Slobodan [kundri},

Rade Dereta i Dragana Naumovi}-Vukovi}

Interkomparacija
strujnih etalon transformatora
Stru~ni rad
UDK: 621.314.224
Rezime:
U radu su prikazani rezultati interkomparacije strujnih etalon transformatora za primarne struje od
5 A do 3 000 A. Opisane su primenjene merne metode i oprema. Analizirani su rezultati merenja. Procenjena je ukupna gre{ka primenjenih mernih metoda i ure|aja. Istaknut je zna~aj ove interkomparacije za podizanje ta~nosti merenja pri overi strujnih mernih transformatora, posebno sa aspekta metrolo{ke sledivosti rezultata merenja.
Klju~ne re~i: interkomparacija, strujni etalon transformatori, strujni komparator, merna sledivost, gre{ke merenja

Abstract:
COMPARISON OF STANDARD CURRENT TRANSFORMERS
This paper outlines the comparison of standard current transformers, rated primary currents in range from 5 A to 3 000 A, and describes applied methods and measuring equipment. Measurement results
are analyzed and total error of applied method and equipment is evaluated. This comparison is essential
for improving accuracy of current transformer testing particularly for the traceability of measuring results.
Key words: comparison, standard current transformer, current comparator, traceability, amplitude and phase error

1. UVOD
Merni transformatori kao elementi mernih sistema za merenje struje, napona, cos , snage i energije podle`u redovnom metrolo{kom nadzoru, {to
podrazumeva periodi~no ispitivanje i overu deklarisane klase ta~nosti. Sa stanovi{ta dosada{nje prakse,
mo`e se re}i da je ova oblast zakonske metrologije
neopravdano zanemarena i da joj se ne posve}uje
odgovaraju}a pa`nja. Ukupno stanje u ovoj oblasti
sigurno nije zadovoljavaju}e. ^injenica je da se pe-

riodi~an pregled mernih transformatora u Elektroprivredi Srbije (EPS) ne obavlja, iako za to postoji
vrlo jasna zakonska obaveza. Ispitivanje ta~nosti
strujnih mernih transformatora mogu}e je realizovati u EE postrojenjima od najni`eg naponskog nivoa
0,4 kV do najvi{eg nivoa 400 kV .
Razlozi neispitivanja ovih transformatora su zaista ~isto subjektivne prirode, bez obzira, da li je to:
uverenje da merni transformatori sa vremenom, odnosno starenjem, vrlo malo menjaju metrolo{ke karakteristike, {to je ta~no, ili neshvatanje da su merni

Dr Slobodan [kundri}, dipl. ing. el., mr Dragana Naumovi}-Vukovi}, dipl. ing. el.
Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla, 11 000 Beograd, Koste Glavini}a 8a,
Rade Dereta, dipl. ing. el. Zavod za mere i dragocene metale, 11 000 Beograd, Mike Alasa 14
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2005.

25

transformatori potpuno ravnopravni elementi brojilima elektri~ne energije u mernim grupama.

Ispitivanje ta~nosti mernih transformatora definisano je metrolo{kim propisima, uslovima i uputstvima, kao i me|unarodnim i doma}im standardima. Cela ova problematika ne po~inje i ne zavr{ava
se sa ispitivanjem ta~nosti mernih transformatora u
pogonu. Ispitivanje ta~nosti podrazumeva odgovaraju}u ispitanu i overenu mernu opremu. Ispitivanje i
overu etalona sprovodi Zavod za mere i dragocene
metale (ZMDM). Zavod za mere i dragocene metale je dr`avna institucija zadu`ena za ostvarivanje jedinstva mera u Srbiji i Crnoj Gori i kao takva je deo
svetskog metrolo{kog sistema (SI), organizovanog
preko CIPM (Comite International des Poids et Mesures) i OIML (Organisation Internationale de Metrologie Legale). Za odre|eni broj elektri~nih veli~ina (napon i otpor) postoji uhodana i redovna praksa
provere etalona ZMDM sa etalonima BIPM-a (Bureau International des Poids et Mesures) u Sevru .
Slede}i metrolo{ku logiku da ispitna oprema
mora biti bar pet puta ta~nija od merila koja se ispituju, a tako|e i etaloni kojima se ta merna oprema
proverava, dolazi se do vrlo visokih zahteva u pogledu ta~nosti, koje treba da ispunjava primarni etalon odnosa naizmeni~nih struja.
Primarni etalon odnosa naizmeni~nih struja u
ZMDM je kompenzovani strujni komparator proizvodnje Elektrotehni~kog instituta Nikola Tesla,
tip KSK-1000. Njegova strujna gre{ka procenjena je
na 0,001 %, a fazna na 0,05.
U principu, merenje naizmeni~nih veli~ina sa
gre{kama reda ppm (part per milion) predstavlja izuzetno delikatan metrolo{ki zadatak. Kada se radi o
strujnim mernim transformatorima realizacija etalona odnosa struja je ne{to lak{a, jer ovde nije re~ o
materijalizaciji etalona neke fizi~ke veli~ine ve} o
realizaciji odnosa struja. Mo`e se opravdano postaviti pitanje: koliko je ta procena validna? Samo eksperimentalna provera mo`e da potvrdi ili demantuje
ovu procenu. Na ovom nivou ta~nosti te{ko je obezbediti etalone vi{eg reda, pa su interkomparacije i
komparacije etalona istog hijerarhiskog reda jedini
mogu}i i pravi na~in njihove me|usobne provere i
obezbe|ivanja jedinstava mera, kako u jednoj dr`avi, tako i na globalnom svetskom nivou. U tom smislu, interkomparacije su prvorazredni zadatak metrolo{kih laboratorija.
Etalon odnosa naizmerni~nih struja ZMDM nije bio do sada uklju~ivan u interkomparacije. Kako
preduze}e Elektroistok od skora poseduje strujni
etalon transformator visoke klase ta~nosti, proizvodnje Tettex Instruments, tip 4764, sa rezultatima ispitivanja ta~nosti i atestom, stvorila se mogu}nost
da se komparacijom ovog etalona sa strujnim kom26

paratorom ZMDM provere deklarisane gre{ke oba

etalona. Ovaj rad je prikaz rezultata te interkomparacije.
2. PRIMENJENE
MERNE METODE I URE\AJI
Merenje odnosa transformacije tj. kompleksne
gre{ke (strujne i fazne) strujnih etalon transformatora mo`e se ostvariti razli~itim mernim metodama:
kompenzacionom, diferencijalnom ili metodom
strujnog komparatora. Za komparaciju etalon strujnih transformatora primenjuju se uglavnom dve: diferencijalna merna metoda i metoda strujnog komparatora. Kod diferencijalne merne metode, prikazane {ematski na slici 1, porede se sekundarne struje
referentnog etalon transformatora TN i ispitivanog
Tx. Na slici 2 dat je vektorski dijagram napona za
elektri~no kolo sa slike 1. Dijagram na slici 2 je namerno karikiran, jer bi se u realnom obliku vektori
napona UR i Ux prakti~no poklopili.

~
L
L

T
TNN

ll

I
I"NN
R
RRR

II'

K
K
kk

TXX
T

L
L
ll

IIdd

K
K
kk

I"XX
I
Rdd
R

Z
Z00
TRR
T

A11
A

U
URR

U
Udd

A
A22

Tdd
T

Slika 1. Elektri~na {ema diferencijalne metode

UUXX
Ud
U
d

Ud sinsin
d

UR
U

cos
UUdcos

Slika 2. Vektorski dijagram napona

Merenje kompleksne gre{ke bazira se na merenju diferencijalnog (Ud) i referentnog napona

(UR), koji korespondiraju sa strujom u diferencijalnoj grani (Id ), odnosno sa sekundarnom strujom (IR)
referentnog etalona T R. Daljom obradom ovih napona po matemati~kom modelu opisanom jedna~inama (2) i (3) dolazi se do amlitudne (g) i fazne ()
gre{ke:
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2005.

U x UR
UR

Ud
cos
UR

ga

U d sin
U R U d cos

tg

Ud
UR

(1)
(2)

Ud
sin
UR

(3)

U odnosu na kompenzacionu i diferencijalnu

metodu koje u osnovi porede dva kompleksna napona, metoda strujnog komparatora bazira se na pore|enju magnetnopobudnih sila.
Ideja strujnog komparatora poznata je s po~etka
dvadesetog veka, ali punu afirmaciju sti~e tek u njegovoj drugoj polovini, zahvaljuju}i najvi{e istra`ivanjima ostvarenim u Institutu Nikola Tesla i kanadskom NRC (National Research Council) .
Stru~njaci Instituta Nikola Tesla zaslu`ni su i za
sam termin strujni komparator (na engleskom govornom podru}ju to je Current Comparator, a na
nema~kom Stromkomparator) koji je op{te prihva}en u svetu .
Teorijska osnova rada strujnog komparatora je
u Amperovom zakonu o cirkulaciji vektora magnetnog polja:
9 9 n
(4)
H dl
N i Ii
1

Prakti~na realizacija strujnog komparatora

ostvaruje se sa magnetnim kolom u vidu torusa od
visoko permeabilnog materijala, na kome su ravnomerno raspore|ena ~etiri namotaja: dva merna, detekcioni i kompenzacioni, kao {to je prikazano na
slici 3. Napon na krajevima detekcionog namotaja
odre|en je jedna~inom:

Ud

fN d

S Fe
DFe

(5)

Kod ostvarene ravnote`e magnetnopobudnih sila, detekcioni napon jednak je nuli, a odnos merenih
struja I1 / I2 svodi se na odnos broja navojaka N2 /
N1, {to je osnovna ideja i prednost strujnog komparatora. Broj navojaka je vremenski nepromenljiv i
neosetljiv na uticaj temperature. Osetljivost strujnog
komparatora Ud / I zavisi od konstruktivnih parametara komparatora. Pove}anje broja navojaka detekcionog namotaja Nd pove}ava osetljivost u istom
odnosu, {to predstavlja drugu veliku prednost strujnog komparatora u odnosu na klasi~ne kompenzacione metode. Me|utim, ni kod strujnog komparatora,
nije sve idealno i savr{eno. Ta~nost merenja ograni~ena je gre{kama koje poti~u kako od samog komparatora tako i od spoljnih uticaja. Strujni komparator je po svojoj strukturi i konstrukciji relativno jedELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2005.

nostavan, ali u metrolo{kom i tehnolo{kom smislu

to je vrlo delikatno i suptilno re{enje. Trebalo je zaista mnogo rada i invencije da bi se gre{ka merenja
svela ispod 1ppm. To potvr|uje i ovaj citat istra`iva~a koji je mo`da i najvi{e zaslu`an za ovakav rezultat: Posle vi{e meseci istra`ivanja i lutanja, razmi{ljanja o procesima u elektromagnetnim strukturama
strujnog komparatora, nazreo sam obja{njenje za
dotad nerazumljive rezultate merenja i izumeo jednostavno re{enje da se uo~eni problemi re{e . To
jednostavno re{enje je elektromagnetno i elektrostati~ko oklapanje. Pokazalo se da se magnetne gre{ke
mogu konstruktivno svesti na red veli~ine 10-7, a kapacitivne do ispod 10-6. Elektromagnetni {tit mo`e
imati jo{ jednu korisnu ulogu, tj. mo`e zameniti
transformator za napajanje.
U metodi kompenzovanog strujnog komparatora, prikazanoj na slici 4, strujni komparator (CCC)
ima ulogu etalon transformatora i izvora primarnih
struja. Elektri~no kolo napaja se strujom I2N preko
sekundarnog namotaja N2 .

I1

N1

I1

N1

SF

Nk
Nk

Fe

Nd
Nd

Ud

Ud

II22

N
N 22

Slika 3. Namotaji strujnog komparatora

U namotaju primara komparatora N1, i primaru

ispitivanog transformatora Tx, ostvaruje se odgovaraju}a struja I1 koja se u sekundaru ispitivanog transformatora Tx transformi{e u sekundarnu struju I2x. Da bi
se obezbedio i odgovaraju}i transfer energije neophodno je, da magnetni {tit strujnog komparatora bude
adekvatno dimenzionisan. I manje upu}eni u ovu problematiku primeti}e, da ovu transformaciju sekundarne struje mora pratiti i zna~ajna amplitudna i fazna
gre{ka. Ova gre{ka, koja ima za posledicu struju Ik,
kompenzuje se u kompenzacionom namotaju Nk. Ovo
je i osnovna zamisao kompenzovanog komparatora.
Struja gre{ke ispitivanog transformatora IG generi{e
se u diferencijalnoj grani na bazi merenja detekcionog
napona. U po~etku, to se ostvarivalo manuelnim pode{avanjem injekcione struje (ure|aji: KSK-5, KSK-6
i KSK-7), a kasnije automatski, sa elektronskom ne27

Ud

S Fe
DFe

Nd

R
220 V
50 Hz

IN1

N2

I1
M I2X = I2N + Ig + Ik

KCK I2N
Ik

Nk

Ig

Nd

IG

TX

U d 0

Td

Z0

TR
A
Rd

UR

Ud

Slika 4. Metoda kompenzovanog strujnog komparatora

gativnom povratnom spregom (ure|aji: ASK-1, INST1, INST-2 i INST-2A) . Prednost kompenzovanog strujnog komparatora posebno dolazi do izra`aja kod ure|aja za ispitivanje ta~nosti strujnih tran-

R
Tref

AA11

Uref
|U
ref |

sformatora na terenu, jer se smanjuje potrebna ispitna

oprema po broju elemenata, dimenzijama i te`ini.
Savremene ure|aje za ispitivanje ta~nosti mernih transformatora u tehnolo{kom smislu karakteri-

F33
F

Uref
ref
1:10
1:10

A11
A

F.K.

3 /4

A
A22

/4

F.K.
F.K.

F11
F

R
Tdif

1:10
1:10
1:100
1:100

AA22
U,I

F
F22

Udif
dif

KSK
R
R

Udif
|U
dif |

F
F55

F
F66

F4
F

U ff
U

U
Uaa

U
Udd
Tdet
det

MUX

A33

Urr
U

ADC
[tampa~
STAMPAC

PC
PC
RS232

DISPLEJ
Displej

Tastatura
Tastatura

Sika 5. Blok {ema ure|aja INST-2A

28

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2005.

{e primena mikroelektronike i mikrora~unara. Jedan

takav ure|aj je INST-2A koji omogu}ava ispitivanje
ta~nosti strujnih transformatora i po diferencijalnoj
metodi i po metodi strujnog komparatora. Ovaj ure|aj razvijen je od strane Elektrotehni~kog instituta
NikolaTesla namenski, za potrebe etaloniranja
mernih transformatora u ZMDM. Blok {ema ure|aja INST-2A, prikazana je na slici 5. Struktura ovog
mernog ure|aja sastoji se od: ulaznog prilagodnog
dela (datog na slici 4), analognog elektronskog dela,
digitalnog dela, mikroprocesorskog dela i PC sa
standardnim okru`enjem. Rad ovog ure|aja podr`an
je PC i za ovu svrhu namenski razvijenim softverom. Analogna obrada merenih napona Udif i Uref
obuhvata: automatsko pode{avanje poja~anja u dekadnim stupnjevima (1:10 i 1:100 ), dobijanje apsolutne vrednosti napona ( Udif , Uref ), filtre propusnike opsega niskih u~estanosti (od F1 do F6),
obrta~e faze (/4, 3/4), generisanje odgovaraju}ih
~etvrtki napona (A1, A2 ) i fazno regulisano ispravljanje napona (FK) .
Dalja obrada mernih signala obavlja se u digitalnom obliku. Prethodno se izvr{i konverzija analognih napona: Ua, Uf, Ud, i UR u odgovaraju}e digitalne (brojne) vrednosti. To se posti`e pomo}u jednog analognog multipleksera (MUX) i jednog 12bitnog analogno-digitalnog konvertora (ADC). Mikroprocesor (P) kontroli{e i upravlja celokupnim
procesom merenja: ostvaruje automatsku promenu
opsega merenja i poja~anja, izvr{ava aritmeti~ko-logi~ke operacije i u prikladnom obliku na odgovaraju}em displeju prikazuje rezultate merenja.
Merni ure|aj povezan je preko serijskog interfejsa RS232 sa personalnim ra~unarom (PC), a namenski razvijeni softver obezbe|uje jedan vi{i nivo
obrade rezultata merenja, arhiviranja i {tampanja ispitnog lista. Posebna pa`nja posve}ena je razvoju
namenskog softvera, u cilju iskori{}avanja mogu}nosti koje jedan ovakav koncept merenja pru`a.
Ure|aj INST -2A ima slede}e merno-tehni~ke karakteristike:
omogu}ava ispitivanje ta~nosti strujnih i naponskih mernih transformatora,
omogu}ava merenje strujnih i naponskih optere}enja,
nazna~eni sekundarni naponi:100/3 V, 110/3 V,
120/3 V, 200/3 V, 100 V, 110 V, 120 V
nazna~ene sekundarne struje: 1 A i 5 A,
nazna~ena u~estanost 50 Hz,
opsezi merenja amplitudne gre{ke: 0,2 % i 2 %,
opsezi merenja fazne gre{ke: 10 i 100,
rezolucija merenja amplitudne gre{ke je 0,000 1 %,
rezolucija merenja fazne gre{ke je 0,001,
gre{ka merenja amplitudne gre{ke: 0,2 %
od merene vrednosti i 0,002 %
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2005.

gre{ka merenja fazne gre{ke: 0,2 % od merene

vrednosti i 0,01,
gre{ka pri merenju optere}enja: 0,5 % od merene vrednosti i 5 digita,
napajanje ure|aja mre`nim naponom 220 V
10 %, 50 Hz i
temperaturni opseg primene od 15 C do 30 C
3. REZULTATI INTERKONPARACIJE
Gre{ke strujnog mernog transformatora zavise
od vrednosti struja i optere}enja sekundarnog kola.
Uticaj nazna~enih primarnih struja na gre{ku etalon
transformatora u principu se manifestuje kao gre{ka
drugog reda. Za male vrednosti nazna~enih primarnih struja na primer 1 A ove gre{ke nastaju kao rezultat kapacitivnih struja kroz me|unamotajne kapacitete, a kod ve}ih nazna~enih primarnih struja reda
kA, taj uticaj se pojavljuje kao rezultat induktivnih
sprega sa mernom instalacijom. Ako se preduzmu
odgovaraju}e mere oko postavljanja merne instalacije i spojnih veza, ovi se uticaji mogu svesti u zanemarljive okvire.
Za ovu interkomparaciju izabrana je nazna~ena
primarna struja od 100 A, kao vrednost iz sredine opsega primarnih struja (od 1 do 3 000 A). Strujni etalon transformatori imaju definisanu ta~nost za relativno mala optere}enja (do 5 VA), koliko ih najvi{e
optere}uje merna instalacija. Za etalon transformator Tetex tip 4764 postoji fabri~ki atest za struje:
5 % IN, 10 % IN, 20 % IN, 50 % IN, 100 % IN, 120 %
IN, 200 % IN, i za optere}enja od 5 VA i 0 VA, pa su
pri ovim strujama i optere}enjima i vr{ena ispitivanja. Rezultati merenja dati su u tabeli 1. U prvom delu tabele dati su rezultati komparacije sa kompenzovanim strujnim komparatorom KSK-1000 (KSK), tj.
ispitivanja ta~nosti etalon transformatora Tetex
(TTettex ) metodom strujnog komparatora. U drugom
delu tabele su rezultai iz fabri~kog atesta br.
013534-21-04 od 17. 09. 2003. godine. U tre}em delu tabele data su izra~unata odstupanja izme|u izmerenih vrednosti i vrednosti iz atesta.
U svakom merenju, posebno kod komparacije
etalona treba napraviti dodatna merenja koja mogu
da podignu metrolo{ku sigurnost rezultata merenja.
Najbolje je ako se pri tome koriste i razli~ite merne
metode i merna oprema. Zato se iskoristila mogu}nost da se KSK-1000 i etalon Tettex kompariraju
posredno preko tre}eg strujnog etalon transformatora. Ulogu transfer etalona obavio je strujni etalon
transformator proizvodnje Koch & Sterzel tip
TJ 3000 (K&St.) sa deklarisanom amplitudnom gre{kom manjom od 0,02 % i faznom manjom od
1. Ovom etalonu izmerene su amplitudna i fazna
gre{ka prvo pore|enjem sa KSK-1000 po metodi
29

Tabela 1.

Rezultati ispitivanja ta~nosti etalona Tettex (TTettex ) metodom strujnog komparatora

Komparacija
Merenje I
TTettex - KSK
Merenje: II
TTettex -fabri~ki
etalon atest

S (VA)
0
5
0
5
0

Izra~unate razlike I - II

g (%)
()
g (%)
()
g (%)
()
g (%)
()
g (%)
()
g (%)
()

0,05 I N
-0,000 6
-0,008 3
-0,000 6
-0,009 8
0,000 2
0,005 0
0,000 0
0,022 0
-0,000 8
-0,013 3
-0,000 6
-0,031 8

0,1 IN
-0,000 3
-0,009 6
-0,000 3
-0,010 9
0,000 1
0,007 0
-0,000 1
0,017 0
-0,000 4
-0,016 6
-0,000 3
-0,027 9

strujnog komparatora, a zatim pore|enjem sa etalonom Tettex po diferencijalnoj metodi. Rezultati

ovih merenja dati su u tabeli 2.
Slaganje rezultata merenja transfer etalona
K&St. po metodi strujnog komparatora i po diferencijalnoj metodi sa etalonom Tettex je u granicama:

0,2 IN
-0,000 2
-0,010 3
-0,000 2
-0,011 5
0,000 1
0,006 0
-0,000 1
0,015 0
-0,000 3
-0,016 0
-0,000 1
-0,026 5

0,5 IN
-0,000 1
-0,010 5
-0,000 1
-0,011 7
-0,000 0
0,004 0
-0,000 2
0,010 0
-0,000 1
-0,014 0
0,000 0
-0,021 7

1,0 IN
0,000 0
-0,010 4
-0,000 1
-0,011 6
0,000 0
0,002 0
-0,000 2
0,003 0
0,000 1
-0,012 4
0,000 1
-0,014 6

1,2 IN
0,000 0
-0,010 4
-0,000 1
-0,011 6
-0,000 1
0,001 5
-0,000 3
0,002 0
0,000 1
-0,011 9
0,000 2
-0,013 6

2,0 IN
0,000 0
-0,010 3
0,000 1
0,011 5
-0,000 2
-0,000 0
-0,000 3
0,000 0
0,000 2
-0,010 3
0,000 2
-0,011 5

15 ppm za amplitudnu odnosno 38 ppm za faznu

gre{ku, {to je izuzetno dobro, s obzirom da su gre{ke transfer etalona sto puta ve}e od pore|enih etalona. Odstupanje fazne gre{ke izra`ene u delovima
minuta izgleda brojno ve}e, ali treba imati u vidu da
faznoj gre{ki od 0,1 odgovara 29 ppm.
Tabela 2.

Rezultati merenja sa transfer etalonom K&St.

Komparacija
Merenje I
K&St - KSK
Merenje: II
K&St -fabri~ki
etalon atest

S (VA)
0
5
0
5
0

Izra~unate razlike I - II

g (%)
()
g (%)
()
g (%)
()
g (%)
()
g (%)
()
g (%)
()

0,05 I N
-0,005 8
-0,792 0
-0,006 3
-0,892 0
-0,007 2
-0,932 2
-0,007 8
-1,018 6
-0,001 4
-0,140 2
-0,001 5
-0,126 6

0,1 IN
-0,005 7
-0,736 0
-0,006 2
-0,831 0
-0,006 6
-0,793 1
-0,007 0
-0,843 4
-0,000 9
-0,057 1
-0,000 8
-0,012 4

4. ZAKLJU^AK
Ve} gruba analiza rezultata merenja pokazuje
visok nivo saglasnosti rezultata komparacije sa rezultaima iz fabri~kog atesta. Odstupanja amplitudne
gre{ke su u rasponu od - 0,000 8 % do 0,000 3 %, a
odstupanja fazne gre{ke su od - 0,031 8 do - 0,011 5.
Ova odstupanja su u opsegu procenjene merne nesigurnosti za ovu vrstu etaloniranja. Tako prema specijalnoj publikaciji NIST-a (National Institute of
Standards and Technology) br. 250-36 merna nesigurnost kod standardnih etaloniranja procenjuje se
na 0,01 %, odnosno 0,34, a kod vrhunskih pre30

0,2 IN
-0,007 4
-0,715 8
-0,007 9
-0,802 5
-0,008 0
-0,720 8
-0,008 4
-0,785 2
-0,000 6
-0,005 0
-0,000 5
0,017 3

0,5 IN
-0,007 5
-0,635 5
-0,008 2
-0,689 0
-0,007 9
-0,605 5
-0,008 5
-0,657 6
-0,000 4
0,030 0
-0,000 3
0,031 4

1,0 IN
-0,008 0
-0,543 8
-0,008 9
-0,575 7
-0,008 2
-0,499 1
-0,009 0
-0,545 3
-0,000 2
0,044 7
-0,000 1
0,030 4

1,2 IN
-0,008 2
-0,532 0
-0,009 0
-0,564 0
-0,008 3
-0,465 4
-0,009 1
-0,518 2
-0,000 1
0,066 6
-0,000 1
0,045 8

2,0 IN
-0,008 6
-0,525 5
-0,009 4
-0,559 6
-0,008 6
-0,387 9
-0,009 4
-0,431 0
0,000 0
0,137 6
0,000 0
0,128 6

ciznih merenja na 0,000 5 % odnosno 0,017. U

tom smislu i rezultati sprovedene komparacije upu}uju na slede}e zaklju~ke:
gre{ka strujnog komparatora ZMDM je realno
procenjena,
gre{ka etalon transformatora Tettex je realno
deklarisana,
gre{ka merne metode strujnog komparatora je na
nivou nekoliko ppm,
ure|aj INST-2A ima dobre metrolo{ke karakteristike koje omogu}avaju etaloniranje strujnih transformatora.
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2005.

Interkomparacije etalona predstavljaju vrlo

zna~ajnu i neophodnu metrolo{ku aktivnost ZMDM.
Opisana interkomparacija strujnih etalon transformatora zna~ajna je iz najmanje dva razloga:
Sprovedena interkomparacija strujnih etalon transformatora podr`ava mernu nesigurnost primarnog etalona, odnosno merenjima je verifikovana
procena ukupne gre{ke strujnog komparatora
ZMDM. Na ovaj na~in ceo posao oko overe strujnih transformatora metrolo{ki se zaokru`uje. Hijerarhija etalona (primarni-sekundarni-radni) ima
metrolo{ku sledivost sa definisanom mernom nesigurno{}u za svaki etalon u metrolo{kom lancu.
Ovakva precizna merenja su va`an test provere
znanja, opreme i laboratorijskih uslova, {to je uslov i za neke budu}e interkomparacije primarnih
etalona nacionalnih laboratorija. Iskustva ste~ena
u ovoj interkomparaciji bi}e sigurno od koristi.

5. LITERATURA

S. [kundri}, ^. Spai}, F. Smak, Z. Stamenkovi}: ISPITIVANJE TA^NOSTI 400 kV-NIH MERNIH

TRANSFORMATORA U TS NI[-2, Zbornik radova JUKO CIGRE, Herceg Novi, 2000.
S. [kundri}: MERENJE JUGOSLOVENSKIH
ETALONA VOLTA U BIPM-u, Zbornik radova JUKEM-a, Maribor, 1978, str.: 232- 238.
P. N. Miljani}, N. L. Kusters, W. J. M. Moore: THE
DEVELOPMENT OF THE CURRENT COMPARATOR A HIGH ACCURACY AC RATIO MEA-

SURING DEVICE, AIEE Trans. Communications

and Electronic, No. 81, 1962, str.: 359-368.
I. Obradovi}, P. Miljani}, S. Spiridonovi}: PRFUNG VON STROMWANDLERN MITTELS EINES STROMKOMPARATORS UND EINES
ELEKTRISCHEN HILLFSSYSTEMS ETZ-A, H
19, 1957, s: 691-701.
P. Miljani}: MERENJE SNAGE I ENERGIJE U
KOLIMA NAIZMENI^NIH STRUJA, Kongres
metrologa Jugoslavije, Beograd, 1998.
N. Pandurovi}, D. Mili}evi}, S. [kundri}: A
SYSTEM FOR AUTOMATOC TESTING OF INSTRUMENT CURRENT TRANSFORMER ACCURACY, III Conference for Electricity Supply,
London, 1977.
S. [kundri}, F.Smak, D. Kova~evi}, S. Miki~i}:
THE TESTING OF THE INSTRUMENT TRANSFORMERS ACCURACY CALASS IN POWER
PLANTS, Universities Power Engineering Copnference, Crete, 1996.
S. [kundri}, F. Smak, S. Vukovojac, D. Kova~evi}:
MIKROPROCESORSKI URE\AJ ZA ISPITI VANJE MERNIH TRANSFORMATORA, Zbornik
Radova, 14. JUKEM, Sarajevo, 1990.
S. [kundri}, D. Kova~evi}, F. Smak, S. Vukovojac:
RA^UNARSKI UPRAVLJANI SISTEM ZA AUTOMATSKO ISPITIVANJE TA^NOSTI MERNIH
STRUJNIH TRANSFORMATORA, Zbornik radova Elektrotehni~kog instituta Nikola Tesla, Vol. 9,
Beograd 1991.

Rad je primljen u uredni{tvo 15. 06. 2005. godine

Slobodan kundri}, ro|en je u Beogradu1945. godine. Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu zavrio je 1972. godine. U Zavodu za mere i dragocene metale radio je kao metrolog
za elektri~ne veli~ine od 1974. do 1978. godine. U Institutu Nikola Tesla, u centru Elektromerenja radi od 1978. godine. Magistrirao je 1995. godine, a doktorirao je 2000. godine sa
tezom: Ispitivanje ta~nosti mernih transformatora metodom dvofazne konverzije.
Rade Dereta ro|en je u Zemunu 1964. godine. Vojno tehni~ki fakultet Tehni~ke vojne
akademije kopnene vojske, smer elektronika, je zavr{io 1988. godine. Radi u Zavodu za mere
i dragocene metale kao samostalni savetnik metrolog za elektri~ne veli~ine. Bavi se metrologijom u oblastima transformacije naizmeni~nog elektri~nog napona i struje, elektri~ne energije i snage, naizmeni~nog elektri~nog napona i struje.
Dragana Naumovi}-Vukovi} ro|ena je u Beogradu 1967. godine. Na Elektrotehni~kom
fakultetu u Beogradu diplomirala je 1992. godine, a magistrirala 1997. godine. Zaposlena je
u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Akreditovanoj laboratoriji za etaloniranje i ispitivanje. Bavi se metrologijom elektri~nih veli~ina i mernim transformatorima.

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2005.

31