Meunarodni monetarni fond je meunarodna kooperativna institucija koju ine 182

zemlje, dobrovoljno ulanjene, jer prednost vide u zajednikom dogovaranju u okviru

ove institucije, a sve u cilju postizanja to stabilnijeg meunarodnog sistema poslovanja.
Takoe, MMF je institucija koja pozajmljuje novac svojim lanovima koji imaju
probleme sa finansijskim obavezama, ali samo pod uslovom da preduzmu mjere za
eliminisanje tih potekoa. MMF nema nikakav autoritet nad domaom ekonomskom
politikom svojih lanova
Prema odredbama Statuta, osnovni ciljevi Meunarodnog monetarnog fonda su:
1. Razvijanje meunarodne monetarne kooperacije MMF treba da razvija
meunarodnu monetarnu saradnju putem stalne institucije koja prua tehnike
mogunosti za konsultacije i saradnju drava na rjeavanju meunarodnih
monetarnih problema;
2. Pomaganje ekspanzije meunarodnog privrednog poslovanja i doprinos
poveanju nivoa zaposlenosti MMF treba da pomae ekspanziju i ravnomjerno
razvijanje meunarodne trgovine i da na taj nain doprinese razvoju i odravanju
visokog stepena zaposlenosti, realnog dohotka i razvoju proizvodnih snaga kao
prvenstvenih zadataka ekonomske politike;
3. Podrka stabilnosti meunarodne razmjene MMF treba da doprinosi stabilnosti
valutnih kurseva, da podrava redovne platne odnose izmeu drava lanica i da
sprijeava konkurenciju pomou valutnih depresijacija;
4. Pospjeivanje multilateralnih odnosa u plaanjima i slobodnoj trgovini MMF
treba da pomae uvoenje i irenje multilateralnog sistema plaanja po tekuim
transakcijama izmeu drava lanica i da ukida devizna ogranienja koja
usporavaju razvoj svjetske trgovine;
5. Pomaganje smanjenju nestabilnosti kod plaanja MMF treba da prua pomo
dravama lanicama putem raspoloivih sredstava kako bi mogle lak e da otklone
poremeaje u platnom bilansu, bez upotrebe mjera koje ometaju razvoj svjetske
trgovine;
6. Uravnoteenje platnog bilansa MMF treba da skrati trajanje i smanji stepen
neravnotee u platnom bilansu drava lanica
Zadatak MMF-a nije samo rjeavanje problema pojedinih zemalja, ve i funkcionisanje
meunarodnog monetarnog sistema kao cjeline. Njegovi lanovi zajedno rade na
uspostavljanju stabilnog svjetskog rasta. MMF radi na pronalaenju naina da
se preduhitre, kontroliu i rjeavaju finansijske krize.

ZAKLJUAK
Meunarodni monetarni fond je institucija bez koje bi dananja ekonomija izgledala
nezamislivo. MMF postoji da predvidi i rijei sve probleme i potekoe na koje
meunarodni monetarni sistem nailazi. Sukobljavanja u finansijskom pogledu izmeu
zemalja nikada nisu nita dobro donijela. Zbog toga su se dogovori, saradnja, konsultacije
i kompromisi unutar jedne organizacije pokazali kao dobro rjeenje u savladavanju svih
finansijskih potekoa.
Dakle, za MMF se moe rei da je najvanija i najvea meunarodna
monetarna institucija i treba joj pridavati najvei znaaj. Moglo bi se rei da lanstvo neke
zemlje u MMF-u znai da e ta zemlja pomagati drugim lanicama, ali i da e njoj biti
pomognuto u sluaju nekih njenih i unutranjih i vanjskih finansijskih potekoa.
Svaka zemlja uestvuje u odluivanju sa onoliko glasova koliko je sredstava deponovala
u Fondu, tako da je odluivanje proporcionalno deponovanim sredstvima,
odnosno kvotama koje zemlje lanice uplauju u Fond. Najvei depodent su Sjedinjene
Drave.
Meutim, bitno je napomenuti da stavovi zemalja u razvoju, ijih glasova ima
procentualno manje, nisu marginalizovani jer se mnoge znaajne odluke u Fondu donose
kvalifikovanom veinom od 70% ili 85%, pa ako djeluju jedinstveno mogu da utiu na
odluke.
Razvijene svjetske zemlje, a posebno SAD, ako imaju u interesu donoenje neke odluke
koja bi njima odgovarala, mogu lako da privole jo neke zemlje (npr. zemlje u razvoju)
iji su im glasovi neophodni, da bi izglasali takvu odluku. Iako je ovakvo miljenje
pogreno, sigurno je da snaga zemalja zasnovana na ekonomskoj moi esto nadjaava
snagu argumenata slabije razvijenih zemalja, odnosno brojnijih zemalja lanica.
Ono to se ne moe osporiti MMF-u je njegova zasluga za uspostavljanje i odravanje
monetarne stabilnosti u svijetu.
Kao i svaka druga institucija, i MMF ima svoju organizaciju na ijem elu je Upravni
odbor Guvernera ili Board of Governors u kom se nalaze predstavnici vlada razliitih
zemalja koji govore u ime svoje zemlje. Ostali organi su Odbor izvrnih direktora i
generalni direktor, a po potrebi se osnivaju i posebni komiteti.
MMF-ova djelatnost je u neprestanim izazovima i kako se okolnosti mijenjaju, mijenja se
i njegova djelatnost, a sve u cilju globalizacije finansijskih trita i smanjivanja
finansijskih kriza.

MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD) OSNIVANJE I LANSTVO

Meunarodnu banku za obnovu i razvoj osnovale su, kao prvu od institucija Svetske banke
(1944. u Bretton Woods-u, SAD), 44 zemlje, meu kojima je bila i Jugoslavija sa cilljem da
pod povoljnijim uslovima od trinih finansira obnovu i razvoj u zemljama u razvoju,
usmeravanjem finansijskih sredstava iz razvijenih zemalja. Banci su pristupile, zakljuno sa
2002.godinom, 184 zemlje. lanice Meunarodne banke mogu da budu samo one zemlje
koje su lanice Meunarodnog monetarnog fonda. Osnovni zadaci Banke su da
olakavanjem investiranja kapitala u proizvodne svrhe pomae obnovu i razvoj na
teritorijama zemalja lanica; da podstie privatne investicije u inostranstvu putem garancija ili
uestvovanje i drugim vrstama privatnih investicija; da stavlja na raspolaganje, pod povoljnim
uslovima i za proizvodne svrhe, finansijska sredstva i podsticanjem meunarodnih investicija
pomae na dui rok ravnomerno razvijanje meunarodne trgovine i odravanje ravnotee u
bilansima plaanja. Sedite Banke je u Vaingtonu. KAPITAL BANKE Sredstva IBRD potiu
uglavnom s trita privatnog kapitala, a jedan deo od upisanog kapitala zemalja lanica. U
strukturi upisanih sredstava 10% je uplaeni kapital, a 90% predstavljaju sredstva koja se
Banci stavljaju na raspolaganje za potrebe plaanja obaveza za posuena sredstva ili za
zajmove koje Banka garantuje. Visina kvote koju svaka zemlja lanica upisuje utvruje se
sporazumom izumeu Banke i svake pojedine lanice, a na temelju nje odreuje se i
glasaka prava zemalja. Na politiku Banke najvie uticaja ima vlada SAD-a, koja
tradicionalno uestvuje u formiranju kapitala Banke sa 1/5. Od ukupnog kapitala Banke
najvei udeo sredstava otpada na SAD, zatim Japan, Velika Britanija i Nemaka. Banka
godinje odobri 15 do 20 milijardi dolara kredita, mada te sve kredite ne iskoriste u godini na
koju se odnose. Najvei korisnici sredstava su Kina, Indija, Meksiko i Brazil, ali sve vie
sredstava koriste i bive republike SSSR-a.
ORGANI BANKE
Organi Banke su:
1. Savet guvernera,
2. . Izvrni direktori i
3. 3. Predsednik.
IBRD odobrava dve vrste zajmova:
- investicione, kojima se finansiraju konkretni projekti koje potpomae IBRD (ranije
navedene oblasti); i
- razvojne, koji nisu namenjeni konkretnim projektima, ve optem ekonomskom razvoju
zemlje dunika. Raniji naziv ovih kredita je kredit za strukturno prilagoavanje, jer je njihov
osnovni cilj menjanje strukture nacionalne ekonomije.

MEUNARODNO UDRUENJE ZA RAZVOJ (IDA) OSNIVANJE I LANSTVO

Meunarodno udruenje za razvoj IDA (International Development Association), osnovano
je 1960. kao fond kojim upravlja Svetska banka. Stoga u lanstvo IDA mogu biti primljene
samo one zemlje koje su ulanjene u Svetsku banku. Krajem 2002. godine u IDA je bilo
ulanjeno 159 drava. IDA praktino radi isto to i Svetska banka. Stavlja sredstva u vidu
novca na raspolaganje pomaui time najprioritetnije projekte kojima se unapreuje
ekonomski razvoj najmanje razvijenih zemalja. Razlika se ogleda u tome to IDA odobrava
kredite pod znatno povoljnijim uslovima, naroito u pogledu kamata i roka vraanja uzetih
kredita. Razlika u uslovima pod kojima se ova sredstva odobravaju proistie iz sutinske
razlike meu zemljama koje pomau Svetska banka i onih kojima pomae IDA. Krediti IDA
namenjemi su skoro iskljuivo, veoma siromanim zemljama u razvoju koje ne bi ni mogle
biti u stanju da uzmu sredstva na zajam pod uslovima pod kojima ih odobrava Svetska
banka.
FINANSIRANJE Tri glavna izvora sredstava IDA su: 1. ulozi lanica IDA, 2. doprinosi zemalja
davalaca, 3. transfer iz prihoda Banke. Prvobitni ulog svake lanice IDA iznosi
proporcionalno njenom ulogu u kapital Svetske banke. Prema statutu IDA postoje dve
kategorije lanstva: Prvi deo obuhvata bogatije zemlje, a drugi deo obuhvata zemlje u
razvoju. Svaka zemlja lanica iz prvog dela plaa potpuni ulog u konvertibilnim devizama.
Ova sredstva IDA moe koristiti za odobravanje kredita. lanice iz druge kategorije plaaju
samo 10% svog uloga u konvertibilnim devizama. Preostalih 90% lanice plaaju u
sopstvenoj valuti i to se moe koristiti za davanje kredita bez pristanka lanica. Neka
sredstva kojima IDA raspolae stvorena su i sopstvenim operacijama. Meu tim sredstvima
su: - neto prihod koji je akumuliralo samo udruenje IDA - prihodi od otplate glavnice, poto
je za prve odobrene kredite istekao desetogodinji period potede (tzv. grace period.). U
poetnom upisu kapitala koji je iznosio 1,0 mil. USD I grupa zemalja obezbedila je 763,07
mil.USD (SAD 320,29, V.Britanija 131,14 ,Francuska i Nemaka po 52,96 mil USD, Kanada
37,83 , Japan 33,59 itd.), II grupa zemalja obezbedila je 236,93 mil USD 6 (Indija 40 mil.
USD, Kina 30 mil. USD itd.). Naa zemlja je u prvoj popuni upisala 4,04 mil. USD. Ostali
izvori kapitala za razvoj su bilateralne ili multilateralne agenicje za pomo, agencije za
kreditiranje izvoza i neke privatne banke. Doprinos drugih agencija esto premauje sam
iznos kredita koji odobrava IDA. Najee kofinansijeri projekata IDA su: Agenicja za
meunarodni razvoj SAD, Agenicije za pomo u Francuskoj, Kanadi, Kuvajtu, Nemakoj,
vedskoj i Velikoj Britaniji, Arapska banka za ekonomski razvoj u Africi, Evropski fond za
razvoj u Africi, Evropski fond za razvoj, Afrika banka za razvoj itd.

Meunarodna finansijska korporacija (IFC) je osnovana kao afilijacija IBRD 1956. godine,
sa ciljem da promovie razvoj i investicije privatnog sektora zemalja u razvoju. Svoj cilj IFC
ostvaruje na tri naina: - finansiranjem privatnih preduzea i/ili finansiranjem projekata
razvoja privatnog preduzetnitva u zemljama u razvoju; - posredovanjem na meunarodnom
finansijskom tritu (pomaganjem privatnim preduzeima iz zemalja u razvoju da pronau
investitore iz razvijenih zemalja); i - pruanjem savetodavne pomoi privatnim preduzeima i
vladama zemalja u razvoju. U praksi, pored finansiranja, IFC ponekad i kupuje deo
preduzea (postaje suvlasnik kupovinom akcija preduzea) i na taj nain pomae njegovom
razvoju, ali nikada ne kupuje veinski paket i ne uestvuje u odluivanju. Kao i ostale lanice
Grupe Svetske banke, i IFC je organizacija akcionarskog tipa, sa veinskim udelom kapitala
najrazvijenijih zemalja. Organe upravljanja IFC deli sa IBRD. Zanimljivo je da je SFRJ
postala lanica IFC tek 1968. godine, tj. onda kada je prihvaeno objanjenje da
jugoslovenska preduzea nisu dravna, ve drutvena. U novijoj istoriji, nakon obnavljanja
lanstva u Svetskoj banci, IFC je nastavila sa ulaganjem u srpska preduzea i banke.
Evropska investiciona banka (EIB) je osnovana 1958. godine, u sklopu osnivanja
Evropske ekonomske zajednice (pretee dananje Evropske unije). Prvi akcionari EIB su
zemlje 4 osnivai Evropske ekonomske zajednice (EEZ): SR Nemaka, Francuska, italija,
Holandija, Belgija i Luksemburg. Kasnije, kako se broj lanica EEZ, odnosno EU, poveavao,
rastao je i broj akcionara banke. Osnovni cilj EIB je finansiranje razvoja manje razvijenih
regiona, kako bi se podstakao ujednaeni regionalni razvoj. EIB finansira uglavnom
infrastrukturne projekte, do 50% vrednosti projekta. Po pravilu se odobrava finansiranje
samo onih projekata koji se realizuju na teritorijama zemalja akcionara (lanica EEZ,
odnosno EU), ali postoje i izuzeci, ukoliko je projekat u interesu zemalja lanica (primer je
finanisranje projekta izgradnje gasovoda od Rusije do zemalja lanica EU, ili izgradnja
eleznice ili puteva kroz zemlje nelanice, ali koji povezuju zemlje lanice).
SVJETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA
(WORLD TRADE ORGANIZATION-WTO/ORGANISATION MONDIALE DU COMMERCEOMC)
Svjetska trgovinska organizacija je meunarodna organizacija koja predstavlja institucionalni
i pravni okvir multilateralnog trgovinskog sistema u oblastima carina i trgovine robama,
uslugama i intelektualnog vlasnitva. Osnovana je i slubeno poela rad 1. januara 1995., a
okuplja 153 drave svijeta. Osnovni cilj Svjetske trgovinske organizacije je postizanje
odrivog rasta i razvoja ekonomiije, ope dobrobiti, liberalnog trgovinskog okruenja, te
doprinos postizanju bolje saradnje u voenju svjetske ekonomske politike. Djelovanje

Svjetske trgovinske organizacije usredotoeno je na stvaranje otvorenog i ravnopravnog

sistema trgovinskih pravila, progresivne liberalizacije i eliminacije carinskih i necarinskih
prepreka trgovini robama i uslugama, uklanjanje svih oblika protekcionistikih mjera i
diskriminatornih tretmana u meunarodnim trgovinskim odnosima, integraciju nerazvijenih i
zemalja u razvoju, te tranzicijskih zemalja u multilateralni sistem i osiguravanje njegove
transparentnosti. Svjetska trgovinska organizacija djeluje na osnovu ugovornih odnosa i njeni
sporazumi sadre nekoliko osnovnih principa kojima je cilj stvaranje multilateralnog
liberalnog trgovinskog sistema: princip nediskriminacije, princip najpovlatenije drave
(nacije) i princip dravnog (nacionalnog) tretmana; princip liberalizacije trgovine, podsticanja
konkurencije i dodatne pomoi nerazvijenim zemljama. Organizacionu strukturu Svjetske
trgovinske organizacije ine: Ministarska konferencije, Glavno vijee, tijela za rjeavanje
sporova i tijela za pregled trgovinskih politika, vijea, odbori i radne grupe, Sekretarijat i
neformalne grupe. Sjedite Svjetske trgovinske organizacije je u enevi, u vicarskoj.
Karakteristike budeta EU i principi
Budet se definie kao zvanini dokument vlade koji sadri podatke o dravnim
prihodima i rashodima za odreeni budui period, a najee za jednu kalendarsku
godinu. Budet ima tri elementarne funkcije - 1) alokativnu, 2) distributivnu i 3)
stabilizujuu. S obzirom da postojanje budeta podrazumeva naplatu poreza, taksi i
drugih javnih obaveznih doprinosa, budet direktno utie na promenu alokacije
resursa, kao i na raspodelu javnih sredstava. Stoga budet ima i distributivnu
funkciju. Napokon, u periodima stagnacije privrede i depresije, budet vri funkciju
stabilizacije sa ciljem premoavanja privrednih, socijalnih, finansijskih i drugih
problema.
Dakle, osim budeta EU ima i viegodinji finansijski okvir ili perspektivu koji
predstavlja priblian, planiran i okvirni pregled oekivanih prihoda i rashoda u
narednih nekoliko godina. Viegodinji finansijski okvir se obino odnosi na period od
est godina. Viegodinji finansijski okvir ujedno predstavlja i meuinstitucionalni
sporazum putem kojeg Evropska komisija, Evropski parlament i Savet Evropske unije
postiu dogovor o budetskim prioritetima i strukturi rashoda za predstojei
estogodinji period
Europska unija (kratica EU) jedinstvena je meuvladina i nadnacionalna zajednica
europskih drava, nastala kao rezultat procesa suradnje i integracije koji je
zapoeo 1951. godine izmeu est drava
(Belgije, Francuske, Njemake, Italije,Luksemburga i Nizozemske). Europska unija

formalno je uspostavljena 1.novembra 1993. godine stupanjem na snagu Ugovora o

Europskoj uniji (poznatiji kao Ugovor iz Maastrichta). ima 28 zemalja lanica:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

MMF meunardni monetarni fond

IBRD meunarodna banka za obnovu i razvoj
IDA meunarodno udruenje za razvoj
IFC meunarodna finansijska korporacija
MIGA- multilateralna agencija za garantovanje investicija
BIS banka za meunarodna poravnanja
Za IBRD i IDA se esto koristi naziv Svjetska banka Sve etiri institucije:

IBRD, IFC, IDA i MIGA ine Grupu svjetske banke

7. ECB evropska centralna banka evro, brine o stabilnosti
8. SDR Svaka od zemalja lanica MMF-a ima odreenu kvotu koju uplauje u
Fond dok se sama uplata vri tako to se 25% uplauje u specijalnim pravima
vuenja (SDR) ili konvertibilnim valutama a 75% u nacionalnoj valuti
9. EIB evropska investiciona banka osnovana u Briselu
10. EMS evropski monerarni sistem
11. EMU ekonomska i monetarna unija
12. CEFTA 2006 CEFTA 2006 je regionalni sporazum kojim je zamenjena do tada
vaea mrea od 32 bilateralna sporazuma. Osnovu funkcionisanja CEFTA 2006.
predstavlja Pravilo o dijagonalnoj kumulaciji porekla robe. To praktino znai da
proizvod ili izvesna sirovina iz jedne zemlje CEFTA, doraen ili obraen u drugoj
zemlji lanici ove integracije, menja svoju zemlju porekla. Dakle, poreklo
proizvoda jeste iz zemlje lanice CEFTA u kojoj je proizvod doraen ili dovren.
13. NAFTA Severnoameriki sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA) je
potpisan 1993. godine izmeu SAD, Kanade i Meksika, pri emu je stupio na
snagu 1. januara 1994. godine. Ovaj Sporazum je rezultirao slobodnom trgovinom
proizvodima i uslugama na teritoriji cele Severne Amerike.
14. STO svjetska trgovinska organizacija
15. Azijska banka za obnovu i razvoj osnovana u Manili cilj finansiranje azijskih
zemalja
16. Afrika banka za obnovu i razvoj osnovana u Abidanu cilj finansiranje razvoja
Afrike