Viovi Dragan dipl. in. el.

Stefanovi Blagoje dipl. in. tehn.

PODNE OBLOGE KAO FAKTOR RIZIKA U POARNOJ BEZBEDNOSTI NA PRIMERU
EUROKLASIFIKACIJE 13501-1
FLOOR COVERINGS FIRE HAZARD ...
The flammability characteristics of interior materials are essential because they can affect the behavior of fire.
The less of fire spreads, the less threat of life and property and the easier it is to control and extinguish.Carpet is one of the
least interior materials to propagate fire.
In this work we present some aspect of experimental and analitical studies of floor covering flammability with a model
corridors. Flammability research identified two possibile ways in which carpet might become involved in fire situation.
The first situation is where carpet is the first item ignited, and the possibility of propagation flame from a small ignition
source; for example, where the flame from dropped match would spread across the floor to ignate furniture.
The second flammable situation associated carpet is the behavior of the material in the presence of fully developed fire
radiating heat down onto the carpet in conjunction with an advancing flame front.
The national fire regulators of European Union countries developed a new flammability classification system. The new
system is expected to replace the large number of different tests and classificatio systems used across the European Union.
Two classification systems were developed one for floor covering and the other for all other construction product.
Key words: Flame spread, floor covering materials, flammability floor carpet, fire hazard, heat release rate (HRR),

1. UVOD

Slika 1 parket i staza na koridoru evakuacije; staze na stepenitu

U praksi kod korisnika, pa i kod

inspekcijskih organa, esto se
javljaju nedoumice oko toga koliki
uticaj na razvoj poara u prostoriji
/kao i na evakuaciju (prvenstveno
u delovima objekta vanim za
evakuaciju)/ imaju gorivi podovi
(napr. parket) odnosno podne
obloge (esto razni filcevi za staze
i sl. poznati kao itison, hojga... ),
kao i ta znae neke od prateih
oznaka (napr. klasa Bfl-s1, Cfl-s1),
koje sada sreemo na proizvodu i
prateoj
dokumentaciji
a
predstavlaju njihove performanse
u uslovima poara.

Podne obloge nisu identifikovane kao deo poarnog optereenja sa presudnim uticajem na irenje poara ili
poveanje njegove snage (za razliku od zidnih i plafonskih obloga) s obzirom da je poznato da je razvoj poara u
horizontalnoj ravni, u nivou poda (brzine vfl) znatno sporiji od poara u vertikalnoj ravni zida, (brzina vb i vv) i
tavanice (brzina vc - kad kasnije doe do paljenja progrejane gorive tavanice - koja se esto izvodi u restoranima,
ali i u pozoritima, koncertnim salama i sl.)
vc
gorivi zid
odnosno
obloga lamperija i sl.)

vv
vb
gorivi pod odnosno
podna obloga

vfl

Sl. 2. Kretanje poara u prostoriji

Brzina kretanja fronta plamena, vfl je relativno
mala i kod prosenih tekstilnih materijala a jo
manja kod medijapana (lamelarni parket) ili
drvenih parketa i tranih (bambusovih) parketa.
To ipak ne znai da su gorive podne obloge malo
vane naprotiv za evakuaciju vano je nekoliko
njihovih performansi- gorenje i produkcije dima
itd.

Brzina irenja plamena je put plamenog ruba prevaljen u jedinici vremena pod standardnim tj.definisanim
uslovima ispitivanja i na odreenom aparatu.
Zbog razlika u performansama u uslovima poara i naravno drugih (osnovnih) performansi (kao to je
otpornost na pritisak, habanje, lakoa odravanja istoe itd.) naelno postoje znatne razlike u oblogama za podove
u odnosu na obloge za zidove i tavanice i to se u novim EN standardima na vie naina istie. Ovim radom se
ukazuje na novija sagledavanja, klasifikaciju i ocenu podnih obloga u pogledu gorenja odnosno ponaanja u
uslovima poara.
U radu e biti dati osnovni elemenati (kroz skraeni prikaz nekih od mnogobrojnih ispitivanja u svetu) koji
mogu korisnika da upute na odreeni pravac razmiljanja i postupanja u vezi podnih obloga s obzirom, da ovo o
emu se govori, nije dovoljno definisano u domaoj tehnikoj regulativi kroz pravilnike i tehnike normarive.
2. REGULATIVA
Sa pitanjem gorivosti i zapaljivosti podnih obloga pojedini projektanti ili korisnici objekta se najee prvi
put sreu prilikom kontakta sa strunjakom za poarnu bezbednost ili odgovarajuim dravnim organima koji
obavljaju poslove zatite od poara i to kod pregleda projektne dokumentacije, (ree u fazi tehnikog pregleda ili
eksploatacije objekta). Tada se javlja potreba za izborom performansi, klasifikacijom i verifikacijom podnih obloga
ili tumaenjem tehnike dokumentacije koja se na njih odnosi. U tu dokumentaciju spadaju sertifikati, izvetaji o
ispitivanju i ponaanju podnih obloga u uslovima poara, zatim izvetaji o klasifikaciji podnih obloga, a na osnovu
koje treba doneti zakljuak o primenljivosti podne obloge u odreenim delovima objekta.
Problem prihvatljivosti primene podnih obloga prvenstveno se tretira kroz pitanje poarne bezbednosti i
evakuacije iz objekta. Podna obloga takoe moe da ima i drugi aspekt posmatranja, a to je da li njeno gorenje
moe izazvati prenos i irenje poara na druge predmete ili prostore u zgradi. Radi stvaranja uslova u kojima e se
postii potreban nivo poarne bezbednosti, postavljaju se odgovarajui zahtevi prema projektantu, izvoau ili
korisniku i to prvenstveno na koridorima evakuacije (stepenita za evakuaciju i izlazi za evakuaciju, hodnici) .
Upotreba graevinskih materijala u smislu poarne bezbednosti najvie, ali neprecizno, je ureena i definisana
kod projektovanja, izgradnje i upotrebe visokih objekata, gde je u l.28 Pravilnika o tehnikim normativima za
zatitu visokih objekata od poara [2] istaknut zahtev da u hodnicima nije dozvoljeno oblaganje zidova gorivim
materijalom (u praksi se obino ovo proiruje i na podne povrine). Ovaj zahtev je korisan ali neprecizan jer bi
trebalo, a to je i sutinski znaaj potrebe donoenja prvilnika o tehnikim normativima, da u pravilniku kojim je
opisno dat termin taj termin bude tano preciziran odgovarajuim standardom . lanom 16. istog Pravilnika [2]
istaknut je zahtev da oblaganje stepenita gorivim materijalom nije dozvoljeno, to je iz istih razloga kao
prethodno opet neprecizno.
Poto je pitanje gorivosti definisano standardom SRPS EN ISO 1182:2009 [24], onda bi korisnik Pravilnika [2]
mogao sam da zakljui da se na tim mestima mogu primeniti samo materijali koji spadaju u negorive materijale
prema pomenutom standardu, to nije u skladu sa domaom i stranom praksom - podne obloge, koje se esto zbog
estetike koriste u hodnicima i stepenitu kod poslovnih zgrada i hotela su od sintetikih tekstilnih materijala ili
laminati od drvne mase i sl. U praksi se radi razreenja dilema oko upotrebe graevinskih materijla esto pribegava
analogiji sa klasama materijala definisanim u standardu SRPS U.J1.050:1992 [3], jer EN 13501-1 i EN 13501-2
nisu jo uvek SRPS standardi. Ovo pak iziskuje dodatne diskusije u trenutku kad je potrebno doneti odliku o
prihvatljivosti primenjenog materijala jer su sertifikati koji ga prate u skladu sa EN standardima.
Utvrivanje relevantnih karakteristika graevinskih i enterijerskih materijala vanih za razvrstavanje materijala
u pogledu gorivosti utvreno je naim standardom SRPS EN ISO 1182:2009 [24].
Kao najvanija novina u posmatranju graevinskih i enterijerskih (oblonih, ploastih i sl.) materijala uzima se
nova klasifikacija materijala data EN 13501-1:2007 [9], koja jo nije postala srpski standard.
Doputeno srednje vreme bilo kakvog gorenja uzoraka u ispitnoj pei prema standaradu ISO 1182:2002 Reaction to fire tests for building products Non-combustibility test za odreivanje gorivosti (identian sa SRPS EN
ISO 1182:2009[24]) je 0 s za klasu A1 i A1fl uz porast temperature koji mora biti manji od 30oC, dok za klase A2 i
A2fl dozvoljeno srednje vreme gorenja treba da bude manje od 20 s uz doputeni porast temperature manji od 50oC.
Takoe, treba napomenuti, da su u naim uslovima, standardom SRPS UJ1.050:1997 [3] definisani, i u pogledu

gorivosti klasifikovani, poznati graevinski materijali za koje nisu potrebna ispitivanja prema testu gorivosti. Da bi
se utvrdila gorivost ostalih graevinskih materijala koji nisu pomenuti tim standardom i izvrila njihova klasifikacija potrebno je raditi test negorivosti prema SRPS EN ISO 1182:2009 [24] a potom, ako je prema rezultatima
ispitivanja materijal goriv, testovi zapaljivosti prema SRPS U.J1.055:1992 [10] (identian sa DIN 4102:1981-deo1)
pri emu postoje dva postupka (test normalne zapaljivosti i test teke zapaljivosti) a samim tim i dve klasifikacije
materijala uz mogue ispitivanje brzine irenja plamena prema SRPS U.J1.060 [11] a na osnovu koga se materijali
kasifikuju u etiri klase (I; II; III i IV)1. U Evropi je odnedavno ova praksa drugaija, to jest standardom EN 135011:2007[9] je izvrena klasifikacija materijala i definisani uslovi i testovi za osnovne, oblone i sl. materijale da bi
se oni svrstali u odgovarajuu klasu ponaanja u uslovima poara.
3. KLASIFIKACIJA
Standard SRPS U.J1.050:1992 [3] definie klasifikaciju graevinskih materijala ugraenih u objekat, s obzirom
na ponaanje u uslovima poara za priznate i poznate materijale ili materijale proizvedene prema tano odreenim
standardima. Prema ovom standardu graevinski materijali su klasifikovani u tri klase:
a) Negorivi graevinski materijali klasa A 1.
U ove materijale spadaju izmeu ostalog: pesak, ljunak, cement, opeka, staklo, keramike ploice, metali,
malteri, beton i drugi materijali napravljeni prema tano odreenom standardu.
b) Gorivi graevinski materijali i to:
-

Teko zapaljivi graevinski materijali klasa B 1

U ovu klasu spadaju: ploe na bazi mineralne vune, odreene gips kartonske ploe, podne obloge (PVC,
vinil azbestne ploe, hrastov parket i laminarni parket lakiran i drugi materijali napravljeni prema tano
odreenom standardu)

Normalno zapaljivi graevinski materijali klasa B 2.

U ovu klasu spadaju: drvo i materijali na bazi drveta, dekorativne slojevite presovane ploe, podne obloge
(PVC u nalepljenom stanju, linoleum, obloge od tekstila), krovna lepenka i drugi materijali napravljeni
prema tano odreenom standardu.

Napomena: Za iru informaciju pogledati navedeni standard [3] jer se on odnosi na tano definisane materijale koji
su klasifikovani standardom.
U praksi se najee za graevinske materijale, po analogiji sa klasifikacijom datom u SRPS U.J1.050:1992[3], na
stepenitu za evakuaciju istie zahtev za klasom A1, a koridori mogu biti i u klasi B1.
Takoe se u praksi esto za graevinske materijale koji imaju ulogu enterijera koristi i logika standarda SRPS
N.B2.751[4] (Izbor i postavljanje elektrine opreme u zavisnosti od spoljanjih uticaja u zgradama) ili SRPS IEC
60364-5-52:2008: Elektrine instalacije u zgradama- Deo 5-52: Izbor i postavljanje elektrine opreme-Elektrini
razvod[23], te se za objekte klase BD2, BD3, BD4 u pogledu mogunosti evakuacije u sluaju hitnosti, (po analogiji za el.razvod i opremu) zahteva i za enterijerske materijale u delovima objekta koji su vezani za evakuaciju
(kao i za elektrinu opremu i razvod) da u uslovima poara ne ire poar i ne razvijaju dim i otrovne produkte. Ovaj
zahtev sigurno ima smisla, ali dokazivanje njegove ispunjenosti za graevinske materijale koji se koriste na
koridorima za evakuaciju ne moe se ostvariti primenom standarada koji se odnose na elektrini razvod jer su
dokazne metode ipak prilagoene elektrinom razvodu i elektrinoj opremi.
Kao to se iz prethodnog moe naslutiti postoje tri osnovna pitanja koja se mogu postaviti kod podnih obloga
(takoe i kod zidnih), a to su:
1

Ovaj stari standard je bio i ostao nedoreen pa i neiskorien za praktinu primenu (za izbor materijala za zidne obloge) jer
nije nijednim naim propisom tipa pravilnika o tehnikim normativima reeno da se mogu upotrebiti materijali koji u tom
pogledu, male brzine irenja fronta plamena a ne mogu oni ija klasa ukazuje na veu brzinu

Kakavo je ponaanje podne obloge u sluaju poara (iskazuje se kroz paljenje i brzinu fronta gorenja)

Koliko se dima razvija pri gorenju

Da li se prilikom gorenja razvijaju otrovni gasovi

Na ovako postavljena pitanja nije lako dati brz odgovor pa emo se, da bi do odgovora doli, pozabaviti
amerikim i evropskim standardima, laboratorijskim iskustvima i praksom kao i saznanjima iz domae tehnike
regulative, standarda i prakse.
O tome kako se utvruje da li je materijal goriv ili negoriv imamo sve standard ali s obzirom da je paleta
gorivih materijal vrlo iroka potrebna sa su dodatna ispitivanja radi dalje, detaljnije, klasifikacije. Ali nije dovoljno
samo to: naelno i materijali koji su klasifikovani kao negorivi mogu da razvijaju znatnu koliinu (tetnog) dima a
gorivi u tom smislu imaju vrlo velike razlike.
Stepen razvoja tetnih gasova i para se odreuje koliinom tetnih gasova i para koju jedinica mase materije
razvije pod standardnim i propisanim uslovima ispitivanja. Naa regulativa za graevinske/enterijerske materijale
ne sadri standarde iz ove oblasti a malo se o tome govori u jednom standardu iz oblasti kablova.
to se tie same klasifikacije postoje razne klasifikacije podnih obloga u odnosu na njihovo ponaanje u
uslovima poara. Ove klasifikacije se vre na osnovu odreenih standardizovanih naina ispitivanja. U daljem tekstu e biti prikazana neka od standardnih ispitivanja koja su sprovedena na podnim oblogama.
Prema ispitivanjima koja se sprovode SAD sve podne pokrivke proizvedene za prodaju moraju biti usaglaene sa
Federal Standard FF 1-70.
Za ispitivanje performansi podnih obloga u SAD uglavnom se koriste dva testa:
-

Pill test za uzronike (inicijatore) poara manje snage-neka vrsta testa zapaljivosti, takoe postoji i
odgovarajui ISO 6925:1985[26], kao i BS 6307:1982[27],

Test preko iniciranja upale gasnim panelima (zraenjem), kao izvorima upale vee snage, uz definisanje
kritinog fluksa radijacije (Flooring radiant panel test razvijen sredinom 1960 od Zabavsky at Amstrong
Cork Company)-test ponaanja u uslovima poara na kom poiva i EN ISO 9239-1[17], .

Ove teastove su prihvatile organizacije NFPA (National Fire Protection Association), kao i ASTM (American
Society for Testing Materials) i na osnovu njih se klasifikuju podne obloge.
Slika 3 Pill test, levo dobar uzorak, desno
lo,
U najkraem Pill Test se sastoji u tome da
se standardizovana goriva tableta (pill) stavi u
centar uzorka, veliine 23 x23 cm, koji se
ispituje, pa se tableta upali i prati stanje uzorka
2 min. Ako se plamen proirio po podnoj
oblozi vie od 7,5 cm od centra uzorka,
smatra se da podna obloga ne zadovoljava test
zapaljivosti (od osam ispitivanja ako se ovo
desi na vie od jednog uzorka).

Test stvaranja toplotnog fluksa preko gasnih panela (za ispitivanje ponaanja u uslovima poara) se izvodi tako to
se sa panela sa gasnim gorionicima toplota radijacijom isijava na povrinu uzorka podne obloge i prati da li dolazi,
ili ne dolazi, do upale i irenja plamena po povrini uzorka koji je ivino, ispod radiacionog panela, upaljen pilot
plamenom, slika 4-5.
Toplotni fluks se definie kao toplotna snaga po jedinici povrine i obuhvata fluks od toplotnog zraenja i fluks od
toplotnog strujanja. Pored ovoga definie se i kritini toplotni fluks pri gaenju (critical heat flux at extinguishment)
koji predstavlja toplotni fluks koji dospeva na povrinu epruvete u taki gde plamen prestaje da se razvija i moe

vremenom da nestane. Pod kritinim toplotnim fluksom (skraena oznaka CHF ili CRF) podrazumeva se toplotni
fluks pri gaenju plamena ili toplotni fluks u 30 minutu ispitivanja. Ovim fluksom se moe smatrati i fluks na
mestu najdueg puta plmena posle njegovog samogaenja ili toplotni fluks na mestu najdueg puta plamena u 30
minutu ispitivanja.

Slika 4 ematski prikaz ureaja

Slika 5 Nain ispitivanja

U odnosu na ovo ispitivanje moe se kritini fluks radijacije (Critical Radiant Flux CRF ili CHF)) u W/cm2
predstaviti i kao granini potrebni intenzitet toplotne radijacije na povrinu podne obloge (toplotni fluks)
koju podloga treba da primi od izvora toplotnog zraenja, da bi se prekoraenjem tog fluksa prethodno
upaljeni plamen poeo da iri po povrini.
Pre utvrivanja merne vrednosti kritinog toplotnog fluksa vri se etaloniranje podloge. Ovo etaloniranje
zapoinje postavljanjem merne skale na podlogu a zatim se vri kalibracija ove merne skale u odnosu na izvor
toplote radijacionog panela. Ta kalibracija se vri prema sledeoj tabeli:
Tabela 1. Kalibracione vrednosti toplotnog fluksa na mernoj skali
Rastojanje od nulte take merne skale

Fluks toplotnog zraenja

(cm)

(W/cm2)

10

1,1

20

0,91

30

0,7

40

0,5

50

0,35

60

0,24

70

0,19

80

0,15

90

0,11

Ukoliko je za neki uzorak CRF vei, obloga je otpornija na poar.

O odnosu na ovo, podne obloge su klasifikovane u dve klase i to:
- Class I

potrebno min 0,45 W/cm2.

- Class II

potrebno min 0,22 W/cm2 a manje od 0,45 W/cm2.

Obloga koja zahteva CRF 0,45 W/cm2 je otpornija (bolja) u poarnom smislu, nego obloga koja zahteva CRF 0,22
W/cm2.
Podne obloge Class I koriste se prema NFPA 101 (Life Safety Code)[5] u okviru izlaza i koridora evakuacije gde
je objektivno nemogua brza evakuacija zbog ometenog kretanja, na primer bolnice i sl. Podne obloge Class II koriste se (takoe po NFPA 101) tamo gde se prisutni normalno mogu evakuisati napr. hoteli, poslovne zgrade i sl.
Prema istom standardu unutranje podne obloge unutar izlaza, ukljuujui i gazita stepenica i stajalita, prema
preporukama take 7.1.4.2 [5] ne treba da budu u klasi manjoj od stepena Class II.
Za navedeno geografsko podruje se koriste jo dva slina standarda i to: 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631, koji
takoe definiu neke od osobina i ispitivanja podnih obloga.
Od podnih obloga od prirodnih materijala, u poarnom smislu, se najbolje pokazala vuna (neko je zove i prirodni
usporiva poara vuna gori sporo i to arenjem a ne plameno, pa je "upadni" toplotni fluks neznatan ).
Na slici 6 su prikazane uporedne osobine nekih od materijala koje se koriste za izradu podnih obloga dobijene
preko aparature sa gasnim panelom sa slike 5.

Slika 6. Kritini fluks radijacije kao osobina materijala

Slika 7 Opuak na vunenom tepihu

Sledi prikaz klasifikacije graevinskih materijala koji je zasnovan na verziji DIN 4102:1998-deo1[13] koji je
proiren u odnosu na verziju DIN 4102:1981-deo 1. Prema ovom standardu postoje sledee klasifikacije materijala:
A1 Neorganski negorivi materijali
A2 Neorganski negorivi materijali sa manjim ueem teko gorivih organskih materijala, kojima je vezivo ili
lepilo sa organskom komponentom.
B1 Teko zapaljivi materijali (gips kartonske ploe, hrastov parket, azbestna lepenka sa papirom i sl.
B2 Normalno zapaljivi (drvo odreene debljine, tvrde ploe PVC-a, lesonit sa sintetikim materijalom debljive
vee od 3mm i dr.)
B3 Lako zapaljivi materijali (materijali koji se ne mogu svrstati u neku od prethodnih grupa)
Zbog postojanja veeg broja klasifikacija, u zemljama Evrope u novije vreme u Evropi je napravljen pokuaj da
se objedine razliiti testovi i razliite klasifikacije podnih obloga, pa je 2001 godine doneta EN 13501-1 za potrebe
klasifikacije graevinskih proizvoda prema rezultatima dobijenim prilikom ispitivanja poarnih svojstava. Danas je
na nivou Evropske unije vaea norma EN 13501-1:2007 Fire classification of construction end building
elements-Part1:Classification using data from reakcion to fire tests ( Poarna klasifikacija graevinskih proizvoda
i graevinskih elemenata-Deo1:Klasifikacija na osnovu ispitivanja poarnim testovima) .
Ova norma, pored osnovnih normi kojie se odnose na proizvod, spada u harmonizovane standarde koje
proizvoai u Evropi primenjuju prilikom proizvodnje i ispitivanja graevinskih proizvoda radi oznaavanja CE
znakom a u skladu sa The construction products directive 89/106/EEC (Direktiva o graevinskim proizvodima) i
odlukom 2000/147/EC- Classification of the reaction to fire of construction products (Klasifikacija graevinskih
marerijala u pogledu reakcije na poar) .

Kao osnov za klasifikaciju, na osnovu rezultata ispitivanja poarnih svojstava graevinskih proizvoda, koristi
se nekoliko ispitnih metoda i to:
EN ISO 1182, Reaction to fire tests for building products Non-combustibility test (ISO 1182:2002)
EN ISO 1716, Reaction to fire tests for building products Determination of the heat of combustion (ISO
1716:2002)
EN 13823, Reaction to fire tests for building products Building products excluding floorings exposed to the
thermal attack by a single burning item
EN ISO 9239-1, Reaction to fire tests for floorings Part 1: Determination of the burning behaviour using a
radiant heat source (ISO 9239-1:2002)
EN ISO 11925-2, Reaction to fire tests Ignitability of building products subjected to direct impingement of
flame Part 2: Single-flame source test (ISO 11925-2:2002)
Radi ilustracije daemo krau interpretaciju pomenutih testova to e nam kasnije koristiti i pri formiranju
zakljuaka i davanju odgovora na prethodno postavljena pitanja.
Ispitivanje prema EN ISO1182, Reaction to fire tests for building products Non-combustibility test (ISO
1182:2002):
Ovaj stndard se poklapa sa SRPS EN ISO 1182:2009-Ispitivanje reakcije na poar graevinskih proizvoda.
Ispitivanje negorivosti. Ispitivanje gorivosti se vri u posebno, prema standardu napravljenoj aparaturi, na uzorcima
oblika cilindra. Termoparovima se meri samo temperatura pei dok se stara metoda kojom se predvia merenje
temperature centara i povrine uzorka koristi kod materijala za primenu u brodogradnji. Ispitivanje traje do
postizanja temperaturske ravnotee, ali ne vie od 60 min pri emu se kod ispitivanja uzima vea vrednost.
Kroz normu EN 13501-1:2007-Fire classification of construction end building elements-Part1:Classification using
data from reakcion to fire tests (Poarna klasifikacija graevinskih proizvoda i graevinskih elemenata-Deo1:
Klasifikacija na osnovu ispitivanja poarnim testovima) za svaku klasu su definisane prethodne vrednosti na
osnovu kojih se vri svrstavanje u euroklase.
Ipitivanje prema EN ISO 1716, Reaction to fire tests for building products Determination of the heat of
combustion (ISO 1716:2002):
Ovim testom utvruje se toplotni potencijal-kalorijska mo, skraene oznake-PCS (kalorijski potencijal). Kod
nas postoji standard SRPS EN ISO1716:2009-Ispitivanje na poar graevinskih proizvoda. Odregivanje toplote
sagorevanja, koji je istovetan EN ISO 1716.
Ispitivanje prema EN 13823, Reaction to fire tests for building products Building products excluding floorings
exposed to the thermal attack by a single burning item: (SBI test). Prema ovom standardu definisan je novi test
razvijen za ispitivanje materijala, kompozita i sklopova koji slue za oblaganje zidova ili tavanica. Ispitivanje se
sprovodi u ispitnoj prostoriji.
Slika 8 SBI test
Za potrebe ispitivanja prave se po dva
uzorka i postavljaju na odgovarajue
nosae naslonjena na zidove ispitne
komore pod pravim uglom. Za kratke
zidove dimenzija ispitnih uzoraka su 0,5
m x 1,5 m dok su za due zidove
dimenzije ispitnih uzoraka 1,0 m x 1,5
m. Ispitna komora je opremljena sa dva
gorionika na propan toplotne snage po
30 kW. Trajanje ispitivanja uzoraka je
30 minuta.

Kroz normu EN 13501-1:2007 Fire classification of construction end building elements-Part1:Classification

using data from reakcion to fire tests (Poarna klasifikacija graevinskih proizvoda i graevinskih elemenataDeo1: Klasifikacija na osnovu ispitivanja poarnim testovima) za svaku klasu su definisane prethodne vrednosti na
osnovu kojih se vri svrstavanje u euroklase.
Ispitivanje prema EN ISO 9239-1, Reaction to fire tests for floorings Part 1: Determination of the burning
behaviour using a radiant heat source (ISO 9239-1:2002):
Test radijacionog panela za podne obloge u principu je simulacija ranog razvoja poara u prostoriji.

Slika 9 Test radijacionog panela

Aparatura se sastoji od ispitne komore sa horizontalno montiranim
uzorkom. U komori pored radiacionog panela kao izvora tplote
postoji i pilot-plamen sa gorionikom na propan koji se koristi za
paljenje ispitnog uzorka i lociran je u visini uzorka. Ispituje se
ukupno 6 uzoraka (po tri u svakom pravcu). Prilikom ispitivanja
prati se toplotni fluks. Radiacioni panel simulira termalnu
radijaciju koja se predaje za vreme poara sa plamena i toplih
gasova podnoj oblozi. Pilot plamen sa gorionikom na propan koristi
se za paljenje ispitnog uzork

Za ovu vrstu testa postoji i odgovarajui SRPS EN ISO 9239-1:2007 - Reakcija na poarna ispitivanja podnih
obloga - Deo 1: Odreivanje ponaanja prema gorenju upotrebom izvora paljenja sa toplotnim zraenjem koji je
identilan sa EN ISO 9239-1, Reaction to fire tests for floorings Part 1: Determination of the burning behaviour
using a radiant heat source (ISO 9239-1:2002). Pomenuti standard se odnosi na sve vrste podnih obloga u smislu
irenja plamena i poara kao i na razvoj dima prilikom gorenja, uzorci klase (A2,B,C,D)fl.
Kroz normu EN 13501-1:2007 Fire classification of construction end building elements-Part1:Classification
using data from reakcion to fire tests (Poarna klasifikacija graevinskih proizvoda i graevinskih elemenataDeo1: Klasifikacija na osnovu ispitivanja poarnim testovima) za svaku klasu su definisane prethodne vrednosti na
osnovu kojih se vri svrstavanje u euroklase.
EN ISO 11925-2, Reaction to fire tests Ignitability of building products subjected to direct impingement of flame
Part 2: Single-flame source test (ISO 11925-2:2002):
Test se izvodi tako to se uzorak postavi u vertikalan poloaj i na njega deluje mali plamen primenjen na povrini
(sredinu donje ivice) i/ili na bonoj ivici uzorka. Ne postoje i ne koristi se drugi izvor toplote. Ispitivanje se vri u
komori u koju se montira fiksni sistem za noenje uzorka. Izvor paljenja je mali plamen. Ovaj test ima slinosti sa
testom koji se izvodi prema SRPS U.J1.055:1992.
Kroz normu EN 13501-1:2007 Fire classification of construction end building elements-Part1:Classification using
data from reakcion to fire tests (Poarna klasifikacija graevinskih proizvoda i graevinskih elemenata-Deo1:
Klasifikacija na osnovu ispitivanja poarnim testovima) za svaku klasu su definisane prethodne vrednosti na
osnovu kojih se vri svrstavanje u euroklase.

Tabela 2 Klasifikacija podnih obloga po EN 13501-1:2007[9] na osnovu rezultata ispitivanja poarnih svojstava
Class

Test method(s)

Classification criteria

Additional classifications

A1fl

EN ISO 1182a

T 3 0C;a n d

and

m 50 %; and
tf = 0 (i.e. no sustained flaming)
PCS 2,0 MJ/kg a and

EN ISO 1716

PCS 2,0 MJ/kg and

PCS 1,4 MJ/m2c and
PCS 2,0 MJ/kg d
A2fl

EN ISO 1182 a

T 50 o Cand

or

m 50 % and

tf 20 s
EN ISO 1716

PCS 3,0 MJ/kg a and

and

PCS 4,0 MJ/m2 b and

PCS 4,0 MJ/m2 c and
PCS 3,0 MJ/kg d

Bfl

EN ISO 9239-1 e

Critical fluxf 8,0 kW/m2

Smoke production 9

EN ISO 9239-1 e and

Critical fluxf 8,0 kW/m2

Smoke production 9

Fs 150 mm within 20 s

Critical fluxf 4,5 kW/m2

Smoke production 9

Fs 150 mm within 20 s

EN

ISO

11925-2h:

Exposure = 15 s
EN ISO 9239-1 e and

Cfl

EN

ISO

11925-2h:

Exposure = 15 s
e

Dfl

EN ISO 9239-1 and

EN

ISO

11925-2h:

Critical flux > 3,0 kW/m

Smoke production

Fs 150 mm within 20 s

Exposure = 15 s
Efl

EN

ISO

11925-2h:

Fs 150 mm within 20 s

Exposure = 15 s
Ffl

No performance determined

For homogeneous products and substantial components of non-homogeneous products.

For any external non-substantial component of non-homogeneous products.

For any internal non-substantial component of non-homogeneous products.

For the product as a whole.

Test duration = 30 min.

Critical flux is defined as the radiant flux at which the flame extinguishes or the radiant flux after a test period of 30 min,

whichever is the lower (i.e. the flux corresponding with the furthest extent of spread of flame).
9

s1 = Smoke 750 % minutes;

s2 = not s1.
h

Under conditions of surface flame attack and, if appropriate to the end use application of the product, edge flame

attack.

4. PRIKAZ ISPITIVANJA ZAPALJIVOSTI-IRENJE PLAMENA PO PODNIM OBLOGAMA

(SIMULCIJA TESTA REALNIH USLOVA)
U praksi se u ispitnim laboratorijama, radi njihove pravilne primene, svakodnevno vre razna ispitivanja i
utvruju karakeristike podnih obloga u cilju predvianja ponaanja podnih obloga u poaru.
U daljem tekstu e radi ilustracije i konkretnog sagledavanja naina gorenja, biti interpretirani u pojednostavljenom obliku neki osnovni elementi i rezultati istraivanja (irenje plamena po podnim oblogama ) od strane
Centar for Fire Research National Buroau of Standards, Washington i Technical Research Institute of Sweden
Test male podne obloge sa primenom do 2 m2
Ispitivanje je vreno na malim podnim oblogama (upotreba do veliine od 2m2).
U eksperimentu su koriene razne podne obloge (veliina uzorka 0,9 x0,9 m), sa vrednostima kritinog fluksa
radijacije CRF 0,26; 0,23; 0,12 i 0,04 (W/cm2). Kritini fluks radijacije u Americi ispitivai oznaavaju sa CRF i
izraavaju ga u W/cm2 dok ispitivai u Evropi koriste oznaku CHF i jedinicu KW/m2
Eksperiment se odvija tako to se u ugao sobe (7,6 cm od strana) na uzorak podne obloge postavi polietilaneska
korpa za otpatke sa 0,5kg papirnih otpadaka, i upali ibicom. Saeka se da gorenje prestane i da se plamen ugasi,
zatim se posmatra povrina do koje je plamen stigao po navedenim podnim oblogama, slika 10. Toplotne
karakteristike izvora u smislu toplotnog fluksa na podu nisu poznate tako da se ne moe pouzdano znati da li je u
pojedinim takama prekoraen CRF podne obloge pa se plamen izvesno vreme irio usled toga. Jasno je samo da je
prisutna vrsta paljenja, koja je slina pilot plamenu u EN ISO 9239-1[17], doprinela irenju plamena po podnoj
oblozi.

Slika 10 Povrina zahvaena gorenjem, za podene obloge razliitog CRF-a.

Posle spontanog zavretka gorenja nagorela podna povrina se prostirala na rastojanju od 15-30 cm od upaljene
korpe sa otpacima i 43-56 cm od ugla sobe. Ovaj test je realan test i ima neke elemnte testa zapaljivosti ali vrlo
malo elemenata testa radijacionog panela i nije istovetan ni sa jednim od njih. Teoretski gledano, na osnovu
iskustava koja nam daju prethodno prikazani laboratoriski testovi to je i najvanije, moe se rei, da dok podna
obloga zraenjem prima odgovarajuu koliinu toplotne energije, tj. dok prima vie energije nego to je njen CRF,
plamen napreduje. Poto je plamen (korpa sa papirom) nestao, a nije dolo do odranja ili formiranja potrebnog
izvora zraenja ili odranja postojeeg plamena, jer nije bilo drugog gorivog materijala, gorenje je prestalo emu je
doprinela i nepovoljna zapaljivost same podne obloge. Kritini toplotni fluks radijacije za sve ispitivane podne
obloge, u testu male podne obloge, se kree od 0,5KW/m2 do 2,6 KW/m2. Radi uporeenja reda veliina za vreme
vrelog letnjeg dana toplotni fliks na povrini tla moe dostii vrednost od 1KW/m2.
Na osnovu EN13501-1[9], prema kriterijumu kritinog toplotnog fluksa, moe se pretpostaviti da su u eksperimentu koriene podne obloge sa klasom Efl ili Ffl . U klasu Efl se svrstavaju podne obloge koje ispunjavaju samo
test EN ISO 11925-2[18] a klasu Ffl svrstavaju se podne obloge koje ne ispunjavaju ni jedan od kriterijuma prema
normi EN13501-1[9]. Poto se plamen ugasio posle nestanka izvora verovatno je podna obloga iz eksperimenta u
klasi Efl. Na osnovu prethodnog moe se zapaziti sledee:
1.

Jasno je da ukoliko podna obloga ima bolje gorive osobine (ima loija poarna svojstva prilikom
ispitivanja jer ima manji CRF) po njoj se plamen moe iriti na vee rastojanje od mesta poetne
upale to se vidi na slici 10.

2.

Isto tako je jasno, pod uslovima ostvarenim u ispitnoj sobi, da posmatrana podna oboga ne

predstavlja opasnost za prostor u kome se nalazi. Ovo je samo laboratoriski rezultat, jer sigurno u
realnim prostorima postoje uslovi, u smislu prisustva drugih gorivih materijala, koji bi doprineli
duem odranju plamena ili ak formiranju izvora toplote sa veim toplotnim fluksom na nivu
poda. Zato se moe rei da je mogunost upotrebe podnih obloga u klasi Efl vrlo ograniena.
Test velike podne obloge zasnovan na ISO 9705:1993, Fire tests-Full scale room test for surface products ispitivanje u prostoriji realne veliine
Ovakva ispitivanja se koriste da se opie ponaanje nekog proizvoda u poaru u kontrolisanim laboratorijskim
uslovima. Zapaanja se mogu koristiti za ocenu opasnosti od poara prozvoda u realnim uslovima u pojedinanoj
upotrebi, kao i za ocenu doprinosa razvoju poara po nekoj povrinskoj oblozi. U neizmenjenoj verziji standard
ISO 9705:1993, Fire tests-Full scale room test for surface products, koji je identina sa SRPS ISO 9705:1996,
Poarna ispitivanja-Ispitivanje povrinskih obloga u prostorijama realne veliine je namenjen za utvrivanje
ponaanja zidnih i plafonskih obloga. Za potrebe izvoenja zakljuaka o ponaanju podnih obloga izvrena je
delimina izmena uslova ispitivanja.
Ovom metodom se ne moe oceniti otpornost prema poaru nekog proizvoda ve, kao to je reeno, poar se
simulira u prostoriji kako bi se ocenilo ponaanje nekog proizvoda u poaru u kontrolisanim laboratorijskim
uslovima. Kod ovakvih ispitivanja, mogunost irenja plamena na druge predmete u prostoriji koji su udaljeni od
izvora paljenja, odreuje se merenjem ukupnog toplotnog fluksa instrumentom postavljenim na podu prostorije.
Merenjem ukupne koliine toplote u poaru procenjuje se mogunost irenja poara na predmete van prostorije.
Opasnost od smanjenja vidljivosti procenjuje se merenjem koliine stvorenog dima, dok se ukazivanje na opasnost
od toksinosti osloboenih gasova vri merenjem koncentracije odreenih toksinih gasova.
Za ova ispitivanja korien je izvor toplote vee snage koji se formira od stoga tipskih gredica. Ipitivanje se vri
u prostoriji veliine 3,4 x 2,7m i visinu 2,4 m, slika 11.
Slika 11.Model jedne od estih ispitnih metoda zasnovan
na ISO 9705:1993
U ispitnoj sobi postoji otvor na suprotnom zidu od mesta na
kome se nalazi stog tipskih gredica. Dimenzije otvora su
0,9 x 2,1m. Zidovi i plafon prostorije su negorivi. Radi
ocene zadimljavanja iznad otvora sa spoljnje strane nalazi
se sistem za prikupljanje dimnih gasova. U uglu sobe stog
tipskih gredica je formiran od unakrsno poreanih gredica i
ima dimenzije 30x30x27cm. Inae kod nas postoji standard
SRPS ISO 9705:1996[20] koji je identian sa ISO
9705:1993.
Ukupna teina stoga gredica je 6,4 kg, slika 12-13. Iz ovog podatka se grubo moe proceniti prosena snaga izvora
toplote poto bi za dijagram precizne snage bilo potrebno znati koliko drveta sagoreva u svakoj sekundi. Sa slike 18
se vidi da drvene gredice sagore za oko 30 min. Ako se zna da je toplotni potencijal-kalorijska mo drveta 17MJ/kg
grubi proraun-procena ukazuje da se radi o izvoru od oko prosenih 60 KW. Stog drvenih gredica postavljen je
na rastojanju od 15 cm od svakog zida. Pod sobe je pokrivan podnim oblogama razliitog kritinog fluksa radijacije
(CRF) i to:
Tabela 3 Kritini fluks radijacije i vrsta podnih obloga kojima je prekriven pod sobe
Vrsta obloge

Kritinog fluksa radijacije

CRF W/cm2

Obloga od akrilnih vlakana

0,33

Obloga od akrilnih vlakana sa podlogom od jute

0,23

Polipropilenska obloga sa podlogom od jute

0,14

Poliestarska obloga sa podlogom od jute

0,04

Test je zapoeo paljenjem gredica otvorenim plamenom (80ml etanola u metalnoj posudi). Drvene gredice su bile
jedini gorivi materijal u sobi i postavljene su direktno na ispitivanu podnu oblogu, da bi osigurali direktno pre-

noenje plamena. Eksperiment ulazi u fazu zavrne ocene i posmatranja kada izgori sav gorivi materijal a plamen
na podnoj oblozi se ugasi.

Slika 12 ema ispitne sobe,

Slika 13 Drvene gredice-stog

take A,B,C,D merenje temp.

Na slikama 14,15,16 i 17 su ematski prikazani rezultati ispitivanja tj. povrina podne obloge zahvaena gorenjem.

Slika 14 Zahvaena povrina 4,6%

Slika 15 Zahvaena povrina 7,1%

Slika 16 Zahvaena povrina 7,9%

Slika 17 Zahvaena povrina 13,1%

Tok eksperimenta je takav da, nakon paljenja stoga poreanih drvenih gredica, proe nekoliko minuta dok se plamen ne razbukti i pone intenzivno zraenje prema podu i zidovima prostorije. Direktan kontakt materijala koji
gori (stog) sa podnom oblogom kao i zraenje uzrokuju paljenje podne obloge.

U najveem broju sluajeva podna obloga pone da gori u regionu iza gomile drvenih oblica prema zidu, koji nije
direktno vidljiv sa vrata, a razlog tome je dodatno zraenje sa zidova-refleksija.
U svim sluajevima plamen se sporo prostirao po povrini podnih obloga. Na slikama14,15,16,17su prikazane
povrine oko mesta na kome su sagorele drvene gredice i povrine do kojih se plamen preneo pre nego to se
ugasio sam od sebe.
U tabeli br.4 prikazane su vrednosti u ( %) povrina podnih obloga zahveenih plamenom u odnosu na povrinu
cele prostorije, za obloge razliitih CRF.
Tabela 4 Nagorela povrina podne obloge u (%)
Br.

Koliina goriva

CRF

(kg)

(W/cm2)

Nagorela povrina u odnosu na

zastrti pod ispitne sobe
(%)

6,4

0,33

4,6

6,4

0,23

7,1

6,4

0,14

7,9

6,4

0,04

13,1

Slina ispitivanja su vrena i sa veim poetnim koliinama gorivog materijala (drvenim gredicama) do 29 kg
a povrine podne obloge zahveene poarom su se kretale do 19,3% ukupne sobne povrine. U ovom sluaju bio je
pozat samo kritini fluks radijacije za podne obloge. Ostale karakeristike, koje se na primer utvruju normom
EN1351-1[9], u objavljenim rezultatima nisu prikazane, ali se moe na osnovu toka ispitivanja zakljuiti da je
verovatno bio zadovoljen i kriterijum testa EN ISO 11925-2[18]. Sagledavanjem rezultata testa mogu se formirati
neka vrlo vana zapaanja, kao na primer:
1. Ispitivanja su raena u prostoriji gde su zidovi, pod i plafon bili od negorivih materijala.
2. Eksperiment je podrazumevao da sav gorivi materijal sagori i da se plamen na podnoj oblozi posle toga
sam ugasi jer nema drugih gorivih materijala.
3. Prostorija nije bila zatvorena ve je vazduh slobodno doticao do mesta gorenja.
4. Nije bilo sluajeva da povrina zahvaena gorenjem bude vea od 20% ukupne povrine sobe.
5. to je podna obloga lake goriva (ima manji CRF) to je upalom zahvaena vea povrina sobe.
6. Za istu koliinu poetnog gorivog materijala stepen zahvaenosti podne obloge plamenom zavisi od
veliine njenog CRF-a i to tako to ako je CRF manji, stepen zahvaenosti podne obloge plamenom je
vei.
7. Kritini radiacioni fluks-CRF podne obloge je jedan od vrlo vanih parametara u odreivanju ponaanja
podnih obloga prema gorenju.
8. Ako se primeni klasifikacija podnih obloga prema EN13501-1[9] u pogledu CRF-a i pretpostavi da je
zadovoljen test EN ISO 11925-2[8], posmatrana podna obloga sa slike 14 bila bi u klasi Dfl, a sa slika 15,
16,17 Efl, to spada u klasifikaciju vrlo niskih performansi u uslovima poara.
U ispitnoj prostoriji sa slike 11 merena je i temperatura u taki D, na 7,6 cm ispod plafona, pri emu su
rezultati prikazani na slici 18.

Slika 18 Temperatura ispod plafona (taka D)

Sa grafika se vidi da prisustvo podne obloge u prostoriji utie na
podizanje temperature gasova, u odnosu na gorenje iste koliine drvenih gredica u istoj prostoriji bez podne obloge (mereno neposredno blizu mesta gorenja sa horizontalnim rastojanjem od mesta
gorenja 0,46 m i na 0,076 m ispod plafona merna ema na slici
12). Za posmatranu taku D moe se konstatovati da to je CRF
podne obloge manji, to je podizanje temperature vee, zbog
interakcije gorenja drvenih gredica i podne obloge jer je povrina
gorenja podne obloge za manji CRF vea.
Sa rastojanjem od mesta upale ovaj uticaj-porast temperature bi
znatno slabio. Gledano u odnosu na celu prostoriju i istu koliinu
gorivog materijala u veim prostorijama se skoro nebi ni osetio.
Samim tim bi ugroenost pravilno izabranih enterijerskih materijala
na plafonu i zidovim usled gorenja samo podne obloge, iji se
kritini radijacioni toplotni fluks kree u granicama koje je
obuhvato eksperiment ili boljim, bila mala.

Analizirajui sve prethodne testove i njihove rezultate sigurno se nemee sledee pitanje:
-Da li podne obloge prilikom gorenja imaju uticaja na poveanje temperature i toplotnog fluksa koji prima podna
povrina ili ne?
Na grafiku 19 je prikazana tempertura i toplotni fluks u mernim takama A, B, C u ispitnoj prostoriji sa slike 11
(merne take su na podu prostorije), kada se u prostoriji ne nalazi podna obloga, a upali se 6,4kg drvenih gredica.
Slika 19, T i fluks radijacije,
prostorija bez podne obloge
Sa slike se vidi da je najvea
temperatura u taki A, (taka
najblia mestu gorenja), kao i
toplotni fluks koji prima podna
povrina u taki A. Sada se u
prostoriji postavljaju podne obloge
sa razliitim kritinim fluksom
radijacije (CRF) i ponovo prati
temeratura i toploti fluks pod istim
uslovima.

Slika 20, Podna obloga sa CRF 0,33W/cm .

Slika 21 CFR 0,23W/cm

Slika 22 CFR 0,14W/cm

Slika 23 CFR 0,04W/cm

Na slikama 20,21,22,23 su date promene temperature i toplotnog fluksa sa vremenom, u takama merenja A,B,C
na podnoj povrini, sa podnim oblogama razliitog kritinog fluksa radijacije (CRF). Na slikama 20,21, 22,23 se
vidi da toplotni fluks i temteratura u taki A, najblie mestu izvora toplote-rastojanje oko 20cm, imaju najvee
varijacije. U taki B (rastojanje od izvora toplote 86 cm) i taki C (rastojanje od izvora topote 172 cm) ne postoje
znaajnije promene toplotnog fluksa i temperature, sem za podnu oblogu iji CRF 0,04W/m2. Prema
EN13501:2007[9] uzimajui u obzir kriterijum toplotnog fluksa, pod pretpostavkom da je zadovoljen test EN ISO
11925-2[18] jer se plamen na podnoj oblozi sam ugasio, moglo bi se rei da podna obloga:
-sa CRF-om 0,33W/cm2=3,3KW/m2 ima klasifikaciju oznake Dfl
-sa CRF-om 0,23W/cm2=2,3KW/m2 ima klasifikaciju oznake Efl
-sa CRF-om 0,14W/cm2=1,4KW/m2 ima klasifikaciju oznake Efl
-sa CRF-om 0,04W/cm2=0,4KW/m2 ima klasifikaciju oznake verovatno Efl a moda i Ffl
Uporeujui gorenje u prostoriji bez podne obloge (slika19) i gorenje u prostoriji sa podnim oblogama (slike
20,21,22,23) moe se izvui nekoliko zakljuaka.

1.

Jasno je da podna obloga doprinosi poveanju toplotne energije u sobi tj. poveava se poarni rizik u
nekoj meri.

2.

Ovaj uticaj se osea najvie u taki A koja je i najblia mestu gorenja. U takama B i C (dalje od mesta
gorenja) je skoro zanemarljiv.

3.

Sa poveanjem rastojanja od fronta plamena opada toplotni fluks radijacije na podnu povrinu.

4.

Na graficima 20,21,22,23 se vidi pik na toplotnom fluksu u taki A. Ovo se dogaa kada podna obloga
pone da gori sa prednje strane gredica prema taki A tj. kada plamen prodre prema prednjem delu sobe.
Prvo paljenje podne obloge zapone iza drvenih oblica prema zidu zato to tu postoji i dodatna radijacija
toplote od zidova a zatim se plamen proiri i sa prednje strane naslaganih gredica. Tada se javlja dodatna
toplotna radijacija na podnoj povrini u taki A.

5.

to je kod podne obloge manji kritini fluks radijacije (CRF) vea je temperatura u taki A (slike
20,21,22,23).

6.

Plamen se iri po podnoj obozi samo u takama (po povrini) koje dobijaju toplotni fluks radijacije od
prvobitno upaljenog gorueg materijala (stog gredica) koji je vei nego to je kritini fluks radijacije
(CRF) i kada je on prisutan dovoljno vreme. Za konkretnu podnu oblogu pale se samo one take na
podnoj oblozi do kojih stie vei toplotni fluks, nego to je CRF podne obloge. Prekoraenjem CRF-a
podna obloga se pripremi za paljenje kada naie plamen koji tu pripremu ne moe da izvede sam ali je ta
pojava mora posmatrati vremenski. Prekoraenjem CRF-a u nekoj taki vri se paljenje i bez da je tu
doao neki pilot plamen ali tek kad se pree odreena granica koja se takoe mora posmatrati vremenski.

7.

Gledajui slike 15,16 i 17 (obloga na slici 14 pokazuje izvesno odstupanje jer u vremenu kada je u taki
A bio prekoraen CRF plamen od izvora nije stigao do te take ) vidi se da samo merna taka A dobija
toplotu veu nego CRF za konkretnu podnu oblogu (take B, C dobijaju manju) tako da je samo ona
obuhvaena gorenjem (u okviru povrine koja gori).Zato se irenje pozara po podnoj povrini i zaustavlja
te tako sama podna povrina nee iriti poar, jer nema dovoljan toplotni kapacitet (ne razvija dovoljno
toplote) da zagreje susedne take vie od CRF-a podne obloge a izvor toplote koji je imao dovoljau snagu
za to se posle sagorevanja ugasio.

Model gorenje podne obloge se ematski moe prikazati na slici 24.

Slika 24 Gorenje podne obloge

Slika 25 Mogui razvoj upale

Deo toplote QF sa fronta plamena (slika 24) se predaje podnoj oblozi i to je toplota koja se troi za zagrevanje
podne obloge, u neposrednoj blizini fronta plamena (par desetina cm), do temperature TVAP na kojoj se iz podne
obloge oslobaaju gasovite komponente, koje ustvari gore plamenom. Deo toplote se gubi kroz podlogu QLOSS a
deo se oslobaa sa toplim gasovima i die ka plafonu odakle se radijacijom vraa QR i vri dodatno predgrevanje
povrine podne obloge.
Brzina gorenja zavisi od povrata toplote gorivoj materiji, kao i od gubitaka toplote.
Teorijski gledano razvoj gorenja bi mogao tei u dva pravca, slika 25. Mogao bi da se rasplamsa po celoj podnoj
povrini, ili da zbog gubitaka toplote, gorenje krene u pravcu vrlo laganog i sporog gorenja ili ak spontanog

gaenja plamena. Drga verzija je izvesnija od prve samo ako se zna ponaanje podnih obloga prema gorenju i
ako su utvrene karakeristike na osnovu kjih se vri ocena prilikom uotrebe, ali klase ne manje od klase Efl, prema
EN13501-1[9] i za uslove u prostoriji kavi su bili u eksperimentu (od gorivih materijala prisutni su podna obloga i
stog od tipskih gredica).
Na gorenje podne obloge u realnim uslovima uticaj mogu imati i razni drugi faktori kao to su strujanje vazduha,
visina tavanice (to je nia tavanica uticaj povratne toplote radijacije je vei), okolni gorivi materijal (toplota
primljena od okolnog materijala), enterijerski materijali zidova i plafona i dr.
Technical Research Institute of Sweden u toku 2007 god. publikovao je ispitivanja uticaja nekih esto korienih
podnih materijala na razvoj poara u prostoriji, kao i njihova ispitivanja prema EN ISO 9239-1[17] pri emu su
podne obloge klasifikovane prema EN 13501-1[9].
U tabeli 5 su prikazane karakteristike materijala koji je ispitivan, a u tabeli 6 karakteristike gorenja (dva testa) i
klasifikacija prema EN 13501-1[9],
Tabela 5 Osobine ispitivanih podnih obloga

Tabela 6 Klasifikacija podnih obloga s obzirom na performanse reakcije na poar.

Jedan od parametara za klasifikaciju prema EN 13501-1[9] je kritini toplotni fluks a njemu odgovara i prostiranje
plamena po ispitnoj podlozi na odreenoj duini u odnosu na nultu taku kalibrisane merne skale radijacionog
panelala, tako na primer:
-Za svrstavanje u klsu Bfl granini toplotni fluks je 8 KW/m2 to odgovara prostiranju plamena aproksimativno
270 mm od nulte take kalibrisane merne skale radijacionog panela.
- Za svrstavanje u klsu Cfl granini toplotni fluks je 4,5 KW/m2 to odgovara prostiranju plamena aproksimativno
450 mm od nulte take kalibrisane merne skale radijacionog panela.
- Za svrstavanje u klsu Dfl granini toplotni fluks je 3 KW/m2 to odgovara prostiranju plamena aproksimativno
560 mm od nulte take kalibrisane merne skale radijacionog panela
Izvreno je takoe ispitivanje ponaanja podnih obloga u ispitnoj sobi po neto izmenjenim uslovima, standarda
ISO 9705:1993, Fire tests-Full scale room test for surface products slika 11. Isprobane su etiri situacije scenarija:
Scenario ispitivanja broj 1:
Gasni gorionik lociran u desni ugao sobe nasuprot vrata, slika 11 osigurava snagu 100 KW toplote 10
minuta a zatim se uzorak izloi narednih 10 minuta uticaju toplote od snage 300KW. Meri se koliina osloboene
toplote uzorka kao i dimni produkti.

U ugao sobe postavlja se sto sa metalnom ploom veliine 1x1m tako da je metalna ploa 40cm iznad poda i 25cm
iznag gasnog gorionika. Gorionok kojije je izveden prema prilogu A standarada ISO 9705:1993, Fire tests-Full
scale room test for surface products, je postavljen u horizontalan poloaj i naslonjen svojim bonim stranama na
ugaone zidove. Na ovaj nain, uz pomo metalnog stola, radijacijom se osloboena toplota sa gorionika usmerava
ka podu, slika 26
Scenario ispitivanja broj 2:
Uslovi ispitivanja su isti kao u scenariju broj 1 samo se gasni brener i metalni sto postavljaju u centralnu liniju
vrata na udaljenju od 0,9 m od vrata, slika 27.
Scenario ispitivanja broj 3:
Isti scenatio kao za prethodna ispitivanja samo su gorionik i sto postavljaju u desnom uglu sobe (neposredno desno
od vrata), slika 28.
Scenario ispitivanja broj 4:
U desnom uglu sobe nasuprot vratima postavi se sto. Na na stolu je posuda sa 12 lit. Heptana (ispod heptana u
posudi je voda) a zatim se Heptan zapali,slika 29. Dalje se prati ponaanje navedenih podnih obloga u odnosu na
flashover. Na slikama 26, 27, 28, 29 su prikazana gorenja uzoraka za prethodno navedene scenarije.

Slika 26 Ispitna situacija 1

Slika 28 Ispitna situacija 3

Slika 27 Ispitna situaciija 2

Slika 29 Ispitna situacija 4

Sto je korien u situacijama 1,2,3 kako bi usmerio termalno zraenje ka podu, poto je gorionik takav da se toplota
emituje vertikalno na gore.
Sa slika se vidi kako podna obloga moe uticati u izvesnoj meri na optu poarnu ugroenost nekog prostora.
Naravno u zavisnosti od vrste podne obloge (kao i od drugih faktora - veliina i geometrija prostorije, koliina vrsta
i raspored ostalog gorivog materijala,strujanja vazduha i sl.) ovaj uticaj moe biti vei ili manji.
Scenario 1
Na slici 30 je prikazan grafik osloboena toplota sa vremenom, po scenariju 1 i to kada je u prostoriji prisutan pilot
plamen (koji vri upalu) i kada se upala vri bez prisustva pilot plamena.

Slika 30, Scenario 1- test sa i bez pilot plamena

Sa slike 30 se vidi da prisustvo pilot plamena (manji plamen u prostoriji) menja gorenje podne obloge od PVC
materijala tako to poveava koliinu osloboene toplote u prvih 10 minuta kada je snaga gorionika 100kW. Bez
pilot plamena osloboena tolpota se poveava usled gorenja podne obloge u toku drugih 10 minuta kada se snaga
povea na 300kW pa se tada usled radijacije podna obloga upali.
Bez pilot plamena podnoj oblozi treba due vreme za upalu, to je i logino.
PVC materijal je prestao da iri plamen van zone uticaja toplotne radijacije i spontano se ugasio nakon 20 minuta,
kada je i prestao rad gasnog gorionika, koji je radijacim dodavao toplotu na podnu povrinu. Oteenje PVC
materijala je bilo oko 1,3m od ugla sobe.
Scenario 2 i 3
Na slikama 27 i 28 zabeleen je trenutak najintenzivnijeg gorenja pa se sa slika vidi da je gorenje intenzivnije
kada se upala dogodi u blizini otvora vrata, zbog boljih uslova ventilacije i dotoka vazduha (ovo je gori scenario
u pogledu veliine i razvoja poara). Uporedni rezultati su dati na slici 31

Slika 31 Uporedni rezultati za scenario 1,2,3

Sa slike 31 se vide uporedni rezultati oslobaanja toplote za scenario upale 1,2,3 (bez pilot plamena) za podnu
oblogu od PVC-a.
Jasno se vidi da se upala bre dogodi po scenariju 2 i 3 nego po scenariju 1 (kada je iniciranje upale preko toplote
radijacije u dubini prostorije ).
Na slici 32 je prikazana uporedna produkcija dima u navedena 3 scenarija kada je koriena PVC podna obloga.

Slika 32 Produkcija dima, scenario 1,2,3 za PVC podnu oblogu.

Sa slike 32 se vidi da je i produkcija dima zapoela bre u scenariju 2 i 3 nego u scenariju 1, kao i da je koliina
dima manja kada se upala razvijala po scenariju 1.
Scenario 4
Kada je ispitivana pojava flashovera po scenariju 4 dogodila se interesantna pojava, da je najmanje vremena za
flashover trebalo materijalu koji je svrstan u otpornije PVC (Bfl), nego za ostale materijale sa manjom klasom
otpornosti.
PVC ........................135 s

Polipropilen ............148 s

Linoleum ................180 s.

to se tie problematike u vezi dima, koji se moe razviti kod gorenja podnih obloga i predstavljati ogranienje u
pogledu vidljivosti i toksinosti, na osnovu prethodno interpretiranih testova stie se utisak da razvoj dima postoji
ali nije od presudnog znaaja. To se vidi i iz norme EN 13501-1:2007[9] gde se kao kriterijum uvodi smanjenje
vidljivosti usled razvijanja dima u % min. Granina vrednost za ovaj parametar je 750%min. Ako uzorak ima
vrednost smanjena vidljivosti usled razvijanja dima manju 750 % min onda je on spada, po ovom kriterijumu, u
klasu s1 ili ako ne ispunjava taj kriterijum onda je on klase s2. Iz tabele 6 se vidi da se u laboratorijskim
ispitivanjima ove vrednosti kreu daleko ispod granine vrednosti od 750%min. Naravno, ovde takoe treba
napomenuti da su to samo ispitivanja koja se pod odreenim uslovima izvode u laboratorijama da bi se dolo do
nekih parametara, koje u realnoj upotrebi treba pravilno sagledati. Odnosno, u realnim uslovima znatno su sloeniji
procesi gorenja nego kod ispitivanja u laboratorijama, ali su podaci koji se dobiju u laboratorijama veoma
dragoceni u svrhu pravilne primene materijala.
Toksinost dima razvijenog gorenjem podnih obloga nije razmatrana u normi EN13501-1:2007[9] kao i u
prethodnim testovima jer je kod graevinskih materijala vrlo sloene prirode. Poznato je da toksikant moe biti
neto od nekoliko stotina para ili gasova koji nastaju gorenjem drveta, tekstila i drugih prirodnih materijala. Kada
se govori o uslovima prisutsva vetakih materijala u kunom ambijentu u uslovima gorenja moe biti vie hiljada
toksikanata. Tako se ova problematika vrlo teko moe u potpunosti prouiti i normirati. Dobar uspeh se moe
postii ako su produkti tano poznati kao to je to kod elektrinih kablova. Tu je uoeno da su halogeni materijali u
izolaciji problem jer su u uslovima poara njihovi produkti otrovni. Za ovaj sluaj se reenje nalo upotrebom
materijala za izolaciju kablova bez halogenih elemenata.
5.

BITNE INJENICE O EVAKUACIJI I KORIDORIMA EVAKUACIJE

Evakuacija je udaljavanje osoba, u sluaju opasnosti, od ugroenog do bezbednog mesta.

Analize evakuacije obuhvataju sve osobe koje borave u zgradi ukljuujui i goste ili posetioce koji mogu da se
nau u zgradi. Investitori, vlasnici ili korisnici poslovne ili javne zgrade definiu nominalni broj lica koji stalno
borave ili su zaposleni u zgradi kao i broj osoba koje kao gosti, dolaze u zgradu, odnosno, pojedine prostorije
(diskoteku, restoran, sportsku ili koncertnu dvoranu i sl.). Broj lica u zgradi se odreuje prema nominalnim

kapacitetima pojedinih prostorija i prema uslovu da treba ostvari kretanje bez zaguivanja, to iskustveno znai da
ne treba da bude vie od 3 lica/m2 povrine poda bilo gde na koridorima za evakuaciju. Pri ramatranju evakuacije
potrebno je znati i sledeu terminologiju:
Termini i definicije
-Polazno mesto (PM) je mesto na kome se osoba moe zatei u trenutku saznanja da je dolo do takvog razvoja
poara da je potrebna evakuacija.
-Bezbedno mesto (BM) je mesto van zgrade na kojem se ne mogu oekivati tetni efekti poara - plamen, dim, pad
oteenih delova objekta i sl.
-Koridor evakuacije (KE) ine graevinske konstrukcije zgrade kojima se ograniavaju prostorije za komunikaciju
(hodnici, tampon-prostorije, stepenita, vetrobrani, ulazi i sl.) i spreava prodor plamena i dima iz prostorija za
boravak.
-Prvi izlaz (PI) je izlaz iz prostorije ili grupe prostorija za boravak u hodnik. To je obino izlaz iz stana, hotelskog
apartmana ili sline grupe prostorija, uionice, kancelarije, radionice i sl. Ako ima vie PI slinog tipa prolaza, oni
mogu da budu alternativni (API) samo ako su dovoljno razmaknuti da ne budu jednovremeno zadimljeni (izlazi iz
bioskopa, pozorita, sportske hale i sl.).
-Direktni put prve etape evakuacije je du od polaznog mesta do prvog izlaza.
-Realni put prve etape evakuacije je onaj put kojim moe da se kree lice zaobilazei prepreke na svom putu do
prvog izlaza (gondole sa robom, komode, stolove, stolice itd.). U manjim prostorijama i prostorijama srednje
veliine aternativni prvi izlazi omoguavaju altemativni put evakuacije od polaznog mesta.
-Etani izlaz (EI) ine vrata na izlazu iz hodnika, otporna prema poaru, ili koja spreavaju prodor vatre i dima na
ulazu u stepenite, tampon prostoriju ka stepenitu ili u izlazni hol.
-Krajnji izlaz (KI) je izlaz iz zgrade (obino ulaz u zgradu).
-Primarai koridor za evakuaciju (PK) jeste koridor koji se koristi za normalno kretanje ljudi u zgradi.
-Altemativni koridor za evakuaciju (AK) jeste koridor evakuacije koji ima iste ili sline uslove za evakuaciju kao
primarni.
-Rezervni koridor za evakuaciju (RK) jeste kratak koridor koji koriste najvie 2 lica radi izlaza iz tehnikih
prostorija (kotlamica, sala za klimatizaciju i sl.).
-Vreme evakuacije jeste vreme pripreme za evakuaciju uveano za
bezbednog mesta.

vreme kretanja od polaznog mesta do

-Vreme pripreme za evakuaciju jeste vreme u kojem se ljudi pripremaju za evakuaciju, tj. procenjuju potrebu za
evakuacijom, savetuju se, trae ta e poneti itd.
-Vreme evakuisanja je vreme kretanja od polaznog mesta do bezbednog mesta.
-Put evakuacije je projektna putanja koju prelazi osoba u toku evakuacije.
Etape evakuacije
Etape evakuacije su sledee:
I

etapa - od PM do PI (PI je KI za prostorije sa direktnim izlaskom),

II

etapa - od PI do EI (EI je obino KI za prizemne zgrade),

III

etapa- od EI do KI,

IV

etapa od KI do bezbednog mesta.

Kretanje osobe u I etapi evakuacije treba da se zavri za 30 s u svim stambenim, poslovn-im i javnim zgradama,
osim u sluajevima gde se sedi u stolicama u duim redovima i nekim specifinim prostorijama:
-

bioskopima, pozoritima, amfiteatrima, za manje od 200 osoba - 60 s

bioskopima, pozoritima, amfiteatrima, za vie od 200, a manje od 600 osoba - 120 s

bioskopima, pozoritima, amfiteatrima, za vie od 600, a manje od 2000 osoba - 180 s

sportskim i drugim scenama za vie od 2000 osoba - za 240 s.

Kretanje osobe u II etapi treba da se zavri za manje od 60 s.

Kretanje osobe u III etapi treba da se zavri za manje od 3 minuta.
Koridori evakuacije
Koridori za evakuaciju treba da budu pregledni, bez suvinih skretanja, sa promenama smera pod uglom ne veim
od 90 (sem u stepenitu), bez prepreka (viih pragova, viseih i konzolno okaenih predmeta).
Putevi za evakuaciju do prvog izlaza treba da budu dovoljno kratki da se evakuacija, iz ovog dela ugroenog
prostora, ostvari pre nego to nastane due direktno izlaganje osobe vatri i dimu, ili joj vatra ili dim zapree
izlaz(e). Radi izbegavanja situacije u kojoj je prvi izlaz zapreen, u veim prostorijama se predvia i odreen broj
altemativnih prvih izlaza.
Vrata prvih izlaza, koja nisu i KI, treba da se zatvaraju automatski, posle prolaska ljudi, kako bi se spreilo
prodiranje dima u hodnik. Prvi izlazi stanova, uionica i slinih prostorija, ija se vrata esto otvaraju, kao i
tehnikih prostorija koje nisu namenjenc za boravak (najee su zakljuane), obino se ne opremaju urejajima za
automatsko zatvaranje vrata.Rastojanje od prvog do etanog izlaza ne treba da bude vee od 30 m u nadzemnim, a
25 m u podzemnim etaama. Za zgrade koje nemaju etani izlaz rastojanje od prvog izlaza do stepenita iznosi
najvie 10 m.
6. ZAKLJUAK
Pretenzije rada nisu bile da se daju svi odgovori vezani za opasnosti koju razliite podne obloge
predstavljaju u uslovima poara. Cilj rada je bio da se prikae klasifikacija podnih obloga, kao elementa poarne
bezbednosti, u kontekstu standarda i tehnike regulative koja se koristi u ovoj oblasti kao i da se blie prikae sada
vaea klsifikacija na nivou Evrope. Rad sadri dosta informacija o standardima koji se koriste kod nas, u Evropi i
Americi na osnovu kojih se mogu sistemom poreenja napraviti i odreeni parametri upotrebe. Takoe rad prua
informacije, na osnovu kojih se nedvosmisleno moe pravilno tumaiti sada vaee oznaavanje i klasifikacija
graevinskih materijala u Evropi s obzirom na osobine prilikom poarnih testova. Isto tako su kroz rad blie
osvetljni pojedini testovi koje se rade na materijalima i predstavljaju uslov po kome se vri klasifikacija
graevinskih materijala.
Poto su predmet prethodnog razmatranja kroz analizu stanja u Americi i Evropi, bile podne obloge vie
nego ostali graevinski materijali, to se iz prethodnog vidi da postoji izvesna slinost u testovima izmeu evropskih
i amerikih laboratorija. Isto tako se u Americi kroz propise (na primer NFPA) daje mogunost primene
klasifikovanih materijala dok u Evropi utvrena klasifikacija u primeni nije data u propisima, ve je poverena
zemljama lanicama da to utvrde kroz postupak projektovanja i izgradnje. U naoj regulativi se uglavnom na temu
primene ovakvih materijala terminoloki govori uopteno, to je u praksi vrlo problematino, pogotovu sada kada
je uvedena nova klasifikacija prema EN 13501-1:2007[9].
Prema svemu prethodnom jasno je da podne obloge mogu imati uticaja u izvesnoj meri na razvoj poara u
prostoriji, kao i na razvoj dima ali se ne mogu posmatrati izolovano u odnosu na ostale materijale koji se koriste za
zidove i plafone. Ovo ukazuje da su uslovi upotrebe vrlo vani a posebno za graevinske materijale. Laboratorijski
uslovi ispitivanja materijala mogu da budu uproseeni i prilagoeni laboratorijskom radu a da uslovi realne
upotrebe budu mnogo sloeniji. Kada se ispituju poarne performanse ponaanja graevinskih materijala u
laboratorijama zna se da je izvor toplote ili izvor paljenja znatno manje snage nego u realnim uslovima. Druga
vana ralika je i ta to se u realnim uslovima gotovo nikad ne moe ukloniti pilot plamen ili izvor toplotnog
zraenja kako se to radi u laboratoriji prilikom ispitivanja. Zato je dobro, prethodno opisane izvode iz eksperimenata, tretirati kao zakljuke za male uzorke u kontrolisanim uslovima a o realnim primenama donosti zakljuke
uvodei stepene sigurnosti u odnosu na eksperimentalne rezultate.
Ipak autori su miljenja, da ako se adekvatno sagleda upotrebljivost podnih obloga s obzirom na
klasifikaciju ispitanog uzorka i termodinamku razvoja poara podnih obloga, ove obloge same, ne
predstavljaju presudan faktor u irenju poara, pogotovu ako su postavljne parcijalno, ak i na koridoru
evakuacije kao na sl. 1, gde nema drugog gorivog materijala u vidu raznih predmeta na podu, koji bi mogli
odravati i iriti poar.

Njihov doprinos se ogleda u tome to mogu uveati toplotu i dim, kod gorenja ostalog materijala u
prostoriji.S druge strane i dotok kiseonika u zonu gorenja je samo sa gornje povrinske strane podne obloge, jer je
donja strana uz podnu povrinu (uz uslov da nema dodatnog lepljenja podne obloge lepkom koji potpomae
gorenje), to jo vie oteava eventualni proces njihovog samostalnog gorenja.
Uvaavajui rezultate prethodnih ispitivanja, klasifikaciju materijala datu normom EN13501-1:2007[9],
odredbe NFPA 101- Life Safety Code:2003[3] i SRPS TP21:2003[22] moe se predloiti sledee:
-Podne obloge na podovima I etape evakuacije gde kretanje osoba treba da se zavri za 30 s ne treba da imaju
klasu manju od Efl prema EN13501-1:2003
-Podne obloge na podovima I etape evakuacije gde se evakiue manje od 200 osoba a kretanje osoba treba da se
zavri za 60 s ne treba da imaju klsu manju od Dfl s1prema EN13501-1:2007
-Podne obloge na podovima I etape evakuacije gde se evakuie od 200-600 osoba a kretanje osoba treba da se
zavri za 120 s ne treba da imaju klsu manju od Cfl s1prema EN13501-1:2007
- Podne obloge na podovima I etape evakuacije gde se evakuie 600-2000 osoba a kretanje osoba treba da se
zavri za 180 s ne treba da imaju klsu manju od Bfl s1prema EN13501-1:2007
- Podne obloge na podovima I etape evakuacije gde se evakuie vie od 2000 osoba a kretanje osoba treba da se
zavri za 240 s ne treba da imaju klsu manju od A2fl s1 prema EN13501-1:2007
- Podne obloge na podovima II etape evakuacije gde kretanje osoba treba da se zavri za 60 s i gde se propisima
zahteva etani izlaz (EI) (vrata na izlazu iz hodnika, otporna prema poaru, ili koja spreavaju prodor vatre i dima
na ulazu u stepenite, tampon prostoriju ka stepenitu ili u izlazni hol), ne treba da imaju klasu manju od Bfl s1
prema EN13501-1:2007
-Podne obloge na podovima II etape evakuacije gde kretanje osoba treba da se zavri za 60 s i gde se propisima
ne zahteva etani izlaz (EI) (vrata na izlazu iz hodnika, otporna prema poaru, ili koja spreavaju prodor vatre i
dima na ulazu u stepenite, tampon prostoriju ka stepenitu ili u izlazni hol) ne treba da imaju klsu manju od Cfl
prema EN13501-1:2007
-Podne obloge na podovima III etape evakuacije gde kretanje osoba treba da se zavri za manje od 3 minuta i
gde se propisima zahteva etani izlaz (EI) (vrata na izlazu iz hodnika, otporna prema poaru, ili koja spreavaju
prodor vatre i dima na ulazu u stepenite, tampon prostoriju ka stepenitu ili u izlazni hol) ne treba da imaju klsu
manju od A1fl prema EN13501-1:2007
-Podne obloge na podovima III etape evakuacije gde kretanje osoba treba da se zavri za 3 minuta i gde se
propisima ne zahteva etani izlaz (EI) (vrata na izlazu iz hodnika, otporna prema poaru, ili koja spreavaju prodor
vatre i dima na ulazu u stepenite, tampon prostoriju ka stepenitu ili u izlazni hol) ne treba da imaju klsu manju od
Bfl s1prema EN13501-1:2007[9]
-Podne obloge na podovima IV etape evakuacije, koja predstavlja nastavk III etape evakuacije gde se propisima
zahteva etani izlaz (EI) kod III etape evakuacije (vrata na izlazu iz hodnika, otporna prema poaru, ili koja
spreavaju prodor vatre i dima na ulazu u stepenite, tampon prostoriju ka stepenitu ili u izlazni hol), ne treba da
imaju klsu manju od A1fl prema EN13501-1:2007
- Podne obloge na podovima IV etape evakuacije koja predstavlja nastavk III etape evakuacije gde se propisima
zahteva etani izlaz (EI) kod III etape evakuacije (vrata na izlazu iz hodnika, otporna prema poaru, ili koja
spreavaju prodor vatre i dima na ulazu u stepenite, tampon prostoriju ka stepenitu ili u izlazni hol) ne treba da
imaju klsu manju od Bfl s1 prema EN13501-1:2007[9]
Ovi podaci se mogu uzeti u razmatranje samo orjentaciono. Jedno od mguih reenja bila bi analiza svakog
objekta ponaosob. Ova analiza treba da uzime u obzir sve prethodno pominjane faktore. Tom analizom, koja je
uraena od strane strunjaka za bezbednost-projektanta, a za konkretni objekat, moe se definistai upotreba
pojedinih klasa podnih obloga koje su razvrstane prenma EN 13501-1:2007[9]. Normalno, prilikom ove analize
nikada ne treba zaboraviti na realne uslove koji podrazumevaju, da prilikom poara uvek gore ne samo podni
materijali i obloge ve i zidovi i plafoni. Na ovo smo ve ukazali u delu kada su razmatrni uslovi realne upotrebe u
odnosu na laboratorijske uslove. Gorive obloge na vertikalnim zidovima i plafonima prostorije (koridorima
evakuacije) predstavljaju znatno veu opasnost i imaju znatno veu ulogu u irenju poara, pogotovu ako bi bile od
takvog materijala koji se prilikom gorenja topi i u vidu zapaljenih fragmenata kaplje.

LITERATURA
1. Zakon o zatiti od poara (Sl.glasnik SRS 37/88).
2. Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu visokih objekata od poara (Sl.list SFRJ 7/84)
3. SRPS U.J1.050:1997, Zatita od poara u graevinarstvu-Ponaanje graevinskih materijala u poaruPregled i klasifikacija graevinskih materijala
4. SRPS N.B2.751:1986, Izbor i postavljanje elektrine opreme u zavisnosti od spoljanjih uticaja
5. NFPA 101:2003 Life Safety Code.
6. 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631.
7. SRPS ISO 1182:1990, Poarna klasifikacija-Graevinski materijali Ispitivanje negorivosti
8. ISO 1182:1990, Fire tests-Building materijals-Non-combustibility test
9. EN 13501-1:2007, Fire classification of construction end building elements-Part1:Classification using data
from reakcion to fire tests
10. SPRS U.J1.055:1992, Zatita od poara u graevinarstvu-Ispitivanje gorivih graevinskih materijala
11. SPRS U.J1.060:1973, Zatita od poara-Odreivanje brzine irenja plamena
12. SRPS U.J1.010:1973, Zatita od poara-Ispitivanje materijala i konstrukcija-Definicija pojmova
13. DIN 4102-1:1998, Brandverhalten von Baustoffen und Bauteilen-Tel 1:Baustoffe; Begriffe, Anforderungen
und Prfungen
14. EN ISO 1182, Reaction to fire tests for building products Non-combustibility test (ISO 1182:2002)
15. EN ISO 1716, Reaction to fire tests for building products Determination of the heat of combustion (ISO
1716:2002)
16. EN 13823, Reaction to fire tests for building products Building products excluding floorings exposed to
the thermal attack by a single burning item
17. EN ISO 9239-1, Reaction to fire tests for floorings Part 1: Determination of the burning behaviour using
a radiant heat source (ISO 9239-1:2002)
18. EN ISO 11925-2, Reaction to fire tests Ignitability of building products subjected to direct impingement
of flame Part 2: Single-flame source test (ISO 11925-2:2002)
19. SRPS EN ISO 9239-1:2007 - Reakcija na poarna ispitivanja podnih obloga - Deo 1: Odreivanje
ponaanja prema gorenju upotrebom izvora paljenja sa toplotnim zraenjem
20. SRPS ISO 9705:1996, Ispitivanje povrinskih obloga u prostoriji realne veliine
21. Nikola P.Kleut Planiranje i projektovanje hotela
akcidenata Zatita sistem, Beograd 2007

i poslovnih zgrada bezbednoh od poara i drugih

22. Tehnika preporuka SRPS TP 21:2003, Tehnika preporuka za graevinske tehnike mere zatite od
poara stambenih, poslovnih i javnih zgrada
23. SRPS IEC 60364-5-52:2008: Elektrine instalacije u zgradama-Deo 5-52: Izbor i postavljanje
elektrineopreme-Elektrini razvod
24. SRPS EN ISO 1182:2009-Ispitivanje reakcije na poar graevinskih proizvoda.Ispitivanje negorivosti
25. SRPS EN ISO1716:2009-Ispitivanje na poar graevinskih proizvoda.Odreivanje toplote sagorevanja
26. Takoe postoji i odgovarajui ISO 6925:1985 Textile floor coverings-Burning behaviour-Tablrt test at
ambient temperature
27. BS 6307:1982 Method for determination of the effects of asmall source of ignition on textile floor
coverings
28. ISO 9705:1993, Fire tests-Full scale room test for surface products
Oktobar 2009 god.