EERNA BOLEST: ISHRANA DIJABETIARA NAJEE GREKE U ISHRANI

31.05.2009 15:29

kuvar

12434

Izvod iz knjige
ISHRANA I KUVAR ZA DIJABETIARE,
autora dr. VLADE VELIKOVIA

Promenom stila ivota,

uz pravilan nain ishrane,
draete pod kontrolom eernu bolest.

PRETERAN KALORIJSKI UNOS

Ne pazei na koliinu i vrstu hrane, esto se unosi dosta nepotrebnih
kalorija. To se deava danima, mesecima, pa se nabaci viak
kilograma. Viak kilograma sigurno oteava dobru regulaciju eerne
bolesti (zbog insulinske rezistencije). Ne moe poveanje doze insulina
ili tableta dugorono reiti ovaj problem. Treba razmiljati u drugom
pravcu korigovati koliinu i vrstu obroka i stvari e polako poeti da
dolaze na svoje mesto. Poboljaete regulaciju eera uz manje doze
lekova.
BROJ OBROKA U TOKU DANA (preskakanje obroka)
Dijabetiari, pogotovu na insulinskoj terapiji, moraju imati najmanje
pet obroka u toku dana i, po potrebi, esti obrok, moe biti pre
spavanja. Manji broj obroka u toku dana obino vodi nestabilnim
vrednostima eera koje variraju. Mnogi kau: Doktore, ne znam
zato mi je eer visok, ne jedem nita, evo danas sam samo dva puta
jeo. TO je greka, jer organizam jedno vreme trpi gladan, a kasnije,
usled obroka koji je obino obilan, imamo vei skok vrednosti eera.
Zato: jedite pet do est puta u toku dana!
UNOS HRANE PO OBROKU
Morate se truditi da ne pravite velike oscilacije u koliini hrane po
pojedinanim obrocima. Nemojte da se za ruak najedete, a za
doruak i veeru samo alabrcnete. Morate priblino rasporediti
energetski i ugljenohidratni unos u toku celog dana. Najbolje je: ruak
30% dnevnog unosa, doruak i veera oko 20%, a ostatak rasporedite

na uine. Tako ete obezbediti ujednaene vrednosti eera u krvi.

UNOS HLEBA I ZAMENA
Najvee greke su kod uzimanja hleba i zamena za hleb. Mnogi
dijabetiari uzimaju previe hleba. Hleb ima veliku kalorijsku vrednost i
relativno visok glikemijski indeks zbog znaajnog sadraja ugljenih
hidrata: 100 grama hleba ima 220 do 250 kCal i oko 50 gr ugljenih
hidrata. Jedno pare hleba teko je oko 50 grama, to iznosi otprilike
120 kCal.
Jedno pare hleba ima istu kalorijsku vrednost kao:

70 grama sira
aa mleka (200ml)
200 grama treanja
100 grama teletine
250 grama jabuka
260 grama breskvi
400 grama crvene paprike
450 grama lubenice
500 grama kelja
600 grama paradajza ili
jedan kilogram krastavaca

Zato dijabetiari treba da uzimaju 120 do 240 grama hleba dnevno

(zavisi da li je dijeta niskokalorina ili visokokalorina).
Druga greka, koja se esto deava je kod koliine konzumiranja
crnog, raenog ili kukuruznog hleba koja se dnevno pojede. Mnogi
misle da su, ako ne jedu beli hleb i peciva reili problem.
esto ujem u Savetovalitu za dijabetiare: Doktore, ne znam zato
imam visok eer, a ne jedem beli hleb. Jedem proju i raeni hleb
koliko elim, ali, vidite, opet neto nije u redu.
Crni hleb, raeni i kukuruzni hleb se preporuuju u dijetnim jelovnicima
za dijabetiare zato to su bogatiji dijetnim vlaknima, vitaminima i
mineralima,a ne zato to su manje kalorini. Imaju i manji
glikemijski indeks, ali oprez! Smete da pojedete samo 20% vie crnog
nego belog hleba, a to je u ukupnom zbiru pare hleba srednje veliine
(30 do 50 grama vie).
UNOS MLEKA I ZAMENA
Mleko je idealna hrana za oveka zbog bogatog sadraja proteina,
ugljenih hidrata i masti. Zato moete koristiti do dve mlene jedinice
dnevno (mlena jedinica = 200ml.), sem kod visokokalorinih dijeta

kada moete uzeti i tri mlene jedinice u toku dana. Uzimajte posnije
mleko 1,8% do 2,8% mlene masti i preraevine od takvog mleka
ako jedete sir, koristite mlai, posni sir.
UNOS POVRA
Ovde ima najmanje greaka u ishrani, jer su doputene i najvee
slobode. Bogatstvo vitaminima, mineralima, dijetalnim vlaknima i
vodom, uz mali glikemijski i kalorijski uinak, ono su to povre
namee u svakoj ishrani.
Povre A (zeleno lisnato, tikvice, krastavci, paprika zelena, paradajz)
je niskokalorino, i malte-ne da nema ogranienja, pa se uzima
slobodno po izboru. Uslovno je preporueno da jedna jedinica iznosi
200grama, ali se povre iz ove grupe moe koristiti slobodnije.
Povre B (bundeva, argarepa, crni luk, boranija, repa, cvekla,
pakanat, mladi graak) je neto kalorinije, pa opreznije sa njegovom
primenom.
Boranija i mladi graak su izvanredna hrana, jer sadre dosta dijetnih
vlakana, ali ih, ipak, ne treba nekontrolisano koristiti.
Suvi graak, bob i pasulj imaju odline karakteristike (dosta dijetnih
vlakana, dobar sadraj belanevina ali i veliki kalorijski uinak) pa ih
treba povremeno koristiti sa dodatkom nemasnog mesa, bez jakih
zaprki i masnoa, uz salate, kao to su kupus i zelena salata. Zato su
bob, graak i pasulj svrstani u hlebne jedinice.
UNOS MESA
Meso je neophodno za nau ishranu zbog znatnog sadraja
belanevina i bitnih amino kiselina. Birajte nemana mesa i ribe, a
pogotovu iz grupe pileih bez koica, ureih bez koica, jagnjetina,
teletina, posna govedina, konjsko meso, divlja, zeetina.
Od renih riba to su: pastrmka, mladica, krkua, tuka, grge.
Od morskih riba: osli, skua, bakalar, srdela, zubatac.
Moram da napomenem da su i ostale ribe odlina hrana, pogotovo ako
se spreme peene, kuvane, bez mnogo ulja.
Rakovi i koljke su izuzetno malog kalorijskog uinka, ali su bogati
holesterolom pa ih uzimajte umereno.
PREPORUKA: Izbegavajte crvena mesa, jedite belo meso od
peradi, a ribu bar dva puta sedmino.
UNOS VOA
Vladaju pogreke i zablude oko upotrebe voa kod mnogih
dijabetiara, poev od vrsta koje se smeju koristiti, do koliine voa
koja sme da se pojede.
Neki ga iz straha od skoka eera ne upotrebljavaju uopte, a neki

ga jedu nekontrolisano.
I jedni i drugi gree.
Voe je vaan inilac u ljudskoj ishrani i dijabetiari ga mogu koristiti.
Ne postoji hrana, pa ni voe, koja je apsolutno zabranjena, jer
ne goji vrsta hrane, ve koliina koju pojedemo. I kod eerne
bolesti loa glikoregulacija potie od koliine i rasporeda uzimanja
obroka.
Voe se moe uzimati od tri do pet puta dnevno (tri do pet jedinica
zavisno od vrste) neko 60 grama (groe), neko 100 grama (jabuke),
neko 130 grama (jagode), neko 160 grama (dinje), neko 190 grama
(lubenice) u jednom obroku.
Kod korienja voa najvie se grei u koliini vone jedinice koju
uzimamo. Primer je lubenica: jedna jedinica voa je 190 grama
lubenice (jedna tanka krika). Mnogi ne obraaju panju na debljinu i
veliinu te krike, pa kau: Ma pojeo sam samo jedno parence, a to
parence je obino oko 600 do 800 grama.
Isto vai i za ostalo voe. Zato, dok ne naviknete koje su to optimalne
koliine, izmerite jabuku, kruku, kajsiju, maline, pa ete posle uvek
znati ta je to jedna jedinica odreenog voa.
Koliinu voa dozvoljenog za dnevni unos nikad nemojte uzeti u
jednom obroku. Rasporedite je na tri do pet obroka.
UNOS MASTI
Za ishranu koristite suncokretovo, kukuruzno i maslinovo ulje u
koliinama koje su preporuene u ADA tablicama.
uvajte se prikrivenih masti, koje se nalaze u raznim kolaima,
keksovima, pitama, lisnatom testu (za njihovo spravljanje se koristi
mast).
Izvod iz knjige: ISHRANA I KUVAR ZA DIJABETIARE,
autora Dr. VLADE VELIKOVIA