Uvod u Meunarodne raunovodstvene standarde za javni sektor

Odbor za Meunarodne raunovodstvene standarde za javni sektor (IPSASB) Meunarodne

federacije raunovoa razvija raunovodstvene standarde za entitete javnog sektora,
poznatijih kao Meunarodni raunovodstveni standardi za javni sektor (MRS-JS). MRS-JS
priznaje znaajne koristi od doslednih i uporedivih finansijskih informacija u okviru razliitih
pravnih sistema i veruje da e ovi MRS-JS odigrati kljunu ulogu u omuguavanju da se ove
koristi ostvare. IPSASB snano podstie dravne organe i nacionalna tela za donoenje
standarda da se angauju na razvoju standarda komentarisanjem predloga utvrenih u
njegovim nacrtima za izlaganje.
IPSASB objavljuje MRS-JS koji se bave finasijskim izvetavanjem po gotovinskoj osnovi
raunovodstva i obraunskoj osnovi raunovodstva. MRS-JS po obraunskoj osnovi se
zasnivaju na Meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja (IFRS), koje objavljuje
Odbor za Meunarodne raunovodstvene standarde kada su zahtevi tih standarda primenljivi
za javni sektor. Oni se takoe bave konkretnim pitanjima finansijskog izvetavanja u javnom
sektoru kojima se ne bave IFRS.
Usvajanje MRS-JS od strane vlasti e poboljati i kvalitet i uporedivost finansijskih
informacija entiteta iz javnog sektora irom sveta. IPSASB priznaje pravo vlada i nacionalnih
donosilaca standarda da ustanove raunovodstvene strandarde i smernice za finansijsko
izvetavanje u njihovim pravnim sistema. IPSASB podstie usvajanje MRS-JS i usklaivanje
nacionalnih zahteva sa MRS-JS. Finansijski izvjetaji trebalo bi da budu navedeni kao
saglasni sa MRS-JS samo ukoliko su usaglaeni sa svim zahtevima svakog primenljivog
MRS-JS.

MRS-JS Prezentacija finansijskih izvetaja

SAOPTENJE.... ISTORIJA....
1. UVOD
MRS-JS 1- Prezentacija finansijskih izvetaja zamenjuje MRS-JS 1 Prezentacija
finansijskih izvetaja (objavljen u maju 2000. godine) i trebalo bi ga primenjivati za godinje
izvetajne periode koji poinju 1. januara 2008. godine ili kasnije. Ranija primena se podstie.
Razlozi za revidiranje MRS-JS 1
Odbor za Meunarodne raunovodstvene standarde za javni sektor (IPSASB) je razvio ovaj
revidirani MRS-JS 1 kao odgovor na Projekat poboljanja Meunarodnih raunovodstvenih
standarda IPSASB i sopstvenu politiku harmonizacije raunovodstvenih standarda za javni
sektor sa standardima za privatni sektor u odgovarajuoj meri.
Razvijajui ovaj revidirani MRS-JS 1, IPSASB je usvojio politiku korigovanja IPSASB za
one promene koje su izvrene u nekadanjem IAS 1 Prezentacija finansijskih izvetaja kao
posledica projekta poboljanja IASB, osim kada se originalni MRS-JS razlikovao od odredbi
IAS 1 iz razloga konkretnog za javni sektor; takve razlike su zadrane u ovom MRS-JS 1 i
zabeleene su u poreenju sa IAS 1. Nijedna promena u IAS 1 izvrena nakon IASB projekta
poboljanja nije uneta u MRS-JS 1.
Promene u odnosu na prethodne zahteve
Glavne izmene u odnosu na prethodnu verziju MRS-JS a se opisuju u tekstu koji sledi.
Delokrug
Ovaj standard ne sadri zahteve koje se odnose na odabir i primenu raunovodstvenih
politika. Ovi zahtevi su sada ukljueni u MRS-JS 3, Raunovodstvene politike, promene
raunovodstvenih procena i greke.

Ovaj standard sadri zahteve za prezentaciju suficita ili deficita za dati period. Ti zahtevi su se
prethodno nalazili u MRS-JS 3.
Definicije
U ovom standardu se:
- Definiu dva nova termina: neizvodljiv i napomene;
- Menja naziv termina materijalnost u materijalno znaajan i koriguje se definicija;
- Uklanjaju definicije sledeih termina: pridrueni entiteti, trokovi pozajmljivanja,
gotovina, gotovinski ekvivalenti, trokovi gotovine, konsolidovani finansijski
izvetaji, kontrola, kontrolisani entitet, entitet koji kontrolie, metod udela,
kursna razlika, fer vrednost, finansijka sredstva, strana valuta, inostrano
poslovanje, manjisko uee, sredstva koja se kvalifikuju. Ovi termini se definiu
u drugim MRS-JS i ponovo se javljaju u Pojmovniku definisanih termina u MRSJS1-24;
- Uklanjaju sledei termini, koji vie ne postoje: vanredne stavke, sutinske greke,
neto suficit/deficit, redovne aktivnosti, izvetajna valuta, suficit/deficit od
redovnih aktivnosti. Ove definicije su eliminisane i iz relevantnih MRS-JS, na primer
iz MRS-JS 3 Raunovodstvene politike, promene raunovodstvenih procena i greke i
MRS-JS 4 Uinci promena kurseva stranih valuta.
Ovaj standard sadri tumaenje termina materijalnost i pojma karakteristika korisnika.
Prethodno MRS-JS 1 nije sadrao ovaj komentar.
Fer prezentacija i odstupanje od MRS-JS
U ovom standardu se razjanjava da fer prezentacija zahteva veran prikaz efekata transakcije,
drugih dogaaja i stanja u skladu sa definicijama i kriterijumima za sredstva, obaveze, prihode
i rashode utvrene u MRS-JS. Prethodno, MRS-JS 1 nije sadrao upustva za vrenje fer
prezentacije.
U ovom standardu se razjanjava da se u izuzetno retkim okolnostima, u kojima rukovodstvo
zakljuuje da bi potovanje zahteva u nekom MRS-JS na toliko pogrene odluke da bi se
sukobilo sa ciljem finansijskih izvetaja utvrenih u MRS-JS 1, odstupi od zahteva osim ako
se odstupanje ne zabranjuje relevantnim regulatornim okvirom. U svakom sluaju, od entiteta
se trai da izvri utvrena obelodanjivanja. Zamenjeni MRS-JS 1 nije utvrivao kriterijume za
odstupanje od MRS-JS i nije pravio razliku izmeu okolnosti u kojima regulatorni okvir
dozvoljava ili zabranjuje odstupanje od MRS-JS.
Ovaj standard ne sadri zahteve vezane za odabir i primenu raunovodstvenih politika. Takvi
zahtevi se nalaze u MRS-JS 3. Zamenjeni MRS-JS 1 je sadrao zahteve koji su se odnosili na
odabir i primenu raunovodstvenih politika.
Klasifikacija sredstava i obaveza
U ovom standardu se zahteva da entitet koristi pristup likvidnosti za prikazivanje sredstava i
obaveza samo kada prezentacija likvidnosti obezbeuje informacije koje su pouzdane i
relevantnije od prezentacije sa pristupom tekua/stalna, odnosno kratkorona/dugorona.
Zamenjeni MRS-JS 1 nije sadrao takva ogranienja.
U ovom standardu se zahteva da se obaveza koja se dri primarno zbog trgovine klasifikuje
kao kratkorona.
U ovom standardu se zahteva sa se finansijska obaveza, koja dospeva u roku od dvanaest
meseci nakon datuma izvetavanja ili za koju entitet nema bezuslovno pravo odlaganja
izmirenja za najmanje dvanaest meseci nakon datum izvetavanja, klasifikuje kao kratkorona
obaveza. Ova klasifikacija se zahteva ak iako je ugovor o refinansiranju, ili reprpgramiranju
rata, na dugoronoj osnovi zavren nakon datuma izvetavanja, a pre nego to se odobri
objavljivanje finansijskih izvetaja. Zamenjeni MRS-JS 1 je zahtevao da se takve obaveze
klasifikuju kao dugorone.

U ovom standardu se razjanjava da se obaveza klasifikuje kao dugorona kada entitet ima,
pod uslovom postojeeg zajma, pravo da refinansira ili revolvira svoju obavezu najmanje
nakon dvanaest meseci nakon izvetavanja.
U standardu se zahteva sa kada se dugorona finansijska obaveza plaa po vienju zato to je
entitet prekrio uslov ugovora o zajmu na datum izvetavanja ili pre toga, obaveza se
klasifikuje kao kratkorona na datum izvetavanja ak iako se, nakon datuma izvetavanja, a
pre nego to se odobri objavljivanje finansijskih izvetaja, zajmodavac sloio da nee
zahtevati plaanje kao posledicu krenja ugovora. Prethodna verzija MRS-JS 1 je zahtevala da
se takve obaveze klasifikuju kao dugorone.
U ovom standardu se razjanjava da se obaveza klasifikuje kao dugorona ako se zajmodavac
sloio do datuma izvetavanja da e obezbediti period poeka koji se zavrava najmanje
dvanaest meseci nakon datuma izvetavanja, tokom kojih zajmodavac ne moe zahtevati
trenutnu otplatu.
Prezentacija i obelodanjivanje
U ovom standardu se utvruju zahtevi za prezentaciju suficita ili deficita za dati period. Ovi
zahtevi su se prethodno nalazili u MRS-JS 3.
U ovom standardu se ne zahteva prezentacija sledeih linijskih stavki iz izvetaja o
finansijskoj uspenosti:
- Suficit ili deficit od aktivnosti poslovanja;
- Suficit ili deficit od redovnih aktivnosti;
- Vanredne stavke.
Zamenjeni MRS-JS 1 je zahtevao prezentaciju ovih stavki.
U standardu se zahteva zasebna prezentacija, u izvetaju o finansijskoj uspenosti, dobitka ili
gubitka entiteta za dati period alociranog na: suficit ili deficit pripisiv vlasnicima entitet koji
kontrolie; i na suficit ili deficit pripisiv manjinskom ueu. Zamenjeni MRS-JS 1 nije
sadrao ove zahteve za prezentaciju.
Izvetaj o promenama neto imovine/kapitala
U ovom standardu se zahteva prezentacija, u izvetaju o promenama neto imovine/kapitala,
ukupan iznos prihoda i rashoda entiteta za dati period, (ukljuujui iznose prizante direktno u
sredstvima/kapitalu) prikazujui zasebno iznose pripisive manjinskom ueu i vlasnicima
entiteta koji kontrolie. Zamenjni MRS-JS 1 nije zahtevao prezentaciju ovih stavki.
Napomene
U standardu se zahteva da entitet obelodanjuje sudove, pored onih koji podrazumevaju
procene, do kojih je rukovodstvo dolo u procesu primene raunovodstvenih politika entiteta
koje imaju najznaajniji efekat na iznose priznate u finansijksim izvetajima (na primer,
sudove rukovodstva prilikom utvrivanja da li sredstva predstavljaju investicionu imovinu).
Zamenjni MRS-JS 1 nije sadrao ove zahteve za obelodanjivanjem.
U standardu se zahteva da entitet obelodanjuje kljune pretpostavke vezane za budue i druge
kljune izvore neizvesnosti procene na datum izvetavanja koje nose znaajan rizik
uzrokovanja materijalno znaajnog korigovanja na knjigovodstvene vrednosti sredstava i
obaveza tokom sledee finanskijske godine. Zamenjeni MRS-JS a nije sadrao ove zahteve za
obelodanjivanjem.
2. CILJ
Cilj ovog standarda je da propie osnov za prikazivanje finansijskih izvetaja opte namene,
kako bi se obezbedila uporedivost sa finansijskim izvetajima iz prethodnih perioda tog
entiteta i sa finansijskim izvetajima drugih entiteta. Da bi se postigao ovaj cilj, Standard
uspostavlja opta naela prezentacije finansijskih izvetaja, smernice u vezi sa njegovom
strukturom, i minimalne zahteve u vezi sa sadrajem finansijskih izvetaja sainjenih u skladu

sa obraunskom osnovom raunovodstva. Priznavanje, procena i obelodanjivanje specifinih

transakcija i drugih dogaaja obraani su u drugim MRS-JS.
3. Delokrug
Ovaj standard bi trebalo da se primenjuje u prikazivanju svih finansijskih izvetaja opte
namene, sastavljenih i prezentovanih prema obraunskoj osnovi raunovodstva u skladu sa
MRS-JS.
Finansijski izvetaji opte namene su namenjeni zadovoljavanju potreba korisnika koji nisu u
poziciji da zahtevaju izvetaje prilagoene njihovim specifinim potrebama za informacijama.
Korisnici finansijskih izvetaja opte namene su poreski obaveznici, zakonodavna tela,
poverioci, dobavljai, ira javnost i zaposleni. Finansijski izvetaji opte namene ukljuuju
one koji su prikazani odvojeno ili u okviru nekog drugog javnog dokumenta, kao to je
godinji izvetaj. Ovaj standard se ne odnosi na saete periodine finansijske informacije.
Ovaj standard se podjednako odnosi na sve entitete bez obzira da li pripremaju konsolidovane
finansijske izvetaje ili zasebne finansijske izvetaje, kao to je definsisano u MRS-JS 6,
Konsolidovani i zasebni finansijski izvetaji.
Ovaj standard se primenjuje na sve entitete javnog sektora, osim na javna preduzea.
U Predgovoru Meunardnim raunovodstvenim standardima za javni sektor koji je objavio
Odbor za Meunarodne raunovodstvene standarde za javni sektor (IPSASB) se objanjava da
javna preduzea primenjuju IFRS koje je objavio IASB. Definicija javnih preduzea se nalazi
u daljem tekstu.
4. Definicije
Sledei termini se koriste u ovom standardu sa navedenim znaenjima:
Obraunska osnova predstavlja raunovodstvenu osnovu prema kojoj se transakcije i drugi
dogaaji prikazuju u trenutku njihovog nastanka (a ne samo kada se primi ili izda gotovina ili
ekvivalent gotovine). Zbog toga se transkacije i dogaaji raunovodstveno evidentiraju i
priznaju u finansijskim izvetajima za periode na koje se odnose. Elementi koji se priznaju po
obraunskoj osnovi su imovina, obaveze, neto imovina/kapital, prihodi i rashodi.
Sredstva su resursi koje entitet kontrolie kao rezultat prolih dogaaja a od kojih entitet
oekuje da e ostvariti budii priliv ekonomskih koristi ili uslunog potencijala.
Uea vlasnika su budue ekonomske koristi ili usluni potencijal koji su dati entitetu od
eksternih strana, ijim davanjem ne nastaje dunika obaveza entiteta, a koje odreuju
finansijsko uee u neto imovini/kapitalu tog entiteta, i koje:
a) Prenose pravo na raspodelu (i) budue ekonomske dobiti ili uslunog potencijala
entiteta za vreme njihovog trajanja, u skladu sa odlukama vlasnika ili njihovih
predstavnika, i na (ii) raspodelu dobiti po osnovu vika imovine nad obavezama u
sluaju prestanka entiteta; i/ili
b) Se mogu prodati, razmeniti, preneti ili isplatiti.
Raspodela vlasnicima je raraspodela budue ekonomske koristi ili uslunog potencijala svim
vlasnicima ili nekima od njih, u vidu ostavrenog prinosa na ulaganje ili povraaj ulaganja.
Ekonomski entitet je grupa entiteta sastavljena od matinog entiteta i jednog ili vie
kontrolisanih entiteta.
Rashodi su smanjenja ekonomskih koristi ili uslunog potencijala tokom izvetajnog perioda
koji su u obliku odliva ili utroka sredstava ili nastanka obaveza koje dovode do smanjenja
neto imovine/kapitala, sem onih koje se odnose na raspodelu dobiti vlasnicima.
Javno preduzee je entitet koji ima sledee karakteristike:
a) To je entitet sa pravom da ugovara u svoje ime;
b) Ima finansijsko i poslovno ovlaenje da obavlja delatnosti;
c) Prodaje robu i usluge, u redovnom toku svog poslovanja, drugim entitetima radi
ostvarivanja dobiti ili potpunog pokria trokova;

d) Ne oslanja se na stalno dravno finansiranje da bi odrao stalnost poslovanja (osim

nabavke proizvoda u okviru nezavisne transakcije); i
e) Kontrolisan je od strane entiteta iz javnog sektora.
Neizvodljiv
Primena zahteva je neizvodljiva kada entitet ne moe da ga primeni iako je uloio dovoljan
napor da to uradi.
Obaveze su sadanje obaveze entiteta koje nastaju iz prolih dogaaja, ija e posledica biti
odliv ekonomskih koristi ili uslunog potencijala iz entiteta.
Materijalno znaajna
Izostavljena ili netana prikazivanja stavki su materijalno znaajna ako mogu, pojedino ili
kolektivno, uticati na odluke ili procene korisnika na osnovu finansijskih izvetaja.
Materijalna znaajnost zavisi od prirode ili veliine izostavljanja ili netanog prikazivanja
prosuenje u datim okolnostima. Priroda ili veliina stavke, ili kombinacija obe, mogu biti
odluujui faktor.
Neto imovina/kapital je preostali iznos imovine entiteta posle odbijanja svih njegovih
obaveza.
Napomene sadre informacije pored onih koje su prezentovane u izvetaju o finansijskom
stanju, izvetaju o finansijskom uinku, izvetaju o promenama sredstava/kapitala i izvetaja o
novanim tokovima. U napomenama se nalaze verbalni opisi ili ralanjivanja stavki
obelodanjenih tim izvetajima i informacije o stavkama koje ne ispunjavaju uslove za
priznavanje u tim izvetajima.
Prihod je bruto priliv ekonomskih koristi ili uslunog potencijala tokom perioda izvetavanja
kada ti prilivi dovode do poveanja neto imovine/kapitala, osim poveanja koji se odnose na
uee vlasnika.
Termini definisani u drugim Meunarodnim raunovodstvenim standardima za javni sektor se
u ovom standardu koriste u istom znaenju kao i u tim standardima i ponovo se javljaju u
pojmovniku definisanih termina koji se objavljuje zasebno.
Sledei termini su opisani u MRS-JS 28, Finansijski instrumenti: Prezentacija i koriste se u
ovom standardu sa znaenjem naznaenim u MRS-JS 28:
a) Finansijski instrument sa pravom ponovne prodaje klasifikovan kao instrument
kapitala (opisano u paragrafima 15 i 16 MRS-JS 28);
b) Instrument koji entitetu namee obavezu da dostavi drugoj strani srazmerni deo neto
imovine entiteta samo u sluaju likvidacije i klasifikuje se kao instrument kapitala
(opisano u paragrafima 17 i 18 MRS-JS 28).
5. Ekonomski entitet
Izraz ekonomski entitet se u ovom standardu koristi da definie, u svrhe finansijskog
izvetavanja, grupu entiteta koji sainjavaju matini entitet i bilo koji kontrolisani entitet.
Drugi izrazi koji se ponekad koriste za oznaavanje ekonomskog entiteta ukljuuju
administrativni entitet, finansijski entitet, konsolidovani entitet i grupa.
Ekonomski entitet moe obuhvatati entitete koji imaju i socijalnu politiku i komercijalne
ciljeve. Na primer, dravno stambeno odeljenje moe biti ekonomski entitet koji ukljuuje
entitete koji obezbeuju stambene usluge po ceni utvrenoj socijalnom politikom, kao i
entitete koji obezbeuju smetaj po trinoj osnovi.
Budue ekonomske koristi i usluni potencijal
Sredstva koja pruaju mogunosti da entiteti ostvare svoje ciljeve. Sredstva koja se koriste za
isporuivanje robe i usluga u skladu sa ciljevima entiteta, ali koja ne stvaraju direktno neto
novane prilive, esto se opisuju kao sredstva koja sadre usluni potencijal. Sredstva koja
se koriste za stvaranje neto novanih priliva esto se opisuju kao sredstva koja sadre budue

ekonomske koriste. Da bi obuhvatio sve svrhe za koje sredstva mogu da budu namenjena, u
ovom standardu koristi fraza budue ekonomske koristi ili usluni potencijal za odraavanje
sutinskih odlika sredstava.
Javna preduzea
Javna preduzea ukljuuju i trino orjentisana preduzea, kao to su komunalne slube, i
finansijska preduzea, kao to su finansijske institucije. Javna preduzea se u sutini ni malo
ne razlikuju od entiteta koji sprovode sline delatnosti u privatnom sektoru. Javna preduzea
uopte posluju da bi ostvarila profit, mada neka od njih imaju odreene obaveze vrenja
usluga za zajednicu, u okviru kojih se od njih zahteva da obezbeuju odreenim pojedincima
ili organizacijama u zajednici robu i usluge besplatno ili po znaajno niim cenama. MRS-JS
6, daje uputstvo, za potrebe finansijskog izvetavanja, za utvrivanje postojanja kontrole, na
koje bi se trebalo pozivati pri odreivanju da li javno preduzee kontrolie neki drugi entitet iz
javnog sektora.
Materijalnost
Procenjivanje da li izostavljanje ili pogreno prikazivanje informacija moe da utie na
odluke korisnika, i tako bude znaajno materijalno, zahteva razmatranje karakteristika tih
korisnika. Pretpostavlja se da korisnici u dovoljnoj meri poznaju javni sektor i ekonomske
aktivnosti i raunovodstvo i da su voljni da prouavaju informacije uz dovoljnu panju. Stoga,
kod vrenja procene trebalo bi uzeti u obzir kako se od korisnika sa takvim atributima moe
opravdano oekivati da e na njih neto uticati kada budu donosili odluke i ocenjivali iste.
Neto imovina/kapital
Neto imovina/kapital je izraz koji se koristi u ovim standardima za obeleavanje razlike
izmeu imovine i obaveza u izvetaju o finansijskom stanju (imovina umanjena za obaveze).
Neto imovina/kapital moe biti pozitivna ili negativna. Drugi izrazi se mogu koristiti umesto
izraza neto imovina/kapital, ukoliko je njihovo znaenje jasno odreeno.
6. Svrha finansijskih izvetaja
Finansijski izvjetaji predstavljaju strukturirani prikaz finansijskog poloaja i finansijskog
uinka etniteta. Cilj finansijskih izvjetaja opte namene je da prue informacije o
finansijskom poloaju, finansijskoj uspenosti i novanim tokovima entiteta, koje su korisne
irokom krugu korisnika pri donoenju ekonomskih odluka. Posebno bitan cilj finansijskih
izvetaja opte namene u javnom sektoru trebalo bi da bude pruanje informacije korisnih za
odluivanje i za ukazivanje na odgovornost entiteta za sredstva koja su mu poverena, tako to
e:
a) Pruiti informacije o izvorima, raspodeli i upotrebi finansijskih sredstava;
b) Pruiti informacije o nainu na koji je entitet finansirao svoje aktivnosti i izmirio
gotovinske potrebe;
c) Pruiti informacije koje su korisne u procenjivanju sposobnosti entiteta da finansira
svoje aktivnosti i izmiri svoje obaveze;
d) Pruiti informacije o finansijskom stanju entiteta i nastalim promenama;
e) Pruiti ukupne informacije koje su korisne u procenjivanju uinaka u vezi sa
trokovima uinaka, efikasnou i dostignuima.
Finansijski izvjetaji opte namene takoe mogu sluiti za prognoze odnosno predvianja,
pruajui informacije korisne za predvianje nivoa sredstava potrebnih za nastavak
poslovanja, sredstava koja e se zaraditi nastavkom poslovanja, i sa tim povezanih rizika i
neizvesnosti. Finansijski izvetaji takoe mogu dati korisnicima informacije koje:
a) Pokazuju da li su sredstva steena i koriena u skladu sa zakonski usvojenim
budetom; i
b) Pokazuju da li su sredstva steena i koriena u skladu sa pravnim i ugovorenim
zahtevima, ukljuujui finansijska ogranienja koja su ustanovili odgovarajui
zakonodavni organi.

Da bi se ispunili ovi ciljevi, finansijski izvetaji pruaju informacije o:

a) Sredstvima;
b) Obavezama;
c) Neto imovini/kapitalu;
d) Prihodima;
e) Rashodima;
f) Drugim promenama neto imovine/kapitala; i
g) Novanim tokovima.
Premda informacije sadrane u finansijskim izvetajima mogu biti relevantne za ispunjavanje
ciljeva iz paragrafa 13, malo je verovatno da e omoguiti ostvarenje svih ovih ciljeva. Ovo
e najverovatnije biti sluaj kod entiteta iji primarni cilj nije ostvarenje profita, budui da su
njihovi rukovodioci odgovorni za uspeno izvrenje usluga, kao i za ispunjenje finansijskih
ciljeva. Dodatne informacije, kao i ne-finansijski izvjetaji, mogu se priloiti uz finansijske
izvetaje, kako bi se stekao opseniji uvid u aktivnosti entiteta tokom perioda.
7. Odgovornost za finansijske izvetaje
Odgovornost za pripremanje i prezentaciju finansijskih izetaja se razlikuje u okviru i izmeu
pravnih sistema. Pored toga, u pravnom sistemu se moe razdvojiti odgovornost za
pripremanje finansijskih izvetaja i odgovornost za odobravanje ili predstavljanje finansijskih
izvetaja. Primeri lica koja mogu biti odgovorna za prezentovanje finansijskih izvetaja
pojedinanih entiteta (kao to su dravne slube ili slino tome) ukljuuju lice koje rukovodi
entitetom (stalni direktor ili izvrni direktor) i predsednika finansijskog organa (ili vieg
finansijskog rukovodioca, kao to je kontrolor ili glavni raunovoa).
Odgovornost za pripremu konsolidovanih finansijskih izvetaja drave kao celine obino ima
predsedavajuu centralnog finansijskog organa (ili vii finansijski rukovodilac, kao to je
kontrolor ili glavni raunovoa) i ministar finansija (ekvivalentna funkcija).
8. Delovi finansijskih izvetaja
Komplet finansijskih izvetaja sadri:
a) Izvetaj o finansijskom stanju;
b) Izvetaj o finansijskoj uspenosti;
c) Izvetaj o promeni u neto imovini/kapitalu;
d) Izvetaj o novanim tokovima;
e) Kada entitet stavi na raspolaganje javnosti svoj odobreni budet, poreenje budeta i
stvarnih iznosa ili u zasebnom dodatnom finansijskom izvetaju ili u koloni za budet
u finansijskim izvetajima; i
f) Napomene, koje ine zbirni prikaz znaajnih raunovodstvenih politika i drugih
objanjenja napomena.
Komponente navedene u paragrafu 19 se u okviru i izmeu pravnih sistema razliito nazivaju.
Izvetaj o finansijskom stanju se takoe naziva bilans stanja ili izvetaj o aktivi i pasivi.
Izvetaj o finansijskoj uspenosti se moe posmatrati i kao izvetaj o prihodima i rashodima,
kao bilans uspeha, bilans prihoda i rashoda, ili izvetaj o dobitku i gubitku. Napomene mogu
da ukljue i stavke koje se u nekim pravnim sistema nazivaju planovima.
Finansijski izvetaji pruaju korisnicima informacije o sredstvima i obavezama nekog entitea
na datum izvetavanja i promenama izmeu datuma izvetavanja. Ova informacija je potrebna
korisnicima pri proceni sposobnosti nekog entiteta da nastavi da proizvodnjom robe i usluga u
odreenom nivou, kao i nivoa sredstava koja treba obezbediti u budunosti kako bi nastavilo
da ispunjava svoje obaveze vrenja usluga.
Entiteti javnog sektora su obino podloni budetiskim ogranienjima u okviru namenskih ili
dozvoljenih budeta (ili tome slino), koje propisuje nadleno zakonodavstvo. Finansijski
izvetaji opte namene enititeta javnog sektora mogu pruiti informacije o tome da li su
sredstva dobijena i koriena u skladu sa zakonski usvojenim budetom. Entiteti koji svoje

odobrene buete stavljaju na uvid javnosti moraju da se pridravaju zahteva iz MRS-JS 24,
Prezentacija budetskih informacija u finansijskim izvetajima. Za druge entitete, kada su
finansijski izvetaj i budet sastavljen u skladu sa istom raunovodstvenom osnovom, ovaj
standard podstie ukljuivanje poreenja sa budetiranim iznosima u finansijski izvetaj, za
period izvetavanja. Izvetavanje koje ukljuuje poreenje sa budetom moe se predstaviti
na vie razliitih naina, ukljuujui:
- Korienje odvojenih kolona za iznose predviene budetom i stvarne iznose. Takoe
se moe prikazati, radi sveobuhvatnosti sagledavanja, kolona koja pokazuje
odstupanja od budeta ili predviene namene korienja; i
- Obelodanjivanje da budetirani iznosi nisu prekoraeni. Ukoliko su budetirani iznosi
ili izdvajanja prekoraeni ili postoje nenamenski trokovi bez drugog oblika
ovlaenja, detaljne informacije se mogu obelodaniti u fusnotama koje ukazuju na
odgovarajuu stavku u finansijskim izvetajima.
Entiteti se podstiu da priloe detaljne informacije koje bi pomogle korisnicima u
procenjivanju poslovanja entiteta, i ouvanju sredstava, kao i procenjivanju i donoenju
odluka o raspodeli resursa. Ove dodatne informacije mogu sadrati i detalje o uincima i
rezultatima entiteta u obliku a) pokazatelja poslovanja, b) izvetaja o izvrenjima usluga, c)
pregleda programa i d) drugih izvetaja rukovodstva o dostignuima entiteta tokom perioda na
koji se izvetaj odnosi.
Entiteti se takoe podstiu da obelodane informacije o usaglaenosti sa zakonodavnim,
regulatornim i drugim eksterno propisanim odredbama. Ukoliko informacije o usaglaenosti
nisu ukljuene u finansijske izvetaje, bilo bi korisno u napomenama uputiti korisnika na
dokument koji sadri takve informacije. Saznanje o neusaglaenosti je verovatno releventno
za svrhe odreivanja odgovornosti i moe da utie na korisnikovu procenu poslovanja entiteta
i na smerbuduih aktivnosti. Takoe moe uticati i na odluke o resursima koji e se u
budunosti dodeliti entitetu.
9. OPTA RAZMATRANJA
9.1.

Fer prezentacija i usaglaenost sa MRS-JS

Finansijski izvetaji treba da verno predstavljaju finansijsko stanje, finansijsku uspenost i

novane tokove nekog entiteta. Fer prezentacija zahteva veran prikaz efekata transakcija,
drugih dogaaja i stanja u skladu sa definicijama i kriterijumima za priznavanje za sredstva,
obaveze, prihode i rashode utvrene u MRS-JS. Primena Meunarodnih raunovodstvenih
standarda za javni sektor, sa dodatnim obelodanjivanjima, ukoliko su potrebna, omoguava
sastavljanje, u skoro svim okolnostima, finansijskih izvetaja kojima se ostvaruje fer
prezentacija.
Entiteti iji su finansijski izvetaji u skladu sa MRS-JS daje eksplicitnu i bezrezervnu izjavu o
takvoj usklaenosti u napomenama. Ne navodi se da su finansijski izvetaji u skladu sa
Meunarodnim raunovodstvenim standardima za javni sektor ukoliko nisu u saglasnosti sa
svim zahtevima MRS-JS.
U gotovo svim okolnostima, fer prezentacija se postie potovanjem vaeih MRS-JS. Da bi
prezentacija bila fer od entiteta se takoe zahteva da:
a) Bira i primenjuje raunovodstvene politike u skladu sa MRS-JS 3, Raunovodstvene
politike, promene raunovodstvenih procena i greke. U MRS-JS 3 se utvruje
hijerarhija merodavnih upustava koja rukovodstvo razmatra u odsustvu standarda koji
se konkretno primenjuje na neku stavku.
b) Predstavlja informacije, ukljuujui raunovodstvene politike na nain na koji se
obezbeuju relevantne, pouzdane, uporedive i razumljive informacije.

c) Vri dodatna obelodanjivanja kada je potovanje konkretnih zahteva iz MRS-JS

nedovoljno da se korisnicima omogui razumevanje uticaja konkretnih transakcija,
drugih dogaaja i stanja, finansijskog stanja entiteta i finansijske uspenosti.
Odgovarajue raunovodstvene politike se ne ispravljaju ni obelodanjivanjem korienih
raunovodstvenih politika, niti napomenama ili obrazlauim materijalom.
U izuzetno retkim sluajevima u kojima rukovodstvo zakljui da bi pridravanje nekog
zahteva u Standardu bilo toliko obmanjujue da bi bilo u suprotnosti sa ciljem finansijskih
izvetaja utvreenih u ovom Standardu, entitet odstupa od tog zahteva na nain koji je utvren
paragrafom 32 ako se relevantnim regulatornim okvirom zahteva, ili na drugi nain ne
zabranjuje, to odstupanje.
Kada entitet odstupa od zahteva nekog standarda shodno paragrafu 31, on obelodanjuje:
a) Da je rukovodstvo zakljuilo da finansijski izvetaji verno prikazuju finansijsko stanje
entiteta, njegovu finansijsku uspenost i novane tokove;
b) Da su potovani svi MRS-JS, osim kada je odstupljeno od konkretnog zahteva radi
postizanja fer prezentacije;
c) Naziv standarda od kog je entitet odstupio, prirodu odstupanja, ukljuujui postupak
koji Standard zahteva, razlog iz kog bi taj postupak bilo toliko obmanjujui u datim
okolnostima da bi bio u suprotnosti sa ciljem finansijskih izvetaja utvrenih u ovom
standardu, kao i postupak koji je primenjen; i
d) Za svaki prikazani period, finansijski uticaj odstupanja na svaku stavku u finansijskim
izvetajima o kojoj bi se izvetavalo u cilju zadovoljavanja datog zahteva.
Kada je entitet odstupio od zahteva nekog standarda u prethodnom periodu, i to odstupanje
utie na iznose priznate u finansijskim izvetajima za tekui period, on vri obelodanjivanja
utvrena u paragrafu 32 c) i d).
Paragraf 33 se primenjuje kada je, na primer, entitet odstupio od zahteva nekog standarda u
prethodnom periodu, za procenjivanje vrednosti sredstava i obaveza i to odstupanje utie na
odmeravanje promena sredstava i obaveza priznatih u finansijskim izvetajima za tekui
period.
U izuzetno retkim okolnostima u kojima rukovodstvo zakljuuje da bi potovanje zahteva
nekog standarda bilo toliko obmanjujue da bi bilo u suprotnosti sa ciljm finansijskih
izvetaja utvrenim u ovom standardu, ali relevantni regulatorni okvir zabranjuje odstupanje
od tog zahteva, entitet, u najveoj moguoj meri, umanjuje primeene obmanjujue aspekte
potovanja obelodanjivanjem:
a) Naziva tog standarda, prirodu zahteva i razlog iz kojeg je rukovodstvo zakljuilo da bi
potovanje tog zahteva bilo toliko obmanjujui u datim okolnostima da je u
suprotnosti sa ciljem finansijskih izvetaja utvrenih u ovom standardu; i
b) Za svaki prezentovani period, korigovanja svake stavke u finansijskim izvetajima za
koja je rukovodstvo zakljuilo da bi bila neophodan za postizanje fer prezentacije.
Za potrebe paragrafa 31-35, jedna informacija bi bila u suporotnosti sa finansijskim
izvetajima, kada ne predstavlja verno transakcije, druge dogaaje i stanja koje navodno
predstavlja ili bi se opravdano moglo oekivati da ih predstavlja i shodno tome bilo bi
verovatno da e uticati na odluke korisnika finansijskih izvetaja. Kada se procenjuje da li
bi potovanje odreenog zahteva iz nekog standarda bilo toliko obmanjujue da bi bilo u
suprotnosti sa ciljem finansijskih izvetaja utvrenih u ovom standardu, rukovodstvo
razmatra:
a) Razlog iz kog cilj finansijskih izvetaja nije postignut u odreenim okolnostima; i
b) Nain na koji se okolnosti entiteta razlikuju od okolnosti drugih entiteta koji
primenjuju taj zahtev. Ako drugi entiteti u slinim okolnostima primenjuju taj zahtev,
postoji oboriva pretpostavka da entitetovo potovanje tog zahteva ne bi bilo toliko

obmanjujue da bi bilo u suprotnosti sa ciljem finansijskih izvetaja utvrenih u ovom

standardu.
Odstupanja od zahteva nekog od MRS-JS, sa ciljem pridravanja propisanih/zakonskih
zahteva finansijskog izvetavanja u pojedinanom pravnom sistemu, ne smatra se
odstupanjem koje je u suprotnosti sa ciljem finansijskih izvetaja utvrenih u ovom
Standardu, kao to se navodi u paragrafu 32. Ukoliko su ta odstupanja materijalno znaajna,
entitet ne moe tvrditi da su finansijski izvetaji usklaeni sa MRS-JS.
9.2.

Stalnost poslovanja

Pri sastavljanju finansijksih izvetaja, treba izvriti procenu sposobnosti entiteta u smislu
nastavka i stalnosti poslovanja. Ovu procenu treba da izvre lica odgovorna za pripremanje
finansijskih izvetaja. Finansijski izvetaji treba da budu pripremljeni u skladu sa naelom
stalnosti poslovanja, osim ako postoji namera da se entitet likvidira ili da prestane sa radom,
odnosno ukoliko nema druge realne alternative. Kada su lica odgovorna za pripremanje
finansijskih izvetaja svesna, prilikom vrenja procene, znaajnih neizvesnoti vezanih za
dogaaje ili uslove koji mogu dovesti u ozbiljnu sumnju sposobnost entiteta da nastavi rad u
neogranienom trajanju, te neizvenosti treba obelodaniti. Ukoliko finansijski izvetaji nisu
pripremljeni na osnovu naela stalnosti poslovanja, ta injenica mora biti obelodanjena,
zajendo sa osnovom u skladu sa kojom su preipremljeni finansijski izvetaji i razlog zbog
koga se smatra da entitet nee neogranieno poslovati.
Finansijski izvetaji se obino pripremaju u skladu sa pretpostavkom da e entitet stalno
poslovati i da e nastaviti sa poslovanjem i izvravanjem svojih zakonskih obaveza u
vremenskom roku koji se moe predvideti. Pri procenjivanju da li je pretpostavka o stalnosti
poslovanja osnovana, lica odgovorna za pripremanje finansijskih izvetaja uzimaju u obzir
sve raspoloive informacije o budunosti, koja podrazumeva najmanje ali nije ograniena na
dvanaest meseci, od datuma odobravanja finansijskih izvetaja.
Razmatranje poloaja zavisi od injenica svakog pojedinanog sluaja, i procene pretpostavke
stalnosti poslovanja ne zasnivaju se samo na proveri solventnosti koja se obino primenjuje na
privredne subjekte. Mogu postojati okolnosti u kojima se uobiajena provera stalnosti
poslovanja zasnovana na proceni likvidnosti i solventnosti pokau kao nepovoljni, ali drugi
faktori ukazuju da entitet bez sumnje ima stalnost poslovanja. Na primer:
a) U procenjivanju da li dravna uprava zadovoljava naelo stalnosti poslovanja,
nadlenost odreivanja visine poreskih stopa ili taksi omoguava nekim entiteima
svrstavanje u kategoriju entiteta koji zadovoljavaju naelo stalnosti poslovanja, iako
ve dui period posluju sa negativnom neto imovinom/kapitalom; i
b) Za pojedinani entitet, procena izvetaja o finansijskom stanju. Na datum izvetavanja
moe ukazivati na to da pretpostavka o stalnosti poslovanja nije odgovarajua.
Meutim, mogu postojati viegodinji ugovori o finansiranju, ili slini sporazumi, koji
obezbeuju nastavak poslovanja nekog entiteta.
Odreivanje da li je pretpostavka stalnosti poslovanja odgovarajua vie je relevantna za
pojedinane entitete, nego za dravnu upravu u celini. Za pojedinane entitete, pri
procenjivanju da li je zadovoljena pretpostavka stalnosti poslovanja, lica odgovorna za
pripremanje finansijskih izvetaja treba da razmotre irok opseg faktora koji se odnose na
trenutne i oekivane rezultate, potencijalno i najavljeno restruktuiranje organizacionih
jedinica, procene prihoda ili verovatnou nastavka finansiranja od strane drave, i mogue
alternativne izvore finansiranja, pre nego to zakljue da li je pretpostavka o stalnosti
poslovanja entiteta zasnovana.
9.3.

Doslednost prezentacije

Prezentacija i klasifikacija stavki u finansijskim izvetajima treba da ostane ista od jednog do

drugog perioda osim ako:
a) Nije oigledno da bi, nakon znaajne promene prirode poslovanja entiteta ili
preispitivanje njegovih finansijskih izvetaja, drugaija prezentacija bila prikladnija
poto bi uzimala u obzir kriterijume za odabir i primenu raunovodstvenih politika iz
MRS-JS 3; ili ako
b) Neki MRS-JS ne zahteva promenu u prezentovanju.
Znaajna sticanja ili otuenja, ili preispitivanje prezentacije finansijskih izvetaja, mogli da
ukau da finansijske izvetaje treba drugaije prezentovati. Na primer, neki entitet moe da
otui tedionicu koja predstavlja jedan od njegovih najznaajnih kontrolisanih entiteta dok
ostali deo ekonomskog entiteta vri uglavnom administrativne i savetodavne usluge. U ovom
sluaju, prezentacija finansijskih izvetaja zasnovanih na osnovnoj delatnosti ovog entiteta
kao finansijske institucije, nee biti relevantna za novi ekonomski entitet.
Entitet menja prezentaciju svojih finansijskih izvetaja samo ako tako pripremljena
prezentacija prua informacije koje su pouzdane i relevantnije su za korisnike finansijskih
izvetaja verovatno je da e revidirana struktura trajati tako da se uporedivost ne narui. Kada
se izvre takve izmene u prezentovanju, entitet reklasifikuje uporedne informacije u skladu sa
paragrafom 55 i 56.
9.4.
Materijalnost i agregiranje
Svaka materijalno znaajna grupa stavki se prikazuje zasebno u finansijskim izvetajima.
Stavke sline prirode ili funkcije se prezentuju zasebno osim ako nisu bez materijalnog
znaaja.
Finansijski izvetaji nastaju obradom velikog broja transakcija ili drugih dogaaja koji su
razvrstani u grupe prema prirodi ili funkciji. Zavrna faza procesa agregiranja i klasifikacije je
prezentovanje saetih i klasifikovanih podataka koji ine posebne stavke u izvetaju o
finansijskom stanju, izvetaju o finansijskoj uspenosti, izvetaju o neto imovini/kapitalu i
izvetaju o novanim tokovima ili u napomenama. Ukoliko konkretna stavka nije
poejedinano znaajna, pridruuje se drugim stavkama ili u tim izvetajima ili u
napomenama. Stavka koja nije u toj meri materijalno znaajna da opravda zasebno
prezentovanje u tim izvetajima moe biti dovoljno znaajna da se zasebno prezentuje u
napomenama.
Primena principa znaaja znai da odreeni zahtevi za obelodanjivanjem iz MRS-JS ne
moraju da budu ispunjeni ukoliko informacije koje proistiu iz njih nisu materijalne.
9.5.
Prebijanje
Sredstva i obaveze,i prihodi i rashodi se ne prebijaju, osim ako se to ne zahteva ili doputa
nekim MRS-JS.
Vano je da se sredstva i obaveze, prihodi i rashodi, odvojeno prezentuju. Prebijanje u
izvjetaju o finansijskoj uoptenosti ili u izvetaju o finansijskom stanju, osim kada prebijanje
odraava sutinu transakcije ili drugog dogaaja, umanjuje sposobnost korisnika i da a)
razumeju transakcije, druge dogaaje i stanja koja su se javila i da b) procene budue novane
tokove entiteta. Procenjivanje vrednosti sredstava bez rezervisanja za efekte procene na
primer, rezervisanje za astarelost zaliha ili rezervisanja za sumnjiva i sporna potraivanja ne
spadaju u prebijanje.
U MRS-JS 9 prihod od transakcije razmene se definie prihod i zahteva se da se on odmerava
se po fer vrednosti primljene naknade ili naknade potraive od kupca, uzimajui u obzir iznos
trgovinskih popusta i koliinskih rabata koje odobrava entitet. Entitet vri, u toku svojih
redovnih aktivnosti, i druge transakcije kojima se ne ostvaruju prihodi, ali koje prate glavne
aktivnosti koje donose prihod. Rezultati takvih poslova se prezentuju, kada to prezentovanje

odraava sutinu transakcije ili drugog dogaaja, saldiranjem prihoda i rashoda koji su nastali
u istoj transakciji. Na primer:
a) Dobici i gubici od otuenja stalne imovine, ukljuujui investicije i poslovnu imovinu,
prikazuju se oduzimanjem knjigovodstvenog iznosa sredstava i povezanih rashoda
prodaje od prihoda od prodaje;
b) Rashodi povezani sa rezervisanjem priznatim u skladu sa MRS-JS 19 Rezervisanja,
potencijalne obaveze i potencijalna imovinai nadoknauju se po osnovu ugovora sa
treom stranom (na primer, dobavljaev ugovor o garanciji) prebijaju se sa povezanom
naknadom.
Osim toga, o dobicima i gubicima koji proizlaze iz grupe slinih transakcija izvetava se u
neto iznosu; na primer, devizni gubici i dobici i gubici na finansijskim instrumentima koji
se dre radi trgovanja. Takvi dobici i gubici se, meutim, zasebno iskazuju, ukoliko su
materijalno znaajni.
Pitanje prebijanja novanih tokova obraeno je u Meunarodnom raunovodstvenom
standardu za javni sektor 2 (MRS-JS 2), Izvetaji o novanim tokovima.
9.6.
Uporedne informacije
Osim kada se nekim MRS-JS doputa ili zahteva drugaije, obelodanjuju se svi prijavljeni
iznosi iz prethodnog perioda u finansijskim izvetajima. Uporedne informacije se ukljuuju u
opisane i tekstualne informacije kada je to bitno za rezumevanje finansijskih izvetaja tekueg
perioda.
U nekim sluajevima, opisane informacije koje se daju u finansijskim izvetajima za
prethodni period (prethodne periode) i dalje su bitne za tekui period. Na primer, detalji o
zakonskom sporu, iji je ishod bio neizvestan na poslednji datum izvetavanja i tek treba da se
rei, obelodanjuju se u tekuem periodu. Korisnici imaju koristi od informacija a) da je
neizvesnost postojala u vreme poslednjeg datuma izvetavanja, i b) o koracima preduzetim za
vreme tog perioda radi razreavanja te neizvesnosti.
Kada se menja prezentacija ili klasifikacija stavki u finansijskom izvetajima, uporedni iznosi
se ponovo klasifikuju, osim ako ponovna klasifikacija nije izvodljiva. Kada se uporedni iznosi
ponovo klasifikuju, entitet obelodanjuje:
a) Prirodu ponovne klasifikacije;
b) Iznos svake stavke ili grupe stavki koje se ponovo klasifikuju; i
c) Razlog ponovne klasifikacije.
Kada je neizvodljivo da se uporedne informacije ponovo klasifikuju, entitet obelodanjuje:
a) Razlog iz kog se stavke ponovo ne klasifikuju; i
b) Prirodu korigovanja koja bi se izvrila da su ti iznosi ponovo klasifikovani.
Poveanjem uporedivosti informacija meu periodima pomae korisnicima da donesu odluke
i ocene iste, naroito omoguavanjem procene kretanja finansijskih informacija za potrebe
predvianja. U odreenim okolnostima nije izvodljivo ponovo klasifikovati uporedne
informacije za odreeni prethodni period radi postizanja uporedivosti sa tekuim periodom.
Na primer, podaci moda nisu prikupljeni u prethodnom periodu (periodima) na nain koji
omoguava ponovnu klasifikaciju, i moda nije izvodljivo ponovno utvrivanje tih
informacija.
MRS-JS 5 se bavi korigovanjima uporednih informacija potrebnih kada entitet promeni
raunovodstvenu politiku ili ispravi neku greku.
10. STRUKTURA I SADRAJ
10.1.

Uvod

Ovaj standard zahteva odreena obelodanjivanja u izvetaju o finansijskom stanju, izvetaju o

finansijskoj uspenosti, izvetaju o premenama neto imovine/kapitala i zahteva
obelodanivanje drugih stavki, bilo u tim izvetajima, bilo u napomenama. U MRS-JS 2 se
utvruju zahtevi za prezentaciju izvetaja o novanim tokovima.
Ovaj standard ponekad koristi termin obelodanjivanje u irem smislu, obuhvatajui stavke
prezentovane u a) izvetaju o finansijskom stanju, b) izvetaju o finansijskoj uspenosti, c)
izvetaju o promenama neto imovine/kapitala i d) izvetaju o novanim tokovima kao i u
napomenama uz finansijske izvetaje. Obelodanjivanja se zahtevaju i u drugim MRS-JS.
Ukoliko ovaj ili drugi standard ne propisuje na suprotno, ovakva obelodanjivanja se vre ili
izvetaju o finansijskom stanju, izvetaju o finansijskoj uspenosti, izvetaju o promenama
neto imovine/kapitala i izvetaju o novanim tokovima (koji je relevantan) ili u napomenama.
10.2.
Identifikacija finansijskih izvetaja
Finansijski izvetaji treba da budu odreeni jasno i razdvojeni u odnosu na druge informacije
u istom objavljenom dokumentu.
MRS-JS primenjuje se samo na finansijske izvetaje, a ne i na druge informacije prikazane u
godinjem izvetaju ili drugom dokumentu. Stoga je znaajno da korisnici mogu da razlikuju
informacije pripremljen u skladu sa MRS-JS od drugih informacija koje im mogu biti korisne,
ali koje nisu predmet tih zahteva.
Svaki deo finansijskih izvetaja treba da bude jasno odreena. Pored toga kada je to
neophodno za pravilno razumevanje, sledee informacije treba da budu posebno istaknute i
ponovljene:
a) Naziv izvetajnog entiteta ili drugo obeleje potrebno za njegovo identifikovanje i
svaka promena tih informacija u odnosu na prethodni datum izvetavanja;
b) Da li se finansijski izvetaji odnose na pojedinani entitet ili ekonomski entitet;
c) Datum izvetavanja ili period na koji se odnose finansijski izvetaji, u zavisnosti od
toga ta je prikladnije za konkretni deo finansijskih izvetaja;
d) Valutu prezentacije, definisanu u MRS-JS 4 Uinci preomena kurseva stranih valuta; i
e) Nivo zaokruivanja korien u prikazivanju iznosa u finansijskim izvetajima.
Zahtevi iz paragrafa 63 obino se ispunjavaju isticanjem naziva i skraenih naziva kolona na
svakoj stranici finansijskih izvetaja. Prosuivanje je neophodno prilikom odreivanja
najboljeg naina za prezentovanje informacija. Na primer, kada se finansijski izvetaji
prezentuju elektronski, ne koriste se uvek zasebne stranice; pomenute stavke se tada prikazuju
dovoljno esto kako bi se osiguralo pravilno razumevanje informacija ukljuenih u finansijske
izvetaje.
Finansijski izvetaji su esto razumljiviji ako se informacije prikau u hiljadama ili milionima
novanih jedinica prezentacije. Ovo je prihvatljivo sve dok se nivo zaokruivanja
obelodanjuje i ako se ne izostavljaju materijalno znaajne informacije.
10.3.
Izvetajni period
Finansijski izvetaji se prezentuju barem jednom godinje. Kada se datum izvetavanja
entiteta promeni i godinji izvetaji se prezentuju za period koji je dui ili krai od jedne
godine, entitet obelodanjuje, pored perioda na koji se odnose finansijski izvetaj:
a) Razlog zbog koga je korien dui ili krai period, a ne godinu dana; i
b) injenicu da se uporedni iznosi za odreene izvetaje, kao to je izvetaj o finansijskoj
uspenosti, izvetaj o promenama u neto imovini/kapitalu, izvetaj o novanim
tokovima i napomenama vezanim za njih, ne mogu porediti.
U izuzetnim okolnostima, od entiteta se moe zahtevati da, ili on moe odluiti da, promeni
datum izvetavanja, na primer da bi period izvetavanja pribliio ciklusu budetiranja. U
ovom sluaju, vano je da a) korisnici budu svesni da iznosi prikazani za tekui period i

uporedni iznosi nisu uporedivi i b) bude obelodanjen razlog za promenu datuma izvetavanja.
Drugi primer je kada entitet, prilikom prelaska sa gotovinske na obraunsku osnovu
raunovodstva, promeni datum izvetavanja za entitete u okviru ekonomskog entiteta, kako bi
se omoguilo pripremanje konsolidovanih finansijskih izvetaja.
Obino se finansijski izvetaji dosledno sastavljaju za period od jedne godine. Meutim, iz
praktinih razloga, neki entiteti vie vole da izvetavaju o periodu od, na primer, 52 nedelje.
Ovaj standard ne spreava takvu praksu, zbog toga to je malo verovatno da e se proistekli
finansijski izvetaji znaajno razlikovati od onih koji se odnose na jednu godinu.
10.4.
Blagovremenost
Korisnost finansijskih izvetaja je umanjena ukoliko nisu na raspolaganju korisnicima u
odgovarajuem roku posle datuma izvetavanja. Entitet treba da bude u mogunosti da uini
dostupnim svoje finansijske izvetaje u roku od est meseci od datuma izvetavanja. Pristupni
inioci kao to je sloenost poslovanja entiteta nisu dovoljan razlog za izosatnak
blagovremenog izvetavanja. Konkretniji krajnji rokovi se u mnogim pravnim sistemima
odreuju zakonskim propisima i regulativom.
10.5.

IZVETAJ O FINANSIJSKOM STANJU

Razlikovanje tekuih i stalnih stavki

Entitet prikazuje kao posebno izdvojene pozicije u izvjetaju o finansijskom stanju u skladu sa
paragrafima 76 do 87 osim kada prezentacija na osnovu likvidnosti obezbeuje informacije
koje su pouzdane i relevantnije. Kada se primenjuje ovaj izuzetak, sva sredstva i obaveze se
prikazuju po redosledu njihove likvidnosti.
Nezavisno od toga koji je metod prezentovanja prihvaen, za svaku linijsku stavku imovine i
obaveza u koju su ukljueni iznosi za koje se oekuje da e biti nadoknaeni ili izmireni a)
najkasnije 12 meseci posle datuma izvetavanja i b) vie od 12 meseci posle datuma
izvetavanja, entitet obelodanjuje iznos za koji se oekuje da e biti nadoknaen ili namiren
posle vie od dvanaest meseci.
Kada entitet vri snabdevanje robom i uslugama u okviru jasno prepoznatljivog poslovnog
ciklusa, odvojeno prikazivanje kratkorone i dugorone imovine i obaveza u izvetaju o
finansijskom stanju prua korisne informacije za razlikovanje neto imovine koja stalno
cirkulie kao obrtna imovina od one koja se u dugoronom poslovanju entiteta. Time se
takoe istie imovina za koju se oekuje da e biti relizovana tokom tekueg poslovnog
ciklusa, i obaveze koje dospevaju za izmirenje u istom periodu.
Za neke entitete, kao to su finansijske institucije, prezentacija sredstava i obaveza pristup
opadajue i rastue likvidnosti obezbeuje informacije koje su pouzdane i relevantnije od
prezentacije po osnovu aspekta tekui/stalni jer entitet ne dobavlja robu ili usluge u okviru
jasno odredivih ciklusa poslovanja.
Kada primenjuje paragraf 70, entitetu se dozvoljava da prikae neka sredstva i obaveza
korienjem klasifikacije tekui/stalni, a druga pristupom likvidnosti kada se tako obezbeuju
informacije koje su pouzdane i relevantnije. Potreba za prezentacijom na kombinovanoj
osnovi se moe javiti kada entitet ima raznovrsna poslovanja.
Informacije o oekivanim datumima realizacije imovine i obaveza korisne su prilikom
procenjivanja likvidnosti i solventnosti entiteta. MRS-JS 15Finansijski instrumenti:
obelodanjivanje zahteva obelodanjivanje datuma dospea finansijskih sredstava i finansijskih
obaveza. Finansijksa sredstva ukljuuju potraivanja od kupaca i druga potraivanja, a
finansijske obaveze obuhvataju obaveze prema dobavljaima i druge obaveze. Informacije o
oekivanom datumu nadoknade i izmirenja nenovanih sredstava i obaveza, kao to su zalihe

i rezervisanja, takoe su korisne, nezavisno od toga da li su sredstva i obaveze klasifikovani

kao kratkorone ili dugorone stavke.
Obrtna imovina
Neko sredstvo treba razvrstati u obrtnu imovinu kada zadovoljava bilo koji od sledeih
kriterijuma:
a) Oekuje se da e biti realizovano, ili se uva za prodaju ili upotrebu u uobiajenom
toku poslovnog ciklusa entiteta; ili
b) uva se prvenstveno radi prodaje;
c) Oekuje se da e se realizovati u roku od dvanaest meseci od datuma izvetavanja; ili
d) Radi se o gotovini ili gotovinskom ekvivalentu (po definiciji iz MRS-JS 2) osim ako
nije zabranjeno da se razmenjuje ili koristi za izmirenje obaveze najmanje dvanaest
meseci nakon datuma izvetavanja.
Sva druga sredstva se razvrstavaju u stalnu imovinu.
U ovom standardu se koristi termin stalna sredstva da bi se obuhvatila materijalna,
nematerijalna i finansijska sredstva dugorone prirode. Njime se ne zabranjuje upotreba
alternativnih opisa sve dok je znaenje jasno.
Poslovni ciklus entiteta je vremenski period potreban za pretvaranje inputa ili resursa u
proizvode (output). Na primer, drava prenosi resurse entitetima javnog sektora kako bi
mogli da ih transformiu u robu i usluge, odnosno output, da bi se ostvarili eljeni
drutveni, politiki i ekonomski rezultati. Kada uobiajeni poslovni ciklus entiteta nije jasno
odrediv, pretpostavlja se da je njegovo trajanje 12 meseci.
Obrtna imovina ukljuuje imovinu (kao to je potraivanje po osnovu poreza, potraivanje po
osnovu provizija, potraivanje po osnovu taksi, potraivanja po osnovu kazni i regulatorna
potraivanja u vezi sa naknadama, prihod od zaliha i nastalih ulaganja) bilo da su realizovani,
utroeni ili prodati, u okviru uobiajenog poslovnog ciklusa, ak i kada se ne oekuje da e
biti realizovani u roku od 12 meseci od datuma izvetavanja. Obrtna imovina takoe obuhvata
imovinu koja se dri prevashodno za potrebe trgovine (primeri ukljuuju finansijska sredstva
kalsifikovana kao sredstva koja se dre radi prodaje u skladu sa MRS-JS 29 Finansijski
instrumenti: odmeravanje) i tekui deo dugoronih finansijskih sredstava.
Kratkorone obaveze
Obaveza se razvrstava u tekuu obavezu kada zadovoljava bilo koji od sledeih kriterijuma:
a) Oekuje se da e biti izmirena u uobiajenom toku ciklusa poslovanja entiteta;
b) Dri se za prevashodno za potrebe trgovine;
c) Izmirenje dospeva u okviru 12 meseci od datuma izvetavanja;
d) Entitet nema bezuslovno pravo odlaganja obaveze za najmanje 12 meseci nakon
datuma izvetavanja (videti paragraf 84). Uslovi obaveze koja bi mogla, po izboru
ugovorne strane, da rezultira izmirenjem kroz emitovanje instrumenata kapitala, ne
utiu na njenu klasifikaciju.
Sve druge obaveze treba da budu razvrstane u dugorone obaveze.
Neke kratkorone obaveze, kao to su dospele obaveze po osnovu transfernih prenosa dravne
uprave i neke obaveze prema zaposlenima i drugi trokovi poslovanja, izmiruju se iz obrtne
imovine koja se koristi u redovnom ciklusu poslovanja entiteta. Takve stavke se klasifikuju
kao tekue obaveze ak i ako dospevaju za naplatu nakon vie od 12 meseci od datuma
izvetavanja. Isti uobiajeni poslovni ciklus se primenjuje na klasifikaciju sredstava i obaveza
entiteta. Kada uobiajeni poslovni ciklus entiteta nije mogue jasno odrediti pretpostavlja se
da je njegovo trajanje 12 meseci.

Ostale tekue obaveze se ne izmiruju u okviru tekueg poslovnog ciklusa, ako dospevaju za
izmirenje u roku od 12 meseci od datuma izvetavanja ili se dri prevashodno za potrebe
trgovine. Primeri za to su odreene finansijske obaveze klasifikovane kao one koje se dre za
prodaju u skladu sa MRS-JS 29, prekoraenja bankovnog rauna i tekui deo dugorone
finansijske obaveze, obaveze za dividende ili sline raspodele, porez na dobitak i druge
neposlovne obaveze. Finansijske obaveze kojima se obezbeuje dugorno finansiranje (to jest
nisu deo obrtnog kapitala koji se koristi u uobiajenom poslovnom ciklusu entiteta) i ne
dospevaju za naplatu u okviru 12 meseci posle datuma izvetavanja, predstavljaju dugorone
(netekue) obaveze, prema paragrafima 85 i 86.
Entitet kalsifikuje svoje finansijske obaveze kao dugorone kada dospevaju za naplatu u roku
od 12 meseci od datuma izvetavanja, ak i ako:
a) Je prvobitni rok bio period dui od 12 meseci; i
b) Ugovor o refinansiranju ili reprogramiranju rata, na dugoronoj osnovi je dovren
posle datuma izvetavanja, a pre nego to je odobreno objevljivanje finansijskih
izvetaja.
Ako entitet oekuje i ima diskreciono pravo da refinansira ili revolvira svoju obavezu
najmanje 12 meseci nakon datuma izvetavanja pod uslovima postojeeg zajma, on
klasifikuje tu obavezu kao dugoronu ak iako bi u suprotnom dospela u kratkom periodu.
Meutim, ukoliko o refinansiranju ili revolviranju ne odluuje entitet (na primer, ne postoji
sporazum o refinansiranju) mogunost refinansiranja se ne razmatra, a obaveza se razvrstava
u tekue obaveze.
Kada entitet prekri odredbe dugoronog ugovora o zajmu na datum izvetavanja ili pre toga
pri emu obaveza dospeva na plaanje po vienju, obaveza se kalsifikuje kao kratkorona, ak
iako se zajmodavac sloio, posle datuma izvetavanja, a pre nego to je odobreno
objavljivanje finansijksih izvetaja, da ne zahteva plaanje kao posledicu ovog krenja.
Obaveza se klasifikuje kao kratkorona zato to na datum izvetavanja entitet nema
bezuslovno pravo da odloi izmirenje najmanje 12 meseci posle tog datuma.
Meutim, obaveza se klasifikuje kao dugorona ako se zajmodavac sloio, do datuma
izvetavanja da obezbedi period poeka koji se zavrava najmanje 12 meseci posle datuma
izvetavanja, i u tom roku entitet moe da otkloni posledice krenja ugovora i tokom njega
zajmodavac ne moe zahtevati trenutnu otplatu.
Kod zajmova klasifikovanih kao dugorone obaveze, ako doe do sledeih dogaaja izmeu
datuma izvetavanja i datuma na koji se odbri objavljivanje finansijskih izvetaja, ti dogaaji
ispunjavaju uslove da se obelodane kao nekorektivni dogaaji u skladu sa MRS-JS 14,
Dogaaji nakon datuma izvetavanja:
a) Refinansiranje na dugoronoj osnovi;
b) Otklanjanje posledica krenja dugoronog ugovora o zajmu; i
c) Dobijanje od zajmodavca perioda poeka za otklanjanje posledica krenja dugoronog
ugovora o zajmu koji se zavrava najmanje 12 meseci posle datuma izvetavanja.
Informacije koje treba da budu prezentovane u izvetaju o finansijskom stanju
Izvetaj o finansijskom stanju treba kao minimum da ukljui linijske stavke koje predstavljaju
sledee iznose:
a) Nekretnine, postrojenja i opremu;
b) Investicionu imovinu;
c) Nematerijalna sredstva;
d) Finansijska sredstva (ukljuujui iznose prikazane pod e), g), h) i i));
e) Ulaganja obraunata metodom udela (equity metod);
f) Zalihe;

g) Povraaji po osnovu netrgovinskih transakcija (porezi i transferi);

h) Potraivanja po osnovu transakcione razmene;
i) Gotovina i gotovinski ekvivalenti;
j) Obaveze po osnovu poreza i prenosa;
k) Obaveze po osnovu transakcija razmene;
l) Rezervisanja;
m) Finansijske obaveze (izuzev iznosa prikazanih pod j), k) i l));
n) Manjinsko uee, prikazano u okviru neto imovine/kapitala; i
o) Neto imovina/kapital pripisivi vlasnicima entiteta koji kontrolie.
Dodatne stavke, zaglavlja i meuzbirovi treba da budu prezentovani u izvetaju o
finansijskom stanju kada je takva prezentacija relevantna za razumevanje finansijskog stanja
entiteta.
Ovaj standard ne prepisuje redosled ni formu prezentovanja stavki. Paragraf 88 jednostavno
daje spisak stvari koje se dovoljno razlikuju po svojoj prirodi ili funkciji da se dozvoljava
odvojena prezentacija u izvetaju o finansijskom stanju. Date su ilustrovane forme u upustvu
za primenu ovog standarda. Pored toga:
a) Linijske stavke se ukljuuju kada su veliina, priroda ili funkcija stavke ili grupe
slinih stavki takvi da bi zasebno prikazivanje bilo relevantno za razumevanje
finansijskog stanja entiteta; i
b) Korieni opisi i redosled stavki ili grupe slinih stavki mogu biti dopunjavani u
skladu sa prirodom entiteta i njegovih transakcija, radi obezbeenja informacija
relevantnih za razumevanje finansijskog stanja entiteta.
Odluka o odvojenom repzentovanju dodatnih stavki zasniva se na proceni:
a) Prirode i likvidnosti imovine;
b) Funkcije imovine u entitetu; i
c) Iznosa, prirode i vremenskog rasporeda obaveza.
Korienje razliitih mernih osnova za razliite klase sredstava govori da se njihova po prirodi
ili funkcija razlikuju i stoga ih treba prikazati kao zasebne linijske stavke. Na primer, razliite
grupe nekretnina, postrojenja i opreme mogu se knjiiti po nabavnoj vrednosti ili
revalorizovanim iznosima u skladu sa MRS-JS 17, Nekretnine, postrojenja i oprema.
Informacije koje treba da budu prezentovane u izvetaju o finansijskom stanju, ili u
napomenama
Entitet treba da obelodani, bilo u izvetaju o finansijskom stanju ili u napomenama, dalje
podklasifikacije stavki, koje su prezentovane i razvrstane na nain koji odgovara poslovanju
entiteta.
Detalji dati u podklasifikacijama zavise od zahteva MRS-JS i veliine, prirode i funkcije
povezanih iznosa. inioci navedeni u paragrafu 91 takoe se koriste kao osnova za dalje
podklasifikacije. Obelodanjivanja se razlikuju za svaku stavku, na primer:
a) Nekretnine, postrojenja i oprema se razvrstavaju po grupama u skladu sa MRS-JS 17;
b) Potraivanja se ralanjuju na iznose od provizija korisnicima, taksi, poreza i drugih
nerecipronih prihoda, potraivanja od povezanih strana, avanse i drugi iznosi;
c) Zalihe se podklasifikuju u skladu sa MRS-JS 12 Zalihe na grupe kao to su roba,
sirovine, materijal, nedovreni i gotovi proizvodi;
d) Obaveze po osnovu poreza i prenosa raanjuju se na obaveze po osnovu refundiranja
poreza, obaveze po osnovu prenosa i obaveze prema ostalim lanovima ekonomskog
entiteta;
e) Rezervisanja se ralanjuju na rezervisanja za trokove nadoknada zaposlenima i
druge stavke; i

f) Delovi neto imovine/kapitala se ralanjuju na osnovni kapital, akumulirani suficit ili

deficit kao i bilo koja rezerva.
Kada entitet nema akcijski kapital, obelodanjuje neto imovinu/kapital, bilo u izvetaju o
finansijskom stanju ili u napomenama, pokazujui zasebno sledee:
a) Osnovni kapital, koji na datum izvetavanja predstavlja ukupan zbir doprinosa
vlasnika, umanjen za uinjene raspodele vlasnicima;
b) Akumulirane suficite ili deficite;
c) Rezerve, ukljuujui i opis prirode i svrhe svake rezerve u okviru neto
imovine/kapitala; i
d) Manjisnko uee.
Ako je entitet reklasifikovao kao:
a) Instrument s pravom ponovne prodaje klasifikovan kao instrument kapitala, ili
b) Instrument koji namee obavezu entitetu da drugoj strani isporui srazmeran deo neto
imovine entiteta samo u sluaju likvidacije i klasifikovan je kao insturment kapitala;
izmeu finansijskih obaveza i neto imovine/kapitala entitet obelodanjuje iznos i navodi iz
koje u koju kategoriju je reklasifikovan (finansijske obaveze ili neto imovina/kapital), kao i
vreme i razlog za tu reklasifikaciju.
Mnogi entiteti iz javnog sektora nee imati akcijski kapital ali e entitet biti kontrolisan
iskljuivo od strane drugog entiteta iz javnog sektora. Priroda uea drave u neto
imovini/kapitalu entititeta verovatno e predstavljati kombinaciju uplaenog kapitala i sume
akumulirane suficite ili deficite i rezervi to se odraava na neto imovinu/kapital koji se
mogu pripisati poslovanju entiteta.
U nekim sluajevima moe postojati manjinsko uee u neto imovini/kapitalu entiteta. Na
primer, na dravnom nivou, ekonomski entitet moe ukljuiti javna preduzea koja su delom
privatizovana. Shodno tome, mogu postojati privatni deoniari koji imaju finansijski interes u
neto imovini/kapitalu enitteta.
Kada neki entitet ima akcijski kapital, pored obelodanjivanja iz paragrafa 95, on treba da
obelodani sledee, bilo u izvetaju o finansijskom stanju, ili u napomenama:
a) Za svaku vrstu akcijskog kapitala
(i)
Broj odobrenih akcija;
(ii)
Broj izdatih i u celini uplaenih akcija, i broj izdatih a neuplaenih akcija;
(iii)
Nominalnu vrednost po akciji, ili da skcije nemaju nominalnu vrednost;
(iv)
Usaglaeni pregled broja neuplaenih akcija na poetku i na kraju godine;
(v)
Prava, povlastice i ogranienja koja se odnose na svaku vrstu akcija,
ukljuujui ogranienja raspodele dividendi i isplate iz kapitala;
(vi)
Sopstvene akcije entiteta ili akcije u vlasnitvu kontrolisanih ili pridruenih
entiteta; i
(vii) Akcije rezervisane za emisiju po osnovu opcija ili prema prodajnim
ugovorima, ukljuujui uslove i iznose; i
b) Opis prirode i svrhe svake rezerve u okviru neto imovine/kapitala.
10.6.

IZVETAJ O FINANSIJSKOJ USPENOSTI

Suficit ili deficit perioda

Sve stavke prihoda i rashoda priznate u nekom periodu se obino ukljuuju u dobitak ili
gubitak osim ako se nekim MRS-JS ne zahteva drugaije.
Stavke prihoda i rashoda priznate u nekom periodu se obino ukljuuju u suficit ili deficit. To
ukljuuje efekte promena raunovodstvenih procena. Meutim, u nekim okolnostima se neke
odreene stavke mogu iskljuiti iz suficita ili deficita za tekui period. MRS-JS 3 se bavi
dvema takvim okolnostima: ispravkom greaka i efektom promena raunovodstvenih politika.

Drugi MRS-JS se bave stavkama koje mogu zadovoljiti definiciju prihoda ili rashoda iz ovog
standarda, ali se obino iskljuuju iz suficita ili deficita. Primeri su revalorizacione rezerve
(videti MRS-JS 17), posebni a) dobici i gubici od prevoenja finanskijskih izvetaja
inostranog poslovanja (videti MRS-JS 4) i b) dobici i gubici od ponovnog odmeravanja
finansijskih sredstava za prodaju (upustvo za procenjivanje vrednosti finansijskih sredstava se
nalazi u MRS-JS 29).
Informacije koje treba prezentovati u izvetaju o finansijskoj uspenosti
Izvetaj o finansijskoj uspenosti treba da ukljui, kao minimum, linijske stavke koje
predstavljaju sledee iznose za dati period:
a) Prihod;
b) Trokove finansiranja;
c) Uee u neto suficitu ili deficitu povezanih entiteta i zajednikih ulaganja,
obraunatom korienjem metoda udela;
d) Suficit ili deficit pre oporezivanja priznat prilikom otuenja sredstava ili izmirenja
obaveza pripisivih prestanku poslovanja; i
e) Suficit ili deficit.
Sledee stavke se obelodanjuju u izvetaju o finansijkoj uspenosti kao alokacije suficita ili
deficita za dati period:
a) Suficit ili deficit pripisiv manjinskom ueu; i
b) Suficit ili deficit pripisiv vlasnicima entiteta koji kontrolie.
Dodatne stavke, zaglavlja i meuzbirove treba da budu prikazani u izvetaju o finansijskoj
uspenosti kada je takva prezentacija relevantna za razumevanje finansijke uspenosti entiteta.
Poto se efekti raznih aktivnosti entiteta, transakcija i drugih dogaaja razlikuju se po nainu
uticaja na sposobnost entiteta da ispuni svoju funkciju pruanja usluga, a obelodanjivanje
komponenti finansijske uspenosti pomae razumevanjun ostvarene finansijske uspenosti i
predvianju budiih rezultata. Dodatne stavke se ukljuuju u izvetaj o finansijskoj
uspenosti, a opisi koji se koriste i redosled stavki prilagoavaju se kada je to neophodno za
obrazloenje elemenata uspeha. inioci koje treba uzeti u obzir ukljuuju znaaj, prirodu i
funkciju delova prihoda i rashoda. Stavke prihoda i rashoda se ne prebijaju osim ako nisu
zadovoljeni kriterijumi navedeni u paragrafu 48.
Informacije koje treba prezentovati u izvetaju o finansijskoj uspenosti ili u napomenama
Kada su stavke prihoda i rashoda materijalno znaajne, njihova priroda i iznos se
obeladanjuju zasebno.
Okolnosti koje bi dovele do zasebnog obelodanjivanja stavki prihoda i rashoda ukljuuju:
a) Umanjenje vrednosti zaliha na neto ostvarivu vrednost ili nekretnina, postrojenja i
opreme na nadoknadivi iznos ili nadoknadivi usluni iznos, prema prilici, kao i
ponitenja takvih umanjenja vrednosti;
b) Restrukturiranja aktivnosti entiteta i ponitenja rezervisanja za trokove
restrukturiranja;
c) Otuenja nekretnina, postrojenja i opreme;
d) Privatizacija ili druga otuenja investicija;
e) Prestanak poslovanja,
f) Reavanje sporova;
g) Druga ponitenja rezervisanja.
Entitet prezentuje, bilo u izvetaju o finansijskoj uspenosti, ili u napomenama,
podralanjivanje ukupnog prihoda, primenom klasifikacije koja odgovara poslovanju
entiteta.

Entitet prezentuje, bilo u izvetaju o finansijskoj uspenosti, ili u napomenama,

podralanjivanje ukupnog prihoda, primenom klasifikacije koja odgovara poslovanju
entiteta.
Entitet prezentuje, bilo u izvetaju o finansijskoj uspenosti, ili u napomenama, analizu
rashoda, primenom klasifikacije zasnovanoj ili na prirodi rashoda ili njohovoj funkciji u
entitetu, u zavisnosti od toga koja prua informacije koje su pouzdane i relevantnije.
Entiteti se podstiu da prezentuju ralanjivanja paragrafa 109 i u izvetaju o finansijskoj
uspenosti.
Rashodi se dalje razvrstavaju kako bi se istakli trokovi i nadoknade trokova pojednanih
programa, aktivnosti ili drugih povezanih segmenata izvetajnog entiteta. Ova analiza se
obezbeuje na jedan od dva naina.
Prvi vid analize je metod prirode rashoda. Rashodi se grupiu u izvetaju o finansijskoj
uspenosti prema svojoj prirodi (na primer, amortizacija, nabavka meterijala, trokovi
transporta, naknade zaposlenih i trokovi reklamiranja), i ne podleu ponovnoj raspodeli
izmeu razliitih funkcija u entitetu. Ova metoda je jednostavna za primenu, jer ne zahteva
raspodelu rashoda izmeu funkcionalnih podruja. Sledi primer razvrstavanja upotrebom
metode prirode trokova:
Prihodi
Trokovi primanja zaposlenih
Rashodi amortizacije
Ostali rashodi
Ukupni rashodi
Suficit

x
x
x
x
x
x

Drugi vid analize je metod funkcije rashoda i njime se razvrstavaju rashodi prema programu
ili svrsi za koju su napravljeni. Ovaj metod esto prua korisnije informacije korsnicima nego
klasifikacija rashoda prema prirodi, ali raspodela rashoda prema funkcijama moe biti
proizvoljna i podrzumevati znaajne procene. Sledi primer klasifikacije rashoda
funksionalnom metodom:
Prihod x
Rashodi:
Rashodi za zdravstveno osiguranje x
Rashodi za obrazovanje x
Ostali rashodi x
Gubitak x
Rashodi povezani sa glavnim funkcijama entiteta prikazuju se zasebno. U ovom primeru,
funkcije entiteta se odnose na pruanje zdravstvenih i obrazovnih usluga. Entitet bi
prezentovao linijske stavke rashoda zasebno za svaku od ovih funkcija.
Entiteti koji kalsifikuju rashode prema funkiciji obelodanjuju dodatne informacije o prirodi
rashoda, kao i rashode amortizacije i rashoda primanja zaposlenih.
Izbor izmeu metode funkcije i metode prirode rashoda zavisi od istorijskih i regulatornih
faktora, kao i od prirode entiteta. Oba metoda ukazuju na one trokove koji mogu varirati,
direktno ili indirektno, u zavisnosti od nivoa uinka entiteta. Poto je svaki od metoda
podesan za razliite vrste entiteta, ovim standardom se od rukovodstva zahteva da odabere
najrelevantniju i najpouzdaniju prezentaciju. Meutim, poto su informacije o prirodi
trokova korisne za predvianje buduih tokova novca, direktno obelodanjivanje je

neophodno kada se koristi klasifikacija funkcije trokova. Odrednica primanja zaposlenih iz

paragrafa 115 ima isto znaenje kao u MRS-JS 25: Primanja zaposlenih.
Kada entitet obezbeuje dividendu ili slinu raspodelu svojim vlasnicima i ima akcijski
kapital, on obelodanjuje, bilo u izvetaju o finansijskoj uspenosti, ili u izvetaju o neto
imovini/kapitalu ili u napomenama, iznos dividendi ili slinih raspodela priznatih kao
raspodele korisnicima tokom datog perioda i povezani iznos po akciji.
Izvetaj o promenama neto imovine/kapitala
Entitet prezentuje izvetaj o promenama neto imovine/kapitala prikazujui u svom izvetaju:
a) Suficit ili deficit datog perioda
b) Svaku stavku prihoda i rashoda za dati period, koja se, prema zahtevima drugih
standarda, priznaje direktno u neto imovini/kapitalu, kao i ukupan iznos ovih stavki;
c) Ukupan prihod i rashod za dati period (izraunat kao zbir a) i b)), prikazujui zasebno
ukupne iznose pripisive vlasnicima entiteta koji kontrolie i manjinskom ueu; i
d) Za svaku komponentu neto imovine/kapitala zasebno obelodanjenu, efekte promena
raunovodstvenih politika ispravke greaka priznatih u skladu sa MRS-JS 3.
Entitet takoe prezentuje, bilo u izvetaju o neto imovini/kapitalu, ili u napomenama:
a) Iznos transakcija sa vlasnicima koji deluju u svojstvu vlasnika, prikazujui zasebno
raspodele vlasnicima;
b) Saldo akumuliranog suficita ili deficita na poetku perioda i na datum izvetavanja,
kao i promene u toku preioda; i
c) Zavisno od stepena zasebnog obelodanjivanjakomponenti neto imovine/kapitala,
usaglaavanje knjigovodstvenog iznosa svakog dela neto imovine/kapitala na poetku
i na kraju perioda, uz zasebno obelodanjivanje svake promene.
Promene neto imovine/kapitala entiteta izmeu dva datuma izvetavanja odraavaju
poveanje ili smanjenje njegove neto imovine tokom perioda.
Ukupna promena neto imovine/kapitala predstavlja ukupan iznos suficita/deficita perioda,
ostale prihode i rashode koji se direktno priznaju kao promene neto imovine/kapitala, zajendo
sa ueima vlasnika i raspodelama vlasnicima, po osnovu njihovih vlasnikih prava.
Prilozi vlasnika i raspodele vlasnicima ukljuuju prenose izmeu dvaju entiteta u okviru
ekonomskog entiteta (naprimer, dravna davanja, pri emu drava ima svojstvo vlasnika,
dravnom sektoru). Doprinosi vlasnika kontrolisanim entitetima priznaju se direktno kao
usklaivanje neto imovine/kapitala samo kada izriito uveavaju preostalo uee u entitetu, u
obliku prava vlasnitva nad neto imovinom/kapitalom.
Ovaj standard zahteva da se sve stavke prihoda i rashoda priznate u toku perioda, obuhvate u
okviru neto suficita ili deficita, osim ako neki drugi MRS-JS ne zahteva drugaije. Drugi
MRS-JS zahtevaju da se neke stavke (kao to su revalorizaciona poveanja ili smanjenja a
naroito odreene razlike nastale po osnovu promena kurs stranih valuta) priznaju direktno
kao promene neto imovine/kapitala. Poto je vano da se prilikom procenjivanja promena
finansijskog stanja entiteta izmeu dva datuma izvetavanja uzmu u ubzir sve stavke prihoda i
rashoda, ovaj Standard zahteva prezentaciju izvetaja o promenama neto imovine/kapitala koji
naglaava ukupan prihod i rashod entiteta, kao i stavke koje se priznaju direktno u neto
imovini/kapitalu.
U MRS-JS 3 se zahtevaju retrospektivna korigovanja koja odraavaju promene
raunovodstvenih politika, u meri u kojoj je to izvodljivo, osim kada prelazne odredbe u
nekom drugom MRS-JS zahtevaju drugaije. U MRS-JS 3 se takoe zahteva da se
prepravljanja u cilju ispravki greaka vre retrospektivno, u meri u kojoj je to izvodljivo.
Retrospektivna korigovanja i retrospektivna prepravljanja se primenjuju na saldo
akumuliranih suficita ili deficita, osim kada se nekim Meunarodnim raunovodstvenim

standardom za javni sektor zahteva retrospektivno korigovanje neke druge komponente neto
imovine/kapitala. U paragrafu 118 d) se zahteva obelodanjivanje ukupnog korigovanja svake
komponente neto imovine/kapitala zasebno obelodanjene u izvetaju o promenama neto
imovine/kapitala, koja je, zasebno, rezultat promena raunovodstvenih politika i ispravki
greaka. Ova korigovanja se obelodanjuju za svaki prethodni period i za poetak perioda.
Zahtevi navedeni u paragrafima 118 i 119 mogu se ispuniti korienjem tabelarnog prikaza
usaglaavanja poetnog i krajnjeg stanja svakog elementa neto imovine/kapitala. Alternativa
je da se izvetaju o promenama neto imovine/kapitala prikau samo stavke navedene u
paragrafu 118. Prema ovom pristupu, stavke opisane u paragrafu 119 se prikazuju u
napomenama.
10.7.

IZVETAJ O NOVANIM TOKOVIMA

Informacije o novanim tokovima daju korisnicima finansijskih izvetaja osnocu za

procenjivanje a) mogunosti entiteta da generie gotovinu i gotovinske ekvivalente i b)
potreba entiteta za korienjem takvih novanih tokova. MRS-JS 2 postavlja zahtev za
prezentaciju izvetaja o novanom toku i povezanih obelodanjivanja.
Napomene
Struktura
U napomena:
a) Se pruaju informacije o osnovi za sastavljanje finansijskih izvetaja i
raunovodstvenim politikama primenjenim u skladu sa paragrafima 132-139;
b) Obelodanjuju informacije koje zahtevaju MRS-JS, koje nisu prikazane u izvetaju o
finansijskom stanju, izvetaju o finansijskoj uspenosti, izvetaju o promenama neto
imovine/kapitala ili izvetaju o novanim tokovima; i
c) Se pruaju dodatne informacije koje nisu prikazane u izvetaju o finansijskom stanju,
izvetaju o finansijskoj uspenosti, izvetaju o promenama neto imovine/kapitala ili
izvetaju o novanim tokovima a relevantne su za razumevanje svakog od njih.
Napomene se, koliko je to mogue, prezentuju na sistematian nain. Svaka stavka u izvetaju
o finansijskom stanju, izvetaju o finansijskoj uspenosti, izvetaju o promenama neto
imovine/kapitala i izvetaju o novanim tokovima treba da upuuje na odgovarajuu
povezanu informaciju datu u napomenama.
Napomene se obino prezentuju sledeim redosledom, koji omoguava razumevanje
finansijskih izvetaja od strane korisnika i poreenje sa izvetajjima drugih entiteta:
a) Saoptenje o usaglaenosti sa MRS-JS (videti paragraf 28);
b) Zbirni prikaz znaajnih primenjenih raunovodstvenih politika (videti paragraf 132);
c) Dodatne informacije o stavkama prezentovanim u izvetaju o finansijskom stanju,
izvetaju o finansijskoj uspenosti, izvetaju o promenama neto imovine/kapitala, po
redosledu po kome su svaki izvetaj i svaka linijska prezentovani; i
d) Ostala obelodanjivanja, ukljuujui:
(i)
Potencijalne obaveze (videti MRS-JS 19) i nepriznate ugovorene obaveze; i
(ii)
Obelodanjivanja koja nisu finansijske prirode, na primer, ciljevi i politike
upravljanja finansijskim rizikom (videti MRS-JS 30).
U odreenim okolnostima moe biti potrebno ili poeljno da se promeni radosled odreenih
stavki u napomenama. Na primer, informacije o premenama fer vrednosti priznate u suficitu
ili deficitu mogu se kombinovati sa informacijama o ronoj strukturi dospelosti finansijskih
instrumenata, iako se prvo pomenuta obelodanjivanja odnose na izvetaj o finansijskoj

uspenosti, a drugo pomenuta se odnose na izvetaj o finansijskom stanju. Bez obzira na to,
sistematska sttruktura napomena se odrava sve dok je to izvodljivo.
Napomene u kojima se pruaju informacije o osnovama sastavljanja finansijskih izvetaja i o
odreenim raunovodstvenim politikama mogu biti prezentovane kao zaseban deo
finansijskih izvetaja.
Obelodanjivanje raunovodstvenih politika
Entitet obelodanjuje u zbirnom prikazu raunovodstvenih politika:
a) Osnovu (ili osnove) odmeravanje korienje u pripremanju finansijskih izvetaja;
b) Stepen u kome je entitet primenio bilo koju prelaznu odredbu iz bilo kog MRS-JS; i
c) Druge koriene raunovodstvene politike neophodne za razumevanje finansijskih
izvetaja.
Vano je da korisnici znaju koja merna osnova ili osnove su koriene u finansijskim
izvetajima (na primer, istorijski trokovi, tekui trokovi, vrednost koja se moe ostvariti, fer
vrednost, nadoknadivi iznos) jer osnova pripremanja finansijskih izvetaja znaajno utie na
njihovu analizu. Ako se u finansijskim izvetajima koristi vie od jedne osnove odmeravanja,
na primer kada se revalorizuju odreene grupe stavki, dovoljno je naznaiti grupe sredstava i
obaveza na koje se primenjuje svaka od osnova odmeravanja.
Prilikom odluivanja da li treba obelodaniti odreenu raunovodstvenu politiku, rukovodstvo
razmatra da li e to obelodanjivanje pomoi korisnicima u razumevanju naina na koji se
transakcije, drugi dogaaji i stanja odraavaju u prijavljenufinansijsku uspenost i finansijsko
stanje. Obelodanjivanje odreenih raunovodstvenih politika je naroito korisno korisnicima
kada se te politike biraju u okviru dozvoljenih alternativa u MRS-JS. Jedan primer predstavlja
obelodanjivanje injenice da li uesnik u zajednikom ulaganju priznaje svoje uee u
zajedniki kontrolisanom entitetu korienjem proporcionalne konsolidacije ili metoda udela
(videti MRS-JS 8, Uea u zajednikim ulaganjima). Neki MRS-JS izriito zahtevaju
obelodanjivanje odreenih raunovodstvenih politika, ukljuujui i izbore koje rukovodstvo
izvri meu razliitim politikama dozvoljenim prema MRS-JS. Na primer, u MRS-JS 17 se
zahteva obelodanjivanje osnove odmeravanja koriene za grupe nekretnina, postrojenja i
opreme. U MRS-JS 5 Trokovi pozajmljivanja se zahteva obelodanjivanje injenice da li se
trokovi pozajmljivanja priznaju smesta kao rashod ili se kapitalizuju kao deo nabavne
vrednosti sredstava koja se kvalifikuju.
Svaki entitet razmatra prirodu svojih delatnosti i politike za koje bi korisnik njegovih
finansijskih izvetaja mogao da oekuje da budu obelodanje za tu vrstu entiteta. Na primer, od
entiteta javnog sektora se oekuje da obelodane raunovodstvenu politiku u vezi sa porezima,
donacijama i drugim oblicima nerecipronih prihoda. Kada entitet sprovodi znaajne
inostrane aktivnosti ili transakcije u stranim valutama, oekuje sa da obelodani
raunovodstvene politike priznavanja dobitaka i gubitaka po osnovu prevoenja strane valute.
Kada se pojave kombinacije entiteta, obelodanjuju se politike koje se koriste za procenjivanje
vrednosti gudvila i manjinskog uea.
Raunovodstvena politika moe biti znaajna zbog prirode poslovanja entiteta ak i ako
iznosi, prikazani u tekuem i prethodnom periodu, nisu znaajni. Takoe je adekvatno da se
obelodani svaka raunovodstvena politika koju MRS-JS ne zahteva izriito, ali je odabrana i
primenjena u skladu sa MRS-JS 3.
Entitet obelodanjuje, u zbirnom prikazu znaajnih raunovodstvenih politika ili drugim
napomenama, sudove, osim onih koji podrazumevaju procene (videti paragraf 140), do kojih
je rukovodstvo dolo u procesu primene raunovodstvenih politika entiteta koje imaju
najznaajniji efekat na iznose priznate u finansijskim izvetajima.

U procesu primene raunovodstvenih politika entiteta, rukovodstvo dolazi do raznih sudova,

osim onih koji podrazumevaju procene, koji mogu znaajno uticati na iznose priznate u
finansijskim izvetajima. Na primer, rukovodstvo donosi sudove prilikom odreivanja:
- Da li sredstva investiciona imovina;
- Da li su sporazumi o rezervisanju robe i/ili usluga koji podrazumevaju namensko
korienje sredstava i lizinga;
- Da li su, po svojoj sutini, odreene prodaje robe finansijski aranmani i stoga ne
dovode do stvaranja prihoda; i
- Da li sutina odnosa izmeu izvetajnog entiteta i drugih entiteta ukazuje na to da ove
druge entitete kontrolie izvetajni entitet.
Neka od obelodanjivanja koja se vre u skladu sa paragrafom 137 se zahtevaju i drugim MRSJS. Na primer, u MRS-JS 6 se od entiteta zahteva da obelodanjuje razloge iz kojih vlasniko
uee entiteta ne ini kontrolu, u pogledu entiteta u koji se ulae a koji nije kontrolisani
entitet iako se vie od polovine glasake ili potencijalno glasake moi poseduje direktno ili
indirektno kroz kontrolisane entitete. U MRS-JS 16, Investicione nekretnine, se zahteva
obelodanjivanje kriterijuma koje je entitet razvio da bi napravio razliku izmeu investicione
imovine i imovine koju koristi vlasnik i imovine koja se dri za prodaju u redovnom toku
poslovanja, kada je klasifikacija imovine oteana.
Kljuni izvori neizvesnosti procene
Entitet u napomenama obelodanjuje informacije o a) kljunim pretpostavkama vezanim za
budunost, i b) drugim kljunim izvorima neizvesnosti procene na datum izvetavanja koje
imaju znaajan rizik izazivanja materijalno znaajnog korigovanja knjigovodstvenih vrednosti
sredstava i obaveza u toku sledee finansijske godine. Kada se radi o tim sredstvima i
obavezama napomene sadre podatke o:
a) Njihovoj prirodi; i
b) Njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti od datuma izvetavanja.
Odreivanje knjigovodstvenih vrednosti nekih sredstava i obaveza zahteva procenu efekata
neizvesnih buduih dogaaja na ta sredstva i obaveze na datum izvetavanja. Na primer, u
odsustvu nedavno posmatranih trinih cena korienih za merenje sledeih sredstava i
obaveza, procene usmerene na budunost su neophodne za odmeravanje a) nadoknadivog
iznosa odreenih grupa nekretnina, postrojenja i opreme, b) efekata tehnoloke zastarelosti na
zalihe i c) rezervisanja koja su predmet buduih ishoda sudskog postupka koji je trenutno u
toku. Ove procene ukljuuju pretpostavke o takvim stavkama kao to su korigovanje novanih
tokova ili korienih diskontnih stopa za efekat rizika i budue promene cena koje utiu na
druge trokove.
Kljune pretpostavke i drugi kljuni izvori neizvesnosti obelodanjeni u skladu sa paragrafom
140 se odnose na procene koje iziskuju najtee, najsubjektivnije ili najkompleksnije sudove
rukovodstva. Poto se broj promenljivih i pretpostavki koje utiu na neizvesnosti poveava, ti
sudovi postaju subjektivniji i kompleksniji, a potencijal za rezultirajue materijalno znaajno
korigovanje knjigovodstvenih sredstava i obaveza se obino poveava u skladu sa tim.
Obelodanjivanja iz paragrafa 140 se ne zahtevaju za sredstva i obaveze sa znaajnim rizikom
da se knjigovodstvene vrednosti mogu promeniti materijalno tokom sledee finansijske
godine ako se, na datum izvetavanja, odmere po fer vrednosti zasnovanoj na nedavno
posmatranim trinim cenama (njihove fer vrednosti bi mogle da se materijalno promene
tokom sledee finansijske godine ali te promene se nee desiti kao rezultat pretpostavki ili
drugih izvora neizvesnosti procene na datum izvetavanja).
Obelodanjivanja iz paragrafa 140 se prikazuju na nain koji pomae korisnicima finansijskih
izvetaja da razumeju sudove do kojih rukovodstvo dolazi o budunosti i drugim kljunim

izvorima neizvesnosti procene. Priroda i stepen pruenih informacija variraju prema prirodi
pretpostavke i drugih okolnosti. Primeri vrsta izvrenih obelodanjivanja su:
a) Priroda pretpostavke ili druga neizvesnost procene;
b) Osetljivost knjigovodstvenih vrednosti na metode, pretpostavke i procene koje se
nalaze u osnovi njihovih izraunavanja, ukljuujui razloge te osetljivosti;
c) Oekivano razreenje neizvesnosti i spektar opravdano moguih ishoda u narednoj
finansijskoj godini u pogledu knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza na koje
se to odraava;
d) Objanjenje promena prolih pretpostavki izvrenih u vezi sa tim sredstvima i
obavezama, ako neizvesnost ostane nerazreena.
Nije neophodno obelodaniti budetske informacije ili prognoze kada se vri obelodanjivanje
iz paragrafa 140.
Kada nije izvodljivo obelodaniti stepen moguih efekata kljune pretpostavke ili nekog
drugog kljunog izvora neizvesnosti procene na datum izvetavanja, entitet obelodanjuje da je
opravdano mogue, na osnovu postojeeg znanja, da ishodi u narednoj finansijskoj godini koji
se razlikuju od pretpostavki mogu zahtevati materijalno korigovanje knjigovodstvene
vrednosti sredstava ili obaveza na koje oni utiu. U svim sluajevima, entitet obelodanjuje
prirodu i knjigovodstvenu vrednost konkretnog sredstva ili obaveze (ili grupe sredstava ili
obaveza) na koje utie ta pretpostavka.
Obelodanjivanja iz paragrafa 137 vezana za konkretne sudove rukovodstva u procesu primene
raunovodstvenih politika entiteta se ne odnose na obelodanjivanja kljunih izvora
neizvesnosti procene u paragrafu 140.
Obelodanjivanje nekih od kljunih pretpostavki koje bi se u suprotnom zahtevale u skladu sa
paragrafom 140 se zahteva i drugim MRS-JS. Na primer, u MRS-JS 19 se zahteva
obelodanjivanje, u konkretnim okolnostima, glavnih pretpostavki vezanih za budue dogaaje
koji utiu na grupe rezervisanja. U MRS-JS 30 se zahteva obelodanjivanje znaajnih
pretpostavki koje se primenjuju u proceni fer vrednosti finansijskih sredstava i finansijskih
obaveza koje se knjie po fer vrednosti. U MRS-JS 17 se zahteva obelodanjivanje znaajnih
pretpostavki koje se primenjuju u proceni fer vrednosti revalorizovanih nekretnina,
postrojenja i opreme.
Entitet obelodanjuje informacije koje omoguavaju korisnicama finansijskih izvetaja da
procene ciljeve entiteta, politike i procese za upravljanje kapitalom.
U skladu sa paragrafom 148A entitet obelodanjuje sledee:
a) Kvalitativne informacije o svojim ciljevima, politikama i procesima za upravljanje
kapitalom to ukljuuje (ali nije ogranieno na):
(i)
Opis onoga ime upravlja kao kapitalom;
(ii)
Kada je entitet duan da ispunjava spolja nametnute zahteve u vezi sa kapitalom,
prirodu tih zahteva i nain na koji su ukljueni u upravljanje kapitalom; i
(iii)
Kako ispunjava svoje ciljeve u vezi sa upravljanjem kapitalom.
b) Sumarne kvantitativne podatke o onome ime upravlja kao kapitalom. Neki entiteti
posmatraju neke finansijske obaveze (na primer, neke oblike subordinarnih dugova)
kao deo kapitala. Za druge entitete kapital ne ukljuuje neke komponente kapitala (na
primer, komponente koje proizlaze iz novanih tokova hedinga);
c) Bilo koje promene u a) i b) iz prethodnog perioda;
d) Da li je u datom periodu ispunjavao neke spolja nametnute zahteve u vezi sa
kapitalom kojima je podloan;
e) Kada entitet nije ispunjavao spolja nametnute zahteve u vezi sa kapitalom, posledice
takve neusklaenosti.
Ova obelodanjivanja se zasnivaju internim informacijama do kojih je dolo kljuno
rukovodstvo entiteta.

Entitet moe da upravlja kapitalom na vie naina i da bude u obavezi da ispunjava vie
razliitih zahteva u vezi sa kapitalom. Na primer, konglomerat moe da ukljuuje entitete koji
preduzimaju aktivnosti osiguranja i bankarske aktivnosti, a ti entiteti mogu da posluju u vie
jurisdikcija. Kada ukupno obelodanjivanje zahteva u vezi sa kapitalom i nainom na kji se
njime upravlja prua korisne informacije ili ometa korisnika finansijskog izvetaja u
razumevanju entitetovih resursa, entitet obelodanjuje posebne informacije za svaki zahtev u
vezi sa kapitalom kojem je podloan entitet.
Finansijski instrument s pravom ponovne prodaje klasifikovan kao neto imovina/kapital
Za finansijske instrumente s pravom ponovne prodaje klasifikovane kao instrument kapitala,
entitet obelodanjuje (u meri u kojoj nije obelodanjeno na drugom mestom):
a) Sumarne kvantitativne podatke o iznosu klasifikovanom kao neto imovina/kapital;
b) Svoje ciljeve, politike i procese za upravljanje svojom obavezom da ponovo kupi ili
otkupi instrumente kada to zahteva vlasnik instrumenta, ukljuujui i sve promene iz
prethodnog perioda;
c) Oekivani odliv gotovine za ponovnu kupovinu ili otkup te klase finansijskih
instrumenata; i
d) Informacije o tome kako je utvren oekivani odliv gotovine za ponovnu kupovinu ili
otkup.
Druga obelodanjivanja
Entitet u napomenama obelodanjuje:
a) Iznos dividendi, ili slinih raspodela predloenih ili objavljenih pre nego to se odobri
objavljivanje finansijskih izvetaja, ali ne i priznatih kao raspodela vlasnicima tokom
datog perioda i povezani iznos po akciji;
b) Iznos svih kumulativnih prioritetnih dividendi ili slinih raspodela koje nisu priznate.
Entitet obelodanjuje, ukoliko nije ve obelodanjeno u informacijama objavljenim u
finanskijskim izvetajima, sledee:
a) Mesto sedita i pravni oblik entiteta, kao i pravni sistem u okviru kog posluje;
b) Opis prirode poslovanja entiteta i osnovnih aktivnosti;
c) Upuivanje na odgovarajue zakonske propise koji reguliu poslovanje entiteta;
d) Ime matinog entiteta kao i najvieg matinog entiteta ekonomskog entiteta (ukoliko
je primenljivo); i
e) Ako je ivotni vek entiteta ogranien, informacije o trajanju njegovog ivotnog veka.
10.8.
PRELAZNE ODREDBE
Sve odredbe ovog standarda treba da se primenjuju od datuma usvajanja ovog standarda, osim
u vezi sa stavkama koje nisu priznate u skladu sa prelaznim odredbama drugih MRS-JS. Ne
zahteva se ispunjenje zahteva obelodanjivanja iz ovog standarda u vezi sa takvim stavkama
sve dok prelazna odredba iz drugog MRS-JS ne prestane da bude vaea. Uporedne
informacije se ne zahtevaju za finansijske izvetaje za koje je prvi put primenjeno obraunsko
raunovodstvo u skladu sa MRS-JS.
Bez obzira na postojanje prelaznih odredbi drugih Meunarodnih raunovodstvenih standarda
za javni sektor, entiteti koji se nalaze u procesu usvajanja obraunske osnove raunovodstva
za svrhe finansijskog izvetavanja podstiu se da u potpunosti ispune zahteve tih standarda to
pre.
10.9.

DATUM STUPANJA NA SNAGU

Entitet primenjuje ovaj standard za godinje finansijske izvetaje koji se odnose na periode
koji poinju na dan ili posle 1. januara 2008. godine. Ranija primena se podstie. Ako neki
entitet primenjuje ovaj standard za neki period koji poinje pre 1. januara 2008. godine, on
obelodanjuje tu injenicu.
Paragrafi 79 i 82 su pretrpeli izmene koje su objavljene u Poboljanjima MRS-JS izdatim u
januaru 2010. godine. Entitet primenjuje te izmene za godinje finansijske izvetaje koji
obuhvataju periode koji poinju na dan ili posle 1. januara 2011. godine. Ranija primena se
podstie. Ako entitet primenjuje amandmane za period koji poinje pre 1. januara 2011.
godine, on obelodanjuje tu injenicu.
Paragraf 150 je doiveo izmene koje su objavljene u MRS-JS 28, a umetnuti su i paragrafi
7A, 95A i 148D. Enitet koji primenjuje izmene za godinje finansijske izvetaje koji
obuhvataju periose koji poinju 1. januara 2013. godine ili kasnije. Ako entitet primenjuje
MRS-JS 28 za period koji poinje 1. januara 2013. godine, izmene se takoe primenjuju za taj
period.
U MRS-JS 30, izmene su doiveli paragrafi 75, 129 i 148, a umetnuti su paragrafi 148A
-148C. Entitet primenjuje izmene na godinje finansijske izvetaje koji obuhvataju periode
koji poinju 1. januara 2013. godine, ili kasnije. Ako entitet primenjuje MRS-JS 30 za period
koji poinje pre 1. januara 2013. godine, izmene se takoe primenjuju za taj raniji period.
Paragraf 80 je izmenjen kao posledica Poboljanja MRS-JS koja su izdata u novembru 2010.
godine. Entitet primenjuje izmene za godinje finansijske izvetaje koji pokrivaju periode koji
poinju 1. januara 2012. godine ili kasnije. Ranija primena se podstie. Ako entitet primenjuje
izmene za period koji poinje pre 1. januara 2012. godine, on obelodanjuje tu injenicu.
Kada neki entitet usvoji obraunsku osnovu raunovodstva, kao to je definisano
Meunarodnim raunovodstvenim standardima za javni sektor, za svrhe finansijskog
izvetavanja, posle ovog datuma stupanja na snagu, ovaj standard se primenjuje na godinje
finansijske izvetaje entiteta koji se odnose na periode koji poinju na datum usvajanja ili
posle njega.
10.10.

POVLAENJE MRS-JS 1 (OBJAVLJENOG 2000. GODINE)