 cm, okrugli 60 cm, kvadratni 60 sa 60 cm, kvadratni 60 cm,
dopunske table 60 sa 25 cm; (ova veliina je predviena projektom)
Veliine 3: trougaoni 60 cm, okrugli 40 cm, pravougli 40 sa 60 cm, kvadratni 40 cm,
dopunske table 40 sa 15 cm.
1. Standardni znakovi se u svemu izrauju prema detaljnim crteima u srpskim
standardima, pod nazivom, ifrom i sa izgledom prema Pravilnika o saobraajnoj
signalizaciji (Sl. glasnik br. 26/2010. godine), odnosno SRPS Z.S2. od br. 301 do 309.
2. Standardni znakovi se izrauju od materijala i na nain propisanim u SRPS Z.S2.300
(Tehniki uslovi opti zahtevi za izradu i ispitivanje).
3. Postavljeni znakovi moraju biti obezbeeni od zaokretanja i smicanja.

117 359

4. Znaci se postavljaju tako da njihova ravan odstupa od horizontale za 3 0-50 u polje od

normale na osu posmatrane saobraajnice ili neke druge saobraajne povrine.
5. Poloaj znaka u poprenom profilu opisan je u okviru tehnikog izvetaja ili je odreen
na posebnom grafikom prilogu (situaciji) u okviru projekta. Ukoliko se tokom izvoenja
radova na nekoj mikrolokaciji ustanovi potreba za promenom poloaja znaka ona se mora
posebno evidentirati u projektnoj dokumentaciji (projekat izvedenog stanja)
6. Proizvoa mora garantovati nepromenljiv kvalitet znaka najmanje na dve godine.
7. U cenu standardnog saobraajnog znaka ukljuena je i isporuka i doprema do mesta
postavljanja, svi elementi za privrivanje na nosa (pojaanje, zavrtnji, manetne i dr.),
kao i montaa znaka na ugraeni nosa.
8. Proizvoa je duan da na poleini znaka ispie ifru znaka po Pravilnika o saobraajnoj
signalizaciji (Sl. glasnik br. 26/2010. godine), sa sadrajem (brojanim ili natpisnim) u
zagradi; ukoliko se znak stavlja u neprovidni omot, obaveza vai i za omot.

Nosai saobraajnih znakova

1. Stubni cevni i reetkasti nosai izrauju se od eline vuene cevi jednolinog preseka i
debljine, zavisno od broja i vrste znaka koji se postavljaju na nosa, to je naznaeno u
specifikacijama nosaa u predmeru projekta.
2. Reetkasti nosai i nosai specijalne konstrukcije projektuju se i izvode posebno, prema
znaku koji nose, a po osnovnim merama datim u projektu.
3. Nosai moraju biti proraunati i prema dejstvu vetra u zoni u kojoj se nalazi saobraajnica
na kojoj se znak postavlja.
4. Nosai moraju biti zatieni od korozije zatitnom bojom od vetakih smola ili
plastificiranjem, bez bojenja, ali u tamnosivom tonu, nosai mogu biti i pocinkovani.
5. Sa gornje strane stub mora biti zatien od kie, tj. zatvoren plastinim epom ili zavaren.
6. Jednostubni cevni nosa mora biti obezbeen od zaokretanja prekama ankerovanim u
betonski temelj.
7. Stubovi se postavljaju u betonske temelje, prefabrikovane ili izlivene na licu mesta.
8. Dimenzije temelja moraju biti odreene i prema dejstvu vetra, obzirom na veliinu i broj
znakova na nosau (obino prema standardu - specifikaciji proizvoaa znakova).
9. Duina (visina) nosaa se odreuje iz detalja poloaja znaka, a prema veliini i broju
znaka na njima, potrebne dubine temelja i izabranog naina privrivanja znakova na
nosa. Produenje odnosno skraenje zbog kosine terena, ustanovljava proizvoa na
terenu ili iz projekta.
10. U cenu nosaa ukljuena je isporuka i odvoz na mesto ugradnje, priprema terena i izrada
temelja, postavljanje, kao i cena pribora za veze izmeu elemenata nosaa.

3. ELEMENTI HORIZONTALNE SIGNALIZACIJE

1. Izvoenje (realizacija) horizontalne signalizacije vri se prema situacijama u projektu,
detaljnim crteima na situacijama i posebnim detaljnim tipskim crteima. Eventualna
odstupanja od projekta se moraju posebno utvrditi, a izmene uneti u projekat izvedenog
stanja.

118 359

2. Pre izvoenja elemenata horizontalne signalizacije mora se utvrditi stanje kolovoznog

zastora i eventualno potreba za njegovim odmaivanjem i ienjem. Minimalno je
ienje oduvavanjem pomou mlaza vazduha.
3. Materijal, tehnologija izvoenja i ostala svojstva bojila propisani su SRPS U.S2.240.
4. Cene radova na izvoenju horizontalne signalizacije obraunavaju se po m2 obojene
povrine ili po elementu horizontalne signalizacije. Cena obuhvata razmeravanje na
terenu, ienje kolovoza i bojenje.

119 359

PRILOG MERA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjU NA RADU NA PRIVREMENIM I

POKRETNIM GRADILITIMA
Na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (Slubeni glasnik RS, broj 101/05),
Pravilnika o zatiti na radu pri izvoenju graevinskih radova (Sl. glasnik RS 53/97) i Uredbe
o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilitima (Sl. Glasnik RS
14/2009) potrebno je predvideti i primeniti mere zatite na radu u cilju spreavanja opasnosti
koje se mogu javiti u toku postavljanja saobraajne signalizacije.
a) Opasnosti u toku izvoenja radova,
b) Opasnosti u toku eksploatacije objekta.
a-1) Opasnosti u toku izvoenja radova mogu biti:
- opasnosti i tete usled oteenja podzemnih i nadzemnih instalacija i vodova (elektrinih,
vodovodnih, gasovodnih, telekomunikacionih, kanalizacionih i dr.)
- opasnosti od saobraaja
- opasnosti od poara
- ostale mehanike opasnosti pri radu sa graevinskim materijalima mogu dovesti do
povreda i ozleda lica koja uestvuju u njegovom transportu i izvoenju radova
- opasnosti od oteenja drugih objekata
U cilju otklanjanja opasnosti u toku izvoenja radova treba peduzeti sledee:
- za izvoenje radova mora se angaovati organizacija koja je registrovana za vrenje
delatnosti potrebne za realizaciju objekata prema projektno-tehnikoj dokumentaciji;
- investitor je duan da obezbedi struni nadzor nad izvoenjem radova koji e da prati i
usmerava realizaciju projekta;
- izvoa mora na gradilitu imati ovlaena lica koja rukovode izvoenjem radova i koja
su u obavezi da se pridravaju vaeih propisa i standarda pri izvoenju radova;
- izvoa mora sainiti elaborat zatite na radu i upoznati radnike sa svim opasnostima koje
se tokom rada mogu javiti;
- pre poetka radova potrebno je pribaviti dokumentaciju i utvrditi taan poloaj postojeih
instalacija u povrini izgradnje. Radovi na zatiti i eventualnom izmetanju postojeih
instalacija moraju se izvriti u skladu sa odgovarajuim propisima i u saradnji sa
vlasnicima instalacija i nadzornog organa;
- gradilite se mora dobro obezbediti i urediti, a izvoa je odgovoran za ureenje
gradilita, rad na gradilitu i primenu mera line zatite;
- na saobraajnicama sa kojih se pristupa gradilitu i na kojima se izvode radovi preko
nadleenih organa treba obezbediti nesmetano i bezbedno odvijanje saobraaja. U cilju
otklanjanja opasnosti od saobraaja predviena je odgovarajua saobraajna signalizacija
koju je izvoe obavezan da postavi prema elaboratu zatite na radu. Uesnici u
saobraaju su duni da se pridravaju postavljene signalizacije u smislu Zakona o
bezbednosti saobraaja na putevima;
- radnici angaovani na ugradnji elemenata vertikalne i horizontalne saobraajne
signalizacije moraju biti opremljeni odgovarajuom HTZ opremom koja ima svojstva
uoljivosti kako u dnevnim tako i u nonim uslovima (radna odela sa retroreflektujuim
aplikacijama, zatitni prsluci i sl.)
- u predmetnoj dokumentaciji primenjeni su vaei tehniki uslovi, propisi i standardi.
Predvieni su standardni materijali ili materijali koji se pre upotrebe i ugradnje moraju
ispitati prema odgovarajuim tehnikim propisima.

120 359

b-1) Opasnosti u toku eksploatacije objekta mogu nastati:

- usled odvijanja saobraaja za koji su objekti namenjeni i
- usled oteenja pojedinih delova objekta.
U cilju otklanjanja ovih opasnosti treba preduzeti sledee:
-

za navedenu saobraajnicujuraen je projekat saobraajne signalizacije i opreme na

osnovu koga treba izvesti elemente horizontalne i vertikalne signalizacije;
izvoa se u svemu mora pridravati projektom zadatih normi;
uesnici u saobraaju moraju se u svemu pridravati Zakona o osnovama bezbednosti
saobraaja na putevima;
objekat se mora redovno odravati.

PRILOG O ZATITI IVOTNE SREDINE

U koliko se u toku izvoenja radova naie na prirodno dobro koje je geoloko-panteolokog
porekla izvoa je duan da o tome obavesti Zavod za zatitu spomenika i da preduzme sve
mere kako se prirodno dobro ili arheoloko nalazite ne bi otetilo do dolaska ovlaenih lica.
Iz razloga smanjenja aerozagaenja koje se moe pojaviti kao efekat poveanja broja vozila
na projektovanoj saobraajnici u zoni obuhvaenoj projektom potrebno je slobodan prostor
oko saobraajnice iskoristiti za saenje drevea. Posaena stabla ne smeju da negativno utiu
na bezbednost saobraaja (smanjenje vidljivosti, smanjenje preglednosti i slino).
Prilikom izvoenja radova na ugradnji elemenata saobraajne signalizacije potrebno je
spreiti isticanje i prosipanje boje, razraivaa, pogonskog goriva na kolovoz i zemljane
povrine. Ukoliko do isticanja doe pripremljenim peskom i apsorberima prikupiti i ukloniti
zagaujue supstance kao i kontaminirano zemljite i deponovati na za to odreenim i
opremljenim mestima.
PRILOG O ZATITI OD POARA
S obzirom da se prilikom izvoenja radova na ugradnji vertikalne i horizontalne saobraajne
signalizacije koriste lakozapaljivi materijali (boje i razreivai), kao i maine pogonjene
SUS motorima, svi radnici na gradilitu duni su da u obavljanju svojih poslova postupaju
tako da spree svaku mogunost nastanka poara. Na mestu izvoenja radova u svakom
trenutku se mora nalaziti najmanje jedan protivpoarni aparat.
Na prostoru magacinskog prostora postavie se odgovarajua protivpoarna oprema. Vrste
protivpoarnih aparata i opreme su: minimalno dva aparata S6 i S9 sa suvim prahom, jedan
sanduk sa peskom, jedno bure sa vodom, aklja, kramp i lopata.
Aparati za gaenje poara moraju biti vidno obeleeni i u svako doba pristupani za sluaj
brze intervencije.

TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE RADOVA

121 359

Opti uslovi izvoenja radova regulisani su ponudom i ugovorom izmeu Investitora i

Izvoaa.
Ovi uslovi ine sastavni deo tehnike dokumetacije, odnosno ponude i ugovora, i
njima se regulie kvalitet materijala i rada, dokazivanje kvaliteta, sadraj pozicija i trokovi
izvrenja.
Kvalitet materijala i rada mora odgovarati projektu, odgovarajuim tehnikim
propisima, standardima i normama u graevinarstvu. U sluaju nesklada izmeu projekta i
ponude merodavan je projekat.
Izvoa je pre poetka gradnje duan da proui projekat, da proveri koliine po
pozicijama te da pismenom izjavom potvrdi da je saglasan sa projektom.
Izvoa je duan da na osnovu glavnog projekta uradi radioniku dokumentaciju sa
izvoakim detaljima uz saradnju i saglasnost glavnog projektanta. U sluaju nesaglasnosti
izmeu pojedinih delova projekata duan je da blagovremeno zatrai uputstvo od nadzornog
organa i projektanta. U sluaju potrebe naknadnih i nepredvienih radova Izvoa moe iste
da izvri tek nakon pismene saglasnosti INVESTITORA.
Kod svih graevinskih i graevinsko zanatskih radova uslovljava se upotreba
odgovarajue radne snage i kvalitetnog materijala, koji mora odgovarati postojeim
tehnikim propisima, standardima i opisu odgovarajuih taaka radova u predraunu.
Sva dokazivanja kvaliteta ugraenog materijala koja su propisana projektom i
odgovarajuim tehnikim propisima (atesti, propisana merenja i laboratorijska ispitivanja,
probe na gradilitu i probna optereenja u sluaju kada propisi to zahtevaju) padaju na teret
Izvoaa i ne plaaju se posebno.
U jedinanim cenama pored vrednosti ugraenog materijala i trokova izrade
ubuhvataju se i NE PLAAJU SE POSEBNO i svi ostali trokovi vezani za izvrenje radova
po projektu i predmeru a to su:
- svi pripremni i zavrni radovi (raunajui i izradu potrebne radionike dokumentacije,
raznih skica, ema, detalja)
- sav spoljanji i unutranji transport materijala, elemenata do mesta ugraivanja osim u
sluajevima kada to predmerom nije posebno predvieno.
- sve potrebne skele za unutranji transport i raznoenje materijala do objekta, po
objektu i uz objekat, za betoniranje, montau, zidanje, unutranje i spoljanje
malterisanje i zanatske radove
- sve mere zatite prolaznika (ograde, zavese, peaki tuneli)
- sve tehnoloke i zatitne mere za izvoenje radova na niskim i visokim
temperaturama
- svakodnevno ienje radne povrine od otpadaka i uta sa odvozom sa gradilita
- trokovi osiguranja
- Izvoa je duan da izvedene radove uva i po potrebi zatiti od atmosferskih uticaja
do primopredaje objekta.
- zavrno ienje objekata sa ienjem zastakljenih povrina
Sve faze radova moraju se izvravati koordinirano i preduzeti sve mere zatite
uraenih faza radova od moguih oteenja prilikom izvoenja narednih faza. Nikakvi
trokovi popravki oteenih, te temovanja ili ruenja pogreno izvedenih radova nee se
priznavati.
Radovi e se obraunavati prema stvarno izvrenim koliinama i po jedinanim
cenama iz ponude.
Ukoliko u nekoj taki ovog predmera nije odreen nain obraunavanja, onda pri
obraunu koliina izvrenih radova, za nain obraunavanja obavezne su postojee prosene
norme u graevinarstvu, kako za Izvoaa, tako i za Investitora. Isto tako obavezni su za

122 359

Izvoaa i svi opisi radova iz pomenutih normi ukoliko se u opisu dotine take ili u optem
opisu ne predvia drugaije.
Naknadni i nepredvieni radovi koji bi bili rezultat odstupanja od programa rada
predvienog projektom i ovim predraunom, a iskrsnu u toku graenja iznos plaanja mora se
unapred precizirati uz sporazum obe ugovorene strane.
Izvoa je duan da vodi svu potrebnu dokumentaciju koju ine:
Graevinski dnevnik
Graevinski dnevnik vodi se u obliku uvezane knjige s dvostruko obeleenim
stranicama (original i kopija), kopija se moe iz knjige kidati.
Graevinski dnevnik vodi rukovodilac radova, ili osoba koju on odredi, od dana
uvoenja Izvoaa u posao do dana primopredaje nakon zavretka radova.
U graevinski dnevnik se svakodnevno upisuju podaci o toku i nainu izvoenja
radova, kao i svi oni podaci koji mogu uticati na sigurnost i kvalitet radova, kao to su podaci
o: svim onim radovima koji se u sledeim fazama nee moi pregledati (ruenja i demontae,
kao i podloge pre nastavka radova, oplata i armatura pre betoniranja, posteljica pre izrade
gornjeg sloja, zidani elementi pre malterisanja, instalacije pre zatvaranja izolacije, pre
zatrpavanja i sl.), uzimanju uzoraka materijala za ispitivanje, ispitivanjima na gradilitu,
rezultatima ispitivanja i atestiranja, odstupanju od tehnike dokumentacije, vremenskim
prilikama i temperaturi, eventualnim prirodnim dogaajima i udesima, prispeu, poreklu i
kvalitetu materijala i opreme koji se isporuuju na gradilite, visinskim takama, iskolenju i
sl. ispitivanju terena, pregledu gradilita po inspekcijskim organima i njihovim nalazima, kao
i drugim radovima i dogaajima od uticaja na sigurnost i kvalitet radova.
Upisuju se svi oni podaci koji mogu sluiti kao dokaz pri obraunavanju izvedenih
radova kao to su podaci o: izmenama i dopunama projekata, zastojima i prekidu radova,
radovima koji se obraunavaju u reijskim satima, nepredvienim i naknadnim radovima,
izmenama uslova rada, broju zaposlenih i njihovoj kvalifikacionoj strukturi, mehanizaciji na
gradilitu, o izmenjenim uslovima rada i dr.
Nadzorni organ i Izvoa vodie korespodenciju preko graevinskog dnevnika u vezi
sa navedenim podacima kao i drugim problemima, naroito u vezi sa odravanjem rokova,
pribavljanjem potrebne dokumentacije, otklanjanjem uoenih nedostataka, ocenom kvaliteta,
isplatom radova itd. posebno putem dnevnika nadzorni organ daje Izvoau sva potrebna
uputstva.
Graevinska knjiga
Izvoa je duan da vodi graevinsku knjigu. U graevinsku knjigu upisuju se tani
podaci o merama i koliinama stvarno izvedenih radova ukljuujui izmene radova, dopune
radova, naknadne radove i nepredviene radove. Knjiga slui kao dokaz (dokument) za
obraun i naplatu radova. Po potrebi, u graevinsku knjigu ucrtavaju se i odgovarajue skice.
Rukovodilac radova Izvoaa i Nadzorni organ duni su izraivati potrebne
obraunske nacrte koji se smatraju sastavnim delom graevinske knjige.
Sve promene upisuju se u vie boja. Uz obraunski nacrt mogu biti prikljueni i
posebni znaajni detalji sa pozivom na graevinski dnevnik ili graevinsku knjigu, kada je,
zbog ega i od koga je raena izmena. Obraunske nacrte potpisuju Nadzorni organ i
rukovodilac radova.
Graevinska knjiga vodi se u jednom primerku tako da svaka stavka iz predrauna
radova ima svoj zasebni list. Po zavretku konanog obrauna svi listovi graevinske knjige
uvezuju se i predaju Naruiocu.

123 359

Sve koliine navedene u graevinskoj knjizi koje se naknadno ne mogu proveravati, a

overio ih je nadzorni organ smatraju se konano utvrenim koliinama.
Sve ispravke u graevinskoj knjizi moraju biti obostrano potpisane.
Ostala dokumentacija
Izvoa se obavezuje da e stalno na gradilitu imati:
Lokacijsku dozvolu, Graevinsku dozvolu i prijavu gradilita
tehniku dokumentaciju na osnovu koje je izvrena prijava poetka graenja
izvoake projekte s ucrtanim izmenama i dopunama
dokumentaciju iz koje se moe utvrditi da li se radovi izvode prema postojeim
propisima, tehnikim normativima i srpskim standardima (pravilnici, standardi, atesti,
rezultati ispitivanja i dr.)
izvod upisa Izvoaa u privredni registar
graevinski dnevnik
graevinsku knjigu
reenje o postavljanju rukovodioca gradilita
tehniki opis organizacije izvoenja radova
emu organizacije gradilita
dinamiki plan izvoenja radova
elaborat zatite na radu
drugu dokumentaciju ako to zahtevaju vaei propisi ili ugovor, odnosno nadzorni
organ
Dunost Izvoaa
Izvoa je duan da:
radove izvodi na nain odreen ugovorom, propisima i pravilima struke, tehnikim
normativima i srpskim standardima
organizuje kontrolu radova u terenskim i pogonskim laboratorijama, ili da poveri tu
kontrolu strunim organizacijama koje su za to upisane u sudski registar
utvrdi materijal, ureaje i tehniku opremu, koji odgovaraju srpskim tehnikim
uslovima, ili ekvivalentnim standardima i drugim tehnikim propisima
vri kvalitativni i kvantitativni prijem i skladitenje materijala koji obezbeuje
Naruilac
preuzima svu odgovornost za preuzeti materijal
kvalitet radova, materijala i ureaja koji mogu uticati na stabilnost i sigurnost objekta
i kvalitet celokupnog objekta, odnosno radova, dokumentuje obraenim rezultatima
ispitivanja ili ispravama izdatim u skladu sa zakonom ili propisima o tehnikim
normativima i srpskim standardima ili ispitivanjima predvienim u tehnikoj
dokumentaciji
Dri gradilite u urednom stanju i omogui lako i bezbedno kretanje ljudi i vozila po
gradilitu
Primenjuje propise o zatiti ivotne sredine i zdravlja ljudi, da ogranii negativne
efekte svojih aktivnosti na gradilitu kao emisiju buke, praine i ostalog to moe
dovesti do negativnih uticaja na okruenje gradilita
Obezbedi sigurnost svim licima prisutnim na gradilitu
Da na gradilitu obezbedi prisustvo zahtevanog personala u toku radnog vremena

124 359

Kontrolna ispitivanja
U toku izvoenja radova, Izvoa je duan da obavlja sva potrebna prethodna
ispitivanja i tekua ispitivanja po vrsti, obimu i vremenu kako je to predvieno uslovima
ugovora.
Rezultate ispitivanja je Izvoa duan da dostavi Nadzornom organu.
Nadzorni organ sprovodi kontrolna ispitivanja. Za konanu ocenu kvaliteta materijala
i radova merodavni su rezultati kontrolnog ispitivanja.
Nekvalitetan matrijal
Ukoliko rezultati kontrolnih ispitivanja pokau da kvalitet upotrebljenih materijala,
ukljuujui i materijale koje je izvoa primio od Naruioca, i izvedenih radova, ne odgovara
zahtevanim uslovima, nadzorni organ je duan da izda nalog Izvoau da nekvalitetan
materijal zameni kvalitetnim i da radove dovede u ispravno stanje.
Izvoa je duan da o svom troku postupi po nalogu nadzornog organa.
Obustava radova
Ako izvoa i pored upozorenja i zahteva nadzornog organa da otkloni uoene
nedostatke, nastavi sa nekvalitetnim izvoenjem radova, nadzorni organ e obustaviti radove
i o tome e odmah obavestiti Naruioca.
Ako je na ovaj nain dovedena u pitanje stabilnost graevine, ivoti ljudi ili susednih
objekata, Naruilac ima pravo da zahteva da Izvoa porui izvedene radove i da ih ponovo
izvede o svom troku na nain koji je ugovoren.
Sa izvoenjem radova moe se ponovo nastaviti kada Izvoa preduzme i sprovede
odgovarajue mere kojima se, prema nalazu nadzornog organa, osigurava kvalitetno
izvoenje radova
Umanjenje vrednosti za nekvalitetan rad i materijal
Nadzorni organ priznaje u realizaciju samo kvalitetno izvedene radove.
Nadzorni organ ima pravo da na ime nekvalitetno izvedenih radova zadri
odgovarajue iznose od privremene obraunske ili okonane situacije u visini vrednosti
nekvalitetno izvedenih radova, sve do potpunog otklanjanja nedostataka.
Trokovi ispitivanja
Trokove prethodnih i tekuih ispitivanja graevinskih materijala, poluproizvoda i
gotovih proizvoda snosi Izvoa.
Radovi koji se podrazumevaju
Svaki pojedini rad koji se kasnije ne moe kontrolisati u pogledu koliina i
kvaliteta mora odmah pregledati nadzorni organ, a podaci o tome upisuju se u
graevinski dnevnik i graevinsku knjigu. Izvoa je duan da na vreme obavesti nadzorni
organ o postojanju takvih radova jer u protivnom, nadzorni organ moe odbiti priznanje
takvih radova ili ih obraunati prema svojim podacima ili proceni.
Izvoa je duan da na zahtev nadzornog organa obavi potrebna otkrivanja ili
otvaranja izvrenih radova, radi naknadnog pregleda i ispitivanja. posle obavljenih pregleda i
ispitivanja Izvoa je duan da mesta na kojima su provedena otkrivanja i ispitivanja sanira
prema uputstvu nadzornog organa.

125 359

Trokove otkrivanja, saniranja i naknadnih ispitivanja radova snosi Naruilac u

sluaju iz prethodnog pasusa ako se naknadnim ispitivanjima utvrdi da su pokriveni radovi
izvedeni u skladu sa ugovorom, a u protivnom trokove snosi izvoa.
Odobrenje za upotrebu materijala
Izvoa je duan da pre dopreme odnosno upotrebe odgovarajuih graevinskih
materijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda od strune odnosno ovlaene institucije
pribavi uverenje o prethodnim ispitivanjima kvaliteta i podobnosti materijala, poluproizvoda i
gotovih proizvoda koje namerava da upotrebi, a Izvoa ih predaje nadzornom organu radi
pregleda i davanja odobrenja.
Izvoa radova ne sme upotrebljavati graevinske materijale bez odobrenja
nadzornog organa, a u sluaju da ih upotrebi, snosi rizik i trokove koje mogu iz te osnove
nastati.
Materijali iz inostranstva
Strani Izvoa uz saglasnost Naruioca, ima pravo da za potrebe izvoenja radova
uveze materijale koji se ne mogu nabaviti u Srbiji, saglasno propisima o uvozu robe. Uvezeni
materijal mora biti snabdeven atestom organizacije koja je upisana u sudski registar za
ispitivanje materijala i konstrukcije u Srbiji, ijim atestom se potvruje da materijali
odgovaraju ugovornim specifikacijama.
Odgovornost za nedostatke
Izvoa je odgovoran za upotrebu materijala (ukljuujui i materijal koji obezbeuje
Naruilac) i opreme koji ne odgovaraju ugovornom ili propisanom kvalitetu.
Izvoa je duan da upozori Naruioca na uoene ili utvrene nedostatke i ovog
materijala i opreme koje je Naruilac nabavio ili izabrao.
Tehniki pregled objekta od nadlene slube
Za tehniki pregled objekta izvoa je duan da blagovremeno pripremi i da na uvid
nadzornom organu orginal, i pripremi fotokopije za komisiju za tehniki pregled, sledeu
dokumentaciju:
odobrenje za izgradnju
lokacijsku dozvolu
projektno-tehniku dokumentaciju sa potvrdom o prijavi radova i overom izvoaa,
investitora i nadzora da su objekti uraeni po tom projektu
ugovor o izvoenju radova
spisak podizvoaa
reenje o imenovanju efa gradilita (odgovornih rukovodioca radova) za sve radove
licence za sve odgovorne rukovodioce radova
reenje o imenovanju nadzornih organa sa priloenim licencama
graevinski dnevnik zakljuen
graevinske knjige
protokol o obeleavanju regulacione i graevinske linije
snimak podzemnih instalacija
potvrda o kontroli usaglaenosti izgraenih temelja sa glavnim projektom
knjiga graevinske inspekcije
izvetaji o ispitivanju ugraenog: betona, armature, maltera, blokova, opeke, cementa,
krea

126 359

atesti za ugraene materijale: termoizolacione materijale, hidroizolacioni materijal,

elik, gipskartonske zidove
atesti za varioce i elektrode, spisak odgovornih lica za elinu konstrukciju u radionici
radioniki dnevnik za elinu konstrukciju
dnevnik montae eline konstrukcije
zapisnik o prijemu eline konstrukcije u radionici, pregled i konstatacija postojanja
ili nepostojanja greaka, zaseka, zareza i drugih oteenja, pregled i prijem nanete
antikorozivne zatite
dokaz kvaliteta za propisane kontrole avova za ugaone i sueone avove
pregled i kontrola dimenzija mera elemenata i konstrukcije u celini i tolerancija mera,
zapisnik o primopredaji konstrukcije
zapisnik o ispitivanju hidrantske mree
atesti za ugraeni materijal za hidrantsku mreu
izvetaj o ispitivanju zbijenosti slojeva puta
geomehaniki elaborat
reenje MUP protivpoarna policija
kopija plana iz katastra sa ucrtanim objektom

127 359

0. OPTI TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE SVIH

RADOVA PREDVIENIH PROJEKTNOM DOKUMENTACIJOM
Sve odredbe ovih tehnikih uslova smatraju se sastavnim delom opisa svake pozicije
raunskog dela projektne dokumentacije (predmera i predrauna radova).
Predviene radove treba izvesti prema planovima, tehnikom opisu, statikom proraunu,
predmeru i predraunu radova, vaeim tehnikim propisima, vaeim standardima, kao i
uputstvu nadzornog organa.
Jedininom cenom svake pozicije trokova obuhvatiti sve potrebne elemente za njeno
formiranje, tako da one u pogodbenom predraunu budu konane i to:
Materijal
Pod cenom materijala podrazumeva se nabavna cena glavnog, pomonog i veznog materijala,
zajedno sa trokovima nabavke, cenom spoljnog i unutranjeg transporta, bez obzira na
prevozno sredstvo koje je upotrebljeno sa svim potrebnim utovarom, istovarom,
skladitenjem i uvanjem na gradilitu od kvarenja i propadanja, sa potrebnim
manipulacijama (npr. preslaganje cementa i tome sl.), davanje potrebnih uzoraka na
ispitivanje i sl.
Predraunom radova za neke materijale nije blie preciziran proizvodja, ili zatieni
trgovaki naziv, naziv materijala, ili konstrukcije ija se upotreba predvidja. U svakom
sluaju i za neprecizirane materijale daje se mogunost izvodjau da moe primeniti
adekvatne materijale, ili konstrukcije razliitih proizvodjaa, ili razliitih trgovakih naziva.
Podrazumeva se da kvalitet i pogodnost primene tih materijala, ili konstrukcija mora biti
najmanje na istom, ili viem nivou od zahtevanog, odnosno projektovanog kvaliteta. Pored
toga primena takvih materijala i konstrukcija dozvoljava se samo uz prethodnu saglasnost
projektanata i investitora.
Rad
Vrednost radova obuhvata sav glavni i pomoni rad svih potrebnih operacija bilo koje
pozicije predrauna, sav rad na unutranjem horizontalnom i vertikalnom transportu i sav rad
oko zatite izvedenih kostrukcija od tetnih uticaja za vreme gradjenja.
Pomone konstrukcije
Sve vrste skela, ukljuujui i fasadnu skelu, bez obzira na visinu i oblik ulaze u jedininu
cenu posla za koje su potrebne, da ne bi ometale normalan tok radova, a u ceni se takoe
raunaju demontaa skela na gradilitu. Jedinina cena obuhvata obavezne ograde, zatitne
nadstrenice, prilaze, razupiranje kod zemljanih radova, platforme za potrebna prebacivanja
zemlje kod veih dubina i sl. Odgovarajua pozicija radova cenom obuhvata prilaze i
platforme za betoniranje konstrukcija, patose mealica, amortizaciju skele i pomonih
konstrukcija za pretpostavljeno vreme itd. Sva potrebna oplata, bez obzira na vrstu, ulazi u
jedininu cenu posla za koji je potrebna i ne naplauje se posebno. Kod oplate
podrazumevaju se i sva potrebnna podupiranja i ukruenja, demontaa, ienje i slaganje.
Ujedno u cenu neke pozicije betoniranja ulazi i kvaenje oplate pre betonirana, odnosno
negovanje betona kvaenjem i zatitom od atmosferilija. Po zavretku betoniranja, posle
potrebnog vremena sva oplata koje se koristila mora da se ukloni posle zavretka radova.

128 359

Ostali trokovi i dabine

Na jedininu cenu radne snage izvodja radova zaraunava svoj faktor koji se formira na bazi
postojeih propisa i instrumenata kao i sopstvenim osobenim nainom privredjivanja
izvodjaa radova (razni porezi, kamate, taksa, osiguranje, zarada, fondovi, osnovna sredstva,
plate i td).
Pored toga faktorom izvodja obuhvata sledee radove koji mu se nee posebno plaati bilo
kao predraunske stavke ili naknadni rad i to:
- organizaciju gradilita,
- obezbeenje gradilinih prikljuaka,
- izvoenje pripremnih radova,
- postavljanje gradiline ograde,
- reijske i sve druge trokove nastale tokom izvoenja radova.
- sve higijensko-tehnike zatitne mere za linu zatitu radnika i zatitu na objektu i okoline,
- zatite postojeeg zelenila na gradilitu,
- trokove rada mehanizacije ili najamnine pozajmljene ako nije iz sopstvenog pogona,
- sva obeleavanja pre poetka iskopa i kasnije pri izradi objekta,
- ienje i odravanje reda na objektu za vreme izvodjenja radova, sa odvozom smea, uta i
otpadaka uz napomenu da se zavrno ienje obraunava kao posebna pozicija,
- sva potrebna ispitivanja materijala i pribavljanje odgovarajuih atesta,
- ureenje graevinskog zemljita i prostora oko objekta koje je korieno za gradilite, bez
ostataka materijala, otpadaka, tragova prekpopavanja i tragova pomonih zgrada,
- obezbedjenje uslova za uskladitenje materijal i alata kooperanata, zanatlija i instalatera,
- eventualna zatita objekata (konzerviranje) u ekstremnim uslovima. Ukoliko se izgradnja
objekta nastavlja u toku letnjeg i zimskog perioda izvodja je duan objekat zatititi od
propadanja i smrzavanja, a sve osteene delove od mraza i sl. da pre nastavka radova
popravi i dovede u red o svom troku.
Sve ove odredbe vae i za zanatske i instalaterske radove, s tim to izvoa nosilac glavnih
radova mora da predvidi i naknadu svih reijskih trokova oko ispomoi, angaovanja rada,
materijala, alata i drugog u vezi navedenih radova, ako se takvi radovi izvode preko
kooperanata.
Svi ovi odnosi se moraju precizno ugovoriti, tako da investitora ne mogu teretiti nikakvi
dodatni trokovi.
Posebno obratiti panju na sinhronizaciju radova jer se ne priznaju bilo kakvi trokovi za
razna temovanja i krpljenja posle prolaska instalacija kroz i preko zidova i drugih
konstrukcija. Za instalacije se moraju priloiti uverenja o izvrenom ispitivanju od strane
ovlaenih organizacija, a za ugraenu opremu garantni listovi.
Mere i obraun
Mera i nain obrauna radova dat je u svakoj pojedinanoj poziciji.
Ostalo
Svi radovi moraju biti izvedeni po vaeim tehnikim, propisima, solidno, savesno i
kvalitetno.
Sav ostali rad i obaveze, koji nisu pomenuti reguliu se u duhu Zakona o planiranju i
izgradnji objekata i ostalih propisa koji reguliu tu materiju, vaeih standarda i prosenih
normi u graevinarstvu.
Napomena:
Ukoliko investitoru i izvoau radova ovi uslovi ne odgovaraju u svojim pojedinim

129 359

odredbama zbog trinih i drugih razloga, onda e se izmene i dopune regulisati prilikom
sklapanja ugovora o graenju, a na osnovu postojeih propisa.
1. BETONSKI, ARMIRANO BETONSKI i ARMIRAKI RADOVI
Radovi se moraju izvesti struno i kvalitetno, a u svemu prema vaeim propisima,
jugoslovenskim standardima, odobrenom projektu, tehnikom opisu, tehnikim uslovima iz
elaborata za graevinsku fiziku i graevinskim normama.
Sve betonske radove izvesti sa odgovarajuom strunom radnom snagom uz punu primenu
saveremene mehanizacije namenjene ovoj vrsti radova.
Svi betonski i armiranobetonski radovi moraju se izvesti prema "Pravilniku o tehnikim
normativima za beton i armirani beton" - " Slubeni listu SFRJ" br. 11/87 od 23.02.1987.
godine, kao i "Pravilniku o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u
seizmikim podrujima" - "Slubeni list SFRJ" br. 31/81.
Svi radovi se moraju izvesti prema odobrenoj tehnikoj dokumentaciji i pod strunim
nadzorom.
Pre betoniranja temelja iskopi, oplata i armatura treba da su propisno pripremljeni, a materijal
za betoniranje u dovoljnim koliinama dopremljen na gradilite.
MATERIJAL
Sav materijal za izvoenje betonskih i armirano betonskih radova mora odgovarati tehnikim
propisima i jugoslovenskim standardima, da odgovara zahtevima JUS-a B.C8.020, B.C8.023,
B.C8.024, JUS-a U.M1.014, B.M8.020, U.M8.050, U.M8.052, itd.
1.

AGREGAT

Za spravljanje betona upotrebiti postojan i ist agregat prirodne meavine ili odredjene
granulacije koji ispunjava uslove kvaliteta prema propisima o jugoslovenskim standardima
JUS B.BZ.100 I JUS B.B2.010, prema zahtevima marke betona, sa dovoljno cementa,
odredjenog kvaliteta, a vode samo toliko da se omogui obrada betona. Pravilno meanje i
ugradjivanje izvodi se mainskim putem. Agregat ne sme sadrati zemljane ni organske
sastojke, niti druge primese tetne za beton i armaturu. Ako muljeviti sastojci predju
propisanu granicu od 2% teine, izvriti pranje agregata.
Prirodna meavina ljunka moe da se upotrebi samo za nearmirane konstrukcije MB -10 i
MB -15, za sve ostale kostrukcije mora se upotrebiti agregat u frakcijama. Za spravljanje
natur-betona upotrebiti agregat koji sadri najvie 1% estica sitnijih od .0.2 mm. Izvodja je
duan da podnese na uvid ateste o kvalitetu agregata stare najvie 6 meseci i da proverava
povrinsku vlanost agregata.
2.

CEMENT

Za spravljanje betona upotrebljava se portland cement koji ispunjava uslove kvaliteta

utvrenim propisima o jugoslovenskim standardima JUS BC1 .009, B.C1.010, BC1.011 i
JUS BC1.013. Na gradilitu cement obavezno drati sloen na daanoj podlozi (iznad zemije
20-30 cm). Prilikom izvodjenja jedne betonske konstrukcije ne smeju se upotrebiti dve
razliite vrste cementa.
3.

VODA

Za spravljanje betona upotrebljava se voda koja ispunjava uslove utvrene propisom o

130 359

jugoslovenskom standardu JUS U.M1 .058. koja ne sme biti zagadjena gasovima, ugljenim
hidratirna i mastima.
4.

DODACI BETONU

Zbog potrebnog kvaIiteta betona i projektovane vrstoe strogo voditi rauna o

vodocementnom faktoru. Za spravljanje betona upotrebljavaju se dodaci betonu koji
ispunjavaju uslove kvaliteta prema propisima o jugoslovenskom standardu JUS U.M1 .035.
Pre spravljanja betona sa upotrebom dodataka betonu, mora se proveriti da Ii dodatak betonu
odgovara projektovanoj betonskoj meivini, prema propisu o jugoslovenskom standardu JUS
U.M1.037.
5.

BETON

Kvalitet betona odreen je projektom konstrukcije, na osnovu tehnikih uslova za izvoenje

betonskih radova, kao i uslova za tu konstrukciju i elemenata u toku eksploatacije.
U projektnoj dokumentaciji mora biti naznaena klasa betona (za datu konstrukciju ill
element) koja obuhvata ili samo marku betona ili marku betona i druga svojstva betona prema
propisima.
vrstoa betona na pritisak ispituje se prema propisima o jugoslovenskim standardima JUS
U.M1.005 i JUS U.M1.020, na kockama 20 cm, koje su uvane u vodi ili u najmanje 95%
relativnoj vlazi, pri temperaturi od 20o 3o C.
Za konstrukcije i elemente od betona upotrebljavaju se marke betona (MB) 10,15, 20, 30,40.
Za armirane betone ne sme se upotrebljavati marka betona manja ad MB 20.
Svojstva koja mora imati beton u posebnim uslovima sredine ispituju se i ocenjuju prema
sledeim propisima o jugoslovenskim standardima.
-

vodonepropustljivost - prema JUS U.M.1.015.

otpomost na habanje - prema JUS B.B.8.015

otpomost na mraz - prema JUS U.M.1.016.

otpomost na mraz i soli - prema JUS U.M.1.055.

vrstoa betona pri pritisku moe se ispitati i na probnim telima drugih dimenzija i oblika
koje se razlikuju od kocke ivice 20cm, i ona se preraunava prema propisima.
Beton se svrstava u dve kategorije:
betoni prve kategorije (B.1) mogu se spravljati bez predhodnog ispitivanja, s tim to se
mora upotrebiti koliina cementa prema propisima. Betoni prve kategorije (B.1) smeju biti
MB 10, 15 i ugrauju so samo na gradilitu na kome se spravljaju;
betoni druge kategorije (B.2) su MB 30 i vie, kao i betoni sa posebnim svojstvima i
transportovani betoni svih marki. Betoni druge kategorije (B.2) spravljaju se na osnovu
prethodnih ispitivanja, a u skladu sa propisima.
Konzistencija betona moe se meriti pomou:
-

Bebe - aparata, prema standardu JUSU.MB.054;

sleganje prema standardu JUSU.MB.050;

rasprostiranja, prema standardu JUSU.MB.052;

131 359

sleganje vibriranjem, prema standardu JUSU.MB.056.

Konzistencija betona odabira se tako da se raspoloivim sredstvima za ugraivanje

omoguava dobro zbijanje betona, to Iake ugraivanje bez pojave segregacije i dobra
zavrna obrada povrine.
Usvojeni sastav betona moe se menjati samo na osnovu statistiki obraenih podataka
kontrolnih ispitivanja betona.
Proizvoa mora kontrolisati svaku vrstu betona kategorije B.2 proizvedenog u fabrici betona
ija proizvodnja zadovoljava uslove utvrene propisima o jugoslovenskim standardima JUS
U.M1.050, JUS U.M1.051 i JUS U.M1.052.
Sastojke betona ispituje proizvoa. Granulometrijski sastav agregata ispituje se najmanje
jednom nedeljno prema propisu o jugoslovenskim standardima JUS B.B8.029.
Sadraj prainastih i glinovitih estica agregata betona ispituje se najmanje jednom nedeljno,
prema propisu o jugoslovenskim standardima JUS B.B8.036.
Vlanost agregata ispituje se najmanje jednom nedeljno i prilikom svake uoljive promene,
prema propisu a jugoslovenskim standardlma JUS B.B8.035.
Standardna konzistenclja, poetak i kraj vezivanja i stalnost zapremine cementa ispituje se
prema propisu o jugoslovenskim standardima JUS B.C8.023.
Uzorci cementa ispituju se prilikom svake dnevne isporuke cementa iste klase ili iste vrste ili
ako je cement odleao vie od tri meseca.
Jedno ispitivanje moe se obaviti na najvie 25O t dopremljenog, odnosno upotrebljenog
cementa.
Dodaci betonu ispituju se prema propisu o jugoslovenskim standardima JUS U.M1.037 za
svaku aru prilikom dopremanja dodataka betonu na gradilite ili ako je vreme odleavanja
dodataka betonu na gradilitu due od est meseci.
U proizvodnji betona kategorije B.2 proizvoa ispituje vrstou na pritlsak na uzorku koji se
uzima za svaku vrstu betona i to svaki dan kada se betan proizvodi ili na svakih 50 m3
proizvedenog betona, odnosno na svakih 75 meavina, s tim da se uzima sluaj koji daje vei
broj uzoraka.
Rezultati ispitivanja vrstoe pri pritisku betona ocenjuju se prema propisu o jugoslovenskim
standardima JUS U.M1.051.
lspitivanje vodonepropustljivosti, otponosti na dejstvo mraza, habanje i otpornosti na tetne
uticaje sredine proizvoa obavlja na nain odreen projektom betona i prema odgovarajuim
propisima o jugoslovenskim standardima.
Ocena postignute marke betona (MB) vri se po partijama, a u skladu sa programom kontrole
i propisima.
6.

ELIK ZA ARMIRANJE

Za armiranje konstrukcija i elemenata od betona koristi se:

-

glatka armatura ( GA ) od mekag betonskog elika

rebrasta armatura ( RA ) od visokovrednog prirodno tvrdog elika

mreasta armatura ( MAG i MAR ) i

132 359

Bi armatura (B i A).

Osim ovih elika, mogu se koristiti i drugi oblici vrste eIika ako se ispitivanjem prethodno
dokae da oni ispunjavaju uslove predviene propisima i da se njihovom upotrebom
obezbeuje sigumost i trajnost konstrukcije i elemenata od betona.
IZVOENJE BETONSKIH RADOVA
Izvoa konstrukcija i elemenata od betona i armiranog betona mora voditi propisanu
dokumentaciju kojom dokazuje kvalitet materijala i izvoenja radova, kao i drugu
dokumentaciju predvienu projektom.
Betonski radovi se izvode prema projektu konstrukcije i projektu betona.
Projekat betona se izrauje pre poetka izvoenja betonskih radova i mora sadrati sve
priloge koji su predvieni u propisima.
1. BETONSKI POGONI
Za proizvodnju betona kategorije B.2 koriste se ureaji koji ispunjavaju uslove utvrene
propisom o jugoslovenskim standardima JUS U.M1.050.
Transport agregata, deponovanje, uvanje i upotreba vrie se u svemu prema propisima.
Svaka poiljka cementa mora imati sve potrebne podatke o cementu koji se trai prema
propisima.
Cement se na gradilitu uva kako je to propisano. Dodaci betonu moraju biti uskladiteni
prema uputstvu proizvoaa.
2. ORGANIZACIJA
Oraganizacija, oprema i projekti za izvodjenje betonskih radova na gradilitu moraju biti
usklaeni sa projektom konstrukcije i projektom betona. Betoniranje moe poeti po pregledu
podloge, skele, oplate i armature.
3. SKELE I OPLATE
Oplata i podupirai moraju biti solidno postavljeni, ukrueni i oplata dovoljno poduprta, da se
ne bi izvila ili popustila u nekom pravcu. Skela i oplata moraju biti tako konstruisane i
izvedene da mogu preuzeti optereenje i uticaje koji nastaju u toku izvoenja radova, bez
tetnih sleganja i deformacija i osigurati tanost predvienu projektom konstrukcije.
Sva podupiranja izvesti vrsto i na tvrdoj podlozi. Unutranja povrina oplate mora biti bez
oteenja kako bi se dobile dovoljno ravne betonske povrine i otrih ivica. Izradjenu oplatu
sa podupiranjem pre betoniranja mora statiki kontroilsati izvodja i obavezno primiti
nadzorni organ.
Oplata za ostavljanje otvora mora odgovarati tehnikoj dokumentaciji, kao i da omogui
nesmetanu ugradnju betona.
Nadvienja skele i oplate, izrada opIate, demontaa oplate, kvalitet i sve ostalo vezano za
oplatu mora biti izvedeno u skladu sa propisima. Pre poetka ugraivanja betona treba
proveriti dimenzije skele i oplate i kvalitet njihove izrade.

133 359

4. ARMATURA
Prilikom transporta i uskladitenja armature ne sme doi do mehanikih oteenja, lomova na
mestu vara i prljatine koja moe smanjiti atheziju, kao i da gubitka oznaka i smanjenja
preseka zbog korozije.
Armatura se savija u hladnom stanju i nastavlja na nain odreen projektom konstrukcije. Pre
postavljanja, armatura se mora oistiti prljavtine, masnoa, Ijuspi korozije i slinog.
Moe se vriti nastavljanje armature varenjem, prema propisu o jugoslovenskim standardlma
JUS C.K6.020. Varenje gorionikom i kovanjem je zabranjeno.
Nosivost varene armature dokazuje se ispitivanjem prema propisu o jugoslovenskim
standardima JUS C.K6.020.
Armaturu koja je uprljana betonom, cementnim malterom i sIino, potrebno je pre
betoniranja oistiti.
5. UGRAIVANJE BETONA
Beton se ugrauje prema projektu betona. Ako se betoniranje prekida zbog nepredvienih
prilika, moraju se preduzeti mere da takav prekid ugraivanja betona ne utie tetno na
nosivost i ostala svojstva konstrukcije, odnosno elemenata.
Beton se mora transportovati i ugraivati u oplatu na nain i pod uslovima koji spreavaju
segregaciju betona, promena u sastavu i svojstvima betona.
Beton dok se nalazi u oplati, za vreme vezivanja mora biti zatien od bilo kakvog potresa.
Kod betoniranja ije povrine ostaju vidne, ili se samo boje (ne malteriu se), povrine
moraju biti glatke.
6. NEGOVANJE UGRAENOG BETONA
Neposredno posle betoniranja, beton se mora zatititi i negovati, a u skladu sa propisima.
Beton se mora polivati vodom u zavisnosti od spoljne temperature, a najmanje tri dana. Za
vreme viih ili niih temperatura od propisanih obavezno preduzeti mere zatite betona. Mere
zatite moraju trajati do god postoji potreba za istim. Mere zatite naroito se odnose na
spravljanje, transport, ugradjivanje i negovanje betona. Ovako preduzete mere zatite ne utiu
na ve ugovorenu cenu radova.
ZAVRNA OCENA KVALITETA BETONA U KONSTRUKCIJI
Za beton kategorije B.2 mora se dati zavrna ocena kvaliteta betona, a u skladu sa propisima.
Na osnovu zavne ocene kvaliteta betona u konstrukciji dokazuje se sigurnost i trajnost
konstrukcije ili se trai naknadni dakaz kvaliteta betona.
OBRAUN RADOVA
Obraun izvrenih radova vri se prema jedinicama mera kako je to naznano u svakoj
poziciji predmera i predrauna radova. Cena za poziciju radova ukljuuje nabavku materijala,
spoljni i unutranji transport, ugradjivanje, mere zatite, sve horizontalne i vertikalne prenose,
neophodnu radnu skelu, potrebnu oplatu i ostale operacije koje su neophodne za kvalitetno
izvodjenje radova

134 359

2. ZIDARSKI RADOVI
Radovi se moraju izvesti struno i kvalitetno, a u svemu prema vaeim propisima,
jugoslovenskim standardima, odobrenom projektu, tehnikom opisu, tehnikim uslovima iz
elaborata za graevinsku fiziku i graevinskim normama.
Materijal za zidarske radove mora biti kvalitetan, a izrada struna i savesna.
Opeka i svi ostali opekarski proizvodi i materijali koji se upotrebljavaju kod izvoenja
zidarskih radova moraju u svemu odgovarati jugoslovenskim standardima i to:
JUS U.N1.308. zidni blokovi od gas betona,
JUSB.D1.011. puna opeka od gline,
JUS B.D1.015. upIja opeka i blokovi od gline ,
JUS B.B8.039. pesak za graevinske svrhe,
JUS B.C1.035. i DIN 18180 i JUS.B.C1 .045 i DIN 4103 - E za lake montane
pregradne zidove obloene gips kartonskim ploama,
JUS B.C1.010. cement,
JUS B.C1 .020. kre,
JUS B.C1 .030. gips.
Voda koja se upotrebijava za radove mora biti ista bez ikakvih primesa i organskih sastojaka
koji bi mogli tetno da utiu na kvalitet.
ZIDANJE
Zidanje opekom i glinenim blokovima se vri po projektu i statikom proraunu. Zidarske
radove izvoditi isto sa pravilnim vezama u potpuno horizontaInim redovima bez elemenata
manjih od 1/4 opeke, s tim da se elementi manji od 1/2 opeke ne smeju stavljati jedan do
drugog u zid.
Spojnice, vertikalne i horizontalne, moraju biti potpuno ispunjene, tj. bez upljina. Malter u
spojnicama ne sme biti debiji od 1 cm. Spoljne fuge ostaviti prazne za 1,5 - 2 cm, radi bolje
veze maltera pri malterisanju zidova, a iscureli malter iz spojnica okresati mistrijom dok je
jo sve.
Cenom zidanja obuhvaeni su svi otvori, ljebovi za prolaz vertikalnih vodova vodovoda i
kanalizacije, centralnog grejanja, elektrike, olunih cevi i sl. sa kasnijim zaziivanjem
opekom ili krpljenjem Ijebova, malterisanjem ili rabiciranjem posle izvoenja instalacija i za
sve ove radove nee se plaati posebna nadoknada.
Kod pregradnih zidova debijine do 1/2 opeke u visini iznad vrata, odnosno na 2 m od poda
izraditi armirano betonski serkla visine 15 cm, MB 20, armiran sa 2 6 mm. Vezu
pregradnih zidova sa armiranobetonskim zidovima i stubovima izvesti pomou ice prenika
3 mm postavljene u svaki drugi red tj. na 25 cm sa povezivanjem za vertikalnu armaturu
prenika 6 mm postavljenu na spoju sa betonskim zidom ili stubom iz kojeg su isputeni
brkovi, a u svemu prema lanu 4.2.5. PTP - GuSP. ili nerajuim anker sponama.
Kod zidanja u cementnom malteru opeku obavezno kvasiti. Zidanje konstruktivnih zidova u
cementnom malteru u seizmikim podrujima zabranjeno je seizmikim propisima.

135 359

U sluaju da se zidanje prekine zbog niskih temperatura svi zidovi se na mestu prekida rada
moraju zatititi od kvaenja i smrzavanja pokrivanjem po celoj debIjini zida oplatom od
daske i sl. Ako se zidovi otete od kvaenja i mraza zbog loe zatite, prilikom nastavljanja
radova oteeni zidovi se moraju poruiti i ponovo ozidati o troku izvoaa radova.
Malter e se spravljati samo onoliko koliko se moe utroiti istog dana. Stvrdnuti malter se ne
sme ugraivati. Spravljanje maltera vriti tano prema propisima, a u razmeri koja je data u
poziciji predrauna.
MALTERISANJE
Zidovi se malteriu tek onda kada se potpuno slegnu i osue i to na povoljnoj temperaturi. Sa
malterisanjem se poinje od najvieg sprata i sputa se sa radom nanie.
Pre malterisanja sve povrine na koje dolazi malter treba pomou etke dobro oistiti od
praine i prljavtine, a u letnjim mesecima politi vodom (naroito zidove koji se malteriu
cementnim malterom). Spojnice oistiti od suvinog maltera na dubini 1,5 - 2 cm radi boljeg
prijanjanja maltera.
Ako se pojavi alitra, zidove treba dobro oistiti ianim etkama i oprati vodom sa
dodavanjem 10% sone kiseline, pa kada se osui etkom premazati bitumenskom emulzijom
kako bi se spreilo ponovno prodiranje vlage u zid i izbijanje soli na povrinu.
Sve betonske povrine koje se malteriu (livene ili zidane od blokova) bez obzlra da Ii je to u
poziciji predrauna navedeno ili ne, moraju se predhodno po potrebi i obavezno isprskati
retkim cementnim malterom, to je obuhvaeno jedininom cenom i ne plaa se posebno.
Malterisanje vriti u dva sloja u ukupnoj debljini od 2 do 3 cm i to: prvi sloj od maltera sa
grubim, otrim prosejanim peskom, a drugi, fini sloj sa finim peskom. Malter za drugi sloj
mora biti prosejan kroz gusto sito i nanosi se preko dobro prosuenog prvog sloja.
Povrine posle malterisanja moraju biti ravne i glatke bez talasa, udubljenja i ispupenja.
Ivice moraju biti malo zaobljene - oborene i prave, a uglovi na spoju zidova i zidova i plafona
otri i pravi.
Za ostali nain izrade, obraun izvrenih radova i plaanja vae u svemu opti uslovi za
izvoenje graevinskih i graevinsko - zanatskih radova, opti opis za zidarske radove i
vaee prosene norme u graevinarstvu.
CEMENTNE KOULJICE
Podne kouljice se izrauju od cementnog maltera razmere 1:3. Debljina sloja je promenjiva i
navedena u svakoj poziciji radova. Ukoliko je gornja povrina kouljice pod nagibom on se
mora izvoditi u svemu prema projektovanim padovima naznaenim u projektu, a u opisu
pozicije je navedena minimalna debljina sloja. Cementna kouljica se mora izvoditi sa
dilatacionim spojnicama. Dilatacione spojnice se postavljaju na polja max 25 m2, sa duinom
strane max 5 m1, irine 3-5 mm i ispunjavaju se elastinom vodonepropusnom smesom.
Ukoliko su cementne kouljice armirane armaturnom mreom, mree se mora postaviti u
sredini sloja.
Ukoliko su cementne kouljice armirane sa dodatkom specijalnih vlakana izraenih na bazi
polipropilena izvoenje uskladiti sa preporuenom tehnologijom proizvoaa.
Obraun se vri po jedinici mere, naznaene kod svake pozicije radova. Jedinina cena
obuhvata kompletnu poziciju radova, (nabavku materijala, spoljni i unutranji transport,
ugradjivanje, mere zastite, sve horizontalne i vertikalne prenose kao i ostale operacije koje su
neophodne za kvalitetno izvodjenje radova).

136 359

Za svo vreme izvodjenja, odnosno do predaje objekta, izvodja je duan da preduzme sve
potrebne mere kako nebi dolo do oteenja ovih radova. A ako ipak i dodje do oteenja
izvodja e o svom troku, uz saglasnost nadzornog organa, radove dovesti u projektovanje
stanje.
3. IZOLATERSKI RADOVI
Svi izolaterski radovi moraju se izvesti struno i kvalitetno u svemu prema projektu,
tehnikim uslovima iz elaborata graevinske fizike, detaljima i ostaloj tehnikoj
dokumentaciji, kao i propisima i standardima.
Izolaterski radovi mogu se izvoditi samo sa strunom radnom snagom
specijalizovanom za tu vrstu poslova, sa odgovarajuim alatom i sa materijalom
koji u svemu odgovara tehnikim propisima, normativima i standardima. Svi
materijali koji se upotrebljavaju za izradu hidroizolacije, termoizolacije i zvune
izolacije moraju biti kvalitetni i moraju zadovoljiti traene uslove propisane
standardima. Za njih moraju postojati atesti kao i dodatna objanjenja i uputstva o
nainu ugraivanja.
Pre poetka izvoenja izolaterskih radova mora se izvriti provera ispravnosti ve
izvedenih graevinskih, zanatskih i drugih radova koji bi mogli uticati na kvalilet
izolacije. Svi gradjevinski ili zanatski radovi koji predhode izolaterskim radovima
ili mogu svojim izvoenjem otetiti postavljenu izolaciju moraju se izvriti pre
ovih, i to prema predvienom redosledu. Pre nanoenja izolacije, podloga mora biti
briljivo poravnata, oiena i potpuno suva. Izolaciona zatita ne sme se polagati
na betonske podloge ako proces vezivanja nije zavren. Priprema podloge mora
biti izvrena u potpunosti, naroito da ienje bude detaljno, sve estice praine
uklonjene, eventualne mrlje od masti, ulja, kiselina odstranjene hemijskim putem i
isprane vodom. U vreme poetka izvodjenja izolaterskih radova podloga mora biti
suva.
Svi premazi (hladni i vrui), prilikom nanoenja hidroizolacije, moraju biti izvedeni sa
potpunim prekrivanjem povrina bez mehuria, izvedeni prema standardima,
uputstvu proizvoaa, dobro spojeni, bilo da se spajanje vri paljenjem ili
varenjem. Prilikom izrade hidroizolacije, moraju se efikasno izolovati svi prodori
kroz zidove i podove i da se uspostave vodonepropusne veze sa drugim
materijalima i drugim izvedenim graevinskim elementima sa kojima
hidroizolacija dolazi u kontakt.
Ovi radovi se mogu uraditi i prema detaljima izvodjaa ukoliko ih investitor, glavni
projektant i naruilac prihvate kao bolje reenje. Shodno datoj alternativi,
uslovljava se i posebna obaveza specijalizovanog izvodjaa svih izolaterskih
radova na ravnim krovovima da izolaterski radovi moraju biti izvedeni u svemu
prema ispravnim detaljima, u skladu sa vaeim propisima, upustvima i ispravnim
nainom rada tako da pojedini delovi i slojevi izolacije u potpunosti odgovaraju
svojoj nameni, kvalitetu i dugotrajnosti.
Ugradnju bitumenskih traka, izvodjenje preklopa, nain nanoenja i debljina vruih
namaza kao i broj slojeva obavezno izvesti prema projektu i opisu. Svi detalji koji
se odnose na parootparivae, dilatacione trake, zavretke holkela i njihove
dimenzije, obavezno se rade prema detaljima i upustvima bez ikakvih odstupanja.
Pored zidova i drugih vertikalnih povrina, hidroizolaciju podii po visini zida u

137 359

svemu prema detaljima.

Obraun se vri po jedinici mere, naznaene kod svake pozicije radova. Jedinina cena
obuhvata kompletnu poziciju radova, (nabavku materijala, spoljni i unutranji
transport, ugradjivanje, mere zastite, sve horizontalne i vertikalne prenose kao i
ostale operacije koje su neophodne za kvalitetno izvodjenje radova).
Za svo vreme izvodjenja, odnosno do predaje objekta, izvodja je duan da preduzme sve
potrebne mere kako nebi dolo do oteenja ovih radova. A ako ipak i dodje do oteenja
izvodja e o svom troku, uz saglasnost nadzornog organa, radove dovesti u projektovanje
stanje.
4. LIMARSKI RADOVI
Svi limarski radovi moraju biti izvedeni kvalitetno, po svim vaeim propisima, a ugraeni
materijal po kvalitetu i dimenzijama sa odgovarajuim standardima. Ukoliko ovih nema
moraju posedovati atest o ispitivanju.
Izvoa radova je duan da pre poetka radova usaglasi detalje sa projektantom naruioca.
Izvoa je duan da pre poetka radova proveri sve graevinske elemente na koje, ili za koje
se privruje limarija, i da pismeno dostavi naruiocu svoje primedbe u vezi eventualnih
nedostataka, naroito u sluaju:
- nepodesnog izbora projektovanog materijala;
- loe reenog naina vezivanja limarije za graevinske elemente;
- nemogunosti bezopasnog ienja za predvieno korienje.
Izvoa je duan da pripremi limariju od zahtevanog materijala koja e da odgovara
predvienom nainu vezivanja i svim ostalim zahtevima.
- Delovi razliitog metala ne smeju da se dodiruju ako bi usled toga moglo da doe do
korozije ili kakvih drugih tetnih uticaja.
Obrada i priprema lima se vre seenjem i savijanjem a vezivanje delova zavarivanjem,
nitnovanjem ili viestrukim savijanjem.
Ako su u opisu radova predvieni zavrtnji, moraju se primeniti zavrtnji od istog materijala
kao i zakivke. Sastavi i uvrenja moraju biti tako izvedeni da elementi pri toplotnim
promenama mogu nesmetano dilatirati, a da pri tom ostanu nepropusni. Oni se moraju
osigurati od oteenja koje moe izazvati oluja.
Protiv tetnog uticaja maltera ili opeke limarske povrine se mogu zatititi meuslojem od
vrstog papira, ako u opisu radova nije drugaije predvieno.
Na svim zidovima se kod pokrivanja lim mora saviti do visine od min. 150 mm i prekriti
pokrivnom kapom koja se uvlai u predvieni av u zidu ili vezuje ankerom za zid.
Povezivanje delova treba izvriti tako da se limu omogui dilatiranje.
Opivke svih prodora kroz krov moraju biti visoke bar 25 - 30 cm i isto toliko leati po
krovnoj ravni. Isti uslov vai za oblikovanje zatite uvala i spojeva krova sa zidovima.
Limarski radovi mere se i obraunavaju na osnovu stvarno izvedenih koliina, po m1
razvijene irine opivke, a na osnovu mernih jedinica datih u svakoj poziciji radova.
Jedinanim cenama obuhvaen je sav glavni i pomoni materijal, rad, alat, skele, sav
transport i uskladitenje materijala, ienje radnog mesta, odvoz uta, ambalae i otpadaka.

138 359

Za svo vreme izvoenja, odnosno do predaje objekta izvodja je duan da preduzme sve
potrebne mere, kako nebi dolo do oteenja ovih radova. a ako ipak doe do oteenja
izvoa e o svom troku, uz saglasnost nadzornog organa, radove dovesti u projektovano
stanje.
5. KERAMIARSKI RADOVI
Keramiarski radovi mogu se izvoditi samo sa strunom radnom snagom specijalizovanom
za tu vrstu poslova, sa odgovarajuim alatom i sa materijalom koji u svemu odgovara
tehnikim propisima, normativima i standardima. Svi materijali koji se upotrebljavaju moraju
biti kvalitetni i moraju zadovoljiti traene uslove propisane standardima. Za njih moraju
postojati atesti kao i dodatna objanjenja i uputstva o nainu ugraivanja.
Izvoa radova je duan da pre poetka radova usaglasi detalje sa projektantom naruioca i
da prilagodi tehnologiju izvoenja koji koristi projektantskom reenju.
Izvoa je duan da pre poetka radova proveri sve graevinske elemente na koje, ili za koje
se privruje obloga, i da pisano dostavi naruiocu svoje primedbe u vezi eventualnih
nedostataka.
Klasa, namena i kvalitet ploica odreen je tehnikom dokumentacijom. Boju i nain
polaganja odreuje projektant. Sva instalacija koja nije vidna mora se poloiti i ispitati pre
polaganja ploica. Za postavljanje ploica na lepku, podloga mora biti, ista, vrsta, ravna, sa
pravilnim i otrim ivicama. Uraene povrine moraju zauzimati pravilne geometrijske
poloaje.
Lepila moraju biti takva da se njima postie vrsta i trajna veza. Ne smeju tetno da utiu na
podlogu i na oblogu. Proizvoa je duan da uz lepilo priloi atest koji treba da sadri: tip
lepila, vrste podloga na koje se lepi, vrste obloga na koji se lepe, vrstou na smicanje,
otpornost prema vodi i hemikalijama, vremensku postojanost, utroak lepila po m2 (prema
vrsti podloge), zapaljivost, propisane mere zatite pri postavljanju, nain odravanja i sl.
Zaptivni materijali slue za zaptivanje spojnica izmeu ploica, dilatacionih razdelnica,
spojeva sa plafonom ili zidom, na mestima prodora instalacija (irine 2-10 cm), a po uputstvu
proizvoaa za odredjeni sluaj: propusni, polupropusni ili nepropusni; neelastini,
poluelastini ili trajno elastini.
Tokom rada, gde se to zahteva, ugraditi dilatacione trake.
Kod temperatura niih ili viih od propisanih, ukoliko se radovi izvode, preduzeti mere
zatite upotrebljenog osnovnog i veznog materijala. Mere zatite moraju trajati do god postoji
potreba za istim. Mere zatite ne utiu na ve ugovorenu cenu radova.
Za svo vreme izvoenja, odnosno do predaje objekta, izvoa je duan da preduzme sve
potrebne mere, kako ne bi dolo do oteenja ovih radova. A ako ipak i doe do oteenja
izvoa e o svom troku, uz saglasnost nadzornog organa, radove dovesti u projektovano
stanje.
Obraun se vri po jedinici mere, naznaene kod svake pozicije radova. Jedinana cena
radova obuhvata izradu i ugradnju kompletne pozicije radova, (nabavku osnovnog, veznog i
zatitnog materijala, spoljni i unutranji transport, ugraivanje, mere zatite, sve horizontalne

139 359

i vertikalne prenose, kao i ostale aktivnosti koje su neophodne za kvalitetno izvoenje

radova).
6. PODOPOLAGAKI RADOVI
Podopolagaki radovi mogu se izvoditi samo sa strunom radnom snagom specijalizovanom
za tu vrstu poslova, sa odgovarajuim alatom i sa materijalom koji u svemu odgovara
tehnikim propisima, normativima i standardima. Svi materijali koji se upotrebljavaju moraju
biti kvalitetni i moraju zadovoljiti traene uslove propisane standardima. Za njih moraju
postojati atesti kao i dodatna objanjenja i uputstva o nainu ugraivanja.
Izvoa radova je duan da pre poetka radova usaglasi detalje sa projektantom naruioca i
da prilagodi tehnologiju izvoenja sistema koji koristi projektantskom reenju, odnosno
glavnom arhitektonsko graevinskom projektu, glavnim projektima instalacija, kao i projektu
enterijera.
Izvoa je duan da pre poetka radova proveri sve graevinske elemente na koje, ili za koje
se privruje obloga, i da pisano dostavi naruiocu svoje primedbe u vezi eventualnih
nedostataka.
Podloga na kojoj se izvode radovi mora biti vrsta, ravna i potpuno vrsta.
Lepila moraju biti takva da se njima postie vrsta i trajna veza. Ne smeju tetno da utiu na
podlogu, na oblogu, na podnu podlogu, ni na zdravlje osoblja koje s njima radi. Proizvoa je
duan da uz lepilo priloi atest koji treba da sadri: tip lepila, vrste podloga na koje se lepi,
vrste obloga na koji se lepe, vrstou na smicanje, otpornost prema vodi i hemikalijama,
vremensku postojanost, utroak lepila po m2 (prema vrsti podloge), zapaljivost, propisane
mere zatite pri postavljanju, nain odravanja i sl.
Masa za izravnjanje slui za izravnjanje podloge ili dobijanje neutralnog meusloja, a mogu
biti na bazi cementa, gipsa, sintetikih smola. Mase za izravnjanje su ili gotovi fabriki
proizvodi ili se isporuuju u prahu, pa se na gradilitu meaju sa vodom ili sa isporuenom
emulzijom. Mase za izravnjanje se moraju vrsto i trajno vezati za podlogu i moraju biti
prionljive za lepila. Ne smeju tetno uticati na podlogu, lepilo, podnu oblogu i oblogu.
Vrsta i kvalitet podne obloge mora biti u rangu proizvoaa i tipa obloge koja je navedena u
poziciji predmera radova. Izvoa je obavezan da izvoenje podnih obloga bude u svemu
prema preporuenoj tehnologiji izvoenja koju daje proizvoa obloge. Izvoenjem podne
obloge podrazumeva se i izvoenje svih pripremnih radova, svi osnovni premazi, prajmeri,
ravnajui slojevi, obrada sastava podova i zidova, obrada prodora.
Za svo vreme izvoenja, odnosno do predaje objekta, izvoa je duan da preduzme sve
potrebne mere, kako ne bi dolo do oteenja ovih radova. A ako ipak i doe do oteenja
izvoa e o svom troku, uz saglasnost nadzornog organa, radove dovesti u projektovano
stanje.
Obraun se vri po jedinici mere, naznaene kod svake pozicije radova. Jedinana cena
radova obuhvata izradu i ugradnju kompletne pozicije radova, nabavku osnovnog, veznog i
zatitnog materijala, spoljni i unutranji transport, ugraivanje, mere zatite, sve horizontalne
i vertikalne prenose, kao i ostale aktivnosti koje su neophodne za kvalitetno izvoenje
radova.
7. MOLERSKO FARBARSKI RADOVI

140 359

Molersko farbarski radovi mogu se izvoditi samo sa strunom radnom snagom

specijalizovanom za tu vrstu poslova, sa odgovarajuim alatom i sa materijalom koji u svemu
odgovara tehnikim propisima, normativima i standardima. Svi materijali koji se
upotrebljavaju moraju biti kvalitetni i moraju zadovoljiti traene uslove propisane
standardima. Za njih moraju postojati atesti kao i dodatna objanjenja i uputstva o nainu
ugraivanja.
Izvoa radova je duan da pre poetka radova usaglasi detalje sa projektantom naruioca i
da prilagodi tehnologiju izvoenja sistema koji koristi projektantskom reenju.
Premaz koji se koristi mora biti otporan na ogrebotine, abraziju, gubitak boje, prljanje, alkale,
alkohole, hemijske deterdente. Takoe, premaz mora biti periv, netoksian i nezapaljiv.
Bojenje povrina i sve prethodne predradnje se izvode u svemu prema tehnologiji izvoenja
po preporuci proizvoaa boje.
Izvoa je duan da pre poetka radova proveri sve graevinske elemente na kojima treba da
izvodi radove, i da pisano dostavi naruiocu svoje primedbe u vezi eventualnih nedostataka.
Izvoa je obavezan da podnese ton karte za odgovarajue materijale.
Izvoa je obavezan da uradi probne uzorke veliine 1,0 m2 za svaku vrstu bojenja i moe da
pristupi finalnom bojenju tek po dobijanju pisane saglasnosti lica odreenog da izvri izbor
boja.
Jedinanim cenama obuhvaen je sav glavni i pomoni materijal, rad, alat, skele, sav
transport i uskladitenje materijala, ienje radnog mesta, odvoz ambalae i otpadaka, kao i
izrada probnih uzoraka.
Za svo vreme izvoenja, odnosno do predaje objekta, izvoa je duan da preduzme sve
potrebne mere, kako ne bi dolo do oteenja ovih radova. A ako ipak i doe do oteenja
izvoa e o svom troku, uz saglasnost nadzornog organa, radove dovesti u projektovano
stanje.
Obraun se vri po jedinici mere, naznaene kod svake pozicije radova. Jedinana cena
radova obuhvata izradu i ugradnju kompletne pozicije radova (nabavku osnovnog, veznog i
zatitnog materijala, spoljni i unutranji transport, ugraivanje, mere zatite, sve horizontalne
i vertikalne prenose, neophodnu radnu skelu kao i ostale aktivnosti koje su neophodne za
kvalitetno izvoenje radova).
8. FASADERSKI RADOVI
Fasaderski radovi mogu se izvoditi samo sa strunom radnom snagom specijalizovanom za tu
vrstu poslova, sa odgovarajuim alatom i sa materijalom koji u svemu odgovara tehnikim
propisima, normativima i standardima. Svi materijali koji se upotrebljavaju moraju biti
kvalitetni i moraju zadovoljiti traene uslove propisane standardima. Za njih moraju postojati
atesti kao i dodatna objanjenja i uputstva o nainu ugraivanja.
Izvoa radova je duan da pre poetka radova usaglasi detalje sa projektantom naruioca i
da prilagodi tehnologiju izvoenja sistema koji koristi projektantskom reenju.

141 359

Izvoa je duan da pre poetka radova proveri sve graevinske elemente na kojima treba da
izvodi radove, i da pisano dostavi naruiocu svoje primedbe u vezi eventualnih nedostataka.
Takoe, izvoa je duan da pre poetka radova sve mere proveri na licu mesta.
Izvoenje ovih radova mora se izvoditi u svemu prema projektu, detaljima i tehnikom opisu.
Izvoa radova duan je da na osnovu projektne dokumentacije uradi izvoaku
dokumentaciju, plan montae fasade koju e dostaviti projektantu i strunom nadzoru na
odobrenje.
Jedinanim cenama obuhvaen je sav glavni i pomoni materijal, rad, alat, izrada radionikih
crtea, izrada elemenata, pakovanja, skele, sav transport i uskladitenje elemenata, ienje
radnog mesta, odvoz ambalae i otpadaka, kao i izrada probnih uzoraka, uzimanje mera za
izvoenje radova i obraun.
Za svo vreme izvoenja, odnosno do predaje objekta, izvoa je duan da preduzme sve
potrebne mere, kako ne bi dolo do oteenja ovih radova. A ako ipak i doe do oteenja
izvoa e o svom troku, uz saglasnost nadzornog organa, radove dovesti u projektovano
stanje.
Obraun se vri po jedinici mere, naznaene kod svake pozicije radova. Jedinana cena
radova obuhvata izradu i ugradnju kompletne pozicije radova (nabavku osnovnog, veznog i
zatitnog materijala, spoljni i unutranji transport, ugraivanje, mere zatite, sve horizontalne
i vertikalne prenose, neophodnu radnu skelu kao i ostale aktivnosti koje su neophodne za
kvalitetno izvoenje radova).
9. STOLARSKI RADOVI
Stolarski radovi mogu se izvoditi samo sa strunom radnom snagom specijalizovanom za tu
vrstu poslova, sa odgovarajuim alatom i sa materijalom koji u svemu odgovara tehnikim
propisima, normativima i standardima. Svi materijali koji se upotrebljavaju moraju biti
kvalitetni i moraju zadovoljiti traene uslove propisane standardima. Za njih moraju postojati
atesti kao i dodatna objanjenja i uputstva o nainu ugraivanja.
Izvoa radova je duan da pre poetka radova usaglasi detalje sa projektantom naruioca i
da prilagodi tehnologiju izvoenja sistema koji koristi projektantskom reenju, odnosno
glavnom arhitektonsko graevinskom projektu, glavnim projektima instalacija, kao i projektu
enterijera.
Izvoa je duan da pre poetka radova proveri sve graevinske elemente na kojima treba da
izvodi radove, i da pisano dostavi naruiocu svoje primedbe u vezi eventualnih nedostataka.
Takoe, izvoa je duan da pre poetka radova sve mere proveri na licu mesta, izvri
kontrolu broja komada i smera otvaranja po pozicijama.
Elementi se na gradilite dopremaju finalno obraeni i upakovani i ugrauju se u suvo.
Sastavni deo stolarskih elemenata je i oprema specificirana u pozicijama iz predmera, kao i
okov, pokrivne lajsne, pervajzi, zastakljenja i slino. Stolarija mora biti elastino i vrsto
ugraena sa spojem koji je trajno zaptiven protiv vetra i vlage, tako da ugraeni element
zadovoljava zahtevanu zvunu i toplotnu zatitu.
Izvoenje ovih radova mora se izvoditi u svemu prema emama stolarije datim u projektu,
radionikom crteu i tehnikom opisu. Izvoa radova duan je da na osnovu projektne

142 359

dokumentacije uradi radioniku dokumentaciju koju e dostaviti projektantu i strunom

nadzoru na odobrenje.
Jedinanim cenama obuhvaen je sav glavni i pomoni materijal, rad, alat, izrada radionikih
crtea, izrada elemenata, pakovanja, skele, sav transport i uskladitenje elemenata, ienje
radnog mesta, odvoz ambalae i otpadaka, kao i izrada probnih uzoraka, uzimanje mera za
izvoenje radova i obraun.
Za svo vreme izvoenja, odnosno do predaje objekta, izvoa je duan da preduzme sve
potrebne mere, kako ne bi dolo do oteenja ovih radova. A ako ipak i doe do oteenja
izvoa e o svom troku, uz saglasnost nadzornog organa, radove dovesti u projektovano
stanje.
Obraun se vri po jedinici mere, naznaene kod svake pozicije radova. Jedinana cena
radova obuhvata izradu i ugradnju kompletne pozicije radova (nabavku osnovnog, veznog i
zatitnog materijala, spoljni i unutranji transport, ugraivanje, mere zatite, sve horizontalne
i vertikalne prenose, neophodnu radnu skelu kao i ostale aktivnosti koje su neophodne za
kvalitetno izvoenje radova).
10. BRAVARSKI RADOVI
U bravarske radove spadaju grupe radova: Fasadna i untranja aluminarija i fasadna i
untranja crna bravarija.
Bravarski radovi mogu se izvoditi samo sa strunom radnom snagom specijalizovanom za tu
vrstu poslova, sa odgovarajuim alatom i sa materijalom koji u svemu odgovara tehnikim
propisima, normativima i standardima. Svi materijali koji se upotrebljavaju moraju biti
kvalitetni i moraju zadovoljiti traene uslove propisane standardima. Za njih moraju postojati
atesti kao i dodatna objanjenja i uputstva o nainu ugraivanja.
Izvoa radova je duan da pre poetka radova usaglasi detalje sa projektantom naruioca i
da prilagodi tehnologiju izvoenja sistema koji koristi projektantskom reenju, odnosno
glavnom arhitektonsko graevinskom projektu, glavnim projektima instalacija, kao i projektu
enterijera.
Izvoa je duan da pre poetka radova proveri sve graevinske elemente na kojima treba da
izvodi radove, i da pisano dostavi naruiocu svoje primedbe u vezi eventualnih nedostataka.
Takoe, izvoa je duan da pre poetka radova sve mere proveri na licu mesta, izvri
kontrolu broja komada i smera otvaranja po pozicijama.
Elementi se na gradilite dopremaju finalno obraeni i upakovani. Sastavni deo bravarskih
elemenata je i oprema specificirana u pozicijama iz predmera, kao i okov, pokrivne lajsne,
pervajzi, zastakljenja i slino. Bravarija mora biti elastino i vrsto ugraena sa spojem koji
je trajno zaptiven protiv vetra i vlage, tako da ugraeni element zadovoljava zahtevanu
zvunu i toplotnu zatitu.
Izvoenje ovih radova mora se izvoditi u svemu prema emama bravarije datim u projektu,
radionikom crteu i tehnikom opisu. Izvoa radova duan je da na osnovu projektne
dokumentacije uradi radioniku dokumentaciju koju e dostaviti projektantu i strunom
nadzoru na odobrenje. Radioniki detalji treba da se rade na osnovu stvarnih mera uzetih na

143 359

gradilitu i zapisniki usaglaenih sa nadzornim organom i projektantom. Izrada pozicija i

ugradnja treba da budu u svemu prema tehnologiji propisanoj od strane proizvoaa sistema.
Jedinanim cenama obuhvaen je sav glavni i pomoni materijal, rad, alat, izrada radionikih
crtea, izrada elemenata, pakovanja, skele, sav transport i uskladitenje elemenata, ienje
radnog mesta, odvoz ambalae i otpadaka, kao i izrada probnih uzoraka, uzimanje mera za
izvoenje radova i obraun.
Za svo vreme izvoenja, odnosno do predaje objekta, izvoa je duan da preduzme sve
potrebne mere, kako ne bi dolo do oteenja ovih radova. A ako ipak i doe do oteenja
izvoa e o svom troku, uz saglasnost nadzornog organa, radove dovesti u projektovano
stanje.
Obraun se vri po jedinici mere, naznaene kod svake pozicije radova. Jedinana cena
radova obuhvata izradu i ugradnju kompletne pozicije radova (nabavku osnovnog, veznog i
zatitnog materijala, spoljni i unutranji transport, ugraivanje, mere zatite, sve horizontalne
i vertikalne prenose, neophodnu radnu skelu kao i ostale aktivnosti koje su neophodne za
kvalitetno izvoenje radova).
11. SUVOMONTANI RADOVI
Ovi radovi obuhvataju izvoenje radova:
- izrada obloga zidova od gips kartonskih ploa
- izrada pregradnih zidova od gips kartonskih ploa
- izrada sputenih plafona od gips kartonskih ploa, mineralnih raster plafona i metalnih
raster plafona
Suvomontani radovi mogu se izvoditi samo sa strunom radnom snagom specijalizovanom
za tu vrstu poslova, sa odgovarajuim alatom i sa materijalom koji u svemu odgovara
tehnikim propisima, normativima i standardima. Svi materijali koji se upotrebljavaju moraju
biti kvalitetni i moraju zadovoljiti traene uslove propisane standardima. Za njih moraju
postojati atesti kao i dodatna objanjenja i uputstva o nainu ugraivanja.
Izvoa radova je duan da pre poetka radova usaglasi detalje sa projektantom naruioca i
da prilagodi tehnologiju izvoenja sistema koji koristi projektantskom reenju.
Izvoa je duan da pre poetka radova proveri sve graevinske elemente na koje, ili za koje
se privruje obloga, i da pisano dostavi naruiocu svoje primedbe u vezi eventualnih
nedostataka.
Jedinanim cenama obuhvaen je sav glavni i pomoni materijal, rad, alat, skele, sav
transport i uskladitenje materijala, ienje radnog mesta, odvoz ambalae i otpadaka.
Za svo vreme izvoenja, odnosno do predaje objekta, izvoa je duan da preduzme sve
potrebne mere, kako ne bi dolo do oteenja ovih radova. A ako ipak i doe do oteenja
izvoa e o svom troku, uz saglasnost nadzornog organa, radove dovesti u projektovano
stanje.
Obraun se vri po jedinici mere, naznaene kod svake pozicije radova. Jedinana cena
radova obuhvata izradu i ugradnju kompletne pozicije radova, (nabavku osnovnog, veznog i
zatitnog materijala, spoljni i unutranji transport, ugraivanje, mere zatite, sve horizontalne

144 359

i vertikalne prenose, neophodnu radnu skelu kao i ostale aktivnosti koje su neophodne za
kvalitetno izvoenje radova).

12. SPOLJNE INSTALACIJE VODOVODA I KANALIZACIJE

A. - OPTI TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE GRAEVINSKIH,
GRAEVINSKO-ZANATSKIH I MONTANIH RADOVA
1.
Svi radovi predvieni ovom dokumentacijom, predmerom i predraunom,
podrazumevaju nabavku celokupnog glavnog i pomonog materijala, davanje alata i
mehanizacije i svega ostalog potrebnog za izvrenje svih pozicija predmera i predrauna, a u
svemu prema priloenim planovima, detaljima, tehnikim opisima, vaeim tehnikim
propisima za predmetne vrste radova, standardima I naknadnim upustvima nadzornog organa.
2.
Celokupan rad mora biti struan i precizan. Pre upotrebe sav materijal mora biti
pregledan od strane nadzornog organa i sve primedbe koje on bude stavio u pogledu materijala i
kvaliteta rada, obavezne su za izvoaa.
3.
Ugovorene cene obuhvataju sve kompletno izvrene radove, iji je finalni produkt
spreman za upotrebu.
4.
Cene izvoaa su prodajne i one obuhvataju sve izdatke vezane za finalno izvrenje
svake radne pozicije, ukljuujui vrednosti: upotrebljenog glavnog i pomonog materijala (sa
rasturom), ljudskog i mainskog rada, spoljnjeg i unutranjeg transporta, izrade, upotrebe alata,
skela, oplata, kalupa i dr., kao i sve ostale trokove i izdatake vezane za izvrenje ovih radova
(reija, zarada, svi drutveni i ostali doprinosi i takse i sve ostalo, to je uslovljeno postojeim
propisima).
5.
Pre podnoenja ponude, ugovaranja i poetka radova, izvoa je duan da obie teren i
predmetni objekat i da na osnovu postojeeg stanja utvrdi sve eventualne posebne uslove i
okolnosti pod kojima treba izvriti radove po ovom glavnom projektu. Ponuene i ugovorene
cene podrazumevaju i sve ove eventualne posebne uslove i okolnosti.
6.
Izvoa je odgovoran za sve tete koje bi prouzrokovao prilikom izvrenja radova, bilo
na predmetnom ili susednim objektima i sve opravke i nadoknade izvrie o svom troku.
7.
Investitor stavlja izvoau na raspoloenje potreban prostor za organizaciju gradilita.
Sve ostalo u ovom pogledu u nadlenosti je izvoaa.
8.
Snabdevanje gradilita vodom, elektrinom energijom i svim drugim potrebnim
sirovinama za sve vreme izvrenja radova, iskljuiva je obaveza izvoaa, ukljuujui i sve
trokove za potrebne administrativne postupke.
9.
Pre poetka, kao i u toku izvrenja svake radne pozicije, izvoa je obavezan da trai od
nadzornog organa ili projektanta sva potrebna objanjenja, te snosi iskljuivu materijalnu
odgovornost za sve radove koji eventualno ne budu izvreni u skladu sa koncepcijom i
detaljima ovog glavnog projekta.
10.
Ukoliko se pojavi potreba za izvoenjem nekog nepredvienog rada u odnosu na
projekat, izvoa je obavezan da pribavi pismenu saglasnost od nadzornog organa kako za samo
izvrenje rada, tako i za koncept njegovog izvoenja, cenu rok i dr. pa tek onda da pristupi
njegovom izvrenju. Ukoliko se ovako ne postupi i izvri neki rad koji bi se docnije formirao
kao "naknadni" smatrae se da je takav rad ve ukalkulisan u ugovorene cene i nee se posebno
obraunavati i plaati.
11.
Pre poetka radova izvoa e investitoru pismeno dostaviti prezime, ime i adresu svog
punomonog lica, koje e rukovoditi i biti neposredno odgovorno za ovaj posao (ef gradilita).
U toku izvoenja radova ovo lice se ne moe menjati bez saglasnosti investitora.

145 359

12.
Obzirom da je izvoa detaljno upoznat sa glavnim projektom i svim lokalnim
uslovima i okolnostima pod kojima se on ima izvriti, to se ugovoreni rok nee moi
produiti, osim iz razloga "vie sile". Za eventualno kanjenje nee se uvaiti loe vremenske
prilike, nedostatak pojedinih potrebnih materijala na gradilitu, nedostatak radne snage i sl.
Potpisivanjem ugovora za izvoenje predmetnih radova izvoa se odrie bilo kakvih prava
na promenu ponuenih cena u vezi sa skokom cena materijala (podrazumeva se da je sav
potreban materijal nabavio (ugovorio) odmah po potpisivanju ugovora).
13.
Nain plaanja izvrenih radova bie regulisan ugovorom.
14.
Opis rada dat za neku predraunsku poziciju merodavan je i za izvoenje slinih radova
- pozicija, ukoliko to u predraunu nije drukije navedeno.
15.
Ukoliko neki rad ne bude izveden u skladu sa kompletnom investiciono-tehnikom
dokumentacijom, isti nee biti primljen niti isplaen. Takav rad mora se popraviti ili poruiti, pa
ponovo izvriti o troku izvoaa.
16.
Izvoa je obavezan da aurno tokom izvrenja radova vodi graevinsku knjigu i
graevinski dnevnik i da ih daje na kontrolu i overu nadzornog organa.
17.
Po zavretku radova izvoa je obavezan da sa gradilita i ostalog korienog prostora
ukloni sav svoj alat, mehanizaciju, viak materijala i dr., tako da gradilite bude u skladu sa
kompletnom investiciono-tehnikom dokumentacijom, a ostali prostori u stanju kakvom su
bilii pre graenja.
18.
Obavezama izvoaa smatraju se i uvanje gradilita i odravanje postojeeg objekta za
sve vreme rada do konanog zavretka i prijema objekta od strane investitora.
19.
Ovi opti uslovi, tehniki uslovi, predmer i predraun, tehniki izvetaj, hidrauliki i
statiki prorauni kao i svi crtei sastavni su deo ugovora i vae u svim svojim delovima,
ukoliko ugovorom ne bude neto izriito izmenjeno.
B - IZVOENJE RADOVA
1. Pre poetka radova izvoa treba da izvri obeleavanje trase i kontrolu snimljenih
objekata na njoj ako je to potrebno. Geodetske podatke o poligonskim takama i reperima sa
kojih e izvoa kontrolisati tanost projektovanih podataka, izvoau je duan da dostavi
investitor. Tanost geodetskih podataka korienih u projektu garantuje odgovorni projektant
u zajednici sa svojom geodetskom slubom.
2. Materijal za izvoenje ugovorenih radova mora da odgovara JUS-u ili drugim priznatim
propisima za tu vrstu materijala. Uz svaku isporuku materijala (cevi, fazonski komadi i td)
mora se dostaviti atest da je isti ispitan i odgovara propisima. Izvoa je odgovoran za sav
ugraeni materijal i izvedene radove do konane predaje, odnosno dobijanja upotrebne
dozvole.
3. Radovi se moraju izvoditi u svemu prema projektu, ugovoru i ovim uslovima. Ukoliko
postoji neka neusaglaenost izvoa je duan da na vreme trai reenje od nadzornog organa.
Za svaku eventualnu pomenu mora da postoji pismena saglasnost projektanta i nadzornog
organa.
4. Dunost izvoaa je takoe da do konane predaje odnosno dobijanja upotrebne dozvole
obezbedi instalacije i objekte od mehanikog oteenja, zapuavanja, bespravnog korienja i
td. Ispitivanje i pranjenje cevovoda moe se vriti samo po teh.propisima i uputstvu
nadzornog organa. Zabranjeno je pranjenje dovoda u iskopani rov. Sve trokove za preradu
spojeva ili popravke nekvalitetno izvedenih radova snosi izvoa. Izvoa je duan da
instalaciju preda ispravnu i spremnu za pravilno funkcionisanje.
5. Izvoa je duan da obezbedi katastarsko snimanje instalacija i da na vreme (pre
zatrpavanja) pozove predstavnike katastra da izvre snimanje. Trokove snosi izvoa.

146 359

Izvoa je duan da cevovod, sa objektima na njemu, preda Vodovodu i Kanalizaciji na

korienje i odravanje i dostavi pismeni dokument o tome.

ZEMLJANI RADOVI
Iskop rova za polaganje cevovoda obuhvata masinski i delimicno runi iskop, podgradjivanje
i mehanicko odgurivanje prema tehnikim propisima a uz saglasnost nadzornog organa. U
rovovima sa nagibom strana koji materijal ne moe da podnese, mora se primeniti odgovarajua
metoda razupiranja, odnosno osiguranja strana. Izvoa e predloiti nain razupiranja, ali je pre
njegove primene obavezan da pribavi odobrenje nadzornog organa.
Bez obzira na odobrenje nadzornog organa, izvoa sam snosi odgovornost za sigurnost
rada i ispravnost tehnikog reenja razupiranja rova.
Proirenje rovova e se vriti na mestima ahtova, hidranata, zavarivanja cevovoda, ili gde je
projektom predvieno. Rad na iskopu klasificirae se u pogledu plaanja kao "proirivanje
rovova" samo ako se odobri ili naredi da se izvede nakon to je iskop zavren.
Sve iskope treba izvriti prema uzdunim profilima predvienim visinskim kotama,
propisanim nagibima po projektu, odnosno po zahtevima nadzornog organa. Pri izvoenju
radova treba paziti da ne doe do potkopavanja ili oteenja kosina iskopa, koje su projektom
predviene. Svaki takav sluaj izvoa je duan naknadno da sanira, s tim da nema pravo
zahteva za bilo kakvu odtetu ili priznavanje plaanja za vei ili nepredvien rad.
Pri iskopu je potrebno sitni i zemljani materijal odbacivati sa jedne strane rova, a
krupniji kamen sa druge strane. Sav preostali materijal mora se prema odluci nadzornog organa
odvoziti na deponije, ili se njime popunjavaju jame, jaruge i sline udubine u terenu, ili se mora
razastrti po okolnim neravninama. Ukoliko i nakon toga ostane materijala od iskopa on se mora
odvesti na deponije vee udaljenosti. Taj e se transport posebno naplatiti.
U cenu deponovanja ukalkulisati i ureenje nasipa deponije po zavretku radova
Iz rova je potrebno odstraniti stene i grubo kamenje, pre polaganja rov mora biti suv (crpljenje,
drenane cevi).
irinu rova odredjuju uslovi polaganja odnosno propisi za montau cevi. Minimalna
irina rova treba da je B=1.7D+0.10 (gde je D-spoljni prenik cevi), ali ne manja od 0.8 m. Inae
irina rova zavisi od naina fundiranja, razupiranja i montae.
irina rova uslovljena je prenikom cevovoda i data je u predmeru radova.
Iskop u svemu mora biti izvren tano prema dimenzijama u projektu. Dozvoljava se
tolerancija od 2 cm u podunom pravcu, a 5 cm u poprenom. U sluaju da izvoa radova
ne postigne zahtevane tolerancije dimenzija iskopa, one e se po nalogu i reenju nadzornog
organa dovesti u sklad sa dozvoljenim odstupanjima na troak izvoaa radova. Ukoliko se
iskop izvri unutar ovih tolerancija, pri plaanju se nee nita dodavati ni odbijati i plaanje e
biti izvreno prema projektovanom profilu.
Odredjivanje kota polaganja cevovoda vriti preciznim nivelmanom i ovo se nee
posebno plaati, ve se uraunava u jedininu cenu kompletno montiranog kanalizacionog
cevovoda. Unutranje povrine cevi moraju biti glatke. Krajevi cevi moraju biti izvedeni
neokrnjeni i sa otirm ivicama, a eone povrine da stoje normalno na osovinu cevi.
Plaanje e se vriti po jedininim cenama za pojedine stavke iskopa. U cenu je uraunat
iskop, poravnavanje i ienje dna kanala i stranica sa odbacivanjem materijala (i to sitnog i
zemljanog na jednu stranu i kamenog krupnijeg na drugu stranu rova), sva potrebna razupiranja
i ostala sredstva za pridravanje i osiguranje iskopa, sav potreban materjal za vrenje iskopa
ukljuujui osiguranje saobraaja, prelaze i drugo.
Kategorizaciju terena po pojedinim deonicama vrie nadzorni organ zajedno sa
izvoaem radova na licu mesta. Dubine ukopavanja cevovoda na pojedinim deonicama

147 359

nadzorna sluba moe menjati i usaglaavati sa postojeom mreom ukoliko to bude potrebno.
Obraun svih zemljanih radova vrie se na osnovu overenih situacija od strane nadzornog
organa.

148 359

PESAK OKO CEVI

Nakon izvrenog iskopa rova i finog planiranja dna, a po prijemu od strane nadzornog
organa, nasuti u rov pesak (debljina sloja 10 cm). Pesak mora biti ist (bez stranih primesa)
maksimalne krupnoe zrna do 2 mm. Pesak ubaciti u rov, razastrti, planirati i kompaktirati u
potpunosti prema projektu. Po izvrenoj montai cevi, rov se ispuni peskom do na 10 cm iznad
temena cevi, u slojevima od 10 - 20 cm, uz kvaenje i nabijanje drvenim nabijaima, vodei
rauna da se ne otete cevi. Cev mora da lei na podlozi i da je pokrivena po celoj duini osim
na mestima spojeva, koja se nasipaju nakon izvedenog ispitivanja cevovoda na pritisak, a po
odobrenju nadzornog organa.
Obratiti panju da se u rov sa peskom ne ubaci i drugi materijal koji bi mogao da oteti
cev. Na prolazima cevovoda ispod kolovoza rov se zatrpava ljunkom po celoj visini rova do
terena.
ZATRPAVANJE ROVA
Poto su svi radovi oko montae i probe na pritisak zavreni, pristupa se definitivnom
zatrpavanju rova materijalom iz iskopa. Veliina estica materijala kojim se nasipa mora da
bude manja od 3 cm. Rov se zatrpava u slojevima od po 30 cm sa nabijanjem motornim ili
runim nabijaima pazei da se ne otete cev i izolacija cevi ili temelja (zidova) do potpune
zbijenosti, a prema opisu u predmeru radova.
Zatrpavanje rova neophodno je da se odvija pod nadzorom nadzornog organa. Ukoliko
se pokae da zatrpavanje nije izvreno prema propisima, nadzorni organ moe traiti ponovni
iskop i ponovo zatrpavanje loih mesta.
BETONSKI RADOVI
Izvoa je duan da se pri izvoenju ovih radova pridrava vaeih tehnikih propisa
i normativa u saglasnosti sa obaveznim JUS-om za beton i armirani beton. Za sve objekte koji
slue za prihvatanje, lagerovanje i transport vode obavezno se predvia vodonepropusni beton
pa je izvoa duan da postigne kvalitet betona granulacijom agregata spravljanjem,
ugraivanjem i negom betona.
OSTALI RADOVI
Za ostale radove, koji nisu posebno ovde pomenuti, izvoa je takoe duan da se pri
izvoenju istih pridrava vaeih tehnikih i drugih propisa.
1. Izvoa je duan da radove izvodi u svemu prema tehnikim uslovima, koji su sastavni deo
investiciono tehnike dokumentacije. Pre poetka radova izvoa (rukovodilac gradilita) je
obavezan da detaljno pregleda projekat.
2. Izvoa je obavezan da odredi odgovornog rukovodioca sa ovlaenjem za izvoenje
radova. Rukovodilac radova mora da bude stalno na gradilitu. Pored toga izvoa
organizuje stalni interni struni nadzor, prijavljuje optinskoj i sanitarnoj inspekciji
otpoinjanje radova i pribavlja sve potrebne dozvole i saglasnosti. Rukovodilac radova vodi
dnevnik i uz situaciju dostavlja graevinsku knjigu izvedenih radova. Knjiga mora da bude
overena od nadzornog organa. U dnevnik gradilita rukovodilac svakodnevno unosi i sledee
podatke :
- broj montera koji izvode radove, po kvalifikacijama

149 359

- vremenske prilike pod kojima se radovi izvode

- ko je i kako izvrio obeleavanje trase i dao potrebne podatke za polaganje cevovoda
(visinske kote, vrstu materijala i td)
- na koji nain su radovi izvedeni i da li je pri tome odstupljeno od investiciono-tehnike
dokumentacije i tehnikih uslova
C. - OPTI TEHNIKI USLOVI ZA PE VODOVODNE CEVI
Nabavljene i montirane PE (polietilenske) cevi moraju biti u skladu sa standardima:
- JUS G.C6.620, odnosno DIN 8074
- JUS G.C6.600
Sve ugraene cevi moraju imati odgovarajue ateste.
Deponovanje i manipulacija
Cevi se isporuuju u koturovima (za prenike 16 110 mm) ili kao prave cevi
duine 5 m.
Doputeno je lagerovanje cevi na ravnoj podlozi (bez otrog kamenja), tamo gde ne
postoji opasnost da dou u dodir sa prljavtinom, mastima, uljima ili drugim agresivnim
supstancama. koturovi se lageruju na paletama u horizontalnom poloaju.
Visina skladitenja cevi je do 1 m.
Prostori za skladitenje moraju biti ogranieni stubovima ili nekim drugim
graninicima, kako ne bi dolo do kotrljanja cevi.
Spajanje cevi i montaa
Cevi se spajaju zavarivanjem, pomou prirubnica (flani), ili stezanjem.
Zavarivanje cevi i fazonskih delova
Zavarivanjem cevi ostvaruje se nerastavljiv spoj.
Za zavarivanje je vrlo znaajno da su svi delovi i cevi izraeni od istog materijala, kako
bi vrstoa vara bila odgovarajua.
Zavarivanje se izvodi po postupku eonog varenja pomou grejnog elementa.
Zavarivanje se ne sme vriti na otvorenom gradilitu na temperaturama ispod 0C.
Pri visokim temperaturama cevi se moraju pokriti da se ne bi pojavila velika razlika
delova cevi pri zavarivanju.
Svi varovi kontroliu se ultrazvukom.
Varioci moraju imati odgovarajue ateste za varenje cevi od PEHD.
Spajanje pomou prirubnica i flani
Ovaj spoj pripada grupi rastavljivih spojeva.
Spoj pomou flani od PE HD i elinih prirubnica koristi se za spajanje PE cevi sa
drugim materijalima, kao i pri ugraivanju armatura.
Postupak spajanja vri se u skladu sa uputstvom proizvoaa cevi.
Spajanje stezanjem
Spajanje stezanjem vri se pomou elektrinog, aku ili runog alata.
Pri izvoenju spojeva potrebno je potovati uputstva proizvoaa cevi i alata za spajanje.

150 359

Montaa cevovoda
Izvoa je duan da nabavi samo projektom navedene cevi, to kontrolie nadzorni
organ. Rovovi moraju biti pripremljeni prema odredbama koje vae za polaganje cevovoda (ne
smeju biti ui od 40 cm).
Na dnu rova mora biti nasut pesak sitne granulacije, debljine 1015 cm, za posteljicu,
kako ne bi dolo do oteenja cevi. Ukoliko se cevovod postavlja u movarnom terenu potrebno
je proveriti da li je potrebno osiguranje cevovoda od delovanja uzgona.
Ukoliko su cevi isporuene u koturovima, potrebno ih je 24 h pre polaganja u rovove
odviti. Pri odvijanju cevi sa koturova voditi rauna da ne doe do povreivanja prisutnih lica.
Na cevima i fazonskim delovima ne smeju se narezivati navoji.
Manja skretanja cevovoda mogu se izvesti bez lukova, krivljenjem cevovoda, i to:
- pri temperaturama do 20C za 20 d (gde je d unutranji prenik cevovoda);
- pri temperaturi od 0C za 50 d.
Ugraivanje zavarenih segmentnih lukova nije doputeno.
Sve promene parvca cevovoda, prikljuke na armature i krajeve cevovoda potrebno je
ankerisati..
Mora se voditi rauna o linearnim izduenjima (0,20 mm/m/C), te se preporuuje
zatrpavanje cevi pri temperaturi to blioj radnoj temperaturi.
Izolacioni premazi (hladni ili vrui) koji se koriste kao antikoroziona zatita metalnih
delova (cevi ili armatura) ne smeju doi u dodir sa elementima od PE. Od direktnog dodira cevi
se tite nepropusnim omotaem.
Ukoliko se PE cevovodi ukrtaju sa drugim cevovodima koji transportuju vrue fluide,
PE cevi potrebno je termoizolovati i postaviti na dovoljnom rastojanju da ne doe do zagrevanja
iznad 20 C.
Cevi ispod puta ili eleznike pruge polau se u zatitnoj elinoj cevi ili na dovoljnoj
dubini (ne manje od 1 m).
Zatrpavanje cevovoda vri se prema uputstvima nadzornog organa.
ISPITIVANJE NA PRITISAK VODOVODNE MREE
Svi cevovodi pod pritiskom moraju se posle polaganja i montae u rovu, a pre
zatrpavanja i putanja u eksploataciju, podvrgnuti ispitivanju na unutranji hidrauliki pritisak
vode koji je 1.5 puta vei od radnog.
Kod ispitivanja na probni pritisak razlikuju se sledee faze:
a. punjenje cevovoda
b. predhodno ispitivanje
v. glavno ispitivanje
g. zajedniko ispitivanje
Za merenje ispitnog pritiska moraju se koristiti provereni manometri, ija skala
omoguuje oitavanje promene pritiska od 0.1bar. Manometar po mogustvu postaviti na
najniu taku cevovoda.
Cevovod se ne moe uvek ispitati odjednom na celoj duini, pa se deli na krae
deonice. Duina probne deonice zavisi od terena, prenika cevi i drugih uslova, ali ne treba
da je dua od 500 m. Ako je deonica sa veim visinskim razlikama, duina deonce se
odreuje tako, da se na najvioj taki deonice postigne bar radni pritisak.
a. Punjenje cevovoda
izvriti montiranje cevovoda i njegovo ankerovanje,
punjenje cevovoda treba vriti to istijom vodom,

151 359

punjenje se vri pri otvorenim ventilima za isputanje vazduha, hidrantima i

zatvaraima, kako bi izaao sav nagomilani vazduh iz cevi,
sve otvorene ventile i hidrante postepeno zatvarati, kad iz njih potee voda,
za postepeno punjenje cevovoda preporuuje se koliina vode u zavisnosti od
prenika cevi.
b. Prethodno ispitivaje
Pre poetka hidraulikog ispitivanja, treba svaku cev opteretiti peskom ili rastresitom
zemljom, s tim da svi spojevi ostanu vidljivi. Cevovod se mora pre punjenja vodom podupreti
na krajevima,ograncima i u krivinama, da bi se spreilo pomeranje cevi, armature i fazonskih
komada.
Pumpa za probno ispitivanje po pravilu se postavlja na najniem kraju cevovoda i
vezuje se sa cevovodom elinim cevima 20 mm. Na elinoj vezi postavlja se ventil,
povratna klapna i 2 badarena manometra.
Posle punjenja cevovoda, opet se isputa vazduh, ukoliko se jo negde zadrao, zatim
se cevovod stavlja pod radni pritisak u trajanju minimum 6 asova (bolje 12 asova). U tom
vremenu, ako se pokae ma kakva neispravnost montiranih spojeva, fazonskih komada ili
armature, treba postojei pritisak poveati na visinu probnog pritiska. Na taj nain lake se
uoavaju greke.
Eventualne greke i kvarove treba ukloniti a zatim predprobu ponoviti.
v. Glavno ispitivanje
Ako pri prethodnom ispitivanju ne nastupi pomeranje pojedinih elemenata, primetno
proputanje vode kroz zidove cevi, spojnice i armaturu, moe se pristupiti glavnom
ispitivanju.
Vreme trajanja probe zavisi od prenika cevi, kao i od znaaja i duine cevovoda, a
iznosi minimalno od 6 do 24 asa.
im se pomou crpke postigne potreban probni pritisak, zatvori se zatvara kod crpke.
U toku ispitivanja nije dozvoljeno dopunjavanje cevi vodom. Nadzor vri osmatranje svih
spojeva, osiguranja krivina, pomeranje delova cevi, kao i pojavu kapi vode.
Ako se otkriju neispravnosti, proba se mora prekinuti, cevovod isprazniti i greke
otkloniti. Glavna proba se zatim ponavlja na isti nain.
g. Zajedniko ispitivanje
Po zavretku radova na cevovodu, mora se isti ispitati kao celina, zajedno sa onim
spojnim mestima koja pri ispitivanju po deonicama nisu mogla biti ispitana.
Cevovod se stavlja pod radni pritisak u trajanju od 2 sata. Spojna mesta deonica
moraju ostati nepokrivena do zajednike probe.
Ispitivanje na pritisak moe se primiti ako se konstatuje da pritisak nije opao za vie
od 0,1 bara.
O ispitivanju na pritisak treba voditi zapisnik koji potpisuje investitor (ili nadzorni
organ) i izvoa radova.
DEZINFEKCIJA NOVIH ILI REMONTOVANIH CEVOVODA
Dezinfekcija unutranjih povrina novih ili remontovanih cevovoda je znatno tea
nego dezinfekcija zagaene vode, jer hlor mora da prodre kroz organske materije, kojima je
pokrivena unutranja povrina zidova cevi. Za dobijanje dobrih rezultata potrebno je
prethodno oistiti i dobro isprati cevovod.

152 359

1. Pranje cevovoda
Za pranje je dozvoljeno upotrebljavati samo ispravnu pijau vodu. Efikasno ispiranje
je omogueno samo u sluajevima ako je obezbeena minimalna brzina vode od 1,2-2 m/sec.
Kako e se vriti ispiranje zavisi od broja ispusta. Kod cevovoda, koji imaju pad, ispiranje
izvriti odozgo nanie. Nesme se priiniti teta sa isputenom vodom tokom ispiranja.
Ukoliko o ovome nije dato reenje u projektu, nadzorni organ je obavezan da da reenje
neposredno na terenu.
Ispiranje treba nastaviti sve dotle dok se ne dobije sasvim ista voda. Potrebna
koliina vode za pranje: minimalne norme treba raunati :
- za 150 mm-dvostruka do petostruka zapremina deonice
- za 100 mm-dvostruka do trostruka zapremina deonice.
Ukoliko se isputanje vode vri na otvorene povrine, mora se voditi rauna da se time
ne prouzrokuju nikakve tete.
2. Dezinfekcija
Dezinfekciono sredstvo e propisati sanitarna sluba Vodovoda, a u saglasnosti sa
nadleznom sanitarnom inspekcijom grada. Kontrolu ispiranja i dezinfekciju vriti iskljuivo
pod rukovodstvom odgovornog i ovlaenog predstavnika sanitarne slube. Delovi mree
koji se dezinfikuju moraju biti potpuno izolovani od ostalih delova.
Doze hlora za dezinfekciju treba da se kreu u granicama od 10-200 mg/l.
Smatra se da je dovoljno 30-50 mg/l. U konkretnom sluaju dozu propisuje ovlaeni
predstavnik sanitarne slube, koji je u celini odgovoran za dezinfekciju i eventualne
posledice. Nia koncentracija (10mg) preporuuje se kada hlor ostaje u kontaktu 12 - 24 sata.
Normalno vreme delovanja hlora traje 3 - 12 sati. Vee doze hlora upotrebljavaju se kada je
poznato da cevovod sadri organske materije koje je nemogue ukloniti ispiranjem ili kada je
neophodno da se vreme dezinfekcije skrati.
Minimalno vreme trajanja dezinfekcije trebalo bi da iznosi 30 60 minuta.
Dodavanje hlora moe se izvriti kroz poetni hidrant ili posebno ostavljeni
prikljuak. Isputanje vode vri se na nizvodni hidrant sve dok se jasno ne oseti hlor.
Delovi mree, koji se ne dezinfikuju moraju biti sigurno iskljueni od dela mree, koji
se dezinfikuje.
Odgovorni rukovodilac sanitarne slube trebalo bi da obezbedi zatitu radnika, koji
rade na dezinfekciji, obzirom da je hlor opasan po zdravlje ako se paljivo ne rukuje njime.
Odgovorni rukovodilac takoe bi trebalo da obezbedi (putem javnog obavetenja ili
sl.) da ne doe do toga da neko koristi vodu, koja je sluila za dezinfekciju.
Kada je isteklo vreme dezinfekcije cevovod bi trebalo isprati istom pijaom vodom
sve dok se ista ne pojavi na izlasku iz mree (sa tolerantnom koncentracijom hlora).
O izvrenom hlorisanju mora se voditi zapisnik koji overava lice, pod ijom
kontrolom je izvrena dezinfekcija.
3. Obracun i plaanje
Obraun i plaanje vre se po m' kompletno nabavljenog, montiranog i ispitanog
cevovoda (prema svemu prethodno opisanom), zajedno sa svim davanjima i dabinama.
D.
OPTI TEHNIKI USLOVI ZA PVC KANALIZACIONE CEVI
Nabavljene i montirane PVC cevi moraju biti izradjene od polivinilhlorida, bez
omekivaa i punila (tvrdog PVC-a) kvaliteta prema JUS G. C6 502. Postojanost je prema
JUS.G.C6.503, a dimenzije prema JUS.G.C6.501 i DIN 19531.
Spajanje cevi

153 359

Cevi i fazonski komadi spajaju se pomou mufa sa gumenim prstenom, u potpunosti

prema uputstvima proizvodjaa cevi. Pre spajanja cevi neophodno je oistiti unutranju povrinu
mufa i prsten kao i kraj cevi koji se utie. Kraj cevi, pre spajanja, poterbno je namazati kalijevim
sapunom, obinim sapunom ili drugim slinim materijama, koje preporuuje proizvodja cevi.
Uvlaenje cevi u naglavak vri se do oznake za dubinu utiskivanja, odnosno ostavlja se 510
mm slobodnog prostora (za prihvatanje eventualnih dilatacija). Skraivanje cevi vri se
testerama sa finim zupcima pod pravim uglom. Zakoenje odseenog kraja cevi izvodi se pod
uglom od cca 15 pomou turpije ili drugim pogodnim alatom.
Sve ugraene cevi moraju imati odgovarajue ateste. Pre ugradnje cevi je obavezno
vizuelno pregledati i sve oteene cevi odstraniti.
Posebnu panju potrebno je obratiti pri radu sa PVC cevima na temperaturu ambijenta,
jer na niskim temeperaturama (ispod 0C) cevi postaju jako krte, a na visokim temperaturama
(preko 20C) cevi omekavaju.
Svi fazonski komadi su od tvrdog PVC-a, od istog matreijala od koga su i cevi.
Uz cevi je obavezno nabaviti i posebne komade za ugraivanje PVC cevi u zidove
ahtova i druge zidove.
Montaa cevovoda
Izvoa je duan da nabavi i pored rova poloi samo projektom navedene cevi, to
kontrolie nadzorni organ.
Cevi se montiraju runo uz pomo odgovarajueg orua. Izuzetno, polaganje veih
profila moe se vriti pomou sprave za montau.
Rad na montai moe poeti tek po zavretku svih pripremnih radova, odnosno:
1.
Rov je iskopan prema projektu i doteran po pravcu i niveleti.
2.
Visinske take su obeleene koiima na koti nivelete.
3.
Cevni i spojni materijal (sa svim pripadajuim delovima) pripremljen je i
rasporeen du rova.
4.
Pre sputanja u rov potrebno je pregledati cevi i sve oteene krajeve otsei i
popraviti alatom za seenje i runo struganje krajeva cevi.
5.
Cevi se moraju polagati tako da celom svojom duinom naleu na dno rova,
odnosno na povrinu betonskog jastuka.
6.
Monter kontrolie ispravnost nivelete pooenog i montiranog cevovoda
pomou krstova i vodi rauna o pravilnom podbijanju cevi (proveravanje se obavlja
optereenjem cevi). Kompletnu montau svih cevi i delova potrebno je izvriti u potpunosti
prema situacionim planovima, uzdunim profilima i ostalim detaljnim crteima. Sve cevi
moraju biti tako poloene da njihove osovine u potpunosti ispunjavaju predviene poloaje u
horizontalnom i vertikalnom pravcu (u granicama dozvoljenih odstupanja)
Svaka oznaena kota u uzdunim profilima mora biti ispotovana, kako bi se ostvario
hidrauliki ispravan tok vode i kako ne bi dolo "sudaranja" sa drugim podzemnim
instalacijama.
Pre kontrole na probni pritisak, cevi je potrebno prekriti slojem odabranog materijala
debljine 30cm iznad temena cevi, a zatim slojem sitnijeg materijala (oko 15 cm). Potrebno
je da svi spojevi ostanu slobodni, kako bi se izvrila njihova kontrola pri probnom
pritisku. Pokrivanje cevi vri se radi spreavanja njihovog pomeranja pri ispitivanju (naroito
lakih cevi manjeg prenika).
Nakon zavretka ispitivanja na probni pritisak i prijema cevovoda, pristupa se
zatrpavanju spojeva (prvo peskom, a zatim sitnijim materijalom). Kako bi se izbeglo
oteenja otkrivenih mesta, zatrpavanje treba izvriti odmah po zavretku ispitivanja na
probni pritisak.

154 359

HIDRAULIKO ISPITIVANJE KANALIZACIONE MREE

Kod montae kanalizacije potrebno je vriti ispitivanje izgraene mree, kao to se to
radi i kod vodovoda, a u cilju saznanja o kvalitetu izvedenih radova.
Nesme se dozvoliti prekomerna infiltracija vode u mreu (ulaz spoljne vode) niti
eksfiltracija (gubitak otpadne vode iz mree u teren).
I jedna i druga pojava mogu doneti tetu stabilnosti objekta, a proviranje prljave vode
u teren moe imati nepovoljne posledice sa sanitarnog stanovita.
Da bi se obezbedila potrebna vododrivost kanalizacione mree potrebno je da cevi
(kanali) budu vododrive, a spojeve treba tako uraditi da dihtuju pod odreenim uslovoma. U
dobro izvedenoj mrei ne bi trebalo da bude ni filtracije ni eksfiltracije.
Kvalitet izvedenih spojnica i uopte mree proverava se na sledei nain :
U terenu sa podzemnom vodom - na prodiranje vode u cevovod
- pri prirodnom nivou podzemne vode - ako je nivo podzemne vode na 2 - 4 m' nad
temenom cevi kolina vode koja uvire u cevi ne treba da bude vea od vrednosti navedenih u
tabeli br.1. Pri nivou podzemne vode koji je vii od 4 m' iznad temena cevi doputena
koliina provirne vode uveava se za 10% za svaki sledei metar poveanog uspora (preko 4
m').
U suvom terenu - na proceivanje vode iz cevovoda u teren. Za izvrenje ovog
ispitivanja deo kanalizaciong cevovoda izmeu ahtova napuni se vodom do visine 4 m' nad
temenom cevi.
Kod uzvodnog ahta gubitak ne treba da prekorai vrednost datu u tabeli br.1.
- u terenu sa niom podzemnom vodom, gde je nivo podzemne vode nii od 2 m'
iznad temena cevi ispitije se na gubitak vode iz cevi. Ispitivanje isto kao u stavu iznad.
Proveravanje kanalizacione mree na vododr ivost vri se pre zatrpavanja cevi u
rovu. U terenu sa visokom podzemnom vodom ovo se izvodi putem merenja koliine vode
koja prodire u mreu na prelivu, koji se postavlja u kanalu kod nizvodnog ahta. Kod suvog
terena merenje se vri na dva naina.
Po prvom nainu istovremeno se vri ispitivanje na dve susedne deonice za tri
reviziona silaza. Na krajnim silazima blindira se mrea, a kroz srednji silaz kanali se pune
vodom do odreene kote. Zatim se vri osmatranje spojnica na vododrljivost i odravanje
konstantnog nivoa vode u ahtu u toku 30 minuta. Doputena koliina uliva ili gubitka vode
kroz spojeve i zidove kanalizacionog cevovoda date su u tabeli :
T A B E L A br.1
------------------------------------------------------------------------------------------------------doputena koliina uliva ili gubitka u m/24 sata/km
VRSTA CEVI
duine cevovoda odreenog prenika u mm
------------------------------------------------------------------------------------------------------do
150 200 250 300 350 400 450 500 550 600
------------------------------------------------------------------------------------------------------betonske,armirano betonske i azbestne cevi
7 20 24 28 30 32 34 36 38 40
------------------------------------------------------------------------------------------------------keramike cevi
7 12 15 18 20 21 22 23 23 23

155 359

------------------------------------------------------------------------------------------------------U vezi sa korienjem ovih podataka treba imati u vidu sledee :

1. Za betonske i armirano betonske cevi prenika veeg od 600 mm dozvoljene
koliine mogu se dobiti na taj nain to se na svaki naredni decimetar poveanja prenika
poveava koliina za 10 % (na primer za 700 mm 23 + 2,3 = 25 m/24h/km).
2. Za zidane kolektore od cigle i sl. dozvoljena koliina nesme prelaziti 10 m/24h/km
duine, bez obzira na veliinu profila.
3. Za kolektore od montanih armirano betonskih elemenata za dozvoljeni priliv ili
gubitak vode uzimaju se isti podaci kao za armirano betonske cevi, koje imaju istu povrinu
poprenog preseka.
4. Doputene koliine prilivne ili izgubljene vode kroz zidove i dno ahtova na 1m'
njihove dubine uzme se da je isti kao kod gubitka ili priliva vode na 1 m' duine cevi istog
prenika, kao to je aht.
5. Kod ispitivanja cevovoda veeg prenika od 1000 mm i kolektora veeg preseka od
1,0 m, koji prolaze kroz neizgraenu teritoriju (gde je oteano dovoenje vode) moe se
ispitati samo na jednoj deonici.
6. Ispitivanje mree na vododrljivost treba vrtiti tek 24 sata posle punjenja mree.
Eksfiltracija se odreuje po koliini vode koja se doliva u toku od 30 minuta i izrvi se
preraunavanje na 24 sata na km.
Po drugom metodu ispitivanje se vri na jednoj deonici i to pre izgradnje ahtova.
Krajevi kanala zatvaraju se odreenom vrstom zatvaraa sa brzim spojem (blindaa). Na
ovim blindaama postoje otvori na koje se vezuju dva creva, jedno za punjenje kanala
vodom, a drugo za isputanje vazduha. Crevo preko koga se vri punjenje vodom povee se
sa pokretnim rezervoarom zapremine do 55,0 l. Rezervoar se postavi na visinu 4 m' iznad
temena cevi. Kanal se puni vodom i u buretu se uspostavi potreban nivo vode. Dolivanjem
potrebne koliine vode u rezervoaru se odrava konstantan nivo. Koliina vode koja se doliva
mora se meriti a zatim se to pretvori u m/24h/km to predstavlja gubitak vode na ovoj
deonici.
U zavisnosti od konkretnih prilika, shodno ovim zahtevima nadzorni organ e odrediti
koji e se postupak primeniti za ispitivanje predmetne kanalizacije.
Obraun i plaanje
Obraun i plaanje vre se po m' kompletno nabavljenog, montiranog i ispitanog
cevovoda (prema svemu prethodno opisanom), zajedno sa svim davanjima i dabinama.
13. UNUTRANJE INSTALACIJA VODOVODA I KANALIZACIJE
I OPTI USLOVI
1.
Ovi opti i tehniki uslovi sastavni su deo projekta unutranjih instalacija vodovoda i
kanalizacije, i kao takvi su u potpunosti obavezni za izvoaa, kako pri izradi ponude, tako i
pri izvoenju radova, ukljuujui i konani obraun radova.
2. Sav materijal za izvoenje instalacija, kao i ugraena oprema, moraju odgovarati
propisima JUS-a. Vanstandardna oprema mora biti iz katalogiziranog asortimana
proizvoaa.
3.
Vanserijski delovi instalacija, koji se izrauju radioniki prema detalju iz projekta,
moraju imati atest proizvoaa o kvalitetu predmetnog proizvoda.

156 359

4.
Celokupna instalacija i montaa opreme mora se izvesti prema planovima iz projekta,
opisima iz predmera i ovim uslovima. Ukoliko se u toku izvoenja ukae neophodnost
manjih odstupanja od projektne dokumentacije, kao i u pogledu izbora materijala i opreme,
mora se pribaviti pismena saglasnost nadzornog organa. Za sva odstupanja, koja bitno
menjaju data tehnika reenja, mora se pribaviti pismena saglasnost projektanta, kao i slube
nadlene za odobrenje projekta.
U sluaju nepredvienih naknadnih radova, izvoa je duan da pre poetka njihovog
izvoenja uradi analize cena i preda nadzornom organu investitora na uvid. Tek po odobrenju
od strane Investitora, izvoa moe pristupiti izvoenju naknadnih radova.
U protivnom, izvreni naknadni radovi tretirae se kao ugovoreni rad i plaati po cenama
odreenim predraunom za odgovarajue pozicije, ili kako nadzorni organ odredi.
Obraun e se vriti prema stvarno izraenim koliinama, izmerenim na licu mesta, bez
obzira na koliine u predmeru.
Sve vodovodne i kanalizacione cevi mere se po m' po osovini.
Svi fazonski delovi kod kanalizacije (lukovi, rave, reduciri, etai, revizije itd.) kao i
fitinzi kod vodovoda (kolena, lukovi , reduciri T-komadi itd.) ne obraunavaju se, niti plaaju
posebno, ve se mere kao prave cevi. Kod reducir delova obraunava se vei prenik.
5.
Izvoa je duan da korisniku preda garantne listove za opremu, pismeno upustvo o
upotrebi i odravanju opreme, popis i lokaciju revizionih otvora, popis sa lokacijom i
funkcijom ventila i zatvaraa, tokie za manipulaciju propusnim ventilima, kao i potrebne
eme i uputstva za manipulisanje eventualnim postrojenjima za povienje pritiska na
vodovodnoj mrei, ili pumpama za otpadnu vodu.
6.
Kada su projektovani, u sklopu unutranje instalacije, centralni separatori masti i ulja
ili benzina, izvoa e predati korisniku odgovarajua uputstva o odravanju, nainu i
intervalima ienja. Ovo se odnosi i na kune ureaje za preiavanje otpadnih voda.
7.
Izvoa daje dvogodinju garanciju za sve izvedene radove. U tom roku je duan da,
o svom troku, otkloni sve opravdano reklamirane nedostatke. Za opremu vae garantni
rokovi proizvoaa. Garantni rok tee od dana dobijanja upotrebne dozvole za objekat.
8. Izvoa e u cenu po jedinici mere obavezno ukalkulisati:
nabavku materijala
spoljni transport i uskladitenje na gradilitu do montae
unutranji prenos opreme i materijala do mesta montae
montau
sva obeleavanja i odmeravanja
zatitne ograde i signalizaciju
lake skele za montau viseih delova mree
zatitu izvedenih delova instalacije od pomeranja do konane izrade podova,
zidnih obloga ili zatrpavanja
zatitu izvedene instalacije od zaguenja graevinskim utom ili drugim
nenamenskim sadrajima
ispitivanje izvedene instalacije na vodonepropustljivost, probni pritisak i
zadati nagib
potrebno telovanje i uhodavanje instalirane opreme i ureaja i kontrolu
njihovog funkcionisanja
sav sitan spojni i zaptivni materijal, obujmice, uzengije i podloke
zavrno ienje prostorija, opreme, revizionih silaza, podnih reetki,
odstranjivanje uta i ambalae sa gradilita

157 359

sav rad, alat i materijal potreban za probijanje otvora u zidovima, temeljima,

meuspratnim konstrukcijama ili gotovim podovima, kao i za izradu ljebova
u zidovima za montau cevi
obradu otvora u temeljnim zidovima i meuspratnim konstrukcijama u cilju
obezbeivanja cevi od pucanja pri sleganju zgrade, odnosno obezbeenja
dilatiranja vertikala
zatitu cevi i fazonskih elemenata od korozivnog dejstva sredine u koju su
poloeni
termoizolaciju cevi i fazonskih elemenata u cilju spreavanja gubitaka toplote
ili stvaranja kondenza

9.
Obaveza je investitora da u predvienom zakonskom roku obezbedi dozvolu i sva
potrebna reenja za izvoenje objekata od nadlenih organa.
Obaveza izvoaa je da pre poetka radova u pisanoj formi izvesti nadlene organe o
poetku izvoenja radova, kao i da blagovremeno pozove nadlene organe da izvre pregled i
prijem instalacija.
II TEHNIKI USLOVI - KANALIZACIJA
1.
Liveno-gvozdene kanalizacione cevi i fazonski komadi moraju biti fabrikim
postupkom zatieni od korozije.
2.
Sav cevni materijal i fazonski komadi moraju biti bez vidnih oteenja osnovnog i
zatitnog materijala. Zamena delova mree zbog skrivenih greaka u materijalu, sa svim
prateim radovima, pada na teret izvoaa u toku garantnog roka.
3.
Spajanje keramikih cevi i fazonskih komada vriti nabijenom kudeljom i
rastopljenim bitumenom (kitasfaltom) ili gumenim zaptivnim prstenovima.
4.
Spajanje liveno-gvozdenih kanalizacionih cevi sa naglavkom i fazonskih elemenata
vriti nabijenom kudeljom i rastopljenim olovom, koje e se posle hlaenja specijalnim
alatom sabiti u naglavak ili pomou gumenih zaptivnih prstenova.
5.
Spajanje PVC kanalizacionih cevi i fazonskih komada vriti pomou gumenih
zaptivnih prstenova.
6.
Ne dozvoljava se probijanje otvora na normalnim fazonskim komadima u cilju
dobijanja revizionih otvora.
7.
Sve revizije u objektu se moraju obezbediti propisno dihtovanim poklopcima.
8.
Prolasci horizontalnih delova mree kroz nosee zidove ili dilatacije moraju se
osigurati zatitnom cevi, iji je prenik za 10 cm vei od spoljnjeg prenika tiene cevi.
Slobodni meuprostor se ispunjava bitumeniziranim kudeljnim uetom (srednji deo) i
asfaltnim kitom i cementnim malterom (ulazni i izlazni deo). Kada je povrina prodora vidna,
zavrna obrada je rabiciranje i malterisanje.
9.
Sve cevi se moraju polagati po pravcu i niveleti datoj projektom. Kote nivelete iz
projekta odnose se na dno cevi.
10.
Svi visei delovi mree moraju biti kod svakog naglavka prihvaeni obujmicom, a
najvee rastojanje izmeu njih nesme biti vee od 2.0 m. Delove mree voene po zidovima
privrstiti kukama ankerovanim u zid, najvie na svaka 2 m. Ovo vai i za vertikale.
11.
Prolaske vertikala kroz meuspratnu konstrukciju izvesti bez zatitne cevi. Slobodni
meuprostor oko cevi ispuniti bitumeniziranim kudeljnim uetom, a izlazne povrine
kitasfaltom. To zatim rabicirati i malterisati na plafonskom delu, a sa druge strane finalizirati
podom.

158 359

12.
Podne reetke (slivnici) moraju biti montirane na koti, koja obezbeuje nagib finalne
povrine poda od zidova ka povrini reetke. Ovo vai i za slivnike u betoniranim dvoritima,
stazama i svetlarnicima.
13.
Olunjaci moraju biti svojom povrinom poklopca postavljeni u niveleti gotovog
plonika oko zgrade.
14.
Izvoenje krovnih slivnika na ravnim krovovima mora se sinhronizovati sa
izolaterskim radovima na krovu. Kada je finalna povrina krova u obliku ljunanog zastora,
prijemni vertikalni deo reetke zatititi dvostrukom rabic mreom.
15.
Prolaz ventilacionih glava kroz krovni pokriva obezbediti od prokinjavanja u skladu
sa tipom krova i vrstom pokrivaa. Provetravanje kanalizacione mree vri se preko
ventilacionih cevi DN 100 mm i 70 mm koje se zavravaju ventilacionim glavama DN 150 mm
i DN 120 mm iznad krovova
16.
Po polaganju kanalizacione mree neophodno je izvriti potrebno ispitivanje instalacije,
a tek zatim pristupiti zatrpavanju i rabiciranju.
III TEHNIKI USLOVI - VODOVOD
1.
Mreu izvesti prema osnovama i emi vode iz projekta. Za odstupanje od
projektovane trase, koja poveavaju ukupnu duinu ugraenih cevi za preko 5% potrebna je
saglasnost nadzornog organa i projektanta. U protivnom se viak koliine nee priznati.
2.
Svi prolasci cevi kroz konstruktivne zidove i tavanice izvode se kroz (prethodno ili
naknadno) ubetoniranu zatitnu cev, ciji je prenik za 5 cm vei od spoljnjeg prenika tiene
cevi. Meuprostor se ispunjava katranisanim kudeljnim uetom sa dobro zbijenim
namotajima.
a. kod prolaska cevi kroz konstruktivne zidove, duina zatitne cevi je jednaka
debljini nemalterisanog zida. Ukoliko se zidovi malteriu, spoljna povrina
cevi u ravni maltera oblae se trajno plastinim kitom.
b. kod prolaska cevi kroz tavanice, zatitna cev je dua od ukupne visine
tavanice, tako da na donjoj strani tri 2 cm, a na gornjoj strani 5 cm. Tada se
zavrno zaptivanje meuprostora vri trajno plastinim kitom.
3.
Cevi koje su obeene o tavanicu ili se vode slobodno uz zidove, moraju biti
privrene obujmicama ankerovanim u zid ili tavanicu na svakih 2 m. Izmeu obujmica i
cevi obavezno se postavlja podmeta od gume celim obimom cevi, debljine 3 mm
minimalno.
4.
Spajanje pocinkovanih cevi vriti iskljuivo pomou pocinkovanih spojnica i
fazonskih komada od temper liva. Ne dozvoljava se upotrema "crnog" fitinga, niti
zavarivanje i krivljenje cevi u hladnom ili toplom stanju.
5.
Nastavci usponskih vodova nesmeju biti unutar prodora kroz tavanicu. Kod svih
spojeva duina navoja mora tano odgovarati duini navoja spojnice. Na montiranoj
vodovodnoj cevi nesme da bude vidljivog navoja.
6.
Ne dozvoljava se upotreba cevi i fitinga sa oteenom pocinkovanom povrinom ili sa
suenjem istog profila od mehanikih udara ili zbog greaka u postupku galvanizacuje.
7.
Kod polaganja cevi u ljebove zida, koji e se kasnije zatvarati, potrebno je, zbog
zatite od kondenzacije, cevi uviti trakama filca, koji se posle obmota pocinkovanom icom.
Zatitu pocinkovanih cevi u rovovima izvriti obmotavanjem jutom namoenom u bitumen ili
dvostrukim premazom bitulita ili dekorodal trakom.
8.
Ne dozvoljava se upotreba polipropilenskih cevi i fitinga sa vidnim oteenjima ili sa
suenjem istog profila, kao posledice seenja cevi ili dr..
9.
Spajanje polipropilenskih cevi vriti iskljuivo pomou odgovarajuih spojnica i
fazonskih komada. Spajanje polipropilenskih cevi i fitinga izvriti alatom specijalizovanim za

159 359

to, na nain predvien od strane proizvoaa cevi. Za spajanje dva elementa sa navojem
koristiti teflonsku traku, a ne kudelju.
10.
Ne dozvoljava se krivljenje cevi u hladnom ili toplom stanju.
11.
Spojevi usponskih vodova polipropilenskih cevi nesmeju biti unutar prodora kroz
tavanicu.
12.
Izvode za toea mesta izvesti na propisanim visinama od kote gotovog poda, a na
mestu predvienom projektom, tako da izvod bude u ravni finalne povrine zida. Kod izvoda
za toplu i hladnu vodu, topla je obavezno levo, a hladna desno od osovine toeeg mesta.
13.
Kad su predvieni automatski ispirai, iste montirati tek nakon ispiranja mree.
14.
Batenske i podzemne hidrante izvesti tako da liveno kuite sa poklopcem bude u
ravni ureenog terena. Kuite i podnoni luk hidranta osigurati od sleganja betonskim
temeljiima.
Montaa cevovoda
Izvoa je duan da nabavi samo projektom navedene cevi, to kontrolie nadzorni
organ.
Obujmice moraju biti uraene prema preniku PP ili pocinkovanih cevi.
Obratiti panju da materijal za privrivanje ne oteuje spoljne povrine cevi.
Najpodesniji elementi za privrivanje su obujmice sa gumenim ulokom. Gumeni
uloak istovremeno predstavlja i zvuni izolator.
Mogu se izvesti dva tipa oslonaca - fiksni (vrsti) i klizni (vodei).
Fiksni (vrsti) oslonac
Pravilnim rasporedom fiksnih taaka izbegavaju se nekontrolisana pomeranja cevovoda i
obezbeuje sigurno voenje cevi.
Fiksni oslonce trebalo bi da budu tako dimenzionisani i izvedeni da prihvate i
kompenzuju sile izduenja i eventualna dodatna optereenja.
Kao nosae obujmica trebalo bi koristiti ipke sa navojem (ne preporuuju se slobodne
obujmice). Potrebno je voditi rauna o kratkim rastojanjima do zida, odnosno plafona u koje se
vri ankerisanje.
Obujmica i nosa moraju biti stabilni i dobro privreni.
Verikalni razvodi mogu biti vrsto montirani. Ukoliko je fiksni oslonac postavljen
neposredno ispred ili iza grananja, na vertikalama nisu potrebni kompenzacioni lukovi ili lire za
kompenzaciju izduenja.
Klizni (vodei) oslonac
Pri pozicioniranju kliznih oslonaca mora se voditi rauna da aksijalna pomeranja ne
budu spreena preblizu postavljenim elementima kao to su fazonski komadi, armature i sl.
Izduenja cevovoda
Pri postavljanju cevovoda u zidu i podu ulivanjem cevovoda u beton ili malter
spreavaju se temperaturna izduenja.
Pri postavljanju cevovoda u instalacionim kanalima potrebno je obratiti panju da cevni
ogranci imaju dovoljno prostora za praenje pomeranja vertikala koja nastaju usled njihovih
izduenja. Pozicioniranje vertikala u kanalu, dimenzije otvora za prolaz ogranaka i izvoenje
vorita za torzionu kompenzaciju obavezno je izvesti u skladu sa preporukama proizvoaa
cevi i prema uputstvima nadzornog organa.

160 359

Pri postavljanju cevi u slobodnom prostoru mora se voditi rauna o spoljnem izgledu i
stabilnosti cevovoda. Kompenzacija izduenja postie se promenom pravca cevovoda ili
pomou elastinog luka (lire).
Kako bi promenom pravca mogla da se obezbedi kompenzacija izduenja, Izvoa je
duan da se tokom montae pridrava predvienih rastojanja fiksnih oslonaca od kolena
projektovanih na mrei.
Elastini lukovi (lire) postavljaju se kada kompenzacija izduenja ne moe da se
postigne promenom pravca.
I
zvoa je obavezan da lire i oslonce izvede prema uputstvima nadzornog organa i
preporukama proizvoaa cevi.
ISPITIVANJE NA PRITISAK VODOVODNE MREE
Svi cevovodi pod pritiskom moraju se posle polaganja i montae , a pre zatvaranja i
putanja u eksploataciju, podvrgnuti ispitivanju na unutranji hidrauliki pritisak vode koji je 1.5
puta vei od radnog.
Kod ispitivanja na probni pritisak razlikuju se sledee faze:
a. punjenje cevovoda
b. predhodno ispitivanje
v. glavno ispitivanje
g. zajedniko ispitivanje
Za merenje ispitnog pritiska moraju se koristiti provereni manometri, ija skala
omoguuje oitavanje promene pritiska od 0.1bar. Manometar po mogustvu postaviti na
najniu taku cevovoda.
Cevovod se ne moe uvek ispitati odjednom na celoj duini, pa se deli na krae deonice.
Duina probne deonice zavisi od objekta, prenika cevi i drugih uslova, ali ne treba da je dua
od 500 m. Ako je deonica sa veim visinskim razlikama, duina deonice se odreuje tako, da se
na najvioj taki deonice postigne bar radni pritisak.
a. Punjenje cevovoda
izvriti montiranje cevovoda i njegovo ankerovanje,
punjenje cevovoda treba vriti to istijom vodom,
punjenje se vri pri otvorenim ventilima za isputanje vazduha, hidrantima i zatvaraima,
kako bi izaao sav nagomilani vazduh iz cevi,
sve otvorene ventile i hidrante postepeno zatvarati, kad iz njih potee voda,
za postepeno punjenje cevovoda preporuuje se koliina vode u zavisnosti od prenika
cevi.
b. Prethodno ispitivaje
Pre poetka hidraulikog ispitivanja, treba svaku cev fiksirati, s tim da svi spojevi ostanu
vidljivi. Cevovod se mora pre punjenja vodom ucvrstiti na krajevima,ograncima i u krivinama
po uputstvu proizvodjaca, da bi se spreilo pomeranje cevi, armature i fazonskih komada.
Pumpa za probno ispitivanje po pravilu se postavlja na najniem kraju cevovoda i vezuje
se sa cevovodom elinim cevima 20 mm. Na elinoj vezi postavlja se ventil, povratna
klapna i 2 badarena manometra.
Posle punjenja cevovoda, opet se isputa vazduh, ukoliko se jo negde zadrao, zatim se
cevovod stavlja pod radni pritisak u trajanju minimum 6 asova (preporuka 12 asova). U tom
vremenu, ako se pokae ma kakva neispravnost montiranih spojeva, fazonskih komada ili
armature, treba postojei pritisak poveati na visinu probnog pritiska. Na taj nain lake se
uoavaju greke.

161 359

Eventualne greke i kvarove treba ukloniti a zatim predprobu ponoviti.

v. Glavno ispitivanje
Ako pri prethodnom ispitivanju ne nastupi pomeranje pojedinih elemenata, proputanje
vode kroz zidove cevi, spojnice i armaturu, moe se pristupiti glavnom ispitivanju.
Vreme trajanja probe zavisi od prenika cevi, kao i od znaaja i duine cevovoda, a
iznosi minimalno od 6 do 24 asa.
im se pomou crpke postigne potreban probni pritisak, zatvori se zatvara kod crpke. U
toku ispitivanja nije dozvoljeno dopunjavanje cevi vodom. Nadzor vri osmatranje svih spojeva,
osiguranja krivina, pomeranje delova cevi, kao i pojavu kapi vode.
Ako se otkriju neispravnosti, proba se mora prekinuti, cevovod isprazniti i greke
otkloniti. Glavna proba se zatim ponavlja na isti nain.

g. Zajedniko ispitivanje
Po zavretku radova na cevovodu, mora se isti ispitati kao celina, zajedno sa onim
spojnim mestima koja pri ispitivanju po deonicama nisu mogla biti ispitana.
Cevovod se stavlja pod radni pritisak u trajanju od 2 sata. Spojna mesta deonica moraju
ostati nepokrivena do zajednike probe.
Ispitivanje na pritisak moe se primiti ako se konstatuje da pritisak nije opao za vie od 0,1 bara.
O ispitivanju na pritisak treba voditi zapisnik koji potpisuje investitor (ili nadzorni
organ) i izvoa radova.
DEZINFEKCIJA NOVIH ILI REMONTOVANIH CEVOVODA
Dezinfekcija unutranjih povrina novih ili remontovanih cevovoda je znatno tea nego
dezinfekcija zagaene vode, jer hlor mora da prodre kroz organske materije, kojima je pokrivena
unutranja povrina zidova cevi. Za dobijanje dobrih rezultata potrebno je prethodno oistiti i
dobro isprati cevovod.
1. Pranje cevovoda
Za pranje je dozvoljeno upotrebljavati samo ispravnu pijau vodu. Efikasno ispiranje je
omogueno samo u sluajevima ako je obezbeena minimalna brzina vode od 1,2-2 m/sec.
Kako e se vriti ispiranje zavisi od broja ispusta. Kod cevovoda, koji imaju pad, ispiranje
izvriti odozgo nanie. Nesme se priiniti teta sa isputenom vodom tokom ispiranja. Ukoliko o
ovome nije dato reenje u projektu, nadzorni organ je obavezan da da reenje neposredno na
terenu.
Ispiranje treba nastaviti sve dotle dok se ne dobije sasvim ista voda.
Ukoliko se isputanje vode vri na otvorene povrine, mora se voditi rauna da se time
ne prouzrokuju nikakve tete.
2. Dezinfekcija
Dezinfekciono sredstvo e propisati sanitarna sluba Vodovoda, a u saglasnosti sa
nadleznom sanitarnom inspekcijom grada. Kontrolu ispiranja i dezinfekciju vriti iskljuivo pod
rukovodstvom odgovornog i ovlaenog predstavnika sanitarne slube. Delovi mree koji se
dezinfikuju moraju biti potpuno izolovani od ostalih delova.
Doze hlora za dezinfekciju treba da se kreu u granicama od 10-200 mg/l.
Smatra se da je dovoljno 30-50 mg/l. U konkretnom sluaju dozu propisuje ovlaeni
predstavnik sanitarne slube, koji je u celini odgovoran za dezinfekciju i eventualne posledice.
Nia koncentracija (10mg) preporuuje se kada hlor ostaje u kontaktu 12 - 24 sata. Normalno

162 359

vreme delovanja hlora traje 3 - 12 sati. Vee doze hlora upotrebljavaju se kada je poznato da
cevovod sadri organske materije koje je nemogue ukloniti ispiranjem ili kada je neophodno da
se vreme dezinfekcije skrati.
Minimalno vreme trajanja dezinfekcije trebalo bi da iznosi 30 60 minuta.
Dodavanje hlora moe se izvriti kroz poetni hidrant ili posebno ostavljeni prikljuak.
Isputanje vode vri se na nizvodni hidrant sve dok se jasno ne oseti hlor.
Delovi mree, koji se ne dezinfikuju moraju biti sigurno iskljueni od dela mree, koji se
dezinfikuje.
Odgovorni rukovodilac sanitarne slube trebalo bi da obezbedi zatitu radnika, koji rade
na dezinfekciji, obzirom da je hlor opasan po zdravlje ako se paljivo ne rukuje njime.
Odgovorni rukovodilac takoe bi trebalo da obezbedi (putem javnog obavetenja ili sl.)
da ne doe do toga da neko koristi vodu, koja je sluila za dezinfekciju.
Kada je isteklo vreme dezinfekcije cevovod bi trebalo isprati istom pijaom vodom sve
dok se ista ne pojavi na izlasku iz mree (sa tolerantnom koncentracijom hlora).
O izvrenom hlorisanju mora se voditi zapisnik koji overava lice, pod ijom kontrolom
je izvrena dezinfekcija.
3. Obraun i plaanje
Obraun i plaanje vre se po m' kompletno nabavljenog, montiranog i ispitanog
cevovoda (prema svemu prethodno opisanom), zajedno sa svim davanjima i dabinama.
14. UNUTRANJE TERMOTEHNIKE INSTALACIJE
OPTI I POGODBENI USLOVI
1. Na osnovu odobrenog projekta od strane nadlene komisije za reviziju projekta
investitor moe pristupiti raspisivanju licitacije ili prikupljanju ponuda u cilju zakljuivanja
ugovora za izradu nove instalacije
2. Kao baza za podnoenje ponuda, odnosno za sklapanje ugovora slui ovaj projekat.
Svi ponuai moraju dobiti projekat na uvid kao i otkucani tekst predrauna bez cena u koji e
ponuai unositi cene. Svi primerci predrauna koji se daju ponuaima moraju biti identini
kako bi svi ponuai iste radove ponudili i u istim koliinama i istog kvaliteta.
3. U ponudi mora biti obuvhaen sav potreban odgovarajui kvalitet, sav transport
materijala, kako spoljni tako i unutranji na samom gradilitu, svi putni i transportni trokovi za
radnu snagu, celokupni rad za izvodjenje instalacije ukljuujui i prethodne i zavrne radove,
odnosno ponuda treba da obuhvati sve trokove oko realizacije do putanja instalacije u rad i
prijem iste od strane komisije za tehniki pregled i prijem, odnosno do kolaudacije.
4. Pogoena suma je obavezna za izvoenje sem ako se ugovorom ne precizira da se u
sluaju izmena nastalih nareenjima vlasti cene mogu menjati. Ako se ovakva klauzula u
ugovoru ne predvidi cene vae kako su ponudjene.
5. Poveanje pogodbene sume moe nastupiti u sluaju da se pojavi potreba za vie
izvedenim radovima i to samo uz prethodno odobrenje nadzornog organa za radove koji ne
prelaze 20 % od ugovorene sume izvoa to moe uraditi samo uz saglasnost investitora
odnosno po sklapanju doopunskog ugovora.
6. Rok za izradu instalacije daje ponua u svojoj ponudi poto je to jedan od elemenata
koji utie na odabiranje najpovoljnijeg ponuaa a kasnije se taj rok precizira ugovorom.
Ugovorom se preciziraju i penali koje izvoa treba da plati investitoru u sluaju
prekoraenja ugovorenog roka.
7. Izvoa ovog projekta duan je, pre narudbine materijala i pre poetka radova, da
izae na graevinu i na licu mesta prekontrolie projekat i sravni ga sa stvarnim stanjem na

163 359

gradjevini. U sluaju nekih izmena na terenu ili objektu ili ako utvrdi da bi izvesne izmene u
projektu bolje odgovarale ili doprinele racionalnijem radu instalacije, odnosno smanjile
investicije, izvodja sa dovoljnim obrazloenjem trai da se projeakt upotpuni ili bolje prilagodi
postojeem stanju, odnosno moe sam projeakt izmeniti i od investitora pripremiti odobrene
izmene. U sluaju usvojenih izmena izvoa preuzima odgovornost za preradjeni projekat a u
sluaju da se predloene izmene ne usvoje izvoa je duan izvesti instalaciju po projektu.
8. Roka garancije za solidnost izvedene instalacije, kvalitet materijala i ispravan rad je
jedna godina dana, raunajui od dana tehnikog prijema instalacije. Svaki kvar koji se dogodi
na instalaciji u garantnom roku a prouzrokovan je isporukom loeg materijala ili nesolidnom
izradom, duan je izvoa da na prvi poziv investitora otkloni o svom troku bez ikakvih
nadoknada od strane investitora.
Ukoliko se izvoa ne odazove prvom pozivu investitora ovaj ima pravo da pozove
drugog izvoaa da kvar otkloni, da mu isplati a naplatu svih trokova izvri iz celokupne
imovine prvog izvodjaa.
9. Ugraditi se moe samo kvalitetan i ispravan materijal. Za ugraivanje neispravnog
materijala izvoa snosi punu odgovornost i snosie sam trokove oko demontae neispravnog
materijala i ponovne montae ispravnog.
10. Ukoliko izvoa izvede instalaciju u svemu po odobrenom projektu i sa materijalom
predvidjenim ovim projektom, snosi odgovornost za ispravno funkcionisanje instalacije, samo
u pogledu izvrenih radova i kvaliteta ugraenog materijala.
Samovoljno menjanje projekta od strane izvoaa, zabranjeno je.
Za manje izmene u odnosu na usvojeni projekat tj. takve izmene koje funkcionalno ne
menjaju ili ne zahtevaju znatnije poveanje investicija, dovoljna je samo saglasnost projektanta.
Ukoliko se ukae potreba za veim izmenama projekta, onda se preraeni projekat mora uputiti
na ponovno odobrenje revizione komisije.
11. Izvoa ove instalacije moe istu izvoditi samo sa radnicima koji imaju
odgovarajue kvalifikacije. Radnici zaposleni na ovom poslu moraju biti vini izvoenju
ovakvih instalacija.
12. Pri izvoenju radova na ovoj instalaciji izvoa mora voditi rauna da se ne otete
okolni objekti, da se to manje oteti sama zgrada, poto je ista ve zavrena, da se ne otete
druge instalacije koje su ve izvedene. Svaku uinjenu tetu, bilo namerno ili usled nedovoljne
strunosti ili usled nemarnosti i neobrazovanosti na poslu, izvoa je duan da nadoknadi
odnosno popravi.
13. Sve otpatke i smee koje bude izvoa sa svojim radnicima priinio, duan je da o
svom troku odnese sa gradilita na mesto gde mu se odredi.
14. Nain isplate pogodjenih radova utvrdjuje se ugovorom izmedju investitora i
izvoaa.
15. Mere bezbednosti zaposlenih radnika na ovom poslu duan je da preuzme izvoa u
svemu po postojeim propisima.
16. Izvoa mora na gradilitu voditi graevinski dnevnik. U ovome moraju biti
upisane sve promene i odstupanja od projekta. Ovaj dnevnik overava nadzorni organ
investitora.
17. Pored graevinskog dnevnika izvoa vodi svakodnevno i graevinsku knjigu a
nadzorni organ investitora svakodnevno pregleda i stavlja primedbe ukoliko ima odstupanja od
projekta.
Graevinska knjiga treba da bude unapred zapeaena i overena od strane investitora
a potpisuje je nadzorni organ i predstavnik izvoaa. Graevinska knjiga slui kao osnova za
sastavljanje situacija za isplatu ili kao dokumenat pri tehnikom pregledu i za obraun prilikom
kolaudacije.

164 359

18. Graevinsku knjigu moe voditi i izvoa ali je merodavna samo graevinska
knjiga koju vodi nadzorni organ investitora.
Graevinska knjiga se mora voditi aurno tj. paralelno sa napredovanjem radova a
nikako se ne sme desiti da se radovi obavljaju due vreme a da to ne bude registrovano u
graevinskoj knjizi.
Instalacija centralnog grejanja
1. Materijal koji bude upotrebljen za izradu ove instalacije mroa biti najnovije fabrike
proizvodnje, solidne konstrukcije i kvalitetne obrade, bez ikakvih greaka i da odgovara
propisima za fabrikaciju odgovarajueg materijala.
2. Sav liveni materijal, kao pumpe i armature, ne smeju imati fabrikih nedostataka niti
smeju biti porozni. Ovaj materijal mora biti ispitan od strane proizvoaa na odgovarajui
pritisak. Ukoliko se primete neka porozna mesta takav materijal se mora odbaciti kao
neupotrebljiv. Nije dozvoljeno da se materijal popravlja zapuavanjem ili ma kakvim drugim
sredstvima i postupcima.
3. Merni instrumenti moraju biti tano izbadareni, solidne izrade i da u potpunosti
odgovaraju svojoj nameni.
4. Armatura mora biti dobro i solidno obradjena, ispitana na odgovarajui pritisak i
funkcionalnost, odnosno mora postojati atest da takva armatura u potpunosti odgovara svojoj
nameni.
Ventili, zasuni i slavine moraju stoprocentno zatvoriti vodove u koje su ugraeni.
5. Cevna mrea izvee se od crnih elinih cevi. Spojevi se mogu izvesti pomou
fazonskog komada ili putem zavarivanja za eline cevi. Zavarena mesta moraju se dobro
obraditi, odnosno da se izvri pravilna priprema vara za eline cevi.
Zavarena mesta moraju biti dobro uraena sa dovoljnom debljinom vara ali tako da se
presek cevi ne smanji, ali ni da se povea za vie od 3 mm kod elinih cevi.
6. Spojevi cevi ne smeju se izvoditi u zidovima ve samo na lako pristupanim
mestima. Prolaci cevi kroz zidove imaju se izvesti tako da pri toplotnoj dilataciji cevi ne otete
malter ili moleraj postavljanjem limenih aura.
7. Kod spojeva vodova sa ventilima obavezno upotrebiti prirubnice prema SRPS-u,
izmeu kojih postaviti zaptivne prstenove od klingerita ili lojem namaene grafitirane
azbestne pletenice kvadaratnog preseka. Radi boljeg zaptivanja na sloju pletenice sei koso pod
uglom od 45o.
8. Horizontalne vodove voditi sa padom od 3-5 promila, radi breg i potpunijeg
odvodnjavanja mree.
9. Svi cevovodi i razvodna mrea kompletna sa svim grejnim telima, grejaima,
opremom i
celokupnom armaturom mora se ispitati na hladan vodeni pritisak.
Probni pritisak, "na hladno", mora biti za 2 bar vei od maksimalnog hidrostatikog
pritiska
uveanog za veliinu najveeg napora od cirkulacionih pumpi, tj. najveeg mogueg
radnog pritiska.
Pritisak iznosi:
Hi = Hst + Hp + 20 (mVS),
Hi = 11,5 + 11 + 20 = 42,5 (mVS), usvaja se Hi = 4,5 bara
- Pre ispitivanja na hladan vodeni pritisak mora se strogo voditi rauna da iz instalacije
bude
isputen vazduh odnosno da celokupna instalacija i svi elementi budu potpuno napunjeni
vodom.

165 359

- Vreme trajanja ispitivanja je minimum 6 h prema SRPS-u M.E6.012/91, a osmatranje i

kontrola minimum 24 h.
- Vizuelnim pregledom proveriti celu instalaciju da nema oteenja, ili deformacija na
mrei po ispitivanju.
- Opadanje probnog pritiska mora biti u dozvoljenim granicama i na kraju ispitivanja
probni pritisak ne sme opasti vie od 2 % od poetnog probnog pritiska.
- Ispitivanje se moe vriti i hladnom vodom u letnjem periodu, a moe se koristiti i
vodovodska voda, koju treba pred poetak grejne sezone ispustiti iz instalacije i istu napuniti
omekanom vodom (SRPS M.E2.011).
10. Izvriti hidrauliko balansiranje protoka grejnog fluida u svim delovima grejne
instalacije na postavljenim odgovarajuim regulacionim ventilima za prethodnu regulaciju
protoka, postavljanjem napredviene pozicije regulacije, kao to su: prikljuci i grane u
toplotnoj podstanici, grane horizontalne cevne mree, usponski vodovi i grejna tela.
- Izvriti merenje protoka grejnog fluida na svim predvidjenim mestima u izvedenoj
instalaciji a nakon obavljene hidraulike probe, ispiranja instalacije i ukljuivanja
cirkulacionih pumpi, i to pomou atestiranih instrumenata primenom svetskih priznatih
metoda.
- Kod merenja protoka grejnog fluida netoleriu se podbaaji, a prebaaji se toleriu na
granama u toplotnoj podstanici do 10 %, na ventilima i grejnim telima do 20 %.
- Po dobijanju optimalnih rezultata protoka grejnog fluida mora se sainiti Elaborat Izvetaj o
izvrenim merenjima i regulaciji protoka u tri istovetna primerka, elaborat mora da sadri:
opis ispitivane instalacije, opis mernog reima sa brojem obrta pumpi, regulacione poloaje
regulacionih ventila i ventila na prestrujnim vezama i trokrakih regulacionih ventila, zatim tip
mernog isntrumenata kao i merne metode. U grafikom delu: dijagrame zavisnosti protoka od
napora svih primenjenih mernih stanica (blendi, mlaznica, ili "Venturi" cevi), odnosno
dijagram regulacije primenjenih regulacionih ventila, zatim osnove sa prikazom horizontalne
cevne mree i rasporedom mernih mesta (regulacioni ventil), kao i auriranu emu veze
toplotne podstanice sa rasporedom mernih mesta i podacima o stvarnoj ugraenoj opremi.
12. Po zavretku izgradnje, izvriti ispitivanje vazdune propustljivosti grejanog
prostora, prema SRPS-u U.J5.100, koje treba da organizuju zajedniki: glavni izvoa
graevinskih radova, koperant za ugradnju graevinske stolarije i bravarije i izvoa
instalacije centralnog grejanja i da po izvrenom ispitivanju saine i ispostave overen
izvetaj, a da pritom cena ovog ispitivanja moe iznositi najvie 4 % od vrednosti materijala i
ugradnje stolarije i bravarije.
13. Po zavretku izgradnje izvriti merenje, pregled i ispitivanje kvaliteta ugradjene
izolacije
spoljnih zidova SRPS-u U.J5.062, koje treba da organizuju zajedniki: glavni izvoa
graevinskih radova, izvoa termotehnikih radova i izvoa instalacije centralnog grejanja
i da po izvrenom ispitivanju saine i ispostave overen Izvetaj, a da pritom cena ovog
ispitivanja moe iznositi najvie 3% od vrednosti ugradnje termoizolacije.
14. Usponski vodovi i radijatorske veze i konzole, klizai, vealjke i svi ostali metalni
delovi moraju se prethodno dobro oistiti od re i maltera, zatim grundirati a potom obojiti
masnom bojom postojanom na toploti i lakirati.
15. Komisiju za tehniki pregled i prijem odredjuje nadleni organ a na zahtev izvoaa
odnosno investitora. Sve trokove goriva, vode, elektrine energije i rad komisije snosi
investitor. Izvoa je obavezan da obezbedi kontrolne instrumente i radnu snagu za vrenje
proba.
16. Ukoliko komisija stavi neke primedbe na izvrene radove, izvoa je obavezan da
ih odmah otkloni i to o svom troku, bez prava na nadoknadu od strane investitora. U

166 359

protivnom investitor ima pravo da se koristi ta. 8. Optih pogodbenih uslova. Ovo se odnosi
samo na primedbe komisije za radove koji su predmet ugovora. Meutim, ako komisija bude
zahtevala da se izvre neke izmene u odnosu na sam projekat ili da se urade neki radovi koji
nisu predmet ugovora, onda to pada na teret investitora, a izvoa je duan da ih izvede.
17. U sluaju da se za vreme kvalitativnog i kvantitativnog prijema gotovog posla
konstatuje da izvedeni radovi nisu ispravno uraeni, izvoa raodva je duan da o svom troku
otkloni sve neispravnosti u odredjenom roku, ukoliko su iste nastale usled ugraivanja ravog
materijala ili ravog rada odnosno i samostalnog menjanja predmetne tehnike dokumentacije.
18. Izvoa je duan da investitoru pribavi i preda sve potrebne ateste (u smislu l. 21.
Osnovnog zakona o zatiti na radu) za sva orua za rad i ureaje na mehanizovani pogon, kao i
ostalu opremu i ureaje koje sam montira.
19. U svemu ostalom za izvoenje ovog posla vae SRPS i DIN propisi.
20. Ovi uslovi su sastavni deo ugovora za izvoenje ovog posla.
Instalacija ventilacije
1. Instalacija ventilacije mora u svemu biti izvedena prema ovom projektu. Izvoenje
radova na predmetnoj instalaciji moe se ustupiti samo onom izvodjau koji je u stanju da se
izriito obavee i dokae da je u mogunosti da instalaciju isporui, montira, regulie, ispita i
pusti u rad tano prema projektu.
2. Svi elementi instalacije moraju biti takvi da u svim detaljima odgovaraju
specificiranim karakteristikama i imati takve dimenzije da se mogu uklopiti u gabarite
predviene projektom.
3. Elementi instalacije koji nisu serijski proizvod, ve se izrauju posebno (kanali,
komore) moraju biti izraeni od najboljeg mogueg materijala i na najbolji nain koji se
predvidja za ovu vrstu radova.
4. Ventilacione jedinice su proizvod radne organizacije (vidi proraun). Njihove
karakteristike moraju biti onakve kako su naznaene u specifikaciji a dimenzija takvih da se
mogu ugraditi u prostoru predvien za njih. Veza izmeu ventilacionih jedinica i konstrukcija
zgrade ostvarena je preko elastinih nosaa kako se vibracije ne bi prenosile na konstrukciju, a
izmedju ventilacionih jedinica i kanala preko elastinih rukavaca izradjenih od inpregniranog
platna.
5. Kanali za razvod vazduha treba da budu izraeni od pocinkovanog lima, sledeih
debljina, odreenoj prema duoj strani kanala
- do 400 mm
............ 0,50 mm
- od 401 700 mm ............ 0,75 mm
- od 701 - 1000 mm ............ 1,00 mm
- od 1001 - 1500 mm ............ 1,25 mm.
- od 1501 - 2500 mm ............ 1,50 mm.
Pojedini segmenti kanala treba da budu spojeni meusobno pomou prirubnica od
pljosnatih profila. Veliina pljosnatih profila, uzeta s obzirom na duu stranu kanala je:
- do 300 mm
- od 301 - 500 mm
- od 501 - 1000 mm
- od 1001 - 2500 mm

...........
........
........
...........

25 x 3
30 x 3
35 x 4
35 x 6

6. Kanali za razvod vazduha kao i ostali delovi ventilacionih ureaja, moraju biti
izvedeni tako da im unutranje povrine budu glatke.

167 359

7. Postavljanje ili provoenje elektrinih vodova, osim potrebnog prikljuka ventilatora,

kao i delova bilo kakvih vodova drugih instalacija kroz kanale za razvod vazduha nije
doputeno.
8. Popreni sastavci kanala za razvod vazduha kao i drugih elemenata ventilacionih
ureaja, pri prolazu kroz pregradne zidove i meuspratne konstrukcije, moraju se postaviti
izvan istih.
9. Lukovi (krivine) kanala moraju biti izvedeni sa sredinim poluprenicima jednakim
strani kanala, ako u grafikoj dokumentaciji nije drugaije naglaeno.
10. Veanje kanala za razvod vazduha ima se izvesti na rastojanju od najmanje 2,0 m s' tim
to je nedoputeno isto izvesti neposredno za prirubne spojeve kanala.
11. Ispitivanje ventilacionih sistema ima za cilj da se utvrdi da li ugraeni ureaji i
elementi odgovaraju predvienim u projektnom elaboratu, kvalitet montaa i stanje ureaja u
momentu ispitivanja, kapacitet, brzine i pritisci u karakteristinim takama i drugi pokazatelji
rada ureaja.
12. Na 10 dana pre dovrenja postrojenja, investitor je duan da u sporazumu sa izvoaem
postrojenja podnese nadlenom organu zahtev za obrazovanje komisije za tehniki pregled
postrojenja.
Investitor je duan da o svom troku obezbedi za sva ispitivanja i probe potrebnu
energiju, dok izvoa stavlja na raspolaganje komisiji potrebno osoblje i sprave za merenje.
Investitor snosi trokove komisije.
13. Primopredaja izvedenog postrojenja vri se izmeu investitora i izvoaa
postrojenja nakon donoenja reenja komisije za tehniki pregled postrojenja, kojim se
postorjenje prima.
Od toga dana poinje da tee garantni rok za kvalitet izvedenih radova.
14. Izvoa je duan da investitoru preda besplatno u dva primerka izradjeno uputstvo
za rukovanje postrojenjem i otklanjanje smetnji.
Oba uputstva potpisuje izvoa.
Jedan primerak uputstva mora biti istaknut u drvenom ili metalnom ramu sa staklom.
15. Na trokrake elektromotorne ventile, regulatore temperature kao i na pumpe postaviti
metalne ploice sa oznakom proizvodnje i karakteristikama koje se slau sa atestom.
16. Za sve maine, mehanizme i ureaje koji se pokreu ili su izloeni pritisku treba
isporuiti atest o njihovom ispitivanju.
17. Svi elini cevovodi u instalaciji moraju biti obojeni odgovarajuom bojom prema
vaeim propisima a ukoliko se cevovod ne boji, onda obojiti samo mestimino trake,
odgovarajuom bojom. Boju odrediti prema Sl.listu SFRJ br. 18/68.
18. Izvoa je obavezan da izradi uputstvo za rukovanje instalacijom u dva primerka.
Jedan primerak mora biti uramljen, zastakljen i postavljen na podesno mesto.
19. Izvoa je obavezan da izradi plan stvarno izvedenih radova u tri primerka i da ih
preda investitoru.
15. SPOLJNE TERMOTEHNIKE INSTALACIJE
OPTI I POGODBENI USLOVI
1. Na osnovu odobrenog projekta od strane nadlene komisije za reviziju projekta investitor
moe pristupiti raspisivanju licitacije ili prikupljanju ponuda u cilju zakljuivanja ugovora
za izradu nove instalacije
2. Kao baza za podnoenje ponuda, odnosno za sklapanje ugovora slui ovaj projekat. Svi
ponuai moraju dobiti projekat na uvid kao i otkucani tekst predrauna bez cena u koji e

168 359

ponuai unositi cene. Svi primerci predrauna koji se daju ponuaima moraju biti
identini kako bi svi ponuai iste radove ponudili i u istim koliinama i istog kvaliteta.
3. U ponudi mora biti obuvhaen sav potreban odgovarajui kvalitet, sav transport materijala,
kako spoljni tako i unutranji na samom gradilitu, svi putni i transportni trokovi za radnu
snagu, celokupni rad za izvodjenje instalacije ukljuujui i prethodne i zavrne radove,
odnosno ponuda treba da obuhvati sve trokove oko realizacije do putanja instalacije u rad i
prijem iste od strane komisije za tehniki pregled i prijem, odnosno do kolaudacije.
4. Pogoena suma je obavezna za izvoenje sem ako se ugovorom ne precizira da se u sluaju
izmena nastalih nareenjima vlasti cene mogu menjati. Ako se ovakva klauzula u ugovoru
ne predvidi cene vae kako su ponudjene.
5. Poveanje pogodbene sume moe nastupiti u sluaju da se pojavi potreba za vie izvedenim
radovima i to samo uz prethodno odobrenje nadzornog organa za radove koji ne prelaze 20
% od ugovorene sume izvoa to moe uraditi samo uz saglasnost investitora odnosno po
sklapanju doopunskog ugovora.
6. Rok za izradu instalacije daje ponua u svojoj ponudi poto je to jedan od elemenata koji
utie na odabiranje najpovoljnijeg ponuaa a kasnije se taj rok precizira ugovorom.
Ugovorom se preciziraju i penali koje izvoa treba da plati investitoru u sluaju
prekoraenja ugovorenog roka.
7. Izvoa ovog projekta duan je, pre narudbine materijala i pre poetka radova, da izae na
graevinu i na licu mesta prekontrolie projekat i sravni ga sa stvarnim stanjem na
gradjevini. U sluaju nekih izmena na terenu ili objektu ili ako utvrdi da bi izvesne izmene u
projektu bolje odgovarale ili doprinele racionalnijem radu instalacije, odnosno smanjile
investicije, izvoa sa dovoljnim obrazloenjem trai da se projeakt upotpuni ili bolje
prilagodi postojeem stanju, odnosno moe sam projeakt izmeniti i od investitora pripremiti
odobrene izmene. U sluaju usvojenih izmena izvoa preuzima odgovornost za preraeni
projekat a u sluaju da se predloene izmene ne usvoje izvoa je duan izvesti instalaciju
po projektu.
8. Roka garancije za solidnost izvedene instalacije, kvalitet materijala i ispravan rad je jedna
godina dana, raunajui od dana tehnikog prijema instalacije. Svaki kvar koji se dogodi na
instalaciji u garantnom roku a prouzrokovan je isporukom loeg materijala ili nesolidnom
izradom, duan je izvoa da na prvi poziv investitora otkloni o svom troku bez ikakvih
nadoknada od strane investitora.
Ukoliko se izvoa ne odazove prvom pozivu investitora ovaj ima pravo da pozove drugog
izvoaa da kvar otkloni, da mu isplati a naplatu svih trokova izvri iz celokupne imovine
prvog izvodjaa.
9. Ugraditi se moe samo kvalitetan i ispravan materijal. Za ugraivanje neispravnog materijala
izvoa snosi punu odgovornost i snosie sam trokove oko demontae neispravnog
materijala i ponovne montae ispravnog.
10. Ukoliko izvoa izvede instalaciju u svemu po odobrenom projektu i sa materijalom
predvidjenim ovim projektom, snosi odgovornost za ispravno funkcionisanje instalacije,
samo u pogledu izvrenih radova i kvaliteta ugraenog materijala. Samovoljno menjanje
projekta od strane izvoaa, zabranjeno je. Za manje izmene u odnosu na usvojeni projekat
tj. takve izmene koje funkcionalno ne menjaju ili
ne zahtevaju znatnije poveanje
investicija, dovoljna je samo saglasnost projektanta. Ukoliko se ukae potreba za veim
izmenama projekta, onda se preraeni projekat mora uputiti na ponovno odobrenje
revizione komisije.
11. Izvoa ove instalacije moe istu izvoditi samo sa radnicima koji imaju odgovarajue
kvalifikacije. Radnici zaposleni na ovom poslu moraju biti vini izvoenju ovakvih
instalacija.

169 359

12. Pri izvoenju radova na ovoj instalaciji izvoa mora voditi rauna da se ne otete okolni
objekti, da se to manje oteti sama zgrada, poto je ista ve zavrena, da se ne otete druge
instalacije koje su ve izvedene. Svaku uinjenu tetu, bilo namerno ili usled nedovoljne
strunosti ili usled nemarnosti i neobrazovanosti na poslu, izvoa je duan da nadoknadi
odnosno popravi.
13. Sve otpatke i smee koje bude izvoa sa svojim radnicima priinio, duan je da o svom
troku odnese sa gradilita na mesto gde mu se odredi.
14. Nain isplate pogodjenih radova utvrdjuje se ugovorom izmedju investitora i izvoaa.
15. Mere bezbednosti zaposlenih radnika na ovom poslu duan je da preuzme izvoa u svemu
po postojeim propisima.
16. Izvoa mora na gradilitu voditi graevinski dnevnik. U ovome moraju biti upisane sve
promene i odstupanja od projekta. Ovaj dnevnik overava nadzorni organ investitora.
17. Pored graevinskog dnevnika izvoa vodi svakodnevno i graevinsku knjigu a nadzorni
organ investitora svakodnevno pregleda i stavlja primedbe ukoliko ima odstupanja od
projekta.
Graevinska knjiga treba da bude unapred zapeaena i overena od strane investitora a
potpisuje je nadzorni organ i predstavnik izvoaa. Graevinska knjiga slui kao osnova za
sastavljanje situacija za isplatu ili kao dokumenat pri tehnikom pregledu i za obraun
prilikom kolaudacije.
18. Graevinsku knjigu moe voditi i izvoa ali je merodavna samo graevinska knjiga koju
vodi nadzorni organ investitora.
Graevinska knjiga se mora voditi aurno tj. paralelno sa napredovanjem radova a nikako se
ne sme desiti da se radovi obavljaju due vreme a da to ne bude registrovano u graevinskoj
knjizi.
MONTAA PREDIZOLOVANIH CEVOVODA
1. Osnovni uslovi za montau
1. Podrazumeva se da se trasa mora najpre obeleiti odgovarajuim profilima za iskop, i na njoj
rasistiti sve to bi moglo initi smetnje izvoenju radova.
2. Izvoa radova izvrio je pre poetka radova na trasi sve odgovarajue pripreme u pogledu
nabavke materijala, tako da je isti propisno uskladitio i obezbedio na gradilitu.
3. Iskop zemlje mora se vriti iskljuivo runom putem zbog zahteva Telekoma ( da bi se
zatitili telefonski kablovi).
4. Kontrola iskopa dna rova odgovarajue irine vri se geodetskim snimanjem prema glavnom
projektu, pa kada su zapoeti radovi na vrstim osloncima ukljuuje se izvoa radova
mainske opreme u cilju blagovremenog i tanog postavljanja prefabriciranih vrstih taaka,
koje se posle svestrane kontrole zavaruju za elinu armaturu O ako su "U" kompenzatori
u pitanju.
Za sluaj komora za ogranke izrada vrstih oslonaca sa "U" profilima moe poeti kada je
pod komore zabetoniran i "oslonaki trouglovi" postavljeni na pod.
U oba sluaja poloaji O kontroliu se "najlon" kanapom kao i sama iskopana trasa te se
utvruje stanje tampon sloja od ljunka i vre potrebne korekcije.
5. Poto se zapisniki primi deo trase izmeu odredjenih O, postavljaju se impegnirani drveni
podmetai, na rastojanje prema posebnoj tabeli pa se pristupa:
a. Raznoenju cevovoda du trase ali sa zato posebnim trakama i nikako rukama za krajeve
cevovoda.

170 359

b. Obezbeenjem svakog cevovoda sa odgovarajuim mufom koji e pokriti i zatititi zavareni

spoj cevovoda.
c. Zavarivanje dva ili vie cevovoda moe otpoeti na specijalnim valjcima pored rova odedi
rauna o centrinom poloaju cevovoda.
d. Sve ivice cevovoda treba mainskim putem da su oborene pod uglom od 30 oC, tako da
ukupni ugao zavarenog spoja iznosi 60o.
Polau se cevovodi u rov briljivo putem vie radnika sa duim trakama do dna rova. Uad
ili kaii treba da su uraeni od lana ili najlona.
f. Zavarivanje "U" kompenzatora izvreno je u radionici ili na licu mesta izvan rova sa svim
preklopnim mufovima od PVC materijala.
g. Nastavlja se dalje zavarivanje na dnu rova, a svi zavareni spojevi premazuju sa
antikorodivnim premazima.
h. Stalno se kontrolie centrinost zavarivanja, a pored zavarenih spojeva udaraju se igovi
inicijali poetnih slova imena varioca.
i. Elementi predizolovanih cevovoda (pojedine duine) ne smeju se zavarivati ako imaju
oteenu zatitnu PVC cev (otkinutu, probijenu, polomljenu ili uopte oteenu).
j. Pre zavarivanja cevovoda na sastavu treba obezbediti:
- Da je muf postavljen na jednom od susednih krajeva od dva cevovoda koji se povezuju,
- Da su krajevi cevovoda pokriveni azbesnim trakama koje su natopljene vodom tako da se iz
traka ova ne cedi i ne dolazi do zavarenog spoja.
k. Pre zavarivanja kontrolie se vertikalni poloaj cevovoda prema elementima.
l. prefabriciranih vrstih taaka a takoe i horizontalno meusobno rastojanje.
U tu svrhu je potrebno:
- Podbijanje peska ispod drvenih podmetaa u cilju dobijanja eljene visine,
- Podbijanje peska i nasipanje izmeu cevovoda da bi se meusobno uvrstile pre
zavarivanja,
- Ispod mesta za zavarivanje sklonite prethodno nasut pesak iznad zatitnog sloja zbog
variokih radova ispod dna cevi,
- Obezbediti zazor izmeu cevovoda najmanje 1 mm, a najvie 2 mm zbog provarivanja
cevovoda pre zavarivanja.
6. Drenaa trase, odnosno ceenje rova od vode treba da bude reeno pre zavarivanja
cevovoda,jednim od pouzdanih naina, oceenja, o emu je ranije bilo rei.
2. Montaa cevovoda
1. Pored pripremnih radova iz prethodnih poglavlja pristupa se kontroli cevovoda na svakoj
deonici posebno u cilju utvrivanja centrinosti poloaja delova cevovoda u O i na trasi.
2. Montaa moe otpoeti posle 21 (dvadeset i jedan dan) po izvrenom betoniranju O bilo po
varijanti I ili II (samostalni oslonci ili otcepne komore).
3. Za montau moramo voditi rauna o sledeem:
a. Utvrivanje prednaprezanja iz projekta i provera na licu mesta mora biti izvrena preko
jednaine o izduenju,
b. Od vrednosti ukupnog prednaprezanja 50% od ove vrednosti se iseca na svakoj deonici i to
25% kod poloaja ispred svakog O. Isecanje dela trase treba izvriti posle svih zavarenih
spojeva izmeu cevovoda a vrednosti koje se isecaju konstatovati zapisniki,
c. Zavarivanje cevovoda na deonici treba vriti elektroluno, pri emu elektrovarioci bez atesta
sa faktorom manjim od 0,8 ne mogu vriti ove radove pri uslovu da njihova potvrda nije
starija od 3 (tri) meseca.
Zavarivanje treba da se odvija sledeim redosledom:
- Provera obrade ivica i njihova dorada elektro brusilicom za ukupni ugao od 60o,

171 359

- Obezbeenje minimalnog zazora cevovoda,

- Prvi zazor - provarivanje treba da bude elektrodom debljine 2 mm,
- Posle provarivanja sledi faza ienja zavara i blago povrinsko skidanje vara elektrinom
brusilicom u cilju skidanja neravnina i tankih ljebova,
- Osnovno zavarivanje se vri elektrodom debljine 3 mm, sve do ispune ljeba prema
propisima i standardima iz oblasti zavarivanja cevovoda pod visokim pritiskom,
- Posle zavarivanja kvalitet vara treba da je ujednaenog sastava naroito ispod donje
polovine cevovoda prema zemlji. Sumnjive varove treba odmah obnoviti isecanjem putem
brusilice,
- Kontrola vara treba da se vri na delu prema zemlji jednim od najpouzdanijih nana
kontrole prosvetljavanjem ili snimanjem, Postupak kontrole treba da tee ubrzano na
samom gradilitu. Broj zavarenog spoja i inicijali poetnog imena varioca treba da su
odmah utisnuti pored vara i registrovani u posebnu knjigu o zavarivanju cevovoda,
- Cevovodi koji se vare iznad rova ali u poloaju sa gornje strane cevovoda mogu se
mestimino kontrolisati prema stepenu kvalifikacije zavarivaa, takoe sa registracijom
podataka pored zavarenog spoja.
4. Kada su provereni kvaliteti zavarenih spojeva, pristupa se "odputanju" zavarenih spojeva,
sledeim postupkom:
- Zatita bonih otvora predizolovanih cevi mora biti zatiena mokrim azbesnim trakama,
- Gorionikom (brenerom) za autogeno zagrevanje, vri se blago zagrevanje zavarenog spoja
do
usijanosti ravnomerno zagrejanog spoja u vidu "trule vinje".
Ovo zagrevanje najbolje je vriti sa dva gorionika na licu mesta.
5. Kod varijante I sa "P" kompenzatorom pristupa se izradi odgovarajueg osiguraa koji e se
ubaciti u korenu "U" kompenzatora kada se deonica prednapregne za 50% kako bi se
kompenzacija osigurala.
4. Zavrni radovi na trasi
1. Posle pregleda radova izolacije cevovoda i zapisniki konstatovanog stanja vri se
zatrpavanje trase na sledei nain:
a. Nasipa se pesak runo lopatom a nikako pranjenjem vee mase poto moe doi do
oteenja spoljne zatitne cevi.
b. Kontrolie se visina sloja peska iznad cevovoda prema tabeli br.6 kolona 15.
c. Hodanje radnika dozvoljeno samo po pesku izvan cevovoda i izmeu cevovoda. Na nasuti
sloj peska odgovarajue visine postavlja se plastina folija sa preklopom u pravcu zavrnih
radova sa peskom, tako da su ivice oborene prema dole zbog slivanja mulja i vode.
2. Nasipanje zemlje treba da je u slojevima od po 30 cm, sa mainskim nabijanjem.
Poto se viak zemlje odnese sa trase istu treba zasejati travom ali na istoj se nesme
zasadjivati ma kakvo drveno rastinje. U sluaju da se pored trase nalazi rastinje treba ovo
sasei na irini od 5 metara.
3. Sredinu trase treba obeleiti ukopanim kamenim ili betonskim kockama a naroito O tako
to bi u istim oznakama bio obeleen broj dotinog O.
16. UNUTRANJE ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE

172 359

1.
2.
3.
4.

5.

6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.

14.

15.

Ovi tehniki uslovi su sastavni deo elaborata za izradu elektrine instalacije osvetljenja,
utikakih kutija, elektro-motornog pogona i kao takvi obavezni su za izvoaa i
investitora pri izgradnji objekta.
Celokupna instalacija mora se izvesti prema planovima, emi razvoda i predrauna,
prema vaeim propisima za elektrine instalacije, a u skladu sa SRPS-om.
Investitor je duan da odredi jedno struno lice koje e vriti nadzor nad izgradnjom
objekta.
Izvoa je duan da pre poetka radova dobro proui projekat i da sve eventualne
propuste i nejasnoe u projektu razjasni pre poetka nabavke materijala i njegove
ugradnje. Ukoliko doe do izvesnih izmena pri izvoenju, izvriti potrebne korekcije uz
pismenu saglasnost nadzornog organa.
Materijal za instalaciju mora biti dobrog kvaliteta i odgovarati postojeim propisima. Po
donoenju materijala na gradilite, nadzorni organ je duan da materijal pregleda i
njegovo stanje konstatuje u graevinskom dnevniku.
Ako izvoa upotrebi materijal za koji se kasnije utvrdi da ne odgovara, na zahtev
nadzornog organa, mora se takav materijal skinuti i postaviti drugi koji odgovara
propisima.
Pored materijala mora i sam rad biti solidan i sve to bi se u toku rada i kasnije
pokazalo nesolidno, izvoa je duan da nadoknadi o svom troku.
Celokupna instalacija je izvedena provodnicima tipa N2XH delom u zidu, delom vidno,
a delom na kablovskim nosaima. U podu instalaciju voditi u tvrdim juvidur cevima, a
za vezu sa tehnolokim potroaima provodnike uvui u gibljive "sapa" cevi.
Grananje i nastavljanje provodnika moe se vriti iskljuivo u razvodnim kutijama
dovoljnih dimenzija da se u njima mogu smestiti veze provodnika. Najmanji unutranji
prenik razvodnih kutija u kojima se vri veza provodnika ne sme biti manji od 70mm.
Svi provodnici upotrebljeni za ovu vrstu instalacija moraju biti od bakra, a njihov
presek i vrsta izolacije oznaeni su na planovima, u opisu i predmeru.
Pri polaganju vodova mora se strogo voditi rauna da se kablovi ne oteuju. Na
mestima gde kablovi menjaju pravac moraju se napraviti blage krivine, iji poluprenik
ne sme biti manji od petnaestostrukog prenika kabla.
Za lako vezivanje provodnika na mestima njihovog nastavljanja (razvodne kutije) i
vezivanje za prekidae, svetiljke i utikake kutije ostaviti slobodan vod duine
10-15cm, a za prikljuak motornih i drugih potroaa ostaviti vod duine 50 cm.
Tip razvodnog postrojenja i sistem zatite je u skladu sa SRPS N.B2.730.
Ako se pri izvoenju instalacije iz ma kojih razloga ukae neophodna potreba manjih
odstupanja od plana i predmera, za svako takvo odstupanje mora se pribaviti pismena
saglasnost strunog nadzornog organa, koga odreuju investitor, ili od projektanta. Vea
odstupanja ne smeju se initi bez prethodnog odobrenja revizione komisije koja je
odobrila ovaj projekat.
Investitor je duan da u ugovoru sa izvoaem odredi vreme garantnog roka za ovu
instalaciju. Garantni rok ne sme biti krai od dve godine dana a rauna se od dana
prijema ove instalacije.
U ovom roku izvoa je duan da sve kvarove i nedostatke instalacije, koji proizilaze
kao posledica nesolidnog rada, ili loeg kvaliteta upotrebljenog materijala, otkloni o
svom troku. Za kvarove koji proizilaze zbog nestrunog rukovanja instalacijom
izvoa nije odgovoran.
Uzrok nedostatka instalacije i kvarova ustanovljava se komisijskim putem. Komisiju od
tri lana biraju; jednog investitor, drugog izvoa, a treeg sporazumno. Odluka
komisije je punovana za obe strane.

173 359

16.

Sve otpatke koje budu priinio, pri izvoenju radova, izvoa je duan odneti sa
gradilita. Mesto odnoenja otpadaka duan je da odredi investitor pri sastavljanju
ugovora sa izvoaem.
17.
Po zavretku svih radova izvoa mora izvriti probu instalacija prema postojeim
propisima. Dobijeni rezultati merenja moraju odgovarati propisima.
18.
Ukoliko se instalacija prilikom ispitivanja pokae neispravnom izvoa je duan da je
dovede u ispravno stanje o svom troku.
19. Preuzimanje instalacije od izvoaa moe se izvriti tek posle zavretka svih radova i
ispitivanja ispravnosti instalacije.
17. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE SPOLJNE MREE
1.

Ovi tehniki uslovi su dopuna projekta, te kao takvi su sastavni deo elaborata i obavezni
za izvoenje.

2.

Kablovske mree energetska, komandno signalna mrea mora biti izvedena pod
strunim rukovodstvom, prema vazecim SRPS Propisima.
Tehnike izmene i dopune mogu se vriti samo uz saglasnost nadzornog organa,
investitora, a za izmene kojie bi eventualno uticala na eksploatacioni program potrebna
je saglasnost nadlenog organa.
Pri polaganju kablova u zajedniki rov drati se datih uputstava u pogledu grupacije
kablova.

3.
4.

5.
6.
7.

8.

9.

na 40 cm od energetskih polau se komandno signalni vodovi.

na 10-20 cm od komandno signalnih vodova polau se vodovi telekomunikacija
vodovi telekomunikacija u svakom sluaju moraju biti na min. 50 cm od
energetskih NN kablova, a na 100 cm od 10 kV kablova.
Savijanje kablova mora biti pravilno izvedeno da se ne bi otetila izolacija. Poluprenik
krivine ne sme biti manji od petnaestostrukog prenika kabla (15 D)
Polaganje kablova mora se propisno izvesti u sloju peska 20cm/10 cm kao posteljica i
10 cm iznad kabla i zatititi dobro peenom opekom, ili plastinim titnicima.
Na prelazima saobraajnica (puteva) kablove polagati u kablovsku kanalizaciju
izraenu od betonskih blokova sa prenikom otvora 100 mm.
Rov za izradu kablovske kanalizacije je irine 0,7 m i dubine 1-1,5 m u zavisnosti od
betonskih blokova koji se polau jedan iznad drugog. Od poslednjeg reda blokova do
kote kolovoza mora biti odstojanje min. 0,8 m.
Sa obe strane kolovoza kanalizacija treba da bude dua od irine istog za 0,5 m.
Polaganje betonskih kablovica je na betonskoj posteljici debljine 10 cm. marke betona
MB 30.
Spajanje cevi izvesti zalivanjem betona.
Kod polaganja cevi kablovica u vise slojeva, ovi slojevi moraju biti meusobno
pomereni. Zatrpavanje betonske kanalizacije, nakon polaganja kablovica, je peskom u
slojevima 20-25 cm sa nabijanjem.
Na trasama kabla ispod saobraajnica i pruga, kablovi se polau u PVC cevima
precnika 100 mm u sloju peska i to 10 cm ispod cevi i 10 cm iznad gornjeg reda cevi.
Rov za polaganje cevi treba da bude toliko dubok, da najmanje rastojanje od gornje cevi
do kote kolovoza bude min 0,80m.
Du cele trase kabl mora biti poloen sa blagim krivinama, zmijoliko zbog
kompenzacije eventualnih malih sleganja, ili pomeranja tla.

174 359

10.
11.
12.
13.
14.
15.

Kablovi se ne smeju polagati na temperaturi nizoj od 0 C, a preporuuje se polaganje

pri spoljnoj temperaturi + 5 C.
Priprema krajeva za spojnice i kablovske zavrnice izvesti u svemu prema JUS
N.F4.013, N.F4.014.
Meusobno ukrtanje kablova jake struje izvesti sa razmakom od 30 cm, a ukrtanje sa
telekomunikacionim kablovima izvesti u cevima.
Na izlazu iz kablovskih cevi kablovi se ne smeju ukrtati.
Spojnice nakon zavretka izrade, posuti sitnim suvim peskom, debljine 10 cm i pokriti
sa dovoljnim brojem opeka.
Kablovske zavrsnice za 1 kV u trafostanici, pogonskim kuicama dati u vidu olovnih
zavrnica, ili kablovskih glava.

16.

Kablovi u rovu obeleavaju se olovnim obujmicama na kojima je utisnut tip, presek,

napon kabla, godina polaganja i broj kablovskog protokola. Obujmice se postavljaju na
rastojanju od 5m, duine kabla.
Iste obujmice se postavljaju i na ulazu i na izlazu iz kablovske kanalizacije, na ulazu i
izlazu iz kablovskog okna, na mestima gde se kablovski vod ukrta sa drugim
kablovskim kanalizacijama, na ulazu kabla u kablovsku spojnicu s tim to se stavlja
godina montae spojnica i na svim onim mestima gde nadzorni organ i izvoa
postignu saglasnost da je to korisno.
Takoe se na regulisanom terenu postavljaju i sledee oznake :
Kablovska oznaka za kabl u rovu sa oznakom napona kablovska
Oznaka za ukrtanje su vodovodnim instalacijama obeleena sa munjom,
znakom za vodovod i slovima "Vod" i znakom za ukrtanje.
Kablovska oznaka za ukrtanje sa telekomunikacionim kablovima, obeleena sa
munjom, znakom i slovima PTT.
Oznaka za krajeve kablovske kanalizacije.
Kablovske oznake na regulisanom i neregulisanom terenu postavljaju se: u osu trase
iznad kabla, na svakih 20-25 m i iznad spojnice, iznad take ukrtanja, iznad krajeva
kablovske kanalizacije.
17.
Pokrivanjem gornjim slojem peska, opekom odnosno plastinim titnicima i
zatrpavanju rova, pristupiti nakon pregleda od strane nadzornog organa i snimanja trase
za izvoaki nacrt.
18.
Zatitu od indirektnog napona dodira izvesti TN sistemom u svemu prema tehnikim
propisima ( Sl. list br. 13/78 i 53/88)
19.
U istom rovu sa kablom poloiti i traku za uzemljenje. Na traku se povezuju sve
metalne mase u zemlji, kao i uzemljivai objekata.
20.
Sloj zemlje ispod i iznad trake uzemljenja (minimum 20 cm) mora biti od dobro
provodljive zemlje.
21.
Komandno signalni vodovi su sa izolacijom za nazivni napon 1kV pa se u
pogledu polaganja treba pridravati u svemu kao i za energetske vodove. Zavretke u
ormanima izvesti preko metalnih brtvenica, uz predhodno skidanje gornjeg
antikorozivnog sloja i metalnog zatitnog antikorozivnog sloja i metalnog zatitnog sloja.
Ceo zavretak oformiti, lemljenjem zatitne trake na mesta preseka i bandairanjem.
22.

Na mestima prelaza podzemnih mrea kao i kablova jake struje, vodovoda i ostalih
podzemnih mrea, kablove provui u betonskim, ili elinim cevima. Cevi e biti 1,5
m duine s jedne strane od mesta ukrtanja, sa podzemnom mreom.
Ukrtanje ispod saobracajnica, dato je pod tac. 7 ovih uslova.

175 359

23.
24.

25.
26.
27.
28.

Svi metalni ormani moraju odgovarati predvienoj zatiti od prodora praine i vlage, a u
njima postavljene kleme i obeleene prema priloenim emama.
U kablovskoj niskonaponskoj mrei nuluju (TN sistem) se:
metalni kablovski razvodni ormani van zgrada, ili u zgradi i prikljune kutije
metalni i armirano betonski stubovi javnog osvetljenja i saobraajne
signalizacije
metalni platovi i armature kablova i metalne kablovske mase.
Izvoa je duan da pregleda ispravnost dopremljenih kablova i ureaja pre ugradnje,
vri ispitivanje u toku rada kako bi se jo pri radu otklanjali nedostaci.
Izvoa je duan da u smislu postojeih propisa preduzme sve potrebne mere za
obezbeenje saobraaja na gradilitu i sigurnost prolaznika potrebna mesta da se ograde
i snabdeju potrebnim signalima.
Izvoa radova je duan da izvri sve to se predvia propisima po higijensko-tehnikoj
zatiti radnika pri ovakvim radovima.
Preuzimanje mrea od izvoaa moe se izvriti tek posle zavretka ovih radova i to
komisijskim ispitivanjem i putanjem u probni pogon i ustrojstva sve potrebne
dokumentacije.
Garantni rok je 2 godine, ako se ugovorom ne regulie drugaije.

18. TELEKOMUNIKACIONE I SIGNALNE INSTALACIJE U OBJEKTU

1

OPTI USLOVI

1.1.

Ovi tehniki uslovi su sastavni deo glavnog projekta i kao takvi su obavezni za izvoaa.
Sve to eventualno nije predvieno opisom kao i samim projektom, a neophodno je za
ispravan rad instalacije, izvoa je duan da to na vreme prijavi nadzornom organu.
Celokupna instalacija se mora izvesti prema planovima, opisu radova iz predrauna kao i
prema postojeim vaeim tehnikim propisima i standardima, optim propisima za
odnosne vrste delatnosti i odredbama ovog elaborata.
Izvoa radova treba da poseduje licencu za obavljanje delatnosti koja je predmet
projekta i mora biti ovlaen za izvoenje radova iz oblasti telekomunikacionih sistema
(imati radnike odgovarajuih kvalifikacija za ove radove).
Izvoa radova obavezan je da pre poetka radova proui projekat i da blagovremeno
zatrai od projektanta eventualna objanjenja.
Ako se pri izvoenju radova iz bilo kog razloga ukae potreba za manjim odstupanjima
od projekta, svaku izmenu mora prethodno da odobri nadzorni organ investitora, da
kratak opis izmene unese u grajevinski dnevnik i overi svojim potpisom. Za odstupanja
i izmene uinjene bez saglasnosti nadzornog organa investitora, odgovornost preuzima
izvoa radova. Vea odstupanja se smeju vriti tek po saglasnosti odgovornog
projektanta ili komisije koja je odobrila projekat.
Za nepredviene radove ili poveanje obima posla mora se dobiti saglasnost investitora.
Svi materijali koji se upotrebljavaju moraju biti u skladu sa odgovarajuim propisima i
SRPS-om. Po donoenju materijala na gradilite duan je nadzorni organ da iste pregleda
i njegovo stanje konstatuje u graevinskom dnevniku. Postupak sa materijalom do
ugradnje, mora biti struan i u skladu sa odgovarajuim uputstvima, tako da im se sve
propisane elektrine, hemijske i mehanike karakteristike i osobine u potpunosti
ouvaju. Materijal, bez odgovarajuih potrebnih osobina ne sme se ugraivati.

1.2.
1.3.
1.4.
1.5.

1.6.
1.7.

176 359

1.8.
1.9.

1.10.
1.11
1.12.

1.13.

1.14
1.15.
1.16.

1.17.
1.18.
1.19.

1.20.
1.21
1.22.

Ukoliko se materijal isporuuje sa atestima, izvoa mora da ih sauva i da ih kao

obavezan sastavni deo tehnike dokumentacije o izvedenom objektu, preda investitoru korisniku.
Pored materijala i sav rad mora biti izveden solidno, sa strunom radnom snagom. Svi
radovi moraju biti estetski, zanatski kvalitetno i solidno izvedeni. Svi kvarovi i tete na
objektima i terenima na kojima se vre radovi moraju biti struno i kvalitetno otklonjeni
ili nadoknaeni. Za tete koje nastaju usled nesolidnog rada ili nemara izvoaa radova,
odgovoran je izvoa.
Pre poetka radova izvoa je duan da obelei mesta za izvode svih prikljunica i
elemenata pojedinih predvienih sistema , kao i trase vodova za sve instalacije.
Pri izvoenju radova obavezna je primena sigurnosnih mera u cilju zatite, kako radnika,
tako i sluajno prisutnih lica u skladu sa odgovarajuim propisima.
Kod izvoenja radova po ovom projektu, a usled samih radova, ne sme da se narui
postojee stanje ni na kojem drugom objektu u smislu smanjenja njegove sigurnosti ili
ugroavanja njegovih funkcija. Ukoliko bi moglo da doe do takve situacije, obavezno
se moraju obustaviti radovi na ugroenom delu, preduzeti zatitne mere i odmah obaviti
konsultacije sa projektantom i kompetentnim organom ugroenog objekta. Na radovima
du puteva, obavezna je primena svih zatitnih mera u skladu sa saobraajnim
propisima.
Cevi i razvodne kutije moraju biti od izolacionog materijala. Cevi se moraju tako
polagati da izmeu dve razvodne kutije ne bude ni jednog mesta gde bi se eventualno
mogla sakupljati kondenzovana voda. Pri horizontalnom polaganju, cevi izmeu dve
kutije moraju sainiti blag luk sa temenom na gore i padom krajeva cevi prema
razvodnim kutijama.
Pri paralelnom polaganju energetskih, telekomunikacionih i signalnih vodova po
zidovima, polau se energetski vodovi kao najnii, a na min.20 cm od njih polau se
telekomunikacioni vodovi.
Ukrtanje telekomunikacionih vodova sa energetskim vodovima treba izbegavati. na
mestima ukrtanja pod pravim uglom rastojanje izmeu ovih vodova mora iznositi 10 a
gde to nije mogue treba postaviti izolacioni umetak debljine 3 mm.
Grananje i nastavljanje provodnika ima se vriti iskljuivo u razvodnim kutijama
dovoljnih dimenzija da se u njima mogu smestiti pregledno veze provodnika. Najmanji
unutranji prenik razvodnih kutija ima iznositi 70 mm. Veze se moraju zalemiti i
izolovati. Svaka vrsta instalacije mora imati posebne razvodne kutije.
Provodnici za sve vrste instalacije imaju biti od bakra, oznaene vrste izolacije preseka
ili prenika kao na planovima, emama i predraunu.
Pri provlaenju i polaganju kablova treba strogo voditi rauna da se isti ne lome. Na
mestima promene pravca moraju se praviti blage krivine iji poluprenik ne sme biti
manji od 15 puta spoljni prenik kablova.
Po zavretku svih radova mora se izvriti ispitivanje svih instalacija prema postojeim
propisima. Dobijeni rezultati moraju biti u granicama predvienim propisima. Ukoliko
se instalacija pri ispitivanju pokae neispravnom, izvoa je duan da je dovede u
ispravno stanje o svom troku.
Preuzimanje instalcije od izvoaa moe se izvriti tek posle zavretka svih radova i
ispitivanju ispravnosti instalacija.
Sve otpatke i smee nastalo pri izradi instalacije izvoa je duan da odnese sa gradilita
na mesto koje investitor odredi ugovorom.
Garantni rok za sve radove iznosi dve godine raunajui od dana tehnikog prijema. Za
sve vreme garantnog roka izvoa je duan da sve kvarove i nedostatke, koji proistiu

177 359

1.23.

usled loe izrade ili slabog kvaliteta ugraenog materijala otkloni o svom troku bez
prava na naknadu. Za kvarove nastale nestrunim rukovanjem izvoa nije odgovoran.
Uzrok nedostatka i kvarova na instalacijama ustanovljava komisija od tri lana: jednog
odreuje investitor, drugog izvoa, a treeg biraju uzajamno sporazumno. Odluka
komisije je punovana i konana.

2.
TEHNIKI
MREU
2.1.
2.2
2.3
2.4.
2.5
2.6
2.7
2.8

2.9

2.10

2.11
2.12
2.13

2.14

USLOVI ZA IZVOENJE

PRIKLJUKA OBJEKTA NA TT

Izvoa radova treba da bude registrovana i licencirana firma za ovu vrstu delatnosti i
treba da bude renomirana firma iz oblasti telekomunikacija, kako bi se garantovao
kvalitet izvedenih radova.
Zabranjena je izgradnja privodne tt mree i prikljuenje objekta na postojeu tt mreu
pre dobijanja graevinske dozvole, shodno zakonu o planiranju i izgradnji objekata.
Izvoa radova obavezan je da pre poetka radova proui projekat i da blagovremeno
zatrai od projektanta eventualna objanjenja.
Izvoa radova duan je da pre poetka radova sa predstavnikom investitora, a po
potrebi i drugim zainteresovanim licima obie teren i upozna se sa vrstom i obimom
potrebnih radova na terenu.
Pre poetka radova na izgradnji privodne tk kanalizacije i polaganju tt kabla potrebno je
pismeno izvestiti nadlenu slubu Vojske Srbije, radi vrenja strunog nadzora.
Zabranjeno je polaganje kabla u tt kanalizaciju pre nego to se proveri prohodnost iste i
to pismeno konstatuje od strane predstavnika Vojske Srbije.
Izvoa je duan da nakon provere prohodnosti tt kanalizacije poloi kabl prema izvodu.
U postojeem tt oknu na kablu ostaviti rezervu u duini od 3 metara radi spajanja na
postojei kabl
Radovi se moraju izvesti u skladu sa "Upustvom o graenju mesnih kablovskih mrea"
i "Izrada telefonskih instalacija i uvoda " izdatih od strane ZJPTT-a, kao i prema
postojeim vaeim tehnikim propisima, optim propisima za odnosne vrste delatnosti i
odredbama ovog elaborata do u detalja.
Ukoliko se tokom rada ukae potreba za izvesnim izmenama u odnosu na projektom
data reenja koja mogu da nastanu usled izmena terenskih ili optih uslova ili na osnovu
zahteva investitora ili vlasnika objekata i terena, izvoa e po njima postupiti tek nakon
pismenog zahteva nadzornog organa za ovaj rad putem knjige izvoaa radova.
Svaku izmenu mora prethodno da odobri nadzorni organ investitora, da kratak opis
izmene unese u gradjevinski dnevnik i overi svojim potpisom. Za odstupanja i izmene
uinjene bez saglasnosti nadzornog organa investitora, odgovornost preuzima izvoa
radova.
Kvalitet svih izvedenih radova mora biti u skladu sa vaeim propisima ZJPTT-a za
odnosne vrste radova.
Sva merenja u cilju provere ovog kvaliteta predviena su ovim projektom ili posebnim
stavkama predrauna ukoliko su merenja uobiajna i ne izlaze iz okvira normalnih i
propisanih redovnih postupaka kod prijema ovakvih radova.
Svi radovi moraju biti estetski, zanatski kvalitetno i solidno izvedeni. Svi kvarovi i tete
na objektima i terenima na kojima se vre radovi moraju biti struno i kvalitetno
otklonjeni ili nadoknaeni. Za tete koje nastaju usled nesolidnog rada ili nemara
izvoaa radova, odgovoran je izvoa.
Pri izvoenju radova obavezna je primena sigurnosnih mera u cilju zatite, kako radnika,
tako i sluajno prisutnih lica u skladu sa odgovarajuim propisima.

178 359

2.15
2.16

2.17

2.18
2.19

2.21
3
3.1.

Izvoa je odgovoran za kvalitet izvedenih radova u roku od najmanje jedne godine

nakon predaje izvedenih radova investitoru.
Kod izvoenja radova po ovom projektu, a usled samih radova, ne sme da se narui
postojee stanje ni na kojem drugom objektu u smislu smanjenja njegove sigurnosti ili
ugroavanja njegovih funkcija. Ukoliko bi moglo da dodje do takve situacije obavezno
se moraju obustaviti radovi na ugroenom delu, preduzeti zatitne mere i odmah obaviti
konsultacije sa projektantom i kompetentnim organom ugroenog objekta. Na radovima
du puteva obavezna je primena svih zatitnih mera u skladu sa saobraajnim propisima.
Svi materijali koji se upotrebljavaju pri ovom radu imaju biti u skladu sa odgovarajuim
propisima, tipizacijom ZJPTT-a i SRPS-om. Postupak sa materijalom do ugradnje, mora
biti struan i u skladu sa odgovarajuim uputstvima, tako da im se sve propisane
elektrine, hemijske i mehanike karakteristike i osobine u potpunosti ouvaju.
Materijal, bez odgovarajuih potrebnih osobina ne sme se ugraivati. Ukoliko se
materijal isporuuje sa atestima, izvoa mora da ih sauva i da ih kao obavezan sastavni
deo tehnike dokumentacije o izvedenom objektu, preda investitoru -korisniku.
Izvoa je obavezan:
da odredi mesto skladitenja (deponiju) materijala u neposrednoj blizini
gradilita,
da radove organizuje tako da ne ometa saobraaj,
da mesta za prelaz peaka preko iskopanog rova obezbedi i omogui
neometan i siguran prelaz peaka,
da na mesto rada dovozi onoliko materijala, koliko se moe ugraditi u
toku radnog dana,
preostali materijal po zavretku radnog dana vratiti u skladite (na
deponiju),
poloene cevi kablovske kanalizacije odmah zatrpati, a ni u kom sluaju
ih ne ostavljati u otvorenom rovu,
da propisanim saobraajnim znacima obelei deonicu puta - ulice na
kojoj se odvijaju radovi,
da radove izvodi kvalitetno i u predvienom roku.
2.20 Po zavretku radova na polaganju tt kablova potrebno je izvriti kvalitetni i
tehniki prijem. Investitor je duan da u zahtevu za formiranje komisije za prijem
dostavi:
dokumentaciju izvedenog stanja,
geodetski snimak,
podatke o predstavniku investitora i izvoau radova koji e prisustovati
radu komisije,
izjavu nadzornog organa da je izvren nadzor.
Radovi na izradi privodne tt kanalizacije moraju se izvesti sa minimalnim prekidom tt
saobraaja.
POSEBNI USLOVI ZA IZVOENjE STRUKTUIRANOG KABLOVSKOG
SISTEMA
Celokupna instalacija se mora izvesti prema planovima, opisu radova iz predmera kao
i postojeim vaeim propisima Republike Srbije za pojedine vrste radova, kao i
meunarodnim standardima za ovu vrstu instalacije ISO/IEC 11801, EN 50173, EN
55022, EIA/TIA 568 A ili B, odnosno prema preporukama proizvoaa za njihovu
opremu.

179 359

3.2.
3.3.

3.4.

3.5.

3.6

Svi radovi moraju biti izvedeni sa strunom radnom snagom koja poseduje
odgovarajui sertifikat proizvoaa opreme koja se ugrauje, ukoliko je to uslov za
dobijanje viegodinje garancije od proizvoaa opreme.
Ceo kablovski razvod sme se izvesti u najvie dva hijerarhiska nivoa: glavni i
horizontalni kablovski razvod, pri emu eventualno prilagoavanje trasa razvoda
konkretnim graevinskim uslovima treba izvesti tako da se ne previse duine
linkova od 500 m i 90 m respektivno definisane standardima iz take 3.1.
Sva kablovska prespajanja mogu se izvesti samo u okviru predvienih
telekomunikacionih ormana lokalnih (FD) ili glavnog zgradnog (BD) razdelnika.
Isti moraju biti locirani u prostorijama sa odgovarajuim klimatskim uslovima na
mestu lakom za pristup i nadgledanje. Prostorije u kojima se isti nalaze treba da
zadovoljavaju optimalne klimatske uslove: sobna temperatura 22-26 C i vlanost 4555 %.
Pre poetka radova izvoa je duan da sagleda sve potencijalne izvore
elektromagnetnog zraenja koje mogu uticati na pouzdan rad sistema i iste izbegne.
Pri polaganju kablova izvoa se treba pridravati svih zahteva o EMI i EMC
navedenim u gore pomenutim standardima, kao i rastojanja datih u donjoj tabeli.
U tabeli su prikazana minimalna rastojanja izmeu telekomunikacionih i energetskih
kablova (napona do 480V), prema preporukama IBM-a (Instalation and
planning guide - Chepter 5/5.5.2 Cable separation).
Minimalno rastojanje
izmeu:
Neoklopljenog energetskog kabla ili el.
opreme i telek. kabla u PVC cevi ili
plastinom kanalu
Neoklopljenog energetskog kabla i telek.
kabla u uzemljenom metalnom regalu ili
cevi
Energetskog kabla i telek. kabla pri
emu su oba u razdvojenim uzemljenim
metalnim regalima

3.7
3.8

< 2kVA

2-5kVA

> 5kVA

127 mm

305 mm

610 mm

64 mm

152 mm

305 mm

38 mm

76 mm

152 mm

Zahteve proizvoaa opreme, koji se tiu EMI i EMC, izvoa je duan prihvatiti
ukoliko su oni stroiji od zahteva navedenih u taki 3.6.
U cilju ispunjavanja zahteva definisanih u relevantnim meunarodnim standardima
prema EMC i EMI pored gore navedenih treba preduzeti i sledee mere:
o Radi ouvanja kontinuiteta skrina (screen), ukoliko su kablovi irmovani, svi
kablovi koji sainjavaju vezu - kanal u horizohtalnom kablovskom razvodu treba
da budu oklopljeni, dok folija i dren (drain wire) instalacionog kabla
horizontalnog razvoda treba da budu propisno terminisani na odgovarajuem
mestu u okviru prikljunog panela spratnog razdelnika sa jedne strane, odnosno
utinice sa druge strane .
o Preporuuje se uzemljenje u strukturi zvezde.
o Svaki orman SKS-a treba da bude opremljen sa svim neophodnim priborom za
radno i zatitno uzemljenje i vezan na posebnu inu spratnog uzemljenja sa
kablom za uzemljenje od 16 mm2 ili direktno do glavne zgradne sabirnice za
izjednaavanje potencijala sa kablom za uzemljenje preseka 25mm2.

180 359

3.9

o Za sve RJ45 konektore kako u prikljunicama tako i u prikljunim panelima FD,

odnosno BD koji su ekranizovani. Ukoliko nije drugaije predvieno (u
tehnikom opisu) predvia se uzemljenje na jednom kraju (uzemljenje preko
koncentracija SKS-a, FD-a i BD-a). Ukoliko je projektom zahtevano uzemljenje
na oba kraja isto treba izvriti i na strani prikljunice, tako to je potrebno izvesti
posebnu vezu od oklopa (screen) konektorskog modula do najblieg metalnog
regala sa uto zelenim provodnikom diametra 2.5 mm2 .
o Prikljuni kablovi u radnom prostoru (od raunara do prikljunice) treba da imaju
osobinu filtriranja niskofrekventnih struja.
o Sve metalne kanale kablovskog razvoda obavezno treba uzemljiti.
o Na svim mestima na kojima nije mogue izbei ukrtanje sa energetskim
kablovima isto izvesti pod pravim uglom, a izmeu kablova postaviti metalnu
traku ili leb.
o Razlika potencijala izmeu bilo koja dva uzemljenja u mrei nesme biti vea od
1V r.m.s.
Za sistem kablovskih kanala SKS-a treba se pridravati sledeih uslova:
o U cilju pridravanja zahteva navedenih u dokumentima standarda ISO 11801
"Generic Cabling Standard for Customer Premises" i EN 50173 " Generic Cabling
Standard" o elektromagnetnoj uskladjenosti, ogranienju fizikog pristupa, lakom
servisiranju i mehanikoj zatiti SKS svaki telekomunikacioni kabl, nezavisno od
pripadnosti kablovskog podsistema, postavlja se u zasebnim kablovskim kanalima.
Sistem kablovskih kanala mora imati strukturu stabla.
o Sistem metalnih kablovskih kanala uzemljuje se posredstvom sistema opteg
uzemljenja.
o Privrivanje pojedinih sekcija metalnih regala mora obezbeivati pouzdan
galvanski i mehaniki kontakt.
o Nain privrenja metalnih regala, predvienih za polaganje telekomunikacionih
kablova, mora obezbedjivati pristup kablovima na celoj trasi postavljanja istih.
o Kablovski regali SKS-a treba da budu na posebnim ili galvanski izolovanim
nosaima u odnosu na regale jake struje.
o Rastojanje izmedju horizontalnog metalnog regala i meuetane ploe, odnosno
susednog regala, mora biti ne manje od 150 mm. Rastojanje manje od navedenog,
dozvoljava se na duini ne veoj od 500 mm.
o Vertikale predviene za polaganje telekomunikacionih kablova, moraju biti u
odnosu na sve druge kablovske kanale na rastojanju ne manjem od 1.000 mm, od
liftovskih ahtova na rastojanju ne manjem od 3.000 mm i vertikala vodovoda,
kanalizacije i gaenja poara, na rastojanju ne manjem od 1000 mm.
o Trasa polaganja kablova SKS-a od izvora fluorescentnog zraenja nezavisno od
snage poslednjih moraju biti na rastojanju ne manjem od 300 mm, od
transformatorskog elektromotornog zraenja nezavisno od snage poslednjih na
rastojanju ne manjem od 1000 mm, od horizontalne sprinklerske kanalizacije na
rastojanju ne manjem od 300 mm.
o Rebrasta (naborana) PVC cev predviena je za organizaciju prolaza kroz zid,
sputanje kablova iz metalnih regala do telekomunikacionih utinica montiranih u
zidu ili podnih prikljunih kutija, kao i za individualnu dopunsku zatitu
magistralnih kablova. U prostoru sputenog plafona na trasama manjeg kapaciteta
kablova, iste treba voditi u instalacionim cevima bez halogena (zavisno od PP
kategorizacije objekta) privrenim odgovarajuim obujmicama na zid. Obujmice
postavljati na maksimalnom meusobnom rastojanju od 0,5m.

181 359

o U zavisnosti od protiv poarnih zahteva, sve kablovske prolaze kroz zidove

izmeu PP sektora zatvoriti odgovarajuom protivpoarnom (flamestik) smesom
koja spreava irenje poara kroz iste.
o Zabranjeno je polagati u jednoj cevi telekomunikacione i kablove jake struje.
o Pri polaganju kablova SKS-a u parapetnim ili podnim kanalima, kablove
obavezno voditi u posebnim sekcijama (lebovima) koji su od kablova jake struje
odvojeni kontinualnom metalnom pregradom. Pregrada mora biti uzemljena na
sistem opteg uzemljenja. Utinice SKS-a moraju biti instalirane u istoj sekciji u
kojoj su i provueni kablovi.
o Trase polaganja kablova SKS-a u regalima i parapetnim kanalima (ili kanalicama)
treba da budu ispod trasa polaganja kablova jake struje, a iznad trasa polaganja
vodovodnih i kanalizacionih cevi, kao i mainskih vlanih instalacija.
3.10. Pri provlaenju i polaganju kablova treba strogo voditi rauna da se isti ne lome i ne
oteuju, odnosno ne savijaju i ne povlae na nain koji nije u skladu sa zahtevima
proizvoaa, odnosno u optem sluaju radius savijanja treba da bude vei od 8 puta
spoljni prenik kabla, ili
za F/UTP kablove - minimalni radijus savijanja je 48 mm

3.11
3.12

3.13

- maksimalna sila povlaenja zavisi od broja kablova koji se istovremeno

povlae i odreuje se na sledei nain:
1 x 4 parice 100 N
2 x 4 parice 150 N
3 x 4 parice 200 N
n x 4 parice n x 50 + 100 N
za fiberoptike kablove - minimalni radijus savijanja 50 mm, a maksimalna
sila povlaenja 1400 N.
Svi kablovski linkovi moraju biti jasno i jednoznano oznaeni na oba kraja i to na
mestima lakim za nadgledanje.
Po zavretku svih radova moraju se izvriti odgovarajua ispitivanja svih linkova
prema postojeim propisima i standardima navedenim u taki 3.1, kao i standardu
TSB-67 za odgovarajuu vrstu i kategoriju kabla. Dobijeni rezultati moraju biti u
granicama predvienim standardima.
Izvoa je duan da korisniku dostavi tabelu linkova sa odgovarajuim
karakteristikama i drugu potrebnu dokumentaciju neophodnu za administriranje i
odravanje sistema sistema.

4.
POSEBNI USLOVI ZA IZVOENJE ELEKTRINE INSTALACIJE
SISTEMA
AUTOMATSKE SIGNALIZACIJE I DETEKCIJE POARA
4.1.

4.2.
4.3.

Montau centrale dojave poara vri izvoa radova. Temperatura prostorije u kojoj
se smeta centrala treba da je izmeu 5C i 30C. Centralni ureaj ne sme biti izloen
direktnim sunevim zracima. Pri montai paziti da sa obe strane bude po 50cm
slobodnog zida.
Obaveza je izvoaa da izvri sve radove na montai opreme, polaganju kablova, kao
i sa centralom jer ova povezivanja, kao i ispitivanje celokupne instalacije za dojavu i
putanje u rad vri jedino isporuilac opreme.
Automatske javljae poara postaviti preme grafikoj dokumentaciji pri emu kod
odreivanja pozicije istih voditi rauna o najveim meusobnim dozvoljenim
udaljenostima javljaa, udaljenostima javljaa od zida, povrini prekrivanja u

182 359

4.4.

4.5.
4.6.
4.7.

4.8.
4.9.
4.10.
4.11
4.12
4.13
4.14.
4.15.
4.16.

zavisnosti od poarnog rizika i s druge

strane o preprekama u vidu delova
tehnoloke opreme. Ako se ipak u montai pokae poklapanje pozicije javljaa sa
delom opreme potrebno je javlja poara pomeriti na minimalnu udaljenost 0.5m od
dela opreme, u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Odnosno u svemu kao u prilogu.
Montaa podnoja automatskih javljaa vri se nadbukno. Privrivanje mora biti
briljivo izvedeno zbog kontrola i servisa javljakih glava koje e biti skinute i
ponovno montirane nekoliko puta tokom eksploatacije. Montirani javlja sa donje
strane mora biti lako pristupaan radi servisa i kontrole, minimalno 50cm
slobodnog prostora.
Na svakom javljau mora biti jednoznana adresa.
Optiki LED indikator alarma na javljau treba da bude uoljiv sa ulazne strane
prostorije u kojoj se nalazi.
Runi javljai poara montiraju se na visini od 1.5 do 1.7m na pristupanom i
uoljivom mestu. Uvodne kablove do visine od 2m treba mehaniki zatititi. Pri
postavljanju runog javljaa pored vrata treba javlja postaviti na suprotnu stranu od
one na koju su vrata uvrena.
Elektrinu alarmnu sirenu montirati na zid pomou tiplova i zavrtnja na visini ne
manjoj od 2m.
Signale za iskljuivanje ventilacije, pogona i sl. koristiti kao pobudu, vodei rauna o
optereenju kontakata.
Instalacija javljakog sistema mora biti formirana nezavisno od drugih
niskonaponskih ili visokonaponskih instalacija.
Pre poetka radova izvoa na osnovu projekta mora da obelei trase kablova, kao i
mesta javljaa, razvodnih ormana itd.
Nastavljanje kablova vri se u podnojima javljaa poara. Nastavljanje se moe vriti
i u razvodnim kutijama, ali po mogunosti to ree.
Vodoravno polaganje kablova vriti na visini 2m najmanje.
Prilikom polaganja kabla paralelno sa cevovodima drugih instalacija obezbediti
razmak izmeu vodova i cevi od minimalno 5cm.
Prilikom paralelnog voenja kablova jake struje i tt vodova sa signalnim kablovima,
obezbediti da signalni vodovi budu u sredini i da je minimalno rastojanje izmeu
signalnih i energetskih, odnosno tt kablova po 10cm.
Prilikom izvoenja instalacije automatske detekcije i dojave poara, obaveza izvoaa
je da se u svemu pridrava svih vaeih propisa, normi i standarda vezanih za ovu
instalaciju i ukoliko je to potrebno u skladu sa njima izvri potrebne korekcije i
prilagoavanja projektovanog reenja prema realnoj situaciji na gradilitu, a uz
prethodno odobrenje nazornog organa.

TEHNIKI USLOVI ZA IZRADU RADOVA NISKOGRADNJE

PRETHODNI RADOVI
1.1
GEODETSKO OBELEAVANJE PUTNIH PRAVACA
Opis
Rad obuhvata iskolavanje svih elementarnih taaka definisanih u projektu, sva geodetska
merenja u vezi sa prenoenjem podataka iz projekta na teren i odravanje iskolenih oznaka
na terenu u celom radnom procesu od poetka radova do predaje svih radova investitoru. U
taj rad se ukljuuje preuzimanje i odravanje svih osnovnih geodetskih snimaka i nacrta,

183 359

iskolavanje na terenu, koje je investitor predao izvoau na poetku radova. Obim tog rada
mora u svemu da zadovolji potrebe gradnje, kontrole radova, obrauna i drugih razloga.
Predaja i preuzimanje trase
Investitor predaje izvoau na terenu iskolene sve elementarne take sa svim potrebnim
pisanim podatcima. Take moraju na terenu biti oznaene drvenim koliima 4x4cm. Glavne
take moraju imati na koliima ekser. Predaja se vri sa zapisnikom o preuzimanju.
Investitor predaje izvoau na terenu poligonske take, za koje su upotrebljeni betonski
stubii 12x12x50cm, ili slino sa rupom u sredini i podzemnim centrom. Poligonski vlak
vezan je na trigonometrijske take izraunate po Gaus-Krugeru, sa odstupanjem po pravilniku
za poligonsku mreu I reda.
Investitor predaje izvoau sledee priloge:
- Situacija 1:1000 (1:500, 1:250, 1:200) sa svim osovinama, stacionaama i numerikim
podatcima za sve elementarne take. Koordinate svih elementarnih taaka su date u
apsolutnom geodetskom sistemu. Izvoa je duan da po zavretku svakog sloja ponovo
obnovi sve elementarne take (situaciono i visinski) na osnovu podataka iz projekta.
- Nivelacioni plan 1:500 (1:250, 1:200) sa svim visinskim podatcima elementarnih taaka i
celokupnog kompleksa.
Izvoa je duan da osigura sve poligone take i repere. Ukoliko bi se pojedini podatci na
terenu izgubili, promenili (poligone take, reperi), izvoa je duan da ih obnovi o svom
troku. Pravilnost toka obnavljanja taaka moe pregledati i proveriti nadzorni organ.
Postavljanje poprenih profila
Izvoa i investitor imaju pravo, ukoliko nisu zadovoljni predloenim poprenim profilima iz
glavnog projekta, da sami ponovo snime poprene profile - liniju terena, nivelmanski ili
tahimetrijski, i da isprojektuju naknadne poprene profile.
Kontrola za vreme rada
Izvoa radova je duan da za svo vreme izgradnje vodi kontrolu nad iskolenim podatcima i
stalno obnavlja sve oznake na terenu, bez obzira na uzronike tete. Sve podatke iskolenja
izvoa je duan da dostavi nadzornom organu, te da mu omogui upotrebu svih iskolenja
za njegove potrebe.
Iskolavanje objekata
Izvoa je duan da na osnovu podataka iz projekta iskoli sve objekte po svom nahoenju i
potrebi, ali mora predhodno da predloi nadzornom organu nacrt iskolenja sa svim
potrebnim podacima. Postavljanje poprenih profila, osiguranje iskolene osovine i kontrola
moraju biti prilagoeni potrebi izgradnje objekta.
Predaja po zavretku radova
Po zavretku radova izvoa je, na zahtev Investitora, duan da preda konano iskolen ceo
objekat. O ovoj proceduri e se sainiti poseban zapisnik.
Plaanje
Radovi geodetskog obeleavanja i iskolenja plaaju se po dunom metru.
ZEMLJANI RADOVI
2.1. IROKI ISKOP POVRINSKOG SLOJA d=30cm
Rad obuhvata povrinski otkop humusa u irokom otkopu, na povrini koju pokriva objekat,
sa transportom ili guranjem mainskim putem u deponiju sa strane, u pojasu koji je vlasnitvo
investitora. Sav rad mora biti izveden u skladu sa projektom, ovim tehnikim uslovima,
odnosno SRPS.U.E1.010.
Povrinski otkop humusa treba izvriti svuda gde je to potrebno radi pripreme podtla temeljnog tla. Sav iskopani materijal treba deponovati izvan povrine podtla, tako da kasnija
upotreba i pristup do njega budu neometani. Transport, odnosno guranje materijala u
deponiju, mora biti paljivo izvreno radi ouvanja kvaliteta iskopanog humusa za kasniju

184 359

upotrebu pri ureenju kosina i zelenih povrina, tako da ne doe do meanja humusa s drugim
nehumusnim materijalom. Humus mora da bude deponovan tako da ne ugrozi stabilnost
kosina i da omoguava odvoenje vode.
Ako se na osnovu merenja u toku rada utvrdi da je stvarni iskop humusa vei odnosno manji
od projektovane koliine, u tom sluaju se obraunava manjak ili viak ostalih zemljanih
radova.
Rad na iskopu humusa, transportu na deponiju i uvanje deponija plaa se po m3
iskopanog humusa.
2.2
IROKI ISKOP MATERIJALA
Rad obuhvata iroke iskope svih vrsta zemljanih materijala koji su predvieni projektom,
zajedno sa odvozom, odnosno guranjem iskopanog materijala u nasipe, deponije ili u
deponije za razne potrebe prema nameni kako e se materijal upotrebljavati pri izvoenju
radova.
Sve iskope treba izvriti prema profilima, opisanim kotama, projektom propisanim nagibima,
uzimajui u obzir zahtevane osobine za namensku upotrebu iskopanog materijala, a prema
ovim tehnikim uslovima i SRPS.U.E1.010.
Pre poetka radova izvoa je duan da izvri kontrolu projektovanih profila i da o
eventualnim neslaganjima izvesti nadzornog organa, koji e sa izvoaem izvriti ponovnu
kontrolu. Potrebne ispravke imaju se uneti u profile i upisati u dnevnik koji mora biti
potpisan, kao i profili, od ovlaenih predstavnika investitora i izvoaa. Tanost iskopa treba
da bude 5cm. Ovim postupkom je priznata ispravnost profila za obraun.
Iskop treba obaviti pogodno odabranom mehanizacijom, tako da se runi rad ogranii na
neophodan minimum.
Kategorizacija iskopa u meovitom materijalu je obavezna, bez obzira na to da li postoji
zahtev izvoaa. Ona se vri prema poprenim profilima, za vreme gradnje, a u procentu od
celokupne povrine poprenog profila za pojedine vrste zemljanih materijala, to je osnova za
odreivanje ukupnih koliina za pojedinu kategoriju. Kategorizaciju iskopa obavlja komisija
u sastavu: investitor - ovlaena geomehanika laboratorija, nadzorni organ i izvoa; koja
sainjava zapisnik i na osnovu priznatih procenata, kroz zapisnik, predstavnik investitora
obraunava kategorije.
Pri izvoenju iskopa treba sprovesti potrebne zatitne mere za potpunu sigurnost pri radu i
sva potrebna osiguranja postojeih objekata i komunikacija. U svakoj fazi rada mora biti
omogueno efikasno odvodnjavanje trupa puta. Redosled izvrenja iskopa ima se tako
podesiti da se ne obrazuju "depovi" u kojima bi se u sluaju kie skupljala voda. Otean rad
zbog pojave vode pri iskopu nee se posebno plaati. Treba paziti da ne doe do
potkopavanja, poremeaja ravnotee ili oteenja kosina koje su projektom predviene.Svaki
takav sluaj izvoa je duan da sanira, po uputstvima nadzornog organa, o svom troku.
Merenje koliina za obraun iskopa vri se na osnovu stvarne kubature iskopa, mereno u
samoniklom stanju, na osnovu merenja poprenih profila nakon skidanja humusa i po
konanom iskopu u okviru projekta, odnosno promena koje je odobrio nadzorni organ. Vie
iskopane koliine od projektovanih ne plaaju se ukoliko su nastale grekom izvoaa.
Plaanje se vri po m3 samoniklog iskopa i to odvojeno za pojedine vrste zemljanih
materijala. Cena obuhvata sve radove na iskopu sa utovarom, prevozom i istovarom
materijala na odreenom mestu.
2.3
MAINSKO NABIJANJE PODTLA
Podtlo je samoniklo tlo, posle uklanjanja humusa i drugog neupotrebljivog materijala, na
kome se vri temeljenje (izgradnja) nasipa. Obrada podtla se vri u cilju poboljanja njegovih

185 359

mehanikih svojstava. Rad obuhvata zbijanje i eventualno razrivanje radi suenja ili kvaenja.
Dubina do koje se ureuje temeljno tlo iznosi min. 30cm.
Propisi po kojima se kontrolie kvalitet materijala i ugraivanja su:
SRPS.U.B1.010 - Uzimanje uzoraka
SRPS.U.B1.012 - Odreivanje vlanosti tla
SRPS.U.B1.014 - Odreivanje specifine teine tla
SRPS.U.B1.016 -Odreivanje zapreminske teine tla
SRPS.U.B1.018 - Odreivanje granulometrijskog sastava
SRPS.U.B1.020 - Odreivanje granica konzistencije
SRPS.U.B1.024 - Sadraj sagorivih i organskih materija
SRPS.U.B1.038 - Odreivanje optimalnog sadraja vode
SRPS.U.B1.046 - Odreivanje modula stiljivosti
Pre poetka radova potrebno je pregledati podtlo, ispitati sastav i zbijenost istog i na osnovu
dobijenih rezultata odluiti se za obradu podtla na jedan od sledeih naina:
- Ako materijal ispunjava postavljene zahteve, podtlo se obrauje mehanikim putem.
Materijal u podtlu potrebno je predhodno grajderom raskopati, isplanirati i zatim vriti
nabijanje glatkim ili jeevskim valjcima do postizanja min 95% od standardne laboratorijske
zbijenosti za nasipe do 2m visine, a 100% standardne laboratorijske zbijenosti za nasipe
preko 2m visine, a do dubine 30cm.
-Ako se potrebna konsolidacija podtla ne postie zbog velike stiljivosti samoniklog
materijala, geomehaniko poboljanje podtla do dubine 30cm, sprovesti dodavanjem
peskovito - ljunkovitog materijala dok se sabijanjem jeevima i vibro valjcima ne postigne
nosivost izraena preko modula stiljivosti Ms=25 MN/m2 (ploa 30cm).
-Neutralisanje organskih materija i prosuivanje podtla izvesti lakom obradom sa dodatkom
hidratisanog krea 2-3% Ca(OH)2, odnosno oko 7kg/m2 u dubini od 15 - 20cm pomou
odgovarajue mehanizacije. Stepen postignute zbijenosti treba da iznosi min95% od
standardne laboratorijske zbijenosti.
-Zamena materijala u podtlu (depovi organskih muljeva, ostatci graevina - podrumi)
izvrie se po uputstvu nadzornog organa, a rad i materijal obraunae se kroz pozicije
iskopa, odnosno nasipa.
U toku i po izvrenju konsolidacije podtlo odravati u dobro dreniranom stanju.
Ovaj rad se plaa po m2 obraenog podtla
2.4
IZRADA NASIPA
Ovaj rad obuhvata nasipanje, razastiranje, grubo odnosno fino planiranje, kvaenje i zbijanje
materijala pogodnim mehanikim sredstvima, a u svemu prema dimenzijama i kotama iz
projekta. Izrada nasipa ima se obaviti u slojevima. Sav rad mora biti izveden u skladu sa
projektom i ovim tehnikim uslovima i JUS.U.E1.010.
Kontrola kvaliteta materijala u ugraivanja vri se po propisima:
JUS.U.B1.010 - Uzimanje uzoraka
JUS.U.B1.012 - Odreivanje vlanosti tla
JUS.U.B1.014 - Odreivanje specifine teine tla
JUS.U.B1.016 -Odreivanje zapreminske teine tla
JUS.U.B1.018 - Odreivanje granulometrijskog sastava
JUS.U.B1.020 - Odreivanje granica konzistencije
JUS.U.B1.024 - Sadraj sagorivih i organskih materija
JUS.U.B1.038 - Odreivanje optimalnog sadraja vode
JUS.U.B1.046 - Odreivanje modula stiljivosti

186 359

Za izradu nasipa mogu se upotrebiti svi anorganski materijali propisanog kvaliteta, iz useka
ili pozajmita, kao i nekoherentni materijali - pesak. U nasip se ne mogu ugraditi organski
otpaci, korenje, busenje.
Kriterijumi za ocenu podobnosti kvaliteta materijala za izradu nasipa su:
-suva zapreminska teina odreena Proktorovim opitom d >16kN/m3
-optimalna vlanost
wopt <20%
-granica teenja
WL<50%
-indeks plastinosti
ip<25%
-stepen neravnomernosti ne sme biti manji od 9
-sadraj organskih materija mora biti manji od 10%
-za nekoherentne materijale krupnoa zrna ne sme biti vea od 30cm, a max.10% veliine do
40cm
-za nasipe se mogu upotrebiti svi oni materijali kod kojih je dokazana stabilnost trupa puta.
Za terene poprenog nagiba veeg od 20% pre nasipanja moraju se uraditi stepenasti zaseci
irine oko 2m, poprenog pada 4% i karpom zaseka 2:1. Za nagibe terena od 20% do 30%
ostavlja se meuprostor izmeu zaseka od 1m.
Dovoenje i nasipanje materijala moe poeti tek poto je nadzorni organ primio temeljno tlo
ili predhodni sloj nasipa.
Nasipanje se vri u slojevima priblino horizontalnim u podunom smislu, ili najvie u
projektovanom podunom nagibu. Upoprenom smislu slojevi moraju imati nagib od 4% radi
lakeg odvodnjavanja. Debljina pojedinog sloja mora biti u skladu sa efektom zbijanja,
vrstom materijala za nasipanje i traenom zbijenou. Zbijanje svakog sloja se vri pri
priblino optimalnoj vlanosti materijala, mehanikim sredstvima u punoj irini. Izrada
nasipa se mora prekinutu kad zbog atmosferskih uslova nije mogue postii zadovoljavajue
rezultate (kia, visoke podzemne vode, poplave). Zamrznuti materijal se ne sme ugraivati u
nasip.
Svaki nabijeni sloj mora se ispitati, a sledei samo ako je predhodni dao dobre rezultate i ako
je omoguena dobra veza izmeu njih. Kontrola se vri odreivanjem stepena zbijenosti ili
modula stiljivosti.
Kriterijumi za kontrolu kvaliteta su:
-za nasipe do 2m visine od kote planuma, od koherentnih materijala, zahtevani stepen
zbijenosti je 100% maksimalne laboratorijske zbijenosti
- za nasipe preko 2m visine mereno 2m ispod planuma, od koherentnih materijala, zahtevani
stepen zbijenosti je 95% maksimalne laboratorijske zbijenosti
-za nasipe od nekoherentnog materijala i meanog materijala, gde se Proktorov opit ne moe
vriti, kontrola zbijenosti se vri krunom ploom pri emu se zahteva modul stiljivosti
Ms=40MN/m2.
Vrednosti zbijenosti i modula stiljivosti za pojedine materijale odreuje terenska
geomehanika laboratorija.
Gotov nasip mora imati nagibe kosina, irine i kote sa tanou 5cm u odnosu na
projekat.Koliina ugraenog materijala meri se u m3 izvedenog i nabijenog nasipa, bez
humusnog sloja na kosinama nasipa, a ukljuujui i jezgro bankine.
Plaanje
Obraun i plaanje vri se po m3 izvedenog (nabijenog) nasipa mereno po profilima.
2.5
FINO PLANIRANJE POSTELJICE
Posteljica predstavlja kontaktnu povrinu izmeu trupa i kolovozne konstrukcije. Unasipima
to je poslednji sloj pri izradi nasipa, a u usecima sloj debljine min 30cm ispod kote do koje je
izvren iskop za posteljicu.

187 359

Ova pzicije obuhvata obradu, planiranje, kvaenje ili prosuivanje, sa nabijanjem do

propisane zbijenosti sloja debljine 30cm, u svemu prema projektnom reenju, ovim tehnikim
uslovima i JUS.U.E8.010.
Kontrola kvaliteta materijala u posteljici i zbijenost posteljice vri se po sledeim propisima:
JUS.U.B1.010 - Uzimanje uzoraka
JUS.U.B1.012 - Odreivanje vlanosti tla
JUS.U.B1.014 - Odreivanje specifine teine tla
JUS.U.B1.016 -Odreivanje zapreminske teine tla
JUS.U.B1.018 - Odreivanje granulometrijskog sastava
JUS.U.B1.020 - Odreivanje granica konzistencije
JUS.U.B1.024 - Sadraj tetnih organskih materija
JUS.U.B1.038 - Odreivanje optimalnog sadraja vode
JUS.U.B1.042 - Odreivanje kalifornijskog indeksa nosivosti
JUS.U.B1.046 - Odreivanje modula stiljivosti
Posteljica se ureuje tek poto nadzorni organ primi nii sloj. Ukoliko je materijal u usecima
loijeg kvaliteta mora se zameniti (izbaciti) u sloju od 30cm kvalitetnim materijalom. U toku
izvoenja radova na obradi i zbijanju posteljice potrebno je obezbediti dobro odvodnjavanje,
koje se mora odravati tokom celog rada. Ako u toku rada doe do raskvaavanja posteljice,
rad se mora prekinuti i nastaviti onda kada posteljica bude dovoljno prosuena. Ne sme se
raditi za vreme delovanja mraza. Po zavrenoj obradi posteljice izvoa je duan da je titi i
neguje sve do nanoenja tamponskog sloja.
Kriterijumi za kontrolu kvaliteta su:
-za koherentne materijale na nasipima i u usecima, 100% od max laboratorijske zbijenosti
-za nekoherentne materijale na nasipima i u usecima, modul stiljivosti minMs=MN/m2.
Posteljica mora imati poduni i popreni nagib dat glavnim graevinskim projektom.
Nivelmanske kote snimljene na svakom poprenom profilu ne smeju odstupati vie od 2cm.
Plaanje
Obraun i plaanje se vri po m2 ureene posteljice, a materijal za zamenu se
obraunava posebno.
2.6 HUMUZIRANJE RAVNIH I KOSIH POVRINA I BANKINA
Rad obuhvata humuziranje ravnih povrina, kosina useka i nasipa i bankina, sa potrebnim
zatravljvanjem, u slojevima 15 - 20 cm. Humuziranje povrina izvriti humusom koji je
predhodno skinut sa trase i deponovan u figure. Ukoliko je humus na deponiji suv treba ga pri
nanoenju razastirati i kvasiti vodom. Posle razastiranja i planiranja sloja humusa pristupiti
njegovom lakom sabijanju. Ukoliko nema dovoljno humusa na licu mesta isti dopremiti iz
pozajmita ili sa mesta koje odredi nadzorni organ. Doprema materijala iz pozajmita
obraunava se posebno po poziciji transporta zemljanih materijala.
Obraun izvedenih radova vri se po metru kvadratnom humuzirane i zatravljene povrine, a
cenom izrade obuhvaen je sav rad i materijal.
KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA

188 359

3.1
TAMPONSKI -DONjI NOSEI SLOJ OD LJUNKOVITO PESKOVITOG
MATERIJALA DEBLJINE 25 I 20 cm
Rad obuhvata nabavku, prevoz, razastiranje i zbijanje. Debljina ugradjenog i zbijenog sloja
iznosi 25 cm ispod asfaltnog kolovoza, odnosno 20cm ispod poploanih povrina prema
glavnom projektu.
Izrada
Donji nosei sloj ugradjivati na posteljicu koja mora biti pripremljena prema zahtevima iz
ovih tehnikih uslova. Tek kad nadzorni organ primi posteljicu i odobri rad, moze poeti
navoenje materijala za donji nosei sloj.
Vozila sa blatnim tockovima ne smeju se voziti po razastrtom ili sabijenom materijalu. Nakon
navoenja, materijal razastrti i fino isplanirati, u debljini potrebnoj da se nakon sabijanja
dobije sloj projektovane debljine.
U radu treba paziti da ne dodje do segregacije peskovitog ljunka.
Sabijanj se vri odgovarajucim vibro sredstvima.
Planum sabijenog sloja, mora imati projektovane kote, irinu i pad, kako je to dato u projektu.
Kontrola kvaliteta
Kontrola kvaliteta obuhvata prethodna i kontrolna ispitivanja materijala, kao i kontrolu
ugradjenog i zbijenog sloja.
Prethodna ispitivanja
Materijal mora da zadovolji odredjene zahteve u pogledu:
a) fiziko-mehanikih i mineroloko petrografskih osobina agregata; b) granulometrijski
sastav ukupnog materijala; c) nosivost i d) sadraj organskih materija i lakih estica.
U pogledu fiziko-mehanikih i mineroloko petrografskih osobina, materijal mora da
zadovolji sledee kriterije:
a) oblik zrna ....................... nepovoljno do 50%
b) trona zrna ......................
do 7%
c) sadraj muljevito glinovitih
i organskih estica ..............
do 5%
d) habanje po Los Angeles-u .........
max 50%
e) postojanost agregata na smrzavanje
postojan
f) mineroloko-petrografski sastav Utvrdjuje se mineroloko-petrografskom
analizom koja treba da da uese pojedinih
vrsta stena, po obimu zastupljenosti. Ne
dozvoljava se prisustvo laporaca ,
glinenih kriljaca, mekih i glinovitih
peara, konglomerata, raspadnutih granita
i gnajseva.
Kriva granulometrijskog sastava materijala mora se nalaziti unutar granica datih na sledecoj
tabeli:
Otvor (kvadratni) sita u mm
50
35
20
10
5

Granulacija

100
90
63-93
70-70
30-60

189 359

2
1
0,5
0,2
0,1

18-44
15-35
11-30
7-20
2-12

Sem ovog granulometrijski sastav mora zadovoljiti i:

a) sadraj zrna manih od 0,02 mm, ne sme biti vei od 5%
b) stepen neravnomernosti granulometrijskog sastava U=d60/d10=15 - 100
Nosivost materijala izraena kalifornijskim indeksom nosivosti mora biti CBR 30% pri
relativnoj zbijenosti od 95 %, u odnosu na maksimalnu zapreminsku masu po modificiranom
Proctoro-ovom postupku.
Sadraj organskih materija i lakih cestica ne sme biti vei od 5%.
Kontrola ispitivanja ugradjenog sloja
Kontrola se moe vriti ispitivanjem stepena relativne zbijenosti u odnosu na modificiran
Proctor-ov postupak ili ispitivanjem modula stiljivosti (M ) sa krunom ploom 0 3o cm.
najmanje na svakih 500 m2.
Stepen zbijenosti Sz (%) Modul stisljivosti M (MPa)
> 95
> 50
Ispitivanje se vri po sledeim propisima:
JUS U.B1.010 - uzimanje uzorka
JUS U.B1.012 - odredjivanje vlanosti tla
JUS U B1.016 - odredjivanje zapreminske mase tla
JUS U B1.046 - odredjivanje modula stiljivosti krunom ploom
Kontrolu granulometrijskog sastava vriti na svakih 3000 m2. Ispitivanje ravnosti vriti
letvom duzine 4 m, na svakom poprecnom profilu. Odstupanje ne sme biti vece od +/1 15
mm.
Visina izradjenog noseeg sloja u bilo kojoj taki moe odstupiti od projektovane najvie za
+/- 10 mm, sto se proverava nivelmanskim snimanjem.
Obraun i plaanje
Obraun i plaanje se vri prema m3 stvarno ugradjenog i zbijenog donjeg noseeg
sloja.
3.2
DONJI NOSEI SLOJ OD DROBLJENOG AGREGATA 0-31,5mm
Opis rada
Rad obuhvata nabavku, prevoz, razastiranje i zbijanje sloja drobljenog kamenog materijala
prema dimenzijama datim u projektu.
Izrada
Izradi tamponskog sloja sme se pristupiti tek poto nadzorni organ primi tamponski sloj u
pogledu vlanosti, zbijenosti, ravnosti poprenih nagiba i sl. Materijal se ne sme ugraivati
preko smrznute povrine, sloja snega ili leda. Posle razastiranja, materijal isplanirati prema
profiliima datim u projektu. Zbijanje materijala vriti odgovarajuim vibro sredstvima.
Kvalitet materijala za donji nosei sloj

190 359

Za izradu ovog sloja koristie se drobljeni kameni agregat eruptivnog, sedimentnog ili
metamorfnog porekla.
U pogledu fiziko - mehanikih i mineroloko petrografskih osobina materijal mora da
zadovolji sledee kriterijume:
- najkrupnije zrno ne sme biti vee od 31mm,
- udeo zrna nepovoljnog oblika (3:1) max. 40%
- procenat tronih zrna ne sme biti vei od 7%, pri emu se pod tronim kamenom smatraju
laporci, glinoviti peari, slabo vezani konglomerati raspadnutih granita i gnajseva,
- sadraj muljevito - glinovitih i organskih estica ne sme biti vei od 3%,
- habanje ispitano po metodi Los Angeles-a ne sme biti vei od 45%,
- granulometrijski sastav materijala mora se nalaziti unutar granica datih u tabeli
Otvor kvadratnog
Drobljeni
sita, mm
agregat, %
0,1
2-9
0,2
5-14
0,5
8-20
1
11-30
2
15-40
5
25-65
10
30-65
20
60-80
31,5
100
sadraj zrna manjih od 0,02mm ne sme biti vei od 3%,
stepen neravnomernosti granulometrijskog sastava u>15-50,
- nosivost materijala pri stepenu zbijenosti Sz>95% (modifikovan Proktorov opit) mora biti
CBR>80%,
- u pogledu postojanosti na dejstvo mraza materijala mora ispuniti uslove iz JUS B.B8.001,
- srednja vrstoa na pritisak min. 12000N/cm2
- upijanje vode max. 1,6%
- optimalna vlanost 7-9%
Kontrola kvaliteta
Kontrolu granulometrijskog sastava materijala i osetljivost na dejstvo mraza vriti na svakih
4000 m2.
Kontrolu stepena zbijenosti vriti na svakih 500m2 po Proktorovom postupku ili opitom
ploom. Vrednost stepena zbijenosti Sz>98%. Modul stiljivosti (opit ploom 30cm) treba
da iznosi najmanje 75MPa.
Ravnost ugraenog sloja ispitivati letvom duine 4m na svakom poprenom profilu, a
dozvoljeno odstupanje od projektovanih kota je 10mm.
Odstupanje debljine izvedenog sloja ne sme biti vea od 15mm.
Sva ispitivanja padaju na teret izvoaa.
Plaanje

191 359

Sav rad na izradi donjeg noseeg sloja od mehaniki stabilizovanog drobljenog kamena plaa
se po m2 izvedenog sloja u zbijenom stanju, sa nabavkom materijala, a prema debljini sloja
odreenoj u projektu.
3.3 i 3.4
IZRADA KOLOVOZA OD BETONSKIH PREFABRIKOVANIH
ELEMENATA NA SLOJU PESKA
Preko izgraenog i ispitanog sloja od drobljenog agregata , a nakon postizanja njegove
propisane zbijenosti, rasplanirati sloj peska debljine 5 cm. Na sloj peska polau se betonske
ploe debljime 8cm. Polaganje betonskih ploa je runo uz podbijanje peanog sloja.
Ravnost izvedenih povrina kontrolisati letvom duine 4m. Tip betonskih ploa kao i nain
izrade u svemu prema detaljima iz projekta. Fuge izmeu ploa popunjavaju se peskom ili se
zalivaju smesom to je dato u projektu. Ukoliko se spojnice zasipaju peskom isto treba uiniti
pre vibriranja. Fuge se zasipaju peskom pomou metle pri emu pesak treba da je veliine
zrna 0/2 mm. Poloene betonske elemente treba uvaljati lakim statikim valjkom u dva
pravca. Nain ugraivanja i vrsta primenjenog materijala treba da je u skladu sa vaeim
propisima i SRPS standardima.
Obraun izvedenih radova vri se po metru kvadratnom izgraene povrine, a cenom su
obuhvaeni nabavka potrebnog graevinskog materijala, transporti i ugra|ivanje.
3.5

BITUMENIZIRANI NOSEI SLOJ BNS 22sA d = 7cm

Opis
Bitumenizirani nosei sloj predstavlja deo kolovozne konstrukcije koji se ugrauje kod
fleksibilne kolovozne konstrukcije u debljini d=7cm u skladu sa ovim specifikacijama i
tehnikim uslovima datim u SRPS U.E9.021/1986, a u svemu prema geometrijskom
reenju glavnog projekta.
Materijali
a) Osnovni materijal: drobljena kamena sitne u frakcijama prema SRPS B.B3.100 uz
dodatak peska i kamenog brana
Kvalitet osnovnih materijala
- Drobljeni agregat karbonatnog porekla frakcija 0/4mm, 4/8mm, 8/16mm, 16/22.4mm
Materijal mora zadovoljiti odredjene zahteve u pogledu
- fiziko-mehanikih i mineraloko-petrografskih osobina samih zrna;
- granulometrijskog sastava ukupnog materijala;
- nosivosti;
- sadraja organskih materija i lakih estica.
Granulometrijski sastav
Kamena sitne mora da zodovolji sledee uslove:
1. Granulometrijski sastav frakcije prema SRPS U.E9.021/1986.
2. Habanje po metodi "Los Angeles"
max 10 % m/m
3. Sadraj zrna nepovoljnog oblika
max 20 % m/m
4. Sadraj tronih zrna
max 3 % m/m
5. Sadraj prainasto-muljevitih sastojaka

192 359

prema SRPS B.B8.036

6. Prionljivost sa bitumenom

max 2 % m/m
dobra

Pesak
Za pesak treba koristiti drobljeni pesak karbonatnog porekla.
Granulometrijski sastav treba da zadovolji sledee uslove:
Kvadratni otvor sita
(mm)
0.09
0.25
0.71
2.0
4.0
8.0

Prolazi kroz sito u

procentima mase
10.0
65
90
100

Pesak mora da zadovolji i sledee osobine:

1. Ekvivalent peska: - za drobljeni pesak
min. 60 %
- za prirodni pesak
min. 70 %
2. U pesku ne sme biti estica ispod 0.09 mm vie od 2 % m/m
3. Pesak ne sme sadrati organske neistoe
4. U pesku se ne smeju stvarati grudve od slepljenih estica
Kameno brano
Za kameno brano treba primeniti mleveni krenjak.
Pre poetka radova izvoa treba da kod ovlaene laboratorije pribavi uverenje o
kvalitetu kamenog brana kojim e biti garantovan sledei kvalitet:
stenska masa
krenjak
sadraj gline
max. 1.5 % m/m
kameno brano ne sme da ima grudve od slepljenih estica (u toku prosejavanja na situ
0.71 mm ne smeju ostati grudve od slepljenih estica)
meljava kamenog brana treba da je takva da kroz sito 0.09 mm prolazi najmanje 80 %, a
kroz sito 0.71 mm 100 % materijala.
Bitumen
Za bitumen treba primeniti BIT 45 sa takom razmekanja po metodu prstena i kuglice PK =
54 - 60 oC.
Drobljeni agregat mora zadovoljavati sledee zahteve:
-

granulometrijski sastav mora odgovarati podruju povoljnog granulometrijskog sastava

sadraj zrna manjih od 0.02 mm ne sme biti vei od 3%
stepen neravnomernosti U=15-100

Kamena sitne
Kamena sitne treba da je spravljena od stenske mase koja ima sledee osobine:
Osobine

Uslovi kvaliteta

193 359

1. vrstoa na pritisak u suvom i

vodozasienom stanju ......................... min 120 MN/m2
2. Postojanost na mrazu .......................... Pad srednje pritisne vrstoe posle 25
ciklusa mrnjenja i kravljenja max 20%
Kamena sitne treba da zadovolji sledee uslove:
1. Granulometrijski sastav u svemu prema zahtevima SRPS U.E9.021/86.
2. Habanje po Los Angeles-u
max 30%
3. Sadraj tronih zrna
max 6%
4. Zrna nepovoljnog oblika
max 40%
5. Sadraj prainastih estica ispod 0,02 mm
max 5%
6. Prionljivost za bitumen
dobra
BITUMEN - BIT 45
Sastav mineralne i asfaltne meavine
Orijentaciono uee osnovnih frakcija u mineralnoj meavini treba da je sledee:
- drobljeni pesak
29-36 %
- kameno brano
3-7 %
- drobljena kamena sitne
57-68 %
Svega: 100 %
Uee bitumena u asfaltnoj meavini treba da je orijentaciono od 3.3 3.8 %.
Linije prosejavanja mineralne meavine za predhodna ispitivanja i probni rad maine treba
da lei u sledeim granicama:
Kvadratni otvor sita
(mm)
0.09
0.25
0.71
2.00
4.00
8.00
11.20
16.00
22.40
31.50

Prolazi kroz sito u

procentima mase
5 11
8 17
13 27
24 40
34 53
50 70
61 81
75 94
97 100
100

Na asfaltnom postrojenju mora postojati sito koje e odstraniti iz mineralne meavine

sva zrna krupnija od 31.5 mm, a dozvoliti korienje najvie 3 % zrna veliine 22.4 31.5 mm.
Kamena sitne dozirae se po frakcijama preko vaga asfaltne meavine, kako bi se
odrao ujednaen granulometrijski sastav mineralne meavine.
Debljina sloja
Minimalna debljina BNS-a ne sme biti manja od 5 cm.

194 359

Fiziko - mehanike osobine asfaltne i mineralne meavine

Asfaltna meavina i mineralna meavina iz ekstrahirane asfaltne mase treba da zadovolje
sledee uslove:
No

1.
2.
3.

VRSTA ISPITIVANJA

Zaostale upljine (%)

Stabilnost (kN)
Pad stabilnosti posle 7 dana
upijanja vode i bubrenje (%)
4.
Teenje (mm)
5.
Tolerancija odstupanja linija
prosejavanja ekstrahirane mineralne
meavine u odnosu na
usvojenu radnu meavinu
6.
Tolerancija odstupanja koliine
veziva u odnosu na usvojenu
Recepturu
Tehnologija izvrenja

USLOVI KVALITETA
Prethodna
Kontrolna
ispitivanja i probna
ispitivanja
meavina
6-10
min 8
max 30
max 1,5 - 4
Dozvoljava se u zoni graninog
podruja
Utvruje se prethodnim ispitivanjima

195 359

Priprema podloge
Gornji nosei sloj moe se polagati na podlogu koja je suva i koja ni u kom sluaju
nije smrznuta. Nadzorni organ treba da snimi niveletu i ravnost podloge.
Na delovima gde povrina sloja podloge odstupa od propisane visine za vie od 15
mm neophodno je da izvodja izvri popravku nivelete podloge.
Spravljanje i transport asfaltne meavine
Za Bit 45: 155-165 oC (izuzetno 170 oC).
Vreme meanja u mealici treba da je tako podeeno da u sva zrna agregata potpuno
obavijena.
Ko koji prihvata asfaltnu meavinu iz mealice i transportuje je u silos ne sme se
premazivati naftom nego sredstvom koje ne deluje tetno na bitumen (npr. 5 % rastvora
kalijumovog sapuna u vodi). Ovo vai i za ko transportnog kamiona. Svi kamioni za
transport asfaltne meavine moraju biti opremljeni pokrivaem (ciradno platno, azbestni
pokriva), koji e se upotrebiti pri ukazanoj potrebi (kia, vetar, hladno vreme, velika daljina
transporta, zastoj u transportu usled kvara, velika praina na putu i dr).
Nadzorni organ iskljuie iz opticaja svaki kamion koji u opremi ne poseduje pokriva.
Ugradjivanje asfaltne meavine
Temperatura asfaltne meavine na mestu ugradnje ne sme biti nia od 135oC.
Ugraivanje treba vriti u jednom sloju. U toku ugradnje mora se posebno obratiti
panja na sledee operacije:
a) Radni spojevi
Prilikom nastavljanja radova, posle duih radnih zastoja, nepravilne zavretke radnih
spojeva treba opsei po celoj debljini i premazati bitumenskom emulzijom.
b) Zbijanje nepristupanih povrina
Povrine zastora koje su za valjak nepristupane (pored proirenja oko okana slivnika
i dr.) treba zbijati runim nabijaima ili vibracionim spravama.
c) Ravnost sloja, profil i visinsko odstupanje
Za vreme ugradjivanja izvodja stalno mora da kontrolie ravnost sloja, profila i
visinsko odstupanje. Svako odstupanje od propisanog zahteva mora se odmah
otkloniti, dok je asfaltna masa topla.
Vremenski uslovi ugradjivanja
Asfaltnu meavinu treba ugradjivati pod povoljnim vremenskim uslovima. Pod
povoljnim vremenskim uslovima za gornji nosei sloj smatraju se sledei:
- temperatura vazduha iznad +5oC bez vetra, odnosno + 10oC kad ima vetra
- temperatura podloge iznad +5oC.
Kontrola kvaliteta
U svemu prema ovim tehnikim uslovima.
Kriterijum za obraun izvedenih radova

196 359

- Ravnost sloja
Merenje ravnosti vri nadzorni organ na poprenim profilima s tim da medjusobni razmak
merenja ne moe biti vei od 30 m. Merenje se vri ravnjaom 4 m, uzduno, (levo, desno i
sredina).
Kriterijumi su sledei:
- ravnost 0-10 mm zadovoljava
- ravnost 10-15 mm ne zadovoljava i odbija se 15% od vrednosti radova
za ovu povrinu
- ravnost preko 15 mm ne zadovoljava i mora se izvriti popravka ravnosti.
Odstupanje povrine sloja od propisane visine i popreni pad povrine sloja
Merenje vri nadzorni organ na svakom profilu. Ukoliko je povrina sloja u odnosu
na projektovanu visinu u podbaaju do 10 mm ovu razliku izvodja je duan da
nadoknadi u toku izrade gornjeg noseeg sloja. Do podbaaja visine preko 10 mm,
ne sme da dodje. Ako je povrina noseeg sloja iznad projektovane visine,
oslabljena je nosivost kolovozne konstrukcije, a takodje i kvalitet kolovoznog
zastora, pa e se izvodjau umanjiti vrednost radova ovog noseeg sloja za sledee
koliine i to:
- za podbaaj visine od 1-5 mm odbija se 2-12 %
- za podbaaj visine od 6-10 mm odbija se 12-15 %
- za podbaaj visine preko 10 mm izvedeni radovi se ne priznaju i izvoa je duan da, pre
izrade kolovoznog zastora izvri skidanje vika asfaltne meavine gornjeg noseeg sloja sa
ovakvih povrina.
Osobine probnih tela asfaltne meavine izraenih u laboratoriji po Maralovom postupku
Osobine probnih tela po Maralovom postupku date su u sledeoj tabeli:
Osobina
Sadraj upljina (% V/V)
Stabilnost S (kN), najmanje
Ukoenost na 60 oC (kN/mm), najmanje
Zbijenost (% V/V), najmanje

Vrednost
3-9
6.0
2.2
98.0

Sadraj upljina probnih tela po Maralovom postupku

Za podbaaj kvaliteta asfaltne meavine u odnosu na zahtevane zaostale upljine,
umanjuje se vrednost radova za povrinu koju pokriva ispitani uzorak, i to:

ukoliko su zaostale upljine u granicama 3 - 4% i 10 - 12%, umanjuje se vrednost

radova za 2 - 6%;
ukoliko su zaostale upljine ispod 3% i preko 12%, radovi ne mogu biti predmet
prijema

Uvaljanost (zbijenost) sloja

197 359

Radovi po parametru uvaljanosti sloja mogu biti predmet prijema, ako podbaaj nije
vei od 3% od zahtevane uvaljanosti. Za podbaaj od 1 - 3% umanjuje se vrednost za
2 10% za povrinu koju pokriva ispitani uzorak.
Obraun i plaanje
Obraunava se i plaa po 1 m2 stvarno izvedenog sloja u zavisnosti od debljine sloja.
Period izvoenja radova
Ugraivanje BNS-a moe se vriti jedino u periodu od 15. februara do 15. decembra,
odnosno kada je temperatura vazduha iznad +5 oC i bez vetra. BNS ugraen u periodu od 15.
februara do 15. septembra moe se bez zatite izloiti dejstvu saobraaja s tim da se habajui
sloj ugradi najdalje 30 dana od dana ugraivanja BNS-a. BNS ugraen od 15. oktobra do 15.
decembra ne sme se izloiti dejstvu saobraaja ve se privremeno mora zatititi povrinskom
obradom, s tim da se habajui sloj ugradi u prolee, i to u periodu od 15. aprila do 15. maja.
3.6

ZASTOR OD ASFALT BETONA AB11s d= 4 cm

Opis
Pozicija obuhvata nabavku i ugraivanje materijala u kolovozni zastor prema projektovanim
kotama. Kolovozni zastor sastoji se iz jednog sloja. Izrada kolovoznog zastora treba da se
izvri prema sledeim tehnikim uslovima.
Izrada asfalt-betona AB 11 debljine 4 cm
Osnovni materijali
drobljena plemenita kamena sitne krenjakog porekla 4/8 mm i 8/11 mm.
plemeniti drobljeni pesak 0/4 mm krenjakog porekla
kameno brano krenjakog porekla
vezivo BIT 60 (PK = 49 oC - 55 oC)
Kvalitet osnovnih materijala
Kamena sitne
Kamena sitne treba da je spravljena od stenske mase koja ima sledee osobine:
Osobina
Uslovi kvaliteta
vrstoa na pritisak
Min. 140 MPa
Habanje bruenjem
Max 18 cm3 / 50 cm2
Postojanost prema smrzavanju
Dobra
Postojanost prema toploti
Dobra

Kamena sitne mora da zodovolji sledee uslove:

1. Granulometrijski sastav frakcije prema SRPS U.E4.014/1990.
2. Habanje po metodi "Los Angeles"
max 10 % m/m
3. Sadraj zrna nepovoljnog oblika
max 20 % m/m
4. Sadraj tronih zrna
max 3 % m/m
5. Sadraj prainasto-muljevitih sastojaka
prema SRPS B.B8.036
max 2 % m/m
6. Prionljivost sa bitumenom
dobra

198 359

Pesak
Za pesak treba koristiti drobljeni pesak krenjakog porekla.
Granulometrijski sastav treba da zadovolji sledee uslove:
Kvadratni otvor sita
(mm)
0.09
0.25
0.71
2.00
4.00
8.00

Prolazi kroz sito u

procentima mase
0.0 10.0
12.0 25.0
33.0 70.0
65.0 100.0
90 100
100.0

Pesak mora da zadovolji i sledee osobine:

Ekvivalent peska:
- za drobljeni pesak
min. 60 %
- za prirodni pesak
min. 70 %
U pesku ne sme biti estica ispod 0.09 mm vie od 2 % m/m
Pesak ne sme sadrati organske neistoe
U pesku se ne smeju stvarati grudve od slepljenih estica
Kameno brano
Za kameno brano treba primeniti mleveni krenjak. Nije poeljna primena kamenog brana
od mlevene dolomitske stene zbog slabije prionljivosti za bitumen. Kameno brano mora biti
I kvaliteta.
Pre poetka radova izvoa treba da kod ovlaene laboratorije pribavi uverenje o kvalitetu
kamenog brana kojim e biti garantovan sledei kvalitet:
stenska masa
krenjak
sadraj gline
max. 1.5 % m/m
kameno brano ne sme da ima grudve od slepljenih estica (u toku prosejavanja na situ
0.71 mm ne smeju ostati grudve od slepljenih estica)
meljava kamenog brana treba da je takva da kroz sito 0.09 mm prolazi najmanje 80 %, a
kroz sito 0.71 mm 100 % materijala.
Bitumen
Za bitumen treba primeniti BIT 60 sa takom razmekavanja po prstenu i kuglici PK = 49 55 oC.
Sastav mineralne meavine
Uee osnovnih frakcija u mineralnoj meavini treba podesiti tako da linija prosejavanja
bude u sledeim granicama:
Kvadratni otvor sita
(mm)

0.09

Prolazi kroz sito u

procentima mase
Prethodna meavina
i probni rad
postrojenja
3 12

199 359

0.25
0.71
2.00
4.00
8.00
11.20
16.00

8 28
16 38
31 54
49 69
75 90
97 100
100

Sastav asfaltne meavine

Orijentacioni sastav asfaltne meavine je sledei:

filer
0/0.09 mm
8%
pesak
0.09/2 mm
26 %
kamena sitne
2/11 mm
66 %
Svega
100 %
Vezivo BIT 60
4.8 - 5.2 %

Optimalna koliina bitumena u asfaltnoj meavini ne treba da bude manja od 4.9 %, kako bi
se spreio brzi zamor asfalt-betona.
Kod kamene sitnei poreklom od stenske mase diabaza, amfibolita, bazalta i dr. koja koristi
malu koliinu bitumena za obavijanje, tako da bi optimalna koliina bitumena bila ispod 5.0
%, treba primeniti donju graninu vrednost linije prosejavanja u podruju filera, a gornje
granine vrednosti u podruju peska i kamene sitnei.
Fiziko-mehanike osobine asfaltne meavine
Asfaltna meavina sabijena u Maralove kalupe na 155 - 160 oC, mineralna meavina od
ekstrahirane asfaltne mase i ekstrahirani bitumen treba da zadovolje sledee uslove:

Vrsta ispitivanja
Zaostale upljine (% V/V)
Stabilnost (kN)
Odnos stabilnosti i teenja na 60 oC
(kN/mm), najmanje
Tolerancija odstupanja li-nije
prosejavanja ekstrahi-rane
mineralne meavine u odnosu na
usvojenu meavinu probnim radom
postrojenja

Tolerancija odstupanja koliine

veziva u odnosu na usvojenu
recepturu

Uslovi kvaliteta
Prethodna
ispitivanja i
Kontrolna
probni rad
ispitivanja
postrojenja
4.0 - 5.0
4.0 - 5.0
Min. 12.0
min. 12.0
3.0
3.0
Sito 0.09 mm
1%
Sito 0.25 mm
2%
Sito 0.71 mm
2%
Sito 2.00 mm
2%
Sito 4.00 mm
2%
reeto 8.00 mm
2%
reeto 11.20 mm
2%
Utvruje se pretodnim
ispitivanjima, a tolerancija je u
granicama 0.5 % koliine

200 359

bitumena u meavini
Osobine ugraenog habajueg sloja
Ugraeni sloj od asfalt-betona mora imati sledee osobine:
Osobine
Uslovi kvaliteta
Zaostale upljine (% V/V)
4-6
Uvaljanost (zbijenost) sloja (%)
min. 98
Ravnost sloja pod ravnjaom 4 m
Max. 4 mm
Odstupanje visine sloja od propisane visine
Max + 4 mm
Odstupanje od zahtevanog poprenog pada
Max. 0.4 %
Tehnologija izvrenja
Priprema podloge
Asfaltni sloj moe se polagati na podlogu koja je suva i koja ni u kom sluaju nije smrznuta.
Pre poetka radova, podloga mora biti dobro oiena elinim etkama i izduvana
kompresorom. Posle zavrenog ienja podloge, nadzorni organ snimie niveletu i ravnost
podloge. Na delovima gde povrina sloja podloge odstupa od propisane visine vie od 15
mm, neophodno je da izvoa izvri popravku nivelete podloge, i to:
na mestima gde je povrina podloge ispod propisane nivelete treba popravku izvriti
poveanjem debljine sloja asfaltne meavine sa asfalt-betonom - habajui sloj;
na mestima gde je povrina podloge iznad propisane nivelete treba skinuti viak asfaltne
mase u podlozi.
Spravljanje i transport asfaltne meavine
Asfaltno postrojenje mora da poseduje reeto otvora 16 mm kojim e se odstranjivati
nedozvoljeno krupna zrna u asfaltnoj meavini. Temperatura bitumena i asfaltne meavine u
mealici treba da se kree u granicama 150 - 165 oC.
Ko koji privata asfaltnu meavinu iz mealice i transportuje je u silos ne sme se premazivati
naftom nego sredstvom koje ne deluje tetno na bitumen (npr. 5 % rastvor kalijumovog
sapuna u vodi). Ovo vai za ko transportnog kamiona. Svi kamioni za transport asfaltne
meavine moraju biti opremljeni pokrivaem (ciradno platno, azbestni pokriva), koji e se
upotrebiti pri ukazanoj potrebi (kia, vetar, velika daljina transporta, zastoj u transportu usled
kvara, velika praina na putu i dr.).
Nadzorni organ iskljuie svaki kamion koji u opremi ne poseduje pokriva ili ga nije
upotrebio pri ukazanoj potrebi.
Ugraivanje asfaltne meavine
Temperatura asfaltne meavine na mestu ugraivanja ne sme biti nia od 130 oC.
U toku ugraivanja mora se posebno obratiti panja na sledee operacije:
a) Radni spojevi
Uzduni spoj habajueg sloja mora se tako podesiti da padne tano u osovinu kolovoza.
b) Zbijanje nepristupanih povrina
Povrine zastora koje su za valjke nepristupane treba zbijati vibracionim spravama ili
runim zagrejanim nabijaima.

201 359

Period izvrenja radova

Habajui sloj sa specifikacijama iz ovih tehnikih uslova moe se ugraivati iskljuivo u
periodu od 15. aprila do 15. oktobra, odnosno kad je temperatura vazduha vea od + 5 oC i
kada je bez vetra.
Kontrola kvaliteta
Prethodna ispitivanja asfaltne meavine
Pre poetka radova izvoa je obavezan da izradi u ovlaenoj laboratoriji projekat sastava
prethodne asfaltne meavine u svemu saglasan sa zahtevima ovih tehnikih uslova.
Nikakav rad se ne sme zapoeti dok izvoa ne predloi sastav prethodne asfaltne meavine
na saglasnost nadzornom organu. Atesti o osnovnim materijalima i pretodnoj meavini ne
smeju biti stariji od 6 meseci. Ukoliko nastanu promene u osnovnim materijalima ili se
promeni izvor materijala, izvoa je duan da dostavi nadzornom organu pismeni predlog za
promenu sastava usvojene asfaltne meavine, odnosno da predloi novu prethodnu meavinu
na saglasnost, pre upotrebe novih materijala.
Dokazni radni sastav asfaltne meavine
Kvalitet prethodne asfaltne meavine dokazuje se probnim radom, s tim da se asfaltna
meavina usvaja na samom postrojenju, a kvalitet ugraivanja na opitnoj deonici.
Ukoliko kvalitet osnovnih materijala na gradilitu ne odgovara ovim tehnikim uslovima,
izvoa je duan da obezbedi nove kvalitetne osnovne materijale. Ukoliko se doziranjem
osnovnih materijala, prema prethodnoj meavini, ne mogu zadovoljiti svi propisani zahtevi za
fiziko-mehanike osobine asfaltne meavine i za ugraeni sloj, neophodno je izvriti
korekciju doziranja osnovnih materijala i da se ponovi probni rad. Tek kada se probnim
radom postignu svi postavljeni zahtevi, nadzorni organ e usvojiti radnu meavinu i dati
saglasnost za neprekidni rad.
Dokazni radni sastav asfaltne meavine vri ovlaena putna laboratorija.
Kontrola kvaliteta
Za obezbeivanje propisanog kvaliteta u toku graenja, investitor ili od njega angaovana
laboratorija vrie redovna kontrolna ispitivanja, i to:
Ispitivanje bitumena
Izvoa radova moe da nabavi bitumen samo pod uslovom da za svaku isporuku obezbedi
atest proizvoaa koji e biti odmah dostavljen na uvid nadzornom organu, odnosno
laboratoriji.
Pored uvida u atest proizvoaa, operativna laboratorija vrie i redovna ispitivanja u
skraenom obimu (PK, penetracija i taka loma) i to:
na poetku radova
na svakih 500 t dobavljenog bitumena
Ispitivanje filera
Laboratorija e ispitivati granulometrijski sastav filera:
na poetku radova i

202 359

 na svakih 100 t dobavljenog filera.

Kontrola kvaliteta ugraenog sloja
Ugraenu meavinu sloja asfalt-betona potrebno je kontrolisati. Kao najbitnije
parametre potrebno je kontrolisati:
granulometrijski sastav
koliinu bitumena
zbijenost
debljinu
Kod granulometrijskog sastava dozvoljena tolerancija u frakciji filera je 1 %.
Dozvoljeno odstupanje upotrebljene koliine bitumena od optimalne je 3 %.
Ukoliko ima vie od 5 % rezultata sa odstupanjima u frakciji filera i bitumena od dozvoljenih,
asfaltni sloj se ne moe prihvatiti kao dobar.
Ostale karakteristike kontrolisati prema vaeim standardima.
Merenje i plaanje
Obraun se vri po kvadratnom metru (m2) stvarno izvrenog asfaltnog sloja od asfalt
betona AB 11s odreene debljine po Glavnom graevinskom projektu
3.7 i 3.8

UGRAIVANJE IVINJAKA 18/24 I 12/18 MB40

Opis
Ugraivanje ivinjaka se vri na sloju sveeg betona MB20 uz pomo bone oplate, a u
svemu prema kotama i dimenzijama odreenim u projektu. Betonsku podlogu uraditi preko
prethodno zbijenog i ispitanog tamponskog sloja.
Ivinjak mora biti industrijski proizvod u metalnoj oplati sa jezgrom od betonske mase
izraene od agregata i portalnd cementa. Beli kolovozni ivinjaci moraju imati vidne
povrine uraene od belog betona debljine 3cm sa posebnom obradom lajfovanjem.
Kvalitet betonskih ivinjaka i nain izrade moraju odgovarati uslovima i tehnikim propisima
za beton. Kolovozni ivinjaci su marke betona MB40. Ivinjaci moraju biti apsolutno
postojani na mrazu.
Polaganje ivinjaka izvriti sa spojnicama itine 1cm ispunjenim cementnim malterom
R=1:3, sa obrqadom fuge uputene za 1cm. Poloeni betonski ivinjaci mogu imati
toleranciju od 0.5cm od projektovanih apsolutnih kota.
Merenje i plaanje
Obraunava se i plaa po m ugraenog ivinjaka koji odgovara zahtevanom kvalitetu i
granicama tolerancije i obuhvata sav neophodan rad i material, kao i nabavku i
taransport ivinjaka.
3.9

POSTAVLJANJE BETONSKOG KANALA

Betonske kanalete izvode se od gotovih montanih elemenata raznih tipova na kosini nasipa,
useka ili razdelnoj traci, a prema rasporedu koji je dat u glavnom projektu. Montani betonski
elementi se rade kao prefabrikovani od MB 35 u metalnim kalupima sa ugraivanjem betona
na vibrastolu. Betonski elementi se na sloju nearmiranog betona MB20.

203 359

Obraun izvedenih radova vri se po metru dunom izgraene kanalete prema tipu, a u cenu
je uraunat sav rad, trokovi nabavke materijala i transport.

204 359

1.2 PREDMER I PREDRAUN GRAEVINSKIH I GRAEVINSKO ZANATSKIH RADOVA - II FAZA IZGRADNJE

OBJEKAT: ATLETSKA DVORANA

POZ.

OPIS POSLA

01.000

PRIPREMNI RADOVI

02.000

ZEMLJANI RADOVI

03.000

BETONSKI I ARMIRANO BETONSKI RADOVI

03.001

Betoniranje sloja za pad nearmiranim betonom MB 20.

Ploa se izvodi u nagibu, prema projektovanim
padovima. Gornja povrina ploe perdaena.
Obraun po m2 sa svom potrebnom oplatom.

Jed.
Mere

Koliina

Cena
(RSD)

IZNOS
(RSD)

debljina sloja d=4-18 cm, na ravnim krovovima

K2
117.58*1.00 =117.58
2.00*14.02*1.00 =28.04
03.002

Betoniranje sloja lakog betona.

Obraun po m3.
debljina sloja d=34 cm
P1*, P1a*, P3*
38.69*0.34 =13.15
5.00*38.84*0.34 =66.03

03.003

Betoniranje horizontalnih armirano betonskih serklaa.

Beton MB 20, dimenzije serklaa 20/25 cm.
Obraun po m3 sa svom potrebnom oplatom; Pozicija
horizontalnih serklaa je iznad visine vrata.

m2

145,62

m3

79,18

m3

13,90

kg

981,80

BETONSKI I ARMIRANO BETONSKI RADOVI

04.000
04.001

ARMIRAKI RADOVI
Nabavka, ienje, seenje, savijanje, montaa i
ugraivanje armature za horizontalne armirano
betonske serklae 20/25cm. Koliine armature uzete
su prema specifikaciji 210 uzengije 6/20.
Obraunava se sve zajedno po kg ugraene armature.
6 - 277.92 kg i 10 - 703.90 kg
ARMIRAKI RADOVI

05.000

ELINE KONSTRUKCIJE

06.000

ZIDARSKI RADOVI

205 359

06.001

Zidanje zidova giter blokovima u produnom malteru

razmere 1:2:6. Debljina zidova d=20 cm sa
istovremenom izradom armirano betonskih serklaa
(koji su posebno obraunati). Vezu sa betonskim
konstruktivnim elementima izvesti nerajuim ankersponama.Obraun po m2 sa ankerima.
pregradni zidovi
2.00*5.15*3.75 =38.63
2.00*0.75*3.75 =5.63
6.00*6.40*3.75 =144.00
4.00*1.35*3.75 =20.25
3.50*4.04 =14.14
6.70*3.77 =25.26
24.40*1.00 =24.40
2.00*7.35*3.37 =49.54
2.00*6.95*3.37 =46.84
7.00*3.99 =27.93
6.80*3.99 =27.13
1.80*3.99 =7.18
m2

06.002

430,93

Zidanje zidova debljine d=12 cm, punom opekom u

produnom malteru razmere 1:2:6 sa istovremenom
izradom horizontalnih i vertikalnih armirano betonskih
serklaa, dispozicije prema projektu. Beton MB 20,
dimenzija serklaa 12/15 cm, armatura +- 2 fi 8 mm,
uzengije fi 6/25. Vezu sa betonskim konstruktivnim
elementima izvesti nerajuim anker-sponama.
Obraun po m2 sa ankerima, izradom armirano
betonskog serklaa, armaturom i oplatom. Pozicija
horizontalnih serklaa je iznad visine vrata.

pregradni zidovi
6.70*3.77 =25.26
0.64*3.77 =2.41
3.87*3.77 =14.59
4.00*1.65*3.77 =24.88
2.00*3.30*3.77 =24.88
5.00*7.00*3.77 =131.95
26.05*1.00 =26.05
9.00*30.83*1.00 =277.47
4.00*8.44*1.00 =33.76
3.00*6.29*1.00 =18.87
5.64*1.00 =5.64
4.00*1.02*6.11 =24.93
4.00*1.02*5.31 =21.66
2.00*4.76*1.00 =9.52
2.00*1.80*4.91 =17.68
2.00*18.03*1.00 =36.06
2.00*1.00*5.71 =11.42
2.00*0.90*6.11 =11.00
2.00*0.90*6.46 =11.63
11.84*1.00 =11.84
2.00*1.80*6.11 =22.00

206 359

2.00*17.40*1.00 =34.80
1.80*4.27 =7.69
2.69*4.27 =11.49
2.69*4.27 =11.49
3.20*3.99 =12.77
4.28*3.99 =17.08
4.58*3.99 =18.27
2.80*3.99 =11.17
1.80*3.99 =7.18
6.20*3.99 =24.74
3.00*4.36*3.99 =52.19
2.00*0.60*3.99 =4.79
1.97*3.99 =7.86
3.00*5.08*3.99 =60.81
2.00*4.88*3.99 =38.94
2.00*12.58*3.99 =100.39
2.00*7.28*3.99 =58.09
6.38*3.99 =25.46
2.00*1.69*3.99 =13.49
4.31*3.99 =17.20
1.80*3.99 =7.18
10.25*3.99 =40.90
2.10*3.99 =8.38
2.00*4.58*3.99 =36.55
2.00*1.90*3.99 =15.16
4.86*3.99 =19.39
3.76*3.99 =15.00
6.80*3.99 =27.13
4.00*3.99 =15.96
4.18*1.10 =4.60
2.57*1.10 =2.83
2.26*2.82 =6.37
0.68*2.82 =1.92
0.40*4.27 =1.71
-1.80*2.40 =-4.32
06.003

m2

1.498,14

m2

37,39

Zidanje pregradnih zidova debljine d=7 cm, punom

opekom u produnom malteru razmere 1:2:6 sa
istovremenom izradom horizontalnih armirano
betonskih serklaa, dispozicije prema projektu. Beton
MB 20, dimenzija serklaa 7/15 cm, armatura +- 2 fi 8
mm, uzengije fi 6/25.
Obraun po m2 sa izradom armirano betonskog
serklaa, armaturom i oplatom. Pozicija horizontalnih
seklaa je iznad visine vrata.
obziivanje armirano betonskog zida
5.08*4.27 =21.69
1.80*4.27 =7.69
obziivanje oko stuba
2.00*0.22*6.12 =2.69
0.63*6.12 =3.86
0.24*6.12 =1.47

207 359

06.004

Izrada cementne kouljice razmere 1:3 kao podloge za

podove. Kouljica debljine preko 3cm je rabicirana
armaturnom mreom Q-84, postavljenom obavezno u
sredinu sloja. Gornja povrina glatko perdaena.
Dilatacione spojnice se postavljaju na polja max 25
m2, sa duinom strane max 5 m1. irina spojnice 1 cm
ispunjena stiroporom.
Obraun po m2.
debljina kouljice d=4 cm,
P1, P1*, P2
23.80*1.00 =23.80
2.85*1.00 =2.85
19.85*1.00 =19.85
2.00*9.25*1.00 =18.50
17.15*1.00 =17.15
31.45*1.00 =31.45
2.00*6.50*1.00 =13.00
2.00*7.05*1.00 =14.10
72.95*1.00 =72.95
14.26*1.00 =14.26
17.45*1.00 =17.45
24.45*1.00 =24.45
44.29*1.00 =44.29
17.79*1.00 =17.79
30.37*1.00 =30.37
7.45*1.00 =7.45
439.30*1.00 =439.30
37.41*1.00 =37.41
2.00*8.25*1.00 =16.50
2.00*8.58*1.00 =17.16
m2

880,08

debljina kouljice d=3 cm

P1a, P1a*
8.50*1.00 =8.50
8.40*1.00 =8.40
8.30*1.00 =8.30
41.82*1.00 =41.82
3.30*1.00 =3.30
2.03*1.00 =2.03
2.00*10.30*1.00 =20.60
2.00*3.55*1.00 =7.10
2.00*3.20*1.00 =6.40
18.70*1.00 =18.70
8.00*1.60*1.00 =12.80
18.25*1.00 =18.25
2.00*24.65*1.00 =49.30
2.00*5.00*1.00 =10.00
2.00*1.70*1.00 =3.40
13.35*1.00 =13.35
14.00*1.00 =14.00
28.70*1.00 =28.70
50.05*1.00 =50.05
4.50*1.00 =4.50
3.50*1.00 =3.50

208 359

30.85*1.00 =30.85
31.75*1.00 =31.75
06.005

395,60

m2

470,52

m2

5,05

m2

4.386,35

Izrada cementne kouljice razmere 1:3 kao podloge za

podove. Kouljica rabicirana armaturnom mreom Q84, postavljenom obavezno u sredinu sloja. Gornja
povrina glatko perdaena. Dilatacione spojnice se
postavljaju na polja max 25 m2, sa duinom strane
max 5 m1. irina spojnice 1 cm ispunjena stiroporom.
Obraun po m2.

debljina kouljice d=6,8 cm

P4, P5
14.20*1.00 =14.20
21.32*1.00 =21.32
32.20*1.00 =32.20
89.45*1.00 =89.45
2.00*13.41*1.00 =26.82
2.00*16.97*1.00 =33.94
19.70*1.00 =19.70
51.90*1.00 =51.90
14.24*1.00 =14.24
80.65*1.00 =80.65
86.10*1.00 =86.10
debljina kouljice d=6,6 cm
P4a
5.05*1.00 =5.05

06.006

Izrada cementne kouljice razmere 1:3 kao podloge za

podove. Kouljica rabicirana armaturnom mreom Q84, postavljenom obavezno u sredinu sloja, gornja
povrina glatko perdaena. Dilatacione spojnice se
postavljaju na polja max 25 m2, sa duinom strane
max 5 m1. irina spojnice 1 cm ispunjena stiroporom.
Obraun po m2.
Kouljica podova P3, P3a, debljina kouljice d=5,7 cm
4,210.75*1.00 =4,210.75
175.60*1.00 =175.60

06.007

Malterisanje zidova od opeke i blokova u dva sloja

produnim malterom razmere 1:3:9. Delove od betona
prethodno isprskati cementnim mlekom.
Obraun po m2.
unutranji zidovi
81.32*3.99 =324.47
15.76*3.99 =62.88
19.12*3.99 =76.29
23.64*3.99 =94.32
12.52*3.99 =49.95
25.96*3.99 =103.58
41.16*3.99 =164.23

209 359

2.00*15.46*3.99 =123.37
2.00*16.84*3.99 =134.38
29.96*3.99 =119.54
19.76*3.99 =78.84
31.04*3.99 =123.85
29.91*1.00 =29.91
33.82*1.00 =33.82
9.36*3.99 =37.35
2.00*16.96*3.99 =135.34
7.10*1.00 =7.10
71.27*2.92 =208.11
8.98*3.77 =33.85
62.45*3.77 =235.44
20.00*30.83*1.00 =616.60
2.39*6.46 =15.44
4.00*3.08*4.11 =50.64
4.00*1.02*4.91 =20.03
4.00*1.02*6.11 =24.93
2.00*5.62*6.46 =72.61
2.00*3.98*4.11 =32.72
2.00*1.92*4.91 =18.85
2.00*1.92*5.71 =21.93
2.00*30.76*1.00 =61.52
2.00*4.50*1.00 =9.00
2.00*1.80*6.11 =22.00
5.76*4.11 =23.67
17.93*1.00 =17.93
4.00*16.39*1.00 =65.56
8.70*6.46 =56.20
2.18*4.11 =8.96
2.30*4.11 =9.45
2.18*6.46 =14.08
3.82*6.46 =24.68
3.66*4.11 =15.04
5.25*6.46 =33.92
10.05*6.46 =64.92
9.47*4.11 =38.92
42.05*1.00 =42.05
46.34*1.00 =46.34
10.77*2.92 =31.45
7.10*1.00 =7.10
7.30*3.77 =27.52
9.70*3.37 =32.69
6.05*4.27 =25.83
8.23*4.27 =35.14
26.05*1.00 =26.05
8.86*4.11 =36.41
39.12*3.37 =131.83
12.00*4.04 =48.48
50.03*3.37 =168.60
19.10*3.37 =64.37
49.71*4.27 =212.26
9.60*4.27 =40.99
18.83*4.27 =80.40

210 359

14.00*4.27 =59.78
30.75*4.27 =131.30
15.20*4.27 =64.90
8.60*4.27 =36.72
13.48*1.10 =14.83
-4.00*(1.81*2.40-3.00) =-5.38
-2.00*(1.84*3.02-3.00) =-5.11
-7.00*(1.80*2.40-3.00) =-9.24
-2.00*(3.00*3.00-3.00) =-12.00
-4.00*(1.64*2.40-3.00) =-3.74
-(3.00*2.70-3.00) =-5.10
-(3.10*3.00-3.00) =-6.30
-3.00*(1.85*3.02-3.00) =-7.76
m2

4.826,66

m2

182,13

m2

145,62

fasadne povrine
31.21*1.79 =55.87
69.20*1.00 =69.20
2.00*1.60*1.00 =3.20
2.00*12.60*0.60 =15.12
5.39*0.60 =3.23
44.05*0.60 =26.43
1.79*0.60 =1.07
2.00*1.95*0.60 =2.34
9.45*0.60 =5.67
ZIDARSKI RADOVI
07.000

IZOLATERSKI RADOVI

07.001

Izrada horizontalne hidroizolacije ravnog krova. Izvodi

se u slojevima:
- hladan premaz bitulitom
- tri sloja bitumenske trake sa dve mreice.
Hidroizolacija se postavlja na oienu i pripremljenu
podlogu, to je obaveza izvoaa radova. Postavljanje
hidroizolacije podrazumeva i izradu holkela, obradu
prodora, spojeva, uglova, slivnika i sl. detalja sa
podizanjem izolacije 30 cm uz obodne zidove. Izrada u
svemu prema detaljima i elaboratu graevinske fizike.
Obraun po m2 kompletno izvedene horizontalne
projekcije hidroizolacije bez razvijanja preklopa i
spojeva na uglovima.
K2
117.58*1.00 =117.58
2.00*14.02*1.00 =28.04

211 359

07.002

Izrada horizontalne hidroizolacije mokrih vorova.

Izvodi se u slojevima od sloja za pad:
- hladan premaz bitulitom
- tri premaza poliazbitolom sa dve mreice.
Hidroizolacija se postavlja na oienu i pripremljenu
podlogu, to je obaveza izvoaa radova. Postavljanje
hidroizolacije podrazumeva i izradu holkela, obradu
prodora, spojeva, uglova i sl. detalja. Izrada u svemu
prema detaljima i elaboratu graevinske fizike.
Obraun po m2 sa podizanjem izolacije 20 cm uz
okolne zidove.

P1a, P1a*
8.50*1.00 =8.50
8.40*1.00 =8.40
8.30*1.00 =8.30
41.82*1.00 =41.82
3.30*1.00 =3.30
2.03*1.00 =2.03
2.00*10.30*1.00 =20.60
2.00*3.55*1.00 =7.10
2.00*3.20*1.00 =6.40
18.70*1.00 =18.70
8.00*1.60*1.00 =12.80
18.25*1.00 =18.25
2.00*24.65*1.00 =49.30
2.00*5.00*1.00 =10.00
2.00*1.70*1.00 =3.40
13.35*1.00 =13.35
14.00*1.00 =14.00
28.70*1.00 =28.70
50.05*1.00 =50.05
4.50*1.00 =4.50
3.50*1.00 =3.50
30.85*1.00 =30.85
31.75*1.00 =31.75
07.003

m2

395,60

m2

145,62

Nabavka, nasipanje i razastiranje probranog ljunka

bele boje krupnoce 3-15 mm, kao zavrni sloj na
ravnom neprohodnom krovu. Izrada u svemu prema
detaljima i elaboratu graevinske fizike.
Obraun po m2.
debljina sloja d=5 cm
K2
117.58*1.00 =117.58
2.00*14.02*1.00 =28.04
IZOLATERSKI RADOVI

08.000

LIMARSKI RADOVI

212 359

08.001

Pokrivanje nadzidaka elinim bojenim limom d=0.60

mm. Lim sastaviti falcevima, a rubove prepustiti 3 cm.
Opivanje izvesti u svemu prema detaljima. Ispod lima
postaviti sloj ter hartije.
Obraun po m1.
opivka preko nadzitka sa halterima za noenje lima
3/30 mm, razvijena irina 55 cm
D11- nadzidci na ravnim krovovima K1, osim onih uz
halu. Opivka se postavlja prema detalju.
174.88*1.00 =174.88
44.62*1.00 =44.62
m

219,50

63,30

178,80

razvijena irina 40 cm
33.35*1.00 =33.35
2.00*2.60*1.00 =5.20
3.70*1.00 =3.70
2.00*1.95*1.00 =3.90
9.45*1.00 =9.45
1.78*1.00 =1.78
4.00*1.48*1.00 =5.92
08.002

Izrada i montaa leeih etvrtastih oluka elinim

bojenim limom d=0.6 mm. Oluk se postavlja na ve
izvedenu elinu konstrukciju atike, tako to se na nju
uz podmetanje traka ter hartije najpre postavlja
daana oplata i jedan sloj ter hartije preko nje, uz
podvlaenje ivica. Oluke spajati nitnama, jednoredno
sa maksimalnim razmakom 3 cm i letovati kalajem od
najmanje 40%. Drae leeih oluka uraditi od
nerajueg elilka 5/20/105 mm i nitovati sa prednje
strane oluka nitnama, na razmaku do 80 cm.
Obraun po m1 /ukljuujui i daanu oplatu i ter
hartiju/ Oluci na dvovodnom krovu hale u osama A i I

razvijena irina oluka 100 cm

2.00*89.40*1.00 =178.80
08.003

Pokrivanje nadzidaka elinim bojenim limom d=0.60

mm. Lim sastaviti falcevima, a rubove prepustiti 3 cm.
Opivanje izvesti u svemu prema detaljima. Ispod lima
postaviti sloj ter hartije.Obraun po m1.
Opivka preko ve izvedene eline konstrukcije atike,
tako to se na nju najpre postavlja daana oplata, a
na vrhu halteri za noenje lima 3/30 mm. Na spoju
daane oplate sa elinom konstrukcijom i halterima
postavlja traka ter hartije, a na spoju daane oplate
sa limom postavlja se jedan sloj ter hartije. Pozicija
obuhvata i daanu oplatu i ter hartiju.
razvijena irina 90+60 cm /venci po obimu dvovodnog
krova hale u osama A, I, 2a, 14/

D8, D2

213 359

2.00*90.52*1.00 =181.04
2.00*58.17*1.00 =116.34
m

297,38

80,29

177,60

30,24

m2

183,98

razvijena irina 33 cm, nadzidci na ravnim krovovima

K1 ka hali /u osama 2 i 14a/
D6
50.99*1.00 =50.99
29.30*1.00 =29.30
08.004

Izrada i montaa snegobrana od elinog bojenog lima

d=0,6 mm. Snegobrane postaviti i privrstiti za krovni
pokriva pomou rafova, uz zaptivanje. Izrada u
svemu prema detalju.
Obraun po m1.
razvijena irina 30 cm, D2
2.00*88.80*1.00 =177.60

08.005

Opivanje uvala (iksna) u krovu bojenim elinim

limom d=0.60 mm. Lim se postavlja preko sloja ter
hartije sa podvlaenjem ivica ispod krovnog pokrivaa.
Obraun po m1.
razvijena irina 80 cm
4.00*7.56*1.00 =30.24
LIMARSKI RADOVI

09.000
09.001

GIPS KARTON
Oblaganje zidova gips kartonskim ploama preko
metalne potkonstrukcije. Izvodi se sa CW/UW
potkonstrukcijom i vatrootpornim gipskartonskim
ploama u dva sloja, koje se privruju mainskim
vijcima. Spojevi ploa se ispunjavaju, bandairaju
trakom i gletuju pomou ispunjivaa. Obloga se
postavlja preko termoizlacije od mineralne vune
d=8cm. Dostaviti atest za kompletan protivpoarni zid.
Obraun po m2.

UZ5
vatrootpornost 90 minuta
2.82*3.20 =9.02
4.10*3.20 =13.12
1.75*3.20 =5.60
3.30*3.20 =10.56
3.94*3.20 =12.61
2.63*3.20 =8.42
8.00*2.30*3.20 =58.88
6.00*1.04*2.80 =17.47
7.00*1.40*3.20 =31.36
0.57*3.50 =2.00
0.75*3.50 =2.63
1.04*3.50 =3.64
1.40*3.50 =4.90
1.40*2.70 =3.78

214 359

09.002

Izrada zidova (oko kanala za odimljavanje na galeriji)

od gips kartonskih ploa preko metalne potkonstrukcije
sa termoizolacijom. Izvodi se sa CW/UW
potkonstrukcijom d=7.5 cm, koja se privruje za
podnu i plafonsku konstrukciju i obostrano oblae.
Obloga se izvodi troslojno, obostrano, standardnim
gipskartonskim ploama. Visina zida je max. 5,25 m
(osni razmak CW profila 31,25 cm). Ispuna
meuprostora je vazduni sloj i ploa mineralne vune
debljine d=5 cm. Ukupna debljina zida je d=15 cm.
Spojevi ploa se ispunjavaju, bandairaju trakom i
gletuju pomou ispunjivaa. Izrada u svemu prema
crteima iz projekta. Tehnologija izvoenja prema
detaljima i uputstvima proizvoaa sistema koji se
koristi. Dostaviti atest za kompletan protivpoarni zid.
Obraun po m2 kompletno izvedenog zida.
Vatrootpornost 120min

UZ6
13,5*3,97=53,60
m2

53,60

m2

766,48

GIPS KARTON
10.000

KERAMIARSKI RADOVI

10.001

Poploavanje podova, protivkliznim ploama od

granitne keramike vrste, dimenzije i boje po izboru
projektanta, otpornim na kisela i abrazivna sredstva za
odravanje. Ploe se postavljaju u sloju cementnog
maltera. Fuge zaptiti fugen masom.
Obraun po m2.
P2
2.00*6.50*1.00 =13.00
2.00*7.05*1.00 =14.10
72.95*1.00 =72.95
14.26*1.00 =14.26
17.45*1.00 =17.45
24.45*1.00 =24.45
44.29*1.00 =44.29
17.79*1.00 =17.79
30.37*1.00 =30.37
7.45*1.00 =7.45
439.30*1.00 =439.30
37.41*1.00 =37.41
2.00*8.25*1.00 =16.50
2.00*8.58*1.00 =17.16

215 359

10.002

Poploavanje podova, protivkliznim podnim

keramikim ploicama klase A, dimenzije i boje po
izboru projektanta, otpornim na kisela i abrazivna
sredstva za odravanje. Ploe se postavljaju u sloju
cementnog maltera. Fuge zaptiti fugen masom.
Obraun po m2.
P1, P1a, P1*, P1a*
8.50*1.00 =8.50
8.40*1.00 =8.40
8.30*1.00 =8.30
41.82*1.00 =41.82
3.30*1.00 =3.30
2.03*1.00 =2.03
2.00*10.30*1.00 =20.60
2.00*3.55*1.00 =7.10
2.00*3.20*1.00 =6.40
18.70*1.00 =18.70
8.00*1.60*1.00 =12.80
18.25*1.00 =18.25
2.00*24.65*1.00 =49.30
2.00*5.00*1.00 =10.00
2.00*1.70*1.00 =3.40
2.00*9.25*1.00 =18.50
13.35*1.00 =13.35
14.00*1.00 =14.00
19.85*1.00 =19.85
28.70*1.00 =28.70
50.05*1.00 =50.05
17.15*1.00 =17.15
31.45*1.00 =31.45
4.50*1.00 =4.50
3.50*1.00 =3.50
23.80*1.00 =23.80
30.85*1.00 =30.85
31.75*1.00 =31.75
2.85*1.00 =2.85

10.003

m2

509,20

42,00

52,80

Oblaganje ela i gazita stepenika ploama

protivklizne granitne keramike vrste, boje i dimenzija
po izboru projektanta sa fazonskim elementima za
gazita stepenika. Ploe se polau u sloju cementnog
maltera fuga na fugu. Fuge zaliti fugen
masom.Obraun po m1.
dimenzije stepenika 16,36/28 cm
20.00*2.10*1.00 =42.00
dimenzije stepenika 15/30 cm
16.00*3.30*1.00 =52.80

216 359

10.004

Oblaganje zidova zidnim glaziranim keramikim

ploicama klase "A", boje i dimenzije prema izboru
projektanta. Ploice se polau fuga na fugu i lepe za
podlogu lepkom predvienim za ovu vrstu radova.
Fuge ispuniti fugen masom. Spojeve ploice reavati
ugradnjom ugaonih lajsni. Priprema podloge je
obaveza izvoaa keramiarskih radova.
Obraun po m2.
13.85*2.70 =37.40
16.18*2.70 =43.69
4.60*1.50 =6.90
7.30*2.70 =19.71
5.78*2.70 =15.61
2.00*5.84*2.70 =31.54
2.00*7.20*2.70 =38.88
4.00*2.96*2.70 =31.97
8.00*5.40*2.70 =116.64
2.77*2.70 =7.48
2.00*13.90*2.70 =75.06
2.00*5.50*2.70 =29.70
-2.00*0.91*2.10 =-3.82
-3.00*1.01*2.10 =-6.36
-13.00*0.81*2.10 =-22.11
m2

10.005

422,26

Izrada sokle keramikim ploicama tipa kao na podu.

Ploice se lepe za podlogu lepkom po preporuci
proizvoaa ploica. Priprema podloge je obaveza
izvoaa radova. Fuge zaptiti fugen masom.
Obraun po m1.
visina sokle h=10 cm, ravna sokla od keramikih
ploica
7.92*1.00 =7.92
25.96*1.00 =25.96
2.00*11.12*1.00 =22.24
16.44*1.00 =16.44
18.77*1.00 =18.77
2.00*21.87*1.00 =43.74
16.28*1.00 =16.28
20.16*1.00 =20.16
2.00*17.20*1.00 =34.40
22.80*1.00 =22.80
28.30*1.00 =28.30
19.10*1.00 =19.10
23.10*1.00 =23.10
2.00*8.60*1.00 =17.20
7.50*1.00 =7.50
26.00*1.00 =26.00
21.00*1.00 =21.00
-9.00*1.01*1.00 =-9.09
-1.00*1.21*1.00 =-1.21
-12.00*0.81*1.00 =-9.72
-7.00*0.91*1.00 =-6.37

217 359

-2.00*3.30*1.00 =-6.60
-1.00*1.85*1.00 =-1.85
m

336,08

347,89

13,40

visina sokle h=10 cm, ravna sokla od granitne

keramike
5.10*1.00 =5.10
2.00*5.87*1.00 =11.74
70.39*1.00 =70.39
3.24*1.00 =3.24
18.63*1.00 =18.63
32.72*1.00 =32.72
8.70*1.00 =8.70
9.20*1.00 =9.20
9.46*1.00 =9.46
217.30*1.00 =217.30
4.00*2.50*1.00 =10.00
4.00*2.20*1.00 =8.80
-2.00*1.84*1.00 =-3.68
-11.00*1.01*1.00 =-11,11
-4.00*0.91*1.00 =-3.64
-1.00*1.21*1.00 =-1.21
-2.00*1.61*1.00 =-3.22
-6.00*1.80*1.00 =-10.80
-1.00*0.81*1.00 =-0.81
-1.81*1.00 =-1.81
-3.00*1.85*1.00 =-5.55
-2.00*3.30*1.00 =-6.60
-2.00*5.40*1.00 =-10.80
visina sokle h=10 cm, stepenina sokla
4.00*3.35*1.00 =13.40
KERAMIARSKI RADOVI
11.000

PODOPOLAGAKI RADOVI

11.001

Nabavka i postavljanje podne obloge od linoleuma.

Podna obloga se lepi za podlogu lepkom po preporuci
proizvoaa obloge. Spojnice se vare. Priprema
podloge je obaveza izvoaa radova.
Prilikom izrade poda planirati i nabavku i ugradnju
tipskih ugaonih lajsni pored zidova kao i prelaznih
lajsni na sueljavanju poda od linoleuma sa drugom
vrstom poda. Obraun po m2

standardna podna obloga

P4
14.20*1.00 =14.20
21.32*1.00 =21.32
32.20*1.00 =32.20
89.45*1.00 =89.45
2.00*13.41*1.00 =26.82
2.00*16.97*1.00 =33.94
19.70*1.00 =19.70

218 359

51.90*1.00 =51.90
14.24*1.00 =14.24
m2

303,77

m2

5,05

m2

166,75

podna obloga sa antistatik svojstvima

P4a
5.05*1.00 =5.05
11.002

Izrada podne obloge od livenog epoksida sa svim

potrebnim predradnjama u boji po izboru projektanta.
Epoksid premaz je debljine oko 0.2 cm sa dodatkom
metalnih estica koje pojaavaju otpornost na habanje
i obezbeuju neklizajuu povrinu. Takoe premaz
mora biti antistatian, otporan na optereenje,
hemijske supstance i temperaturu. Priprema podloge
je obaveza izvoaa radova. Izrada u svemu prema
preporuci proizvoaa obloge. Planirati i izradu
prelaznih lajsni na sueljavanju poda od livenog
epoksida sa drugom vrstom poda.
Obraun po m2.

P5
80.65*1.00 =80.65
86.10*1.00 =86.10

219 359

11.003

Nabavka i izrada sintetike atletske podloge (pod

unutar i izvan atletske staze, zajedno sa hodnikom za
zagrevanje sportista br.prostorije 28) Sistem sendvi
minimalne debljine 14mm u crvenoj boji. Postavka se
radi na
betonskoj podlozi. Sistem se sastoji iz:
1. Prajmera za beton
2. Elastinog sloja sainjenog od SBR gumenog
granulata pomeanog sa
vezivnim sredstvom (poliuretan) nanetog finierom
debljine 10mm,
dimenzija SBR granula je 1-4mm
3. Zavrni sloj sainjen od poliuretana na koji se
nabacuje habajui sloj koji
se sastoji od EPDM granula crvene boje ija je
debljina 4.5mm, dimenzije EPDM granula su od 13,5mm. Planirati i izradu prelaznih lajsni na
sueljavanju sintetikog poda sa drugom vrstom
poda. Podloga koja se nudi mora imati sertifikat da je
ispitana prema DIN V 18035-6: 2004-10 standardu za
ispitivanje sintetikih sportskih podloga u pogledu
deformacije podloge, otpora na habanje,
vodopropustljivosti, vrstoe i sl. (sertifikat instituta
Otto Graf u tutgartu ili ekvivalentni sertifikat). Takoe
mora imati i IAAF sertifikat (sertifikat Svetske atletske
federacije je dokument koji se dobija za gotov proizvod
atletsku stazu, testiran od strane IAAF, prema IAAF
standardima koje proizvod mora da ispunjava) za ove
proizvode, kao i da poseduje izvetaj da je proizvod
testiran u skladu sa evropskim standardima za
sportske podloge od nezavisnog instituta, koji opisuje
testiranu podlogu, sporedne testove, detaljni opis
dobijenih rezultata i poredi ih sa zahtevima Evropskih
standarda (LABO TEST).
Obraun po m2 sa potrebnim obelaavanjem prostora
za razliite borilake vetine.
minimalna debljina sloja 14 mm
3,632.00*1.00 =3,632.00

m2

3.632,00

220 359

11.004

Nabavka i izrada sintetike atletske podloge(atletska

staza), sistem ist poliuretan (PUR) min debljine
14mm, u zelenoj boji. Postavka se radi na betonskoj
podlozi. Sistemse sastoji iz:1. Prajmer za beton2.
Poliuretan na koji se nanosi SBR u granulaciji 14mm. Debljina sistema 5mm3. Poliuretan na koji se
nanosi SBR u granulaciji 1-4. Debljina sistema
5mm4. Poliuretan na koji se nanosi EPDM u
granulaciji 1-3,5.Debljina sistema 4mm Podloga koja
se nudi mora imati sertifikat da je ispitana prema DIN
V 18035-6: 2004-10 standardu za ispitivanje sintetikih
sportskih podloga u pogledu deformacije podloge,
otpora na habanje, vodopropustljivosti, vrstoe i sl.
(sertifikat instituta Otto Graf u tutgartu ili ekvivalentni
sertifikat). Takoe mora imati i IAAF sertifikat (sertifikat
Svetske atletske federacije je dokument koji se dobija
za gotov proizvod atletsku stazu, testiran od strane
IAAF, prema IAAF standardima koje proizvod mora da
ispunjava) za ove proizvode, kao i da poseduje
izvetaj da je proizvod testiran u skladu sa evropskim
standardima za sportske podloge od nezavisnog
instituta, koji opisuje testiranu podlogu, sporedne
testove, detaljni opis dobijenih rezultata i poredi ih sa
zahtevima Evropskih standarda (LABO TEST).

Obraun po m2 sa uraunatim obeleavanjem atletske

staze
754.00*1.00 = 754.60
PODOPOLAGAKI RADOVI
12.000
12.001

m2

754,00

SPUTENI PLAFONI
Nabavka i ugradivanje sputenog montanog raster
plafona. Izvodi se od mineralnih ploa postavljenih
preko potkonstrukcije. Ploe sputenog plafona sa
primarnom i sekundarnom potkonstrukcijom se
privruju za armirano betonsku konstrukciju.
Obraun po m2 sa potkonstrukcijom.
7.00*1.00 =7.00
2.00*7.05*1.00 =14.10
72.95*1.00 =72.95
14.25*1.00 =14.25
14.20*1.00 =14.20
21.30*1.00 =21.30
32.20*1.00 =32.20
89.45*1.00 =89.45
17.45*1.00 =17.45
2.00*13.40*1.00 =26.80
2.00*16.95*1.00 =33.90
6.50*1.00 =6.50
24.45*1.00 =24.45
19.70*1.00 =19.70
49.65*1.00 =49.65

221 359

19.85*1.00 =19.85
51.90*1.00 =51.90
439.30*1.00 =439.30
14.25*1.00 =14.25
12.002

m2

969,20

m2

571,93

147,96

Nabavka i ugraivanje montanog sputenog plafona

od plastificiranih aluminijumskih traka. Trake sa
primarnom i sekundarnom potkonstrukcijom se
privruju za armirano betonsku konstrukciju. Boja i
irina traka po izboru projektanta. Obraun po m2 sa
noseom metalnom potkonstrukcijom.
8.50*1.00 =8.50
8.40*1.00 =8.40
8.30*1.00 =8.30
3.30*1.00 =3.30
2.00*1.00 =2.00
2.00*10.30*1.00 =20.60
2.00*3.55*1.00 =7.10
2.00*3.20*1.00 =6.40
174.75*1.00 =174.75
18.70*1.00 =18.70
8.00*1.60*1.00 =12.80
18.25*1.00 =18.25
2.00*24.65*1.00 =49.30
2.00*5.00*1.00 =10.00
2.00*1.70*1.00 =3.40
13.35*1.00 =13.35
14.00*1.00 =14.00
2.05*2.87 =5.88
14.00*1.00 =14.00
7.45*1.00 =7.45
14.25*1.00 =14.25
37.40*1.00 =37.40
16.55*1.00 =16.55
4.50*1.00 =4.50
3.50*1.00 =3.50
23.80*1.00 =23.80
30.85*1.00 =30.85
31.75*1.00 =31.75
2.85*1.00 =2.85

12.003

Izrada kaskada u sputenom plafonu od

aluminijumskih trakastih lamela. Izvodi se sa
pripadajuom potkonstrukcijom i svim tipskim ivinim
lajsnama.
Obraun po m1
visina kaskade h=20 cm
75.50*1.00 =75.50
68.70*1.00 =68.70
3.76*1.00 =3.76
visina kaskade h=35 cm
3.00*2.10*1.00 =6.30

222 359

6,30

15,30

2,10

visina kaskade h=40 cm

4.00*3.30*1.00 =13.20
2.10*1.00 =2.10
visina kaskade h=75 cm
2.10*1.00 =2.10
SPUTENI PLAFONI
13.000

MOLERSKO - FARBARSKI RADOVI

13.001

Bojenje zidova poludisperzionom bojom u jednom tonu

po izboru projektanta.
Obraun po m2 sa gletovanjem.
81.32*3.00 =243.96
15.76*3.00 =47.28
19.12*3.00 =57.36
23.64*3.00 =70.92
7.92*3.00 =23.76
4.60*1.40 =6.44
25.96*3.92 =101.76
41.16*3.00 =123.48
2.00*15.46*3.00 =92.76
2.00*16.84*3.00 =101.04
29.96*3.00 =89.88
19.76*3.00 =59.28
36.19*2.70 =97.71
2.00*6.87*1.00 =13.74
9.36*3.92 =36.69
2.00*11.12*2.70 =60.05
158.90*2.30 =365.47
2.96*1.20 =3.55
16.44*2.80 =46.03
18.24*2.80 =51.07
2.00*21.87*2.80 =122.47
2.00*2.77*1.20 =6.65
4.00*12.55*1.00 =50.20
15.84*2.80 =44.35
14.80*2.80 =41.44
2.00*2.80*1.20 =6.72
120.16*1.20 =144.19
31.74*3.50 =111.09
2.00*12.86*1.00 =25.72
27.70*2.70 =74.79
26.05*1.00 =26.05
14.91*4.20 =62.62
39.12*3.30 =129.10
12.00*4.20 =50.40
28.30*3.30 =93.39
19.10*3.30 =63.03
23.10*3.30 =76.23
89.02*3.20 =284.86
14.80*3.20 =47.36
20.10*3.20 =64.32

223 359

15.10*3.20 =48.32
8.00*2.30*3.20 =58.88
2.60*3.20 =8.32
4.10*3.20 =13.12
1.60*3.20 =5.12
13.48*1.10 =14.83
8.60*3.20 =27.52
7.50*2.80 =21.00
2.00*30.75*1.00 =61.50
2.00*3.36*2.80 =18.82
5.64*2.80 =15.79
9.14*2.80 =25.59
-(1.84*3.02-1.00) =-4.56
-(0.64*2.44-1.00) =-0.56
-26.00*(1.01*2.10-1.00) =-29.15
-2.00*(1.21*2.10-1.00) =-3.08
-24.00*(0.91*2.10-1.00) =-21.86
-4.00*(1.81*2.40-1.00) =-13.38
-(1.61*2.40-4.00) =--0.14
-6.00*(1.80*2.40-1.00) =-19.92
-17.00*(1.24*2.44-1.00) =-34.44
-(1.85*0.94-1.00) =-0.74
-3.00*(1.84*3.02-1.00) =-13.67
-(0.64*2.44-1.00) =-0.56
-16.00*(0.81*2.10-1.00) =-11.22
-(1.20*2.10-1.00) =-1.52
-(3.00*3.00-1.00) =-8.00
-(3.10*3.00-1.00) =-8.30
-(3.00*2.70-1.00) =-7.10
-3.00*(1.85*3.02-1.00) =-13.76
-(1.85*0.94-1.00) =-0.74
-(0.64*2.44-1.00) =-0.56
-(3.04*3.02-1.00) =-8.18
13.002

m2

3.334,88

m2

350,20

Bojenje plafona poludisperzionom bojom u jednom

tonu po izboru projektanta.
Obraun po m2 sa gletovanjem.
41.80*1.00 =41.80
5.05*1.00 =5.05
9.25*1.00 =9.25
80.65*1.00 =80.65
86.10*1.00 =86.10
28.70*1.00 =28.70
50.05*1.00 =50.05
17.15*1.00 =17.15
31.45*1.00 =31.45
MOLERSKO - FARBARSKI RADOVI

14.000

FASADERSKI RADOVI

224 359

14.001

Izrada fasadne "Demit" obloge. Kao toplotni izolator

slui mineralna vuna. Izolacione ploe lepiti za fasadni
zid lepkom predvienim za ovu vrstu radova sa
obaveznim postizanjem horizontalnosti i vertikalnosti
fasade i dodatno privrstiti rafovima, tiplovima i
plastinim ajbnama. Ploe postaviti na sudar bez
zazora da ne bi dolo do pojave termikih mostova.
Preko ovog sloja postaviti plastino rabic pletivo u
sloju lepka. Zavrna obrada fasade je malterisanje
silikonskim akrilnim dekorativnim malterom sa
mikrofiber vlaknima.
Obraun po m2 kompletno izvedene fasadne obloge.

mineralna vuna d=10 cm

SFZ1
89.87*4.80 =431.38
44.62*4.20 =187.40
-2.00*1.85*0.94 =-3.48
-17.00*1.24*2.44 =-51.44
-9.00*0.64*2.44 =-14.05
-4.00*1.84*3.02 =-22.23
-3.04*3.02 =-9.18
-3.00*1.85*3.02 =-16.76
-3.10*3.00 =-9.30
-2.00*0.64*1.84 =-2.36
-1.80*2.40 =-4.32
m2
14.002

485,67

Nabavka i ugraivanje montanih termo panela. Panel

je fabriki proizvod i sastoji se od dvostrane obloge od
profilisanog plastificiranog elinog lima i
termoizolacione ispune. Paneli se postavljaju na
izvedenu noseu elinu konstrukciju, bez dodatne
podkonstrukcije. Nain i detalje ugradnje izrauje
izvoa radova i podnosi na saglasnost projektantu.
Postavljanje panela podrazumeva i izradu svih
potrebnih spojeva i opivki potrebnih za pravilno
funkcionisanje. Panel mora biti protivpoaran i
zadovoljavati zahtevanu vatrootpornost.
Vatrootpornost dokazati atestom izdatim od nadlene
domae institicije.Obraun po m2 kompletno izvedene
pozicije.
fasadni paneli debljine d=10 cm, vatrootpornost 60
minuta; paneli fabrike irine 1.0m oslanjaju se u
horizontalnom pravcu na izvedene eline stubove koji
su po duini hale u rasteru 3.75m, a na kalkanskim
zidovima u rasteru 3.60m, sa ivinim poljima na
5.80m. Panel je u boji po izboru projektanta, a iz
standardne palete boja proizvoaa, RAL 9006 i RAL
5010 ili sl.
SFZ 2
86.55*4.80 =415.44
90.52*11.15 =1,009.30
704.37*1.00 =704.37
520.14*1.00 =520.14

225 359

631.54*1.00 =631.54
-16.00*1.80*2.40 =-69.12
-1.81*3.00 =-5.43
-2.00*5.40*3.00 =-32.40
-2.00*90.52*1.00 =-181.04
-6.48*1.00 =-6.48
m2

2.986,32

m2

747,60

m2

5.011,76

m2

259,32

fasadni paneli debljine d=6 cm, vatrootpornost 60

minuta; paneli fabrike irine 1.0m oslanjaju se u
horizontalnom pravcu na izvedenu elinu
potkonstrukciju atike u osama A i I. Panel je u boji
sivog fasadnog panela od 10cm, RAL 9006 ili sl.
2.00*90.52*3.88 =702.44
4.00*0.60*9.00 =21.60
4.00*0.60*0.70 =1.68
4.00*5.47*1.00 =21.88
krovni paneli debljine d=12 cm, vatrootpornost 45
minuta; paneli se oslanjaju na izvedene eline
ronjae, uplje hladnooblikovane profile
pravougaonog poprenog preseka 200/100/4 i
200/120/6.3, koji su u rasteru 2.15, 2.40 i 2.90m.
Panel je u boji po izboru projektanta, a iz standardne
palete boja proizvoaa, RAL 9006 ili sl.

28.03*89.40*2 =5,011.76
14.003

Izrada fasadne obloge kompozitnim aluminijumom sa

potrebnom potkonstrukcijom. Boja aluminijuma po
izboru projektanta. Izrada u svemu prema crteima I
tehnikom opisu projektanta.Obraun po m2 izvedene
obloge.
maske olunih vertikala
22.00*0.60*9.00 =118.80
24.00*5.47*1.00 =131.28
22.00*0.60*0.70 =9.24

14.004

Zavrna obrada fasade (plafona nadstrenica i

parapeti od betona) silikonskim akrilnim dekorativnim
malterom sa mikrofiber vlaknima. Premaz mora biti
otporan na ogrebotine, abraziju, gubitak boje, prljanje,
alkale, alkohole, hemijske deterdente. Takoe,
premaz mora biti periv, netoksian i nezapaljiv. Obrada
povrina i sve prethodne predradnje u svemu prema
preporuci proizvoaa.
Obraun po m2.

31.21*1.79 =55.87
69.20*1.00 =69.20
2.00*1.60*1.00 =3.20
2.00*12.60*0.60 =15.12
5.39*0.60 =3.23

226 359

44.05*0.60 =26.43
1.79*0.60 =1.07
2.00*1.95*0.60 =2.34
9.45*0.60 =5.67
14.005

m2

182,13

m2

192,26

351,46

kom.

10,00

kom.

12,00

kom.

7,00

kom.

3,00

kom.

2,00

Izrada obloge fasadnih zidova. Fasada se malterie

cementnim malterom preko postavljane Q armaturne
mree fi 6/150 mm koja se privruje za nosee
zidove preko ankera od gvoa fi 8 mm za zidove od
giter bloka ili pomou "L" profila od nerajueg elika
za armirano betonske zidove. Preko armaturne mree
postavlja se rabic pletivo. Zavrna obrada fasade je
silikonskim akrilnim dekorativnim malterom sa
mikrofiber vlaknima.
Obraun po m2.
debljina d=3 cm, obrada krovnih nadzidaka
visina sokle h=10 cm Obraun po m
2.00*62.77*1.00 =125.54
2.00*112.96*1.00 =225.92
FASADERSKI RADOVI

15.000

STOLARSKI RADOVI

15.001

Izrada i ugraivanje jednokrilnih i dvokrilnih vrata u

drvenom dovratniku, sa PVC dihtungom u falcu
dovratnika i gumenim odbojnikom. Krilo vrata je
duploperovano sa ispunom od lameliranih daica.
Okov od eloksiranog aluminijuma sa tri arke i cilindar
bravom sa tri kljua. Dovratnici i krila bojeni
poliuretanskom bojom, tona po izboru projektanta.
Isporuka vrata finalno obraenih i upakovanih.
Ugraivanje vrata u suvo. Izrada u svemu prema emi
stolarije.
Obraun po komadu ugraenih i finalno obraenih
vrata.
pos 1 - dimenzije 101/210 cm
10
pos 2 - dimenzije 91/210 cm, u donjem delu krila vrata
predviena ugradnja mainske prestrukne reetke
12
pos 3 - dimenzije 81/210 cm
7
pos 3a - dimenzije 81/210 cm, u donjem delu krila
vrata predviena ugradnja mainske prestrukne
reetke
3
pos 4 - dimenzije 161/240 cm
2
pos 5 - dimenzije 101/210 cm

227 359

2
kom.

2,00

kom.

3,00

kom.

1,00

kom.

2,00

kom.

16,00

kom.

1,00

kom.

2,00

kom.

2,00

pos 5a - dimenzije 101/210 cm, u donjem delu krila

vrata predviena ugradnja mainske prestrukne
reetke
3
pos 6 - dimenzije 181/240 cm
1
STOLARSKI RADOVI
16.000
16.001

FASADNA ALUMINARIJA
Izrada i ugraivanje fasadnih zastakljenih elemenata
sa termo prekidom (prozore, vrata, staklene pregrade).
Primarna konstrukcija su vueni aluminijumski profili
sa prekinutim termikim mostom, fiksirani za noseu
konstrukciju, sa svim potrebnim elinim ojaanjima i
vezama sa osnovnom konstrukcijom objekta.
Sekundarna konstrukcija su vueni aluminijumski
profili sa prekinutim termikim mostom. Aluminijumski
profili su fabriki eloksirani u boji po izboru projektanta.
Zastakljenje termoizolacionim staklom d=6+12+4 mm.
Elementi su snabdeveni svim potrebnim okovom,
plastificiranim u tonu po izboru projektanta, kao i
potrebnim maskama i okapnicama na spojevima sa
zidom i fasadom/ fasadnim panelom. Podela i
raspored elemenata u svemu prema emi bravarije.
Obaveza izvoaa je da izradi radionike crtee i plan
montae fasadnih elemenata i da dobije pisanu
saglasnost projektanta na svoje reenje.
Obraun po komadu kompletno izvedenih i ugraenih
elemenata.
pos 1 - pregrada sa vratima , snabdevena
mehanizmom za zatvaranje koji pri punom otvaranju
prelazi u reim dranja u otvorenom stanju, antipanik
rukom i cilinder bravom, dimenzije 540/300 cm
2
pos 2 - dimenzije 180/240 cm, pregrada sa fiksnim
delom i delom koji se otvara na ventus, sa runim
ventus mehanizmom za otvaranje
16
pos 4 - dimenzije 184/242 cm, pregrada sa dvokrilnim
vratima
1
pos 5 - dimenzije 180/240 cm, pregrada sa dvokrilnim
vratima, sa anti-panic rukama
2
pos 6 - dimenzije 64/184 cm, pregrada sa fiksnim
delom i delom koji se otvara na ventus
2

228 359

pos 9 - dimenzije 124/244 cm, pregrada sa fiksnim

delom i delom koji se otvara na ventus, sa runim
ventus mehanizmom za otvaranje i unutranjim
potprozornikom od eloksiranog aluminijuma
17
kom.

17,00

kom.

4,00

kom.

4,00

kom.

5,00

kom.

1,00

kom.

2,00

pos 10 - pregrada sa vratima , snabdevena

mehanizmom za zatvaranje, antipanik rukom i cilinder
bravom, dimenzije 184/302 cm
4
pos 11 - dimenzije 184/302 cm, pregrada sa fiksnim
delom i delom koji se otvara na ventus
4
pos 12 - dimenzije 64/244 cm, pregrada sa fiksnim
delom i delom koji se otvara na ventus
5
pos 13 - dimenzije 304/302 cm, pregrada sa vratima ,
snabdevena mehanizmom za zatvaranje, antipanik
rukom i cilinder bravom
1
16.002

Izrada i ugraivanje punih fasadnih elemenata.

Primarna konstrukcija su vueni aluminijumski profili
sa prekinutim termikim mostom, fiksirani za noseu
konstrukciju, sa svim potrebnim elinim ojaanjima i
vezama sa osnovnom konstrukcijom objekta.
Sekundarna konstrukcija su vueni aluminijumski
profili sa prekinutim termikim mostom. Aluminijumski
profili su fabriki eloksirani u boji po izboru projektanta.
Krila su obloena eloksiranim aluminijumskim limom,
sa ispunom od mineralne vune. Vrata se ugrauju u
fasadni zid i fiksiraju za konstrukciju po detalju
proizvoaa. Vrata snabdeti potrebnim okovom od
eloksiranog aluminijuma i cilindar bravom sa tri kljua,
kao i potrebnim maskama i okapnicama na spojevima
sa fasadnim panelom. Podela i raspored elemenata u
svemu prema emi bravarije. Obaveza izvoaa je da
izradi radionike crtee i plan montae fasadnih
elemenata i da dobije pisanu saglasnost projektanta
na svoje reenje.
Obraun po komadu kompletno izvedenih i ugraenih
elemenata.
pos 3 - dimenzije 310/302 cm, pregrada sa
sklapajuim vratima u zidanom zidu d=20cm
2

229 359

16.003

Izrada i ugraivanje aluzina. aluzine se izradjuju od

vuenih aluminijumskih profila, fabriki eloksiranih, sa
prekinutim termikim mostom i eloksiranog
aluminijumskog lima. aluzinu izvesti sa
podkonstrukcijom i fiksirati za konstrukciju po detalju
proizvoaa. Raditi u svemu prema priloenim
emama i detalju proizvoaa.
Obraun po komadu.
pos 7 - dimenzije 185/94 cm
2

16.004

kom.

2,00

kom.

2,00

kom.

2,00

kom.

24,00

Izrada i ugraivanje jednostruka zastakljena pregrada

sa dvokrilnim vratima, prozorom i aluzinom, izradjena
od vuenih aluminijumskih profila, fabriki eloksiranih,
sa prekinutim termikim mostom. Krila vrata su
obloena eloksiranim aluminijumskim limom, sa
ispunom od mineralne vune. Potkonstrukciju pregrade
fiksirati za konstrukciju po detalju proizvoaa. Prozor
je zastakljen termopan staklom d=6+12+4mm,
otvaranje prema emi. Vrata snabdeti potrebnim
okovom od eloksiranog aluminijuma i cilindar bravom
sa tri kljua. Raditi u svemu prema priloenim emama
i detalju proizvoaa.Obraun po komadu.
pos 8 - dimenzije 185/302 cm
2
pos 8a - dimenzije 185/302 cm, pregrada bez prozora
2

16.005

Izrada i ugraivanje jednostruke zastakljene pregrade.

Pregrada se izradjuje od vuenih aluminijumskih
profila, fabriki eloksiranih, sa prekinutim termikim
mostom, sa svim potrebnim elinim ojaanjima i
vezama sa osnovnom konstrukcijom objekta. Pregradu
fiksirati za izvedenu elinu konstrukciju po detalju
proizvoaa. Pregrada je zastakljena termopan
staklom d=6+12+4mm, a puno polje je zatvoreno
emalitom, sa ispunom od mineralne vune. Otvaranje je
prema emi, uz pomo elektromotora vezanih za
sistem ventilacije i poarne ventilacije. Pregradu
snabdeti svim potrebnim okovom od eloksiranog
aluminijuma, kao i potrebnim maskama i okapnicama
na spojevima sa fasadnim panelom. Raditi u svemu
prema priloenim emama i detalju proizvoaa.
Obraun po komadu ugraene pregrade

pos 14 - dimenzije 690/100 cm, krila koja se otvaraju

snabdevena su elektromotorom - 2 komada /galerija,
na hali iznad gledalita u osama I i A/
24

230 359

16.006

Nabavka i ugraivanje krovne svetlosne kupole od

livenog akrila, sa podnojem od laminata poliestera sa
staklenim vlaknima.
Potkonstukcija za oslanjanje nasadnog venca se
izrauje od elinih kutijastih profila i privruje za
elinu konstrukciju objekta.
Slui za odimljavanje prostora dvorane, otvara se pri
dojavi poara pomou elektromotora. Raditi u svemu
prema priloenim emama i detalju proizvoaa. Tip
kao "Akripol" ili proizvod istih tehnikih i estetskih
karakteristika.
Obraun po komadu ugraene kupole, sa potrebnim
maskama i opivima na spojevima sa krovnim
panelom, sa elektromotorom
pos 15 - dimenzije 100/100 cm /dvovodni krov hale uz
sleme u osi E/
4
kom.

4,00

kom.

2,00

kom.

2,00

kom.

1,00

kom.

1,00

FASADNA ALUMINARIJA
17.000

UNUTRANJA ALUMINARIJA

17.001

Izrada i ugraivanje zastakljenih pregrada sa fiksnim

delovima i vratima. Pregrada se izrauje od vuenih
aluminijumskih profila, fabriki eloksiranih, visine do
konstrukcije sputenog plafona. Potkonstrukciju
pregrade fiksirati za pod i krovnu a.b. plou po detalju
proizvoaa. Pregrada zastakljena sigurnosnim
staklom d=4+4 mm. Puni deo pregrade je obloen
eloksiranim aluminijumskim limom debljine 1,5mm.
Vrata snabdeti potrebnim okovom od eloksiranog
aluminijuma, mehanizmom za zatvaranje koji pri
punom otvaranju prelazi u reim dranja u otvorenom
stanju, anti-panic rukom, cilindar bravom sa tri kljua,
zaptivnim trakama, dihtunzima, lajsnama.
Raditi u svemu prema priloenim emama i detalju
proizvoaa.
Obraun po komadu ugraene pregrade.

pos 1 - dimenzije 250/300+92 cm

2
pos 2 - dimenzije 418+181/300+92 cm
2
pos 3 - dimenzije 200/270+60 cm
1
pos 4 - dimenzije 161/240 cm, bez punog dela
1

231 359

17.002

Izrada i ugraivanje pregrada sa vratima. Pregrada se

izrauje od vuenih aluminijumskih profila, fabriki
eloksiranih, visine do konstrukcije sputenog plafona.
Potkonstrukciju pregrade fiksirati za pod i a.b. plou po
detalju proizvoaa. Vrata i fiksna polja su obloena
eloksiranim aluminijumskim limom. Vrata snabdeti
potrebnim okovom od eloksiranog aluminijuma,
mehanizmom za zatvaranje koji pri punom otvaranju
prelazi u reim dranja u otvorenom stanju, anti-panic
ruckom, cilindar bravom sa tri kljua, zaptivnim
trakama, dihtunzima, lajsnama. Raditi u svemu prema
priloenim emama i detalju proizvoaa.
Obraun po komadu ugraene pregrade

pos 9 - dimenzije 330/368 cm

2
17.003

kom.

2,00

kom.

1,00

kom.

1,00

kom.

2,00

kom.

2,00

Izrada i ugraivanje punih viedelnih sanitarnih

pregrada sa vratima. Konstrukcija pregrade je od
aluminijumskih profila. Fiksni delovi pregrade i krila
vrata se izrauju od kompozitne vlagootporne ispune.
Krilo je sa umetnutim dihtunzima za naleganje krila.
Pregada i vrata su snabdeveni svim potrebnim
okovom od prohroma (arke, brave, ruice) kao i
ugaone spojnice i noice. Sa unutranje strane kvaka i
"leptir" brava. Nain ugradnje u svemu prema
radionikom crteu proizvoaa pregrade. Finalna
obrada je je fabrika boja alu profila, u tonu prema
RAL karti, po izboru projektanta, uz saglasnost
investitora. Elementi se na gradilite donose
upakovani i finalno obraeni.Obraun po komadu
ugraene pregrade.
pos 5 - dimenzije 197+170/200 cm
1
pos 6 - dimenzije 300+2x180+106/200 cm
1
pos 7 - dimenzije 101,5/200 cm
2
pos 8 - dimenzije 300+3x180/200 cm
2

17.004

Izrada i ugraivanje protivdimne zastakljene pregrade.

Pregrada se izrauje od vuenih aluminijumskih
profila, fabriki eloksiranih, sa prekinutim termikim
mostom. Vrata su zastakljena sigurnosnim staklom
d=4+4 mm. Vrata snabdeti potrebnim okovom od
eloksiranog aluminijuma, mehanizmom za zatvaranje,
anti-panic ruckom, cilindar bravom sa tri kljua,
zaptivnim trakama, dihtunzima, lajsnama. Pregrada je
zaptivena protivdimnom zaptivkom. Raditi u svemu
prema priloenim emama i detalju proizvoaa.
Obraun po komadu ugraene pregrade.

232 359

pos 1 - dimenzije 180/240 cm

vrata na osi 4 izmeu osa G i H
kom.

1,00

kom.

1,00

kom.

1,00

kom.

1,00

UNUTRANJA ALUMINARIJA
18.000
18.001

FASADNA CRNA BRAVARIJA

Izrada i ugraivanje metalnih penjalica. Penjalice se
izrauju od elinih profila. Vertikalni stubovi su eline
cevi 50 mm. Horizontalne penjalice su puni profili
28 mm. Penjalice bojiti bojom za metal na prethodno
nanetu antikorozivnu zastitu. Raditi u svemu prema
priloenim emama i detalju proizvoaa.
Obraun po komadu ugraenih i finalno obraenih
penjalica.
pos 1 - dimenzije 60/520 cm
1
pos 2 - dimenzije 60/560 cm
1

18.002

Izrada i ugraivanje metalne ograde (fasadni detalj

iznad glavnog ulaza). Ograda se izrauje od bojenog
elinog lima na potkonstrukciji od elinih profila
60x100 mm. Potkonstrukcija ograde se fiksira za
betonske pilone. Ogradu bojiti bojom za metal na
prethodno nanetu antikorozivnu zatitu. Raditi u
svemu prema priloenim emama i detalju
proizvoaa.
Obraun po komadu ugraene i finalno obraene
ograde.
pos 4 - visina ograde h=50 cm, l=1110 cm
1
FASADNA CRNA BRAVARIJA

19.000

UNUTRANJA BRAVARIJA

233 359

19.001

Izrada i ugraivanje punih jednokrilnih metalnih

protivpoarnih vrata. Dovratnik vrata se izrauje od
elinih kutijastih profila i privruje se za zid elinim
ankerima na dovoljnom broju mesta, po svim stranama
bez mogunosti pomeranja, sa umetnutim
protivpoarnim i protivdimnim samogasivim gumenim
trakama za dvostruko naleganje krila. Spoj profila i
zida dobro zaptiven odgovarajuim trajno elastinim
materijalom, otpornim na poar i pokriven gref
lajsnama. Krilo vrata se izrauje od elinih kutijastih
profila, sa dijagonalnim ukruenjem i ojaanjem za
bravu i arke, obostrano obloeno ravnim elinim
limom d=1-1.5 mm, bez vidnih varova i rafova. Ispuna
krila vrata je vatrootpornim materijalom - mineralnom
vunom u punoj irini krila. Po obimu krila umetnute
dodatne ekspandirajue trake. Vrata snabdeti svim
potrebnim okovom za protivpoarna vrata, kvalitetnim ,
za pravilno funkcionisanje. Tri arke po visini krila i
cilindar brava sa kljuem. U sastavu vrata predvidjen
je uredjaj za samozatvaranje. Odbojnik - podni,
mesingani sa amortizerom od gume visine 25 mm.
Nain ugradnje prema radionikom detalju
proizvoaa. Finalna obrada vrata je vatrostalnom
bojom sa svim prethodnim predradnjama, nanoenjem
podloge i antikorozivnom zatitom u tonu po izboru
projektanta. Vatrootpornost i zvuna izolovanost vrata
mora biti dokazana atestom izdatim od domae
nadlene institucije.
Obraun po komadu montiranih i finalno obraenih
vrata.
pos 1 (prema emama aluminarije) - dimenzije
180/240 cm, vatrootpornost 90 minuta, kod ose 15 i
izmedju osa F i G
1
pos 1 - dimenzije 121/210 cm, vatrootpornost 90
minuta
1

kom.

1,00

kom.

1,00

kom.

2,00

kom.

1,00

kom.

2,00

kom.

1,00

pos 2 - dimenzije 180/240 cm, vatrootpornost 90

minuta
2
pos 3 - dimenzije 91/210 cm, vatrootpornost 90 minuta
1
pos 3a - dimenzije 91/210 cm, vatrootpornost 90
minuta, sa prestrujnim protivpoarnim reetkama
2
pos 4 - dimenzije 330/368 cm, vatrootpornost 90
minuta, sa prestrujnim protivpoarnim reetkama
1
pos 5 - dimenzije 120/210 cm, vatrootpornost 90
minuta

234 359

1
kom.

1,00

kom.

2,00

kom.

1,00

kom.

1,00

kom.

2,00

1,00

151,00

133,00

5,60

pos 6 - dimenzije 300/300 cm, vatrootpornost 90

minuta, sklapajua vrata
2
pos 6a - dimenzije 300/270 cm, vatrootpornost 90
minuta, sklapajua vrata
1
pos 8 - dimenzije 81/210 cm, vatrootpornost 90 minuta
1
19.002

Izrada i ugraivanje protivpoarne zastakljene fiksne

pregrade. Konstrukcija pregrade je od elinih
kutijastih profila. Zastakljenje je kaljenim staklom.
Pregradu snabdeti potrebnim okovom. Finalna obrada
konstrukcije je vatrostalnom bojom sa svim prethodnim
predradnjama, nanoenjem podloge i antikorozivnom
zatitom. Vatrootpornost pregrade je 90min. Pre
ugradnje obezbediti atest o vatrootpornosti izdat od
strane domae nadlene institucije. Raditi u svemu
prema priloenim emama i detalju proizvoaa.
Obraun po komadu ugraene pregrade.
pos 7 - dimenzije 80/120 cm, vatrootpornost 90 minuta

19.003

Izrada i ugraivanje metalne reetke. Ram reetke od

elinog "L" profila ugraen u betonske zidove. Okvir
reetke od elinih kutijastih profila. Ispuna reetke od
flahova. Sve vidne metalne delove zatititi dva puta
osnovnim premazom i bojiti lak bojom u tonu po izboru
projektanta. Izrada u svemu prema projektu.
Obraun po m1 ugraene i finalno obraene reetke.
pos 1 - dimenzije 110/135 cm

19.004

Izrada i ugraivanje metalne ograde. Izrauje se od

elinih kutijastih profila 50x50 mm i 20x20 mm.
Ogradu bojiti bojom za metal na prethodno nanetu
antikorozivnu zastitu. Raditi u svemu prema priloenim
emama i detalju proizvoaa.
Obraun po m1 ugraene i finalno obraene ograde.
pos 2 - ograda izdigunutih delova atletske staze visine
90 cm
151.00*1.00 =151.00
pos 3 - ograda gledalita visine 115 cm
133.00*1.00 =133.00
pos 6 - ograda visine 68 cm
4.20*1.00 =4.20
1.40*1.00 =1.40

235 359

19.005

Izrada i ugraivanje metalne (stepenine) ograde rukohvata. Izrauje se od elinih profila R=50 mm.
Ogradu bojiti bojom za metal na prethodno nanetu
antikorozivnu zastitu. Raditi u svemu prema priloenim
emama i detalju proizvoaa.Obraun po komadu
ugraene i finalno obraene ograde.
pos 4 - duina l=311 cm
2
kom.

2,00

kom.

4,00

kom.

1,00

kom.

5,00

kom.

2,00

82,40

pos 5 - duina l=295 cm

4
pos 6 - duina l=321,5 cm
1
19.006

Izrada i ugraivanje poklopca podne kutije. Izrauje se

od elinih profila i elinog lima debljine 1,5mm,
bojenih tri puta bojom za metal na prethodno nanetu
antikorozivnu zatitu. Finalna obloga poklopca je
sintetiki sportski pod. Zavrno obraen poklopac je u
ravni okolnog poda. Raditi u svemu prema priloenim
emama i detalju proizvoaa.
Obraun po komadu ugraenog i finalno obraenog
poklopca.
pos 7 - dimenzije 56/36 cm
5

19.007

Izrada i ugraivanje poklopca podne kutije. Izrauje se

od elinih profila i elinog lima debljine 1,5mm,
bojenih tri puta bojom za metal na prethodno nanetu
antikorozivnu zatitu. Finalna obloga poklopca je
sintetiki sportski pod. Zavrno obraen poklopac je u
ravni okolnog poda. Raditi u svemu prema priloenim
emama i detalju proizvoaa.
Obraun po komadu ugraenog i finalno obraenog
poklopca.
Obraun po komadu
pos 8 - dimenzije 56/56 cm
2
UNUTRANJA BRAVARIJA

20.000
20.001

RAZNI RADOVI
Nabavka i ugradnja tipskih dilatacionih spojnica.
Dilatacione spojnice se postavljaju na spoju dva
objekta, a u svemu prema detalju i uputstvu
proizvoaa.
Obraun po m1 ugraene spojnice.
podne, irine 10 cm
53.45*1.00 =53.45
28.95*1.00 =28.95
zidne, irine 10 cm
2.00*4.82*1.00 =9.64

236 359

2.00*4.27*1.00 =8.54
m

18,18

13,78

m2

6.179,45

kom.

1.000,00

kom.

1,00

pau

1,00

pau

1,00

plafonske, irine 10 cm
11.60*1.00 =11.60
2.18*1.00 =2.18
20.002

Zavrno ienje kompletnog objekta za predaju

objekta investitoru.Obraun po m2 osnove objekta.
6,179.45*1.00 =6,179.45

20.003

Nabavka i postavljanje sedita na tribinama. Sedita

moraju biti tipski industrijski proizvod, potrebnih
karakteristika. Nain montae u svemu prema
preporuci proizvoaa. Dimenzije:
irina: 430 mm
Visina: 310 mm
Dubina: 415 mm
Naslon: dupli, ojaan rebrom
Sedalni deo: ojaan rebrima radi zatite od lomljenja
pri gaenju sedita
Vezivanje za podlogu: u 4 take
Materijal: Polypropylen copolymer
Boja: UV stabilisana
Obraun po komadu.
1000

20.004

Nabavka i ugradnja podizne platforme za lica sa

posebnim potrebama. Visina dizanja 1.20m. Nain
montae u svemu prema preporuci proizvoaa.
Obraun po komadu.
1

20.005

Ruenje straarske kuice.

Obraunato paualno sa odvozom van gradilita na
gradsku deponiju sa utovarom i istovarom iz vozila i
grubim planiranjem na deponiji.
RAZNI RADOVI
RADOVI KOJI NISU IZVEDENI U I FAZI

01.001

Raiavanje terena pre poetka gradenja sa

skidanjem iblja i korova, seom postojeih stabala.
Obraunato paualno sa odvozom van gradilita na
gradsku deponiju sa utovarom i istovarom iz vozila i
grubim planiranjem na deponiji.

237 359

03.002

Betoniranje sloja za pad nearmiranim betonom MB 20.

Ploa se izvodi u nagibu, prema projektovanim
padovima. Gornja povrina ploe perdaena.
Obraun po m2 sa svom potrebnom oplatom.
debljina sloja d=4-18 cm
K1
763.56*1.00 =763.56
301.84*1.00 =301.84
211.00*1.00 =211.00

07.001

m2

1.276,40

m2

1.276,40

m2

192,26

m2

1.422,02

Izrada hidroizolacije i termoizolacije ravnog krova.

Hidroizolacione trake se postavljaju i spajaju sa
preklopima, varenjem, na oienu i pripremljenu
podlogu, to je obaveza izvoaa radova. Postavljanje
hidroizolacije podrazumeva i izradu holkela, obradu
prodora, spojeva, uglova i sl. detalja. Izrada u svemu
prema preporuci proizvoaa, a prema detaljima iz
projekta.Obraun po m2 kompletno izvedene
horizontalne hidroizolacije bez razvijanja preklopa i
spojeva na uglovima.
horizontalne povrine, izvodi se u slojevima od AB
ploe kako sledi:
parna brana, termoizolacija (tvrde ploe mineralne
vune) d=10 cm, PE folija, sloj za pad (posebno
obraunat), hidroizolacija, zavrni sloj (posebno
obraunat)
763.56*1.00 =763.56
301.84*1.00 =301.84
211.00*1.00 =211.00
vertikalne povrine, izvodi se u slojevima od AB ploe
kako sledi:
parna brana, termoizolacija (tvrde ploe mineralne
vune) d=5 cm, cementne ploe d=1 cm, hidroizolacija,
rabic malter (posebno obraunat)
141.20*0.50 =70.60
170.98*0.50 =85.49
72.34*0.50 =36.17

07.003

Nabavka, nasipanje i razastiranje probranog ljunka

bele boje krupnoce 3-15 mm, kao zavrni sloj na
ravnom neprohodnom krovu. Izrada u svemu prema
detaljima i elaboratu graevinske fizike.
Obraun po m2.
debljina sloja d=5 cm
K1, K2
117.58*1.00 =117.58
2.00*14.02*1.00 =28.04
763.56*1.00 =763.56
301.84*1.00 =301.84
211.00*1.00 =211.00

238 359

RADOVI KOJI NISU IZVEDENI U I FAZI

01.000
02.000
03.000
04.000
05.000
06.000
07.000
08.000
09.000
10.000
11.000
12.000
13.000
14.000
15.000
16.000
17.000
18.000
19.000
20.000

REKAPITULACIJA - II FAZA
PRIPREMNI RADOVI
ZEMLJANI RADOVI
BETONSKI I ARMIRANO BETONSKI RADOVI
ARMIRAKI RADOVI
ELINE KONSTRUKCIJE
ZIDARSKI RADOVI
IZOLATERSKI RADOVI
LIMARSKI RADOVI
GIPS KARTON
KERAMIARSKI RADOVI
PODOPOLAGAKI RADOVI
SPUTENI PLAFONI
MOLERSKO - FARBARSKI RADOVI
FASADERSKI RADOVI
STOLARSKI RADOVI
FASADNA ALUMINARIJA
UNUTRANJA ALUMINARIJA
FASADNA CRNA BRAVARIJA
UNUTRANJA BRAVARIJA
RAZNI RADOVI
UKUPNO II FAZA (RSD):
RADOVI KOJI NISU IZVEDENI U I FAZI

239 359

4.2 PREDMER I PREDRAUN II FAZA

1.

RADIJATORSKO GREJANJE

2.

KLIMATIZACIJA - FAN COIL APARATI

3.

KLIMATIZACIJA I VENTILACIJA DVORANE - KROVNE KLIMA KOMORE

4.

RASHLADNA I TOPLOTNA PODSTANICA

5.

GREJAI I HLADNJACI U KLIMA KOMORAMA

6.

OPTA VENTILACIJA

7.

POARNA VENTILACIJA

8.

AUTOMATSKO UPRAVLJANJE

9.

PRIPREMNO ZAVRNI RADOVI

1.

RADIJATORSKO GREJANJE

1.1

Isporuka i montaa aluminijumskih lankastih radijatora tip

"Global" ili slino, za rad sa toplom vodom 80/60 oC, komplet
sa prikljunim redukcijama, epovima za zatvaranje
radijatorskih baterija, dihtunzima, spojnicama, priborom za
veanje i ostalim materijalom za montau.
GL 600/80

1.2.

po
din.

kom.

26

po
din.

26

po
din.

Isporuka i montaa zatvarajuih radijatorskih navijaka

tip RL-1 proizvod "Herz" ili slino, sledeih dimenzije:
DN 15

1.4.

221
Isporuka i montaa radijatorskih ventila sa mogunou
prethodne regulacije, tip GP proizvod "Herz" ili slino,
sledeih dimenzija:
DN 15
1.3.

lanaka

kom.

Isporuka i montaa automatskih odzranih ventila za

odvoenje vazduha za ugradnju na radijatore.

240 359

DN 10
1.5.

1.7.

1.8.

1.9.

kom.

26

po
din.

Konzole

kom.

52

Drzai

kom.

52

po
din.
po
din.

Isporuka i montaa srednje tekih navojnih elinih cevi, za

izradu cevne mree, oblika i mera prema SRPS-u C.B5.225
sledeih dimenzija:
21,3 x 2,65

m1

397

26,9 x 2,65

m1

146

33,7 x 3,25

m1

127

42,4 x 3,25

m1

94

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

0,50

po
din.

209

po
din.

60

po
din.

Za sav sitan pomoni i potroni materijal, fazonske komade,

lukove, rave, redukcije, cevne obujmice, konzole plaa se
50% od vrednosti prethodne pozicije.

Izvriti ienje celokupne cevne mree od elinih cevi i

svih metalnih povrina od korozije i neistoe i zatitu
osnovnom bojom postojanom na radnoj temperaturi, sa dva
premaza.

Bojenje neizolovanih delova cevne mree lak-bojom u dva

premaza na radnoj temperaturi, a u tonu prema izboru
investitora.
m2

1.11.

po
din.

Isporuka i montaa tipskog pribora za montau

aluminijumskih lankastih radijatora na zidove .

m2
1.10.

26

Isporuka i montaa slavina za pranjenje sa kapom i lancem

za ugradnju na radijatore.
DN 15

1.6.

kom.

Isporuka i montaa toplotne izolacije za cevnu mreu,

izolacijom u obliku creva tip "Kaiflex" proizvod "Kaimann" ili
slino debljine 13 mm. Uz izolaciju isporuiti potrebnu
koliinu lepka za montau. Izolaciju postaviti prema
preporukama proizvoaa a prema dimenzijama cevi:
21,3 x 2,65

m1

26

26,9 x 2,65

m1

120

33,7 x 3,25

m1

140

po
din.
po
din.
po
din.

241 359

 42,4 x 3,25

m1

80

UKUPNO 1.

2.
2.1.

po
din.

DIN.

KLIMATIZACIJA - FAN COIL APARATI

Isporuka i montaa parapetnih ventilator konvektora
tip CRT proizvod "Sabiana" ili slino. Konvektori su
namenjeni za dvocevni sistem, sa temperaturskim reimom
leti 7/12oC i zimi 50/45oC. Ventilator konvektori su sa
fabrikom maskom. Imaju tangencijalni ventilator to im
omoguuje nizak nivo buke. Uz ventilator konvektore
isporuuje se sledei pribor:
- dopunskom tacnom za kondezat od ventila
- pribor za oslananje na zid ili pod

2.2

tip: CRT33 MO-MVB

kom.

tip: CRT53 MO-MVB

kom.

tip: CRT63 MO-MVB

kom.

tip: CRT73 MO-MVB

kom.

tip: CRT53 MV

kom.

tip: CRT73 MV

kom.

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

14

po
din.

po
din.

Isporuka i montaa plafonskih ventilator konvektora tip SK42,

proizvod "Sabiana" ili slino. Konvektori su namenjeni za
dvocevni sistem, sa temperaturskim reimom leti 7/12oC i
zimi 50/45oC. Ventilator konvektori su ugrauju u sputeni
plafon. Uz ventilator konvektore isporuuje se sledei pribor:
- dopunskom tacnom za kondezat od ventila
- pribor za oslananje

tip: SK42
2.3

kom.

Isporuka i montaa vazdunih zavesa sa elektrinim

grejaem tip COR-9-1500N, proizvod "S&P" ili slino.
Regulacija rada zavese vri se daljinskim upravljaem koji se
isporuuje sa zavesom. Karakteristike zavese su:
- dimenzije: 1686x210x250
- protok vazduha: 1050 m3/h
- kapacitet grejaa: P = 4.5/9 kW, 3 Brzine

kom.

242 359

2.4

Isporuka i montaa AB-QM ventila, sa elektromotornim

pogonom TWA-Z 230V NC, proizvod "Danfoss", nazivnog
pritiska NP 6, za ugradnju na povratnim vodovima ventilator
konvektora, sledeih dimenzija:
DN 15

kom.
21

DN 20

kom.
18

2.5

Loptaste slavine proizvod "Herz" ili sline za ugradnju na

razvodnim i povratnim vodovima ventilator konvektora,
nazivnog pritiska NP6, sledeih dimenzija :
DN 20

kom.
50

DN 25

kom.
28

2.6

2.7.

2.8.

2.9.

po
din.
po
din.

po
din.
po
din.

Isporuka i montaa beavnih crnih elinih cevi, oblika i mera

prema SRPS-u C.B5.221, za izradu cevne mree, sledeih
dimenzija:
60,3 x 2,9

m1

20

76,1 x 2,9

m1

30

88,9 x 3,2

m1

140

108 x 3,6

m1

131

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

Isporuka i montaa, srednje tekih navojnih elinih cevi , za

izradu cevne mree, oblika i mera prema SRPS-u C.B5.225
sledeih dimenzija:
26,9 x 2,65

m1

246

33,7 x 3,25

m1

131

42,4 x 3,25

m1

31

48,3 x 3,25

m1

30

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

0,50

po
din.

318

po
din.

Za sav sitan pomoni i potroni materijal, lukove, cevne

obujmice, konzole, vrste i klizne take, oksigen i disugas,
plaa se 50% od vrednosti prethodne 2 pozicije

Izvriti ienje celokupne cevne mree od elinih cevi i

svih metalnih povrina od korozije i neistoe i zatitu
osnovnom bojom postojanom na radnoj temperaturi, sa dva
premaza.
m2

243 359

2.10.

2.11.

2.12.

2.13.

Isporuka i montaa toplotne izolacije za eline cevi za

ventilator konvektore, izolacijom u obliku creva tip "Kaiflex"
proizvod "Kaimann" ili slino debljine 13 mm. Uz izolaciju
isporuiti potrebnu koliinu lepka za montau. Izolaciju
postaviti prema preporukama proizvoaa a prema
dimenzijama cevi:
26,9 x 2,65

m1

246

33,7 x 3,25

m1

131

42,4 x 3,25

m1

31

48,3 x 3,25

m1

30

60,3 x 2,9

m1

20

76,1 x 2,9

m1

30

88,9 x 3,2

m1

140

108 x 3,6

m1

131

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

Isporuka i montaa cevi od polipropilena za izradu cevne

mree za odvoenje kondenzata, tip Climatherm-faser
kompozitna cev proizvod "AQUATHERM" ili slino, sledeih
dimenzija:
25 x 2,3

m1

40

32 x 2,9

m1

91

40 x3,7

m1

22

po
din.
po
din.
po
din.

0,50

po
din.

Za sav sitan pomoni i potroni materijal, lukove, cevne

obujmice i rave za cevnu mreu od polipropilena, plaa se
50% od vrednosti prethodne pozicije

Isporuka i montaa split sistema:

Unutranja jedinica tip: RAV-SM562KRT-E,
Spoljanja jedinica tip: RAV-SM563AT-E,
proizvod TOSHIBA ili sl. i mogunou hlaenja pri niskim
spoljnjim temperaturama i svom pripadajuom opremom i
daljinskom komandom koja se montira u prostoriju. U cenu
uraunati i konzole i vealjke za montau unutranje i spoljne
jedinice.Sledeih tehnikih karakteristika:

Unutranja jedinica:
Rashladni kapacitet=5.1kW
Angaovana elektrina snaga = 1.74 kW
Protok vazduha max = 840 m3/min
Nivo zvunog pritiska 39/36/33

Spoljanja jedinica:
Protok vazduha max = 2400 m3/min
Nivo zvunog pritiska 46/48
Napon=220/240V-1-50Hz

244 359

kompl.

1
2.14.

po
din.

Isporuka i montaa izolacije I bakarnih cevi dimenzija i kvaliteta

materijala po standardima JUS C.D5.020,JUS C.D5.200, JUS
C.D5.501, JUS C.D5.502, odmaenih za freonske cevovode za
izradu razvodne mree.
-paualno

UKUPNO 2.

3.
3.1.

DIN.

KLIMATIZACIJA I VENTILACIJA DVORANE - KROVNE KLIMA KOMORE

RoofVent LKW/9C proizvodnje Hoval
RoofVent LKW ureaji za ubacivanje sveeg i izbacivanje
otpadnog vazduha kao i za grejanje i hlaenje sa
rekuperacijom energije u visokim prostorijama, komplet sa
opremom i priborom prema ponudi br.2106/11
Ulazni podaci
Grejanje
Temperatura sveeg vazduha:
Relativna vlanost spolja:
Temperatura otpadnog vazduha:
Sobna temperatura:
Relativna vlanost u prostoriji:
Polaz:
Povrat:

-18 C
50 % rF
20 C
18 C
50 % rF
60 C
49 C

Hlaenje
Temperatura sveeg vazduha:
Relativna vlanost spolja:
Temperatura otpadnog vazduha:
Sobna temperatura:
Relativna vlanost u prostoriji:
Polaz:
Povrat:
Medium:

35 C
30 % rF
28 C
27 C
50 % rF
7 C
12 C
Voda

Tehniki podaci:
Tip ureaja:
LKW-9/C
Stepen br. obrtaja:
2
Zapr. protok vazd.:
7650 m/h
Pokrivena povrina:
748 m
Nivo pritiska buke sveeg vazduha na rastojanju od 5 m:
52 dB(A)
Nivo pritiska buke otpadnog vazduha na rastojanju od 5 m:
49 dB(A)
Nivo pritiska buke sveeg vazduha na rastojanju od 5 m:
57 dB(A)
Nivo pritiska buke otpadnog vazduha na rastojanju od 5 m:
66 dB(A)
Potronja elektrine energije (po motoru): 3,00 kW

245 359

Potronja struje (po motoru):

Frekvencija:
Napon:
Masa:
maks. razmak od zida:
min. razmak od zida:
maks. razmak ureaja:
min. razmak ureaja:
Koliina vode u izmenjivau:

6,50 A
50 Hz
3x400 V
724 kg
14 m
6,5 m
27,0 m
13,0 m
9,4 l

Grejanje
Polaz:
Povrat:
Grejni kapacitet:
Maksimalna montana visina:
Pad pritiska na strani vode:
Temperatura tretiranog vazduha:
Koliina vode:
Stepen iskorienja rekuperacije:

60 C
49 C
92,31 kW
11,6 m
20,78 kPa
40,79 C
7201 l/h
67,20 %

Hlaenje
Polaz:
Povrat:
Osetljivi rashladni kapacitet:
Ukupan rashladni kapacitet:
Pad pritiska na strani vode:
Temperatura tretiranog vazduha:
Water flow rate:
Koliina vode:
Stepen iskorienja rekuperacije:

7 C
12 C
38,49 kW
44,78 kW
28,01 kPa
15,78 kW
7695 l/h
9 kW
63,00 %

Ukupne performanse
Grejni kapacitet:
Toplotni kapacitet za ventilaciju:
Kapacitet rekuperatora:
Toplotni gubici objekta:

92,31 kW
96,90 kW
61,70 kW
57,11 kW

Senzibilni rashladni kapacitet:

Rashladni kapacitet za ventilaciju:
Kapacitet rekuperatora:
Toplotni dobici objekta:

38,49 kW
17,85 kW
12,40 kW
33,04 kW
kom.

3.2.

po
din.

Top Vent - DKV-9C proizvodnje Hoval

Recirkulaciona jedinica za grejanje i hlaenje visokih
prostora, komplet sa opremom i priborom prema ponudi
br.2106/11
Ulazni podaci
Grejanje

246 359

Sobna temperatura:
Polaz:
Povrat:

18 C
60 C
49 C

Hlaenje
Sobna temperatura:
Relativna vlanost u prostoriji:
Polaz:
Povrat:
Medium:
Filtriranje:

27 C
50 % rF
7 C
12 C
Voda
izabrani

Tehniki podaci:
Tip ureaja:
DKV-9/C
Stepen br. obrtaja:
2
Zapr. protok vazd.:
7968 m/h
Pokrivena povrina:
793 m
Nivo pritiska buke na rastojanju od 5 m:
67 dB(A)
Nivo pritiska buke spolja na rastojanju od 5 m: dB(A)
Potronja el. energije:
1,65 kW
Potronja struje:
3,50 A
Frekvencija:
50 Hz
Napon:
3x400 V
Masa:
238 kg
maks. razmak od zida:
15,0 m
min. razmak od zida:
7,0 m
maks. razmak ureaja:
30,0 m
min. razmak od ureaja:
14,0 m
Koliina vode u izmenjivau:
9,4 l
Grejanje
Polaz:
Povrat:
Grejni kapacitet:
Maksimalna montana visina:
Pad pritiska na strani vode:
Temp. tretiranog vazduha:
Koliina vode:

60 C
49 C
70,93 kW
11,0 m
12,93 kPa
43,52 C
5533 l/h

Hlaenje
Polaz:
Povrat:
Osetni rashladni kapacitet:
Rashladni kapacitet:
Pad pritiska na strani vode:
Temp. tretiranog vazduha:
Koliina vode:
Koliina kondenzata:
Ukupne performanse
Grejni kapacitet:

7 C
12 C
32,47 kW
43,09 kW
26,14 kPa
15,32 C
7404 l/h
15 kg/h

70,93 kW

247 359

Toplotni kapacitet za ventilaciju:

Toplotni gubici objekta:

kW
70,93 kW

Senzibilni rashladni kapacitet:

Rashladni kapacitet za ventilaciju:
Toplotni dobici objekta:

32,47 kW
kW
32,47 kW
kom.

3.3.

Isporuka i montaa AB-QM ventila, sa elektromotornim

pogonom AME 15QM, proizvod "Danfoss", nazivnog pritiska
NP 6, za ugradnju na povratnim vodovima ureaja, sledeih
dimenzija:
DN 40

kom.
4

po
din.
po
din.

16

po
din.

4
DN 50
3.4.

3.6.

3.7.

kom.

Loptaste slavine proizvod "Herz" ili sline za ugradnju na

razvodnim i povratnim vodovima krovnih klima komora,
nazivnog pritiska NP6, sledeih dimenzija :
DN 65

3.5.

kom.

Isporuka i montaa beavnih crnih elinih cevi, oblika i mera

prema SRPS-u C.B5.221, za izradu cevne mree, sledeih
dimenzija
76,1 x 2,9

m1

112

88,9 x 3,2

m1

92

108 x 3,6

m1

81

133 x 4,0

m1

109

159 x 4,5

m1

47

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

0,50

po
din.

284

po
din.

88

po
din.

Za sav sitan pomoni i potroni materijal, lukove, cevne

obujmice, konzole, vrste i klizne take, oksigen i disugas,
plaa se 50% od vrednosti prethodne pozicije

Izvriti ienje celokupne cevne mree od elinih cevi i

svih metalnih povrina od korozije i neistoe i zatitu
osnovnom bojom postojanom na radnoj temperaturi, sa dva
premaza.
m2

3.8.

po
din.

Isporuka i montaa cevi od polipropilena za odvoenje

kondenzata, tip Climatherm-faser kompozitna cev proizvod
"AQUATHERM" ili slino, sledeih dimenzija:
40 x3,7

m1

248 359

3.9.

Za sav sitan pomoni i potroni materijal, lukove, cevne

obujmice i rave za cevi od polipropilena, plaa se 50% od
vrednosti prethodne pozicije
0,50

3.10.

3.11.

Isporuka i montaa toplotne izolacije za eline cevi,

izolacijom u obliku creva tip "Kaiflex" proizvod "Kaimann" ili
slino sa parnom branom debljine 13 mm. Uz izolaciju
isporuiti potrebnu koliinu lepka za montau. Izolaciju
postaviti prema preporukama proizvoaa a prema
dimenzijama cevi:
76,1 x 2,9

m1

112

88,9 x 3,2

m1

92

108 x 3,6

m1

81

133 x 4,0

m1

109

159 x 4,5

m1

47

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

kom.

16

po
din.

kom.

po
din.

Automatski odzracni ventili ZUT - "Pneumatex"

DN 25

3.12.

Isporuka i montaa slavina za pranjenje

DN 15

UKUPNO 3.

4.
4.1.

po
din.

DIN.

TOPLOTNA I RASHLADNA PODSTANICA

Isporuka, montaa i putanje u rad vazduhom hlaene
rashladne maine u varijanti samo hlaenje, za spoljanju
ugradnju, sa pripadajuom automatikom,
proizvodnje"Carrier" sledeih karakteristika:
Tip: 30RB 462
Rashladni kapacitet: 448,2 kW
Rashladno sredstvo: R410A
Temperatura vazduha leti: 35oC
Temperatura vode leti: 7/12oC
Elektrina snaga ureaja: 172 kW
Sa ureajem se isporuuju:
- gumeni antivibracioni oslonci,
- glavni prekida (opcija),
- zatitni boni paneli (opcija),
- zatita od smrzavanja u vidu elektrogrejaa na isparivau
Freeze protection (opcija)
- brzovezujuim cevnim Victaulic spojnicama (dodatak)
kom.

po
din.

249 359

4.2.

Isporuka i montaa vertikalnog bojlera za pripremu sanitarne

tople vode, proizvodnje "Mip procesna oprema" ili slino
sledeih karakteristika:
- zapremina: V=1500 lit
- kapacitet toplovodnog grejaa: Q=79 kW
- primar: topla voda 70/40C NP6
- sekundar: 10/60C NP6
2

po
din.

po
din.

po
din.

kom.

po
din.

kom.

po
din.

kom.

po
din.

kom.
4.3.

Isporuka i montaa zatvorenog ekspanzionog suda sa

membranom, proizvodnje "Mip procesna oprema" ili slino
sledeih karakteristika:
- zapremine: 150 lit.
- minimalni pritisak: Pmin = 1,5 bar
- maksimalni pritisak: Pmax = 3,0 bar
kom.

4.4.

Isporuka i montaa omekivaa vode sa standardnom

opremom, proizvodnje "Mip procesna oprema" ili slino
sledeih karakteristika: - tip: MOV-2 - kapacitet: 12 m3/h

kom.
4.5.

4.5.1.

4.5.2.

4.5.3.

Isporuka i montaa cirkulacionih pumpi za rad sa vodom

proizvodnje "Grundfos" ili slino, sledeih karakteristika:

Cirkulaciona pumpa za pripremu sanitarne tople vode

tip: UPSD 32-80 180 (seria 100)
protok: G = 5,1 m3/h
napor: H = 37 kPa (3. brzina)
snaga: N = 200 W

Cirkulaciona pumpa za radijatore

tip: UPSD 32-50 180 (seria 100)
protok: G = 1,67 m3/h
napor: H = 36,8 kPa (2. brzina)
snaga: N = 95 W

Cirkulaciona pumpa za grejae u klima komorama

tip:UPSD 32-60F (seria 200)
protok: G = 5,8 m3/h
napor: H = 30 kPa (2. brzina)
snaga: N = 140 W

250 359

4.5.4.

Cirkulaciona pumpa za recirkulaciju sanitarne tople vode

tip: UP 25-80 B 180 (seria100)
protok: G = 3,0 m3/h
napor: H = 63,5 kPa
snaga: N = 190 W
2

po
din.

kom.

po
din.

kom.

po
din.

kom.

po
din.

kom.

po
din.

kom.

po
din.

po

kom.
4.5.5.

Cirkulaciona pumpa za fan koile, sa promenjivim protokom

tip: TPED 65-180/2
protok: G = 22,9 m3/h
napor: H = 100 kPa
snaga: N = 1500 W

4.5.6.

4.5.7.

4.5.8.

4.6.

4.7.

Cirkulaciona pumpa za Hoval krovne klima komore, sa

promenjivim protokom
tip: TPED 100-130/4
protok: G = 66,4 m3/h
napor: H = 112 kPa
snaga: N = 4000 W

Cirkulaciona pumpa za hladnjake klima komora

tip: UPSD 40-120F (seria200)
protok: G = 11,2 m3/h
napor: H = 68 kPa (3. brzina)
snaga: N = 460 W

Cirkulaciona pumpa za rashladnu mainu

tip: TPD 125-110/4
protok: G = 100,0 m3/h
napor: H = 88 kPa
snaga: N = 4000 W

Automatski ventil za odvoenje vazduha, proizvod

"Pneumatex"
tip: ZUT25
DN25

Isporuka i montaa leptir ventila - meuprirubniki, komplet

sa kontra prirubnicama, zavrtnjima, navrtkama i zaptivaima,
NP6, sledeih dimenzija:
DN 65

kom.

251 359

DN 80

kom.

DN 100

kom.

DN 150

kom.

DN 200

kom.

3
12
9
2
4.8.

Isporuka i montaa regulacionih ventila sa prikljucima za

diferencijalni manometar, komplet sa kontra prirubnicama,
zavrtnjima, navrtkama i zaptivaima, NP6, sledeih
dimenzija:
DN 65

kom.
1

DN 80

kom.

DN 125

kom.

DN 200

kom.

1
1
1
4.9.

kom.
1

DN 100

kom.

DN 150

kom.

DN 200

kom.

2
1
1

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

Isporuka i montaa priguivaa vibracija sa prirubnicama,

komplet sa kontra prirubnicama, zavrtnjima, navrtkama i
zaptivaima, NP6, sledeih dimenzija:
DN 65

kom.
2

DN 100

kom.

DN 150

kom.

DN 200

kom.

2
2
2
4.11.

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

Isporuka i montaa hvataa neistoa sa prirubnicama,

komplet sa kontra prirubnicama, zavrtnjima, navrtkama i
zaptivaima, NP6, sledeih dimenzija:
DN 32

4.10.

din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

Isporuka i montaa loptastih slavina sa prikljucima na navoj,

NP6, sledeih dimenzija:
DN 20
DN 25

kom.
kom.

DN 32

kom.

DN 40

kom.

DN 50

kom.

2
1
4
7
5

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po

252 359

din.
4.12.

Isporuka i montaa regulacionih ventila sa prikljucima za

diferencijalni manometar, sa prikljucima na navoj, NP6,
sledeih dimenzija:
DN 32

kom.
1

DN 40

kom.

DN 50

kom.

1
2
4.13.

Isporuka i montaa sigurnosnih ventila sa oprugom sa

prikljukom na navoj, NP 6, sledeih dimenzija:
DN 25, pritisak badarenja p = 3,5 bar
kom.
1
DN 25, pritisak badarenja p = 6,0 bar

kom.
2

4.14.

kom.
6

DN 40

kom.
5

kom.
1

po
din.
po
din.

kom.

10

po
din.

kom.

31

po
din.

2
DN 40

4.17.

4.18.

po
din.
po
din.

Isporuka i montaa nepovratnih ventila sa prikljucima na

navoj, za sanitarnu toplu vodu, NP6, proizvod "Herz" ili slino
sledeih dimenzija:
DN 32

4.16.

po
din.
po
din.

Isporuka i montaa loptastih slavina sa prikljucima na navoj,

za sanitarnu toplu vodu, NP6, sledeih dimenzija:
DN 32

4.15.

po
din.
po
din.
po
din.

kom.

Isporuka i montaa manometra za opseg merenja 06 bara,

komplet sa trokrakom manometarskom slavinom DN 15

Isporuka i montaa termometra sa ivom u zatitnoj

mesinganoj auri sa opsegom merenja 0 100oC

Isporuka i montaa slavine za punjenje i pranjenje

instalacije sa kapom i lancem, NP 6 , sledeih dimenzija:
DN 15

kom.
2

DN 25

kom.

DN 32

kom.

7
2

po
din.
po
din.
po
din.

253 359

4.19.

Izrada razdelnika i sabirnika tople vode 90/60C, sa

potrebnim prikljucima prema emi u grafikoj dokumentaciji,
komplet sa postoljem od elinih profilisanih nosaa.
Dimenzije:
219,1 x 5,9 mm, L = 2400 mm

4.20.

po
din.

po
din.

Izrada razdelnika i sabirnika hladne vode 7/12C sa

potrebnim prikljucima prema emi u grafikoj dokumentaciji
komplet sa postoljem od elinih profilisanih nosaa.
Dimenzije:
368,0 x 8,0 mm, L = 2300 mm

4.21.

kom.

kom.

Isporuka i montaa vazdunih sudova za sakupljanje i

isputanje vazduha iz instalacije, izraenih od crnih elinih
cevi, komplet sa prelivnom cevi 21,3x2,65 i ispusnom
slavinom DN15 NP6.
133,0 x 4,0 mm, L = 200 mm

kom.
2

219,1 x 5,9 mm, L = 250 mm

4.22.

4.23.

4.24.

kom.

po
din.
po
din.

Isporuka i montaa srednje tekih navojnih elinih cevi, za

izradu cevne mree u podstanici, oblika i mera prema SRPS
C.B5.225 sledeih dimenzija
26,9 x 2,65

m1

33,7 x 3,25

m1

42,4 x 3,25

m1

48,3 x 3,25

m1

18

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

Isporuka i montaa beavnih crnih elinih cevi, oblika i mera

prema SRPS C.B5.221, za izradu cevnih mrea u
podstanicama, sledeih dimenzija
60,3 x 2,9

m1

36

76,1 x 2,9

m1

88,9 x 3,2

m1

108 x 3,6

m1

18

159 x 4,5

m1

12

193,7 x 5,4

m1

20

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

Za sav sitan pomoni i potroni materijal, lukove, cevne

obujmice, konzole, vrste i klizne take, oksigen i disugas,
plaa se 50% od vrednosti prethodne 2 pozicije.

254 359

4.25.

0,50

po
din.

54

po
din.

Izvriti ienje celokupne cevne mree od elinih cevi i

svih metalnih povrina od korozije i neistoe i zatitu
osnovnom bojom postojanom na radnoj temperaturi, sa dva
premaza.
m2

4.26.

4.27.

Isporuka i montaa toplotne izolacije za eline cevi hladne i

tople vode u podstanici, izolacijom u obliku creva tip "Kaiflex"
proizvod "Kaimann" ili slino sa parnom branom debljine 19
mm. Uz izolaciju isporuiti potrebnu koliinu lepka za
montau. Izolaciju postaviti prema preporukama proizvoaa
a prema dimenzijama cevi.
26,9 x 2,65

m1

33,7 x 3,25

m1

42,4 x 3,25

m1

48,3 x 3,25

m1

18

60,3 x 2,9

m1

36

76,1 x 2,9

m1

88,9 x 3,2

m1

108 x 3,6

m1

18

159 x 4,5

m1

12

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

25

po
din.

16

po
din.

10

po
din.

Isporuka i montaa termike izolacije razdelnika i sabirnika

tople i hladne vode, vazdunih sudova i cevi prenika veeg
od DN150 izolacijom u obliku ploe tip "Kaiflex" ili slino sa
parnom branom debljine 25 mm. Uz izolaciju se isporuuje
original lepak i traka za ivice.
m2

4.28.

Isporuka i montaa termike izolacije bojlera za sanitarnu

toplu vodu izolacijom od mineralne vune debljine 60 mm u
oblozi od aluminijumskog lima.
m2

4.29.

Bojenje metalnih neizolovanih delova instalacije lak-bojom u

dva premaza na radnoj temperaturi, a u tonu prema vrsti
radnog fluida.
m2

UKUPNO 4.

DIN.

255 359

5.
5.1.

5.1.1.

5.1.2.

5.1.3.

5.1.4.

5.2.

GREJAI I HLADNJACI U KLIMA KOMORAMA

Isporuka i montaa cirkulacionih pumpi za rad sa vodom
proizvodnje "Grundfos" ili slino,sledeih karakteristika:

Cirkulaciona pumpa za greja sistema K1

tip: UPS 20-50 130 (seria 100)
protok: G = 1,8 m3/h
napor: H = 25 kPa (3. brzina)
snaga: N = 50 W
kom.

po
din.

kom.

po
din.

kom.

po
din.

kom.

po
din.

Cirkulaciona pumpa za greja sistema K2

tip: UPS 20-60 130 (seria 100)
protok: G = 1,94 m3/h
napor: H = 30 kPa (3. brzina)
snaga: N = 70 W

Cirkulaciona pumpa za greja sistema K3

tip: UPS 20-50 130 (seria 100)
protok: G = 1,86 m3/h
napor: H = 24,2 kPa (3. brzina)
snaga: N = 50 W

Cirkulaciona pumpa za greja sistema K4

tip: UPS 25-55 180 (seria 100)
protok: G = 3,14 m3/h
napor: H = 27 kPa (2. brzina)
snaga: N = 95 W

Isporuka i montaa loptastih slavina sa prikljucima na navoj,

NP6, sledeih dimenzija:
DN 32

kom.
15

DN 40

kom.

DN 50

kom.

14
3
5.3.

po
din.
po
din.
po
din.

Isporuka i montaa regulacionih ventila sa prikljucima za

diferencijalni manometar, sa prikljucima na navoj, NP6,
sledeih dimenzija:
DN 32

kom.
9

DN 40

kom.
6

po
din.
po
din.

256 359

DN 50

kom.
1

5.4.

Isporuka i montaa hvataa neistoa sa prikljucima na

navoj, NP6, sledeih dimenzija:
DN 32

kom.
3

DN 40

kom.

DN 50

kom.

4
1
5.5.

kom.
1

po
din.
po
din.

16

po
din.

16

po
din.

po
din.

3
DN 40

kom.

Isporuka i montaa termometra sa ivom u zatitnoj

mesinganoj auri sa opsegom merenja 0 100oC
kom.

5.7.

Isporuka i montaa slavine za punjenje i pranjenje

instalacije sa kapom i lancem, NP 6 , sledeih dimenzija:
DN 15

5.8.

kom.

Automatski ventil za odvoenje vazduha, proizvod

"Pneumatex"
tip ZUT25
DN25
kom.

5.9.

5.10.

po
din.
po
din.
po
din.

Isporuka i montaa nepovratnih ventila sa prikljucima na

navoj, NP6, sledeih dimenzija:
DN 32

5.6.

po
din.

Isporuka i montaa srednje tekih navojnih elinih cevi, za

izradu cevnih mrea u za grejae i hladnjake, oblika i mera
prema SRPS-u C.B5.225 sledeih dimenzija

42,4 x 3,25

m1

54

48,3 x 3,25

m1

60

po
din.
po
din.

Isporuka i montaa beavnih crnih elinih cevi, oblika i mera

prema SRPS C.B5.221, za izradu cevnih mrea u za grejae
i hladnjake, sledeih dimenzija
60,3 x 2,9

m1

396

76,1 x 2,9

m1

384

po
din.
po
din.

257 359

5.11.

5.12.

Za sav sitan pomoni i potroni materijal, lukove, cevne

obujmice, konzole, vrste i klizne take, oksigen i disugas,
plaa se 50% od vrednosti prethodne 2 pozicije.

0,50

po
din.

192

po
din.

Izvriti ienje celokupne cevne mree od elinih cevi i

svih metalnih povrina od korozije i neistoe i zatitu
osnovnom bojom postojanom na radnoj temperaturi, sa dva
premaza.
m2

5.13.

5.14.

Isporuka i montaa toplotne izolacije za eline cevi za

grejae i hladnjake, izolacijom u obliku creva tip "Kaiflex"
proizvod "Kaimann" ili slino sa parnom branom debljine 13
mm. Uz izolaciju isporuiti potrebnu koliinu lepka za
montau. Izolaciju postaviti prema preporukama proizvoaa
a prema dimenzijama cevi.
42,4 x 3,25

m1

54

48,3 x 3,25

m1

60

60,3 x 2,9

m1

396

76,1 x 2,9

m1

384

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

po
din.

Bojenje metalnih neizolovanih delova instalacije lak-bojom u

dva premaza na radnoj temperaturi, a u tonu prema vrsti
radnog fluida.
m2

UKUPNO 5.

6.
6.1.

DIN.

OPTA VENTILACIJA
Isporuka i montaa klimatizacione komore za sistem K1/V1,
proizvod "SOKO" ili slino sledeih karakteristika:
veliina uredjaja: K3
konstrukcija: standardna
komponente
kom:
ulazna sekcija
1
filterska sekcija
1
unakrsni rekuperator
1
hladnjak
1
greja
1
ventilatorska sekcija potisna
1
ulazna sekcija sa filterom
1
ventilatorska sekcija usisna
1
Tehniki podaci:
- Filterska sekcija:

258 359

klasa kvaliteta:
G4
koliina vazduha:
2800 m 3/h
- Ploasti rekuperator:
koliina vazduha ubacivanje
2800 m3/h
koliina vazduha izvlacenje
2170 m3/h
Efikasnost:
43.5%
- Greja vazduha:
koliina vazduha:
2800 m 3/h
toplotni kapacitet:
37.50 kW
temperatura vazduha:
-18oC/+22oC
voda za grejanje:
80/60 oC
- Hladnjak vazduha:
koliina vazduha:
2800 m3/h
rashladni kapacitet
12.4 kW
temperatura i vlanost vazduha
*na ulazu
35 oC/30%
*na izlazu
24 oC/54%
- Ventilatorska sekcija za dovod vazduha
koliina vazduha:
2800 m3/h
eksterni pad pritiska:
345 Pa
broj obrtaja ventilatora
1405 o/min
snaga el.motora
1.5 kW
- Ventilatorska sekcija za odovod vazduha
koliina vazduha:
2170 m3/h
eksterni pad pritiska:
300 Pa
broj obrtaja ventilatora
1410 o/min
snaga el.motora
1.1 kW
-strana posluivanja komore:
desna
kom.
6.2

po
din.

Isporuka i montaa klimatizacione komore za sistem K2/V2,

proizvod "SOKO" ili slino sledeih karakteristika:
veliina uredjaja: K3
konstrukcija: standardna
komponente
kom:
ulazna sekcija
1
filterska sekcija
1
unakrsni rekuperator
1
hladnjak
1
greja
1
ventilatorska sekcija potisna
1
ulazna sekcija sa filterov
1
ventilatorska sekcija usisna
1
Tehniki podaci:
- Filterska sekcija:
klasa kvaliteta:
G4
koliina vazduha:
3000 m 3/h
- Ploasti rekuperator:
koliina vazduha ubacivanje:
3000 m3/h
koliina vazduha izvlacenje:
3000 m 3/h
Efikasnost:
50.0%

259 359

- Greja vazduha:
koliina vazduha:
3000 m3/h
toplotni kapacitet:
40.20 kW
temperatura vazduha: -18oC/+22oC
voda za grejanje:
80/60oC
- Hladnjak vazduha:
koliina vazduha:
3000 m3/h
rashladni kapacitet
13.50 kW
temperatura i vlanost vazduha
*na ulazu
35 oC/30%
*na izlazu
23.8 oC/55%
- Ventilatorska sekcija za dovod vazduha
koliina vazduha:
3000 m3/h
eksterni pad pritiska:
199 Pa
broj obrtaja ventilatora
1410 o/min
snaga el.motora
2.2 kW
- Ventilatorska sekcija za odovod vazduha
koliina vazduha:
3000 m3/h
eksterni pad pritiska:
148 Pa
broj obrtaja ventilatora
1405 o/min
snaga el.motora
1.5 kW
-strana posluivanja komore:
leva
kom.
6.3

po
din.

Isporuka i montaa klimatizacione komore za sistem K3,

proizvod "SOKO" ili slino sledeih karakteristika:
veliina uredjaja: K3
konstrukcija: standardna
komponente
kom:
ulazna sekcija
1
filterska sekcija
1
hladnjak
1
greja
1
ventilatorska sekcija potisna
1
Tehniki podaci:
- Filterska sekcija:
klasa kvaliteta:
G4
koliina vazduha:
3000 m3/h
- Greja vazduha:
koliina vazduha:
3000 m3/h
toplotni kapacitet:
38.4 kW
temperatura vazduha:
-18oC/+20oC
voda za grejanje:
80/60 oC
- Hladnjak vazduha:
koliina vazduha:
3000 m3/h
rashladni kapacitet
13.00 kW
temperatura i vlanost vazduha
*na ulazu
35 oC/30%
*na izlazu
24.2 oC/54%
- Ventilatorska sekcija za dovod vazduha
koliina vazduha:
3000 m 3/h

260 359

eksterni pad pritiska:

broj obrtaja ventilatora
snaga el.motora
-strana posluivanja komore:

277 Pa
2810 o/min
1.5 kW
desna
kom.

6.4

po
din.

po
din.

Isporuka i montaa klimatizacione komore za sistem K4,

proizvod "SOKO" ili slino sledeih karakteristika:
veliina uredjaja: K4
konstrukcija: standardna
komponente
kom:
ulazna sekcija
1
filterska sekcija
1
hladnjak
1
greja
1
ventilatorska sekcija potisna
1
Tehniki podaci:
- Filterska sekcija:
klasa kvaliteta:
G4
koliina vazduha:
4620 m3/h
- Greja vazduha:
koliina vazduha:
4620 m 3/h
toplotni kapacitet:
65.00 kW
temperatura vazduha:
-18oC/+24oC
voda za grejanje:
80/60 oC
- Hladnjak vazduha:
koliina vazduha:
4620 m3/h
rashladni kapacitet
20.10 kW
temperatura i vlanost vazduha
*na ulazu
35 oC/30%
*na izlazu
24.0 oC/54%
- Ventilatorska sekcija za dovod vazduha
koliina vazduha:
4620 m 3/h
eksterni pad pritiska:
494 Pa
broj obrtaja ventilatora
2820 o/min
snaga el.motora
3.0 kW
-strana posluivanja komore:
leva
kom.

6.5

Isporuka i montaa krovnog centrifugalnog ventilatora, za

izvlaenje vazduha, sistem V-1.1, proizvod "S&P" ili slino,
komplet sa krovnim elinim postoljem i pripadajuim
priguivaem buke, sledeih karakteristika:
tip:
koliina vazduha:
pad pritiska:
elektrina snaga:
broj obrtaja:

TH-800 LS
V = 400 m3/h
H = 160 Pa
N = 118 W
n = 2100 o/min

261 359

kom.
6.6

po
din.

po
din.

po
din.

po
din.

Isporuka i montaa krovnog centrifugalnog ventilatora, za

izvlaenje vazduha, sistem V-3.1, proizvod "S&P" ili slino,
komplet sa krovnim elinim postoljem i pripadajuim
priguivaem buke, sledeih karakteristika:
tip:
koliina vazduha:
pad pritiska:
elektrina snaga:
broj obrtaja:

CTHT/4-315
V = 1700 m3/h
H = 278 Pa
N = 620 W
n = 1410 o/min
kom.

Isporuka i montaa krovnog centrifugalnog ventilatora, za

izvlaenje vazduha, sistem V-4.1, proizvod "S&P" ili slino,
komplet sa krovnim elinim postoljem i pripadajuim
priguivaem buke, sledeih karakteristika:
tip:
koliina vazduha:
pad pritiska:
elektrina snaga:
broj obrtaja:

CTHT/4-250
V = 1060 m3/h
H = 106 Pa
N = 300 W
n = 1400 o/min
kom.

6.9

CTHT/4-250
V = 1050 m3/h
H = 234 Pa
N = 300 W
n = 1400 o/min
kom.

6.8

po
din.

Isporuka i montaa krovnog centrifugalnog ventilatora, za

izvlaenje vazduha, sistem V-3, proizvod "S&P" ili slino,
komplet sa krovnim elinim postoljem i pripadajuim
priguivaem buke, sledeih karakteristika:
tip:
koliina vazduha:
pad pritiska:
elektrina snaga:
broj obrtaja:

6.7

Isporuka i montaa krovnog centrifugalnog ventilatora, za

izvlaenje vazduha, sistem V-4.2, proizvod "S&P" ili slino,
komplet sa krovnim elinim postoljem i pripadajuim
priguivaem buke, sledeih karakteristika:
tip:
koliina vazduha:
pad pritiska:
elektrina snaga:
broj obrtaja:

TH-800 LS
V = 280 m3/h
H = 113 Pa
N = 118 W
n = 2100 o/min
kom.

262 359

6.10

Isporuka i montaa krovnog centrifugalnog ventilatora, za

izvlaenje vazduha, sistem V-4, proizvod "S&P" ili slino,
komplet sa krovnim elinim postoljem i pripadajuim
priguivaem buke, sledeih karakteristika:
tip:
koliina vazduha:
pad pritiska:
elektrina snaga:
broj obrtaja:

CTHT/6-450
V = 2970 m3/h
H = 279 Pa
N = 850 W
n = 960 o/min
kom.

6.11

po
din.

po
din.

HCFB/4 - 355
V = 700 m3/h
H = 105 Pa
N = 200 W
n = 1225 o/min
kom.

Kuna kuhinjska napa za sistem V1.2, proizvodnje

"GORENJE" ili slino.
Tip: DU 6115E,
Dimenzije: L = 600 mm, B = 500 mm, sa filtrom i ugraenim
ventilatorom 185 m3/h
kom.

6.13

po
din.

Isporuka i montaa aksijalnogalnog ventilatora, za izvlaenje

vazduha, sistem V-5, proizvod "S&P" ili slino,
tip:
koliina vazduha:
pad pritiska:
elektrina snaga:
broj obrtaja:

6.12

Kanalski pravougaoni priguivai buke tip DZ-2, d=100mm,

proizvod "Hidria" ili slino sledeih dimenzija:
BxHxL=600x500x1000
1
BxHxL=700x400x1000
3
BxHxL=700x500x1000
2

6.14

po
din.
po
din.
po
din.

Isporuka i montaa vrtlonih difuzora za ubacivanje vazduha

sa sastavljeni od kvadratne maske sa okruglim rasporedom
usmerivaa, perforirane ploe, prikljune komore sa
prikljukom za vezu sa kanalom preko fleksibilnog creva i
regulatorom protoka,
proizvod "Hidria" ili slino.
OD-8/K1/Z/S/M-500/24

kom.
7

OD-8/K1/Z/S/M-600/48

kom.
12

po
din.
po
din.

263 359

6.15

Isporuka i montaa vrtlonih difuzora za izvlaenje vazduha

sa sastavljeni od kvadratne maske sa okruglim rasporedom
usmerivaa, perforirane ploe, prikljune komore sa
prikljukom za vezu sa kanalom preko fleksibilnog creva i
regulatorom protoka,
proizvod "Hidria" ili slino.
OD-8/K1/A/S/M-500/24

kom.
1

OD-8/K1/A/S/M-600/48

kom.
3

6.16

Isporuka i montaa fleksibilnih creva za povezivanje limenih

kanala za vazduh i distributivnih elemenata,komlet sa
elnama i draima za veanje sledeih dimenzija:
100

m
6

125

160

200

250

28
12
25
22
6.17

kom.

po
din.
po
din.
po
din.

po
din.

4
tip: AR-13/2-F / 525 x 125

kom.

tip: AR-13/2-F / 825 x 425

kom.

Pravougaona regulaciona klapna za runu regulaciju protoka

tip: RKO proizvod "Aeroklima" ili slino. Postavljaju se na
ventilacionim kanalima radi podeavanja protoka vazduha.
tip: 100 x 100

6.19

kom.

Isporuka i montaa reetki za prestrujavanje vazduha za

ugradnju u vrata ili zidove sa kontra ramom, proizvod "Hidria"
ili slino, sledeih dimenzija:
tip: AR4-P/325 x 125

kom.
12

tip: AR4-P/325 x 225

kom.

tip: AR4-P/525 x 425

kom.

5
2
6.20

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

Isporuka i montaa reetki za izvlaenje i ubacivanje

vazduha, sa regulatorom protoka, proizvod "Hidria" ili slino,
sledeih dimenzija
tip: AR-13/2-F / 425 x 125

6.18

po
din.
po
din.

po
din.
po
din.
po
din.

Isporuka i montaa reetki za prestrujavanje vazduha za

ugradnju u vrata sa kontra ramom, proizvod "VIS" ili slino,
vatrootpornosti 90 min

264 359

490 x 350 mm

kom.
5

6.21

Isporuka i montaa vazdunih ventila za ubacivanje

vazduha, proizvod "Hidria" ili slino sledeih dimenzija:
tip: PV-2 100
kom.
2
tip: PV-2 125

kom.

tip: PV-2 160

kom.

tip: PV-2 200

kom.

3
11
11
6.22

Isporuka i montaa vazdunih ventila za izvlaenje vazduha,

proizvod "Hidria" ili slino sledeih dimenzija:
tip: PV-1 100
kom.
11
tip: PV-1 125

kom.

tip: PV-1 160

kom.

tip: PV-1 200

kom.

47
9
4
6.23

1
350 x 350 mm

kom.

500 x 300 mm

kom.

500 x 400 mm

kom.

600 x 300 mm

kom.

2
2
1
1

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

Isporuka i montaa spoljnih protivkinih aluzina

pravougaonog preseka, proizvod "Hidria" ili slino, tip: AZR4, sledeih dimenzija:
800x700

kom.

po
din.
po
din.
po
din.

po
din.

1
1800x800

kom.

1800x900

kom.

6.25

po
din.
po
din.
po
din.
po
din.

Isporuka i montaa protivpoarnih klapni vatrootpornosti 90

min sa: elektromotornim pogonom, topljivim prekidaem i
indikatorom zatvorenog poloaja. Klapne moraju imati ateste
prema JUS-u.
Tip: PL-12-K-90/E16/T1 proizvod "Hidria" ili slino sledeih
dimenzija:
100 x 100 mm
kom.

6.24

po
din.

Isporuka i montaa elektromotorne aluzine pravougaonog

preseka, proizvod "Hidria" ili slino,
sledeih dimenzija:
1800x900x145

kom.

265 359

6.26

Isporuka i montaa spoljne protivkine aluzine

pravougaonog preseka, radionike izrade, sledeih
dimenzija:
250x200

6.27

kom.
1

po
din.

4.956

po
din.

280

po
din

Isporuka, izrada i montaa limenih pravougaonih kanala,

fazonskih komada, lukova, skretnih limova, regulacionih
klapni i sline fazonske i cevne elemente.
Sve navedeno izraditi iz pocinkovanog lima debljine prema
vaeim propisima, kanale veih dimenzija ukrutiti
dijagonalno savijanjem. Spajanje kanala izvriti pertlovanim
krajevima i specijalnim spajalicama, izraenim iz elinog
lima. Sve nosee konzole i vealice zatititi antikorozivnom
bojom a vidne konzole bojom u tonu.
U teini kanala uzete su u obzir nosee konzole, regulacioni
demperi, vealice i ostali sitan materijal potreban za
izvoenje instalacije
kg.

6.28

Izvriti termiku izolaciju limenih kanala za ubacivanj

vazduha ploastom izolacijom tipa "Kaimann" tip Kaiflex EF,
debljine izolacije 10 mm, sa homogenom parnom branom.
Uz istu se isporuuje original lepak i trake za pokrivanje
ivica.
m2

UKUPNO 6.

DIN.

266 359

7.

POARNA VENTILACIJA

7.1

Isporuka i montaa krovnog centrifugalnog ventilatora, za

izvlaenje vazduha, sistem VD-1, proizvod "DYNAIR" ili
slino, komplet sa krovnim elinim postoljem, sledeih
karakteristika:
tip:
koliina vazduha:
pad pritiska:
elektrina snaga:
broj obrtaja:

7.2

FC 2V-HT 75
V = 8750 m3/h
H = 460 Pa
N = 950 W
n = 1800 o/min

kom.
Isporuka i montaa krovnog centrifugalnog ventilatora, za
izvlaenje vazduha, sistem VD-2, proizvod "DYNAIR" ili
slino, komplet sa krovnim elinim postoljem, sledeih
karakteristika:
tip:
koliina vazduha:
pad pritiska:
elektrina snaga:
broj obrtaja:

7.4

po
din.

po
din.

po
din.

650

po
din

50

po
din

FC 2V-HT 75
V = 8750 m3/h
H = 460 Pa
N = 950 W
n = 1800 o/min
kom.

7.3

Isporuka i montaa reetki za izvlaenje dima , proizvod

"Hidria" ili slino, sledeih dimenzija
450 x 450
kom.
Isporuka, Izrada i montaa limenih pravougaonih kanala
debljine 2.5mm
kg.

7.5

Izvriti poarnu izolaciju limenih kanala za izvlaenje

vazduha, sa ekspandirajuim premazom definisanim
domaim standardima SRPS ISO 834,
SRPS U.J1.042: 2000, proizvod "Firestop" konstrukcije.
m2

UKUPNO 7.

DIN.

267 359

8.

AUTOMATSKO UPRAVLJANJE
Automatika je proizvodnje "Feniks BB"

A.
A.1.

Sanitarna topla voda

Trokraki regulacioni ventil
* nazivni pritisak: PN16
* karakteristika:jednakoprocentna
* povezivanje: prirubnicama
* max. temperatura fluida: 140C
tip: TV-032/16
DN 32; Kvs=16 m3/h

A.2.

B.1.

po
din.

po
din.

po
din.

po
din.

Cevni termostat - regulacioni:

* merni opseg: (30...90C)
* preklopna razlika: 3C
* navojni prikljuak: R1/2"
* tip reseta: automatski
* duina pipka: 200 mm
tip: CTR-1-200

B.

Cevni senzor temperature:

* merni opseg : -50... +130C
* merni element: NTC termistor
* navojni prikljuak: R 1/2"
* duina pipka: 70 mm
tip: CTS-1

A.4.

po
din.

Elektromotorni pogon ventila

* napajanje: 24V AC/30 VA
* voenje: impulsno
* max. sila: 800N
* max. hod: 20mm
tip: EPV 3N

A.3.

Radijatorsko grejanje
Trokraki regulacioni ventil
* nazivni pritisak: PN16
* karakteristika:jednakoprocentna
* povezivanje: prirubnicama
* max. temperatura fluida: 140C
tip: TV-025/6,3
DN 25; Kvs=6,3 m3/h

268 359

B.2.

Elektromotorni pogon ventila

* napajanje: 24V AC/30 VA
* voenje: impulsno
* max. sila: 800N
* max. hod: 20mm
tip: EPV 3N

B.3.

C.1.

po
din.

po
din.

po
din.

po
din.

po
din.

Trokraki regulacioni ventil

* nazivni pritisak: PN16
* karakteristika:jednakoprocentna
* povezivanje: prirubnicama
* max. temperatura fluida: 140C
tip: TV-025/10

Elektromotorni pogon ventila

* napajanje: 24V AC/30 VA
* voenje: impulsno
* max. sila: 800N
* max. hod: 20mm
tip: EPV 3N

C.3.

po
din.

Fan-coil

DN 25; Kvs=10 m3/h

C.2.

Spoljanji senzor temperature

* merni opseg : -40... +60C
* merni element: NTC termistor
tip: STS-1

C.

po
din.

Cevni senzor temperature:

* merni opseg : -50... +130C
* merni element: NTC termistor
* navojni prikljuak: R 1/2"
* duina pipka: 70 mm
tip: CTS-1

B.4.

Cevni senzor temperature:

* merni opseg : -50... +130C
* merni element: NTC termistor
* navojni prikljuak: R 1/2"
* duina pipka: 70 mm
tip: CTS-1

C.4.
Cevni termostat - granini: * granina vrednost: (60-6C) *
navojni prikljuak: R1/2" * tip reseta: runi * duina pipka:
70 mm
tip: CTG-1

269 359

C.5.

Leptirasti ventil
* nazivni pritisak: PN16
* max. temperatura fluida: 100C
tip: LV 100
2

po
din.

po
din.

po
din.

po
din.

po
din.

po
din.

DN 150; Kvs=1600 m3/h

po
din.

Elektromotorni pogon leptir ventila

tip: FSR A-5

po

DN 100; Kvs=650 m3/h

C.6.

Elektromotorni pogon leptir ventila

tip: FSR A-5

D.
D.1.

Krovne klima komore Hoval

Trokraki regulacioni ventil
* nazivni pritisak: PN16
* karakteristika:jednakoprocentna
* povezivanje: prirubnicama
* max. temperatura fluida: 140C
tip: TV-065/63
DN 65; Kvs=63 m3/h

D.2.

Elektromotorni pogon ventila

* napajanje: 24V AC/30 VA
* voenje: impulsno
* max. sila: 2000N
* max. hod: 45mm
tip: EPV 3V

D.3.

Cevni senzor temperature:

* merni opseg : -50... +130C
* merni element: NTC termistor
* navojni prikljuak: R 1/2"
* duina pipka: 70 mm
tip: CTS-1

D.4.

Cevni termostat - granini:

* granina vrednost: (60-6C)
* navojni prikljuak: R1/2"
* tip reseta: runi
* duina pipka: 70 mm
tip: CTG-1

D.5.

D.6.

Leptirasti ventil
* nazivni pritisak: PN16
* max. temperatura fluida: 100C
tip: LV 150

270 359

din.
E.
E.1.

Sistem K1/V1
Elektromotorni pogon aluzina :
* obrtni moment 5 Nm
* napajanje: 24V / 50Hz
tip: FLM 24 A

E.2.

F.1.

po
din.

po
din.

po
din.

po
din.

Sistem K2/V2
Elektromotorni pogon aluzina :
* obrtni moment 5 Nm
* napajanje: 24V / 50Hz
tip: FLM 24 A

F.2.

po
din.

Termostat za zatitu od smrzavanja:

* regulacioni opseg -10... +12C
* duina kapilare 3 m
* tip reseta: automatski
tip: TMR-3/A

F.

Elektromotorni pogon ventila

* napajanje: 24V AC/30 VA
* voenje: impulsno
* max. sila: 800N
* max. hod: 20mm
tip: EPV 3N

E.6.

po
din.

Trokraki regulacioni ventil

* nazivni pritisak: PN16
* karakteristika:jednakoprocentna
* povezivanje: prirubnicama
* max. temperatura fluida: 120C
tip: TVN-020/6,3
DN 20; Kvs=6,3 m3/h

E.5.

Kanalni senzor temperature:

* merni opseg : -40... +60C
* merni element: NTC termistor
*duina pipka: 220 mm
tip: KTS-1

E.4.

po
din.

Diferenc. presostat za vazduh sa priborom:

* regulaciono podruje: 50...500 Pa
tip: DPV-500

E.3.

Diferenc. presostat za vazduh sa priborom:

* regulaciono podruje: 50...500 Pa

271 359

tip: DPV-500
F.3.

po
din.

po
din.

po
din.

po
din.

po
din.

po
din.

po
din.

po
din.

Kanalni senzor temperature:

* merni opseg : -40... +60C
* merni element: NTC termistor
*duina pipka: 220 mm
tip: KTS-1

F.4.
Trokraki regulacioni ventil * nazivni pritisak: PN16 *
karakteristika:jednakoprocentna * povezivanje: na navoj *
max. temperatura fluida: 120C
tip: TVN-020/6,3
DN 20; Kvs=6,3 m3/h
F.5.

Elektromotorni pogon ventila

* napajanje: 24V AC/30 VA
* voenje: impulsno
* max. sila: 800N
* max. hod: 20mm
tip: EPV 3N

F.6.

Termostat za zatitu od smrzavanja:

* regulacioni opseg -10... +12C
* duina kapilare 3 m
* tip reseta: automatski
tip: TMR-3/A

G.
G.1.

Sistem K3
Elektromotorni pogon aluzina:
* obrtni moment 5 Nm
* napajanje: 24V / 50Hz
tip: FLM 24 A

G.2.

Diferenc. presostat za vazduh sa priborom:

* regulaciono podruje: 50...500 Pa
tip: DPV-500

G.3.
Kanalni senzor temperature: * merni opseg : -40... +60C *
merni element: NTC termistor
*duina pipka: 220 mm
tip: KTS-1

272 359

G.4.

Trokraki regulacioni ventil

* nazivni pritisak: PN16
* karakteristika:jednakoprocentna
* povezivanje: na navoj
* max. temperatura fluida: 120C
tip: TVN-020/6,3
DN 20; Kvs=6,3 m3/h

G.5.

H.1.

po
din.

po
din.

po
din.

po
din.

po
din.

Diferenc. presostat za vazduh sa priborom:

* regulaciono podruje: 50...500 Pa

Kanalni senzor temperature:

* merni opseg : -40... +60C
* merni element: NTC termistor
*duina pipka: 220 mm
tip: KTS-1

H.4.

Elektromotorni pogon aluzina :

* obrtni moment 5 Nm
* napajanje: 24V / 50Hz

tip: DPV-500
H.3.

po
din.

Sistem K4

tip: FLM 24 A
H.2.

Termostat za zatitu od smrzavanja:

* regulacioni opseg -10... +12C
* duina kapilare 3 m
* tip reseta: automatski
tip: TMR-3/A

H.

po
din.

Elektromotorni pogon ventila

* napajanje: 24V AC/30 VA
* voenje: impulsno
* max. sila: 800N
* max. hod: 20mm
tip: EPV 3N

G.6.

Trokraki regulacioni ventil

* nazivni pritisak: PN16
* karakteristika:jednakoprocentna
* povezivanje: na navoj
* max. temperatura fluida: 120C
tip: TVN-025/10
DN 25; Kvs=10 m3/h

273 359

H.5.

Elektromotorni pogon ventila

* napajanje: 24V AC/30 VA
* voenje: impulsno
* max. sila: 800N
* max. hod: 20mm
tip: EPV 3N

H.6.

I.1.

48

po
din.

po
din.

Mehanizam za otvaranje kupola sa elektromotornim

pokretaem.
Tip: D31Fce 230V(AC) - 500mm/2000N sa priborom na
ugradnju na kupolu, proizvodnje MINGARDI Italija

UKUPNO 8.

9.1.

po
din.

Mehanizam za otvaranje prozora sa elektromotornim

pokretaem.
Tip: MICRO XL 230V(AC) - 600mm/400N sa priborom na
ugradnju na prozor, proizvodnje MINGARDI Italija

kompl.

9.

Mehanizmi za otvaranje prozora i dimnih kupola

kompl.
I.2.

po
din.

Termostat za zatitu od smrzavanja:

* regulacioni opseg -10... +12C
* duina kapilare 3 m
* tip reseta: automatski
tip: TMR-3/A

I.

DIN.

PRIPREMNO ZAVRNI RADOVI

Pripremni radovi obuhvataju:
-upoznavanje sa projektom i ostalom dokumentacijom
-otvaranje gradilita
-uporeenje projekta sa stvarnim izvedenim stanjem na
objektu
-probna razmeravanja i usaglaavanja
pau.

9.2.

Ispiranje instalacije tople i hladne vode, hladnom vodom vie

puta, dok se kod isputanja ne dobije potpouno ista voda.
pau.

274 359

9.3.

Ispitivanje instalacije tople i hladne vode na hladan

hidrauliki pritisak (hidraulika proba) p=5,7 bar u trajanju od
min 6 h sa osmatranjem, a nakon toga od min 24 h prema
SRPS-u M.E6.012. O ispitivanju se sainjava zapisnik sa
potpisima odgovognih lica.
pau.

9.4.

Putanje instalacije u pogon-proba na toplo i uregulisavanje

instalacije. Posebno uregulisati instalaciju u podstanici i
uraditi elaborat-izvetaj o izvrenom merenju i regulaciji
protoka po granama prikljuaka u tri primerka.
pau.

9.5.

Putanje u rad klima komora, merenje koliina vazduha po

distributivnim elementima i regulacija protoka.
pau.

9.6.

Izvriti proveru funkcionalnosti kompletiranih krugova

automatike, kao i regulaciju istih sa izradom izvetaja koji
potpisuju nadzorni organ, predstavnik proizvoaa
automatike i rukovodilac radova
pau.

9.7.

Izvriti ispitivanje vazdune propustljivosti stolarije i bravarije

po SRPS-u U.J5.100 i napraviti izvetaj koji treba da potpiu
glavni izvoa radova, kooperanti za ugradnju stolarije i
bravarije i izvoa instalacije centralnog grejanja. Max.
investicija 1% od vrednosti stolarije.
pau.

9.8.

Izvriti merenje na objektu koeficijenta prolaza toplote prema

SRPS-u U.J5.062 i napraviti izvetaj koji treba da potpiu
glavni izvodja radova, kooperanti za ugradjenu izolaciju i
izvodja instalacija centralnog grejanja.
pau.

9.9.

Zavrni radovi na izradi instalacija koja obuhvataju:

-izrada uputstva za rukovanje i odravanje u tri primerka od
kojih jedan treba zastakliti, uramiti i okaiti na vidno mesto.
-obeleavanje instalacije (natpis, simboli i pozicije)
-raiavanje i ienje gradilita
- tehniki prijem i primopredaja instalacije krajnjem korisniku
sa izradom izvetaja koji potpisuju slubena lica: nadzorni
organ, predstavnik izvodjaa radova grejanja i rukovodilac
radova.
-izrada projekta izvedenog stanja u tri primerka koji se
predaju investitoru (tri kopoije grafike instalacije)

275 359

-isporuka celokupne tehnike dokumentacije o opremi i

radovima potrebne za tehnoloki prijem i dobijanje upotrebne
dozvole, uee u tehnikom prijemu i otklanjanje primedbi.
pau.
UKUPNO 9

DIN.

REKAPITULACIJA

1.

RADIJATORSKO GREJANJE

2.

KLIMATIZACIJA - FAN COIL APARATI

3.

KLIMATIZACIJA I VENTILACIJA DVORANE - KROVNE KLIMA KOMORE

4.

RASHLADNA I TOPLOTNA PODSTANICA

5.

GREJAI I HLADNJACI U KLIMA KOMORAMA

6.

OPTA VENTILACIJA

7.

POARNA VENTILACIJA

8.

AUTOMATSKO UPRAVLJANJE

9.

PRIPREMNO ZAVRNI RADOVI

UKUPNO

276 359

4.2 PREDMER I PREDRAUN II FAZA

NAPOMENA:
Sve pozicije podrazumevaju nabavku (izradu), isporuku
imontau, sav sitan potrebni montani materijal, alat i
pribor, kao sav spoljni i unutranji tansport i ostale
trokove do putanje instalacije u rad.

A. MAINSKI RADOVI
1.

TERMIKA PODSTANICA

1.1

Isporuka i montaa rastavljivog ploastog izmenjivaa

toplote para - voda, proizvod "FUNKE" ili slino sledeih
karakteristika:
- tip: FFP-10-29-1-EH, para-voda
- toplotni kapacitet: Q = 850 kW
- primar: para, pritiska 5 bara
- sekundar: topla voda 90/60oC, NP6
- pad pritiska: 26,46/20,43 kPa

1.2

kom.

kom.

kom.

kom.

Isporuka i montaa ureaja za odravanje pritiska "diktir sistem", proizvodnje "Feniks BB" ili slino sledeih
karakteristika:
- tip: DSU-4
- zapremina otvorenog ekspanzionog suda: 700 lit
- radni pritisak: p= 2,0 bar

1.3.

1.4.

Isporuka i montaa cirkulacione pumpe za toplovod,

proizvod "Grundfos" ili slino sledeih karakteristika:
- tip: UPSD 65-180F (seria 200)
- protok: G = 27,0 m3/h
- napor: H = 107 kPa (3. brzina)
- snaga: N = 1550 W

Isporuka i montaa merila toplotne energije, proizvodnje

"Actaris" ili slino sledeih karakteristika:
- tip: US ECHO 65/25
- nazivni prenik DN 65; PN 25;
- nominalni protok Qp=25 m3/h ,
- napajanje: 220 V,
- komunikacija: RS 232,
- komplet sa raunskom jedinicom i temperaturnim
sondama

277 359

1.5.

1.6.

1.7.

1.8.

Isporuka i montaa termostatikog odvajaa

kondenzata, tip TKL proizvod "Termoenergetika" ili
slino sledeih dimenzija:
DN50 NP16

kom.

Isporuka i montaa leptir ventila - meuprirubniki,

komplet sa kontra prirubnicama, zavrtnjima, navrtkama i
zaptivaima, sledeih dimenzija:
DN50 NP16
DN100 NP16
DN100 NP6

kom.
kom.
kom.

5
3
4

Isporuka i montaa runih regulacionih ventila sa

prikljucima za diferencijalni manometar, komplet sa
kontra prirubnicama, zavrtnjima, navrtkama i
zaptivaima, sledeih dimenzija:
DN100 NP6

kom.

kom.
kom.

1
1

kom.

kom.

kom.

kom.

kom.

kom.

Isporuka i montaa hvataa neistoa, komplet sa

kontra prirubnicama, zavrtnjima, navrtkama i
zaptivaima, sledeih dimenzija:
DN100 NP16
DN100 NP6

1.9.

Isporuka i montaa priguivaa vibracija sa

prirubnicama, komplet sa kontra prirubnicama,
zavrtnjima, navrtkama i zaptivaima, sledeih dimenzija:
DN100 NP6

1.10.

Isporuka i montaa sigurnosnih ventila sa oprugom sa

prikljukom na navoj, sledeih dimenzija:
DN50 NP6, pritisak badarenja p=2,5 bara

1.11.

1.12.

1.13.

1.14.

Isporuka i montaa termometra sa ivom u zatitnoj

mesinganoj auri sa opsegom merenja 0100oC

Isporuka i montaa manometra za opseg merenja 06

bara, komplet sa trokrakom manometarskom slavinom
DN15 NP6

Isporuka i montaa manometra za opseg merenja 016

bara, komplet sa trokrakom manometarskom slavinom
DN15 NP16

Isporuka i montaa slavine za punjenje i pranjenje

instalacije sa kapom i lancem, sledeih dimenzija:
DN20 NP6

278 359

1.15.

Isporuka i montaa vazdunih sudova za sakupljanje i

isputanje vazduha iz instalacije, izraenih od crnih
elinih cevi, komplet sa prelivnom cevi 21,3x2,65 i
ispusnom slavinom DN15 NP6.
219,1 x 5,9 mm, L = 250 mm

1.16.

m'
m'

6
6

m'
m'

54
48

Isporuka i montaa beavnih crnih elinih cevi, oblika i

mera prema SRPS-u C.B5.221, za izradu cevne mrea
u podstanici, sledeih dimenzija:
60,3 x 2,9
108 x 3,6

1.18.

Isporuka i montaa srednje tekih navojnih elinih cevi,

za izradu cevne mree u podstanici, oblika i mera prema
SRPS-u C.B5.225 sledeih dimenzija:
21,3 x 2,65
33,7 x 3,25

1.17.

kom.

Za sav sitan pomoni i potroni materijal, lukove, cevne

obujmice, konzole, vrste i klizne take, oksigen i
disugas, plaa se 50% od vrednosti prethodne 2
pozicije.
0,50

1.19.

1.20.

1.21.

1.22.

Izvriti ienje cevne mree od elinih cevi i svih

metalnih povrina od korozije i neistoe i zatitu
osnovnom bojom postojanom na radnoj temperaturi, sa
dva premaza.
30

m2

70

m2

10

kom.

Izrada izolacije cevodova za toplu vodu, paru i

kondenzat u podstanici.
Izolacija se vri mineralnom vunom u opivu od Al lima
debljine d=0.5mm. Debljina izolacije je 60 mm.

Bojenje metalnih neizolovanih delova instalacije lakbojom u dva premaza na radnoj temperaturi, a u tonu
prema vrsti radnog fluida.

Prolazni regulacioni ventil proizvodnje "Feniks BB"

* radni fluid: para do 6 bara
* nazivni pritisak: PN 16
* karakteristika: jednakoprocentna
* povezivanje: prirubnicama
* max. temperatura fluida: 160C
tip: XPV-040/25
DN 40; Kvs=25 m3/h

1.23.

m2

Elektromotorni pogon ventila proizvodnje "Feniks BB"

279 359

* napajanje: 24V AC/75 VA

* voenje: impulsno
* max. sila: 1500N
* max. hod: 25mm
tip: EPV 3A
1.24.

kom.

kom.

kom.

kom.

452

108.0 x 3.6 mm /PE 200 - =90, R=3D

108.0 x 3.6 mm /PE 200 - =109, R=3D
108.0 x 3.6 mm /PE 200 - =97, R=3D

kom.
kom.
kom.

8
2
2

108.0 x 3.6 mm /PE 200 - =90, R=1.5D

kom.

10

Cevni senzor temperature proizvodnje "Feniks BB":

* merni opseg : -50... +130C
* merni element: NTC termistor
* navojni prikljuak: R 1/2"*
duina pipka: 70 mm
tip: CTS-1

1.25.

Spoljanji senzor temperature proizvodnje "Feniks BB"

* merni opseg : -40... +60C
* merni element: NTC termistor
tip: STS-1

1.26.

Cevni termostat - granini proizvodnje "Feniks BB":

* granina vrednost: (90...110C)
* navojni prikljuak: R1/2"
* tip reseta: runi
* duina pipka: 120 mm
tip: CTG-2
UKUPNO POD 1:

2.
2.1.

TOPLOVOD
Isporuka i ugradnja predizolovanih elinih cevi tip PC
130 proizvodnje "Izolir" Zrenjanin ili odgovarajuih,
dimenzija
po SRPS C.B5.221 od 1212 prema
tehnickim uslovima isporuke po SRPS C.B5.021, sa
izolacijom od poliuretanske pene u zastitnoj PE cevi.
Cevi imaju ugraene Cu provodnike za detekciju vlage curenje vode. Radovi obuhvataju i elektrino
povezivanjem prema broju spojeva sa pratecim
komponentama.
Cevi su standardne duine 6m.

108.0 x 3.6 mm /PE 200

2.2.

2.3.

Isporuka i ugradnja predizolovanih cevnih lukova sa

radijusom krivine R=3D i R=1,5D, sledeih dimenzija:

Isporuka i ugradnja predizolovanih vrstih taaka, za cev

108.0 x 3.6 mm /PE 200:

280 359

 108.0 x 3.6 mm /PE 200

2.4.

kom.

kom.

kom.

120

Isporuka elastinih jastuka za preizolovani cevovod na

mestima kompenzacionih lukova proizvod "Izolir"
Zrenjanin.

m2

20,00

Slavine za punjenje i pranjenje instalacije sa kapom i

lancem.
DN 15 NP 16

kom.

Isporuka i ugradnja zaptivaa za prodor kroz zid za

predizolovane cevi sledeih dimenzija:
108.0 x 3.6 mm /PE 200

2.5.

Isporuka i ugradnja termoskupljajuih spojnica sa dva

rukavca za predizolovane cevi sa termoskupljajuom
trakom i zaptivnim epom proizvod "Izolir" Zrenjanin.
Pozicija obuhvata isporuku poliuretanske pene i
zalivanje spojeva predizolovanih cevi.
108.0 x 3.6 mm /PE 200

2.6.

2.7.

2.8.

2.9.

Ispitivanje zavarenih spojeva cevovoda, prema

EN13941 za klasu toplovoda tzv. radiografsko snimanje
100%.
Ispitivanje na hidrauliki pritisak cevne
mree toplovoda. Ispitivanje se vri hladnom vodom
prema Tehnikim uslovima.
Nakon oba ispitivanja sainiti izvetaj i zapisnik.

Pau.

Pripremno zavrni i ostali radovi za toplovod

Pripremno zavrni i ostali radovi obuhvataju:
- upoznavanje sa projektom, prijem i uskladitenje alata
i materijala, obeleavanje trase, ienje gradilita i
predaja toplovoda Investitoru,
- ispiranje cevovoda vodom od prljavtina i masnoe do
dobijanja iste vode i
plastine trake za oznaavanje cevovoda pre
zatrpavanja rova kao i ostali sitan pribor za isto.

Pau.

UKUPNO POD 2:

B.

ZEMLJANI RADOVI
ZAJEDNIKI I OPTI USLOVI ZA ZEMLJANE
RADOVE
Izvoa radova je pored opisa pojedinanih stavki
radova cenama obuhvatio i sledee zajednike uslove:
Zemljani radovi e biti izvedeni u svemu prema projektu
i geomehanikom elaboratu, cene sadre sve radne
operacije, utroke materijala, pomoni alat i radne skele,
koje propisuju "Normativi i standardi rada u
graevinarstvu - Visokogradnja, GN 200", kao i ostale
trokove i zaradu preduzea.

281 359

1.1.

1.2

1.3

1.4

1.5

Skidanje povrinskog sloja zemlje sa svim postojeim

utom i rastinjem sa utovarom u vozila i odvozom van
gradilita, na mesto koje je odreeno od strane SO
(daljine
do
10
km).
Komplet gotovo plaa se od 1 m3, iskopanog sloja bez
dodatka
na
rastresitost
i
dr.
Prosena debljina sloja d=15 cm. Cenom od otkopanog
sloja obuhvaeni su istovar i vraanje praznog vozila sa
grubim planiranjem istovarenog materijala.

Iskop zemlje III kategorije za kanale za polaganje

toplovoda.
Raditi u svemu prema projektu i optem opisu.
Plaa se komplet gotovo od 1 m3.
Nabavka, dovoz i nasipanje peska granulacije od 0-6
mm, bez kamena i grubih estica, do visine min. 10 cm
iznad
gornje
kote
PE
cevi.
Raditi u svemu prema projektu i tehnikom opisu
statiara.
Plaa se kompelt gotovo od 1 m3.

m3

35,00

m3

225,00

m3

80,00

m3

165,00

m3

32,00

Nasipanje i nabijanje zemlje iznad prethodno nasutog

sloja peska. Ovaj se posao predvia zajedno sa
utovarom deponovanog iskopa u kolica, prevozom do
mesta nasipanja, istovarom, razastiranjem u slojevima
od po 20 cm i nabijanju po propisima uz potrebno
kvaenje, tako da se dobije potrebna ravnomernost
zbijenosti koja e iskljuiti kasnije sleganje.
Minimalnu zahtevanu vrednost modula stiljivosti Me,
odredie nadzorni organ na osnovu geomehanikog
izvetaja i tehnikih uslova iz glavnog projekta.
Ispitivanje Me, vri izvoa na zahtev nadzornog organa
bez
posebne
naknade.
Plaa se komplet gotovo od 1 m3, nabijenog sloja.

Utovar u vozila i odvoz vika iskopane zemlje na

deponiju van gradilita, na mesto koje je odredjeno od
strane
SO
(daljine
do
15
km).
Plaa se komplet gotovo od 1 m3.
UKUPNO POD B:

V.

GRAEVINSKI RADOVI

ARMIRANO-BETONSKI RADOVI I ARMATURA

ZAJEDNIKI I OPTI USLOVI ZA BETONSKE
RADOVE

282 359

Izvoa radova je pored opisa pojedinanih stavki

radova cenama obuhvatio i sledee zajednike uslove:
Betonski radovi e biti izvedeni u svemu prema projektu
statikom proraunu i vaeim pravilnicima, cene sadre
sve operacije, utroke materijala, pomoni alat i skele,
koje propisuju "Normativi i standardi rada u
graevinarstvu - Visokogradnja, GN 400-1", kao i ostale
trokove i zaradu preduzea.
1.1

1.2

1.3

1.4

1.5

Izrada armirano-betonske ploe od betona MB-30,

debljine d = 15 cm, u odgovarajuoj oplati, sa dodatkom
"plastifikatora", radi postizanja vodonepropustljivosti.
Ploa se postavlja iznad toplovoda na delu gde toplovod
prolazi ispod saobraajnice.
Raditi u svemu prema projektu, optem opisu i
statikom proraunu.
Plaa se komplet gotovo od 1 m2, zajedno sa dodatkom
"Plastifikatorom".
m2

9,80

m3

m3

0,5

m3

2,6

kg

615

Mainski iskop zemlje III kategorije sa potrebnom

runom doradom i potrebnim razupiranjem. Iskop
raditi u svemu prema planu iskopa, projektu
obezbeenja temeljne jame i u skladu sa
geomehanikim elaboratom. Iskop vriti uz stalni
geotehniki nadzor. Izbor mehanizacije i
tehnologije radova dostavlja izvoa, a odobrava
nadzorni inenjer od strane investitora.
Obraun po m3.

Nabavka, nasipanje, razastiranje i nabijanje

tampon sloja ljunka ispod podnih ploa do
potrebne zbijenosti, profilacije prema projektu.
Obraun po m3.

Betoniranje
armirano
betonskih
ahtova
vodonepropusnim
betonom
MB
30.
Obraun po m3 sa svom potrebnom oplatom.

Nabavka, ienje, seenje, savijanje, montaa i

ugraivanje glatke (GA 240/360), rebraste (RA
400/500)
i
mreaste
(MAG
500/56
Obraunava se sve zajedno po kg ugraene
armature.

283 359

1.6

1.9

1.10

Nasipanje zemlje iz iskopa u slojevima od 20 cm

sa nabijanjem do potpune zbijenosti. Obraun za
nasipanje dat je prema projektovanom terenu oko
objekta i dovozom zemlje sa gradiline deponije.
Obraun po m3.
m3

m3

3,00

kompl.

1,00

Izrada armirano-betonskih stopa na nepokretnom

osloncu,, od betona MB-30, u odgovarajuoj oplati.
Raditi u svemu prema projektu, optem opisu i
statikom proraunu.
Plaa se komplet gotovo od 1 m3, zajedno sa oplatom.

Zidanje termike podstanice u objektu toplane zidom 1/2

pune opeke I izrada armirano betonske ploce.

UKUPNO POD 1:

BRAVARSKI RADOVI
ZAJEDNIKI I OPTI USLOVI ZA BRAVARSKE RADOVE
Izvoa radova je pored opisa pojedinanih stavki
radova cenama obuhvatio i sledee zajednike uslove:
Bravarski radovi e biti izvedeni u svemu prema
projektu, emama bravarije i vaeim standardima,
cene sadre sve radne operacije, utroke materijala,
pomoni alat i skele, koje propisuju "Normativi i
standardi rada u graevinarstvu - Visokogradnja, GN
701", kao i ostale trokove i zaradu preduzea.

NAPOMENA:
Pre izrade bravarije, mere otvora proveriti na licu mesta.
2.1

2.2

2.3

Izrada i ugraivanje metalnih penjalica, od betonskog

gvodja
22
mm,
vel.
30/15
cm.
Raditi u svemu prema projektu, optem opisu i emi.
Plaa se komplet gotovo od 1 kom. Zajedno sa finalnom
obradom.

kom.

kom.

kom.

Nabavka, dovoz i montaa tipskih aht poklopaca za

teki
saobraaj,
veliine

60
cm.
Raditi u svemu prema projektu, optem opisu i emi.
Plaa se komplet gotovo od 1 kom. Zajedno sa finalnom
obradom.

Isporuka i ugradnja metalnih vrata na termikoj

podstanici sa probijanjem otvora u postojeem
fasadnom zidu. Vrata su komplet sa arkama I bravom.
U gornjem I donjem delu su perforirana za prirodnu
ventilaciju.

284 359

UKUPNO POD 2:

RAZNI RADOVI
ZAJEDNIKI I OPTI USLOVI ZA RAZNE RADOVE
Pored opisa pojedinanih stavki radova, izvoa radova
e cenom obuhvatiti i sledee zajednike uslove.
Cene svake stakvke radova sadre rad, materijal, alate i
pomone skele, koje propisuju standardi rada i tehniki
normativi, kao i ostale trokove i zaradu preduzea.

3.1

3.2

Nabavka i postavljanje drvenih gredica, preseka

10/10/50 cm, na razmaku od 250 cm, u kanalu, ispod
toplovodnih
cevi.
Raditi u svemu prema projektu i optem opisu.
Plaa se komplet gotovo od 1 kom.
Zavrno ienje objekta, radi predaje investitoru na
korienje.
Plaa se komplet gotovo od 1 m2, bruto povrine.

kom.

29

m2

87,00

UKUPNO POD 3:

R E K A P I T U L A C I J A
TOPLOVODNI PRIKLJUAK I TERMIKA PODSTANICA
A.

MAINSKI RADOVI

1.
2.

TERMIKA PODSTANICA
TOPLOVOD

ZEMLJANI RADOVI

V.

GRAEVINSKI RADOVI

1.

ARMIRANO-BETONSKI RADOVI I ARMATURA

2.

BRAVARSKI RADOVI

3.

RAZNI RADOVI
U K U P N O DIN.

285 359

PREDMER I PREDRAUN RADOVA

UZ
GLAVNI
PROJEKAT
VODOVODA
I
KANALIZACIJE ZA ATLETSKU DVORANU U
BEOGRADU - II FAZA
broj
poz.

I
I.1.

I.1.a

opis pozicije

jedinina
koliina
cena

FEKALNA KANALIZACIJA
Iskop zemlje III kategorije za rovove i ahtove, sa
odbacivanjem otkopane zemlje na daljinu
najmanje 1.0m od ivice rova, sa pravilnim
zasecanjem bonih strana i obavezni. irina rova
je 1.0m. Obraun po m3.
0-2m

m3

2-4m

137
19

Iskop u ljunku za rovove i ahtove u irokom

otkopu,sa nagibom strana 1:1 sa odbacivanjem
ljunka na daljinu najmanje 1.0m od ivice rova, za
ponovno nasipanje rovova. irina dna rova je
1.0m. Obraun po m3.
0-2m
2-4m

I.1.b

jedinica
mere

m3
m3

320
74

RAZUPIRANJE ROVA Podgradjivanje rova

planirano je po itavoj duini i dubini rova kako bi
se mogao nesmetano i bezbedno obaviti rad na
iskopu montai i ispitivanju cevovoda.Materijal za
podgradu mora biti odgovarajueg kvalitrta po
mogustvu nov.
,

,




.

,
,
.
,

286 359

ukupna
cena

 ,
,

.

,
,

.
Obraun po m2.

I.2.

I.3.

I.4.

I.4.a

I.5.

I.6.

m2

295

m2

128

m3

43

m3

394

m3

113

m3

43

20

Planiranje dna rova. Obraun po m2.

Nabavka, dovoz i nasipanje peska, prema

propisima, ispod i iznad cevi. Iznad mufa sloj
peska je 10cm, a ispod 5 cm. Obraun po m3.

Nasipanje rova ljunkom iz iskopa na mestima gde

trasa cevi prolazi ispod kolovoza ili trotoara I na
delu gde je iskop bio u sljunku . Obraun po m3.

Zatrpavanje rova otkopanom zemljom u slojevima

debljine od po 20cm, sa runim nabijanjem svakog
sloja do potpuna zbijenosti. Rovovi se nesmeju
zatrpavati utom od opeke i betona. Obraun po
m3.

Odvoz preostale otkopane zemlje na deponiju,

koju odredi nadzorni organ. Udaljenost deponije je
do 5km. Obraun po m3.

Izrada revizionog ahta krunog poprenog

preseka prenika 1.0m od prefabrikovanih AB
prstenova i odgovarajue kvadratne AB ploe
debljine 20 cm, sve od vodonepropusnog betona.
Na vrhu staviti konusni element sa zavrnim
prstenom. U cenu je uraunato i izrada kinete,
izrada tampon sloja od ljunka. Prodor cevi kroz
zid ahta obezbediti od procurivanja (KGF
AWADUKT uvodnica - "Rehau"). Obraun po m
ahta.

287 359

I.6.a

I.7.

Izvristi, nabavku, bojenje minijumom i montazu

liveno-gvozdenih penjalica tip Din 1212.
U
reviziono okno ugraditi penjalice na svakih 30 cm,
smaknute od ose za po 5 cm./ levo i
desno/.Obracun po kom.
kom

66

kom

kom

50mm
75mm
110mm
160mm

m
m
m
m

48
23
165
4

Nabavka, transport i montaa cevi od tvrdog PVCa za ulinu kanalizaciju (AWADUKT "Rehau" ili sl.)
i fazonskih komada sa spojem na muf i
zaptivanjem pomou gumenih prstenova. U cenu
ulazi sav potreban materijal sa rasturom, seenje i
postavljanje cevi u padu, prema projektu i
ispitivanje montiranih cevi na vodonepropustljivost.
Obraun po m cevi.
150mm

133

kom

24

kom

Nabavka, transport i montaa liveno-gvozdenog

poklopca za aht sa odgovarajuim ramom.
Obraun po komadu.
15 MP

I.8.

I.9.

I.10.

I.11.

Povezivanje novoprojektovane kanalizacije

postojeom mreom. Obraun po spoju.

sa

Nabavka, transport i montaa kvalitetnih PP cevi

za kunu kanalizaciju i fazonskih komada sa
spojem na muf i zaptivanjem pomou gumenih
prstenova. U cenu ulazi sav potreban materijal sa
rasturom, seenje i postavljanje cevi u padu,
prema projektu, postavljanje obujmica, probijanje
otvora u podu i zidu i ispitivanje montiranih cevi na
vodonepropustljivost. Obraun po m cevi.

Nabavka, transport i montaa PVC slivnika sa

talonikom, sifonom i reetkom ("HL" ili sl.).
Obraun po komadu.
50/75mm

I.12.

Nabavka, transport i montaa ventilacionih glava

od tvrdog PVC-a. Obraun po komadu.
110mm

288 359

I.13.

I.14.

Nabavka, transport i montaa PVC ventilacionih

ventila ("HL" ili sl.) uz povezivanje sa
hidroizolacijom. Obraun po komadu.
110mm

kom

133

m3

610

m2

788

Geodetsko snimanje izvedene instalacije. Obraun

po m cevi.

FEKALNA KANALIZACIJA: Ukupno dinara

II

VODOVOD

II.1.

Iskop zemlje III kategorije za rovove i ahtove, sa

odbacivanjem otkopane zemlje na daljinu
najmanje 1.0m od ivice rova, sa pravilnim
zasecanjem
bonih
strana
i
obaveznim
razupiranjem rova. irina rova je 0.8m. Obraun
po m3.
0-2m
RAZUPIRANJE ROVA Podgradjivanje rova
planirano je po itavoj duini i dubini rova kako bi
se mogao nesmetano i bezbedno obaviti rad na
iskopu montai i ispitivanju cevovoda.Materijal za
podgradu mora biti odgovarajueg kvaliteta po
mogustvu nov.
,

,



.

,
,
.
,
,
,

.

,
,
.
Obraun po m2.

289 359

II.2.

II.3.

II.4.

II.5.

II.6.

II.7.

II.8.

Planiranje dna rova. Obraun po m2.

m2

416

trotoar

m2

14

kolovoz

m2

m3

155

m3

205

m3

220

m3

390

m3

3,9

Razbijanje postojeeg trotoara i kolovoza u irini

rova i vraanje u prvobitno stanje nakon zavrenih
radova. Obraun po m2.

Nabavka, dovoz i nasipanje peska, prema

propisima, ispod i iznad cevi. Iznad mufa sloj
peska je 10cm, a ispod 5 cm. Obraun po m3.

Nabavka, dovoz i nasipanje rova ljunkom na

mestima gde trasa cevi prolazi ispod kolovoza ili
trotoara. Obraun po m3.

Zatrpavanje rova otkopanom zemljom u slojevima

debljine od po 20cm, sa runim nabijanjem svakog
sloja do potpuna zbijenosti. Rovovi se nesmeju
zatrpavati utom od opeke i betona. Obraun po
m3.

Odvoz preostale otkopane zemlje na deponiju,

koju odredi nadzorni organ. Udaljenost deponije je
do 5km. Obraun po m3.

Izrada
vodomernog
ahta
pravougaonog
poprenog preseka, dimenzija kao u detalju, od
armiranog vodonepropusnog betona MB30.
Debljina zida i donje ploe je 20cm, a
armiranobetonska gornja ploa je 15cm. U cenu je
uraunato i postavljanje penjalica na svakih 30cm,
postavljanje oplate, izrada tampon sloja od ljunka
i osiguranje od prodora podzemne vode na mestu
prolaska cevi kroz zid ahta. Obraun po m3
betona sa potrebnom armaturom. Pogledati crtez
detalj armiranja vodomernog ahta V1 i
specifikaciju armature.

290 359

II.9.

II.10.

Izrada ahta za pranjenje pravougaonog

poprenog preseka, dimenzija 1.00x1.00x170, od
armiranog vodonepropusnog betona MB30.
Debljina zida i donje ploe je 20cm, a
armiranobetonska gornja ploa je 15cm. U cenu je
uraunato i postavljanje penjalica na svakih 30cm,
postavljanje oplate, izrada tampon sloja od ljunka
i osiguranje od prodora podzemne vode na mestu
prolaska cevi kroz zid ahta. Obraun po m3
betona sa potrebnom armaturom. Pogledati crtez
detalj armiranja vodomernog ahta V2 i
specifikaciju armature.
m3

2,4

kom

kom
kom

24
15

40mm
32mm
25mm
20mm
15mm

kom
kom
kom
kom
kom

1
1
16
8
3

Nabavka, transport i montaa propusnih ventila sa

ispustom ("Herz-kovina" ili sl.). Obraun po
komadu.
40mm
32mm
25mm

kom
kom
kom

1
1
1

kom
kom
kom
kom

2
2
4
2

Nabavka, transport i montaa liveno-gvozdenog

poklopca za aht sa odgovarajuim ramom.
Obraun po komadu.
15 MP

II.11.

Nabavka, transport i montaa propusnih ventila sa

poniklovanom kapom i rozetom ("Herz-kovina" ili
sl.). Obraun po komadu.
20mm
15mm

II.12.

II.13.

II.14.

Nabavka, transport i montaa propusnih ventila sa

tokom ("Herz-kovina" ili sl.). Obraun po komadu.

Nabavka, transport i montaa fleksibilnih veza. U

cenu ulaze fleksibilne cevi i pripadajui ventili.
Obraun po komadu.
65mm
40mm
32mm
25mm

291 359

20mm
15mm
II.15.

II.18.

Nabavka, transport i montaa vodovodnih PP cevi

za NP 10 bara
i odgovarajueg fitinga sa
potrebnim
materijalom
za
spajanje
i
odgovarajuom termoizolacijom. U cenu ulazi
seenje cevi, postavljanje obujmica i konzola,
probijanje otvora u podu i zidu i ispitivanje
montiranih cevi na probni pritisak. Obraun po m
cevi.
40mm
32mm
25mm
20mm
15mm

komplet
komplet

1
1

m
m
m
m
m

88
140
210
190
220

m
m

248
120

kom
kom

1
1

kom

Nabavka, transport i montaa hvataa neistoa.

Obraun po komadu.
40mm
25mm

II.20.

86

Nabavka,
transport
i
montaa
elinih
pocinkovanih vodovodnih cevi i fitinga, sa
potrebnim materijalom za spajanje. U cenu ulazi
seenje cevi, narezivanje navoja, postavljanje
obujmica i konzola, postavljanje gumenih
podmetaa izmeu cevi i obujmica, probijanje
otvora u podu i zidu, ispitivanje montiranih cevi na
zvuk i probni pritisak, kao i dezinfekcija mree.
Obraun po m cevi.
a) farbane neizolivane cevi
65mm
50mm

II.19.

kom

Nabavka, transport i montaa vodomera zajedno

sa odgovarajuim ventilima. Obraun po kompletu.
40mm
25mm

II.17.

2
2

Nabavka, transport i montaa ugaonih "EK" ventila

("Herz-kovina" ili sl.). Obraun po komadu.
15mm

II.16.

kom
kom

Nabavka, transport i montaa EV zasuna sa

teleskopskom garniturom i ulinom kapom.
Obraun po komadu.
125mm

292 359

II.21.

Spoj novoprojektovanog vodovoda sa ulinom

mreom prema detalju. Obraun po komadu spoja.
150mm/125mm

II.22.

II.23.

kom

kg

1081

kompl

kompl
kompl

11
5

Nabavka, transport i montaa vodovodnih cevi od

PE za NP 10 bara (PE 100 SDR 17 "Rehau" ili sl.)
sa potrebnim materijalom za spajanje. U cenu
ulazi seenje cevi, spajanje, probijanje otvora i
ispitivanje montiranih cevi na probni pritisak.
Obraun po m cevi.
DN90mm
DN140mm

m
m

6
515

Nabavka, transport i montaa propusnog ventila sa

tokom u ahtu za pranjenje. Obraun po
komadu.
50mm

kom

1750

m3

Nabavka, transport i montaa liveno-gvozdenih

fazonskih komada za spoj na postojei vodovod i u
mrei. Obraun po kg.

Nabavka, transport i montaa nadzemnog

protivpoarnog hidranta sa povezivanjem na
mreu i sa odgovarajuim samostojeim ormanom
sa opremom. Obraun po kompletu.
80mm

II.24.

Nabavka,
transport
i
montaa
zidnog
protivpoarnog hidranta smetenog u metalnom
ormariu zajedno sa poarnim crevom i ostalom
armaturom. Obraun po kompletu.
52mm - zidna montaa
52mm - montaa na noicama

II.25.

II.26.

II.27.

II.28.

Dezinfekcija vodovodne mree. Obraun po m.

Izrada betonskih anker blokova na ograncima i

skretanjima spoljne vodovodne mree mree.
Obraun po m3 betona.

293 359

II.29.

II.30.

Izrada armiranobetonskih talpi na mestu prolaska

cevi ispod postojee saobraajnice, a prema
detalju. Obraun po m3 betona.
m3

520

kompl.

18

kompl.

kompl.

27

kom
kom

8
3

Geodetsko snimanje izvedene instalacije. Obraun

po m cevi.

VODOVOD: Ukupno dinara

III

SANITARIJA

III.1.

Nabavka, transport i montaa komplet WC-olje od

fajansa I klase zajedno sa beumnim ugradnim
vodokotliem sa aktivacionom tipkom, PVC
seditem sa poklopcem, hromiranim draem rolo
papira i posudom sa etkom. Obraun po
kompletu.
a) konzolna

III.2.

Nabavka, transport i montaa komplet WC-olje od

fajansa
I
klase
zajedno
sa
beumnim
niskomontanim vodokotliem, PVC seditem sa
poklopcem, hromiranim draem za oslonac
invalidima,hromiranim draem rolo papira i
posudom sa etkom. Obraun po kompletu.
a) "simplon" za invalide sa prateom opremom

III.3.

III.4.

Nabavka, transport i montaa komplet ugradnog

umivaonika od fajansa I klase zajedno sa
hromiranim sifonom 32mm i cevi za povezivanje
na kanalizaciju. Iznad umivaonika se predvia
postavljanje ogledala, a pored umivaonika
dozatora za sapun i nosaa ubrusa. Obraun po
kompletu.

Nabavka, transport i montaa komplet zidnog

umivaonika od fajansa I klase zajedno sa
hromiranim sifonom 32mm i cevi za povezivanje
na kanalizaciju. Iznad umivaonika se predvia
postavljanje ogledala, a pored umivaonika
dozatora za sapun i nosaa ubrusa. U cenu ulaze
svi neophodni rafovi sa plastinim tiplovima .
Obraun po komadu.
45cm x35cm
55cm x 45cm - za invalide sa prateom opremom

294 359

III.5.

Nabavka, transport i montaa gvozdeno-livene tu

kade I klase zajedno sa odlivnim ventilom i cevi za
povezivanje. Obraun po komadu.
90cm x 90cm

III.6.

III.7.

III.8.

III.9.

III.10.

kom

10

50 l

kom

Nabavka, transport i montaa nisokomontanog

elektrinog bojlera niskog pritiska. U cenu je
uraunata i odgovarajua jednoruna baterija, kao
i hromirane cevi za povezivanje. Obraun po
komadu.
10 l

kom

kom

kom

kom

27

kom
kom
kom

2
1
3

Nabavka, transport i montaa vertikalnog

elektrinog bojlera zajedno sa termostatom,
termometrom, sigurnosnim ventilom i niklovanim
spojnim cevima. Obraun po komadu.

Povezivanje sudopere sa kanalizacijom. U cenu je

uraunat sav potreban materijal. Obraun po
komadu.

Nabavka, transport i montaa emajliranog elinog

praonika ("vindabone") i odgovarajueg livenogvozdenog "S" sifona. U cenu je uraunat sav
potreban materijal za povezivanje. Obraun po
komadu.

Nabavka, transport i montaa hromirane stojee

antivandal baterije za toplu i hladnu vodu
("Geberit" ili sl.). Obraun po komadu.
za umivaonik

III.11.

Nabavka, transport i montaa hromirane stojee

jednorune baterije za toplu i hladnu vodu.
Obraun po komadu.
a) za umivaonik
b) za sudoperu
c) za invalide sa produenom ruicom

III.12.

Nabavka, transport i montaa hromirane

jednorune zidne baterije za toplu i hladnu vodu.
Obraun po komadu.

295 359

a) za trokadero
III.13.

III.16.

III.17.

III.18.

kom

kom

kom

kompl

10

kom

kom

m3

738

Nabavka, transport i montaa hromiranog ventila

za prikljuenje ve maine ili maine za sudove.
Obraun po komadu.
15mm

III.15.

Nabavka, transport i montaa hromirane holender

slavine. Obraun po komadu.
20mm

III.14.

kom

Nabavka, transport i montaa zidnog pisoara od

fajansa I klase zajedno sa senzorskom antivandal
armaturom ("Geberit" ili sl.) i hromiranim sifonom
32mm. U cenu ulaze svi neophodni rafovi sa
plastinim tiplovima. Obraun po komadu.

Nabavka, transport i montaa hromirane

antivandal uzidne tu baterije ("Presto" ili sl.) sa
izlivnom "ruom". Obraun po kompletu.

Nabavka, transport i montaa hromirane

jednorune zidne baterije za kadu sa "telefon"
tuem i kliznom ipkom, prilagoeno za invalide.
Obraun po komadu.

Nabavka, transport i montaa trokadera od fajansa

I klase zajedno sa niklovanom reetkom,
visokomontanim vodokotliem sa PVC ispirnom
cevi i povezivanjem na kanalizaciju. U cenu ulaze
svi neophodni rafovi sa plastinim tiplovima.
Obraun po komadu.

SANITARIJA: Ukupno dinara

IV

KINA KANALIZACIJA

IV.1.

Iskop zemlje III kategorije za rovove i ahtove, sa

odbacivanjem otkopane zemlje na daljinu
najmanje 1.0m od ivice rova, sa pravilnim
zasecanjem
bonih
strana
i
obaveznim
razupiranjem rova. irina rova je 1.0m. Obraun
po m3.
0-2m

296 359

2-4m
IV1.a

IV1.b

m3

32

m3

231

m2

1554

m2

590

m3

194

Iskop u ljunku za rovove i ahtove u irokom

otkopu, ( od A1 do A2)sa odbacivanjem ljunka
na daljinu najmanje 1.0m od ivice rova, za
ponovno nasipanje rovova. irina dna rova je
1.0m. Obraun po m3.

RAZUPIRANJE ROVA Podgradjivanje rova

planirano je po itavoj duini i dubini rova kako bi
se mogao nesmetano i bezbedno obaviti rad na
iskopu montai i ispitivanju cevovoda.Materijal za
podgradu mora biti odgovarajueg kvalitrta po
mogustvu nov.
,

,




.

,
,
.
,
,
,

.

,
,

.
Obraun po m2.

IV.2.

IV.3.

Planiranje dna rova. Obraun po m2.

Nabavka, dovoz i nasipanje peska, prema

propisima, ispod i iznad cevi. Iznad mufa sloj
peska je 10cm, a ispod 5 cm. Obraun po m3.

297 359

IV.4.

IV.4a

IV.5.

IV.6.

IV.7.

IV.8.

Nabavka, dovoz i nasipanje rova ljunkom na

mestima gde trasa cevi prolazi ispod kolovoza ili
trotoara. Obraun po m3.
333

m3

231

m3

250

m3

527

53

kom
kom

1
18

kom

kom

33

Nasipanje rova ljunkom iz iskopa na mestima gde

trasa cevi prolazi ispod kolovoza ili trotoara I na
delu gde je iskop bio u sljunku . Obraun po m3.

Zatrpavanje rova otkopanom zemljom u slojevima

debljine od po 20cm, sa runim nabijanjem svakog
sloja do potpuna zbijenosti. Rovovi se nesmeju
zatrpavati utom od opeke i betona. Obraun po
m3.

Odvoz preostale otkopane zemlje na deponiju,

koju odredi nadzorni organ. Udaljenost deponije je
do 5km. Obraun po m3.

Izrada revizionog ahta krunog poprenog

preseka prenika 1.0m od prefabrikovanih AB
prstenova i odgovarajue kvadratne AB ploe
debljine 20 cm, sve od vodonepropusnog betona.
Na vrhu staviti konusni element sa zavrnim
prstenom. U cenu je uraunato i postavljanje
penjalica na svakih 30cm, izrada kinete, izrada
tampon sloja od ljunka. Prodor cevi kroz zid ahta
obezbediti od procurivanja (KGF AWADUKT
uvodnica - "Rehau"). Obraun po m ahta.

Nabavka, transport i montaa liveno-gvozdenog

poklopca za aht sa odgovarajuim ramom.
Obraun po komadu.
5 MP
15 MP
25 MP (u prvoj etapi 2 faze izvode se poklopci na
A6 i A7

IV.9.

m3

Nabavka, transport i montaa betonskog slivnika

tipa "A" ("bubanj") 450mm/150mm zajedno sa
gvozdeno-livenom reetkom i odgovarajuim
ramom. Obraun po komadu.

298 359

IV.10.

Nabavka, transport i montaa krovnog slivnika od

PP sa elektrogrejaem ("HL" ili sl). Slivnici imaju
reetkastu kapu za zadravanje lia i manetu za
spajanje na hidroizolaciju. Obraun po komadu uz
povezivanje sa izvedenom hidroizolacijom.
110mm

IV.11.

kom

12

kom

kom

110mm
125mm
160mm

m
m
m

46
133
30

Nabavka, transport i montaa cevi od tvrdog PVCa za ulinu kanalizaciju (AWADUKT "Rehau" ili sl.)
i fazonskih komada sa spojem na muf i
zaptivanjem pomou gumenih prstenova. U cenu
ulazi sav potreban materijal sa rasturom, seenje i
postavljanje cevi u padu, prema projektu i
ispitivanje montiranih cevi na vodonepropustljivost.
Obraun po m cevi.
100mm
125mm
150mm
200mm
250mm

m
m
m
m
m

47
10
295
140
65

Nabavka, transport i montaa PVC slivnika sa

talonikom, sifonom i reetkom ("HL" ili sl.).
Obraun po komadu.
110mm

IV.12.

IV.13.

IV.14.

IV.15.

Povezivanje novoprojektovane kanalizacije

postojeom mreom. Obraun po spoju.

sa

Nabavka, transport i montaa kvalitetnih PPcevi

za kunu kanalizaciju (HT "Rehau" ili sl.) i
fazonskih komada sa spojem na muf i zaptivanjem
pomou gumenih prstenova. U cenu ulazi sav
potreban materijal sa rasturom, seenje i
postavljanje cevi u padu, prema projektu,
postavljanje obujmica, probijanje otvora u podu i
zidu
i
ispitivanje
montiranih
cevi
na
vodonepropustljivost. Obraun po m cevi.

Nabavka, transport i montaa betonskog

separatora ulja ACO OLEPASS P NG 10/50 sa
bajpasom i prstenovima za nadvienje ili
separatora istih karakteristika drugog proizvoaa.
Obraun po kompletu.

299 359

IV.16.

IV.18.

kom

kompl

585

Nabavka, transport i montaa abljeg poklopca od

PVC-a ("Rehau" ili sl.). Obraun po komadu.
200mm

IV.17.

kompl

Izrada izlivne graevine od armiranog betona

MB30 sa elinom reetkom, a sve prema
priloenom detalju. Obraun po kompletu.

Geodetsko snimanje izvedene instalacije. Obraun

po m cevi.

KINA KANALIZACIJA: Ukupno dinara

300 359

ZBIRNA REKAPITULACIJA - II FAZA

FEKALNA KANALIZACIJA

II

VODOVOD

III

SANITARIJA

IV

KINA KANALIZACIJA

UKUPNO ZA OBJEKAT:

301 359

5.2 PREDMER I PREDRAUN - II FAZA IZGRADNJE

uz glavni projekat elektroenergetskih instalacija
ATLETSKA DVORANA u kasarni "General Jovan Mikovi"
Jedinica
N

Opis radova

mera

Jedinina

koliina
A

cena
(din.)
B

Cena
(din.)
AxB

Pojedine pozicije predmera i predrauna

obuhvataju kompletnu nabavku i isporuku svog
potrebnog materijala, predvidjene opreme ili
sline istih tehnikih karakteristika, i rad na
izradi
elektroenergetskih instalacija sa svim potrebnim
radovima prema planovima, tehnikim uslovima
i vaeim propisima.
Komplet sa povezivanjem instalacije i uredjaja
na oba kraja, ispitivanjem, potrebnim merenjem,
regulisanjem, isprobavanjem i putanjem u
ispravan rad i otklanjanjem svih eventualnih
nedostataka u okviru ugovorenog garantnog
roka, kao i pribavljanje
sve potrebne atestne dokumentacije prema
vaeim propisima izdatim od nadlenih
institucija. Sva elektroinstalacija i oprema
moraju imati sertifikate izdate od akreditovanih
laboratorija i organizacija.
I

SPOLJANJI NAPOJNI KABLOVI

1
Trasiranje i iskop rova za 1-2 kabla dimenzija
0.4x0.8 m u zemljitu III kategorije sa
zaprekama u slobodnom terenu. Formiranje
posteljice kabla od dva sloja ljunka granulacije
0-4 mm ili usitnjene prosejane zemlje (okca sita
4x4 mm), debljine sloja od po 10 cm.
Postavljanje PVC trake za upozorenje na 40 cm
iznad kabla. Tamponiranje rova u slojevima od
30 cm sa nabijanjem mehanikim u dva sloja sa
po dva prolaza i odvoz vika materijala. Kontrola
nabijenosti materijala u rovu obuhvaena je
posebnom pozicijom.
Ukupno za rad, materijal i transport.

20

302 359

Trasiranje i iskop rova za 4 kabla dimenzija

1x0.8 m u zemljitu III kategorije sa zaprekama
u slobodnom terenu. Formiranje posteljice kabla
od dva sloja ljunka granulacije 0-4 mm ili
usitnjene prosejane zemlje (okca sita 4x4 mm),
debljine sloja od po 10 cm. Od TS do mesta
postizanja proraunskog rastojanja (20cm)
koristiti posteljica od specijalnih meavina
prema Tehnikim preporukama ED. Postavljanje
PVC trake za upozorenje na 40 cm iznad kabla.
Tamponiranje rova u slojevima od 30 cm sa
nabijanjem mehanikim u dva sloja sa po dva
prolaza i odvoz vika materijala. Kontrola
nabijenosti materijala u rovu obuhvaena je
posebnom pozicijom.
Ukupno za rad, materijal i transport.

Isporuka potrebnog materijala i izrada zatite pri

ukrtanju elektroenergetskog kabla 1 kV drugim
podzemnim instalacijama, prema propisima i
detaljima.
Ukupno za rad, materijal i transport.

kom

Isporuka i polaganje kabla, 1 kV u rovu sa

zaprekama. Obuhvaeno razvlaenje, polaganje
i obeleavanje kabla olovnom trakom.
Ukupno za rad, materijal i transport.
XP00 4x95mm2, 1 kV
XP00 4x150mm2, 1 kV
Izrada zavretka napojnog kabla 1kV, u
kablovskoj prikljunoj kutiji sa izradom svih
potrebnih veza i spojeva, temovanje i opravka
oteene fasade.
Ukupno za rad, materijal i transport.
XP00 4x95mm2, 1 kV
XP00 4x150mm2, 1 kV
Radovi u TS (izrada zavretka napojnog kabla
sa postavljanjem odgovarajuih patrona,
ugradnja kontrolne merne grupe na strani 1kV
sa izradom svih potrebnih veza i spojeva).
Ukupno za rad, materijal i transport.
NN kontrolna merna grupa 800A
XP00 4x95mm2, 1 kV
XP00 4x150mm2, 1 kV
Ostali radovi u TS pregled postojee opreme i
eventualni potrebni radovi.
Snimanje kablovskog voda 1 kV sa ucrtavanjem
trase u plan i kopiranjem. Izlazak na teren i
ostali geodetski trokovi.
Obraun po snimljenom kablovskom vodu.

m
m

180

570
200

kom
kom

3
1

kom
kom
kom

1
3
1

paus

kom

303 359

Naponsko ispitivanje energetskog kabla 1 kV na

duini izmeu dva kablovska kraja, "fazovanje"
kablovskih ila (slaganje faza), sa ispisivanjem,
postavljanjem i plombiranjem tablica i
protokolskog broja. Plaanje po raunu.
Obraun po ispitanom kablu.
Ukupno pod I

II

UNUTRANJE ELEKTROENERGETSKE
INSTALACIJE

A)
-

RAZVODNI ORMANI
Razvodni ormani izradjeni od dva puta
dekapiranog elinog lima debljine 2mm. Kao
zatita od korozije predvidja se osnovna boja i
peeni lak. Oprema u ormanima mora biti
min. za struju kratkog spoja izraunatu i datu
u proraunima. Ormani su predvieni iz dva
odnosno tri dela (mreni, agregatski i raunarski
koji e se eventualno napajati preko UPS-a).
Agregatski
deo
je
oznaen
crvenom
dijagonalnom linijom, a raunarski naranastom
linijom. Ormani su sa vratima bravom i kljuem
u IP zatiti datoj na jednpolonim emama.
Komplet uraen i postavljen razvodni orman sa
svim izvedenim i ispitanim vezama prema
jednopolnoj emi, uzimajui u obzir i sav
potreban materijal dovoljnih dimenzija za
ugradnju sledee opreme i to:

Tipska kablovska prikljuna kutija KPK-1 tipa

EDB-1 za uvod dva kabla, izraena od dva puta
dekapiranog lima i sa ugraenom sledeom
opremom:

kom

-3 kom. nisokonaponski visokouinski osigura

NV 400/250A
Kompletna KPK-1
kom
Tipska kablovska prikljuna kutija KPK-2 tipa
EDB-1 za uvod dva kabla, izraena od dva puta
dekapiranog lima i sa ugraenom sledeom
opremom:
-3 kom. nisokonaponski visokouinski osigura
NV 400/200A
Kompletna KPK-2

kom

304 359

Tipska kablovska prikljuna kutija KPK-3 tipa

EDB-1 za uvod dva kabla, izraena od dva puta
dekapiranog lima i sa ugraenom sledeom
opremom:

-3 kom. nisokonaponski visokouinski osigura

NV 400/300A
Kompletna KPK-3
Glavni razvodni orman GRO

- 1 kom. grebenasti prekida 400A/3P

- 1 kom. grebenasti prekida 160A/3P
- 1 kom. grebenasti prekida 63A/3P
- 1 kom. grebenasti prekida 40A/3P
- 3 kom. nisokonaponski visokouinski osigura
NV 125/125A
- 6 kom. nisokonaponski visokouinski osigura
NV 125/50A
- 30 kom. nisokonaponski visokouinski
osigura NV 125/25A
- 9 kom. nisokonaponski visokouinski osigura
NV 125/R
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletan GRO
Glavni razvodni orman GRO-D

- 1 kom. grebenasti prekida 400A/3P

- 2 kom. grebenasti prekida 63A/3P
- 2 kom. grebenasti prekida 40A/3P
- 2 kom. grebenasti prekida 25A/1P
- 12 kom. nisokonaponski visokouinski
osigura NV 125/50A
- 6 kom. nisokonaponski visokouinski osigura
NV 125/35A
- 17 kom. nisokonaponski visokouinski
osigura NV 125/25A
- 6 kom. nisokonaponski visokouinski osigura
NV 125/R
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- 1 kom. signalne sijalice - crvene
- 1 kom. signalne sijalice - zelene
- 2 kom. automatski zatitni prekida 6A
- 1 kom. motorni zatitni prekida 1-1,6A
- 2 kom. preklopka 4G10-51-U, 1-0-2
- 1 kom kontaktor 230V, 10A, KN9-20
- 1 kom kontaktor 230V, 6A, KN6-22
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletan GRO-D
Razvodni orman instalacioni
RO-C

kom

kom

kom

305 359

7.1

7.2

7.3

7.4

- 1 kom. grebenasti prekida 400A/3P

- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletan RO-C
Razvodni ormani mree izradjeni od lima, za
montau na zid ili u zid tipske fabrike
proizvodnje.Table emirati prema jednopolnim
emama razvoda sa povezivanjem na
instalaciju, uzimajui u obzir sav sitan
instalacioni materijal.
Razvodni orman RO-1 za ugradnju sledee
opreme:
- 1 kom. automatski zatitni prekida 25A/3P
- 1 kom. FID sklopka 16A/30mA-1P
- 3 kom. automatski zatitni prekida 6A
- 4 kom. automatski zatitni prekida 10A
- 7 kom. automatski zatitni prekida 16A
- 3 kom. automatski zatitni prekida 16A/3P
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletna RO-1
Razvodni orman RO-2 za ugradnju sledee
opreme:
- 1 kom. automatski zatitni prekida 25A/3P
- 1 kom. FID sklopka 16A/30mA-3P
- 10 kom. preklopka 16A 1-0-2
- 10 kom kontaktor 230V, 10A
- 5 kom. automatski zatitni prekida 6A
- 16 kom. automatski zatitni prekida 10A
- 13 kom. automatski zatitni prekida 16A
- 1 kom. automatski zatitni prekida 16A/3P
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletna RO-2
Razvodni orman RO-3 za ugradnju sledee
opreme:
- 1 kom. automatski zatitni prekida 25A/3P
- 1 kom. FID sklopka 25A/30mA-3P
- 5 kom. preklopka 16A 1-0-2
- 5 kom kontaktor 230V, 10A
- 4 kom. automatski zatitni prekida 6A
- 10 kom. automatski zatitni prekida 10A
- 9 kom. automatski zatitni prekida 16A
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletna RO-3
Razvodni orman RO-4 za ugradnju sledee
opreme:
- 1 kom. automatski zatitni prekida 25A/3P
- 1 kom. FID sklopka 16A/30mA-3P

kom

kom.

kom.

kom.

306 359

- 3 kom. preklopka 16A 1-0-2

- 3 kom kontaktor 230V, 10A
- 4 kom. automatski zatitni prekida 6A
- 4 kom. automatski zatitni prekida 10A
- 5 kom. automatski zatitni prekida 16A
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletna RO-4
7.5 Razvodni orman RO-5 za ugradnju sledee
opreme:
- 1 kom. automatski zatitni prekida 63A/3P
- 1 kom. FID sklopka 16A/30mA-3P
- 7 kom. preklopka 16A 1-0-2
- 7 kom kontaktor 230V, 10A
- 5 kom. automatski zatitni prekida 6A
- 15 kom. automatski zatitni prekida 10A
- 44 kom. automatski zatitni prekida 16A
- 2 kom. automatski zatitni prekida 16A/3P
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletna RO-5
7.6 Razvodni orman RO-PB za ugradnju sledee
opreme:
- 1 kom. automatski zatitni prekida 32A/3P
- 3 kom. automatski zatitni prekida 6A
- 4 kom. automatski zatitni prekida 10A
- 10 kom. automatski zatitni prekida 16A
- 1 kom. automatski zatitni prekida 16A/3P
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletna RO-PB
7.7 Razvodni orman RO-OS za ugradnju sledee
opreme:
- 1 kom. automatski zatitni prekida 25A/3P
- 30 kom. preklopka 16A 1-0-2
- 30 kom kontaktor 230V, 10A
- 4 kom. automatski zatitni prekida 6A
- 32 kom. automatski zatitni prekida 10A
- 46 kom. automatski zatitni prekida 16A
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletna RO-OS
8 Razvodni ormani agregatskog napajanja
izradjeni od lima, za montau na zid ili u zid
tipske fabrike proizvodnje.Table emirati prema
jednopolnim emama razvoda sa povezivanjem
na instalaciju, uzimajui u obzir sav sitan
instalacioni materijal.

kom.

kom.

kom.

kom.

307 359

8.1 Razvodni orman RO-1D za ugradnju sledee

opreme:
- 1 kom. automatski zatitni prekida 25A/3P
- 9 kom. preklopka 16A 1-0-2
- 9 kom kontaktor 230V, 10A
- 4 kom. automatski zatitni prekida 6A
- 6 kom. automatski zatitni prekida 10A
- 8 kom. automatski zatitni prekida 16A
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletna RO-1D
8.2 Razvodni orman RO-2D za ugradnju sledee
opreme:
- 1 kom. automatski zatitni prekida 32A/3P
- 10 kom. preklopka 16A 1-0-2
- 10 kom kontaktor 230V, 10A
- 4 kom. automatski zatitni prekida 6A
- 13 kom. automatski zatitni prekida 10A
- 13 kom. automatski zatitni prekida 16A
- 1 kom. automatski zatitni prekida 16A/3P
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletna RO-2D
8.3 Razvodni orman RO-3D za ugradnju sledee
opreme:
- 1 kom. automatski zatitni prekida 40A/3P
- 13 kom. preklopka 16A 1-0-2
- 13 kom kontaktor 230V, 10A
- 4 kom. automatski zatitni prekida 6A
- 15 kom. automatski zatitni prekida 10A
- 13 kom. automatski zatitni prekida 16A
- 3 kom. automatski zatitni prekida 16A/3P
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletna RO-3D
8.4 Razvodni orman RO-4D za ugradnju sledee
opreme:
- 1 kom. automatski zatitni prekida 40A/3P
- 11 kom. preklopka 16A 1-0-2
- 11 kom kontaktor 230V, 10A
- 4 kom. automatski zatitni prekida 6A
- 6 kom. automatski zatitni prekida 10A
- 11 kom. automatski zatitni prekida 16A
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletna RO-4D
8.5 Razvodni orman RO-5D za ugradnju sledee
opreme:

kom.

kom.

kom.

kom.

308 359

- 1 kom. automatski zatitni prekida 32A/3P

- 3 kom. preklopka 16A 1-0-2
- 3 kom kontaktor 230V, 10A
- 4 kom. automatski zatitni prekida 6A
- 11 kom. automatski zatitni prekida 10A
- 14 kom. automatski zatitni prekida 16A
- 1 kom. automatski zatitni prekida 25A
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletna RO-5D
8.6 Razvodni orman RO-6D za ugradnju sledee
opreme:
- 1 kom. automatski zatitni prekida 25A/3P
- 3 kom. automatski zatitni prekida 6A
- 10 kom. automatski zatitni prekida 16A
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletna RO-6D
8.7 Razvodni orman RO-7D za ugradnju sledee
opreme:
- 1 kom. automatski zatitni prekida 25A/3P
- 3 kom. automatski zatitni prekida 6A
- 11 kom. automatski zatitni prekida 16A
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletna RO-7D
8.8 Razvodni orman RO-SS1 za ugradnju sledee
opreme:
- 1 kom. automatski zatitni prekida 40A/3P
- 3 kom. automatski zatitni prekida 6A
- 6 kom. automatski zatitni prekida 16A
- 3 kom. signalne tinjalice - zelene
- bakarne sabirnice i ostali sitan materijal
Kompletna RO-SS1

kom.

kom.

kom.

kom.

Ukupno pod A

B)
a)
1

SPOLJANJE OSVETLJENJE
ZEMLJANI RADOVI
Iskop kablovskog rova u zemlji III kategorije za
polaganje kablova (prema priloenom detalju),
kablovsku kanalizaciju od tvrdih juvidur cevi i
ahtove el. mree. Plaa se po m3 iskopane
zemlje i to :
za 1-3 kabla 810 x 0,5 x 0,8
za 1-2 cevi 100 50 x 0,5 x 1,11
ukupno

m3
m3
m3

324,00
27,75
351,75

309 359

Iskop rupa, prema prospektu proizvodjaa

"Loznica elektro", za temelje stubova NNSA-4
spoljnjeg osvetljenja, sa anker ploom.
za stub 4m - 73 x (0,6 x 0,6 x 0,8)
m3
ukupno
m3
Izrada posteljice za polaganje kabla od peska
granulacije do 4mm ("Moravac") i njegovo
nasipanje u kablovske rovove, a prema
priloenom detalju. Plaa se po m3 peska i to :

21,02
21,02

za 1-3 kabl 810 x 0,5 x 0,2

za 1-2 cevi 50 x 0,5 x 0,24
ukupno
Nakon polaganja kablova preostali deo rova
zatrpati zemljom u slojevima od po 20 cm i
dobro nabiti. Plaa se po m3 nasute i nabijene
zemlje.
Preostalu zemlju od iskopa odvesti na mesto
koje
odredi
investitor
.
Plaa se po m3.

m3
m3
m3

81,00
6,00
87,00

m3

264,75

m3

87,0

Postavljanje betonskih kablovskih oznaka sa

mesinganom ploicom na vrhu sa oznakom
skretanja
i
trase
kabla.
Plaa se po komadu.

Isporuka potrebnog materijala i izrada zatite pri

ukrtanju elektroenergetskog kabla sa drugim
podzemnim instalacijama, a prema propisima i
priloenim detaljima.

10

kom.

14

kom.

Iznad kabla slobodno poloenih u rovu postaviti

PVC traku upozorenja na 0,4m od kabla. Plaa
se po m trake.
m
Isporuiti tvrde juvidur cevi za zatitu
energetskih kablova i kablova spoljnjeg
osvetljenja
.
Plaa se dunom metru cevi. i to:
- 110/100mm
m
U prethodno iskopane rupe u zemlji, od betona
MB 20, uraditi temelje 0,6x0,6x0,8m za
postavljanje stubova spoljne rasvete tip NNSA-4
"Loznica elektro", visine 4m.
Komplet postolje sa ankerima (isporueno sa
stubom) prema prospektu proizvodjaa, dve
cevi 55/50mm za uvod kabla u stub, i dr.

kom.

810

100

73

Ukupno pod a
b)
1

ELEKTROMONTANI RADOVI
Isporuiti dole navedene energetske kablove i
postaviti u rovu u sloju ljunka "Moravca" 10 cm
ispod i iznad kabla. Plaa se po m kabla i to :

310 359

4
5

-PP00 5x4mm2
m
Isporuka gvozdene pocinkovane trake Fe/Zn
25x4mm i polaganje u rov, na dubini 0,4m, sa
kablovima spoljnjeg osvetljenja i povezivanje na
metalne stubove i temeljni uzemljiva objekta.
Plaa se po m trake.
m
Izrada obujmica za obeleavanje kablova u
rovu, a prema priloenom detalju i ED internim
standardima. Plaa se po komadu.
kom.
Snimanje trase kablovskog vodova sa
ucrtavanjem trase u plan.
pau.
Nabaka i isporuka rasvetnog stuba tip NNSA-4
"Loznica elektro", sa anker ploom, visine 4m,
za svetiljke spoljne rasvete. Svaki stub opremiti
razvodnom kutijom
ploom sa jednim
osiguraem, poklopcem
i
zavrtnjem za
uzemljenje.Plaa se po komadu za isporuen i
montiran stub na betonsko postolje, pomou
ankera, zatien antikorozivnim premazom i
ofarban bojom otpornom na atmosferske uticaje
i izvedenim el. povezivanjem prikljunog kabla i
unutar stuba kablom PPY 3x2,5mm2.

Nabaka i isporuka rasvetnog stuba tip NNSA-4

"Loznica elektro", sa jednom lirom i anker
ploom, visine 4m, za svetiljke spoljne rasvete.
Svaki stub opremiti razvodnom kutijom ploom
sa jednim osiguraem, poklopcem i zavrtnjem
za
uzemljenje.
Plaa se po komadu za isporuen i montiran
stub na betonsko postolje, pomou ankera,
zatien antikorozivnim premazom i ofarban
bojom otpornom na atmosferske uticaje i
izvedenim el. povezivanjem prikljunog kabla i
unutar stuba kablom PPY 3x2,5mm2.

Nabaka i isporuka rasvetnog stuba tip NNSA-4

"Loznica elektro", sa dve lire i postoljem visine
4m, za svetiljke spoljne rasvete. Svaki stub
opremiti razvodnom kutijom ploom sa jednim
osiguraem, poklopcem
i
zavrtnjem za
uzemljenje.
Plaa se po komadu za isporuen i montiran
stub na betonsko postolje, pomou ankera,
zatien antikorozivnim premazom i ofarban
bojom otpornom na atmosferske uticaje i
izvedenim el. povezivanjem prikljunog kabla i
unutar stuba kablom PPY 3x2,5mm2.

1930

1400

20
1

kom.

24

kom.

43

kom.

311 359

Isporuka i montaa sa el. povezivanjem svetiljki

spoljne rasvete. Plaa se po komadu svetiljke
za sve komplet isporueno, montirano i
povezano i to:

8.1 Svetiljka tip 14 - svetiljka za ulino osvetljenje sa

natrijumovom sijalicom visokog pritiska NaVP,
Citea mini, Minel Schreder, sa sijalicom 1x70W,
u zatiti IP66.
8.2 Svetiljka tip 15 - ambijentalna svetiljka sa
natrijumovom sijalicom visokog pritiska NaVP,
K-Lux, Minel Schreder, sa sijalicom 1x70W, u
zatiti IP66.
8.3 Svetiljka tip 16 - ambijentalna svetiljka sa metal
halogenom sijalicom MH 1x70W, K-Lux, Minel
Schreder,u zatiti IP66.
8.4 Svetiljka tip 17 - reflektor sa metal halogenom
sijalicom MH 1x150W, Terra maxi, Minel
Schreder, za montau u pripremljenu betonsku
podlogu (priprema betonske podloge ulazi u ovu
stavku), u zatiti IP67.

kom.

55

kom.

12

kom.

12

kom.

Ukupno pod b
Ukupno pod B

C)
1

NAPOJNI KABLOVI
Napojni i komandno-signalni kablovi polau se
delom u zidu ispod maltera, delom na punim
nosaima kablova u sputenom plafonu i na
elinoj konstrukciji krova i delom vidno na
obujmicama. Sve komplet isporueno, ugraeno
i povezano na oba kraja plaa se po dunom
metru i to:
NHXHX FE180/E90 3x2,5
NHXHX FE180/E90 3x6
NHXHX FE180/E90 5x6
NHXHX FE180/E90 5x10
NHXHX FE180/E90 4x95
XP00 4x150
NHXHX 450+25
NHXHX 425+16
NHXHX 516
NHXHX 5x10
NHXHX 5x6
NHXHX 54
Ukupno pod C

m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m

200
191
67
143
23
21
12
167
433
1.193
171
241

312 359

D)
1

UNUTRANJE ELEKTRINO OSVETLJENJE

(OPTE I PROTIVPANINO)
Isporuka materijala
i
izrada
instalacije
osvetljenja provodnikom tipa NHXHX-Y 2,3,4 i
5x1,5 mm2 poloenim delom na regalima u
sputenom plafonu i delom pod malterom, sa
upotrebom odgovarajueg pribora za grananje
vodova. Prosena duina sijalinog mesta iznosi
10m.
Komplet
izvedeno
sijalino
mesto
sa
povezivanjem na oba kraja plaa se po komadu. kom
Isporuka materijala
i
izrada
instalacije
osvetljenja u zatiti IP-54 provodnikom tipa
NHXHX-Y 2,3,4 i 5x1,5 mm2 poloenim delom
na regalima i delom vidno po zidu, sa
upotrebom odgovarajueg pribora za grananje
vodova. Prosena duina sijalinog mesta iznosi
13m.
Komplet
izvedeno
sijalino
mesto
sa
povezivanjem na oba kraja plaa se po komadu. kom
Isporuka materijala
i
izrada
instalacije
osvetljenja u zatiti IP-54 provodnikom tipa
NHXHX-Y 3x2,5 mm2 (za reflektore za stazu)
poloenim delom na regalima i delom vidno po
zidu, sa upotrebom odgovarajueg pribora za
grananje vodova. Prosena duina sijalinog
mesta
iznosi
40m.
Komplet
izvedeno
sijalino
mesto
sa
povezivanjem na oba kraja plaa se po komadu. kom
Isporuka materijala i izrada instalacije za
protivpaninu
rasvetu
u
zatiti
IP-20,
provodnikom NHXHX-Y 3x1,5 mm2 poloenim
delom u zidu delom vidno po zidu i delom na
regalima sa upotrebom odgovarajueg pribora
za grananje vodova. Prosena duina sijalinog
mesta iznosi 12 m. Komplet izvedeno sijalino
mesto panine rasvete, sa povezivanjem na oba
kraja, plaa se po komadu.
kom
Isporuka materijala i izrada instalacije za
protivpaninu
rasvetu
u
zatiti
IP-54,
provodnikom NHXHX-Y 3x1,5 mm2 poloenim
delom vidno po zidu i delom na regalima sa
upotrebom odgovarajueg pribora za grananje
vodova. Prosena duina sijalinog mesta iznosi
13
m.
Komplet izvedeno sijalino mesto panine
rasvete, sa povezivanjem na oba kraja, plaa se
po komadu.
kom
U cenu po komadu svetiljke uraunato je:
nabavka i montaa svetiljke, izvodjenje,
povezivanje, opremanje svetiljki odgovarajuim
izvorima svetlosti i to:

414

278

39

96

85

313 359

inkadescentnim sijalicama, fluo cevima, metal

halogenim sijalicama, starterima, prigunicama i
standardnim priborom za montau.
Svetiljke moraju odgovarati svim tehnikim
karakteristikama koje imaju predvidjene svetiljke
to je dato u prilogu TIPOVI SVETILJKI.
Konaan izbor proizvoaa dae investitor.
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22

23

24

E)

Svetiljka tip 1
Svetiljka tip 2
Svetiljka tip 3.1
Svetiljka tip 3.2
Svetiljka tip 4
Svetiljka tip 5
Svetiljka tip 6.1
Svetiljka tip 6.2
Svetiljka tip 8 (sa transformatorom 230/12V)
Svetiljka tip 9 (sa transformatorom 230/12V)
Svetiljka tip 10
Svetiljka tip 11
Svetiljka tip 12.1 (evakuaciona IP20)
Svetiljka tip 12.2 (evakuaciona IP54)
Svetiljka tip 13
Svetiljka za nuno svetlo GRAFT 280W LED765
L660 PC WB LDO BWS WH
UPS slian tipu EnPower 3000 "ENEL-PS"
Beograd, sledeih karakteristika:
- nazivna snaga 3 kVA (2,4 kW)
- ulazni napon 230 V 10%
- ulazna frekvencija 50 Hz 5%
- vreme autonomnog rada min 15 min.
- izlazni napon 230 V 1%

kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom

58
39
234
89
17
6
61
75
31
9
10
61
169
12
41

kom

- izlazna frekvencija 50 Hz 0,5%

- nominalni faktor snage cos =0,8 ind.
kom.
Instalacioni prekida 10A/230V, u zatiti IP-20 i
to:
- obian prekida
kom
- serijski prekida
kom
- naizmenini prekida
kom
Instalacioni prekida 10A/230V, u zatiti IP-54 i
to:
- obian prekida
kom
Ukupno pod D

83
12
10

12

UTINICE I IZVODI ZA OPTE I

TEHNOLOKE POTREBE

314 359

Isporuka materijala i izrada instalacije "obinih"

monofaznih "uko" utikakih mesta provodnikom
tipa NHXHX-Y 3x2,5mm2 poloenim delom u
sputenom plafonu na regalima i delom u zidu
pod malterom sa upotrebom odgovarajueg
pribora za grananje vodova i monofazne "uko"
utikake kutije 16A, 230V, bele boje. Prosena
duina utikakog mesta iznosi 16m. Komplet
izvedeno utikako mesto sa povezivanjem na
oba kraja plaa se po komadu.

Isporuka materijala
i
izrada
instalacije
monofaznih "uko" utikakih mesta provodnikom
tipa NHXHX-Y 3x2,5mm2 poloenim delom u
sputenom plafonu na regalima i delom u zidu
pod malterom sa upotrebom odgovarajueg
pribora za grananje vodova i duple monofazne
"uko" utikake kutije 16A, 230V, bele boje.
Prosena duina utikakog mesta iznosi 14m.
Komplet
izvedeno
utikako
mesto
sa
povezivanjem na oba kraja plaa se po komadu.

Isporuka materijala
i
izrada
instalacije
monofaznih "uko" utikakih mesta za raunare i
telekomunikacione
i
signalne
instalacije
provodnikom
tipa
NHXHX-Y
3x2,5mm2
poloenim delom u sputenom plafonu na
regalima, delom u duplom podu i delom u zidu
pod malterom sa upotrebom odgovarajueg
pribora za grananje vodova i duple monofazne
"uko" utikake kutije 16A, 230V, narandaste
boje. Prosena duina utikakog mesta iznosi
12m. Komplet izvedeno utikako mesto sa
povezivanjem na oba kraja plaa se po komadu.

Isporuka materijala i izrada instalacije utikakih

mesta, 50Hz u zatiti IP54 provodnikom tipa
NHXHX-Y 3x2,5mm2 poloenim
delom na
regalima, delom po zidu i delom u zidu pod
malterom sa upotrebom odgovarajueg pribora
za grananje vodova i utikake kutije 16A.
Prosena duina utikakog mesta iznosi 15m.
Komplet
izvedeno
utikako
mesto
sa
povezivanjem na oba kraja plaa se po komadu.

kom

82

kom

34

kom

25

kom

315 359

Isporuka materijala i izrada instalacije trofaznih

utikakih mesta u zatiti IP20 provodnikom tipa
NHXHX-Y 5x2,5mm2 poloenim
delom na
regalima, delom po zidu i delom u zidu pod
malterom sa upotrebom odgovarajueg pribora
za grananje vodova i trofazne utikake kutije
16A, 400V, bele boje. Prosena duina
utikakog mesta iznosi 20m. Komplet izvedeno
utikako mesto sa povezivanjem na oba kraja
plaa se po komadu.

Isporuka materijala i izrada instalacije trofaznih

utikakih mesta u zatiti IP54 provodnikom tipa
NHXHX-Y 5x2,5mm2 poloenim
delom na
regalima, delom po zidu i delom u zidu pod
malterom sa upotrebom odgovarajueg pribora
za grananje vodova i trofazne utikake kutije
16A, 400V, bele boje. Prosena duina
utikakog mesta iznosi 20m. Komplet izvedeno
utikako mesto sa povezivanjem na oba kraja
plaa se po komadu.

kom

kom
Isporuka materijala i izrada instalacije utikakih
mesta, u zatiti IP44 provodnikom tipa
NHXHX-Y 3x2,5mm2 poloenim
delom na
regalima, delom po zidu i delom u zidu pod
malterom sa upotrebom odgovarajueg pribora
za grananje vodova i OG utikake kutije 16A
( nazidna utinica). Prosena duina utikakog
mesta iznosi 15m. Komplet izvedeno utikako
mesto sa povezivanjem na oba kraja plaa se
po komadu.
kom
Isporuka materijala i izrada instalacije trofaznih
utikakih mesta u zatiti IP54 provodnikom tipa
NHXHX-Y 5x2,5mm2 poloenim
delom na
regalima, delom po zidu i delom u zidu pod
malterom sa upotrebom odgovarajueg pribora
za grananje vodova i industrijske trofazne
utikake kutije 16A, 400V. Prosena duina
utikakog mesta iznosi 20m. Komplet izvedeno
utikako mesto sa povezivanjem na oba kraja
plaa se po komadu.

33

kom

Isporuka materijala i izrada izvoda za opte,

tehnoloke i termotehnike potroae i dr.
Vodove poloiti delom u sputenom plafonu na
regalima, delom na nosaima kablova, delom
po zidu u tehnikim prostorijama i delom u zidu
pod malterom, delom u plastinim cevima u
podu i delom gibljivim SAPA cevima do
potroaa i to:
-NHXHX 4x1,5mm2
m

150

316 359

10

-NHXHX-Y 3x6mm2
-NHXHX-Y 3x4mm2
-NHXHX-Y 3x2,5mm2
-NHXHX-Y 3x1,5mm2
Isporuiti kip prekida 16A, 230V sa signalnom
sijalicom, montirati ga i povezati na instalaciju
bojlera.

m
m
m
m

kom.

10
35
730
200

Ukupno pod E

F)
1

G)
1

NOSAI KABLOVA I CEVI

Isporuka i montaa perforiranih nosa kablova,
sa opremom za montau i ostalom opremom i to
irine:
- PNK 100
m
- PNK 200
m
- PNK 300
m
Isporuka PVC cevi (polietilenske cevi niske
gustine PENG) i njihovo postavljanje u
betonski pod, odnosno cementnu kouljicu, pri
graevinskim radovima. Na mestu ulaska cevi u
pod, pored zida, cev treba da bude min. 50cm
iznad poda. Cevi slue za provlaenje kablova i
uvod kablova u objekat. Plaa se po metru
postavljenih cevi i to:

300
270
220

- 16
- 23
- 50
- 100
Ukupno pod F

300
125
150
50

INSTALACIJA IZJEDNAENJA
POTENCIJALA
Uraditi galvansko povezivanje instalacije u
prostorijama sanitarnih vorova vodom P-Y
1x4mm2 u instalacionim fleksibilnim cevima
13mm ulivenim u beton i delom u zidu pod
malterom.
Kutija za izjednaavanje potencijala (Z). Kutija
za izjednaavanje potencijala je snabdevena
viepolnim stezaljkama za prikljuak zatitnih
vodova.

m
m
m
m

kom

15

kom

10

317 359

Isporuiti potreban materijal i izvesti povezivanje

kutije za izjednaavanje potencijala kablom P/Y
1x6 mm2 do zatitne ine u razvodnim tablama,
poloenim delom u zidu pod malterom i delom u
PVC cevi 16 mm ulivenoj u beton. Komplet
uraeno sa svim izvedenim vezama, sa svim
potrebnim priborom prosene duine 20 m,
plaa se po komadu.
Uraditi uzemljenje metalnih masa u objektu (cevi
vodovoda i kanalizacije, grejanja i dr.) sa
upotrebom provodnika NHXHX-Y 1x16mm2
poloenim delom na regalima delom po zidu i
delom u zidu do SIP-a.
Postavljanje kutije sabirnog uzemljenja SIP-a .
Kutija je snabdevena bakarnom sabirnicom
50x4mm.

kom.

10

kom

24

kom

kom

Ukupno pod G
Ukupno pod II

III
1

DIZEL AGREGAT
Isporuka, montaa i povezivanje dizel
elektrinog agregata PRAMAC tip. GSW 165
zatvorenog tipa, komplet sa komandnim
ormanom za automatski start i rad, baterijama,
metalnim zatitnim kuitem za priguenje buke
i dnevnim rezervoarom goriva.
Nominalna pr. snaga 148,9kVA
Nominalna snaga 120,5kW

Maksimalna snaga 164,6kVA

Maksimalna pr. snaga 131,2kVA
-nazivni napon: 3x400/230V, 50Hz
-autonomija: 8 h
-sistem napajanja: TN
-taster za iskljuenje DEA u sluaju hitnosti
Pozicija obuhvata i isporuku, montau i
povezivanje odgovarajueg komandnog ormana
DEA sa preklopnom automatikom
mrea/agregat, oznaenog sa KO-DEA.
Ukupno pod III

IV

UZEMLJENJE I GROMOBRANSKA
INSTALACIJA

318 359

Isporuka i ugradnja ukrsnih komada JUS

N.B4.936 sa povezivanjem na mestu spoja trake
P25 odnosno P20.

Isporuka i postavljanje trake Fe/Zn 20 x3 mm od

mernog spoja do hvataljki na krovu po fasadi
objekta i po delu krovu postavljena na
odgovarajue nosae.

Povezivanje metalnih masa na krovu, trakom

Fe/Zn 20x3mm (P20 JUS N.B4.901) pomou
metalne spojnice (ploe) dimenzije 120 x 65 mm
i 2 zavrtnja s maticom na razmaku 80 mm.
Komplet izvedeno plaa se po komadu
izvedenog spoja i premazanog minijumom.

4
5
6

kom

18

83

kom

10

kom

kom

50

kom
Isporuka, postavljanje i spajanje hvataljke sa
uredjajem za rano startovanje, "SHIRTEC" ESE
LC-A,t=60s
kom.
Isporuka, postavljanje i spajanje nosee cevi
L=5m, za visinu 4m iznad najvie take, sa
setom za fiksiranje nosee cevi.
kom.

150

Merni spoj - ukrsni komad u kutiji za merni spoj

A JUS N.B4.912
Stezaljka za olune i rubne limove JUS
N.B4.908
Povezivanje metalne masa na fasadi, trakom
Fe/Zn 20x3mm (P20 JUS N.B4.901) .
Komplet izvedeno plaa se po komadu
izvedenog spoja i premazanog minijumom.

Isporuka i ugradnja brojaa udara groma.

Ukupno pod IV

DISTRIBUTIVNI I OSTALI TROKOVI

Ispitivanje instalacije i putanje u ispravan rad, i
formiranje revizione knjige.
Merenje nivoa osvetljenosti i izdavanje atesta.
Merenje otpora uzemljenja i izdavanje atesta.
Merenje otpora petlje najudaljenijeg potroaa.
Po zavretku svih elektro radova, izraditi
projekat izvedenog stanja, sa unetim svim
izmenama nastalim u toku izvodjenja. Projekat
uraditi u tri primerka i predati investitoru.

1
2
3
4
5

kom.

2
2

pau
pau
pau
pau

pau

Ukupno pod V

R E K A P I T U L A C I J A - II FAZA IZGRADNJE

319 359

I
II
A)
B)
C)
D)
E)
F)
G)

III
IV
V

SPOLJANJI NAPOJNI KABLOVI

Ukupno pod I
UNUTRANJE ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE
RAZVODNI ORMANI
SPOLJANJE OSVETLJENJE
NAPOJNI KABLOVI
UNUTRANJE ELEKTRINO OSVETLJENJE
UTINICE I IZVODI ZA OPTE I TEHNOLOKE POTREBE
NOSAI KABLOVA I CEVI
INSTALACIJA IZJEDNAENJA POTENCIJALA
Ukupno pod II
DIZEL AGREGAT
UZEMLJENJE I GROMOBRANSKA INSTALACIJA
DISTRIBUTIVNI I OSTALI TROKOVI
UKUPNO (I +II +III+IV+V)

320 359

5 PREDMER I PREDRAUN
UZ GLAVNI ELEKTRO PROJEKAT ELEKTROMOTORNOG POGONA,
AUTOMATIKE I CSNU
ATLETSKA DVORANA - kasarna "General Jovan Mikovi", Beograd
(Komplet emp je u II Fazi)
Jedinica
No

Opis radova

mera

koliina
A

5
5.1

Jedinina
cena
(din.)
B

ELEKTROMOTORNI RAZVOD
Isporuka i montaa razvodnog ormana
elektromotornog pogona. Orman je od dva puta
dekapiranog lima debljine 2mm, sa ugaonim
ojaanjima, sa bravom i tipskim kljuem.
Razvodni orman je za montau na zid ili
slobodnostojei.
Izvriti obeleavanje svih elemenata natpisnim
ploicama sa ugraviranim tekstom. Takodje
izvriti obeleavanje svih elemenata unutar
ormana.
U razvodni orman ugraditi svu opremu datu kroz
specifikaciju, jednopolne eme i eme delovanja.
Oprema u ormanima mora biti min. za Iks=6kA.
Ovom pozicijom je obuhvaena ugradnja
potrebnog spojnog i veznog materijala (pertinaks
ploa, potporni izolatori, provodnici za emiranje,
zavrtnji, uvodnici i ostali materijal).
Mere razvodnog ormana odrediti u odnosu na
specificiranu opremu, i crte izgleda, vodei
rauna da ostane 30% rezervnog prostora.
Stepen zatite IP55.

5.1.1

RO-V1
Automatski prekida 3p, 63A, R25, 230V, 50Hz,
(podnaponski okida), 5AS63-R25
Voltmetar 0-500V, 72x72 mm
Transformator 400/230VAC, 200VA
Transformator 230/24VAC, 100VA
Rele prisutnosti faza sluno tipu EIU21
Automatski osigura 1p, C, 6kA
2A
4A
6A
10A
20A
25A

kom.
kom.
kom.
kom.
kom.

1
1
1
1
1

kom.
kom.
kom.
kom.
kom.
kom.

12
4
4
4
1
1

321 359

Cena
(din.)
AxB

Taster sa tipkom za montau u vrata razvodnog

ormana i za otvor 22,5 mm
RO-11
RO-22
RO-25
UB-22
Kontaktor 230V, 50Hz
KN6-22
KN6-31
KN6-44
KN6-62
KN6-80
KN9-20
KN9-32
Vremensko rele (EVR11) 230V, 0-30s, 1
preklopni kontakt
Motorni zatitni prekida
0,15 - 0,25A
0,24 - 0,4A
0,6 - 1A
2,4 - 4A
3,8 - 6,3A
Grebenasta voltmetarska sklopka 1p, 10A,za
ugradnju u vrata ormana, 4G10-66-U
Grebenasta preklopka 1-0-2, 1p, 10A,za
ugradnju u vrata ormana, 4G10-51-U
Grebenasta preklopka 1-0-2, 2p, 10A,za
ugradnju u vrata ormana, 4G10-52-U
Grebenasta preklopka 0-1, 1p, 10A,za ugradnju
u vrata ormana, 4G10-90-U
Grebenasta preklopka 1-2, 1p, 10A, za ugradnju
u vrata ormana, 4G10-54-U
Dioda 1N4004
Signalne svetiljke 230V
Zelene
Crvene
ute
Mikroprocesorski regulator sa softverom
za lokalnu regulaciju:
* kuite za ugradnju u elektroorman
* tastatura za unos postavnih
vrednosti
* displej za prikaz merenih i postavnih
vrednosti
* led indikacija
* modul digitalnih ulaza - MDU 1.0 ( 1 kom.)
* modul digitalnih izlaza - MDI 1.0 ( 1 kom.)
tip: MR 5207/M

kom.
kom.
kom.
kom.

2
4
2
1

kom.
kom.
kom.
kom.
kom.
kom.
kom.

20
16
2
3
3
2
5

kom.

kom.
kom.
kom.
kom.
kom.

1
1
1
3
1

kom.

kom.

kom.

kom.

kom.
kom.

2
41

kom.
kom.
kom.

17
23
4

kom.

322 359

Montani materijal i pribor (kleme, ploice, PVC

ica za emiranje, VS kleme, kanalne kutije,
pertinaks, zavrtnji, matice, natpisne ploice i
ostali sitan materijal, kablovske uvodnice, DIN
ine, bakarne ine, oznake za sve elemente).
Orman se isporuuje komplet iemiran, propisno
obeleen, dielektriki ispitan i montiran na licu
mesta. U ormanu ostaviti rezervni prostor 30%.
Na ormanu vidno oznaiti sistem napajanja.
5.1.2

RO-V2
Automatski prekida 3p, 63A, R25, 230V, 50Hz,
(podnaponski okida), 5AS63-R25
Voltmetar 0-500V, 72x72 mm
Transformator 400/230VAC, 200VA
Transformator 230/24VAC, 100VA
Rele prisutnosti faza sluno tipu EIU21
Automatski osigura 1p, C, 6kA
2A
4A
6A
10A
20A
25A
Taster sa tipkom za montau u vrata razvodnog
ormana i za otvor 22,5 mm
RO-11
RO-22
RO-25
UB-22
Kontaktor 230V, 50Hz
KN6-22
KN6-31
KN6-44
KN6-62
KN6-80
KN9-20
KN9-32
Vremensko rele (EVR11) 230V, 0-30s, 1
preklopni kontakt
Motorni zatitni prekida
0,16 - 0,25A
0,38 - 0,63A
0,6 - 1A
1,5 - 2,5A
2,4 - 4A
6 - 10A

komplet

kom.
kom.
kom.
kom.
kom.

1
1
1
1
1

kom.
kom.
kom.
kom.
kom.
kom.

9
4
4
6
1
1

kom.
kom.
kom.
kom.

2
2
2
1

kom.
kom.
kom.
kom.
kom.
kom.
kom.

20
12
2
3
3
2
7

kom.

kom.
kom.
kom.
kom.
kom.
kom.

1
1
3
1
2
1

323 359

Grebenasta voltmetarska sklopka 1p, 10A,za

ugradnju u vrata ormana, 4G10-66-U
Grebenasta preklopka 1-0-2, 1p, 10A,za
ugradnju u vrata ormana, 4G10-51-U
Grebenasta preklopka 1-0-2, 2p, 10A,za
ugradnju u vrata ormana, 4G10-52-U
Grebenasta preklopka 0-1, 1p, 10A,za ugradnju
u vrata ormana, 4G10-90-U
Grebenasta preklopka 1-2, 1p, 10A, za ugradnju
u vrata ormana, 4G10-54-U
Dioda 1N4004
Signalne svetiljke 230V
Zelene
Crvene
ute

Mikroprocesorski regulator sa softveromza

lokalnu regulaciju: * kuite za ugradnju u
elektroorman * tastatura za unos postavnih
vrednosti * displej za prikaz merenih i postavnih
vrednosti * led indikacija
tip: MR 5204
Montani materijal i pribor (kleme, ploice, PVC
ica za emiranje, VS kleme, kanalne kutije,
pertinaks, zavrtnji, matice, natpisne ploice i
ostali sitan materijal, kablovske uvodnice, DIN
ine, bakarne ine, oznake za sve elemente).
Orman se isporuuje komplet iemiran, propisno
obeleen, dielektriki ispitan i montiran na licu
mesta. U ormanu ostaviti rezervni prostor 30%.
Na ormanu vidno oznaiti sistem napajanja.
5.1.3

RO-TP
Automatski prekida 3p, 63A, R40, 230V, 50Hz,
(podnaponski okida), 5AS63-R40
Voltmetar 0-500V, 72x72 mm
Transformator 400/230VAC, 100VA
Transformator 230/24VAC, 100VA
Rele prisutnosti faza sluno tipu EIU21
Automatski osigura 1p, C, 6kA
2A
4A
6A
Taster sa tipkom za montau u vrata razvodnog
ormana i za otvor 22,5 mm
RO-11

kom.

kom.

kom.

kom.

kom.
kom.

2
39

kom.
kom.
kom.

18
22
2

kom.

komplet

kom.
kom.
kom.
kom.
kom.

1
1
1
1
1

kom.
kom.
kom.

3
6
4

kom.

324 359

UB-22
Kontaktor 230V, 50Hz
KN6-22
KN6-31
KN9-20
Motorni zatitni prekida
0,24 - 0,4A
0,38 - 0,63A
0,6 - 1A
2,4 - 4A
6 - 10A
Grebenasta voltmetarska sklopka 1p, 10A,za
ugradnju u vrata ormana, 4G10-66-U
Grebenasta preklopka 1-0-2, 1p, 10A,za
ugradnju u vrata ormana, 4G10-51-U
Grebenasta preklopka 0-1, 1p, 10A,za ugradnju
u vrata ormana, 4G10-90-U
Grebenasta preklopka 1-2, 1p, 10A, za ugradnju
u vrata ormana, 4G10-54-U
Grebenasta preklopka 1-2-3, 1p, 10A, za
ugradnju u vrata ormana, 4G10-82-U
Dioda 1N4004
Signalne svetiljke 230V
Zelene
Crvene
Mikroprocesorski regulator sa softveromza
lokalnu regulaciju: * kuite za ugradnju u
elektroorman * tastatura za unos postavnih
vrednosti * displej za prikaz merenih i postavnih
vrednosti * led indikacija
tip: MR 5001
Mikroprocesorski regulator sa softverom
za lokalnu regulaciju:
* kuite za ugradnju u elektroorman
* tastatura za unos postavnih vrednosti
* displej za prikaz merenih i postavnih vrednosti
* led indikacija
'tip: MR 5016
Montani materijal i pribor (kleme, ploice, PVC
ica za emiranje, VS kleme, kanalne kutije,
pertinaks, zavrtnji, matice, natpisne ploice i
ostali sitan materijal, kablovske uvodnice, DIN
ine, bakarne ine, oznake za sve elemente).
Orman se isporuuje komplet iemiran, propisno
obeleen, dielektriki ispitan i montiran na licu
mesta. U ormanu ostaviti rezervni prostor 30%.
Na ormanu vidno oznaiti sistem napajanja.

kom.

kom.
kom.
kom.

19
20
16

kom.
kom.
kom.
kom.
kom.

2
2
6
2
4

kom.

kom.

kom.

kom.

kom.
kom.

8
51

kom.
kom.

27
27

kom.

kom.

komplet

325 359

5.1.4

RO-VP1
Automatski osigura 1p, C, 6kA
2A
6A
10A
Taster sa tipkom za montau u vrata razvodnog
ormana i za otvor 22,5 mm
RO-15
RO-22
Kontaktor 230V, 50Hz
KN6-22
KN6-40
KN6-44
Grebenasta preklopka 1-0-2, 2p, 10A,za
ugradnju u vrata ormana, 4G10-52-U
Grebenasta preklopka 1-2, 1p, 10A, za ugradnju
u vrata ormana, 4G10-54-U
Grebenasta preklopka 0-1, 1p, 16A,za ugradnju
u vrata ormana, 4G16-90-U
Dioda 1N4004
Signalne svetiljke 230V
Zelene
Crvene
Montani materijal i pribor (kleme, ploice, PVC
ica za emiranje, VS kleme, kanalne kutije,
pertinaks, zavrtnji, matice, natpisne ploice i
ostali sitan materijal, kablovske uvodnice, DIN
ine, bakarne ine, oznake za sve elemente).
Orman se isporuuje komplet iemiran, propisno
obeleen, dielektriki ispitan i montiran na licu
mesta. U ormanu ostaviti rezervni prostor 30%.
Na ormanu vidno oznaiti sistem napajanja.

5.1.5

RO-VP2
Automatski osigura 1p, C, 6kA
2A
6A
10A
Taster sa tipkom za montau u vrata razvodnog
ormana i za otvor 22,5 mm
RO-15
RO-22
Kontaktor 230V, 50Hz
KN6-22
KN6-40
KN6-44

kom.
kom.
kom.

6
5
1

kom.
kom.

1
1

kom.
kom.
kom.

12
2
2

kom.

kom.

kom.
kom.

1
14

kom.
kom.

7
7

komplet

kom.
kom.
kom.

9
8
1

kom.
kom.

1
2

kom.
kom.
kom.

18
3
3

326 359

Grebenasta preklopka 1-0-2, 2p, 10A,za

ugradnju u vrata ormana, 4G10-52-U
Grebenasta preklopka 1-2, 1p, 10A, za ugradnju
u vrata ormana, 4G10-54-U
Grebenasta preklopka 0-1, 1p, 25A,za ugradnju
u vrata ormana, 4G25-90-U
Dioda 1N4004
Signalne svetiljke 230V
Zelene
Crvene
Montani materijal i pribor (kleme, ploice, PVC
ica za emiranje, VS kleme, kanalne kutije,
pertinaks, zavrtnji, matice, natpisne ploice i
ostali sitan materijal, kablovske uvodnice, DIN
ine, bakarne ine, oznake za sve elemente).
Orman se isporuuje komplet iemiran, propisno
obeleen, dielektriki ispitan i montiran na licu
mesta. U ormanu ostaviti rezervni prostor 30%.
Na ormanu vidno oznaiti sistem napajanja.
5.1.6

RO-IT
Grebenasta sklopka 0-1, 3p, 16A, za ugradnju u
vrata ormana, 4G16-10-U
Transformator 400/400VAC, 4000VA
Kontrolnik izolacije 400VAC, trofazno za
uzemljenim zvezditem 1000ohm
NV osigura 63/
10A
16A
Automatski osigura 1p, C, 6kA
2A
Taster sa tipkom za montau u vrata razvodnog
ormana i za otvor 22,5 mm
RO-11
Signalne svetiljke
Zelene
Crvene
Kontaktor 230V, 50Hz
KN6-31
Sirena 90dB, 400V, 50Hz
Orman se isporuuje komplet iemiran, propisno
obeleen, dielektriki ispitan i montiran na licu
mesta. U ormanu ostaviti rezervni prostor 30%.
Na ormanu vidno oznaiti sistem napajanja.

kom.

kom.

kom.
kom.

1
21

kom.
kom.

10
11

komplet

kom.
kom.

1
1

kom.

kom.
kom.

3
3

kom.

kom.

kom.
kom.

3
1

kom.
kom.

4
1

327 359

Orman se isporuuje komplet iemiran, propisno

obeleen, dielektriki ispitan i montiran na licu
mesta. U ormanu ostaviti rezervni prostor 30%.
Na ormanu vidno oznaiti sistem napajanja.
5.1.7

RO-OD
Transformator 400/230VAC, 100VA
Automatski osigura 1p, C, 6kA
6A
10A
16A
Taster sa tipkom za montau u vrata razvodnog
ormana i za otvor 22,5 mm
RO-11
Kontaktor 230V, 50Hz
KN6-22
KN9-20
Kontaktor 400V, 50Hz
KN6-22/400V
KN6-40/400V
Motorni zatitni prekida
2,5 - 4A
Grebenasta preklopka 0-1, 1p, 16A,za ugradnju
u vrata ormana, 4G16-90-U
Grebenasta preklopka 1-2, 1p, 10A, za ugradnju
u vrata ormana, 4G10-54-U
Grebenasta sklopka 0-1, 3p, 16A, za ugradnju u
vrata ormana, 4G16-10-U
Dioda 1N4004
Signalne svetiljke 230V
Zelene
Crvene
Signalne svetiljke 400V
Zelene/400V
Montani materijal i pribor (kleme, ploice, PVC
ica za emiranje, VS kleme, kanalne kutije,
pertinaks, zavrtnji, matice, natpisne ploice i
ostali sitan materijal, kablovske uvodnice, DIN
ine, bakarne ine, oznake za sve elemente).
Orman se isporuuje komplet iemiran, propisno
obeleen, dielektriki ispitan i montiran na licu
mesta. U ormanu ostaviti rezervni prostor 30%.
Na ormanu vidno oznaiti sistem napajanja.

5.1.8

RO-K
Transformator 400/230VAC, 100VA
Transformator 230/24VAC, 100VA
Automatski osigura 1p, C, 6kA

komplet

kom.

kom.
kom.
kom.

2
1
3

kom.

kom.
kom.

5
2

kom.
kom.

2
1

kom.

kom.

kom.

kom.
kom.

1
4

kom.
kom.

2
2

kom.

komplet

kom.
kom.

1
1

328 359

4A
6A
10A
16A
Automatski osigura 3p, C, 6kA
16A (3p)
Taster sa tipkom za montau u vrata razvodnog
ormana i za otvor 22,5 mm
RO-11
Kontaktor 230V, 50Hz
KN6-22
KN6-31
KN9-20
Motorni zatitni prekida
2,4 - 4A
Grebenasta preklopka 1-0-2, 1p, 10A,za
ugradnju u vrata ormana, 4G10-51-U
Grebenasta preklopka 0-1, 1p, 10A,za ugradnju
u vrata ormana, 4G10-90-U
Grebenasta preklopka 1-2, 1p, 10A, za ugradnju
u vrata ormana, 4G10-54-U
Grebenasta preklopka 0-1, 3p, 16A,za ugradnju
u vrata ormana, 4G16-10-U
Grebenasta preklopka 0-1, 3p, 25A,za ugradnju
u vrata ormana, 4G25-10-U
Dioda 1N4004
Signalne svetiljke 230V
Zelene
Crvene
Mikroprocesorski regulator sa softverom
za lokalnu regulaciju:
* kuite za ugradnju u elektroorman
* tastatura za unos postavnih vrednosti
* displej za prikaz merenih i postavnih vrednosti
* led indikacija
tip: MR 5001/T
Modul NN 5000/2, Feniks BB, Ni
Monofazna siluminska prikljunica za ugradnju
na orman
Trofazna siluminska prikljunica za ugradnju na
orman
Montani materijal i pribor (kleme, ploice, PVC
ica za emiranje, VS kleme, kanalne kutije,
pertinaks, zavrtnji, matice, natpisne ploice i
ostali sitan materijal, kablovske uvodnice, DIN
ine, bakarne ine, oznake za sve elemente).

kom.
kom.
kom.
kom.

5
3
1
1

kom.

kom.

kom.
kom.
kom.

3
1
2

kom.

kom.

kom.

kom.

kom.

kom.
kom.

1
5

kom.
kom.

5
3

kom.
kom.

1
1

kom.

kom.

329 359

Orman se isporuuje komplet iemiran, propisno

obeleen, dielektriki ispitan i montiran na licu
mesta. U ormanu ostaviti rezervni prostor 30%.
Na ormanu vidno oznaiti sistem napajanja.
5.1.9

komplet

kom.

kom.

kom.

kom.
kom.
kom.
kom.

1
1
1
1

kom.

UPS slian tipu EnPower 3000 "ENEL-PS"

Beograd, sledeih karakteristika:
- nazivna snaga 3 kVA (2,4 kW)
- ulazni napon 230 V 10%
- ulazna frekvencija 50 Hz 5%
- vreme autonomnog rada min 9 min.
- izlazni napon 230 V 1%
- izlazna frekvencija 50 Hz 0,5%
- nominalni faktor snage cos =0,8 ind.
Kompletan UPS

5.1.10 Podstanica centralnog sistema CP-O1

Grebenasta sklopka 0-1, 1p, 16A, za ugradnju u
vrata ormana, 4G16-90-U
Grebenasta sklopka 0-1, 1p, 10A, za ugradnju u
vrata ormana, 4G10-90-U
Automatski osigura 1p, C, 6kA
2A
6A
10A
Monofazna utinica-siluminska
Mikroprocesorski regulator sa softverom
za lokalnu regulaciju:
* kuite za ugradnju u elektroorman
* tastatura za unos postavnih
vrednosti
* displej za prikaz merenih i postavnih
vrednosti
* led indikacija
* modul digitalnih ulaza - MDU 1.0 ( 7 kom.)
* modul digitalnih izlaza - MDI 2.0 ( 4 kom.)
tip: MR 5701
Montani materijal i pribor (kleme, ploice, PVC
ica za emiranje, VS kleme, kanalne kutije,
pertinaks, zavrtnji, matice, natpisne ploice i
ostali sitan materijal, kablovske uvodnice, DIN
ine, bakarne ine, oznake za sve elemente).

330 359

Orman se isporuuje komplet iemiran, propisno

obeleen, dielektiki ispitan i montiran na licu
mesta.
U ormanu
ostaviti rezervni prostor 30%. Na ormanu vidno
oznaiti zatitu od opasnog napona dodira
nulovanje. Uz orman obavezno isporuiti
jednopolu el. emu - emu delovanja.

5.1.11

Podstanica centralnog sistema CP-O2

Grebenasta sklopka 0-1, 1p, 16A, za ugradnju u
vrata ormana, 4G16-90-U
Grebenasta sklopka 0-1, 1p, 10A, za ugradnju u
vrata ormana, 4G10-90-U
Automatski osigura 1p, C, 6kA
2A
6A
10A
Monofazna utinica-siluminska
Mikroprocesorski regulator sa softverom
za lokalnu regulaciju:
* kuite za ugradnju u elektroorman
* tastatura za unos postavnih
vrednosti
* displej za prikaz merenih i postavnih
vrednosti
* led indikacija
* modul digitalnih ulaza - MDU 1.0 ( 6 kom.)
* modul digitalnih izlaza - MDI 2.0 ( 3 kom.)
tip: MR 5701
Mikroprocesorski regulator sa softverom
za lokalnu regulaciju:
* kuite za ugradnju u elektroorman
* tastatura za unos postavnih
vrednosti
* displej za prikaz merenih i postavnih
vrednosti
* led indikacija
* modul digitalnih ulaza - MDU 1.0 ( 5 kom.)
* modul digitalnih izlaza - MDI 2.0 ( 3 kom.)
tip: MR 5701
Montani materijal i pribor (kleme, ploice, PVC
ica za emiranje, VS kleme, kanalne kutije,
pertinaks, zavrtnji, matice, natpisne ploice i
ostali sitan materijal, kablovske uvodnice, DIN
ine, bakarne ine, oznake za sve elemente).

komplet

kom.

kom.

kom.
kom.
kom.
kom.

2
1
1
1

kom.

kom.

331 359

Orman se isporuuje komplet iemiran, propisno

obeleen, dielektiki ispitan i montiran na licu
mesta.
U ormanu
ostaviti rezervni prostor 30%. Na ormanu vidno
oznaiti zatitu od opasnog napona dodira
nulovanje. Uz orman obavezno isporuiti
jednopolu el. emu - emu delovanja.
komplet

komplet

Komunikacioni i bazni softver za centralni

nadzor i upravljanje termotehnikim sistemima,
istorijske funkcije,vremenske funkcije, preklopne
funkcije daljinsko komandovanje, daljinska
promena postavnih vrednosti,
specijalne funkcije, mogunost proirenja
tip: CENUS 3000

komplet

Aplikativni softver sa izraenim aplikacionim

emama prema projektu automatike, grafika
prezentacija svih sistema

kom.

12

5.2.4

Komunikacioni konvertor RS232/485

kom.

5.2.5

Radovi na nivou centralnog sistema

- Kontrola poloenih i adresiranih
komunikacionih kablova
- Povezivanje podstanica centralnog
sistema sa operatorskom radnom stanicom
- Uspostavljanje i test komunikacije
- Instalacija softvera i putanje u rad centralnog
sistema

5.2

CENTRALNI SISTEM NADZORA I

UPRAVLJANJA

5.2.1

Operatorska
radna
stanica
sledee
konfiguracije:
* PC raunar PENTIUM 2,8GHz
* HDD 500 GB'
* CD DVD RW
* 2 GB Ram memorija
* 21'' LCD monitor
* tastatura, mi
* WINDOWS operativni sistem
* tampa A4, matrini (9 pina)
* ureaj za bezprekidno napajanje UPS1000

5.2.2

5.2.3

332 359

- Obuka korisnika za rad na sistemu za daljinski

nadzor i upravljanje (izvodi se za vreme
putanja sistema u rad)
5.3

komplet

Isporuka, polaganje, povezivanje i obeleavanje

kablova za napajanje elektromotornih potroaa
i PP klapni. Kablovi se postavljaju delom po
kablovskim nosaima - regalima, delom po zidu i
mainskoj opremi na odstojnim obujmicama, a
delom u fleksibilnim cevima. Cevi su
obuhvaene posebnim pozicijama. Ovde se
podrazumeva nabavka, transport, manipulativni
trokovi uskladitenje, seenje, rasplitanje,
polaganje po kablovskim regalima, zidovima,
plafonu, a delimino u elinim i gibljivim cevima
pri sputanju sa regala do prikljuka, koji su na
visini manjoj od 2m u odnosu na pod. Na delu
polaganja kablova po zidu i plafonu od betona,
kablove
privrstiti
dvodelnim
bakelitnim
obujmicama koje se ne lepe. Zupaste plastine
obujmice za privrivanje kablova na regale i
aluminijumske ploice za obeleavanje kabla sa
utisnutim brojem, tipom i presekom kabla.
Ploice za obeleavanje kablova postaviti na
oba kraja kabla kao i pri skretanju kabla sa
regala. Kablove poloiti u svemu prema grafikoj
dokumentaciji kabl listi, tehnikim uslovima ovog
projekta i el. teh. propisima.

NHXHX-2x1.5
NHXHX-2x2.5
NHXHX-3x1,5
NHXHX-3x2,5
NHXHX-4x1,5
NHXHX-4x2,5
NHXHX-5x6
NHXHX-6x2.5
NHXHX-7x1,5
NHXHX-7x2,5
NHXHX-10x1.5
NHXHX-12x1.5
NHXHX-16x1.5
NHXHX-19x2.5
NHXHXFE180/E90-2x1.5
NHXHXFE180/E90-2x2.5
NHXHXFE180/E90-3x4
NHXHXFE180/E90-3x6
NHXHXFE180/E90-4x2.5
NHXHXFE180/E90-5x6

m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m
m

325
1460
910
720
355
1350
440
90
230
570
120
490
120
560
150
660
15
220
160
85

333 359

NHXHXFE180/E90-8x1.5
NHXHXFE180/E90-8x2.5
JH(St)H-2x2x0,8
5.4

m
m
m

720
320
730

m
m
m

250
90
10

Traku povezati na uzemljiva objekta direktno

preko posebno ostavljenih izvoda iz temelja.
Traka Fe/Zn 25x4 mm
m

170

Plastificirana, metalna, fleksibilna cev, poloena

od PNK nosaa ili izvoda na zidu do prikljuka
potroaa. Pozicijom obuhvaena isporuka i
postavljanje potrebnog broja termoplastinih
spojnica na krajevima metalnih rebrastih cevi.
16 mm
23 mm
36 mm

5.5

5.6

Izrada prstena za uzemljenje metalnih masa u

mainskoj podstanici postavljanjem trake po
zidu, na zidnim nosaima, postavljenim na
rastojanju 1 m. Ukrtanja, nastavljanja i
skretanja trake se izvode ukrsnim komadima za
dve prolazne trake. Celom duinom trase.

Uzemljenje metalnih masa mainske opreme

(postolja pumpi, cevovoda, ventilacionih kanala,
PNK nosai i sl.)
Uzemljenje izvesti trakom Fe/Zn 25x4 mm. Na
jednom kraju spoj se izvodi pomou ukrsnog
komada, a na drugom, varenjem trake u duini
od 10-15 cm, pomou elni sa olovnom
podlokom ili pomou zavrtnja sa elastinom
podlokom, prosena duina trake 2 m po spoju.

5.7

kom.

15

kom.

kom.

66

Isporuiti
potreban
materijal
i
izvriti
premoenje na svim prekidnim mestima gde ne
postoji solidna galvanska veza ili se radi o
pomerljivim elementima.
- Premostiti gibljivu vezu klima kanala sa klima
komorom jednog sistema. Ova veza e se
ostvariti bakarnom pletenicom 16 mm,
pocinkovanim zavrtnjem, podlonom ploicom i
nazubljenim podlokama.
Premoenje
izolatora
(dihtunga)
na
prirubnicnim spojevima ventila, podmetanjem
lepezastih podlonih ploica pod jedan od vijaka
prirubnica.

334 359

5.8

- Premoenje ventila i ostalih pomerljivih celina

bakarnom pletenicom 16 mm2 sa obuhvatnikom
za cev i ostali sitan materijal.

kom.

60

- Premoenje metalnih vrata sa okvirom vrata

bakarnom pletenicom 16 mm2 i ostali sitan
materijal.

kom.

14

- Premoenje metalnih cevi medjusobno

bakarnom pletenicom 16 mm2 i ostali sitan
materijal.
kom.

14

Isporuka i montaa nosaa kablova sa prateim

priborom, za nastavljanje i skretanje regala, sa
konzolama za kaenje o plafon.
- d = 50 mm
- d = 100 mm

5.9

5.10

5.11

Isporuka i montaa prekidaa-rastavljaa za

motore ventilatora.
4G16-92-PK
kom.
Kontrola povezivanja elemenata automatike.
Senzori, pokretai, termostati, presostati
ileri
Fan-coil sa termostatom
Vazdune zavese
PPK sa kontrolom rada
Ureaj za odravanje pritiska

5.13

5.14

5.

50
100

kom.
kom.
kom.
kom.
kom.
kom.

123
1
39
3
7
1

kom.

36

Isporuka i montaa tastera za sigurnosno

iskljuenje ormana
(normalno zatvoreni) UB-22-K1
kom.

Kontrola
povezivanja-klemovanja
elektromotora, podeavanje bimetalne zatite putanje
u pogon i kontrola rada.
Obini motori

5.12

m
m

Merenje efikasnosti izjednaenja potencijala u

podstanicama sa izdavanjem atesta o izmerenim
vrednostima.
paual.

paual.

Ostali sitan nespecificiran rad i matrijal,

nepredvidjeni radovi, ispitivanje instalacije i
putanje u rad.

ELEKTROMOTORNI RAZVOD (sve u fazi II)

Ukupno

335 359

336 359

5.2 PREDMER I PREDRAUN - II FAZA IZGRADNJE

uz glavni projekat telekomunikacionih i signalnih instalacija u okviru objekta
Atletske dvorane u kasarni "General Jovan Mikovi", Beograd
Jedinica
No

Opis opreme i radova

0.
0.1

UVOD
Ovim predmerom i predraunom predvieno je:
-isporuka osnovnog materijala navedenog u
pozicijama,

mere

koli.

Jedinina
cena

Iznos

AxB

-isporuka montanog (pomonog) materijala

potrebnog za kompletnu izradu instalacija i
postrojenja,
-ugradnja osnovnog materijala na nain opisan u
pozicijama i uz pomo montanog materijala,
-povezivanje, ispitivanje instalacije i postrojenja i
putanje u ispravan rad,
-dovoenje u ispravno (prvobitno) stanje svih
oteenih mesta na ve izvedenim instalacijama i
konstrukcijama,
0.2

Cena svake pozicije obuhvata:

-nabavnu cenu, transport i osiguranje do gradilita
osnovnog materijala,
-nabavnu cenu, transport i osiguranje do gradilita
montanog (pomonog) materijala,

0.3

0.4

-izradu
eventualno
potrebne
radionike
dokumentacije koju radi izvoa,
-obrada vodova i kablova na njihovim krajevima i
izvrenim povezivanjem istih na oba kraja,
-ispitivanje i putanje u ispravan rad svih
elemenata instalacije i postrojenja navedenih u
pozicijama. Ukoliko investitor sam nabavlja
osnovni materijal, onda cena pozicije sadri sve
ostalo izuzev cene transporta i osiguranja
osnovnog mateijala.
Sav ugraeni materijal mora biti prvoklasnog
kvaliteta i odgovarati SRPS ili priznatim
meunarodnim standardima. Svi radovi moraju
biti izvedeni sa strunom radnom sanagom i u
potpunosti prema vaeim tehnikim propisima za
predmetnu vrstu radova.
Navedeni tipovi i proizvoai pojedinih delova
opreme ili instalacionog materijala dati su kao blii
podatak i nisu obavezni. Izvoa moe ugraditi i
drugu opremu odnosno materijal, ali pod uslovom
da ta oprema ima iste elektrotehnike i
konstruktivne karakteristike kao i navedena
oprema , to potvruje i overava struno lice
investitora - nadzorni organ.

337 359

0.5

Tehniki opis sa uslovima su sastavni deo ovog

predmera i predrauna.

No

Opis opreme i radova

Jedinica

1.
a

1.1

1.2

TELEFONSKI SISTEM
Prikljuak objekta na TK mreu
Napomene:
-Objekat se prikljuuje na postojei tk kabl tipa
TK10 150x4x0,6mm poloen u postojeu
kablovsku
kanalizaciju.
- Sve radove po ovom predmeru i predraunu
izvriti po postojeim uputstvima i propisima ZJ
PTT.
-Polaganje cevi za uvod kablova u objektu (ispod
ploe poda prostorije)predvieno je I fazom
izgradnje objekta
Trasiranje i iskop kablovskog rova (sa ienjem i
planiranjem) za privodnu TT kanalizaciju u
zemljitu
tree
kategorije
i
to:
- kapaciteta 2 x 100/110mm + 1 x 40mm
ispod
zelene
povrine,
dimenzija:
1,00x0,60x27m=16m3
TT kanalizacija, isporuka i ugradnja 2 x PVC
100/110mm cevi, sa izradom uvoda cevi u
kablovsko okno i objekat,od postojeeg tt okna
do mesta uvoda cevi u objekat.

1.3

TT kanalizacija, isporuka i ugradnja 1 x PE cev

40mm sa izradom uvoda cevi u kablovsko okno
i objekat, od postojeeg tt okna do mesta uvoda
cevi u objekat.

1.4

Obrada levkova u postojeem kablovskom oknu

za kapacitet 2 x 100/110mm + 1 x 40mm:
Zatrpavanje cevi peskom u slojevima po 10 cm
ispod, iznad i uporedo sa cevima i podlogom za
TT
kanalizaciju:
- kapaciteta 2 x PVC cev 110mm - PE cev
40mm
- (0,60 x 0,20 - 2 x 0,01 - 1x 0,001) x 27 =
2,67m3
Zatrpavanje kanalizacije sa materijalom iz iskopa
u slojevima po 20 cm sa nabijanjem i polivanjem
vodom kao i planiranjem preostale zemlje
- 0,60 (1,00 - 0,20) x 27m = 13m3

1.5

1.6

1.7
1.8

Nabavka kabla tipa TK 59 50x4x0,6 GM

Uvlaenje kabla tipa TK59 50x4x0,6mm GM u
privodnu tt kanalizaciju
sa ostavljanjem
kablovske rezerve u oknu od 3m.

1.9

Zavravanje privodnog kabla (poz. 1.7) na

rastavnim letvicama sa konektorskim elementima
kapaciteta 10x(10x2).

mere

koli.

Jedinina
cena

Iznos
(din.)

AxB

m3

16,00

27,00

27,00

kompl.

1,00

m3

2,67

m3
m

13,00
35

35

set

338 359

1.10
1.11
1.12

1.13
1.14
1.15
1.16
b

1.17

1.18

Isporuka Raychem ravastog nastavka

tipa
Xaga 500 i montaa na kablu tipa TK10
150x4x0,6mm
Ispitivanje kabla pre polaganja, kapaciteta 100x2
Zavrna elektrina merenja sa ispitivanjem na
kablu (merenjima prema propisima ZJ PTT)
kapaciteta 100x2.
Transportni trokovi .
Izrada tehnike dokumentacije izvedenog stanja
Kvalitetni tehniki prijem i konani obraun
izvedenih radova
Nadzor nad izvoenjem radova

set
set

1
1

set
set
set

1
1
1

set
set

1
1

kom.

20

20

m
set

140
1

Telefonska instalacija u objektu

Napomena:
Utinice i pripadajua kablovska instalacija su
predviene u sledeoj taki predmera, kao
integralni deo struktuiranog kablovskog sistema.
Izvodni telefonski orman tipa ITO L III dimenzija
(590x640x125mm) za ugradnju u zid izraen od
lima sa vratancima i bravom, opremljen sa:
- 10 x rastavna regleta sa konektorskim
modulima kapaciteta 10x2 "KRONE" LSA PLUS.
- 10 x prikljuna regleta sa konektorskim
modulima kapaciteta 10x2 "KRONE" LSA PLUS.
Orman kompletno instalirati i uzremljiti na glavnu
sabirnicu za izjednaavanje potencijala.
Vod za uzemljenje izvodnog ormana (ITO) tipa
NHXHX-Y 1x16 mm2, poloen do ine za
izjednaenje potencijala u razvodnoj tabli
elektroenergetskih instalacija i povezan na oba
kraja.

1.19

Isporuka i polaganje kabla tipa J-H(St)H 50 x 2 x

0,6mm sa izvrenim prikljuenjem na oba kraja
(Voice PP u BD-u - reglete u ITO).

1.20

Isporuka i polaganje kabla tipa J-H(St)H 30 x 2 x

0,6mm sa izvrenim prikljuenjem na oba kraja
(Voice PP u BD-u - Voice PP u FD).

1.21
1.22

Ostali sitan materijal

Dodatni radovi sa zavrnim ienjem i
putanjem instalacije u ispravan rad, sa
kompletnim ispitivanjima, izrada elaborata
izvedenog stanja i predaja korisniku.

pau

UKUPNO 1:
Jedinica
No

2.

Opis opreme i radova

mere

koli.

Jedinina
cena

Iznos
(din.)

AxB

INSTALACIJA STRUKTUIRANOG
KABLOVSKOG SISTEMA -SKS

339 359

Napomena:
- Prikljuni kablovi nisu deo ovog predmera, iste
nabavlja korisnik shodno naknadno utvrenim
potrebama.
- Sva dole navedena oprema treba da poseduje isti
ili vii nivo kvaliteta ekvivalentan nivou renomiranih
svetskih proizvoaa kao to su:
Legrand,
Panduit, Nexans, R&M, Krone, Belden, Teldor i sl.
2.1

BD (building distributor) - realizovan u 19"

samostojeem reku izraenom od elinog lima sa
prednjim staklenim vratima i bravom, postoljem
visine 100mm i setom za uzemljenje, dimenzija
(600x800x1995mm) kapaciteta 42U, opremljen sa:
- 2 x bonim vertikalnim kablovskim nosaima;
- 1 x FO PP 8 x LC duplex MM 50/125/900m,
opremljen
sa
:
splice box-om za fuziono splajsovanje,
pigtail-om sa LC konektorima 8x50/125m
- 2 x telefonski PP 50xRJ45 (pinovi 3-6/4-5);
- 4 x TP PP 24xRJ45 screen cat.6;
- 7 x ranirni panel 1U;
Nabavka, isporuka i komplatna instalacija ormana i
navedene opreme, sa konektorizacijom
na
pripadajue kablove i uzremljenjem na glavnu
sabirnicu za izjednaavanje potencijala.

2.2

- 1 x telefonski PP 50xRJ45 (pinovi 3-6/4-5);

- 2 x TP PP 24xRJ45 screen cat.6;
- 4 x ranirni panel 1U;
Nabavka, isporuka i komplatna instalacija ormana i
navedene opreme, sa konektorizacijom
na
pripadajue kablove i uzremljenjem na glavnu
sabirnicu za izjednaavanje potencijala.
2.3

2.4

set.

set.

kom.

12

kom.

45

FD(floor distributor) - realizovan u 19" nazidnom

reku izraenom od elinog lima sa prednjim
staklenim vratima i bravom i setom za uzemljenje,
dimenzija (600x600x810mm) kapaciteta 16U,
opremljen sa:
- 1 x FO PP 8 x LC duplex MM 50/125/900m,
opremljen
sa
:
splice box-om za fuziono splajsovanje,
pigtail-om sa LC konektorima 4x50/125m
.

Jednostruka telekomunikaciona utinica 1xRJ45

sa:
- TP konketorskim modulom sa integrisanim
sistemom oznaavanja, zastorom i jednim RJ45
screen konektorom cat. 6
- Odgovarajua pokrivna ploa i instalaciona dozna
Kompletno instalirna u zidu.
Dvostruka telekomunikaciona utinica 2xRJ45 sa:
- TP konketorskim modulom sa integrisanim
sistemom oznaavanja, zastorom i dva RJ45
screen konektora cat. 6
- Odgovarajua pokrivna ploa i dozna
Kompletno instalirna u zidu.

340 359

2.5

2.6

2.7
2.8

2.9

Muki konektor tipa RJ45 cat.6 screen,

za
terminaciju S/FTP kabla - na unapred pripremljeni
kablovski izvod duine 3m za budue prikljuenje
WiFi/AP. Nakon montae kablovski izvod oznaiti .
Nabavka i isporuka.
F/UTP etvoroparini kabl, kategorije 6, 100 ohm,
0,52 mm/24AWG sa irmom od duple folije,
spoljnim omotaem - bez halogena. F/UTP
(4x2x0,52mm) 100 OHM LSHF-cat. 6. Kvalitetne
izrade, testiran za brzine prenosa od 1Gbps.
Nabavka i isporuka.
Instalacioni multimodni fiberoptiki kabl tipa:
MM FO (8x50/125m) LSHF. Nabavka i isporuka.
Vod za uzemljenje BD-a i FD-a tipa NHXHX-Y
1x16 mm2, poloen do glavne ine za izjednaenje
potencijala u objektu i povezan na oba kraja.
Nabavka, isporuka i instalacija.
Nabavka isporuka i ugradnja standardnih rebrastih
instalacionih creva bez halogenih elemenata,
potrebnog diametra delom u zidu pod malterom,
delom vidno na obujmicama u sp. plafonu, sa
postavljanjem odgovarajuih razvodnih kutija.

2.10

Instalacione
PVC cevi potrebnog
poloene u zidu pod malterom

2.11

Ostali sitan materijal, nalepnice za oznaavanje,

pomoni pribor itd.
Dodatni radovi sa zavrnim ienjem i putanjem
instalacije u ispravan rad, sa kompletnim
ispitivanjima iste u smislu testiranja svih linkova za
cat.6, prema vaeem protokolu, izrada projekta
izvedenog stanja sa izvetajem o merenjima,
izdavanje atesta.
UKUPNO 2:

2.12

kom.

4.200

140

40

500

300

promera

pau

pau

Jedinica
No

3.

Opis opreme i radova

INSTALACIJA
PROGRAMA
NAPOMENA:

ZA

DISTRIBUCIJU

mere

koli.

Jedinina
cena

Iznos
(din.)

AxB

RTV

- Prikljuak objekta na kablovski distributivni sistemKDS

nije
predmet
projekta.
- Predviena oprema je adekvatna proizvodima
firme "Televes", ista se moe zameniti opremom
slinih
karakteristika.drugog
proizvoaa
Distributivni
pojaavai
nisu
predvieni
predmerom; isti e se definisati i montirati prilikom
prikljuenja objekta na KDS.

341 359

3.1

Isporuka i montaa metalnog ormana sa oznakom

"KDS", tipa DSA 800/02 , dimenzija 600 x 600 x
200mm, za smetaj potrebne opreme sa
ugraenom prikljunicom 220V/50Hz..

3.2

Vod za uzemljenje prikljunog ormana "KDS", tipa

NHXHX-Y 1x16 mm2, poloen do ine za
izjednaenje
potencijala
u
razvodnoj
tabli
elektroenergetskih instalacija i povezan na oba
kraja.
Vod za uzemljenje spratnih ormana "KDS", tipa
NHXHX-Y 1x4 mm2, poloen do ine za
izjednaenje
potencijala
u
razvodnoj
tabli
elektroenergetskih instalacija i povezan na oba
kraja.
Isporuka i montaa razdelnika, dvograni, ref. 4530
"Televes"
Isporuka i montaa razdelnika, trograni, ref. 4532
"Televes"
Isporuka i montaa razdelnika, etvorograni, ref.
4531 "Televes"
Isporuka i montaa razdelnika, estograni, ref. 4534
"Televes"

3.3

3.4
3.5
3.6
3.7
3.8
3.9
3.10
3.11
3.12
3.13
3.14
3.15
3.16
3.19

Isporuka i ugradnja izlazne TV-RA prikljunice ref.

5232 "Televes"
Koaksijalni kabl tipa RG-6 -HF (halogen free)
Koaksijalni kabl tipa RG-11 (HF)
Konektor tipa F/11
Konektor tipa F/6
Zavrni otpornik ref 4061
Instalacione halogen-free cevi potrebnog promera
Instalacione PVC cevi potrebnog promera poloene
u zidu pod malterom
Sitan instalacioni i montani materijal.
Zavrno ispitivanje sistema, putanje u rad prema
vaeim propisima, izrada projekta izvedenog
objekta i upustva za upotrebu, kao i izdavanje atesta
od ovlatenih slubi (Sl. list SFRJ br. 37/87).

kom.

20

10

kom.

kom.

kom.

kom.

kom.
m
m
kom.
kom.
kom.

24
330
320
20
30
6

80

m
set

50
1

set

UKUPNO 3:

No

Opis opreme i radova

Jedinica

Jedinina

Iznos

342 359

mere

koli.

cena

(din.)

AxB

4 SISTEM ZA DOJAVU POARA

4.1

4.2
4.3

4.4

4.5
4.6

Napomene:
Svi predvieni elementi ove instalacije
adekvatni su proizvodima firme
"SIEMENS"
Nemaka, ista se moe zameniti opremom
slinih karakteristika drugog proizvoaa
Kompletna instalacija je predviena sa
"halogen free" kablovima koji ne potpomae
gorenje, ne ire poar i ne stvaraju toksine
gasove.
Mikroprocesorski
kontrolisana
adresabilna
centrala sistema detekcije poara, tipa FC2040AA, zasnovana na komunikaciji sa javljaima
poara i drugim elementima do 4 petlje
(kapaciteta max 504 adrese).Centrala poseduje
osvetljeni LCD displej sa 8x40 karaktera za
prikaz tekstualnih informacija u mirnom stanju i
instrukcija operatoru u alarmnom stanju uz
korienje
odgovarajueg
menija
za
komunikaciju. Centrala sadri potreban broj
programibilnih relejnih izlaza za upravljanje
tehnikim sistemima u sluaju poara, kao i
mogunost integracije u sisteme za centralni
nadzor I upravljanje. Ugraena je napojna
jedinica (24V/150W) za mreno napajanje i
automatsko punjenje akumulatorske baterije za
rezervno napajanje u trajanju od 72 sata u
mirnom stanju i dodatnih 30 min. u stanju alarma
kapaciteta 2x12V/26Ah. Centrala je ugraena u
standardno kuite
Baterija 2 x 12Vdc/38Ah, za rezervno napajanje
centrale, u posebnom kuitu
Podnoje za montau adresabilnih detektoras
poara, tipa SINTESO FDB 221 . Podnoje je
otporno na udarce, vibracije i ogrebotine sa
terminalnim kontaktima bez zavrtanja.
Dodatno podnoje detektora poara namenjenog
za vidno poloenu instalaciju (u prostoru
sputenog plafona i metalnoj konstrukciji
dvorane, tipa FDB291.
Natpisna ploica za obeleavanje detektora,
slina tipu SIEMENS FDBZ291.(pakovanje 10
kom.)
Automatski adresabilni optiki dimni detektor
poara tipa SINTESO FDO221, sa ugraenim
izolatorom linije od kratkog spoja i prekida, sa
automatskom kompezaijom tetnih uticaja.
Detektor je otporan na standardne smetnje koje
se mogu javiti (praina, vlakna, insekti,vlanost,
kondenzacija,
EM
uticaji,
korozivnepare,
vibracije, udari I sl.). Detektor poseduje alarmni
indikator vidljiv u u krugu od 360

set

kom.

kom.

162

kom.

84

kom.

19

kom.

160

343 359

4.7

Automatski
adresabilni
termodiferencijalni
/termomaksimalni detektor, tipa SINTESO FDT
221, sa ugraenim izolatorom linije od kratkog
spoja i prekida, sa analizom poarnih parametara
i automatskom kompenzacijom tetnih uticaja.
Detektor poseduje alarmni indikator vidljiv u
kruguod 360

4.8

Linearni infracrveni detektor poara na bazi

detekcije priguenja svetla pri pojavi dima, tipa
FDL241-g;
isti
se
sastoji
od
IC
predajnika/prijemnika i predvien je za rad na
rastojanju 5 - 100m. Detektor je otporan na
standardne smetnje koje se mogu javiti (praina,
vlakna, insekti, vlanost, EM uticaji, korozivne
pare, vibracije I sl.) preko automatske
kompenzacije tetnih uticaja. Detektor poseduje
alarmni indikator kao i ugradjeni izolator linije od
kratkog spoja i prekida.
Podnoje linearnog detektora dima tipa FDLB291

4.9
4.10
4.11

Reflektor za velika rastojanja (prizma, 20100m)tipa DLR1191

Elektronika runog javljaa poara sa direktnim
aktiviranjem lomljenjem zatitnog stakla. U javlja
je ugraen izolator linije od kratkog spoja i
prekida.Javlja treba da bude slian tipu
SIEMENS FDME221.

4.12

Kuite runog javljaa u crvenoj boji u kategoriji

zatite IP44. Kuite treba da bude slian tipu
SIEMENS FDMH291-R.

4.13

Kuite runog
javljaa, crveno, kategorija
zatite IP54, tipa FDMH293-R

4.14

Alarmna sirena, sa jainom zvuka veom od

105dB/1m. Ima mogunost podeavanja 24
razliita upozoravajua tona. Sirena je za
montau na zid, a mehanika kategorija zatite je
IP 54/IP65. Izraena je od bele ABS plastike,
slina tipuSIEMENS AGN 24.6.

4.15

Paralelni indikator delovanja detektora, tipa DJ

1191 (za javljae u sputenom plafonu).
Ureaj za automatsko telefonsko pozivanje za
sluaj poarnog alarma (vie unapred odreenih
programiranih tel. brojeva), sa izvrenim
prikljuenjem na telefonsku instalaciju, centralu
dojave poara i centralu protivprovalne
signalizacije,
Instalacioni "halogen free" kabl za povezivanje
detektora i javljaa poara slian tipu J-H(St)H
2x2x0,8mm, koji ne potpomae gorenju, ne iri
poar i ne stvara toksine gasove, poloen delom
u instalacionim cevima, delom na nosaima
kablova (neperforiranim regalima u prostoru
sputenog plafona).

4.16

4.17

kom.

kom.

kom.

kom.

kom.

22

kom.

21

kom.

kom.

12

kom.

24

kom.

2.000

344 359

4.18

4.19

4.20
4.21
4.22
4.23

Iinstalacioni "halogen free" kabl za povezivanje

alarmnih sirena slian tipu NHXHX FR180/E30
2 x 1,5mm2 koji ne potpomae gorenje, ne iri
poar, ne stvara toksine gasove i koji zadrava
funkcionalnost u toku poara
(30 minuta),
poloen delom vidno po zidu, delom u
instalacionim cevima (u zidu pod malterom),
delom na kablovskim regalima u sputenom
plafonu
Vod za aktiviranje za aktiviranje potrebnih
izvrnih funkcija (zatvaranja protivpoarnih
klapni, blokiranje sistema klimatizacije i
ventilacije, aktiviranja odimljavanja), slian tipu
NHXHX 3 x 1,5mm2 FE180/E90, isti ne
potpomae gorenju, ne iri poar, ne stvara
toksine gasove i zadrava funkcionalnost u toku
poara
90
minuta.
Kablove poloiti delom u zidu, delom na
predvienim kablovskim regalima sa izvrenim
prikljuenjem
na
oba
kraja
:
Instalacione
"halogen free" cevi potrebnog
promera
Instalacione
PVC cevi potrebnog promera
poloene u zidu pod malterom
Sitan instalacioni i montani materijal.
Zavrno ispitivanje, izrada projekta izvedenog
objekta, izdavanje atesta, obuka, putanje u
ispravan rad i predaja korisniku.

520

630

200

m
set

300
1

set

UKUPNO 4 :

345 359

Jedinica
o

Opis opreme i radova

mere

koli.

Jedinina
cena

Iznos
(din.)

AxB

5 SISTEM OZVUAVANJA
NAPOMENA:

5.1
5.2
5.3
5.4

5.5
5.6

- Za potrebe ozvuavanje dvorane u toku

takmienja audio oprema se iznajmljuje; sve
potrebne kablove i elemente obezbeuje firma
koja iznajmljuje opremu. Projektom je predvieno
samo
neophodna instalacija za
prenos
modulacije.
-Projektom
elektroenergetskih
instalacija
predviene su potrebne prikljunice za napajanje
audio sistema
Izrada prikljune ploe sa dva XLR (M)
konektora, sa montanom kutijom
Izrada prikljune ploe sa dva XLR (F) konektora,
sa montanom kutijom
Izrada prikljune ploe sa etiri XLR konektora; 2
x XLR (F) + 2 x XLR (M); sa montanom kutijom
Audio Instalacioni kabl za prenos modulacije tipa
(2LI2Y 0,5mm2)(St)DY-"halogen free", poloen
delom u instalacione cevi potrebnog promera ili u
kablovske regale, sa izvrenim konekcijama na
XLR konektorima
Ostali sitan materijal
Dodatni radovi sa zavrnim ienjem i
putanjem instalacije u ispravan rad, sa
kompletnim ispitivanjima, izrada elaborata
izvedenog stanja i predaja korisniku.

kom

kom

kom

m
pau

260
1

pau

UKUPNO 5:

Jedinica
No

Opis opreme i radova

mere

koli.

Jedinina
cena

Iznos
(din.)

AxB

SISTEM PROTIVPROVALNE SIGNALIZACIJE

Napomena:
Oprema predviena ovim delom projekta adekvatna je
proizvodima firme "Paradox" , ista se moe zameniti
opremom slinih karakteristika drugog proizvoaa
Kompletna instalacija je predviena sa "halogen free"
kablovima koji ne potpomae gorenje, ne ire poar i ne
stvaraju
toksine
gasove.

346 359

6.1

Centralna kontrolna jedinica sistema protivprovalne

alarmne signalizacije, mikroprocesorki upravljana, tipa
DIGIPLEX EVO 192 - MultiBus, u metalnoj kutiji,
opremljen sa: 8 zona na ploi (16 ATZ) 96 zona, deliva
na 8 particija, sa izvrnim programabilnim modulom tipa
APR-PGM4, napojnim modulom, sa mogunou
memorisanja 2048 poslednjih alarmnih situacija,
upravljanja i programiranja pomou digitalnih kontrolnih
terminala, zvuno- optikom signalizacijom u vie nivoa,
mogunou potpunog ili deliminog aktiviranja/
deaktiviranja elemenata sistema, naponom napajanja
220Vac i besprekidnim napajanjem (ugraenom AKUbaterijom 12V/7Ah).

6.2

LCD tastatura sa 32 simbola, programibilne kategorije,

vie particija, sl.tipu K-656.

6.3

Modul za dodavanje 8 zona (16 sa dupliranjem) sl. tipu

APR3-ZX8,
u metalnom kuitu sa vratancima i
bravom, sa
napojnom jedinicom tipa PS817,
transformatorom i ugraenom AKU- baterijom 12V/7Ah

6.4

Modul za dodavanje 8 zona (16 sa dupliranjem) sl. tipu

APR3-ZX8 sa modulom za dodavanje 4 zone (8 sa
dupliranjem) sl. tipu APR3-ZX4, u metalnom kuitu sa
vratancima i bravom, sa napojnom jedinicom tipa
PS817, transformatorom i ugraenom AKU- baterijom
12V/7Ah

6.5

Dualni analogni IC detektor kretanja, tipa 460

(Paradorme), za zatitu vrata, uskog ugla zraenja (0o
10o
),
sa
automatskom
temperaturnom
kompenzacijom,
sa
metalnim
ekranom
za
elektromagnetnu zatitu,

6.6

Dualni IC+MW detektor kretanja, tipa 525D za digitalnu

detekciju pokreta sa mikrotalasnim i infracrvenim
senzorima,
sa
automatskom
temperaturnom
kompenzacijom,
sa
metalnim
ekranom
za
elektromagnetnu zatitu, dometa 14x14m, ugla zraenja
90o

6.7

Plafonski dualni IC detektor tipa DG467 za digitalnu

detekciju pokreta, za plafonsku montau, ugla zraenja
360 o (dometa 7m pri visini 2,4m; 11m pri visini
montae
od
3,7m)

6.8

IC barijera za spoljanju montau, tipa NEWTON2-100,

dimenzija 340x75mm, proizvod "CIAS" (Italija)

6.9
6.10
6.11

kom.

kom.

kom.

kom.

kom.

kom.

23

kom.

Magnetni kontaktmikroprekida.
Pozivni taster

kom.
kom.
kom.

1
45
5

Alarmna sirena sa stroboskopom u kuitu za

spoljnu montau, 128 dB/1m, sa besprekidnim
napajanjem (ugraenom aku baterijom12V/7Ah) i
samozatitom.

kom.

Alarmna sirena za unutranju montau, 12V/110 dB/1m.

kom.

6.12

347 359

6.13

Instalacioni kabl tipa JH(St)H 3x2x0,8mm poloenim

delom u instalacione cevi potrebnog promera ili u
kablovske regale, sa izvrenim konekcijama.

6.14

Instalacioni kabl tipa JH(St)H 3x2x0,6mm poloenim

delom u instalacione cevi potrebnog promera ili u
kablovske regale, sa izvrenim konekcijama.

6.15

Instalaciona cev potrebnog promera - bez halogena,

kompletno poloena vidno po zidu na odstojnim
obujmicama,

6.16

Instalaciona PVC cev potrebnog promera, kompletno

poloena u zidu pod malterom.
Povezivanje
elemenata,
programiranje
sistema,
putanje u ispravan rad, izrada projekta izvedenog
stanja i upustva za upotrebu

6.17

190

1.500

300

100

set

UKUPNO 6:

Jedinica
o

7.1

7.2
7.3

7.4
7.5
7.6

Opis opreme i radova

mere

koli.

Jedinina
cena

Iznos
(din.)

AxB

SISTEM VIDEO KONTROLE -CCTV

NAPOMENA:
- Predmerom je predvieno samo polaganje
kablova za prikljuenje video kamera. Aktivna
oprema (IP kolor megapikselne video kamere,
PoE svievi, video server i radne stanica) nije
predviena ovim predmerom; ista je predmet II
faze
izgradnje
objekta
- Povezivanje PoE swich-eva (FD, BD) na server
predvieno je delom projekta SKS-a
Muki konektor tipa RJ45 cat.6 screen, za
terminaciju S/FTP kablova - na unapred
pripremljeni kablovski izvod duine 3m za
budue prikljuenje video kamera. Nakon
montae kablovski izvod oznaiti i smestiti u
prostor sputenog plafona. Nabavka i isporuka.
S/FTP kabl (4 x 2 x 0,56mm) kategorije 6, 100
ohm, LSHF Nabavka i isporuka.
Kablovi za napajanje kamera, sa "halogen free"
izolacijom (poloeni delom vidno po zidu, delom
na kablovskim regalima u prostoru sputenog
plafona i to: tipa NHXHX 3x1,5mm2
Instalacione
halogen-free
cevi
potrebnog
promera
Sitan instalacioni i montani materijal.
Zavrno ispitivanje, izrada projekta izvedenog
stanja, obuka, putanje u ispravan rad i predaja
korisniku.
UKUPNO 7 :

kom.

21

950

440

m
set

200
1

set

348 359

Jedinica
o

8.1

8.2

8.3
8.4
8.5

Opis opreme i radova

mere

koli.

Jedinina
cena

Iznos
(din.)

AxB

SISTEM ELEKTRONIKE ZA TAKMIENJE

NAPOMENA:
- Polaganje PVC cevi kanalnog razvoda (ispod
poda u dvorani) za polaganje kablova sistema
elektronike za praenje rezultata predvieno je
predmerom I faze izgradnje objekta; podne
prikljune kutije sa poklopcima
za smetaj
distributivnih elemenata sistema predviene su
graevinskog delom projekta (I faza). Sama
oprema i kablovi ovog sistema nisu predmet
projekta
- Projektom je predvieno polaganje kablova za
prikljuak "Photo finish" kamera; oprema nije
predmet projekta
Muki konektor tipa RJ45 cat.6 screen, za
terminaciju S/FTP kablova - na unapred
pripremljeni kablovski izvod duine 3m za
budue prikljuenje video kamera. Nakon
montae kablovski izvod oznaiti i smestiti u
prostor sputenog plafona. Nabavka i isporuka.
Prikljuni modul sa 2xRJ45 cat 6 konektora; za
ugradnju u podnu prikljunu kutiju
Nabavka, isporuka i kompletna instalacija sa
konektorizacijom na pripadajue kablove.
S/FTP kabl (4 x 2 x 0,56mm) kategorije 6, 100
ohm, LSHF Nabavka i isporuka.
Panel sa osam konektora tipa RJ45 screen cat.6
konektora (slino
tipu
327 64 proizvod
"Legrand").
Instalaciona halogen-free kanalica dimenzija
10x5cm, poloena vidno po zidu.

8.6

Instalaciona
cev potrebnog promera - bez
halogena, kompletno poloena vidno po zidu na
odstojnim obujmicama,

8.7
8.8

Sitan instalacioni i montani materijal.

Zavrno ispitivanje, izrada projekta izvedenog
stanja, obuka, putanje u ispravan rad i predaja
korisniku.
UKUPNO 8 :

kom.

kom.

390

kom.

15

m
set

30
1

set

349 359

Jedinica
No

Opis opreme i radova

9
9.1.

KABLOVSKI REGALI (nosai kablova)

Neperforirani nosa kablova za vertikalni i
horizontalni
razvod
na
etaama,
sa
odgovarajuom prateom opremom: spojnicama
za nastavljanje i ukrtanje, ugaonim elementima,
kao i potrebnim priborom za noenje regala,
plafonskim draima koji se postavljaju na
meusobnom rastojanju od 1,5m, kompletno
montiran
na
zidu
i
to:
nosaa kablova irine 50mm
nosaa kablova irine 100mm
nosaa kablova irine 200mm
UKUPNO 9 :

mere

m
m
m

koli.

Jedinina
cena

Iznos
(din.)

AxB

60
360
20

R E K A P I T U L A C I J A - II FAZA IZGRADNJE
1
2
3
4
5
6
7
8
9

TELEFONSKI SISTEM
STRUKTUIRANI KABLOVSKI SISTEM -BD
SISTEM ZA DISTRIBUCIJU RA I TV PROGRAMA
SISTEM ZA DOJAVU POARA
SISTEM OZVUAVANJA
SISTEM PROTIVPROVALNE SIGNALIZACIJE
SISTEM VIDEO KONTROLE
SISTEM ELEKTRONIKE ZA TAKMIENJE
KABLOVSKI REGALI (NOSAI)
UKUPNO (din.):

350 359

9. PREDMER I PREDRAUN MOBILNE PROTIV POARNE

OPREME
ZA IZRADU GLAVNOG PROJEKTA ZATITE OD POARA
INVESTITOR:

Ministarstvo odbrane Republike Srbije

MESTO GRADNJE:

Kasarna "General Jovan Mikovi", Beograd

OBJEKAT:

ATLETSKA DVORANA

VRSTA PROJEKTA:
PROJEKTNA
ORGANIZACIJA:

GLAVNI PROJEKAT ZATITE OD POARA

CENTROPROJEKT DOO
za proizvodnju, promet i usluge Beograd

DRUGA FAZA IZGRADNJE

I.
II.
III.
IV.

Prenosni aparat tip S-9

28 kom

po din

Prenosni aparat tip S-50

1 kom

po din

Prenosni aparat tip CO2

15 kom

po din

Metalni sanduk sa peskom 0,25 m3, lopata i pijuk.

1 kpl.
po din
================================================
UKUPNO DRUGA FAZA IZGRADNJE:
==============================================

351 359

PREDMER I PREDRAU
UZ GLAVNI PROJEKAT NISKOGRADNJE
ZA ATLETSKU DVORANU U KASARNI "JOVAN MIKOVI", BEOGRAD

poz

opis radova

..

koliina

j.cena

ukupno

II FAZA GRAENJA
II-1

PRETHODNI RADOVI

II1.0.

Ruenje postojeeg asfaltnog puta i betonske stajanke d=35cm,

sa odvozom uta do 10km.
Obraun po m2. Preneto iz I faze

II1.1.

200,00

m1

470,00

m2

3.985,00

m3

770,00

Geodetsko obeleavanje putnih pravaca, platoa i parkinga sa

obezbeenjem iskolenih osovina, temena i pravaca.
Obraun po m1.

II1.2.

m2

ienje povrinskog sloja zemljanog nasipa oko hale na mestu

budueih saobraajnica i peakih platoa. Debljina sloja koji se
uklanja e se odrediti u trenutku kada otponu radovi faze II.
Obzirom da je prolo vie od godinu dana od trenutka zavretka
radova I faze, debljina sloja koji se uklanja je 20cm

Obraun po m2.

SVEGA PRETHODNI RADOVI:

II-2

ZEMLJANI RADOVI

II2.1.

iroki iskop mainskim putem humusnog materijala u sloju debljine

d=30 cm na povrini ispod saobraajnica, sa deponovanjem
iskopanog materijala van povrine zemljanih radova, a u okviru
parcele,ili sa odvozom na gradsku deponiju udaljenu do 12 km. Iz
obrauna zemljanih masa:

Obraun po m3.
iskop humusa sa deponovanjem na gradilitu (30%)radi kasnije
ugradnje u kosine i zelene povrine 770m

352 359

iskop humusa sa transportom i deponovanjem na deponiji po

nalogu nadzornog organa (70%) 1798m

II2.2.

m2

4.254,02

m3

2.390,79

m2

7.350,00

m2

980,00

Fino planiranje posteljice, saobraajnih povrina (putevi i parkinzi)

sa tanou
1 cm do projektovanih kota i potrebnim
nabijanjem minimum Me=40MPa.
Planimetrisane povrine
Obraun po m2.

II2.6.

1.554,76

Izrada nasipa od odabranog zemljanog materijala, po povrini

ispod internih saobraajnica . Nasipanje raditi u slojevima sa
nabijanjem do modula stiljivosti Me=40MPa.

Iz obrauna zemljanih masa: 981,91m

Preneto iz I faze
1,408.88
II2.5.

m3

Mainsko nabijanje podtla na delovima ispod nasipa sa nabijanjem

min.Me=25MPa. Pozicija obuhvata poboljanje prirodne nosivosti
tla mehanikim putem na kontaktnoj povrini izmeu terena (posle
skidanja humusa) i trupa saobraajnice.

Iz obrauna zemljanih masa 3,408.43

Preneto iz I faze
845.59
Obraun po m2.
II2.4.

1.798,00

iroki iskop zemljanog materijala II i III kategorije mainskim

putem ispod saobraajnica sa odabirom materijala i sa
transportom na mesto ugradnje u nasip .
Iz obrauna zemljanih masa 1,094.44
Preneto iz I faze
460.32
Obraun po m3.
ir. iskop sa transportom na mesto ugradnje

II2.3.

m3

Humusiranje ravnih i kosih povrina i bankina oko saobraajnih i

peakih povrina slojem debljine 20cm. Pozicija obuhvata sejanje
trave, a ne obuhvata saenje iblja i drvea
Planimetrisane povrine
Obraun po m2.
SVEGA ZEMLJANI RADOVI:

3.

KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA

353 359

3.1.

Nabavka materijala, utovar, transport, istovar i ugradnja

tamponskog sloja od ljunkovito peskovitog materijala, sa
potrebnim nabijanjem minimum Me=50Mpa. Debljina sloja
ispodasfaltnog kolovoza je d=25 cm, a ispod betonskih ploa
d=20cm.

Povrina je planimetrisana
4369x0,25=1092.25
2981x0,20=596,20
Obraun po m3.
3.2.

m2

2.981,00

m2

2.981,00

m2

4.369,00

m2

4.369,00

Nabavka materijala i izrada gornjeg noseeg sloja od

bitoumeniziranog drobljenog agregata BNS 22s A u sloju debljine
7cm. Pozicija obuhvata nabavku, izradu asfaltne mase, transport i
ugradnju.
Povrine su planimetrisane
Obraun po m2.

3.6.

1.321,00

Nabavka materijala i izrada zastora na kolsko peakim

povrinama od betonskih ploa debljine 8cm. Pozicija obuhvata
nabavku, transport i ugradnju.
Povrine su planimetrisane
Obraun po m2.

3.5.

m2

Nabavka materijala i izrada sloja od peska ispod betonskih ploa

na kolsko peakim povrinama u sloju debljine d=5 cm sa
potrebnim zbijanjem i finim planiranjem.
Povrine su planimetrisane
Obraun po m2.

3.4.

1.688,45

Nabavka materijala i izrada sloja od drobljenog agregata 0-31,5

mm sa potrebnim nabijanjem minimum Me=75 Mpa. Debljina sloja
ispod asfaltnih povrina d=20cm, a ispod betonskih ploa d=15cm.

Povrina je planimetrisana
4451x0,20=874
2981x0,15=447
Obraun po m2.
3.3.

m3

Nabavka materijala i izrada habajueg sloja od asfalt-betona

AB11s debljine 4cm. Pozicija obuhvata nabavku, izradu asfaltne
mase, transport i ugradnju.
Povrine su planimetrisane
Obraun po m2.

354 359

3.7.

Nabavka, transport i ugradnja belih betonskih ivinjaka 18/24,

MB40 na podlozi od nearmiranog betona MB20 sa fugovanjem
spojnica.
Obraun po m1.

3.8.

1.098,00

m1

425,00

m1

130,00

Nabavka, transport i ugradnja batenskih betonskih belih ivinjaka

12/18, MB35 na podlozi od nearmiranog betona MB20 sa
fugovanjem spojnica.
Obraun po m1.

3.9.

m1

Nabavka materijala i postavljanje kanaleta od montanih

betonskih elemenata MB35, dimenzija 40/50/40, na podlozi od
nearmiranog betona MB20.
Obraun po m1.

SVEGA KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA:

REKAPITULACIJA GRAEVINSKIH RADOVA

II FAZA GRAENJA
II1.
II2.
II3.

PREDHODNI RADOVI
ZEMLJANI RADOVI
KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA
UKUPNO DINARA II FAZA (bez PDV):

355 359

PREDRAUN OPREME I RADOVA NA POSTAVLjANjU HORIZONTALNE I

VERTIKALNE
SAOBRAAJNE OPREME I SIGNALIZACIJE
R.
Br.

Jed.
mere

OPIS POZICIJE

A.

VERTIKALNA SIGNALIZACIJA

Nabavka
i
ugradnja
stuba
nosaa
retroreflektujeeg saobraajnog znaka 60mm
sa izradom temelja na terenu i elemenata za
privrivanje
h=3.50m

Cena

Koliina

Iznos

(din)

(kom)

(din)

kom

12

kom

Nabavka i montaa saobraajnog znaka

retroreflektujueg sa priborom za montau
II-2
(osmougao)
II-3
II-4
II-30 (30)
III-2.1
III-6
III-32
IV-5
IV-5
IV-21

600mm

1
1
1
1
2
3
1
1
1
UKUPNO
A:................................................................

600mm
600mm
600mm
1000x250mm
600X600mm
600X600mm
600X250mm
600X250mm
600X300mm

B.

HORIZONTALNA SIGNALIZACIJA

Obeleavanje kolovoza vri se belom (utom)

bojom reflektujuih osobina.
- zaustavna linija (d=0.50 m)
- peaki prelazi
- podune linije
- strelice za voenje saobraaja h=1,6m
- parking mesto
- parking mesto za invalide

kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom
kom

m2
m2
m2
m2
kom
kom

4,00
14,00
11,00
11,00
150
7
UKUPNO
B:................................................................

V.
1

NEPREDVIENI RADOVI I OPREMA

- 3% od ukupne opreme i
radova

0,03
UKUPNO
V:................................................................

REKAPITULACIJA PREDRAUNA OPREME I RADOVA NA POSTAVLjANjU

HORIZONTALNE I VERTIKALNE

356 359

SAOBRAAJNE OPREME I SIGNALIZACIJE

A.

VERTIKALNA SIGNALIZACIJA

B.

HORIZONTALNA SIGNALIZACIJA

V.

NEPREDVIENI RADOVI

UKUPNO:

ZBIRNA REKAPITULACIJA INVESTICIONE VREDNOSTI - II FAZA

ATLETSKE DVORANE,
kasarna "General Jovan Mikovi", Beograd

357 359

AG

GRAEVINSKI I GRAEVINSKO ZANATSKI RADOVI

RADOVI KOJI NISU IZVEDENI U I
FAZI

TI

INSTALACIJE GREJANJA, VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE

TP

TOPLOVOD I TERMIKA PODSTANICA

VK

INSTALACIJE VODOVODA I KANALIZACIJE

VK
EE
EE

IZMETANJE I ZACEVLJENJE
DELA TOKA BANJIKOG POTOKA
ELEKTROENERGETSKE
INSTALACIJE
ELEKTROMOTORNI POGON I CSNU

PPZ

MOBILNA PROTIVPOARNA
OPREMA

TKS

TELEKOMUNIKACIONE I SIGNALNE INSTALACIJE

NS

NISKOGRADNJA

NS

SAOBRAAJNA OPREMA I SIGNALIZACIJA

UKUPNO II FAZA (RSD):

PDV (20%)
UKUPNA INVESTICIONA VREDNOST II FAZE (RSD)

358 359




1-1 2-2




:
.

359 359