1.

UVOD
Poreklo arbitrae je dosta staro. Njene tekovine nalazimo jo u starom veku u reavanju
sporova koje su vodili sumerski i grki gradovi. Jedan od najpoznatijih ugovora tog
vremena jeste ugovor o tridesetogodinjem miru izmeu Atine i Sparte zakljuen 445. i
ugovor iz Nicijasa zakljuen izmeu istih drava 421. godine pre nove ere. Nakon ovog
perioda razvoja dolazi do zastoja u razvoju arbitrane prakse. Razlog za to jesu Rimska
osvajanja, koja nisu poznavala kompromisni nain reavanja sporova. U srednjem veku
dolazi do zakljuivanja brojnih arbitranih ugovora, da bi u doba apsolutizma ova praksa
prestala.
Dogaaj koji ce oznaiti poetak moderne arbitrae jeste Ugovor o prijateljstvu, izmeu
SAD i Velike Britanije iz 1794. godine. Takoe u tom periodu dolazi do zakljuenja
mnogih ugovora izmeu SAD-a i mnogih juznoamerikih drava. U ovim ugovorima stoji
da e reavanje moguih sporova biti povereno meovitim komisijama. Upravo u tim
komisijama treba traiti pretee dananjih arbitranih sudova. Vredan pomena jeste i
sluaj ,, Alabama reen u enevi 1872. godine. Spor je nastao povodom optube SAD-a
da je Velika Britanija za vreme graanskog rata u svojim lukama pravila i otpremala
brodove za oruane snage junih drava i time prekrila obavezu neutralne drave. Na
osnovu Vaingtonskog ugovora iz 1871. spor je iznet pred petolanu komisiju koja je
osudila Veliku Britaniju da plati odtetu u iznosu od 15,5 miliona dolara. Ovu presudu je
Velika Britanija i izvrila u predvienom roku. Ovaj spor je izuzetno bitan za razvoj
arbitrae iz vie razloga. Po prvi put se obrazuje pravi arbitrani sud, a ne meovita
komisija za reavanje spora. Taj sud inile su sudije treih drava. Takoe se videlo da se
vani sporovi mogu reavati putem arbitrae.
Znaajan datum u istoriji razvoja arbitrae predstavljaju Hake mirovne konferencije. Na
ovim konferencijama je izvrena i kodifikacija arbitranih pravila, zasnovana na praksi
reavanja arbitranih sporova. Na ovim konferencijama je pokuano uvoenje obavezne
arbitrae za sporove koji ne dovode u pitanje nacionalnu ast.
Uspeh na Prvoj hakoj konferenciji donosi i osnivanje Stalnog arbitranog suda. Uprkos
nazivu to nije stalni sud ve spisak kandidata za sudije koje imenuju drave ugovornice.
Svaka drava potpisnica imenuju najvie 4 linosti na period od 6 godina. U sluaju spora
drave imaju mogunost da sa ovog spiska odaberu sudije koje e reavati njihov spor.
Prema tome sudije ne sude stalno, ve se nalaze na spisku i na raspolaganju dravama u
sluaju potrebe.
Tokom 20. veka dolazi do potpisivanja vie konvencija koje su uticale na razvoj arbitrae
kao sto su enevski protokol iz 1923., enevska konvencija iz 1927., Njujorka
konvencija iz 1958. kao i Evropska konvencija o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai iz
1961. Takodje na razvoj arbitrae, posebno meunarodne, posle Drugog svetskog rata
uticao je i sve vei rast meunarodne trgovine koji je sa sobom donosi i probleme koje je
trebalo reiti to efikasnije pa je arbitraa samim tim dobijala sve vei znaaj.

2. POJAM ARBITRAE
Arbitraa je mehanizam donoenja odluka koji se koristi kada dve ili vie suprostavljenih
strana ne mogu da postignu sporazum ili nastavak rada ka komplementarnom cilju. Strane
uesnice se slau da imenuju neutralnu stranu ili osobu da donese odluku poto uje
stavove obe strane.
Arbitraom se i naziva organ ili telo nedravnog karaktera koje reava spor.
Osnovna karakteristika arbitrae je privatno reavanje spora. Arbitaa je konkurent
dravnom sudu, jer je arbitrana odluka izjednaena sa sudskom. Da li arbitraa moe
reavati spor zavisi od svake drave.
Arbitrano pravo je disciplina koja je u stalnoj evoluciji, jer drava ne regulie detaljno
arbitrau, ve je stvara praksa. Postoje razliite tendencije u svetu - da arbitraa sve vie
lii na dravni sud i zbog toga je u stalnoj evoluciji. Arbitraa se smatra privatnom
sudskom jurisdikcijom, kvazi sudom i tei se da ona ima snagu suda. Za arbitriranje se
plaa naknada.
2.1. ELEMENTI ARBITRAE
Stranke kod odreivanja arbitrae, kao nadlene za reenje jednog spora, moraju odrediti
niz elemenata, koja e biti sastavni deo sporazuma. To se odnosi na sledee elemente: 1)
mesto arbitrae; 2) pitanje imperativnih procesnih normi zemlje u kojoj se vodi postupak;
3) merodavno materijalno pravo; 4) pitanje spora koji se reava pred arbitraom; 5) izbor
arbitrae; 6) plaanje naknade arbitrima; 7) jezik na kojem se vodi arbitraa; 8) primena
ex aequo et bono (princip pravinosti); 9) oblik arbitrane odluke (pismena forma); 10)
pitanje nitavosti; i 11) pravo na pokretanje arbitranog postupka. To su najvaniji
elementi jednog arbitranog sporazuma, koje mogu imati uticaja na dejstvo te arbitrane
odluke u nekoj drugoj zemlji. Stranke mogu predvideti i druge elemente arbitranog
sporazuma. Ti elementi su od znaaja kod utvrivanja prirode arbitranog ugovora i kod
priznanja strane arbitrane odluke, a to utvruje sud, koji donosi odluku o priznanju.
2.2. PRIMENA ARBITRAE
Najee se primenjuje u privrednim i poslovnim odnosima, u radnim sporovima, u
graanskim odnosima, u profesionalnim udruenjima izmedju lanova, u oblasti sporta
klubovi i igrai.
2.3. IZVORI PRAVA U ARBITRAI
Izvori prava koji reguliu arbitrau su razliiti: jedni su meunarodni, drugi unutranji;
neki su obavezni, a ostali fakultativni; ima ih koje je stvorila drzava ili neka druga
organizacija, dok postoje i oni koje stvaraju same stranke. Pa tako imamo:1)
meunarodne ugovore (multilateralni i bilateralni), 2) nacionalne zakone, 3) pravilnike
stalnih arbitraa, 4) autonomno pravo meunarodne trgovine, 5) arbitrane sporazume, 6)
arbitranu praksu, 7) doktrina arbitranog prava
Dominacija autonomije volje ugovornih strana je vladajuci princip kako u oblasti
trgovakih odnosa tako i kod trgovinskih arbitraa pa je i hijerarhija izvora arbitranog

prava u skladu sa njim ureena. Tako se na najviem mestu u poretku nalazi ugovor
stranaka kojim se reavanje spora poverava arbitrai (arbitrani sporazum), na sledeoj
lestvici su pravila stalnih trgovinskih arbitraa i autonomno pravo meunarodne trgovine,
potom su to meunarodni ugovori i nacionalni propisi, zatim sudska praksa i na kraju
arbitrana praksa i doktrina arbitranog prava.
2.4. PREDNOSTI I NEDOSTACI ARBITRAE
Prednosti:
1) Profesionalnost arbitara o tome vode rauna same stranke
2) Izbor arbitra vri se u ugovoru i u skladu sa njim. U ugovoru moe biti odreeno lice
koje e biti arbitar ako doe do spora. Spor moe reavati arbitar pojedinac, a stranke su
dune da ga izaberu, ako ga ne imenuje organ imenovanja. Ako je predvieno da spor
reavaju 3 arbitra svaka stranka imenuje svog arbitra, a sporazumno biraju treeg. Ako
stranka neimenuje svog arbitra onda to ini organ imenovanja. Postoje 3 situacije kada
imenuje organ imenovanja: kod ogranizovanih institucija, ako je organizovan organ
imenovanja i ako je organ imenovanja dravni sud.
3) Jednostepenost i brzina.
4) Neformalnost postupka mogue je produiti rokove, nema presude zbog izostanaka,
arbitraa dovodi svedoka i fleksibilnost samog postupka.
5) Jeftinija je od sudskog postupka relativno. Kod nas se naknada obraunava po
vrednosti spora. Postoje 3 sistema naknade trokova: onaj ko izgubi snosi sve trokove,
slobodna ocena arbitra, tuilac snosi umeri u kojoj je uspeo, a drugi u meri u kojoj je
izgubio.
6) Tajnost postupka.
7) Samostalnost u odnosu na dravu.
8) Neutralnost arbitara.
9) Arbitraa po pravinosti.
Nedostaci:
1) Nema kontrole vie instance nema albe ako je odluka nepravedna.
2) Korumpiranost arbitara.
3) Skupe i dugotrajne medjunarodne arbitrae
2.5. PRAVNA PRIRODA ARBITRAE
Ugovorna teorija Zastupljena u Francuskoj. Smatra arbitrau ugovornom institucijom.
Ugovor je osnov arbitrae.
Jurisdikciona teorija Zastupljena u Nemakoj. Smatra arbitrau privatnim sudom.
Meovita teorija Sadri elemente prethodne dve. Nastanak i konstituisanje ima ugovorni
karakter, ali delovanje i dejstvo ima procesni karakter.
2.6. ARBITRABILNOST
Arbitrabilnost je podobnost spora da se reava putem arbitrae. Arbitrabilnost moe
odrediti drava zakonom, a moe biti odreena i od specijalizovanih arbitranih
institucija.

Arbitrabilnost moe biti:

1) Subjektivna vezuje se za sposobnost za zakljuenje sporazuma o arbitrai. Sporazum
moe zakljuiti svako poslovno sposobno lice, dok za pravno lice je potrebno da se radi o
licu koje je ovlaeno da preduzima odreene radnje. Dugo se smatralo da drava i njeni
organi ne mogu ugovoriti arbitrau, ali je danas opte prihvaeno da je to mogue.
Zakljuivanjem sporazuma o arbitrai smatra se da se strana drava i njeni organi odrekli
mogunosti pozivanja na imunitet.
2) Objektivna vezuje se za vrste sporova koji se mogu reavati putem arbitrae. To su
sporovi koji se mogu reiti poravnanjem, sporovi o pravima kojima stranke mogu
slobodno raspolagati. Iz arbitrae su iskljueni sporovi iz statusnih odnosa fizikih lica,
sporovi regulisani antimonopolskim zakonodavstvom, sporovi nelojalne konkurencije,
propisino hartijama od vrednosti.
U naem pravu:
1) Objektivna arbitrabilnost arbitraa se moe ugovoriti za reavanje imovinskog spora
o pravima kojima stranke slobodno raspolau, osim sporova za koje je odreena
iskljuiva nadlenost suda.
2) Subjektivna arbitrabilnost arbitrau moe ugovoriti svako fiziko i pravno lice,
drava i njeni organi, ustanove i preduzea u kojima ona ima svojinsko uee, svako ko
ima sposobnost da bude stranka u postupku.
2.7. VRSTE ARBITRAE
Sa aspekta trajnosti razlikujemo:
1) Stalne institucionalne arbitrae Osnovane su da pruaju usluge reavanja sporova.
Najee ih osnivaju privredne komore. One imaju akt o osnivanju, sedite, organ
arbitrae i pravilnik za reavanje sporova. Mora se ugovoriti nadlenost odredjene stalne
arbitrae i to: po imenu arbitrae ili po pravilima odgovarajue arbitrae. Stalne arbitrae:
Spoljnotrgovinska arbitraa pri Privrednoj komori Srbije, arbitraa meunarodne
trgovake komore u Parizu.
2) Privremene arbitrae AD HOC Formiraju se za reavanje odreenog spora i kad ree
spor prestaju da postoje. Mora biti izriito ugovorena kao i nain kako e se ona
konstituisati. AD HOC arbitraa nema svoj pravilnik ni organe. Naroito se ugovara kod
velikih institucionalnih sporova, kad je stranka u ugovoru drava i kod sporova o
koncesijama. Ranije je kod nas mogla da se koristi kod meunarodnih sporova, a ne kod
unutranjih, a sada je dozvoljena u svim situacijama.
3) Meunarodne arbitrae One koje su osnovale meunarodne institucije.
4) Nacionalne arbitrae One koje su formirane na nacionalnom planu. Osnivaju ih
privredne komore i preduzea, pri emu se jedne osnivaju za sporove iz meunarodnih
odnosa, druge za unutranje odnose, a ima i onih za meovite.
5) Unutranje arbitrae Reavaju sporove unutar jedne zemlje.
6) Meunarodne arbitrae Reavaju sporove iz medjunarodnih odnosa bilo da su
meunarodni ili nacionalni po svom osnivau.
7) Opte arbitrae Nadlene su za reavanje svih vrsta trgovakih sporova.
8) Specijalizovane arbitrae Nadlene su za reavanje posebnih vrsta sporova.
9) Arbitraa otvorenog tipa Kada bilo koje stranke mogu ugovoriti nadlenost te
arbitrae.
10) Arbitraa zatvorenog tipa Ona iju nadlenost mogu ugovoriti lanice odreene
asocijacije ija je to arbitraa.

11) Arbitraa meovitog karaktera Kada jedna stranka mora imati odreeno svojstvo, a
druga ne mora.
12) Arbitraa kod kojih spor reava 1 arbitar Postoje kad se stranke tako dogovore, bilo
da je stalna ili ad hoc arbitraa. Arbitar se moe sporazumno odrediti
13) Abitraa kod kojih spor reava vie arbitara Mora biti neparan broj arbitara zbog
donoenja odluke, po pravilu 3. Broj arbitara odreuje se sporazumno.
Stalna arbitraa slobodno odluuje, predvia mehanizam izbora koji je razliit do
70.000$ jedan arbitar, a prek 70.000$ 3 arbitra. Ad hoc arbitraa ostavlja imenovanje
organu imenovanja, one imaju svoje tarife usluga koje se zasnivaju na vrednosti spora.
Neke tarife imaju viu ili niu stopu za istu vrednost spora zavisi od sloenosti spora.
Trokovi se plaaju unapred, instituciji. Kod ad hoc arbitri odreuju trokove tek kad su
imenovani. Mogue je i odreivanje trokova po satu rada, a ne unapred. Da bi arbitraa
bila sigurna postoji avansiranje.
2.8. ARBITRI
Arbitri su lica kojima stranke poveravaju reavanje njihovog spora, to su lica u koja
stranke imaju poverenja u pogledu ne pristrasnosti, savesnosti i profesionalnosti. Ovo
vai kad stranke sporazumno biraju arbitre. Stranka snosi posledice rada arbitara dok
organ imenovanja ne snosi. Profesionalnost arbitara je vana za stranke, a one esto u
sporazumu predviaju strunost arbitara. Arbitri ne moraju biti samo pravnici, postoje
arbitrae koje nisu pravne finansije...Neutralnost i nepristrasnost su objektivne
kategorije, moraju postojati i kad arbitra bira organ imenovanja. Neutralnost i
nepristrasnost podrazumeva da nema direktne i posebne veze sa strankom; ukoliko postoji
veza arbitar treba obavestiti stranku. Arbitar ne sme biti u direktnim kontaktima sa
strankom i njenim zatupnicima, ali se smatra da je legitimno da arbitar posredno vodi
rauna o zatiti stranke u postupku.
to se tie nacionalne pripadnosti arbitara kod meunarodne arbitrae postoje tri nepisana
pravila:
1) Arbitri su iz razliitih zemalja.
2) Arbitri su iz zemalja iz kojih su stranke
3) Predsednik tribunala mora biti iz zemlje iz koje nisu stranke. Kod meunarodne
trgovinske arbitrae kao arbitri se sve ee pojavljuju advokati, pa se postavlja pitanje da
li je stranka imala odnose sa tom korporacijom iz koje je imenovani advokat i ako je
imala, onda taj advokat nije podoban za arbitrau.
Na Zakon o arbitrai predvia da abtitar moe biti svako fiziko lice koje je poslovno
sposobno bez obzira na dravljanstvo. Mora imati svojstva koja su stranke sporazumom
utvrdile. Mora biti nepristrasan i nezavisan u odnosu na stranke i predmet spora. Ne moe
biti lice osudjeno na bezuslovnu kaznu zatvora dok traju posledice. U nekim pravima se
izriito kae da sudija dravnog suda ne moe biti arbitar, a razlozi su: paralelno
pravosudje, institucija dravnih sudova na arbitrane odluke, u postupku za ponitaj
arbitrane odluke moe uestvovati sudija koji je uestvovao u donoenju te odluke.
Dunosti arbitra: da strankama omogui nesmetano iznoenje injenica i pravnih
shvatanja, da ispotuje rok u kome treba izvriti zadatak, ne sme se povui iz arbitrae
bez dobrog razloga, da uva kao tajnu sve poverljive informacije koje je saznao u
arbitranom postupku. Duan je da savesno i efikasno obavlja svoju dunost. Na zakon
ne govori o odgovornosti arbitra. Odnos arbitra i stranke je ugovorni. Protiv odluke
dravnog suda kojom je utvrdjen prestanak dunosti arbitra ne moe se podneti alba, isto
je i za izuzee, odluka ne mora biti obrazloena.

2.9. SEDITE ARBITRAE

Sedite arbitrae moe biti predvieno u arbitranom sporazumu, bilo da je ugovorena
stalna ili ad hoc arbitraa. Ako arbitranim sporazumom nije predvieno sedite arbitrae:
za stalnu odreuje se mesto u kome je stalna arbitraa. Za AD HOC arbitrau kad se
konstituie tribinal, arbitri odreuju sedite. Stranke mogu naknadno promeniti sedite
arbitrae. Sedite odreuje nacionalnu pripadnost arbitrane odluke u postupku njenog
priznanja i izvrenja. Postupak za ponitenje arbitrane odluke trazi se u zemlji u kojoj je
sedite. Arbitri moraju voditi rauna o procesnim pravilima zemlje u kojoj je sedite
arbitrae. Za izuzee arbitra nadlean je sud zemlje u kojoj je sedite arbitrae.
2.10. NADLENOST ARBITRAE
Kada se reava spor sama arbitraa organizuje svoju nadlenost. O nadlenosti arbitae
nekad je odluivao dravni sud, danas o nadlenosti odluuje sama arbitraa. Ako se
stranka obrati dravnom sudu arbitrani postupak mora ekati odluku dravnog suda. O
nadlenosti odluuju arbitri koji reavaju spor. O nadlenosti se odluuje ako postoji
prigovor nenadlenosti koji se mora istai pre nego to se stranka upusti u meritum spora.
Pitanje prigovora nenadlenosti je predhodno pitanje. U veini prava donosi se delimina
odluka o nadlenosti arbitrae i mogu je ponitaj te odluke pred dravnim sudom. Kod
nas postoji pravilo da vee koje reava o prigovoru donosi samo zakljuak,tako da stranka
ne moe ii na ponitaj, jer nema delimine odluke. Ako se prigovor usvoji donosi se
odluka.
2.11. ODNOS DRAVNOG SUDA I ARBITRAE
Dravni sud moe, u vezi arbitrae, da preduzima samo one radnje koje su izriito
odreene Zakonom o arbitrai. Dravni sud mora uvek da se povue ako je ugovorena
arbitraa. Arbitrani sporazum moe se zakljuiti i ako je nastali spor ve iznet na
reavanje dravnom sudu. Sud kome je podneta tuba, koja je predmet arbitranog
sporazuma, oglaava se nenadleznim i odbacuje tubu po prigovoru stranke koji mora biti
podnet pre uputanja u meritum spora, osim ako utvrdi da je arbitrani sporazum nitav,
da je bez dejstva ili da ga nije mogue izvriti. Dravni sud vri imenovanje arbitra ako
nema sporazuma stranaka ili organa imenovanja. Ako se stranke nisu drugaije
sporazumele, o izuzeu odluuje dravni sud. Dravni sud moe, na zahtev stranke
odrediti privremene mere. Arbitrani sud moe traiti pomo dravnog suda radi
izvoenja dokaza.
2.12. ARBITRANI POSTUPAK I ODLUKE ARBITRAE
Postupak pred arbitraom takoe zavisi od volje strana u sporu, odnosno one su ovlasene
da se sporazumeju o nainu voenja postupka. Postupak se sastoji iz pismene i usmene
faze. U pismenoj fazi stranke podnose podneske i protivpodneske u utvrenim rokovima.
U usmenoj fazi postupka strane u sporu uestvuju preko zastupnika ili delegate, koji
mogu usmeno da iznose svoje stavove i miljenja u vezi sa sporom. Arbitrazni sud
zavrava postupak odlukom koja ima karateristike presude i ta odluka je konana I
obavezna za stranke u sporu, odnosno protiv nje nema prava albe.
Meutim, i u teoriji i u praksi postoje razliiti stavovi u pogledu sadraja arbitrane
odluke. Naime u sistemu common law preovlauje stanovite da nema potrebe za

obrazloenjem arbitrane odluke, dok se u kontinetalnom sistemu smatra da je interes

strana u sporu da jasno sagledaju razloge za donoenje odluke, pa se zahteva
obrazloenje. Do pomirenja ovih stavova dovela su meunarodna pravila o arbitrai
(Evropska konvencija, Pravilnik UNCITRAL-a) kojima se predvia da arbitrana odluka
treba da sadri obrazloenje, osim u slucaju da se stranke izjasne protiv obrazloenja.
Odluka arbitrae u konkretnom sporu se objavljuje samo uz pristanak stranak.
Ve je navedeno da je arbitrana odluka izvrni naslov, ali postoje I odreeni, specifini
sluajevi u kojima se izvrenje moe odbiti. Ti sluajevi su izriito navedeni u Njujorkoj
konvenciji o priznanju I izvrenju arbitranih odluka iz 1958. Razlozi na koje se moe
pozvati pri odbijanju izvrenja su razliiti, ali se mogu odnositi na nesposobnost strana u
sporu ili valjanost ugovora po zakonu na osnovu koga su ga stranke zakljuile, da strana
protiv koje se trazi izvrenje nije uredno obavetena o arbitranom postupku ili o
imenovanju arbitara ili je bila spreena da uestvuje u postupku, da spor o kome je doneta
odluka nije predvien arbitranim sporazumom ili je arbitraa prekoraila sporazum, da
odluka jo nije postala obavezna po zakonu drave u kojoj je doneta odluka. Pored toga,
izvrenje moe biti odbijeno ako po zakonu drave u kojoj se trai spor ne moe da se
iznese pred arbitrau I ako bi izvrenje odluke bilo u suprotnosti sa javnim interesom.
3. AUTONOMNE SANKCIJE
Kada je re o neizvrenju ugovornih obaveza u medjunarodnom privrednom prometu
istie se da je skala sankcija koje se prema privrednicima primenjuju iroka i da se
razlikuje od one koja se primenjuje za sluaj neizvrenja ugovora u unutranjem pravu. U
medjunarodnim odnosima pojedini strukovni krugovi imaju svoje kodekse etike i njima
se ustanovljavaju odredjene moralne norme kojih se lanovi takvih udruenja moraju
pridravati. Sem toga u sluaju nepotovanja ugovora mogu da se primene crne liste,
bojkot, gubitak finansijskih kredita, iskljuenje iz poslovnih krugova i druge sankcije.
4. MEUNARODNA TRGOVINSKA ARBITRAA
Meunarodna trgovinska arbitraa predstavlja iroko primenljiv nain i organ za
reavanje sporova iz oblasti meunarodne trgovine i meunarodnih poslovnih odnosa
uopte, ija se nadlenost zasniva na saglasnoj volji ugovornih strana.
Karakter i sloena struktura meunarodnih poslovnih odnosa zahtevaju poseban stepen
delikatnosti prilikom reavanja sporova koji te odnose prate. Jedan od osnovnih motiva
koji poslovne ljude opredeljuje da u svojim ugovornim odnosima meunarodnog
karaktera za sluaj spora predvide arbitrau ogleda se u nastojanju da spor bude reen
pravedno i pravino, uz uzimanje u obzir profesionalnih obiaja i odgovarajuih pravila
struke. Stranke pred arbitraom pripadaju poslovnom svetu u kome je prvenstveni cilj
uspeno obavljanje poslovne aktivnosti i iz tog razloga stranke e nekad imati vei interes
da zadri poslovne odnose i sauvaju dobar ugled nego da dobiju konkretan spor.
Uloga meunarodne trgovinske arbitrae ne iscrpljuje se u prostom presuenju spora. Ona
pred sobom ima misiju izgraivanja fer poslovne prakse i dobrih poslovnih odnosa u
okvirima meunarodne poslovne zajednice kao celine. Za arbitrau se istie da deluje i
kao znaajan psiholoki faktor koji esto ima odluujuu ulogu u ponaanju stranaka,
naroito onih koje se ne pridravaju meunarodno prihvaenih standarda.

U meunarodnom poslovnom prometu po pravilu se uzimaju u obzir stavovi arbitraa kao

i mogui rizici za sluaj spora pred njima. U tom sluaju arbitrae doprinose spreavanju
sporova i stvaranju uslova za uredno odvijanje meunarodnih poslovnih transakcija. Zbog
toga arbitraa ima znaajnu ulogu ne samo u domenu pravnih, vec i u domenu politikih,
ekonomskih i drugih odnosa sa stanovita meunarodne poslovne zajednice.
Znaajan razlog prihvatanja meunarodne trgovinske arbitrae ogleda se u nepoverenju
koje stranke u meunarodnom prometu mogu imati u nacionalni sud strane zemlje.
Uprkos svim tenjama uporednog prava da garantuje i obezbedi nezavisnost i
nepristrasnost sudija, u praksi se deava da nacionalni sud bude pristrasan i da donese
neosnovanu presudu u korist domae stranke. Tu injenicu su iskoristile arbitrae i
nametnule se kao nain za reavanje meunarodnih trgovinskih sporova.
Na opredeljenje poslovnog sveta za arbitrau utie i mogunost izbora arbitara koji su
strunjaci za meunarodno trgovinsko pravo sa poznavanjem ne samo prava ve i
trgovake struke i tehnike poslovanja. Pored toga arbitar je po pravilu linost sa visokim
naunim i moralnim integritetom i uliva poverenje stranaka u sporu.
Kao to mogu izabrati arbitre, stranke imaju pravo da slobodno izaberu materijalno i
procesno pravo koje e se primeniti na njihov spor. Stranke su slobodne u izboru mesta
arbitrae tj. zemlje u kojoj ce se arbitrana odluka doneti sto je od posebnog znaaja za
izvrenje arbitrane odluke.
Znaajna prednost arbitrae ogleda se u i brzini postupka. U arbitranom suenju pravilo
je jednostepenost postupka koji je manje formalan od onog koji se odvija pred dravnim
sudom. Arbitrana odluka je konana i protiv nje se ne moze uloiti alba. Jedino pravno
sredstvo koje se moze uloiti protiv arbitrane odluke je zahtev za ponitaj arbitrane
odluke, o emu odluuje dravni sud nadlean prema mestu u kome se arbitraa odvijala.
Ponitaj se moze zahtevati samo iz proceduralnih razloga, a ne iz razloga koji se odnose
na sutinu spora.
Postupka pred arbitraom nije javan, to je za stranke od znaaja s obzirom da im se
prua mogunost da i pored izlaenja pred sud od javnosti sauvaju svoje poslovne
interese i poslovne tajne.Sve ove okolnosti uinile su da arbitraa dobije dominantnu
ulogu u domenu reavanja sporova iz oblasti meunarodnog poslovnog prometa.
Kao izvori meunarodnog trgovinskog prava javljaju se:
1) Konvencije - one mogu biti multilateralne, regionalne i bilateralne. Prve dve
multilateralne konvencije kojima su ureena odreena pitanja meunarodne arbitrae
donete su u okviru Drutva naroda u enevi posle Prvog svetskog rata. To su Protokol o
arbitranim klauzulama od 24.septembra 1923.( enevski protokol) i Konvencija o
izvrenju inostranih arbitranih odluka od 26.septembra 1927.( enevska konvencija). Na
smanjenje znaaja ove dve konvencije uticala je Konvencija o priznanju i izvrenju
inostranih arbitanih odluka iz 1958.( Njujorka konvencija) i ona do sada predstavlja
najznaajniju i najuniverzalniju konvenciju iz oblasti meunarodne trgovinske arbitrae.
Ovu konvenciju je prihvatilo 106 drava, primenjuje se i tumai od strane sudova velikog
broja zemalja i predstavlja predmet posebne panje pravne doktrine u celom svetu.
Od regionalnih konvencija posebno je znaajna Evropska konvencija o meunarodnoj
trgovinskoj arbitrai donetoj 1961. u enevi i koja je prihvaena od 26 zemalja. Kada je

re o investicionim sporovima, posebno je znaajna Konvencija o reavanju investicionih

sporova izmedju drava i graana drugih drava, doneta u Vaingtonu 1965. i koja je
prihvaena od strane preko 130 drava.
2) Model-zakon - jedan od najznaajnijih medjunarodnih dokumenata u pogledu
unifikacije i harmonizacije pravila o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai predstavlja
Model-zakon o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai iz 1985. koji je usvojila Komisija UN
za meunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL). Osnovni cilj donoenja Model-zakona
ogledao se u izradi jasnih i sveobuhvatnih pravila koja bi odrazila konkretne i moderne
standarde za meunarodnu trgovinsku arbitrau, a koji bi mogli da prihvate razliciti
ekonomski i pravni sistemi u svetu.
3) Nacionalni zakoni - javljaju se kao poseban izvor za meunarodnu trgovinsku
arbitrau, naroito u poslednjih dvadeset godina. Postoji vie razloga za donoenje
nacionalnih zakona o arbitrai, a kao najznaajniji razlog je sve intezivniji razvoj
meunarodnog prometa koji sa sobom nosi i poveanje sporova iz tog domena.
Kao izvori prava u pravnom sistemu Republike Srbije javljaju se meunarodne
konvencije koje je Srbija ratifikovala ( Njujorka konvencija, Evropska konvencija o
medjunarodnoj trgovinskoj arbitrai i Vaingtonska konvencija), Zakon o arbitrai
usvojen 2006., pravilnici institucionalnih arbitraa iju su nadlenost stranke ugovorile i
Zakon o parninom postupku.
Najznaajnije i najire prihvaene arbitrae koje imaju relativno bogatu praksu reavanja
sporova u meunarodnim ekonomskim odnosima su:
1) Arbitraa Trgovinske komore u Cirihu - osnovana je 1911. godine. Sedite arbitrae je
u Cirihu gde se odravaju i javne rasprave, ali se one mogu odravati i na drugom mestu.
Postupak poinje podnoenjem tube Sekretarijatu Arbitre, uz dostavljanje sporazuma o
arbitrai, ako su ga stranke predhodno zakljuile. Sekretarijat Arbitrae razmatra tubu da
bi ustanovio da li postoje formalni uslovi za postupak i ako takvi uslovi postoje onda se
odreuje vee za konkretni sluaj na napred navedeni nain. Arbitraa donosi odluke
veinom glasova.
2) Arbitraa Meunarodne trgovinske komore u Parizu - osnovana je 1923. godine.
Postala je jedna od najafirmisanijih arbitraa u svetu i poznata pod nazivom Pariska
arbitraa, ali je zovu i Meunarodna arbitraa. U toku dugogodinjeg rada je reavala
preko 6500 sporova izmedju drava, javnih preduzea, privatnih preduzea i pojedinaca.
Ono sto obeleava ovu arbitrau je nesporni meunarodni karakter i to iz vie razloga.
Arbitraa, prvenstveno, reava sporove sa elementom inostranosti. Ali, arbitri u arbitrai
mogu da budu bilo kog dravljanstva. Arbitrani postupak, iako je sedite Sekretarijata
Arbitrae u Parizu, moze da se sprovodi u bilo kojoj dravi sveta, na jeziku koje stranke u
sporu izaberu. Arbitraa ima na listi arbitre iz preko 40 drava sveta, struni saradnici u
Arbitrai potiu iz vie od 10 drava i govore razliite svetske jezike. Sve to kvalifikuje
ovu Arbitrau kao jednu od najpoeljnijih institucija za reavanje meunarodnih
ekonomskih sporova.
3) Arbitraa Amerikog arbitranog udruenja - sedite ove arbitrae, koja je osnovana na
tradiciji arbitranog reavanja sporova u SAD jo od kraja 19. veka, je u Njujorku.
Poetkom 20. veka osnovano je Ameriko arbitrano udruenje, kao dobrovoljna
asocijacija za mirenje i arbitru. Ova arbitraa ima svoja sedita irom SAD i godinje
reava preko 6000 sporova. Karakteristika je da se ona izdrava prilozima i lanarinom
lanova Udruenja i da svoje usluge prua i unutranjem pravu, ali se angauje i u

reavanju meunarodnih ekonomskih sporova. U reavanju sporova, Arbitraa primenjuje

i nacionalno zakonodavstvo, ali sporove reava i prema pravilima meunarodnog prava.
4) Londonski sud meunarodne arbitrae - Londonski sud meunarodne arbitrae je
najpoznatija institucija za reavanje meunarodnih ekonomskih sporova u dravama u
kojima se primenjuje common law (anglosaksonski) pravni sistem. Stranke u sporu koje
iznesu reavanje spora pred ovu arbitrau prihvataju primenu Pravilnika kojim je ureen
postupak pred Londoskim arbitranim sudom.
5) Savet meunarodnih trgovinskih arbitraa - osnovan je 1961. godine kao nevladina i
nezavisna meunarodna organizacija u koju su udruene institucije arbitraa i istaknuti
strunjaci pojedinci koji se bave razvojem arbitraa. Savet sarauje sa arbitraama i
organima i organizacijama, pre svega, Ujedinjenih nacija i pogotovo sa trgovinskim i
privrednim komorama drava. Najvii organ je Savet koji ima 36 lanova, koji se biraju u
linom svojstvu, iz razliitih drava sveta, a osnovni kriterijum je poznavanje arbitraa i
arbitranog postupka. Savetom rukovode Predsednitvo, koje sainjavaju predsednik i tri
potpredsednika i generalni sekretar. Savet nastoji da doprinese ujednaavanju arbitranih
pravila i uspostavljanju meunarodne saradnje medju arbitranim institucijama i to
odravanjem redovnih kongresa (po pravili, svake etri godine) i konferencija koje se
odravaju izmedju kongresa. Ti kongresi i konferencije okupljaju veliki broj istaknutih
pravnika, strunjaka u trgovinskom pravu i specijalista po pitanjima arbitrae i
arbitranog postupka.
U naoj zemlji najpoznatija je Spoljnotrgovinska arbitraa pri Privrednoj komori Srbije,
koja radi u skladu sa Pravilnikom o Spoljnotrgovinskoj arbitrai. Osnovana je 2006.
godine u skladu sa Zakonom o arbitrai, Zakonom o privrednim komorama i Statutom
Privredne komore Srbije.

10