Univerzitet u Beogradu, Elektrotehniki fakultet, Katedra za energetske pretvarae i pogone, Prof.

Dr Zoran Radakovic
Kontakt: radakovic@etf.rs
Predmet: Specijalne elektrine instalacije (izborni predmet, etvrta godina studija, sedmi semestar, Energetski odsek)

Aspekti kvaliteta elektrine energije u

elektrinim instalacijama

kolska 2013 / 2014 godina

Poglavlje 4
Jan 3, 2016

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Uvod

Parametri kvaliteta elektrine energije, uzronici i posledice pogoranog kvaliteta

Prijemnici elektrine energije mogu da rade ukoliko su karakteristike napona napajanja u
odreenom opsegu oko nominalnih karakteristika.
Idealno: - napajanje prijemnika bez ikakvog prekida,
- napon u svakoj od faza ima prosto-periodini oblik
nominalne efektivne vrednosti i nominalne uestanosti.
Svako odstupanje od idealizovanih karakteristika predstavlja pogoranje kvaliteta napajanja.
Naravno, niti je realno, niti potrebno, da napon napajanja ima idealne karakteristike.
Odstupanja u odreenoj meri po svakom od navedenih parametara kvaliteta je prihvatljivo i ne
naruava normalno funkcionisanje prijemnika.
Poglavlje se bavi:
posledicama odstupanja parametara,
definisanjem njihovih dozvoljenih opsega,
metodama za odreivanje odstupanja parametara kvaliteta u fazi projektovanja,
merama za poboljanje parametara kvaliteta elektrine energije
(pri projektovanju ili nakon putanja u rad i tokom normalnog rada u mrei)
Jan 3, 2016

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Prvo e se razmotriti mogua mesta prikljuenja prijemnika veih snaga i posebnih

karakteristika, koji imaju veliki uticaj na parametre kvaliteta elektrine energije. Drugim
reima, razmotrie se konfiguracije elektrinih mrea za napajanje.
Pod posebnim karakteristikama prijemnika se podrazumevaju karakteristike koje dovode do
sledeih znaajnih promena napona na drugim prijemnicima:
- kratkotrajne promene efektivne vrednosti napona,
- izoblienje napona (pojava viih harmonisjkih komponenti),
- varijacije efektivne vrednosti napona uestanosti od nekoliko herca i
- velike nesimetrije struja po fazama.
Neke od posebnih karakteristika su prouzrokovane elektroenergetskim pretvaraima, koji su
postavljeni izmeu prijemnika i mree da bi prilagodili napon i uestanost. Neki prijemnici
imaju posebne karakteristike zbog elektrinih karakteristika samih prijemnika; na primer
prijemnici sa nekim oblikom elektrinog pranjenja.
Primeri prijemnika velikih snaga i posebnih karakteristika:
- elektrini motori velikih snaga u crpnim postrojenjima, kompresorskim stanicama,
valjaonicama, mlinovima za rudu, koji imaju velike polazne struje i este promene
optereenja,
- elektrolitika postrojenja za proizvodnju istih metala,
- elektrine pei u livnicama i elezarama itd.
Jan 3, 2016

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Distributivna mrea
P = n 100 kW

PR
35 kV

PR
Distributivna mrea

P = m 1000 kW

Isto

10 kV

(6) 10 kV

110 kV

Prenosna mrea

P = K 10000 kW
35 kV

10 kV

700 V

ematski prikaz naina prikljuenja prijemnika

razliitih snaga na mreu
Jan 3, 2016

Slajd 4

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

o Veoma vaan faktor koji odreuje intenzitet pogoranja kvaliteta isporuene elektrine
energije je ekvivalentna impedansa mree.
o Njena vrednost u taki prikljuka prijemnika posebnih karakteristika utie na napon na
samom prijemniku, dok ekvivalentna impedansa u taki sa koje se napajaju i drugi prijemnici
utie na kvalitet napajanja na tim prijemnicima.
o Impedansa mree predstavlja istu vrednost koja je uvedena u poglavlju 1, odnosno vrednost
koja odreuje struju kratkog spoja na nekom mestu u mrei. to je ekvivalentna impedansa
manja, struja kratkog spoja je vea, "izdanost" mree vea i kvalitet napajanja ije je
pogoranje izazvano prijemnicima posebnih karakteristika bolji.
o Objekti u kojima e se javljati prijemnici velikih snaga i posebnih karakteristika obino se
nalaze izvan stambenih naselja. Na tim mestima je distributivna mrea uglavnom vazduna.
Zbog toga e ekvivalentna impedansa mree biti preteno reaktivna:

c U n2
Z j
S ks
Un nominalna vrednost napona u taki prikljuka,
c - naponski koeficijent korien pri proraunu snage kratkog spoja Sks u toj taki
Jan 3, 2016

Slajd 5

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Sistematizacija posebnih karakteristika prijemnika

Prijemnici mogu imati jednu od sledeih "posebnih" karakteristika:
- Velika polazna struja
- Velike varijacije reaktivne snage tokom normalnog rada
- Velike nesimetrije optereenja po fazama
- Pojava viih harmoninih komponenti struja i pri napajanju istim sinusnim naponom
Velike polazne struje kod prikljuenja na napon

U =Z

ekv

Ip
I

I
M
3~

Ipa

Ua
Ip

Jan 3, 2016

Ip
t

Ur

ekv

Um
Ipr
Up

Slajd 6

Ip
t

Velike polazne struje kod kondenzatora i prigunica su

posledica elektrinih prelaznih pojava, a kod asinhronih
motora prevashodno posledica mehanikog procesa
zaletanja (odnosno male ekvivalentne impedanse motora
pri malim brzinama) velike polazne struje kod motora
traju due nego kod kondenzatora i prigunica.
Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Treperenje napona

Iz

Z jX

U n ,Sks
Ip

I
i 1

t [h ]

Posledica je stalne promene

reaktivne snage prijemnika,
koja na ekvivalentnoj
impedansi mree izaziva
stalne promene pada napona.
Te promene pada napona
izazvae "treperenje napona",
odnosno stalnu promenu
efektivne vrednosti napona.

t [h ]

U 3 j X I z ,

(I z ) j (I q )
t
t

U n2
X
S ks

(U ) 3 j X
( I z ) 3 j X ( j ) ( I q ) 3 X
(I q )
t
t
t
t

Jan 3, 2016

Slajd 7

(Q p )
U

t
(
)
.
t U n
S ks

Iq

Qp
3Un

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Magnetne nesimetrije
Z

ekv

(a)

RS

ks

(b)

Kod prijemnika velikih snaga i niskih radnih napona,

koji zbog toga u svom sastavu imaju transformator,
ukoliko se veze izmeu sekundara transformatora i
prijemnika ne izvedu na poseban nain moe doi do
smetnji u radu prijemnika i mogu se pojaviti velike
nesimetrije optereenja po fazama.

T
=U

ST

=U

PR
TR

RS

ST

TR

Zbog velikih jaina struja, padovi napona u inskim vezama su veliki.

Ako veze nemaju magnetsku simetriju, kao na primer kada se inski provodnici postave u
jednoj ravni, kako je to na slici (b) pokazano, padovi napona po fazama nee biti jednaki. U
jednoj spoljnoj fazi padovi napona usled meusobne induktivnosti e biti vei, u drugoj
spoljnoj manji, od onog u srednjoj. To pri istim sekundarnim naponima praznog hoda po
fazama transformatora izaziva razliite napone po fazama kod prijemnika, to dovodi do
nesimetrinog strujnog optereenja. Ono moe biti toliko veliko da u distributivnoj mrei
poremeti simetrinost napona, to e imati negativne posledice poput pojave inverznih
obrtnih polja kod elektrinih motora i generatora ili pojave znaajne struje kroz nulti
provodnik.
Jan 3, 2016

Slajd 8

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Harmonijska izoblienja
Neki prijemnici sami po sebi, a neki zbog elektroenergetskog pretvaraa koji se nalaze
izmeu njih i distributivne mree, imaju nesinusoidalni oblik struje.
Talasni oblik struja za dva prijemnika:
(a) elektrolunu pe i
(b) tiristorski regulisani ispravlja
U sluaju da se radi o takvom velikom prijemniku ili o velikom broju takvih prijemnika manjih
snaga, nesinusoidalne struje mogu izazvati izoblienje i samog napona iza ekvivalentne
impedanse mree.
tetne posledice viih harmoninih komponenti:
Kratkotrajne: poremeaji u upravljanju statikim elektroenergetskim pretvaraima, greke u
merenju indukcionih vatmetara, vibracije i buka kod prigunica i transformatora, vibracije kod
obrtnih elektrinih maina (izazvane pulsirajuim elektromagnetnim momentom), smetnje u
telekomunikacionim vodovima (zbog poveanog relativnog uticaja energetskih na
telekomunikacione vodove pri uestanostima viim od osnovne mrene uestanosti) itd.
Dugotrajni efekti: zagrevanje kondenzatora, zagrevanje maina i transformatora, kod maina
dolazi i do dodatnog zagrevanja rotora jer vie harmonine komponente imaju znaajnu brzinu u
odnosu na rotor, dodatno zagrevanje kablova, kako zbog poveanja efektivne vrednosti struje,
tako i zbog dodatnih dielektrinih gubitaka i usled rasutog fluksa, koji je posebno veliki za
harmonike reda deljivog sa tri.
Jan 3, 2016

Slajd 9

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Analiza viih harmonika:

Bazira se na teoriji sloenoperiodinih signala, poznatoj iz teorije elektrinih kola.
Formira se elektrino kolo u kome su svi elementi elektrine mree predstavljeni
ekvivalentnim impedansama (pa i generatori 50Hz), dok se kao generatori u elektrinom kolu
javljaju strujni generatori, ije su struje jednake strujnim harmonicima nelinearnih prijemnika.
Ekvivalentno kolo se formira za svaki harmonik posebno.
Vrednosti struja strujnih generatora, odnosno vrednosti viih harmonika struja nelinearnih
prijemnika, odreuju se iz registrovane sloenoperiodine struje prijemnika kada se on napaja
prostoperiodinim naponom (ovo je prva aproksimacija): registrovani sloenoperiodini signal
struje prijemnika se razvija u Furijeov red. Iz ekvivalentnih kola, za svaki harmonik posebno,
izraunavaju se odzivi kola (napona u vorovima i struje u granama) na prostoperiodine
pobudne signale (strujne generatore). Vremenska promena sloenoperiodinog napona ili
struje je jednaka zbiru dobijenih prostoperiodinih odziva. Dakle, svaka sloenoperiodina
veliina se predstavlja redom oblika
n

y (t ) Y0 Yn 2 sin( n t n ).

- red uestanosti osnovnog harmonika

n 1

Faktor distorzije (D), koji se esto naziva i faktor totalne distorzije (THD):
n

Y
n2

Y1
Jan 3, 2016

CIGRE (International
Conference for Large
Electrical Network)

D0

Slajd 10

Y
n2

Yn
n 1

Y
n2

IEC (International
Electrotechnical Comission) 0 D 1

Yeff
Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Naini putanja u rad nekih prijemnika

Sadraj odeljka:
Kako ograniiti polazne struje prijemnika kada one izazivaju prevelike padove napona.

Putanje u rad elektrinih asinhronih motora

Prvi korak: Izraunavanje pada napona i procena da li je on u opsegu koji je prihvatljiv:

(a) za polazak samog motora,
(b) za ostale prijemnike koji se napajaju iz mree.
Izraunavaju se i proveravaju padovi napona na ekvivalentnoj impedansi mree do prikljuaka
motora, kao i na impedansi mree do mesta na koje se prikljuuju i ostali prijemnici.
Ukoliko je neki od padova napona veliki, motor se mora putati posredstvom nekog putaa.

Jan 3, 2016

Slajd 11

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Asinhroni motor sa kratkospojenim rotorom:

M mot

U
~ ~
f

I ~U

U prijemnici ~ I

Koncepcije putanja motora:

(1) Smanjenje napona napajanja motora (smanjenje U), uz konstantnu uestanost smanjuje
se I, smanjuje se Uprijemnici , smanjuje se Mmot. Prihvatljivo ako je otporni momenat radne
maine manji od pogonskog momenta elektrinog motora. Reenje primenjivo kada se
pokreu radne maine iji je polazni momenat mali, a raste sa porastom broja obrtaja
(primer: centrifugalna crpka ili centrifugalni ventilator).
(2) Smanjenje napona napajanja uz istovremeno smanjenje uestanosti, tako da se odri
konstantan fluks u maini, odnosno konstantan momenat.
Asinhroni motor sa namotanim rotorom:
Primenom otpornika u kolu rotora jednostavno se ostvaruje ogranienje struje
bez smanjenja maksimalnog momenta.

Jan 3, 2016

Slajd 12

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Pregled moguih naina

prikljuenja na mreu i putanja
u rad asinhronih motora; uticaj
konfiguracije napajanja na pad
napona na motoru i na ostalim
prijemnicima

10 kV

10 kV

10 000 V
400 V
merenje
izolacje

10 000 V
400/231 V
R,S,T

N
PE

TN-S

10 000 V
400/231 V
IT

N
PE

M
3~

TN-C
PEN

M
3~

M
3~

M
3~

M
3~

PE
ostali prijemnici
PE

(a)

(b)

10 KV

10 KV

10000 V
400 V

M
3~

M
3~

M
3~

M
3~

M
3~

IT

(c)

Jan 3, 2016

Slajd 13

M
3~

IT

(d)

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

M , I

Asinhroni motor sa kratkospojenim

rotorom / ogranienje polazne struje
smanjenjem napona pri istoj
uestanosti / puta zvezda trougao:
napon na namotajima statora
3 manji, moment motora 3 puta
M ,
manji i struja koja protie kroz
linijske provodnike 3 puta manja.
Asinhroni motor sa kratkospojenim
rotorom / ogranienje polazne struje
smanjenjem napona pri konstantnoj
uestanosti / poluprovodniki
pretvara elementarne izvedbe,
upravljan na najjednostavniji nain
(fazni regulator).
Reenje nije prikazano na Slajdu 13.
Jan 3, 2016

Slajd 14

o t.

M
3

nn

I
I
U

M
M

IM

o t.

t
IM
U

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Asinhroni motor sa kratkospojenim

rotorom / ogranienje polazne struje
smanjenjem napona uz smanjenje
uestanosti (odravanje konstantnog
fluksa).
Reenje nije prikazano na Slajdu 13.

Asinhroni motor sa namotanim

rotorom / ogranienje polazne struje
pomou otpornika vezanog u kolo
rotora.

M , I
I
M M

M M

I
I

M o t.

Jan 3, 2016

Slajd 15

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Reenje regulacije brzine asinhronog

motora sa namotanim rotorom
pogodno kada je brzina u opsegu
brzina bliskim nominalnoj.
Alternativa reenju za regulaciju
brzine prikazanom sa vrha Slajda 15.

Putanje u rad lonane indukcione pei za mrenu uestanost

R ekv

Cs

T
R

CP
S

Ls

Jan 3, 2016

Slajd 16

Popravak
cos

Simetriranje

RP
LP

Lonana
elektroindukciona pe

Uslov da se sa mree pe vidi kao

simetrian
aktivni
trofazni
prijemnik:
XLS = XCS = 3 Rekv

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Sinhrona kompenzacija reaktivne snage

Ako je stalna promena napona (treperenje napona) usled stalne promene reaktivne snage
neprihvatljivo velika, neophodno je vriti trenutnu (sinhronu) kompenzaciju reaktivne snage.
Najea dva naina da se ostvari sinhrona kompenzacija su:
Paralelno sa prijemnikom kome varira reaktivna snaga se prikljui prepobuen sinhroni
motor, koji radi u praznom hodu. Motor radi kao generator kapacitivne reaktivne energije,
pomou koje se vri kompenzacija reaktivne energije koju troe drugi prijemnici. Poto je struju
pobude motora mogue kontinualno menjati, pomou njega je mogue vriti sinhronu
kompenzaciju.
Paralelno sa prijemnikom se prikljuuju
kondenzatori i prigunice. Kapacitivna
reaktivna snaga kondenzatora je jednaka
maksimalno oekivanoj reaktivnoj snazi
prijemnika, dok je induktivna reaktivna snaga
prigunice jednaka razlici maksimalno potrebne
i stvarne trenutne reaktivne snage prijemnika.
Jan 3, 2016

Slajd 17

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Problem viih harmonika

Naini postavljanja niskonaponskih vodova za struje velikih jaina

Kod prijemnika velikih snaga, malih radnih napona i posledino velikih struja, koji u svom
sastavu uvek imaju transformator, konstruktivno je teko ostvariti simetrine veze izmeu
sekundara transformatora i prijemnika. Zbog toga se reenje problema razliitih padova napona
po fazama usled razliitih meusobnih induktivnosti izmeu faza mora traiti na drugi nain.

Reenje 1 (za prijemnike do 1 MW): Primena nesimetrinih transformatora, sa razliitim

vrednostima sekundarnih napona po fazama.
Reenje 2 (za velike prijemnike snage nekoliko desetina MW): Primena tri monofazna
umesto jednog trofaznog transformatora, pri emu je njihova dispozicija takva da se vodovi
nalaze u temenima ravnostranog trougla.
Reenje 3 (za prijemnike ija
je snaga izmeu snage
prethodne dve grupe):

Jan 3, 2016

Slajd 18

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

U R I R 0.867 ( U SR U TR ) j I X 0.5 ( U SR U TR )

referentni fazor 0
2

U T I R 0.867 ( U ST U RT ) j I X 0.5 ( U ST U RT )

referentni fazor 3

U S I R j ( I X U RS )

referentni fazor 3

URS = UST
UTR = URT
USR > URT
UST > URT
0.867 (USR - UTR) = 0.867 (UST -URT) = U*
0.500 (USR + UTR) = 0.500 (USR + URT) = U**
U R ( I R U *) j ( I X U * *)

referentni fazor 0

U T ( I R U *) j ( I X U * *)

referentni fazor 3

U S I R j ( I X U RS )

referentni fazor 3

2
4

Podune (aktivne) komponente pada napona po fazama):

(R I + U*, R I U*, R I)
Jan 3, 2016

Slajd 19

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Vie harmonine komponente problemi i reenja

Generatori harmonika
U najveem broju sluajeva dominantni su harmonici reda = 5, 7, 11 i 13, odnosno
harmonine komponente uestanosti f = 250, 350, 550 i 650 Hz. Nelinearni prijemnici imaju
izoblienu struju koja sadri navedene dominantne harmonike i kada se na njih dovede ist
prostoperiodini (sinusni) napon.
Talasni oblik etvrtki:

I1

Amplituda -tog harmonika fazne struje kod ispravljakog diodnog mosta, sa idealnim
strujnim ponorom na jednosmernoj strani, odreena je takoe prethodnim izrazom, ali je
= k p 1, gde je k ceo broj, a p broj pulseva u periodi (p = 6, kod klasinih trofaznih
diodnih ili punoupravljivih mostova ili p = 12, kod dvanaestopulsnih ispravljaa)
Kod fluorescentnog osvetljenja (izvori sa elektrinim pranjenjem) se javlja izraen trei
harmonik (do 25 % osnovnog).
Trei harmonik je specifian: protie kroz nulti provodnik (struja trostruko vei nego kroz
fazni), postoji samo u faznom (ne i u linijskom) naponu, impedansa kvalitativno jednaka
nultoj impedansi u sistemu simetrinih komponenti.
Jan 3, 2016

Slajd 20

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Zasiene prigunice, u koje se ubraja i transformator u praznom hodu, kojima je napon neto
iznad nominalnog, takoe predstavljaju generatore viih harmonika.

Elektroluna pe (orijentaciono, prva aproksimacija):

2

0.35

1.5

0.3
Efektivna vrednost struje (A)

Struja(A)

0.5
0
-0.5
-1

0.25
0.2
0.15
0.1

-1.5

0.05

-2

0.02

0.04

0.06
Vreme (s)

0.08

0.1

0.12

Personalni raunar
100

Talasni oblik struje

300

400
500
600
Frekvencija (Hz)

700

800

900

1000

10

Veliki trei harmonik

oko 25% osnovnog

8
Efektivna vrednost struje (A)

4
2
0
-2
-4

7
6
5
4
3
2

-6
-8

200

Spektralni sastav struje

STRUJA(A)

1.25 I1
2

Fluorescentni izvori svetla

Jan 3, 2016

0.02

0.04

vreme(s)

0.06

0.08

0.1

Slajd 21

100

200
300
Frekvencija(Hz)

400

500

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

0.6

Jako veliko izoblienje struje;

merenjima je dobijena distorzija:
za izvor snage 9 W 121.7 %,
za 11 W 108.9 %
za 15 W 134.5 %)

0.09
0.08

0.4

0.07
efektivna vrednost struje (A)

struja(A)

0.2
0
-0.2
-0.4

0.06
0.05
0.04
0.03

Kompaktni fluorescentni izvori

svetla sa elektronskim balastom

0.02
-0.6
-0.8

0.01
0

0.02

0.04

0.06
vreme (s)

0.08

0.1

0.12

500

1000

1500

2000 2500 3000

frekvencija (Hz)

3500

4000

4500

5000

Dozvoljeni nivo prisustva viih harmonika

Za vie harmonine komponente postoje propisani strujni i naponski limiti.
Strujni su namenjeni proizvoaima prijemnika, koji ih moraju potovati
IEC Standard 61000-3-2: Electromagnetic compatibility (EMC) - Part 3: Limits - Section 2:
Limits for harmonic current emission (equipment input current 16 A per phase)
Naponski limiti se postavljaju za mreu i oni kvantifikuju kvalitet napona isporuenog potroaima.
Limiti se iskazuju kao dozvoljene vrednosti pojedinih harmonika ili preko faktora distorzije.
Primera radi, u narednoj tabeli su prikazane granice preuzete iz
International Standard IEC 6100036: Electromagnetic compatibility (EMC) Part 3: Limits Section 6:
Assessment of emission limits for distorting loads in MV and HV power systems Basic EMC publication.
Jan 3, 2016

Slajd 22

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Dozvoljeni naponski harmonici u srednjenaponskim i visokonaponskim mreama

Neparni harmonici koji nisu
deljivi sa 3

Neparni harmonici deljivi sa 3

Parni harmonici

Red
harmonika n

Harmonik
napona %

Red
harmonika n

Harmonik
napona %

Red
harmonika
n

Harmonik
napona %

1.5

11

3.5

15

0.3

0.5

13

21

0.2

0.5

17

> 21

0.2

10

0.5

19

1.5

12

0.2

23

1.5

> 12

0.2

25

1.5

> 25

0.2 + 0.5 25/n

Ukupni dozvoljeni faktor izoblienja napona 8 %.

Naponski harmonici nastaju kao pad napona koji stvaraju harmonici struje
na impedansama elemenata instalacije / elektrine mree.
Jan 3, 2016

Slajd 23

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Filtri
Filtri su elementi koji se postavljaju u mrei sa ciljem da kroz njih protiu struje viih
harmonika koji potiu od nelinearnih prijemnika. Time se spreava njihovo prostiranje kroz
elektrinu mreu i sve posledice do kojih zbog toga dolazi.
Z F ( ) LF

1/(j CF)
U

j Lks

j LF

1 1
Z F ( 1) j *2

CF
*2

Za projektovanje:

Jan 3, 2016

1
CF

Rezonantni filtri predstavljaju kratak spoj za uestanost harmonika (*)

koja se eli eliminisati
1
* LF *
0
CF
Za uestanost osnovnog harmonika rezonantni filter se ponaa kao
kapacitivnost
1
Z F ( 1) j
LF
CF
*2

QF C F U12 *2
1

1
U12 * 2
* *2
C F QF 1
Slajd 24

*2
QC CF U 1 *2
1

QL

QC
*2

U12 1
LF * 2
QF 1
Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Uticaj aktivne otpornosti na ponaanje filtra

Zbog aktivne otpornosti prigunice ponaanje rezonantnog filtra je kompleksnije od opisanog ponaanja
idealnog rezonantnog filtra. Za opisivanje karakteristika realnog rezonantnog filtra se koristi faktor dobrote:

X0
q
,
r
gde je r omski otpor prigunice, a X0 karakteristina impedansa: X 0

L
C

Orijentacione vrednosti faktora dobrote su 75, za vazdune prigunice,

dok za prigunice sa gvozdenim jezgrom imaju vee vrednosti.
Vei faktor dobrote vea efikasnost rezonantnog filtra (vee slabljanje
harmonika pri rezonantnoj uestanosti).
Od faktora dobrote zavisi i propusni opseg uestanosti filtra. Propusni
opseg uestanosti filtra (PO) se definie kao oblast uestanosti u kome je
impedansa filtra manja ili jednaka impedansi (otpornosti) filtra za
rezonantnu uestanost fr pomnoenoj sa 2. Sutina pojma propusnog
opsega je da se definie koji je to opseg uestanosti u kome filter zadrava
vrednost impedanse bliske impedansi pri rezonantnoj uestanosti.

1
f fr
r
PO 2

q
fr
X0
Jan 3, 2016

Slajd 25

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Pojam propusnog opsega je uveden iz praktinih razloga: kod realnih filtera i realnih uslova
njihove eksploatacije uslov rezonanse nije mogue potpuno tano i uvek ispuniti. Naime,
elementi filtra LF i CF poseduju izvesnu proizvoaku toleranciju (posebno je problematian
parametar LF ako je prigunica izraena kao vazduna), menjaju se sa promenom temperature,
menjaju se tokom vremena eksploatacije (pogotovu CF) itd. Pored toga, postoje i male
varijacije mrene uestanosti oko nominalne vrednosti (50 Hz), to takoe dovodi do
pomeranja radne take filtra van rezonanse.
Rezonantni filtri su pogodni za primenu kada se javlja manji broj pojedinanih viih
harmonika struje (na primer peti i / ili sedmi). U sluaju da prijemnik generie kontinualne
harmonijske spektre (postoji veliki broj viih harmonika struje znaajnih amplituda), primena
rezonantnih filtera nije pogodna jer bi se moralo postaviti vie rezonantnih filtera, podeenih
na razne uestanosti, to se po pravilu nepovoljno odraava na cenu reenja.
U ovakvim sluajevima je pogodnija primena oslabljenih filtera ili kombinacija
rezonantnih i oslabljenih filtera.

Jan 3, 2016

Slajd 26

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Oslabljeni filter drugog reda

fr

1 Q q
2 q ( Q 1) L C
2

X0
r

R
Q
X0

Vrednost rezonantne uestanosti je vea od vrednosti rezonantne

uestanosti rezonantnog LC filtra identinih vrednosti L i C, koja iznosi

1
2 L C

Oslabljeni filter se projektuje tako da njegova

rezonantna uestanost fr odgovara prvom
(najniem) opasnom harmoniku iz spektra
struje, koji je obino i najvei; najee je to
peti harmonik.
Reaktivna snaga koju generie oslabljeni filter
za osnovni harmonik je priblino jednaka
vrednosti koju daje rezonantni filter identinih
vrednosti L i C.
Jan 3, 2016

Slajd 27

Rezonantni filter

Filter sa slabljenjem drugog reda

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Problem antirezonanse

j Lks

Zamenska ema elementarnog sluaja (ne vri se kompenzacija

reaktivne snage osnovnog harmonika) nelinearnih prijemnika na
elektrinoj mrei (uticaj linearnih prijemnika se moe zanemariti)

Zamenska ema elementarne konfiguracije sa klasinom kompenzacijom

Z C

j C

Z m j Lks

Impedansa paralelne veze ZC i Zm:

1
**

,
Za harmonik
Lks C

U
Rp l
P

Z Cm

1
j Lks
j Lks
j C

2
2
1
1

Lks C
j Lks
j C

impedansa ZCm postaje beskonano velika!

impedansa koju vide harmonici struje je jednaka otpornosti Rp (Rp >> Zm).
Jan 3, 2016

Slajd 28

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Dakle, ako postoje harmonici struje reda **, zbog velike

vrednosti impedanse pri toj uestanosti (Rp (Rp >> Zm)),
javie se i veliki harmonici napona.
Jedna od najvanijih posledica je pojava velikih viih harmonika struje kroz kondenzatore:

I C j C U .
Forma pogodna za praktinu brzu procenu opasnosti od pojave antirezonanse: f ar

1
2 Lks C

S ks
f ar
Q
Mere za spreavanje antirezonanse
1. Da se antirezonantna uestanost "pomeri" van opsega viih harmonika struje koji se
generiu od strane potroaa.
2. Da se postave filtri opisani u prethodnim odeljcima, tako da struje viih harmonika koje
generiu nelinearni potroai dominantno protiu kroz male impedanse filtera, i na taj
nain potpuno eliminiu i ti harmonici i posledice do kojih bi oni doveli.
Jan 3, 2016

Slajd 29

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Pomeranje antirezonantne uestanosti van opsega viih harmonika struje koji se generiu od
strane potroaa se vri postavljanjem prigunice (induktivnosti L) na red sa kondenzatorima
(kapacitivnosti C).
Na taj nain uestanost pri kojoj dolazi do antirezonanse postaje (Lks je induktivnost
kratkog spoja mree)
1
f ar
.
2 ( Lks L) C
Proizvoaa opreme za kompenzaciju
reaktivne snage nude i antirezonantne
prigunice standardnih nominalnih struja
i vrednosti uestanosti fr:
134 Hz, 189 Hz i 210 Hz;
1
fr
2 L C

Impedansa
mree

Oblast spektra struje

Potreba za primenom antirezonantnih prigunica se utvruje na osnovu reaktivne snage

potrebne kondenzatorske baterije, snage kratkog spoja mree i spektralnog sastava struje. U
praksi je najpouzdanije i najpogodnije vriti merenja da bi se odredila potrebna snaga
kondenzatorskih baterija i ustanovio stvarni spektralni sastav struje.
Jan 3, 2016

Slajd 30

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Antirezonantna prigunica kao mera zatite od rezonanse

Do sada razmatran problem: pojava velikih harmonika napona na kondenzatoru i
velikih harmonika struje kroz kondenzator kao posledica prisustva nelinearnih prijemnika
u instalaciji za koju se projektuje postrojenje za kompenzaciju reaktivne snage (antirezonansa).
Pored toga, postoji i problem pojave velikih harmonika struje kroz kondenzator zbog pojave
rezonantnse i velikih harmonika napona u mrei koji potiu od nelinearnih prijemnika van
instalacije u kojoj se projektuje postrojenje za kompenzaciju reaktivne snage:
I

U
j Lks

1
j C

j CU
1 2 2 Lks C

Iz prethodnog izraza se vidi da do rezonanse dolazi za uestanost iji je red

r **

1
Lks C

Ukoliko se na red sa kondenzatorom postavi prigunica induktivnosti L, rezonansa nastupa pri

1
fr
2 ( Lks L) C
Dakle, opasan red harmonika i mehanizam zatite uvoenjem antirezonantne prigunice je isti
kao to je bio sluaj kada se antirezonantna prigunica koristi za zatitu od antirezonanse.
Jan 3, 2016

Slajd 31

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Aktivni filtri
U osnovi se koristi IGBT invertorski most, kojim
moe da se generie proizvoljan talasni oblik
napona korienjem PWM modulacije. Generisani
napon se povezuje sa mreom preko prigunica i
malih filterskih kola. Generisanje proizvoljnog
talasnog oblika napona omoguava ostvarivanje
proizvoljnog talasnog oblika struje kroz aktivni
filter.
Kod aktivnih filtera je po pravilu mogue zadavanje strategije iskorienja mogunosti
filtra (njegove nominalne struje). Najee je strategija (algoritam upravljanja) sledea:
Prioritet 1: sputanje harmonika ispod zadatih vrednosti,
Prioritet 2: (a) kompenzacija reaktivne snage osnovnog harmonika do jedinine vrednosti
ili
(b) maksimalna filtracija viih harmonika,
Prioritet 3: (b) ako je kao Prioritet 2 izabran (a), (a) ako je kao Prioritet 2 izabran (b).
Aktivni filtri su tehniki idealni, ali skupi, zbog ega ih treba koristiti kao dodatak pasivnim
filtrima. Oni, ako su dimenzionisani za odgovarajuu struju, mogu da odstrane sve ono to je
ostalo posle dejstva pasivnih filtera.
Jan 3, 2016

Slajd 32

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Praktine orijentacione preporuke za uvoenje filtera

Procena se vri na osnovu prividne snage nelinearnih prijemnika (Gh) i snage kratkog spoja
mree (Sks) ili nominalne snage transformatora (Sn).
Preporuke za tehniko reenje kompenzacije reaktivne snage po kriterijumu Gh / Sks
Gh Sks / 120
Standardni
kondenzatori

Sks / 120 Gh Sks / 70

Gh > Sks / 70

Kondenzatori za napon 10 % vei

od nominalnog napona mree

Kondenzatori za napon 10 % vei od nominalnog napona mree +

antiharmonijska prigunica

Preporuke za tehniko reenje kompenzacije reaktivne snage po kriterijumu Gh / Sn

Gh 0.15 Sn
standardni
kondenzatori

0.15 Sn Gh 0.25 Sn

0.25 Sn Gh 0.6 Sn

Gh > 0.6 Sn

Kondenzatori za napon 10 % vei

od nominalnog napona mree

Kondenzatori za napon 10 % vei od nominalnog

napona mree + antiharmonijska prigunica

Filtri

Ovo treba shvatiti kao preporuke za grubu procenu potrebnog tehnikog reenja. Treba teiti
da se sprovede postupak opisan u ovom odeljku, baziran na: (a) merenju optereenja (aktivne
i reaktivne snage i harmonika struje) u postrojenju bez kompenzacije reaktivne snage ili (b)
podacima o prijemnicima (ako se radi o postrojenju za koje se projektuje elektrina
instalacija, koja ukljuuje i kompenzaciju reaktivne snage).
Jan 3, 2016

Slajd 33

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Primer filtra koji mora da ugradi proizvoa elektroenergetske komponente (prijemnika)

U primeru se razmatra poluprovodniki pretvara (invertor) preko koga se na
elektroenergetsku mreu povezuje vetrogenerator snage 2MW. Zahtev je da pretvara ispuni
zahteve za harmonicima specificiranim u standardu IEEE 519.
Topologija i osnovni parametri
Sinhroni trofazni generator sa permanentim magnetom
Regulacija zakretanja lopatica vetroturbine
Ispravljanje generatorskog napona: napon u DC kolu u opsegu 1050V 1100V
Napon naizmenine (ka mrei) strane invertora 690V, nominalna struja 1950A
Prikljuaj na srednjenaponsku mreu preko trofaznog transformatora snage 2MW
Realan opseg promene napona kratkog spoja transformatora 4 6 %
Uestanost PWM modulacije invertora oko 3000 Hz
Filter
Sadraj harmonika koji se injektiraju u mreu bude ispod propisanog (standardi)
Filter ine invertorska prigunica (L1), kondenzator (C) i mreni transformator
(impedanse kratkog spoja L2)
Filter mora da sprei harmonike struje uestanosti PWM modulacije da prodru u mreu
Transformator (L2) i kondenzatori moraju biti zatieni i pri pojavi harmonika niskih
uestanosti u mrei
Jan 3, 2016

Slajd 34

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Glavni prozor simulacionog programa

Jan 3, 2016

Slajd 35

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Nivo dozvoljenih harmonika prema standardu IEEE 519

Da bi se izbegli parni harmonici, ije je dozvoljena vrednost manja (25% dozvoljene
vrednosti za neparne harmonike), bira se uestanost PWM modulacije 3050Hz

Jan 3, 2016

Slajd 36

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

140

Harmonici napona na izlasku iz

invertora (ka mrei) dobijeni
simulacijom za kritian sluaj
minimalnog napona u DC kolu
(1050 V) i maksimalnog napona na
naizmeninoj strani
(690 V + 10 %). Space-vector
modulacija, nema filterskog
kondenzatora C, L1 = 100 H,
napon kratkog spoja
transformatora 5 %)

120

Amplitude [V]

100

80

60

40

20

0
2000

2200

2400

2600

2800

3000

Freq [Hz]

3200

3400

3600

3800

4000

Ekvivalentno kolo za odreivanje

harmonika struje prema mrei u
sluaju postojanja filtra.
Impedansa mree ukljuena u
impedansu transformatora (ZL2).

Jan 3, 2016

Slajd 37

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

0.25

Harmonici struje prema mrei u oblasti

spektra oko uestanosti PWM modulacije
(L1 = 250 H, C = 550 F, napon kratkog
spoja transformatora 4 %)

Harmonics of grid current [%]

0.2

0.15

0.1

0.05

0
2000

2200

2400

2600

2800

3000
Freq [Hz]

3200

3400

3600

3800

4000

Ekvivalentno kolo za odreivanje harmonika

struje izazvanih prisustvom viih harmonika
napona u mrei.
Svrha prorauna: dimenzionisanje prigunica,
kondenzatora i transformatora tako da ne
budu ugroeni velikim naponskim
harmonicima u mrei.
Jan 3, 2016

Slajd 38

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Harmonici struje izazvani izoblienim naponom mree; sluaj jako izobliene mree
vrednosti harmonika napona jednake dozvoljenim vrednostima (IEC 61000-3-6):
5i - 6 %, 7i - 5 %, 11i - 3.5 %, 13i - 3 %, 17i - 2 %, 19i - 1.5 %, 23i- 1.5 % 25i - 1.5 %
250

150

100

50

Harmonic of inverter current [A]

Harmonic of capacitor current [A]

Harmonic of grid current [A]

50

250

200

60

300

200

150

100

10

15
Harmonic order

20

25

30

30

20

10

50

40

10

15
Harmonic order

20

25

30

10

15
Harmonic order

20

25

Prorauni (raunarske simulacije, prorauni po jednostavnim zamenskim emama, spektralna

analiza, frekventne karakteristike itd. slue da bi se dolo do optimalnog filtra (reenje koje
ispunjava sve tehnike uslove i ima najniu cenu).
Prorauni su pokazali da interleaving tri invertora (paralelno povezani izlazi sa tri invertora,
pri emu se vri fazni pomeraj za treinu PWM ciklusa time se praktino postie trostruko
vea uestanost PWM modulacije) znaajno pojeftinjuje filter. Interleaving se moe vriti na
naponskom nivou 690V (povezivanje izlaza invertora) ili na srednjem naponu (vezivanje
srednjenaponske strane transformatora)
Jan 3, 2016

Slajd 39

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

30

Ogranienje maksimalne struje pri prikljuenju kondenzatora

Maksimalno dozvoljena trenutna struja kroz kondenzatore: 100 InC
Maksimalna struja se moe izraunati analizom prelaznih reima u R, L (mrea) C
(kondenzatori) kolu.
Standardna tehnika ogranienja polazne struje je dodavanje otpornika na red sa kondenzatorima.
Ovo se kao standardno reenje za kondenzatore manje snage (do 50 kVAr) nudi od strane
proizvoaa opreme za kompenzaciju reaktivne snage reenje sa kontaktorima.
Druga mogunost smanjenja je da se pri ukljuenju na red sa kondenzatorima prvo prikljui
prigunica, to se takoe moe nai u katalozima proizvoaa opreme za kompenzaciju
reaktivne snage.
Podsetimo da neka od reenja za spreavanje pojave viih harmonika (antirezonantna
prigunica, rezonantni filtri, oslabljeni filtri) u sebi ve sadre prigunicu ili otpornik, koji e
ograniiti struju pri ukljuenju.
U IEC standardima, kao i brourama proizvoaa, mogu se nai jednostavne formule za
odreivanje maksimalne struje pri ukljuenju kondenzatora izraunavanje po ovim
formulama je jednostavnija varijanta od izraunavanja struja analizom prelaznih reima u R,
L, C kolu.
Jan 3, 2016

Slajd 40

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

IEC 60871-1: Vrna vrednost struje pri ukljuenju kondenzatora:

I p In

2S
Q

S - snaga tropolnog kratkog spoja (MVA) na mestu prikljuenja kondenzatora,

In - nominalna struja kondenzatora (data kao efektivna vrednost struje, u A),
Q - trofazna reaktivna snaga kondenzatora (MVAr))
IEC 60871-1: Vrna vrednost struje pri ukljuenju kondenzatora na sabirnice
na koje su ve prikljueni drugi kondenzatori :
Ip

U 2
XL XC

U - efektivna vrednost faznog napona (231 V)

XL - reaktansa vodova izmeu kondenzatora () - onog koji je
ve bio prikljuen (reaktivne snage Q1) i onoga koji se
prikljuuje (reaktivne snage Q2)
XC - kapacitivna reaktansa po fazi (), izraunata po izrazu
1
1 6
10

Q
Q
2
1

X C 3U 2

Jan 3, 2016

Slajd 41

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Aspekt visokofrekventne komande

Sistemi za visokofrekventnu komandu su sistemi kojima se prenose signali prostoperiodinog
oblika (uestanosti 175 Hz ili 188 Hz) od generatora do prijemnika, pri emu se kao prenosna
mrea koristi postojea elektroenergetska (distributivna) mrea.
Generatori su obino centralizovani na jednom mestu u elektrodistributivnoj kompaniji, a
prijemnici su rasporeeni po itavoj elektrodistributivnoj mrei (MTK ureaji, za
prebacivanje nie i vie tarife za elektrina brojila su takvi tipini prijemnici). Pri definisanju
potrebne snage generatora potrebno je uvaiti i uticaj prethodno opisanih elemenata koji su
sluili za smanjenje viih harmonika napona i struje prouzrokovane nelinearnim
prijemnicima. Za razliku od eljenog efekta smanjenja harmonika ija je uestanost jednaka
celobrojnom umnoku mrene uestanosti, proticanje struje uestanosti visokofrekventne
komande kroz filtre nije poeljna. Naime, pojava ovih struja direktno poveava optereenje
generatora visokofrekventne komande, o emu se mora voditi rauna, odnosno sprovesti
odgovarajua analiza.

Jan 3, 2016

Slajd 42

Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic