Istorija Jezika

Ljiljana Suboti
ISTORIJSKA LINGVISTIKA
fonoloke promene i
mladogramatiari
morfoloke
strukturalizam
alternacije
generativna gramatika
POKLON
Biblioteke
FILOZOFSKOG FAKULTETA
U Novom Sadu
Novi Sad, 2002
Filozofski fakultet
K atedra za srpski jezik i lingvistiku
Redakcija
Ljiljana Suboti (ef Katedre)
U rednik
V era Vasi (koordinator postdiploraskih studija)
K om pjuterska obrada teksta
Slobodan Pavlovi (sekretar postdiplom skih studija)
Recenzent
Dragoljub Petrovi
Za izdavaa
Tom islav Beki
tam pa
KriM el, Budisava
Tira 400
M ojim roditeljim a
Zahvaljujem o se Izvrnom veu AP V ojvodine na finansijskoj pom oi

tam panje ove knjige.
Re autorke
elei da prikaem mesto istorije jezika, prouavanja prom ena u jeziku u
m odelim a lingvistikih istraivanja koje su zastupali m ladogram atiari,
strukturalisti i generativci (od kojih je svaki u svoje vrem e bio dominantan), na postdiplom skim studijam a K atedre za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u N ovom Sadu, tokom letnjeg semestra kolske 1999-2000. godine, studentim a koji su se opredelili za istoriju jezika, odrala
sam niz predavanja iz istorijske lingvistike sa temom: Istorijska lingvistika: istorija jezik a u uenjim a m ladogram atiara, strukturalista i generativaca . M ladogram atiari i strukturalisti, u svojim teorijskim m odelim a koje
su izgradili, bavili su se uglavnom ili prevashodno prom enam a koje su delovale na fonolokim nivoim a jezikog sistem a (a koje su, naravno, imale
reperkusiju i na gram atike strukture) i nisu sistem atski ulazili u podruja
sintaksikih i drugih promena. (G enerativci strukturalistim a najvie i zam eraju to to u svom m odelu nisu razvili neku konzistentnu sintaksiku teoriju.) I to je bio jedan od razloga to se ovom prilikom u ovom razm atranju
teite stavlja upravo na ona istorijska istraivanja i postupke koji se odnose na prom ene i posledice tih prom ena u fonolokim sistemima. S obzirom
na to da su studenti na osnovnim studijam a, u okviru predm eta Istorija srpskog jezika, Staroslovenski jezik i U poredna gram atika slovenskih jezika,
imali prilike da se upoznaju sa prom enam a koje su se eavale u istoriji
srpskohrvatskog i ostalih slovenskih jezika, fonoloke prom ene i morfoloke altem acije u ovoj knjizi ilustrovane su preteno prim erim a iz jezika iji
je istorijski razvitak njim a m anje poznat. Poto u program u poslediplom skih studija studenti ne sluaju predm et U poredna gram atika indoevropskih
jezika, ovo je i prilika da na osnovu prim era iz ostalih, njim a m anje poznatih indoevropskih jezika dobiju neke osnovne informacije. M ada ova knjiga
nije koncipirana da predstavlja uvod u istorijsku lingvistiku ve je pre prim nik i prikaz stanja i teorija u njoj, nam enjen onima kojim a lingvistika jeste interesovanje i struka, definisanjem svih bitnih pojm ova i term ina elela
sam da knjigu uinim to vie objanjivakom i za itaoce lake savladivom.
N ajzad, imam i prijatnu obavezu da zahvalim svojim kolegam a - Veri
Vasi, koordinatorki postdiplom skih studija, na inicijalnom podsticaju u
nastajanju ove knjige i podrci, na paljivom itanju i korisnim sugestijama, za ta posebnu zahvalnost dugujem recenzentu profesoru D ragoljubu
Petroviu, kao i kolegi Mati Piurici, a kolegi Slobodanu Pavloviu na
kom pjuterskoj obradi teksta.
Novi Sad, 2001.
1. Uvod'
Lingvistiku misao 20. veka odredila su i obeleila tri glavna pravca. Prvi,
poznat pod imenom mladogramatiarska kola (nastao sedamdesetih godina
19. veka u Nemakoj), i slavan u svojoj preokupaciji istorijskim objanjavanjem jezikih injenica i ispunjavanju svojih zadataka uporednog prouavanja indoevropskih jezika, to m u je omoguilo da sagleda i postavi principe
koji su u osnovi jezikih promena. Time su postavljeni temelji i modemoj
istorijskoj lingvistici. N a uenju, tradiciji i rezultatima mladogramatiarske
kole obrazovana je veina evropskih i jugoslovenskih filologa i lingvista prve polovine 20. veka. Dmgi pravac, strukturalizam , iji je idejni tvorac, Ferdinand de Saussure (1857-1913), vremenski pripadao 19. veku, glavna evropska lingvistika kola prve polovine dvadesetog veka, preusmerila je istraivanja sa istorijskog pristupa jezikom fenomenu ka opisu strukture2 jezika
u nekom odreenom vremenskom periodu. Saussure nije izriito poricao znaaj dijahronijskog pristupa, prouavanja prom ena u jeziku kroz vreme; on je
jednostavno smatrao da istorijski dakle dijahronijski pristup ne treba iskljuiti
ali ga treba odvojiti od sinhronijskog, koji je usmeren na opisivanje jezika
kao celine u nekoj odreenoj taki vremena. Njegovo uenje imalo je dominantan uticaj na m noge evropske lingvistike kole tog perioda (kao i na knji1 Da ne bi optereivalo osnovni tekst, da bi se on lake itao, u napomene je
smetano i sve ono to pripada domenu optelingvistike, a to se smatralo neophodnim za njegovo bolje razumevanje.
2 Termin struktura u najirem smislu, a naroito kako je defmisan u strukturalistikim studijama o ljudskim institucijama i ponaanju, oznaava glavnu apstraktnu
karakteristiku svakog semiotikog sistema. Jezik kao ceiina organizovan je kao
stm ktura u tom smislu to predstavlja splet pojedinanih meusobno povezanih jedinica u sistem, u kome se znaenje delova moe specifikovati samo uz pozivanje
na celinu. U tom smislu struktura i sistem esto su sinonimi. Struktura, u specifinoj upotrebi termina, predstavlja deo koji se daje izdvojiti iz ukupnog spleta. Na
primer, kad se raspravlja o stmkturi neke gramatike oblasti (glagolskih vremena,
zamenica) struktura i sistem se razlikuju i moc se govoriti o strukturi odreenog
sistema.
1. Uvod
evnu kritiku i socioloka istraivanja), a insistiranje na stmkturi jezikog sistema ostalo je glavno usmerenje veine lingvistikih teorija posle Saussurea.
Paralelno sa evropskim strukturalizmom i nezavisno od njega razvijala se i
amerika skola strukturalizma (poznata kao [postjblumfildovska [jelska]
kola, kola taksonom ske lingvistike, kola deskriptivne lingvistike ili strukturalna kola, a esto i kao postblum fildovska kola amerikog strukturalizma, iji su najznaajniji predstavnici Sapir, Plarris i Bloomfield), koja je davala prednost sinhronijskom nad dijahronijskim istraivanjima jezika. Njihovo interesovanje za deskriptivne, sinhronijske studije bilo je motivisano i potrebom da se opiu jezici amerikih Indijanaca koji nisu imali pisanu tradiciju. U dijahronijskim prouavanjima, meutim, oni su znaajno prevrednovali
mladogram atiarske postulate, posebno u svojim radovima na komparativnim prouavanjim a indijanskih jezika.
Krajem pedesetih godina 20. veka raa se nova lingvistika teorija koja
je imala revolucionaran znaaj u odnosu na dotadanju lingvistiku (strukturalnu) misao i ubrzo postala najuticajnija i najpopulam ija (sintaksika) teorija
tog stolea: (transformaciono) generativna gramatika. Avram Noam Chomsky, uenik Z. Harrisa, svojom knjigom Syntactic Structure (1957) (Sintaksike strukture) otvara novo poglavlje u istoriji svetske lingvistike predstavljajui novu teoriju u kojoj tvrdi da je gram atika (nekog jezika) autonomni sistem, nezavisan od semantike i od prouavanja svakodnevne upotrebe jezika
i da bi ona trebalo da se formalizuje kao sistem pravila koja generiu neogranieni niz reenica. Ovim se on otro suprotstavio dotadanjoj ortodoksnoj
lingvistici koja je gramatiki opis izvodila prim enom odgovarajuih procedura na korpus. Chomsky odbacuje upotrebu korpusa predlaui da se empirijska adekvatnost gramatike ocenjuje po tome da li ona moe generisati neogranieni broj gramatinih reenica, a ne po tome da li ona objanjava nelci
ogranieni korpus posmatranih podataka. Generativna gramatika poela je
kao sintaksika teorija i doivela je mnoge modifikacije, kako u uenju sam og Chomskog, tako i njegovih pristalica, uenika i saradnika. Tokom poslednjih ecenija 20. veka transformaciono-generativni model postao je glavno sredite teorijskog preispitivanja u istorijskoj lingvistici a dominiraju dva
osnovna pitanja: (1) predstavljanje fonolokih promena i (2) predstavljanje
sintaksikih prom ena koje se tiu dubinskih struktura i transformacionih pravila.
Istorijska lingvistika
1.1. L ingvistika i m odeli3 jezike analize

N ajoptija definicija lingvistike kao nauke o jeziku podrazumeva prouavanje
strukture pojedinanih jezika kao i prouavanje jezika uopte, kako na sinhronijskoj tako i na dijahronijskoj ravni. O na ukljuuje sve metode istraivanja jezika: tradicionalni, strukturalni, transformacioni, stratifikacioni, funkcionalnu gramatiku, funkcionalne relacije, i sl. Svaki gramatiki model zasluuje da bude ispitan. Modeli se razlikuju i s obzirom na to koji vid jezika ispituju. Ni jedan model nije potpuno nezavisan od drugih modela niti potpuno
konzistentan i u svakom smislu jednako razvijen. Ne postoji neki model koji
bi bio najbolji bez obzira na to koliko sledbenici tog modela bili u to uvereni.
D a bi neka gram atika teorija (model) bila adekvatna, m ora biti sposobna i
da opie i da objasni jeziki fenom en kojim se bavi. Koji e fenomeni biti u
fokusu lingvistike panje u nekom periodu zavisie prevashodno od odnosa koji preovlauje kako prem a predm etu istraivanja tako i prem a naunom istraivanju uopte. U ranim fazam a istorijskog pristupa prouavanju
jezik a dom inirala su dva glavna, m eusobno tesno povezana, problem a: pitanje nepravilnosti oblika na sinhronijskoj ravni unutar pojedinanih jezika
i p ita n je prirode slinosti koja postoji m eu srodnim jezicim a.
3 Termin model upotrebljava se i kao sinonim za teoriju. To je i jedan od centralnih pojmova u naunom istraivanju, primenjen u nekoliko oblasti lingvistike.
Model je po odreenom nacrtu sainjena predstava ideja, predmeta i pojava, koja
se koristi da bi se otkrila ili objasnila njihova struktura ili funkcija. Svi modeli podrazumevaju da se skup elemenata uoenih u modeliranoj situaciji preslika u novu
pojmovnu dimenziju. U lingvistici, na primer, modeli se ispoljavaju i kao: tripartitna podela jezika na glasove, gramatike oblike i jedinice renika; ideja da se komunikacija sastoji od izvora, kanala i primaoca poruke; posmatranje i predstavljanje
genetski srodnih jezika kroz porodino stablo na kojem se grananjem pokazuje dalji razvitak; pojam jezikih varijeteta kao dijalekatskih i stilskih nivoa; matematika formula.
2. Principi, metodi i ciljevi istorijske lingvistike

i zadatak istoriara jezika
U istorijskom istraivanju jezika odreeni principi smatraju se aksiomima.
N a primer: (1) da se jezik neprestano menja; (2) da na sve jezike deluju iste
vrste uticaja koji ih menjaju; (3) da su jezike prom ene pravilne i sistematine i ne naruavaju komunikaciju meu govomicima; (4) u jezikim promenama u m eusobnom sadejstvu su jeziki i dmtveni faktori; (5) promene u
jezikim sistemim a usmerene su ka jo nedefmisanom stanju jezilce ekonomije i redundancije4
Promene ili stanje koji nisu posvedoeni u nekom poznatom jeziku ne bi
bili validni ako bi rekonstmkcija upuivala na zakljuak da su oni postojali u
nekoj ranijoj fazi jezikog razvoja. Dijahronijskom prouavanju jezika moe
se pristupiti poreenjem jednog ili vie jezika u razliitim fazama njihove
istorije. Sinhronijskcd ili dijahronijska6 prouavanja lee u osnovi istorijskih
4 Tako, na primer, Martinet (1982: 116-119) smatra da se jeziki razvoj moe
shvatiti ,,kao razvoj kojim upravlja stalna antinomija izmeu ovjckovih komunikacijskih potreba i njegove tenje da svoju mentalnu i fiziku aktivnost svede na
minimum, te da se ekonomijom jednog jezika moe nazvati upravo ono stalno
tracnje ravnotee izmeu proturjenih potreba to ih treba zadovoljiti, izmeu komunikacijskih potreba s jedne strane te inercije memorije i artikulacijske inercije s
druge . A poto se jezika komunikacija odvija u uslovima koji su daleko od toga
da budu idealni (uz stalne umove u komunikativnom kanalu) i poto je panja sluaoca esto podeljena, normalno je da jezika poruka ne moe biti telegrafska ili
minimalna. Iz toga sledi da prakhne potrebe komunikacije zahtevaju da jezini
oblik bude stalno i na svim razinama obilato redundantan,' (= ije prisustvo nije
neophodno za identifikaciju odreene jezike jedinice).
5 Sinhronijslca prouavanja - jedna od dveju glavnih dimenzija lingvistikih istraivanja koje je uveo vajcarski lingvista Ferdinand de Saussure (druga je dijahronijska
dimenzija). Sinhronijsko izuavanje jezika podrazumeva pristup u kojem se oblici
jednog ili vie jezika istrauju u jednoj odreenoj fazi njihovog razvoja: opisuje se
trenutno stanje jezika ne vodei rauna o eventualnim promenama koje su u
toku. Sinhronijska lingvistika, kakva je bila u prvoj polovini 20. veka, nastala je
kao reakcija na prevashodno dijahronijska prouavanja komparativne filologije
19. veka u kojoj je naglasak bio na promenama u jeziku kroz vreme. Danas je opteprihvaen znaaj i sinhronijske i dijahronijske lingvistike. Altemativni termin je
statina lingvistika.
6 Dijahronijska prouavanja usmerena su na promene kroz koje prolaze jezici
tokom duih perioda njihove istorije. Altemativan termin je istorijska lingvistika.
10
istraivanja poto se analiza nekog jezika ili jedne njegove faze u odreenom
vremenskom periodu moe uporediti sa deskriptivnim1 prouavanjem u drugom njegovom periodu razvoja. Istoriar jezika pokuava da klasifikuje te
razlike i da objasni nain i uzroke koji su doveli do promena. Kada sakupi
razliite istorijske podatke o nekom jeziku, tada istraiva, na osnovu tih podataka, m ora ustanoviti opta pravila koja e u saetoj formi pokazati nain
na koji se taj jezik promenio, kao i u emu se on razlikuje od njemu srodnih
jezika.
Prom ene u svakom jeziku regulisane su sam om strukturom tog jezika.
Fleksibilnost kao inherentno svojstvo jezika, sloena struktura i kreativnost
u upotrebi uzrok su njegove velike prom enljivosti tokom vremena. Prom enljivost jezika je tolika da kada bi se susrele generacije govom ika iz veoma
udaljenih vremenslcih perioda, jedni druge ne bi mogli razumeti. I u naem
savrem enom jeziku proces prom ena se nastavlja i opet e doi generacija
kojoj e ovaj jezik biti nerazum ljiv. U optoj lingvistici se smatra da je zadatak istoriara jezika da sastavlja rnapu jezika sveta, da odreuje njihove
Postoji duga tradicija istorijskih lingvistikih izuavanja, posebno od vremena lcada
se dolo do saznanja da su mnogi evropski i azijski jezici genetski slini. Takvo
istorijsko prouavanje jezika, poznato kao uporedna filologija, ne razlikuje se od
dijahronijske lingvistike po tematici, vc po ciljevima i metodi. U ovoj drugoj vic
panje poklanja sc koricnju sinhronijske deskripcije kao predradnjc istorijskim
prouavanjima i implikacijama istorijskog rada za lingvistiku teoriju uopte. Najrazvijenija grana dijahronijskog prouavanja jezika je dijahronijska fonologija,
koja izuava glasovne promene.
7 Pojam deskriptivno prouavanje jezika odnosi se na svako prouavanje u kojem se posmatraju i analiziraju glasovne osobine, gramatika i rcnik nekog jczika u
odreenoj taki vremena. Opti smisao termina desleriptivan u vezi sa lingvistikim
prouavanjima i opisom sastoji se u identifikovanju jednog od glavnih ciljeva lingvistike - da prui sveobuhvatno, objektivno i precizno objanjenje obrazaca i upotreba jezika i dijalekata u konkretnom trenutku. Naglasak na objektivnosti, sistematinosti itd. suprotstavlja ovaj pojam preskriptivnim ciljevima velikog dela tradicionalne gramatike (koja pokuava da propie pravila na osnovu kojih bi se odreeni
jezik upotrebljavao). Cilj jc deskriptivne lingvistike da opie injenice jezike prakse onakve kakve su, a ne kakve bi trebalo da budu, u odnosu na neko realno ili zamiljeno stanje. Naglaskom na datom trenutku suprotstavlja se istorijskoj lingvistici, gde je cilj da se dokae jezika promena i nain na koji se srodni jezici razvijaju. Deskriptivna lingvistika ima za cilj da jezik opie sinhronijski u oreeno vreme (ne obavezno sadanjost - mogu se opisivati i jeziki obrasci bilo kog perioda).
U najuem smislu, termin deskriptivna lingvistika upotrebljava se za prosede amerikih lingvista kakav je, na primer, Bloomficld (1887-1949), koji je prouavao jezike amerikih Indijanaca sluei se tehnikom rada na terenu i terminologijom posebno adaptiranom za sistem jezika koji se istrauje.
2. Principi, m etodi i ciljevi
11
meusobne odnose te da, sluei se pisanim dokumentima, uklapa i rasporeuje iezle jezike u sloen mozaik svetskih jezika. Sa teorijskog stanovita,
istoriar jezika moe se zanimati za prirodu jezikih prom ena onosno za nain i razloge tih promena kao i za procese koji te promene iniciraju, oblikuju i
upravljaju njima. Iz takvog pristupa proizaao je pojam jezikih univerzalijri
pomou kojih su rasvetljena neka osnovna jezika ponaanja ljudske vrste.
Takve univerzalije, na primer, pokazuju da jezike promene obino idu u
pravcu stvaranja optimalnog, preferabilnog glasovnog sistema, slogovne stmkture, pa ak i reeninog ustrojstva. One mogu biti u vezi i sa psiholokim i kognitivnim parametrima. Istoriar jezika uoava i razliite uticaje koji prekidaju
ili remete ove tendencije kao to identifikuje i razliite stepene intenziteta i
prirodu spoljanjih i unutarjezikih konflikata.
Istoriar jezika z a predm et svog prouavanja moe izabrati razliite nivoe
jezike stmkture. Neke lingviste zanimaju fonoloke, dmge - morfoloke,
sintaksike ili semantike promene koje se deavaju u jezicim a tokom odreenog vremenskog perioda da bi shvatili mehanizme koji su u osnovi tih prom ena i pronali objanjenja za njih.
Bavei se istorijskim prouavanjim a jezika, neki lingvisti mogu biti vie
zainteresovani za jeziku rekonstrukciju i kom paraciju kako bi stigli do takvih istorijskih veza koje pokazuju zajedniko porekla jezika, to im omoguuje da ih grupiu ujezike porodice. Geografska distribucijaporodica jezika
od najvee je vanosti za razumevanje migracionih obrazaca i obrazaca naseljavanja stanovnitva na zemaljskoj povrini.
Socioloki aspekti jezikih promena, lcoje obuhvataju probleme dijalekata, stila, prestia, tabua, promena u drutvenom ponaanju, tehnologiji pa ak
i individualnih potreba da se bude drukiji, vani su i za razumevanje kulturnih povezivanja i ponaanja ljudi.
Prom ene kroz koje su jezici proli za istorijsku lingvistiku predstavljaju
podaci koje ti jezici sa sobom nose, a koji se izvode iz pisanih dokumenata ili
se rekonstruiu na osnovu dm gih jezika ako takvi zapisi ne postoje. Kada je
jezik nekog dokumenta poznat, kao to je sluaj sa latinskim, sanskrtom ili
staroslovenskim, istraiva mora pokuati da odredi njegova ortoepska obeleja na osnovu njegovog pisma, na osnovu zapisa autora iz tog vremena o
jeziku, na osnovu prozodije i izgovora u jeziku koji je njegov naslednik. Ako
se sretne sa prim am im izvorima pisanim na njemu nepoznatom jeziku, istraiva mora deifrovati tekst kako bi dobio jasan uvid u njegovu jeziku stmk8 Termin jezike univerzalije upotrebljava se za katcgorije za koja se smatra da
su zajenike svim jezicima, a dokazivanje takvih pretpostavki jcdan je od osnovnih ciljeva lingvistike teorije.
12
tuni. Tada se m ora voditi rauna o tipu grafematskog sistema kojim je tekst
zapisan, m ora se utvrditi smer pisanja u tekstu, fonetska osnova koja je u
podlenoj,9 ishodinoj strukturi tih ortografskih znakova. M oraju se odrediti i
m orfem e i m orfemske granice kao i sintaksike i semantike karakteristike.
Filoloka prouavanja, pretea istorijske lingvistike, bavila su se jezikom
i kulturom. Term in se uglavnom upotrebijava da oznai prouavanje spomenika knjievnosti ili zapise o kulturnim obelejima neke stare civilizacije.
Klasina filologija nastavlja delatnost antikih Grka i aleksandrijaca koji su
ve kopali po starim tekstovima svojih predaka. Filoloka tradicija doivljava
stagnaciju tokom srednjeg veka, ali sa renesansnim ponovnim otkriem antike ona ponovo prosperira. Poetkom 19.veka, kada je sanskrtska knjievnost postala dostupna Zapadu, ponovo su podstaknuta filoloka prouavanja.
Istorijska lingvistika bila je poznata kao komparativna filologija sve do
A ugusta Schleichera.10
2.1. Jezike prom ene

Od pam tiveka ljude je brinula injenica to se jezik menja i to jezici, menjajui se, postaju razliiti. Uzrok takvih prom ena u prolosti objanjavan je boanskom intervencijom, o emu svedoi i stara jevrejska pria o vavilonskoj
kuli. Promene u jeziku pripisivane su i nehatnom, varvarskom kvarenju govora, kao u sanskrtskoj prii iz atapathabrahm ane.11 One su najee smatrane nepoeljnim i doivljavane su kao gubitak boje milosti. Najstarije i jo
uvek, izvan lingvistikih krugova verovatno i najzastupljenije miljenje o
prom enam a u jeziku jeste da su one kvarenje jezika, prouzrokovano nehajnim i nepreciznim navikam a govornika koje namavaju pravila. A sva ta pravila smatrala su se svetim i nepovredivim, ustanovljenim za venost i to u
onom stadijumu razvoja nekog jezika za koji se verovalo da je bio njegovo
zlatno doba. U nekim sluajevima ta su pravila bila ustanovljena za neki
dmgi jezik za koji se mislilo da je najsavreniji i da bi njegova gramatika trebalo da bude model za gramatike dm gih jezika.12
9 Terminom podlean u lingvistici se oznaava jedan apstraktan nivo predstavljanja koji je usvojen da bi se objasnile pravilnosti koje se sreu u empirijskim podacima odreenog jezika. Uporedi, takoe, napomenu 151.
10 Sam Schleicher vie je voleo da ga nazivaju glottilcerom, to jest lingvistom, to
je bilo u skladu sa njegovim pristupom prouavanju jezikih fenomena.
11 Umesto da pravilno izgovaraju sanskrt kao [he rajo he rajah], Asirci su upotrebljavali iskvareni dijalekatski oblik [he lavo he lavah] (Hock 1991: 1).
12 ak i danas mnogi nastavnici u kolama, urednici u izdavakim kuama, lektori i drugi koji se brinu o jeziku i njegovoj upotrebi, osuuju nemar u govomim na-
2 . Principi, m etodi i ciljevi
13
I sanskrt, jezik bram ana koji i danas teno govore neki Indusi i pokoji
stranac, tokom milenijuma toliko se promenio da je u stvari zamenjen novijim i sasvim posebnim savremenim jezicim a severne Inije (hindi, bengalski,
maratski i dr.). Ni hebrejski, koji se danas govori u Izraelu, nije neposredan
kontinuant starog jezika na kojem je do nas dospela pria o vavilonskoj kuli.
Savremeni hebrejski je svesno oivljeni jezik koji je bio davno izumro kao
govom i jezik. Naravno, i na jezik menjao se tokom vekova. Te promene
m oem o pratiti kroz istorijski period njegovog razvoja (poev od 12. veka) ili
ih rekostruisati na osnovu razliitih izvora, kojim a se istorijska lingvistika
slui, za doistorijske stadijume njegovog postojanja. I savremeni knjievni
srpski jezik promenio se u poslednjih 150 godina. To postaje evidentno ako
poredim o Vukov jezik i jezik m odem og urbanog govomika. U naem sluaju
imamo i pom eranje od m ralnog (vukovskog) ka urbanom idiomu, to je i sa
sociolingvistikog stanovita zanimljivo. M eutim, ono to je u svemu tome
zapanjujue, uprkos svih tih evidentnih promena, kvarenja i konstantnog
gubljenja boje milosti, jezik nije prestao da bude razumljiv ljudima. Naprotiv, i njegovi savremeni korisnici, ako se dovoljno potmde, uspevaju da
meusobno komuniciraju isto tako efikasno kao i oni koji su upotrebljavali
jezik u vrem e kada je nastala asirska sanskrtska pria ili pria o vavilonskoj
kuli. M i danas znamo da je to mogue zato to promene u jeziku nisu sasvim
nasumina, nehajna odstupanja od stanja prvobitne savrenosti ve se one
deavaju na veom a pravilan i sistematski nain i bez nekog dubljeg naruavanja nae sposobnosti da komuniciramo. To saznanje je izvedeno iz iskustva
zasnovanog na oko dvesta godina dugom prouavanju problema kako se jezici menjaju i kako, kroz te divergentne promene, oni postaju razliiti.
D ananja saznanja o jeziku uopte, o prom enam a u njemu, o jezicim a u
svetu, o nekom odreenom jeziku i njegovoj gramatici (sinhronijskoj ili o nizu sukcesivnih gramatika) mnogi uzim aju kao injenice koje se podrazumevaju ne razmiljajui o tome koliko je vekova i pojedinanog truda i znanja
bilo potrebno da se svi ti kamenii kom plikovanog mozaika lingvistikih
podataka sloe i sistematizuju.
V rhunac bioloke evolucije bio je i razvitak prirodnog ljudskog jezika, a
upravo su istorijska prouavanja jezika veom a vana za razumevanje tog sloenog fenom ena kao to je ljudski jezik i jeziko ponaanje oveka. Samo
takvim prouavanjem m ogu se objasniti mnogi socioloki i kulturoloki vidovi jezilca i odreene uroene jezike sklonosti ljudske vrste. Ljudski jezik
vikama i kvarenje ispravne gramatike . Ukori ovog tipa obino su praeni upozorenjima da e, ako se ne bude vodilo rauna, Je zik otii doavola i nee vie moi da
slui kao sredstvo komunikacije. Ipak, svi prirodni jezici neumoljivo se menjaju, a
ovakve izjave nisu zaustavile plimu jezikih promena.
14
m oe se potpuno razumeti u svoj svojoj stmktumoj, dmtvenoj i biolokoj

kompleksnosti kao i njegov odnos prem a dm gim oblicima komunikacije samo ako znamo kako on reaguje naunutranje i spoljanje stimulanse, kako se
menja.
2.2. K ratak p regled istorije istorijsk e lingvistike

Lingvistika prouavanja usm erena samo na istoriju jezika veom a su retka.
Kako u antiko i u srednjovekovno vreme, tako i krajem dvadesetog veka,
istorijska lingvistika izuavanja esto su bila, ili su to jo uvek, podreena
dm gim istraivanjima i preokupacijam a lingvista. Pa ak i u svom zlatnom
dobu, izmeu 1790. i 1930, istorijska prouavanja jezika bila su isprepletana
sa kulturolokim pristupom, psiholokim i komparativistikim studijama.
M ada je tokom prvih decenija i sredinom 20. stolea bila u stagnaciji, danas
je istorijska lingvistika u usponu.
Tem elje istorijske lingvistike u Evropi postavili su stari Grci, ija su filozofska uenja inkorporirana u spekulacije o prirodi njihovog jezika, a vrhunac helenskih jezikih prouavanja dostigli su aleksandrijci. Rimljani su prim enjivali grke principe u svom prouavanju latinskog jezika. I oni su, kao i
Grci, bili svesni injenice da rei menjaju i oblik i znaenje, a u srednjem veku prouavane su gramatilce i grkog i latinskog jezika i to prvenstveno u pedagoke svrhe. Renesansa je donela promene u prouavanju jezika. Pod lupu
su doli kako domai, evropski, tako i neindoevropski jezici. Trgovaki putevi otvoreni su prem a Istoku, otkriven je i takozvani Novi svet, to je omoguilo da se prikupljaju novi podaci o egzotinim jezicim a i da se razvija lingvistika mata. Njihovim prouavanjem i kompariranjem dolo se do shvatanja o raznolikosti jezikih stm ktura te se prouavanje jezika okrenulo univerzalnim jezikim pojmovima i ideji o univerzalnoj gramatici, to je i ostvareno u delima gramatiara iz Port-Royala u 17. veku.
U ranom 18. veku komparativna i istorijska lingvistika postala je mnogo
konzistentnija. Tako je, na primer, J. L udolfjo 1702. tvrdio da srodnost meu jezicim a m ora biti zasnovana na slinostima njihovih gramatika, a ne renilca, i da, kad se ispituju vokabulari odreenih jezika, onda u fokusu moraju
biti osnovne rei, kao to su one koje se odnose na delove tela. Leibnitz je
smatrao da se ni jedan istorijslci jezik ne moe smatrati jezikim pretkom poto su jezici nastali iz prajezika (pragovora). On je pokuao i da ustanovi klasifikaciju jezika pa ak i da stvori univerzalni alfabet za sve jezike. Tokom
tog veka nastavljeno je sa skupljanjem podataka o jezicim a poto ih je sve
vie u meuvrem enu otkriveno. Panja je bila usmerena i na poreklo jezika,
15
posebno u radovima Hobbesa, Rousseaua, Bum etta, lorda M ondboddoa,

Condillaca i Herdera. (Ovim su se prvi poeli baviti jo stari Egipani, ali sada je to bilo razmatrano u odnosu na pretpostavljene jezike univerzalije i jeziku raznolikost.)
Fundam entalna istorijska prouavanja jezika poela su tek onda lcada su
se jezici poeli porediti i klasifikovati na osnovu porekla, hipotetikog ili
stvamog. Jezika prouavanja poslednjih godina 18. veka km nisana su otkriem da je sanskrt, jezik stare Indije, srodan jezicim a u Evropi kao i latinskom i grkom.1
Najpoznatiji istoriari jezika ranog 19. vcka bili su Danac Rasmus Rask i
Nemci Franz Bopp i Jacob Grimm. Sa njim a je poelo pravo komparativnoistorijsko prouavanje jezik a.14 U svojoj knjizi Uber die Sprache und Weisheit der Indier (O jeziku i mudrosti Indusa), objavljenoj 1808, Friedrich von
Schlegel (1772-1829) upotrebio je term in vergleichende Grammatik - ,,komparativna gram atika , a 1816. Bopp je objavio rad u kojem je uporedno dao
prom enu glagola u sanskitu, persijskom, latinskom, grkom i nemakom jeziku. Poto je tome dodao i keltski i albanski, nazvao ih je indoevropskom je 13 Poto su se u 18. veku Evropljani upoznali sa indijskom kulturom, dolo se
do saznanja da sveti jezik hinduizma, sanskrt, ima znaajne slinosti sa grkim i latinskim. Te slinosti su bile tako fundamentalne prirode, ticale su se same strukture
jezika da nisu moglc biti tek sluajne. U svojoj poznatoj besedi pred Royal Asiatic
Society of Calcutta (Azijskim kraljevskim drutvom Kalkute) 1786. godine, engleski naunik, sir William Jones, izneo je tvrdnju u vezi sa latinskim jezikom, grkim
i sanskrtom da ova tri jezika nijedan filolog ne moe ispitivati a da ne vidi da su
oni potekli sa nekog zajednikog izvora, koji verovatno vie ne postoji. Ova
"izjava postala je manifest nove nauke koja je pokuavala da objasni istorijsko
srodstvo ne samo izmeu ova tri klasina jezika ve i svih dmgih jezika sa slinim
osobinama. Poto ti jezici zauzimaju neprekinut gcografski prostor od seveme i
centralne Indije, polazei od njenog tada najistonijeg dela (sadanji Banglade) i
doseui do najzapadnijeg dela Evrope, ta porodica jezika nazvana je indoevropskom porodicom.
14 U praksi nije lako razluiti komparativnu od istorijske lingvistike. Thomas
Young (1773-1829), autor termina indoevropski, izjavio je da su rezultati komparativnih i istorijskih prouavanja jezika bili i artificijelni i prirodni vidovi istog
meujezikog odnosa. Poslednjih godina 19. veka postalo je jasno da je ist komparativizam neto posebno, naroito kada se njegovi rezultati primenjuje na klasifikaciju jezika prema tipu. Pre 19. veka uraeno je sasvim malo na tom polju, bar to se tie organizovanog i principskog pristupa. Tokom 19. stolea mnogo se radilo kako na
uporednom prouavanju jezika (i na prouavanju razliitih stadijuma razvoja pojedinanih jezika) tako i na traganju za tokom promena jezikih oblika. Ipak, nazivati bilo kog tadanjeg prouavaoca jczika samo komparativistom ili istoriarem jezika bilo
bi i proizvoljno i pogreno.
16
zikom porodicom . Bopp se inae sm atra ocem indoevropeistike. Rask (1787-1832) napisao je prve sistematske gramatike staronordijskog i staroengleskog, a 1818. objavio je pregled komparativne gramatike skandinavskih je zika i pokazao njihove meusobne odnose. D a bi ilustrovao pravilnost promena, on je, poreenjem oblika rei, uneo red u istorijske odnose tako to je pokazao kako odreena slova (glasovi) jednog jezika odgovaraju slovu (glasu)
drugog jezika.
Jacob Grimm (1785-1863), Boppov (1787-1832) savremenik, ograniio je
svoja prouavanja na germanske jezike. Posebnu panju je posvetio gotskom
i zbog njegove istorijske vanosti jer je zapisan jo u 4. veku. To mu je omoguilo da, bolje nego iko pre njega, jasnije sagleda sistematsku prirodu glasovnih prom ena. U okvim kom parativnog prouavanja germanskih jezika on
je dao prve podatke o prirodi um lauta15 i ablauta,16 to se ponekad naziva vokalskom gradacijom (kao to je, na primer, sluaj sa nemakim sprechen,
sprach, gesprochen) i potpunije od Raska razvio je pojam Lautverschiebung
ili p o m era n ja 17 glasova, koji se smatra prvim formulisanim glasovnim zakonom, a to se inae i naziva Grimmovim zakonom ili prvim germanskim p o meranjem glasova. To je objavljeno 1822. u Deutsche Grammatik; on tu iznosi uoptenu tvrdnju o slinosti meu germanskim opstruentima, tj. plozivima, afrikatama i frikativima, kao i o njihovim ekvivalentima u drugim jezicim a .18 J. H. B redsdorff (1790-1841), Raskov uenik, pokuao je da objasni uz15 Termin umlaut oznaava glasovnu promenu u vokalu jednog (prethodnog)
sloga koja se deava kao rezultat uticaja vokala u narednom slogu. Altemativan
termin je i mutacija vokala ili frontiranje vokala.
16 Termin ablaut (altemativni terimini: prevoj, apofonija, interna fleksija, interna modifikacija, unutranja promena, alternacija ili gradacija vokala ) jeste promena u kvalitetu ili kvantitetu vokala u osnovi/korenu rei ime se oznaavaju razliite funkcije te rei. Ablaut je morfoloki uslovljena alternacija vokala unutar
neke paradigme.
17 Termin pomeranje glasova uobiajen je u naoj lingvistikoj praksi. Meutim, u Enciklopedijskom reniku moderne lingvistike Dejvida Kristala ovaj termin
je prevedcn kao pomak glasova: Kada se u odreenoj fazi razvoja nekog jezika doe do niza srodnih fonetskih promena, govori se o fonetskom (glasovnom) pomaku.
To moe biti vokalski pomak ili konsonantski pomak (Kristal 1988: 71).
18 Zapanjujui pravilan odnos izmeu sistema opstruenata u germanskim i dmgim indoevropskim jezicima impresionirao je prouavaoce jezika u ranom 19. veku
i potakao ih na istraivanja koja su bitno doprinela razvitku istorijske lingvistike.
Praistorijski predak germanskih jezika odvojio sc od ostalih indoevropskih jezika
fonolokom inovacijom kojom su praindoevropski opstruenti na sistematski nain
zamenjeni tako da su (a) bezvuni postali frikativni, (b) zvuni postali bezvuni, a
(c) aspirovani (zvuni) izgubili aspiraciju i ostali samo zvuni. Ta promena poznata
je kao prvo konsonantsko pomeranje ili kao Grimmov zakon, prema J. Grinnnu,
17
roke jezikih prom ena. Smatrao je da prom ene nastaju usled razliitih faktora
kao to su nesavrenost govom ih organa i organa sluha, pogreno primljen i
shvaen jeziki podatak, komocija i indolencija govom ika i tendencija ka
analogiji ,19 elja da se bude jasan, potreba da se izraze nove ideje, uticaj
stranih jezika i sl. Neke od njegovih ideja i danas su aktuelne.
Sredinom 19. veka, jedan od najuticajnijih lingvista, August Schleicher
(1821-1868), rekonstm isao je hipotetiki jezik iz kojeg su nastali svi evropski
jezici - p r a je z ik 20 On je stvorio i Stammbaumtheorie ili model genealokog
porodinog stabla indoevropskih jezika i dao tipoloku klasifikaciju jezika
zasnovanu na radovima njegovih prethodnika, u kojoj je jezike podelio na
izolativne, aglutinativne i fleksivne. Njegovi drugi, danas odbaeni, stavovi o
jeziku kao ivom organizmu, o tome da se on prirodno razvija u darvinovskom smislu, kao i to d ajezik zavisi od ljudske psihologije i miljenja, to jest
da ima racionalnu konotaciju, stimulisali su raspravu i dalja istraivanja na
tom polju i potakli su razvoj novog i dm kijeg pristupa prouavanju jezika,
poznatog kao bioloki pristup.
U dmgoj polovini 19. veka nauka o jeziku postala je vie kosmopolitska
poto su naunici i u dm gim zemljama poeli ozbiljno da istrauju jezilce
probleme. Ipak, tokom celog stolea bila je i dalje vodea nemaka lingvistika. Tako je Hermann Grassmann 1863. godine, pionir interne jezike rekonstrukcije ,21 formulisao fonetski zakon zasnovan na podacima iz indoevropskih jezika i pokazao zato se Grim mov zakon ne moe uvek primeniti. Taj
zakon se zove zakonom o aspirovanim suglasnicima; on pokazuje da se u indoevropskom deaspim je jedan (obino prvi) od dva aspirovana glasa u istom
slogu. N a primer, sanskrtsko ba-bhu-va ,,on je postao < *bha-bhu-va pokazuje da se reduplikovani korenski slog redukovao tako to je izgubio aspiraciju. Godine 1875. formulisan je jo jedan fonetski zakon. Njegov autor je
bio Karl V em er (1846-1896). Vernerovim zakonom objanjeni su ostali izuzeci iz Grim m ovog zakona i pokazano je da je na regularnost pojave odgovarajuih suglasnika uticalo mesto indoevropskog akcenta.22 Ideje W ilhelma
koji je otkrie Rasmusa Raska (1818) sistematizovao i izneo pred lingvistiku
javnost.
19 Uporedi napomenu 24.
20 Schleicher je ak izmislio i kratku priu na onom to je on zamiljao da je indoevropski prajezik, sa naslovom: avis akvasas ka (Ovca i konji), a kasnije ju je
H. Hirt preveo u ono to je on smatrao d a je praindoevropski: owis ek'woses-kwe.
21 0 ovome e biti rei u odeljku 3.5. t. 3.5.2.
22 Na primer, indoevropsko [t] u [*pater] daje [5] [faar] u germanskim jezicima a ne [0], kao to se moglo oekivati. Akcenat se kasnije u germanskim jezicima
pomerio na prvi slog.
18
Scherera (1841-1886), koje je on izneo u svojoj knjizi iz istorije nemakog

jezika (1868), da se glasovne promene izvode po strogim zakonima, inspirisale su mladogramatiare,23 grupu indoevropeista koji su radili na Univerzitetu u Lajpcigu, ili su bili povezani sa njim tokom poslednjih decenija 19. veka, iji je pokret uskoro poeo da dominira u lingvistikim istraivanjima.
Tum aenja onih situacija ge se jezike injenice ne mogu objasniti fonetskim zakonima Scherer je traio u analogiji24 kao objanjenju za promene.
Glavni predstavnici mladogramatiara Brugmann, Osthoff, Delbriick, W ac23 Uporedi, takoe, Ivi (1990: I, 73-81).
24 Termin analogija (analoka promena) odnosi se na proces regularizacije izuzetaka u gramatici nekog jezika, a procesi analokog stvaranja jedna su od glavnih tendencija u istoriji jezika. Ivi (1970: 24), na primer, parafrazirajui Paula,
ovako defmie analogiju: Maternji jezik uimo sluajui ga od drugih i ponavljajui za dmgima uveno. S pomou pamenja moemo naueno i poslije duljeg vremena opet izrei. No samo je jedan dio govora reproukcija zapamenoga, a vei
je dio produkcija, i to kombinatorino stvaranje. Zapamene smo rijei u dui svrstali u razline grupe pa prema obiljejima tih grupa, apstrahovavi pravilo, postupamo dalje. Jedne rijei asociramo s dmgima (npr. sin sa brat) pa ih onda jednaimo oblikujui ih (npr. gen. sina prema brata). Takva se asocijaciona i asimilaciona tvorba zove analoka (Baudouin de Courtenay zove analogiju morfoloka asim ilacija). Termin analogija flatinski proporcija) prvo su upotrebili Stari Grci
kao matcmatiki termin kojim su opisivali etvorolane proporcije tipa a:b::c:d.
Pojam analogija u prenesenom smislu upotrebljavali su Heleni i kad su raspravljali
o prirodi jezika kao o pravilnom obrascu, harmoniji izmeu glasovnog sklopa rei i
znaenja (analogiji) i odsustvu te idealne harmonije (anomaliji). Dakle, u grkoj filozofiji postoje dva oprena pogleda u vezi sa odnosom izmeu fonne i znaenja u
jeziku: (1) da njima vlada analogija (tj. pomou urednosti i pravilnosti, najpoznatiji
predstavnik takvog miljenja je Aristotel) i (2) njim vlada anomalija (nepravilnost, tj.
pomou odsustva takve pravilnosti, najpoznatiji predstavnik takvog miljenja je Sokrat). Rimski matematiar i gramatiar Marcus Tcrentius Varro (116-27. pre n.e.),
koji je nasledio taksonomiju grke nauke o jeziku, smatrao je, na primer, da su fonoloka forma (figura ili ,,vox, tj. pismo ili glas) i gramatika supstanca, tj. pade, vreme, i sl. (materia ili ,,res) kriterijum za odreivanje jezike slinosti na
nivou deklinacija, a da bi se rei pravilno komparirale i klasifikovale, one moraju
pokazivati analogiju koja je dupla i savrena . On je formulisao niz aritmetikih
proporcija da bi pokazao svoje poimanje gramatike analogije. Imenice koje se
jednako menjaju sline su razdvojenoj proporciji (rex:regi::lex:legi - kao 1:
2:: 10:20). Glagoli koji se jednako menjaju slini su spojenoj proporciji (1:2::2:4
- legebamdego::lego:legam), zato to je prolo vreme prema prezentu u istom odnosu kao i prezent prcma futuru. Varro je jedini antiki gramatiar koji je formulisao apstraktne modele i jedan je od najoriginalnijih i najnezavisnijih mislilaca rimskog pcrioda koji su se bavili jezikom (vir Romanorum eruditissimus) up. t. 3.3.
19
kem agel, Paul i slavista August Leskien smatrali su da su fonetski zakoni, po

svojoj doslednosti kojom deluju, slini prirodnim zakonima u fizici. U prvom
broju asopisa M ofphologische Untersuchungen (Morfoloka istraivanja) iz
1878, koji su uredili Brugmann i Osthoff, opisana je mladogramatiarska
doktrina i eksplicirano njihovo posebno odreenje kao junggram m atische
Richtung mladogramatiarski pravac m iljenja . Sr njihove doktrine bila
je, kako je to oznaio O sthoff da glasovni zakoni deluju slepo, bez izuzetka i
sve diskrepancije u odnosu na te zakone nastale su delovanjem analogije.
Okupljeni oko Lajpcikog univerziteta, mladogramatiari su u glasovnim
prom enam a videli primenu zakona mehanike prirode kojima se govom ik
suprotstavlja psiholokom potrebom da regularizuje jezike oblike to vodi u
analoke glasovne prom ene koje su iregulam e po prirodi.
M ladogramatiarskoj doktrini suprotstavio se psiholog W ilhelm W undt
(1832-1920), koji je smatrao pogrenim njihove poglede u vezi sa psiholokim aspektim a jezika. I komparativista Hugo Schuchardt (1842-1927) je
1885. godine pisao o glasovnim zakonima i pri tome je tvrdio da se jezike
prom ene deavaju delovanjem zdruenih unutarjezikih i spoljnih procesa.
Slino shvatanje imao je i Ascoli (1829-1907) koji je veinu procesa jezikih
prom ena pripisivao teoriji supstrata25 prem a kojoj se jezici menjaju pod uticajem m eanja stanovnitva.
Term inoloko razdvajanje komparativne i kontrastivne lingvistike relativno je jednostavno. Kontrastivna lingvistika usmerena je na prouavanje
razlika u sistemim a i oblicima izmeu dva jezika, to obino ima praktinu
upotrebu u nastavi drugog (stranog) jezika. Jo u 12. veku, na primer, takvo
kontrastiranje bilo je primenjeno na arapski i hebrejski jezik. Komparativistika, meutim, bavi se izuavanjem slinosti izmeu inventara i funkcija pojedinih kategorija u irolcom dijapazonu jezika. Na taj nain ustanovljene su
sledee klasifikacije jezika:
(a) tipoloke (ili T-klasifikacije): dozvoljavaju rasporeivanje jezika u vrste
prem a razliitim uoptenim m odelima u zavisnosti od toga kako operiu
fonoloki, morfoloki, sintaksiki i semantiki sistemi;
(b) evolutivne (ili E- klasifikacije): one prvo ukazuju na specifine promene
aktuelnih oblika u nekom jeziku i meu jezicim a, a zatim i na univerzalne teorije jezikog razvitka;
25 Termin supstrat u sociolingvistici i istorijskoj Iingvistici oznaava jeziki varijetet ili skup oblika koji su uticali na strukturu ili upotrebu dominantnog jezika ili
jezike varijante u datoj zajednici. Taj termin se posebno odnosi na jezike varijetete starosedelake (uroenike) populacije u kolonijama ili u kullurno manje razvijenim zemljama, koji su mogli uticati na jezik osvajaa ili novih naseljenika sa
naprednijom kulturom (suprotan termin je adstrat).
20
(c) genetske (ili G- klasifikacije): one se tiu tvrdnji o genealogiji jezika u

svetu, o kretanju njihovih govom ika u prolosti po geografskom prostom , pa ak i o prirodi njihovih najranijih dmtava.
Svaki od ovih tipova istraen je i pojedinano i u kombinaciji. Neki naunici
vem ju da evoluciju kontrolie tip. D m gi smatraju da je upravo obmuto dok,
opet, trei misle da ne postoji veza izm eu tipa jezika i njegove evolucije.
Postoje i oni lingvisti koji zastupaju stanovite da evolucija postoji jedino u
genealokom smislu, a nekoliko njih vidi kako genetski nesrodni jezici, koji
kohabitiraju, neprestano konvergiraju razvijajui meusobne slinosti u smem iroke panglosije.
3. Mladogramatiari i istorija jezika

Tokom veeg dela 19. veka veina prouavalaca jezika bila je zainteresovana uglavnom samo za izuavanje njihovih starijih oblika u Evropi i jednom
delu Azije, kao i za utvrivanje njihovih m eusobnih veza. N aunicim a je
ve prilino dugo bilo poznato da su grki i latinski na neki nain u vezi je r
su m noge rei u ova dva jezika bile sline po obliku i znaenju. N a primer:
(1)
deset
jedem
mi
,je ste
nosim
tanak
latinski
decem
edo
mus
est
fero
tenuis
grki
deka
edo
mus
esti
phero
tanaos
Postoje i druge slinosti kao to su, na prim er, deklinacioni nastavci,

to se lepo uoava u paradigm i imenice stopalo :
(2)
nominativ
genitiv
dativ
akuzativ
pes
pedis
pedi
pedem
pos
podos
podi
poda
U obiajeno objanjenje za ove slinosti bilo je da je latinski jezik ,,pokvareni grlci.

Epohu sredine 19. veka karakterie veliki nauni optimizam, a naunici
su m alo brinuli o nedostacim a u svojim uenjim a: iako su se zalagali za rigoroznost u pristupu, nisu je uvek prim enjivali. Pola veka kasnije, injenice
su sabrane i razliitosti u jezicim a trebalo je objasniti posebnim i uverljivim
uslovim a pod kojim a se pojavljuju ili ih potpuno iskljuiti iz istorijskih
tvrdnji. Stoga je razumljivo to se na sceni pojavljuje generacija odlunih
m ladih ljudi koji su se zalagali za raiavanje u m etodolokom pristupu
prouavanju jezika. D obijaju nadim ak Junggram m atiker koji je trebalo da
lh (aludiranjem na njihovu mladost) omalovai, ali ga oni sami prihvataju
kao dokaz da su uneli nove svee ideje i m odele u dotadanju naulcu o jezi-
22
ku. Svi su bili prilino m ladi i nezavisni, a prelom ne godine za njihov pokret (187626) imali su:
Karl Brugm ann (1849-1919), 27 godina; Berthold D elbruck (1842-1922), 34 godine; A ugust Leskien (1840-1916), 36 godina; H erm ann
O sthoff (1847-1909), 29 godina - kao glavni protagonisti, a njihovi bliski saradnici: W ilhelm Braune (1850-1926), 26 godina; Friedrich Kluge
(1856-1926), 20 godina; H erm ann Paul (1846-1921), 30 godina; Ferdinand de Saussure (1857-1913), 19 godina; Eduard Sievers (1850-1932),
26 godina.
M ladogramatiari su zasluni za to to je istorijska lingvistika prvi put
postavljena na naune osnove time to su eksplicitno formulisali metodoloke principe i teorijske postulate kojim a su se rukovodili u svom radu i proverili ih u praksi. Do ezdesetih i sedamdesetih godina 19. veka najvei deo
indoevropskih jezika bio je dobro poznat nauci i bio je prouavan dovoljno
dugo tako da su K. Brugmann i B. Delbriick mogli integrisati postojee znanje o njim a i hipoteze koje su se ticale istorija pojedinanih jezika u Kralak
preg led poredbene gramatike indoevropskih jezika (Grundriss der vergleichenden Grammatik der indogermanischen Sprachen, 1886-1900). Mladogramatiari su, prem a tome, bili angaovani na praktinom zadatku da saine
obuhvatni i ureeni prikaz znanja koje je do tada bilo skupljeno i njihove teorijske tvrdnje o prirodi jezikih prom ena uopte moraju se sagledavati u tim
okvirima.
M ladogramatiari su postepeno razvijali svoje principe, a oni se sastoje u
sledeem:
(1) Jezik nije organski fenomen ve jedan vid ljudskog znanja i dmtvene interakcije i treba da se prouava uivo, sa usana govornika, a
ne u pranjavim seminarskim bibliotekama.
(2) Doktrina o uniformnosti u jeziku poeljna je kao kontrolna podteorija: psiholoka i fizioloka priroda oveka kao govomika m orala je u
svim epohama biti u sutini identina.
(3) Poto glasovna pom eranja deluju prema zakonima koji nem aju izuzetke, i sa slepom i neizbenom prinudom , ispravno formulisane
prom ene ne doputaju kontradiktomost. Razmatraju se dva procesa,
bezizuzetna glasovna pom eranja i analogija. Ako izuzeci ipak postoje, tada se za njih moraju nai ili neki principijelni i/ili lokalni uz26 Te godine se pojavljuje nekoliko veoma zapaenih radova. Dva Leskienova
rada: Die Lautgesetze kennen keine Ausnahme i za slavistiku posebno znaajna knjiga
Die Declination im Slawisch-Litauischen und Germanischen i Brugmannov rad
Nasalis sonans in der indo-germanischen Grundsprache.
3. M ladogram atiari i istorija jezika
23
roci ili se takve jedinice moraju pripisati skupu jo uvek neobjanjenih sluajeva.
D a se jezik tokom vremena menja, ubrzo postaje oigledno ako uporedimo pisane dokumente istog jezika, koji su nastali u razliitim vremenskim
periodima. Populam o stanovite da su prom ene u jeziku rezultat propadanja i
kvarenja jezika, mada krajnje sumnjivo, a esto i kontraproduktivno, bilo je
prihvaeno i od strane prvih istoriara jezika. Rekonstruisani indoevropski
prajezik i njegovi najstariji potomci (grki, latinski, sanskrt), sa svojom sloenom m orfofonolokom21 strukturom i jasno m arkiranim gramatikim nastavcima, bili su implicitno ili eksplicitno smatrani prvobitnim i savrenim.
Uproavanje takve sloene morfofonoloke stm kture i gramatikih nastavaka u kasnijim etapama razvoja jezika posmatrano je kao rezultat njegovog
propadanja. Smatralo se da je glavni pokreta tog propadanja u prom enam a
govomih navika i u pogrenoj analogiji,28 preoblikovanju rei na osnovu
obrazaca dm gih po poreklu sasvim razliitih rei. Smatralo se da ta pogrena analogija nije delovala u prvobitnom, prastarom jeziku ili u ranim fazama
njegovih jezikih potomaka.
Sistematsko prouavanje jezike evolucije i uspostavljanje hipoteza koje
se tiu prirode jezikih prom ena pokazalo se veoma plodotvom im na polju
indoevropskih jezika zahvaljujui prvenstveno prirodi materijala koji je bio
dostupan za analizu. Ova porodica jezika sadri brojne veoma srodne gm pe
ivih jezika, kao to su germanski, romanski, slovenski i indoiranski.29 Kao
dodatak ovom bogatstvu savremenih lingvistikih podataka, kod svih ovih jezika, a posebno kod grkog i jezika iz indoiranske gmpe pisani tragovi dopiru ak do dm gog m ilenijuma pre n. e. Tako je istraivanje istorijskog razvoja
ovih jezika m ogue u neprekinutom periodu od gotovo 4 milenijuma. Veom a
stari zapisi nekih indoevropskih jezika, vedskog sanskrta, m ikenskog grkog
i hetitskog, pokazuju da su ovi jezici u dm gom m ilenijumu pre n. e. ve bili
27 Morfo(fo)nologija (morfofonematika, fonomorfologija) - grana lingvistike
koja se bavi prouavanjem fonolokih varijacija, altemacija u alomorfima i analizom i klasifikacijom fonolokih inilaca koji utiu na pojavu morfema, odnosno
gramatikih inilaca koji utiu na pojavu fonema. U evropskoj tradiciji radije se
upotrebljava termin morfofonologija (ili morfonologija), u amerikoj morfofonematika (morphophonemics). U nekim teorijama, morfofonologija se shvata kao poseban nivo jezike stmkture izmeu gramatike i fonologije.
28 Ivi (1970: 24) to naziva krivom analogijom napominjui da je taj naziv
psiholoki neopravdan i da se upotrebiti moe praktiki samo onda kad se za
koju analoku tvorbu hoe rei da je veina koje jezike zajednice osjea pogrenom.
29 To jest - hindi-urdu, pendapski, gudaratski, maratski, sinhaleki itd., koji
obrazuju indijsko stablo i persijski, pato, kurdski, itd., koji obrazuju iransko stablo.
24
znaajno meusobno diferencirani, to je omoguilo, poreenjem potvrenih

divergentnih formi, rekonstukciju oblika jo starijih datuma. Ako, prem a tome, treba postaviti opte principe u odnosu na prirodu jezikog razvoja, indoevropski jezici predstavljaju najpogodnije polje istraivanja i veom a vano
tle za proveru hipoteza. Zato verovatno nije iznenaenje to su teorijske tvrdnje koje se tiu prirode i pravilnosti jezikog razvoja dole prvenstveno od
naunika koji su radili na tom polju.
O d samih poetaka jezikih istraivanja traen je uzrok prom ena u jeziku. I geografska razuenost i jeziko pozajm ljivanje, odnosno uticaj jednog
jezik a na drugi m enjaju jezik. M eutim , pod njih se ne mogu podvesti sve
jezike prom ene, posebno ne one u izolovanim jezicim a. Jedno od najrasprostranjenijih objanjenja za njih jeste da su one postepena m odifikacija
kao rezultat prom ena koje pojedinani govom ici ine u govom i u svojim
ostalim dm tvenim aktivnostim a. Ovaj uzrok prom ena povezan je i sa usvajanjem jezika kod dece, je r se podrazum eva da ni jedno dete ne usvoji jezik
tano onako kako mu roditelji govore i da je to isto tako tokom vrem ena
znaajan uzrok promena. Da bi neka prom ena imala uticaj na jezik, ona
m ora biti prihvaena od strane ostalih govom ika te dm tvene grupe. Svi ovi
mogui uzroci prom ena verovatno su u meusobnom sadejstvu. Jezici se
stalno menjaju i tokom vekova te kum ulativne prom ene dovode do znaajnih razlika izmeu sukcesivnih faza razvoja nekog jezika. Prom ene u svakom jeziku, m eutim, u vezi su sa stm kturom tog jezika, a istorijskim lingvistikim analizam a objanjavaju se njegovi oblici i obrasci.
Sedamdesetih godina 19. velca mladogramatiari su pobudili veliku panju i izazvali kontroverzne reakcije i uzbuenja tvrdnjom da su, za razliku od
dm gih jezikih promena, glasovne prom ene pravilne i deluju bez izuzetaka.
O va mladogramatiarska hipoteza ili hipoteza o regularnosti prom ena dovela je do veom a vrednih i zanimljivih istraivanja.
Jedno od glavnih dostignua m ladogramatiara bilo je pobijanje starog
stanovita o prom enam a u jeziku kao kvarenju jezika. Oni su to uinili pokazujui da se starije stanovite o jezikim promenama nije moglo braniti,
iako je to bilo u suprotnosti sa njihovom premisom da gubitak nastavaka znai propadanje jezika. Jer, mada su mnogi savremeni jezici izgubili mnogo
od svoje fleksije ili veinu starijih nastavaka, bilo je i razvitka u obm utom
pravcu.30 ta vie, ako su se nastavci i izgubili, razvila su se dmga, kompen30 Tako je engleski jezik razvio novi priloki nastavak /-ly/ i imenike afikse kao
to su /-hood/ i /-om/, a slino je i sa latinskim afiksom /-ment-/ koji se razvio u priloki sufiks u romanskim jezicima: francusko lente-ment.Ovde svakako nije u pitanju
propadanje jezika ve pre neto kao usavravanje.
25
zaciona gram atika sredstva, kao to su predlozi, koji isto tako efikasno signalizuju gramaticke odnose kao to su to inili i stari nastavci.
Najvanije je, meutim, bilo mladogramatiarsko insistiranje da se pojmovi kao to su propadanje (ili usavravanje) ne mogu vezati za jezike
prom ene, da rekonstruisani jezici i njihovi najraniji potomci nisu nita savreniji od njihovih kasnijih potomaka i da se svi jeziki fenomeni koji su
uoljivi u istorijskom razvitku posvedoenih jezika moraju smatrati moguim
i za prajezik i za najranije stadijume razvoja njegovih jezika-potomaka. Tako
se ak i za analogiju sada moglo tvrditi da je delovala u prajeziku ili u ranim
fazama latinskog, grlcog, sanskrta i sl. Vie nije bilo potrebno smatrati je
nekakvom devijacijom i zvati je pogrenom analogijom. Dolo se do saznanja da su opti procesi i principi, koji se m ogu nai u osvedoenoj istoriji,
prim enljivi na sve faze razvoja jezika ukljuujui i doistorijsku.
3.1. O snovni m lad ogram atiarsk i p ostu lati

Fundam entalni znaaj m ladogram atiarskog m odela lei u (1) postulatu da
se za iste principe koji se m ogu potvrditi u pisanoj istoriji jezika mora pretpostaviti da se m ogu primeniti u sluaju jezike predistorije. Ova tvrdnja
danas m oe izgledati da se podrazum eva, ali ona je bila glavna prekretnica
u svoje vrem e (O sthoff i Brugm ann 1878). U stvari, samo nekoliko godina
pre m ladogram atiarskog m anifesta Schleicher,1 Steinthal i dr. podelili su
razvitak svakog jezika ili jezike porodice na dva osnovna perioda, period
evolutivnog razvoja i period propadanja. Oni su smatrali da intelektualna
aktivnost, kultura i civilizacija unitavaju struktum jezika i da je organska
struktura jezika bogatija, spontanija i obilnija to je on primitivniji ili arhainiji. N a ovoj osnovi Schleicher je direktno povezao slabljenje morfoloke
stm kture engleskog sa uspehom engleske nacije u istoriji sveta. U indoevropskoj porodici vrhunac je, smatrali su, dostignut u najranijoj fazi razvoja
individualnih jezika, posle ega nastaje kontinuirani proces propadanja.
Ova generalizacija omoguuje da se objasni delim ina slinost jezikih si31 Schleicher je tvrdio da su jezici prirodni organizmi koji ive svoj ivot, to
ukljuuje period evolutivnog progresa koji je praen periodom propadanja. On ih je
smatrao organizmima sa sopstvenim pravilima koji se razvijaju oigledno nezavisno od ljuske volje. Neto iz ovih stavova zadralo se u miljenju nekih mladogramatiara koji su tvrili da su glasovne promene potpuno mehanike, tj. sasvirn izvan svesti govomika te su tako isto fizioloka stvar; jedino je analogija smatrana
psiholokom.
26
stem a srodnih jezik a kao rezultat injenice da svaki od njih predstavlja kontinuitet jednog inicijalnog jezikog sistema. A poto su srodni jezici sauvali i m odifikovali nasleene oblike i pravila na razliite naine, sistematsko poreenje trebalo je da dozvoli vraanje prvobitnog sistema iz kojeg su
svi potekli.
U stvari, za d a ta k ]t istoriara jezika da pokua rekonstruisati taj inicijalni
sistem i da pokae kako su jezici-potom ci dostigli svoje sadanje oblike. Sto
se tie indoevropskih jezika, praindoevropski, njihov hipotetiki predak,
predstavlja sistem od kojeg su postale sve njihove gramatike strukture, idealno derivirane pom ou pravila i to je krajnji izvor u kojem se mogu nai sinhronijske nepravilnosti svakog pojedinanog indoevropskog jezika. Poto su
propadanje i kvarenje jezika eliminisani kao uzroci ili objanjenja za
prom ene u jeziku, postalo je neophodno potraiti nova, verovatnija objanjenja prirode i uzroka jezikih promena. Da bi sistematski objasnili fenomen
prom ena u jeziku, m ladogram atiari su smatrali da je neophodno da postave dva osnovna principa koji upravljaju razvojem jezika kroz vreme: to su
glasovne prom ene i analogija i time su nainili fundam entalnu razliku izm eu glasovnih prom ena i drugih vrsta prom ena u jeziku.
(2)
Glasovne prom ene tiu se procesa koji se vre na fonolokom nivou,
dok se analogija odnosi na prom ene na gram atikom (m orfolokom i sintaksikom ) nivou.32 Oni su svoju optu hipotezu o regularnosti (svih) glasovnih prom ena (da su glasovne prom ene pravilne i da se ostvaruju bez izuzetaka) u svojoj teoriji detaljno razradili i modifikovali. To se, pre svega, odnosi na defmiciju glasovnih promena. To nije svaka promena koja m enja izgovor rei ve su to samo one promene koje se deavaju mehaniki.33 Glasovne promene, tvrdili su mladogramatiari, pravilno se ostvaruju samo u
jednom odreenom vremenskom periodu i u odreenoj jezikoj zajednici.
Neke vrste fonetskih promena, kao to su disimilacija,3A metateza,35 haplolo32 Takav pristup pretpostavlja i anticipira dvojnu artikulaciju jezika koju su
postavili strukturalisti, sa fonolokim i gramatikim nivoima strukturiranim nezavisno jedan od drugog i sa posebnim pravilima. Govor se tako moe ralaniti na
znaenjske oblike jezika (morfeme, rei, up. 4. poglavlje itd.), i to predstavlja ,,prvu artikulaciju; zatim se te jedinice mogu dalje analizirati u beznaenjske glasovne jedinice jezika (tj. foneme), i to predstavlja drugu arlikulaciju (Martinet 1964:
22). Odgovarajui termin u iroj upotrebi glasi dvojnost strukture (Kristal 1988:28).
33 Ovde se termin mehaniki shvata u opoziciji prema mentalno ili psiholoki motivisanim drugim jezikim promenama. Dakle, glasovne promene su promene izgovora koje su uslovljene fonetskim faktorima.
34 Disimilacija (razjednaavanje ) je uobiajen termin u fonetici kojim sc oznaava uticaj koji vri jcdan glasovni segment na artikulaciju drugoga, tako da glasovi postanu manje slini, odnosno sasvim razliiti. Ako su promenom zahvacni
27
g ija j6 smatrane su drukijim po svojoj prirodi od onog to su mladogramatiari zvali glasovnom promenom. Reeno je da razlike izmeu glasovnih
prom ena i drugih jezikih prom ena lee u injenici da su glasovne promene
pravilne (i na taj nain istovremeno zahvataju sve leksike jedinice u kojima
postoje uslovi za promene), da su m ehaniki uslovljene37 (tj. samo fonetske, ne gram atike), da su neprimetne i ostvaruju se polagano u vidu postepenih imperceptibilnih koraka. Sve druge promene, meutim, mogu biti iregulam e (i na taj nain mogu zahvatati razliite leksike jedinice u razliito
vreme stvarajui ponekad i dublete), ostvam ju se prema psiholokim (i
dm tvenim ) principim a (kao to je mentalno povezivanje slinih oblika), primetne su (kroz postojanje konkurentnih oblika) i mogu se ostvarivati kao
brojni veoma perceptibilni iznenadni skokoviri8
(3)
Distinkcija mehanike prem a psiholokim bila je intuitivno ispravna za odreivanje razlike izmeu glasovnih promena i analogije. Sto se
tie analokih promena, bilo je jasno da kod njih, kao motiv za promene,
glavnu ulogu igraju psiholoke/mentalne asocijacije izmeu slinih oblika.
Poto takva povezivanja mogu da se ostvam ju u pravcu tnnogih, razliitih,
ak kontradiktom ih, smerova, nije udno to takve vrste prom ena obino nisu
pravilne. S dm ge strane, takve oigledno psiholoke/mentalne asocijacije nisusedni glasovi to je jukstapozicionalna disimilacija, a ako su u pitanju nesusedni
glasovi onda je to daljinska (distantna) disimilacija. Disimilacija moe biti i progresivna, i regresivna u zavisnosti od toga da li drugi ili prvi segment u sekvenci
glasova uslovljava promenu (up. napomenu 40).
35 Metatezom se naziva izmena redosleda elemenata u reenici - obino glasova, ali ponekad i slogova, rei ili drugih jedinica koja moe u nekim sluajevima
dovesti do trajnih promena u jeziku. Neki lingvisti ovaj termin upotrebljavaju samo
za promena redosleda vokala i konsonanta kao to je sluaj s engleskim hros >
hors, ili kod praslovenskih sekvenci *(C)orC, *(C)olC > (C)raC, (C)laC, odnosno
*CerC, *CelC > CreC, CleC u junoslovenskim jezicima.
36 Termin haplologija upotrebljava se u fonologiji, kako u sinhronijskim tako i
u dijahronijskim kontekstima, za izostavljanje nekog glasa ili vie slinih glasova u
sukcesivnom nizu odnosno glasova koji se javljaju u sekvenci slinih artikulacija,
kao kada pristrastan daje pristrasan, tragikolcomian - tragikomian, Iliji postane
Ili ili, u dijalektima, kukuruz - kuruz itd.
37 Terminom mehaniki uslovljene promene oznaava se fonria koju dobija jezika jedinica kada je delimino ili potpuno odreena jezikim kontekstom u kome
se javlja. Na primer, u fonologiji srpskohrvatskog, alveolama fonema /n/ predvidljivo postaje velarna kada joj sledi /k/, kao u banka; u morfofonologiji, prefiks razpostaje ra- kada mu sledi bezvuan palatal: raupan.
38 Ivi za ovakve promene upotrebliava Maretiev termin skokomine (Ivi
1970: 23).
28
su zapaene u vezi sa glasovnim promenama, koje su uslovljene jedino fonetskim faktorima.39

Neki mladogramatiari su tvrdili da se i oigledno nepravilne vrste glasovnih prom ena (npr. disimilacije, i sl.) razlikuju od m ehanikih pravilnih
prom ena je r su psiholoki motivisane. Meutim, ova tvrdnja nije talco intultivno oigledna kao one lcoje se tiu razlika izmeu glasovnih prom ena i
analogije ili jezikih pozajmljenica. Najupeatljiviju definiciju formulisao je
Paul, jedan od najvanijih teoretiara m eu mladogramatiarima, istiui da
se razne vrste fonetskih promena, koje su tipino iregularne, razlikuju od regulam ih promena time to su iste prirode kao i greke u govoru. To znai,
iregulam e fonetske promene sa greakam a u govom imaju to zajedniko to
se dobro uoavaju kao jasne devijacije i odstupanja od ustanovljene norme.
S dm ge strane, najuobiajenija vrsta pravilnih glasovnih promena (asimilacije40 i slabljenje4] ili gubljenje glasova) mogu zapoeti kao relativno minom a i neprimetna odstupanja od norme. Fonetiari i istiu da dva iskaza nikad ne mogu biti potpuno fonetski jednaka. ak i u ponavljanju istih iskaza
uvek ima nekih malih fonetskih razlika koje moe da uoi samo fonetski
39 Mada se obino u ovom kontekstu to ne spominje, i semantike i sintaksike
promene trebalo bi takoe staviti pod pojam psiholokih, a i jezike pozajmljenice
i slini procesi razlikuju se od glasovnih promena u tome to su motivisani dmtvenim odnosno psiholokim faktorima.
40 Termin asimilacija uobiajen je u fonetici, odnosi se na uticaj jednog glasovnog segmenta na artikulaciju drugog, tako da ti glasovi postaju sliniji ili istovetni.
Ako se promena deava meu susednim glasovima, naziva se jukstapozicionalnom
asimilacijom, a ako se taj proces deava meu razdvojenim glasovima onda se naziva daljinskom asimilacijom. I asimilacija, kao i disimilacija (up. napomenu 34)
moe biti progresivna, regresivna, ali i reciprona (koalescentna), potpuna ili delimina. Altemativan termin je adaptacija. Prouavanje asimilacije (i njene suprotnosti, disimilacije) predstavlja vaan deo istorijske lingvistike. Detaljnije o asimilaciji up. dalje.
41 Slabim se obino naziva onaj oblik koji nastaje kao posledica nenaglaenosti.
Lenjost pri artikulaciji smatra se najeim uzrokom glasovnih promena meu
neligvistima. Meutim, mada je to prilino sumnjiv razlog za veliku veinu promena koje se sreu u jezicima sveta, izgleda da je prilino prikladan za jednu vrstu
promena koje se nazivaju slabljenjem ili lenicijom. Ono to te, inae sasvim razliite promene koje ovi termini pokrivaju spaja, jeste oputanje, labavljenje (relaksacija) ili slabljenje napora pri arlikulaciji to se nazivalo fenomenom lenjog jezika. Ovo labavljenje artikulacije moe imati razliite oblike, a najradikalniji meu njima je gubljenje odreenog segmenta. Meutim, izmeu punog prisustva i
potpunog gubljenja nekog segmenta moe postojati i meufaza, u kojoj izgovor tog
segmenta postaje veoma labav i manje prominentan u odnosu na glasovnu okolinu.
(Vie o fenomenu slabljenja v. u Hock 1991:80-86, 90-91. i d.)
29
strunjak. A sve takve razlike obino i jesu one tipa glasovnih asimilacija ili
slabljenja glasova. Da bi i odredili razlike izmeu tipinih iregulamih fonetskih prom ena i pravilnih glasovnih promena, mladogramatiari su i pribegli
kriterijim a imperceptibilne/postepene prema perceptibilne/nagle promene. Tvrdnja da se regulame glasovne promene razlikuju od ostalih i po tome
to su neprimetne proizilazi iz prethodne. Jedino iregulame promene dovode
do dubletnih obrazovanja, to pokazuje da je prom ena jo uvek iva, u toku.
Takvo stanovite bilo je uslovljeno i injenicom da su mladogramatiari prouavali glasovne promene tek ,,ex post facto, tj. post m ortem , a to znai
mnogo vrem ena kasnije poto se odreena promena dogodila, te zapravo nisu
ni mogli posmatrati sam tok odreene promene.
(4) Opte polazite mladogramatiara bila je pretpostavka da glasovne
prom ene moraju imati reda, pravila i da su zato, to imaju reda, podlone sistematskim istraivanjima. Svoja oekivanja da se jeziki razvoj zasniva na
pravilim a oni su zasnovali na odreenim univerzalnim vidovim a samog jezika, naime da (a) ljudska bia upotrebljavaju jezik u komunikacione svrhe,
zatim (b) da se jezik prenosi s generacije na generaciju na uniformni nain,
kao i (c) da se jezik artikulie govornim aparatom, univerzalno svojstvenim
svim ljudim a i td 42
(5) Problem koji svakako zahteva objanjenje u svakom jeziku jesu njegovi takozvani nepravilni oblici. M oe se ak rei da to vie ima nepravilnih
(iregulamih) oblika vea je potreba da oni budu objanjeni. Pravilni oblici,
lcao to su, na prim er u engleskom jeziku preteritalni oblici tipa grabbed ili
hoped m ogu se uzeti zdravo za gotovo, oni se podrazumevaju, ali kako
objasniti zato, na prim er glagol to keep ima preteritalni oblik kept, ili glagol
to bleed preteritalni oblik blecfi Ova dva poslednja oblika nazivaju se nepravilnim oblicim a (nepravilnim glagolima) je r se ne ponaaju kao veina engleskih glagola da imaju produktivan43 tip obrazovanja preteritalnih oblika (past
tensa), koji u zavisnosti od prirode fmalnog segmenta glagolske osnove, dobijaju jedan od sledeih aletmativnih nastavaka /-d, -t, -id/. Za ovo pravilo se
kae da je produktivno jer ako biste od engleskog govomika traili da nai42 Poto se tvrdilo da je jezik esencijalno Ijudska aktivnost, vodei principi za prouavanje njegove evolucije trebalo bi da se trae unutar optih zakona koji upravljaju
ljudskim ponaanjem. To stanovite objavljeno je u Predgovoru Osthoffa i Brugmanna u Morphologische Untersuchungen auf dem Gebiete der indogermanischen
Sprachen (1878) na koji se, kao to je ve naglaeno, esto upuuje kao na mladogramatiarski manifcst .
4'5 Termin produktivan (moe da) oznaava irinu upotrebe nekog specifinog
obeleja ili obrasca u datom jeziku. Kaemo da je obrazac produktivan ako ga jezik redovno koristi u raznim prilikama da bi stvorio nove oblike istog tipa.
30
ni prolo vreme od nekog postojeeg ili hipotetinog engleskog glagola za

koji nikad pre toga nije uo, on bi vam bez dvoumljenja nainio oblik sa navedenim nastavcima (naravno, alternanta44 e zavisiti od prirode finalnog
segm enta glagolske osnove).45
M ladogramatiari su smatrali da gramatika, s obzirom na takve sluajeve
(iregulam e oblike), treba da bude vie od pukog nabrajanja pojedinanih injenica (kao to je, npr. spisak altem anata i osnova koje ih imaju). Ona treba
da objasni te injenice, a to je posao istorijske gramatike u kojoj se iregulame
form e pokazuju kao motivisane pravilim a koja su vaila u ranijim fazama
razvoja nekog jezika. Nepravilni oblici, prema tome, nisu oblici koji se ne
44 Terminom alternanta oznaava se odnos koji vlada izmeu varijantnih oblika
neke jezike jedinice (altemativni termm je i varijanta).
45 Prolo vreme se u engleskom jeziku formira dodavanjem alveolamog ploziva
(u engleskom jeziku l\J i /d/. su alveolami a ne dentalni suglasnici), a izbor odgova rajue altemante je automatski (to znai da je uslovljen fonolokom okolinom). Ono
to /kept/ i /bled/ ini izuzecima jeste to da u oba sluaja formiranje oblika za prolo
vreme povlai za sobom altemacije same glagolske osnove. U oba glagola vokal /i:/
zamenjen je vokalom /e/, ali dok je u sluaju sa oblikom /kept/ vokalska altemacija
pridodata sufiksu za obeleavanjc prolog vremena /-t/, u obliku /blcd/ vokalska alternacija sama po sebi ima obeleje preterita. Ni jedan od ova dva primera nisu produktivni modeli u savremenom engleskom. Glagoli koji su im slini obrazuju zatvorenu klasu koja se moe definisati samo nabrajanjem. Istoriar jezika moe, meutim, pokazati da je u ranijoj fazi engleskog jezika pravilo pomou kojeg su se obrazovale forme /kept/ i /bled/ bilo isto tako regulamo u odnosu na gramatiku koja je tada funkcionisala, kao to je danas pravilno obrazovanje prolog vremena tipa /hoped/
i /grabbed/ i da je to to je njihova morfoloka stmktura postala neobina rezultat
fonolokih promena koje su se desile u meuvremenu. Tako su u staroengleskom (ili
u anglosaksonskom, kako se ponekad zove) slabi glagoli, kojima ova dva glagola
pripadaju, obrazovali prolo vreme dodavanjem sufiksa /-ede/ ili /-de/-te/ na glagolsku osnovu. I ovde je izbor altemanata bio fonoloki uslovljen. (Termin slabi glagoli
- u gramatikama raznih indoevropskih jezika, naroito u germanskim - vezuje se za
one glagole koji obrazuju svoje preteritalne oblike dodavanjem nastavaka za razliku
od nepravilnih ili jakih glagola iji je preterit obrazovan unutranjom vokalskom
promenom, prevojem vokala u osnovi.) U toj meufazi oblici su bili ce:pte i ble:dde,
formirani od osnove /ce:p-/ i /ble:d-/ (infmitivi su bili ce.pan i ble:dan). Dananji oblici preterita rezultat su celog niza kasnijih fonolokih promena koje su se deavale u
staroengleskom: prvo, svi dugi vokali su skraeni ispred sekvenci od dva suglasnika,
zatim, nenaglaen vokal /-e/ u fmalnoj poziciji se redukovao, i najzad, svi dugi
(geminirani) suglasnici u fmalnom poloaju rei su skraivani. Dananje forme osnova glagola u prezentu su, s druge strane, rezultat promene u kvalitetu dugih vokala
kada se iza njih nisu nalazila dva suglasnika. Tako se /&:/ (ali ne i /e/) zatvorilo u /i:/
dajui dananje altemacije (ablaute, prevojc) vokala osnove (Bynon 1977: 18).
31
mogu podvesti pod neku vrstu pravila. To su samo oblici kojima ne vladaju
sadanja produktivnapra vila .46
(6)
Ovakvo stanovite podrazumeva da na svakoj datoj etapi u istoriji jezika i za svaku pojedinanu gramatiku kategoriju postoji jedan osnovni mehanizam ili niz m ehanizam a koji povezuju oblike ili funkcije. Da taj ideal prostog odnosa izmeu oblika i funkcije za svaku gramatiku kategoriju bar do
nekog stepena vai, moe se zakljuiti na osnovu postojanja takvih nepravil46 S obzirom na znaaj za dananje razumevanje ovih pojava, vredno je citirati
poznato stanovite Hermana Paula: Treba ukratko da objasnim zato sam izabrao
naslov Principi istorije jezika. U kritikama je reeno da istorijska analiza. nije jedina
mogua nauna analiza jezika. Ja to moram da odbacim. Ono to neki smatraju da ini neistorijsku a ipak naunu analizu jezika nije u stvari nita vie do nepotpuna istorijska analiza - nepotpuna - delimino grekom samog analitiara, a delimino i zbog
pogrenih injenica. im neko krene dalje od istog nabrajanja injenica i pokua da
shvati vezu (izmeu njih), tj. da razume odreene fenomene, taj ulazi u kraljevstvo
istorije, mada moda i nesvesno. U svakom sluaju, nauna analiza jezika jeste mogua samo ako su nam dostupni podaci iz razliitih faza razvoja jednog istog jezika,
ali i ako se dostupne injenice javljaju simultano. Optimalna situacija je onda kada
nam je poznato nekoliko srodnih jezika ili dijalekata. Zadatak nauke nije samo da
formulie koja postoji podudarnost izmeu tih jezika (ili dijalekata), ve - onoliko
koliko je to mogue, da iz posvedoenih podataka rekonstruie nepotvrene osnovne
oblike i znaenja. A u takvom procesu komparativna analiza postaje istorijska (analizaj. Pa ak i kada je dostupna samo odreena faza razvoja nekog dijalekta, nauna
analiza je do nekog stapcna i dalje mogua. Ali kako? Kada, na primer, neko poredi
razliita znaenja neke rei, taj pokuava da ustanovi koje jc od njih osnovno znaenje ili na koje izgubljcno znaenje ona ukazuju. Meutim, kad neko jednom ustanovi
osnovno znaenje iz kojeg su derivirana druga znaenja, tada on u stvari iznosi tvrdnju istorijske prirode. Ili, ako neko poredi srodne oblike i njih izvodi iz zajednikog
osnovnog oblika, on opct iznosi istorijsku tvrdnju. Prema tome, ako neko nije spreman da ue u kraljevstvo istorije, potpuno je neopravdano da tvrdi da srodni oblici
vode poreklo iz zajednikog izvomog oblika. Ili, opet, moemo tvrditi da (unutar jednog jezika) postoji fonoloka altemacija^ srodnih oblika i rei. Ali, ako neko eli da
objasni tu altemaciju, to e ga neizbeno dovesti do zakljuka da je (ta alternacija)
posledica glasovne promene, tj. istorijskog procesa. Ako neko pokua da opie takozvanu unutranju formu jezika, onako kako taj tenran upotrebljavaju Humboldt i Steinthal, taj to moe uiniti samo tragajui za poreklom izraza i njihovim osnovnim znaenjima. Dakle, ja ne mogu zamisliti kako bi neko mogao da razmilja o jeziku (i da
se nada uspehu) ne otkrivajui, bar donekle, na koji nain je neki oblik postao takvim
kakav je danas. Prema tome, jedini aspekt jezika koji bi se mogao zamisliti kao pogodan za neistorijska istraivanja moglo bi biti opte razmatranje pojedinanih upotreba
jezika, a to znai ponaanja pojedinanih govomika u odnosu na optu upotrebu jezika, to bi ukljuivalo i usvajanje jezika (Paul 1970:20-2).
32
nih oblika kao to su srpskohrvatsko47 dijalekatsko moem (za mogu) i Ijud

odnosno Ijudovi (kao singular odnosno plural za Ijudi) kod dece koja usvajaju
jezik, a to je jo vanije, na osnovu odreenih istorijskih promena koje su
imale uticaj na stvaranje slinih oblika za sline funkcije a koji se, zbog ovog
proporcionalnog principa koji se podrazumeva, zovu analokim oblicima.
R azlika izmeu onog to se u jeziku smatralo nepravilnim u odnosu
na ono to je pravilno bilo je zasnovana na em pirijskim podacim a o razliitim jezikim prom enam a koje su dotle bile prouavane. I upravo su ti empirijski podaci stvorili potrebu da se fonetske promene kao to je metateza,
disim ilacija i haplologija ne svrstaju u glasovne promene ve u podtip prom ena koje su esto bile ili je bilo poznato da su iregularne.
A ltem acije48 nas mogu vratiti veoma daleko u istoriju jezika. U sluaju sa
oblicim a sa takozvanim slabim oblikom za preterit, kao to su kept i bled,
moramo se vratiti do gramatike staroengleskog jezika da bismo pronali produktivna pravila koja ih objanjavaju, a u sluaju takozvanih jakih glagola
moramo otii jo dalje u prolost.49 Vrem enska razlika izmeu gramatika u
47 Terminom srpskohrvatski jezik oznaava se dijasistem (Brozovi 1988: 99), a
ovim nazivom pokriva se i predmet komparativnih prouavanja jer je temeljna injenica da je, ukoliko se radi o jczikoj strukturi i supstanci, u pitanju jedan jezik
sa varijantama [...]. S druge strane, srpski i hrvatski su u sociolingvistikoj perspektivi uistinu dva (veoma bliska) standardna jezika (Ivi, P. 1999: 5).
48 Termin alternacija oznaava odnos koji vlada izmeu varijantnih oblika, varijanata neke jezike jedinice, koji je svojstven pre svega jedinicama glasovnog
sistema - glasovima i fonemama. Kod fonetskih allemacija javljaju se glasovi, koji
se meusobno iskljuuju u razliitim fonetskim pozicijama, a pripadaju istoj fone-
mi.
49 U stvari, tek vraanjem u prolost, ak do pretka indoevropskih jezika, moemo pokazati da je u engleskom jeziku vokalska altemacija izmeu prezenta i past
tensa bila prvobitno ista kao to imamo danas u sing : sang, drive : drove, b id : bade,
stea l: stole, see : saw i g e t: got, a da je dananja razliitosl rezultat i fonolokih promena i analokih promena koje su se u meuvremenu dogodile. U starogrkom, na
primer, taj odnos je jo uvek veoma transparentan. Tako kod glagola dozvoliti
(prezent 'leip-o : perfektu 'le-loip-a) i glagola videti (prezent 'derk-omai : perfektu
de-dork-a) vokal /e/ u prezentu suprotstavljen je vokalu /o/ u perfektu. Na osnovu
grkog obrasca altemacije i dodatnih dokaza iz drugih indoevropskih jezika, moe se
pokazati da su, u sistemu jezika iz kojeg su postali indoevropski jezici, glagoli imali
/e/ u prezentu, a /o/ u perfektu (to se slae sa engleskim preteritom). Ono to je vano, a da se ne ulazi u detalje, jeste to da u sluaju sa jakim glagolima nepravilnost u
odnosu izmeu oblika prezenta i prcterita u engleskom moe biti svedena na pravilnost samo ukazivanjem na gramaliku najranije faze razvoja indoevropskih jezika
(Bynon 1977:20, 57).
3. M lcidogramatiari i istorija jezika
33
kojim a su ovi oblici bili pravilni i gramatike savremenog engleskog, u kojoj

su nepravilni znatna je i verovatno je stara negde oko 5.000 godina (Bynon
19778:21).
(7)
Objanjenje sinhronijskih nepravilnosti jedan je od razloga zbog kojeg
je i voeno sistematsko ispitivanje ranijih faza razvoja jezika i zbog kojeg je
istraivana priroda prom ena koje su se desili u jeziku u prolosti. Dmgi snaan motiv za istorijska istraivanja je i elja da se objasni zato srodni jezici
imaju sline, mada ne identine, oblike i kako su se te razlike meu tako slinim oblicima razvile. Tradicionalna procedura kojom su se sluili istoriari
jezika u odreivanju pravih (genetskih) veza (komparativni metod) nije nelca
strogo odreena procedura. To su analitike tehnike kojima su se lingvisti
sluili rekonstm iui istoriju jezika za koje je postojala hipoteza da su lanovi iste jezike porodice. Tako u navedenim primerima:
nemaki
zehn /ce:n/
(3)
1.
2.
deset
biljka
engleski
ten /ten/
plant /pla:nt/
3.
4.
kamen
najbolji
stone /stoun/
best /best/
5.
6.
istina
zim a
true /tm :/
(das) Beste /'besto/

treu /troii/ (veran)
winter /winto/
W inter /'vintor/
7.
voda
8.
9.
,,ta
,,to
water /'wO:to/
what /hwot/
that /Saet/
W asser /'vasor/
was /va:s/
das /da:s/
Pflanze /'pflanco/
Stein /tain/
uoavamo da je oigledno da su, s obzirom na arbitrarnu prirodu veze izmeu oblika i znaenja u jeziku, odgovarajui oblici u engleskom i nemakom
jeziku suvie slini da bi bili rezultat istog sluaja. Dmgim reima, princip
arbitram osti oigledno upuuje na istorijsku povezanost izmeu dve jedinice
koje se porede. Odmah zatim se vidi i da se odgovarajue jedinice meusobno razlikuju u fonolokoj formi na sistem atski nain (npr. /t e n / : /ce:n/, /'wo:13/ : /'vasor/, itd.). Razlike, meutim, nisu jednostavne u tom smislu da svugde gde, npr. engleski ima /t/, nemaki uvek ima /c/. Zato je potrebno ustanoviti pravilo koje glasi: tamo gde je u engleskom /t/, u nemakom se moe nai /c/, /s/ ili N . A to je jo vanije, ova se pravilnost ne nalazi samo u datom
spisku primera ve je principska u oba jezika. Istorijska hipoteza pripisae
slinosti izmeu ova dva jezika injenici da su se oba jezika razvila iz ranijeg
jedinstvenog jezikog pretka, a njihove razlike pripisae podeli tog ranijeg je-
34
zika na dve grane, koje su zatim nastavile odvojen ivot i razvoj.50 injenica
je da se sinhronijska nepravilnost i m eujezika slinost mogu objasniti samo
ako se ukazuje na ranije jezike faze i na sistematsku prirodu jezikih promena.
3.2. G lasovne prom ene

Prouavanje prirode i tipova prom ena koje imaju posledice na glasovni sistem nekog jezika najrazvijenije je podm je izuavanja jezikih promena.
Term in glasovne prom ene upotrebljava se, u najirem smislu, da oznai altem acije u fonetskom liku segm enataS[ koji su rezultat operacija u fonolokim procesima. Fonetski sastavi odreenih morfema ili rei ili niza morfema
ili rei mogu takoe biti podvrgnuti promenama usled altemacija u gramatikim obrascima nekog jezika. Term in glasovne prom ene upotrebljava se u
najoptijem smislu da oznai samo one fonetske promene koje utiu na sve
poloaje u kojima se javlja odreeni glas ili odreena klasa glasova (kao to
su, na primer, bezvuni plozivi) pod odreenim fonetskim uslovima. M ada su
fonetski procesi sinhronijski fenomen, oni esto imaju dijahronijske konsekvence.
to se tie klasifikacije glasovnih promena, one se najee razvrstavaju
prema radijusu dejstva koji odreena promena ima u jeziku. U okviru deskriptivne (sinhronijske) lingvistike osnovna razlika meu glasovnim promenam a tie se podele na one koje su nezavisne od konteksta i na one koje su
osetljive na kontekst, koje od njega zavise. U istorijskoj lingvistici obiniji
su termini neuslovljene i uslovljene promene.
Neuslovljene glasovne promene ponekad se nazivaju i spontanim glasovnim promenama, jer utiu na promenu fonetske vrednosti nekog glasa uniformno u svim njegovim poloajim a u reima. Uslovljenim glasovnim pro50 Tako u engleskom jeziku imamo N koje je nasleeno iz zajednikog pretka, a u
nemakom je ono postalo /c/, /s/ ili ostalo /t/, u zavisnosti od fonetskog konteksta.
Poto je promenu koja se tie N regulisalo pravilo, forme u nemakom, kao rezultati
tog pravila, stoje u sistematskom fonnalnom odnosu sa odgovarajuim engleskim obIicima. A poto se isti principi primenjuju na jezike promene uopte, moe se tvrditi
da srodni jezici lie jedan na drugi na veoma sistematski nain (Bynon 1977: 21-22).
51 Terminom segment u lingvistici oznaava se svaka diskretna jedinica koja se
u govomom toku moe identifikovati bilo fiziki ili auditivno. U fonetici i fonologiji ovaj termin oznaava svojstvo ljudskog jezika da se njegovi elementi (glasovi)
mogu analizirati jer imaju relativno otre granice, to se defmie akustiki, artikulaciono ili auditivno.
35
menama, meutim, menja se fonetska vrednost nekog glasa u nekom datom,

obino fonetskom, okruenju, a uslovljavajui faktori mogu biti razliiti. Na
glasove m ogu uticati drugi glasovi koji im prethode ili su iza njih, suprasegmentm 2 elementi kao to je akcenat, relativna tekoa u izgovaranju ili opaanju fonetski lcompleksnih sekvenci glasova i sl. K lasifikacija i taksonom ija
uslovljenih glasovnih prom ena varira u zavisnosti od naina opisa. Jedna od
m oguih klasifikacija je, na primer, podela na etiri kategorije: asimilaciju.
disim ilaciju, preureivanje segmenata, um etanje (epentezu) i ukidanje (redukciju) segm enata. Cesto se neke klasifikacije i preklapaju.
3.2.1. Mladogramatiarska hipoteza o pravilnosti glasovnih promena

Glasovne promene, tvrdili su mladogramatiari, nisu bilo koje promene koje
se tiu izgovora neke rei, ve samo one koje se dogaaju mehaniki Znai, na fonolokom nivou promenama u jeziku upravlja princip regularnosti
glasovnih prom ena. Ovim se sasvim uopteno tvrdi da su uslovi koji upravljaju glasovnim promenama isto fonetski. Kada se to primeni na odreene
glasovne promene u odreenim jezicim a, to znai (a) da je smer u kojem se
neki glas menja isti za sve lanove odreene jezike zajednice (osim ako nije
u toku podela na dva dijalekta), i (b) da se prom ena vri na isti nain u svim
reima, u kojima se odreeni glas koji se menja pojavljuje u istim fonetslcim
uslovim a.53
Pravila koja vladaju glasovnim prom enam a su, prema tome, (1) ekskluzivno fonoloka, poto su nezavisna od morfoloke, sintaksike ili semantike funkcije rei u ijem segmentu se prom ena vri; i (2) bezizuzetna, to
znai da sve promene koje se deavaju moraju biti objanjene, a ako neto
naruava pravilo i ne moe se objasniti nekim drugim lingvistikim principom, onda je takvo pravilo nevaee.54 Princip regulamosti (glasovnih) pro52 Suprasegmentni je termin u fonetici i fonologiji kojim se oznaava glasovni
efekat (obrasci visine tona, naglaska ili junkture) koji se prostire preko vie od jednog fonetskog segmenta u iskazu. Njemu kontrastira pojam segmenti i shvata se
kao jedna od dve osnovne klase na koje se fonoloke jedinice mogu podeliti.
x2Ako to kaemo modemom fonolokom terminologijom, ovaj postulat (b) glasi:
fonoloka promena prolazi kroz posrednu etapu poziciono odreenih alofona, a pozicija se odreuje u okviai rei kao osnovne jezike jcdinice.
54 Ovaj rigorozni zahtev za sistematskim istraivanjima zbog oiglednih izuzetaka doveo je do spektakulamog napretka na polju indocvropeistike i potpuno je potvrdio usvojene teorijske pozicije.
36
m ena bio je opte prihvaen, bar kao radna hipoteza, ak i od strane onih koji su imali primedbe na nain kako je taj principi bio formulisan.
Kao prvi prim er glasovne prom ene prikazan je sluaj umlauta (frontiranja55 vokala), to jest promene zadnjeg vokala u prednji u odreenoj okolini u
brojnim germanskim jezicima, ilustrovan primerima koji sadre osnovu, komparativ i superlativ prideva /visok/ i /lep/, kao i odgovarajue adverbe, i to u
tri sukcesivne faze razvoja nem akog jezika: starovisokonemakom (svn.:
oko 800-1100.g.), srednjovisokonemakom (srvn.: 1100-1500) i savremenom
nem akom (posle 1500) (Bynon 1977: 26):56
(4)
svn.
hoh
hohiro
hohisto
hoho
srvn.
hoch
savremeni nemaki
hoch /ho:x/
hehere
hoher /'ho:3r/
hoeheste
hohe
sconi
sconiro
sconisto
scono (podesno)
schoene
hochste /'h6:ksto/
hoch /ho:x/
schon /o:n/
schoenere
schoner /'omor/
schceneste
schone
schonste /'om sts/

schon /o:n/ (ve)
Vidi se da u starovisokonemakom sve forme imaju vokal /o:/ dok u srednjovisokonem akom postoji kontrast izmeu zadnjeg vokala /o :/ i labijalizovanog prednjeg vokala 16:1 (up., npr. m inimalni par iz savremenog nemakog j.
/'ho:or/ visoki prema /'ho:3r/ vii). U nekim oblicima, akle, starovisokonem ako /o:/ sauvalo se kao /o:/ dok je u drugim prelo u prednji vokal
/o:/. Uslovi pod kojim je dolazilo do prelaska u prednji vokal mogu se videti
iz prim era u starovisokonemakom: svaki put kad je u narednom slogu bio
vokal /i/. Iz ovoga se moe pretpostaviti da je u starovisokonemalcom fonem a /o:/ im ala dva alofona - vokal zadnjeg reda [o:] i vokal prednjeg reda [o:],
u zavisnosti od fonetske okoline: [o:] pred svim vokalima osim vokala /i/ i
[o:] ispred /i/ u sledeem slogu. Iz podataka se ne moe precizno odrediti kada se razvio prednji vokal. Nastanak prednjeg vokala morao je biti inovacija
u nekoj ranijoj fazi jezika, to se vidi iz poreenja sa gotskim, najstarijim
potvrenim lanom germanslce jezike porodice. Srednjovisokonemaki raz55 Termin frontiranje u nekim analizama glasovnih obrazaca oznaava proces
est u istorijskim promenama glasova kojim jedan glas (ili grupa glasova) poinje
da se izgovara blie prednjem delu usne duplje.
56 Sve starije faze jezika predstavljene su samo ortografskim oblicima ija je osnova zapravo fonemska; za modemi nemaki prilae se foncmska transkripcija.
37
likuje se od starovisokonemakog ne samo po tome to ima odvojene grafeme (<o> i <oe>) ve i po tome to vokali u narednim slogovima nisu vie razliiti, jedinstveni vokal /e/ zamenio je i /o/ i /i/ iz prethodne faze. To znai da
zahvaljujui neutralizaciji opozicije izmeu tih kasnije nenaglaenih vokala,
faktor koji je uslovljavao, tj. odreivao distribuciju [o:] i [o:] u prethodnoj fazi, nije vie delovao. Rezultat je bio da se [o:] i [o:] sada pojavljuju u identinoj fonetskoj okolim i tako kontrastiraju (/o:/ i /o:/ postale su nezavisne foneme i reprezentuju se razliitim ortografskim sim bolim a).57
Kao drugi prim er uslovljene glasovne prom ene uzeemo razvoj vulgarnog latinskog58 inicijalnog /k/ u francuskom. Da li je inicijalno fkl postalo
francusko /s/ ili // ili je ostalo ikJ zavisilo je od prirode narednog glasa:
(5)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
strana
telo
klju
krst
pevati
dragi
vosak
stotina
zajednica
latinski
costa /'kosta/
corpus /'korpus/
clavis /'kla:vis/
crux /kruks/
cantare /kan'ta:re/
carus /'ka:rus/
cera /'ke:ra/
centum /'lcentum/
civitas /'ki:vita:s/
francuski
cote /kot/
corps/kor/
clef /kle/
croix /krwa/
chanter /ate/
cher /er/
cire /sir/
cent /saJ
cite /site/
N a osnovu primera moe se videti da je (vulgarno) latinsko /k/, kada se

nalazilo ispred zadnjeg vokala ili konsonanta, u francuskom ostajalo [k], ka57 Pravilo frontiranja vokala (umlaut) zahvatilo je u stvari sve neprednje vokale
ukljuujui /a/ i /a:/ i glavni je izvor morfolokih varijacija u savremenom nemakom jeziku (gut /gu:t/ : Giite /'gu:to/ dobrota, Gast /gast/ gost: Gaste /'gesto/
gosti, itd.). U savremenom nemakom, meutim, umlaut nije vie produktivno
pravilo i sekvenca - zadnji vokal iza kojeg u narednom slogu sledi visoki prednji
vokal, fonoloki je sasvim u redu (up. gastlich gostoljubiv, rosig ruiast,
ruhig miran i sl.). Vaenje ovog pravila je na taj nain svedeno na jedan odreeni
period. esta, mada ne i pravilna, povezanost umlauta u savremenom nemakom
sa odreenim gramatikim kategorijama, kao to je, npr. plural ili tree lice, samo
je sekundama i posledica je prethodnog prisustva vokala /i/ u slogu iza zadnjeg vokala.
58 Termin vulgarni latinski upotrebljava se da oznai onaj govomi jezik, veoma
blizak ali ne i identian sa klasinim latinskim, iz kojeg se pretpostavlja da su se razvili romanski jezici. Precizno govorei, predak romanskih jezika je protoromanski,
koji se rekonstruie poreenjem romanskih jezika, ali u ovoj analizi klasini latinski tretira se kao da je on u stvari predak romanskih jezika.
38
da se nalazilo ispred /a/ prelazilo je u [], a kada se nalazilo ispred nekog drugog prednjeg vokala davalo je [s].59
Ako se pogleda ta se dogodilo u nem akim i francuskim primerima, moe se rei da ove takozvane uslovljene prom ene operiui u specifinom fonetskom okruenju predstavljaju deliminu asimilaciju sukcesivnih segmenata u govornom lancu jer se na ovaj nain moe objasniti i frontiranje zadnjih vokala u susedstvu visokog prednjeg vokala, i razliite palatalizacije glasa Ik/ u susedstvu visokog ili niskog prednjeg vokala i slabljenje (do gubljenja) nenaglaenih finalnih v okala.60
Neuslovljene prom ene, suprotno uslovljenim promenama, ne zavise od fonoloke okoline ve deluju na sve alofone jedne foneme. Takva je promena
od vulgam og latinskog /u/ u francusko /ix/ ili promena niskog (otvorenog)
prednjeg vokala-diftongoida /â/, kakva je bila fonema ,,jat u poznopraslovenskom, u visoki (zatvoreni) m onoftong /e/ u tzv. prvoj fazi razvoja vokalskog sistem a u srpskohrvatskom jeziku. Ako to posmatramo izolovano, onda
ovde nemamo nita dmgo do prom ene u fonetskoj realizaciji foneme. U stva59 Ovi refleksi su posebne foneme u francuskom jer su meusobno kontrastivne u
identinoj glasovnoj okolini: cote /kot/ strana : chaud /o/ vreo; sauter /sote/
skoiti; cite /site/ grad : qui /ki/ ,,ko : chiffre /ifr/ broj. Neki od razloga za
ovakav razvoj mogu se videti i u navedenim primerima. Francusko /k/, // i /s/ nisu
vie u komplcmentarnoj distribuciji (up. napomenu 80) zbog sukcesivnih promena
koje su ukljuile promenu sekvence l?J + /l/ u zadnji vokal /o/ ( calidus topao postalo je chaud /o/), tako da se [] sada pojavljuje takoe ispred zadnjeg vokala. Dalje,
latinsko labiovclarno /kw/ rezultiralo je u francuskom u [k] ( quis ko postalo je qui
/ki/) tako da se ono sada pojavljuje ispred svih dmgih vokala sem zadnjih. Francusko
[s] od latinskog /k/, s dmge strane, podudarilo se sa latinskim [s] < /s/, koje se pojavljuje ispred odrecnih konsonanata i ispred svih vokala {septem sedam postalo je
sept /set/, saltare skoiti postalo je sauter /sote/), to je rezultiralo kontrastom izmeu /s/ i /k/ ispred prednjih vokala (Bynon 1978:28-9).
60 Fonoloki posmatrano, sve promene ove vrste primeri su fonemskog cepanja,
to jest otcepljenja alofona od fonema, o emu e vie biti rei u poglavlju 4, o strukturalizmu. Nai primeri pokazuju da se cepanje deava na dva sasvim razliita naina. (1) Alofon se moe otcepiti od jedne foneme i spojiti sa drugom (kao to je sluaj
sa francuskim [s] od vulgarnog latinskog /k/). (2) Poziciono uslovljeni alofoni jedne
foneme mogu postati nezavisne foneme kada se kontrast u fonetskoj okolini, koji je
zadrao njihovu komplementamu distribuciju, slomi (kao to je sluaj sa francuskim
//, poto je /a/ + /!/ prelo u zadnji vokal ili u sluaju sa umlautom, kada su nenaglaeni vokali /i/ i /o/ postali /e/; up., takoe, napomene 80, 93; 102). Za ovaj prvi sluaj
strukturalisti su upotrebljavali termin primarno cepanje, a za drugi - termin sekundarno cepanje ili (pre)fonologizacija.
39
ri, promena uvodi novi tip glasa - labijalizovan prednji vokal (u francuskom),
odnosno visoki prednji nedifuzni vokal (u srpskohrvatskom) - u fonoloki sistem i tako predstavlja deo njegove sveobuhvatne reorganizacije.
Tipian sluaj neuslovljene fonoloke promene jeste i ono to strukturalisti nazivaju stapanjem 61 dveju fonema u jednu. Ako se svi alofoni dveju fonem a stope, nem a naina da se otkrije od koje od dveju polaznih fonema je
postala ta rezultirajua fonema u nekoj odreenoj rei: stapanje se tako opisuje kao ireverzibilno (nepovratno). N a primer, u junoslovenskim jezicim a,
u periodu od 12. do 14. veka, dolo je do stapanja visokog neprednjeg nelabijalizovanog v o k ala/y / (, je ri) s a /i/ u svim poloajima62. Isto tako, u savremenom srpskom jeziku (ekavskog izgovora) imamo rezultat stapanja sa vokalom /e/ i prednjeg nazala lej nasleenog iz praslovenskog jezika, i vokala
/e/ tj. /e/. Ako se oslanjamo samo na savremeni srpski, uopte ne postoji
nain da se kae da li je, u nekoj odreenoj rei, za /i/ izvorno bilo /i/ ili /y/
(<w>), a za /e/ da li je izvomo bilo /e/ ili /e/, odnosno /$/ (up. npr. sh. /biti/
esse : /biti/ tui,63 /m isao/: /milost/; /p ero /: /pesma/ : /petJ : /m eso /: /m esto/:
/metilj/, /lei/ : /lee/, /sesti/ : /sedim /64). Samo poznavanje staroslovenskog
odnosno istorije srpslcog jezika ili poreenje podataka iz dm gih slovenskih
jezika, u kojima nije dolo do stapanja, omoguie nam da to razdvojimo.
M eutim, ako su se integrisali, odnosno stopili samo neki alofoni jedne
fonem e sa alofonim a neke druge foneme, kao to je sluaj sa spomenutim
rom anskim sluajem, gde su se alofoni foneme /k/ ispred visokih prednjih
vokala stopili sa /s/, a alco je glasovna okolina netaknuta, ostaju neki pokazatelji koji ukazuju na prethodno stanje. Tako se bar moe rei da /s/ iza kojeg
ne stoji visoki prednji vokal nije postalo od /k/. U glasovnoj okolini sa visokim prednjim vokalom (u nemakom) polazna je situacija, meutim, isto tako nepovratna kao i u primerima iz srpskog jezika.
61 I termin stapanje fonema iz arsenala je termina strukturalne fonologije i njime se u lingvistici, posebno istorijskoj, oznaava izjednaavanje (ili konvergencija ) jezikih jedinica koje su se nekad razlikovale jedna od druge. U sluaju da se
stope dve foneme, esto se upotrebljava izraz fonemsko stapanje (dok se suprotna
pojava, kao to je pokazano, naziva fonemsko cepanje), up. prethodnu napomenu
62 Jo pre 12. veka /y/ se stapalo sa /i/ iza velara (Ivi, P. 1988: 7).
63 Kao rezultat stapanja, ono to su prvobitno bili razliiti oblici, mogu postati homofoni.
64 U glagolskim korenima *leg-, *sed- i dr. imamo prevoj vokala. U infmitivu
alterniraju vokali /e/ odnosno /e/ sa /q/ (ori 1975: 70, 138-9).
40
3.3. A n alogija
D ok se glasovne prom ene objanjavaju kao isto fonetski ili fonoloki procesi, druge prom ene koje utiu na fonetsku strukturu rei nisu vezane za fonetske/fonoloke faktore. M eu njima veom a vanu ulogu igra analogija.
P rem a tradicionalnoj definiciji, analogija nije uslovljena fonetskim faktorima. N jena osnovna funkcija je da fonoloku (i morfoloku) strukturu morfoloki, sintaksiki i/ili sem antiki povezanih oblika uini m eusobno jo
slinijim . Tek poto su prepoznali i prihvatili razliku izmeu analogije 1
glasovnih prom ena, m ladogram atiari su mogli da iznesu svoju tvrdnju o
pravilnosti glasovnih promena. U mladogramatiarskoj teoriji analogija i fonoloke promene dve su osnovne komponente jezikih promena. N asuprot
fonolokim promenama, koje operiu nezavisno od gramatike i semantike
strukture, analogija se upravo tie samo odnosa izmeu fonoloke strukture i
gram atike strukture. To je u stvari jedini mehanizam koji, ili modifikacijom
postojeih jezikih oblika ili stvaranjem novih, vraa u regularan/pravilan odnos fonoloke oblike i gramatiku funkciju poto je odnos meu njim a bio
prekinut dejstvom glasovnih promena.
U tradicionalnom stanovitu razlikuje se dva tipa analogije: proporcionalna i neproporcionalna. Proporcionalna analogija predstavlja se kao
proces reavanja jednaina tipa A : B = C : X, u kojoj su lanovi povezani
asocijativnim vezam a, npr. m u : mua = sin : X, gde je X = sina (ime je
zam enjen stariji oblik Gsg sinu). M eutim , ne mogu se sve pretpostavljcne
proporcionalne promene predstaviti kao proporcije, a mnoge proporcije ne
odgovaraju verodostojnim analokim prom enam a; tavie, m noge asocijativne veze pogreno su definisane i esto nedovoljno m otivisane. Pod neproporcionalnu analogiju, s druge strane, podvodi se niz fenom ena za koje
se ne prim enjuju jedinstveni kriteriji analize ili koji nisu povezani sa proporcionalnom analogijom.
Kao i u sluaju glasovnih prom ena, i analoki procesi razlikuju se s obzirom na regulam ost kojom se ostvam ju. A tu se i zavrava sva slinost.
ak i najsistem atinije analoke prom ene obino tek posle nekoliko vekova
ili alc i m ilenijum a postaju gotovo regularne.
Tpak, dva procesa, analoko ujednaavanje i etvorolana analogija, imaju tendenciju da budu pravilniji ili sistematiniji od veine dmgih promena.
Razlog takve sistematinosti lei u injenici da oni deluju unutar dobro odreenih i prilino irokih parametara. U sluaju sa analokim ujednaavanjem
param etar je paradigma, tj. niz prom enljivih oblika date rei. A poto mno-
41
ge rei pripadaju promenljivim vrstam a odreenim istom paradigmatskom

strukturom, ujednaavanje moe obuhvatiti celokupnu klasu rei. etvorolana analogija obino slui da generie ili proiri morfoloki obrazac, kao
to je, na primer, obrazac za pluralsko obrazovanje u engleskom arm, book,
car...: arm-s, book-s, car-s...65 Takvi obrasci obino su svojstveni celokupnoj
klasi rei.
U m ladogramatiarskom manifestu (O sthoff i Brugmann 1878) termin
Analogie upotrebljava se da pokrije i poimanje analogije kao sinhronijskog
fenomena aktuelnog u antici, i oba njena dijahronijska aspekta. Napom injui
da jedinstvene diobe analokih tvorbi nem a , Ivi ipak uzima W undtovu i
H irtovu podelu na gram atika i pojm ovna jednaenja (asim ilacije), a u
okviru gram atikih jednaenja pravi distinkciju na spoljanja gram atika
jednaenja i unutranja gram atika jednaenja koja deli na (a) jednaenja izm eu razliitih osnovnih oblika i padea i na (b) ,jednaenja izmeu razliitih glagolskih oblika (Ivi 1970: 24-27), to odgovara pojmu i
term inu analoko ujednaavanje (engl. levelling, up. H ock 1991: 167-171). I T. Bynon (1977: 34) razlikuje dva tipa analokih formacija: analosku
prom enu (analogical change) i analoko stvaranje (analogical creation).
Dok analoka promena ostvamje ponovno regulisanje eksponenata u odnosu
na neku gramatiku ili semantiku kategoriju i svodi se samo na predistribuciju njenih eksponenata smanjujui (ujednaavanje - levelling) ili proimjui
broj sluajeva sa morfofonolokim altem acijam a (extension), analoko stvaranje proizvodi nove oblike proim jui postojeu korelaciju forme i funkcije
izvan njenog prvobitnog domena. Autori Jeffers i Lehiste (1979: 60-73) takoe razlikuju dva procesa analokih promena: analoko stvaranje (analogical
creation) i analoko proirivanje (analogical extension) kao proporcionalne
prom ene lcojima se istorijska analogija protee sa nekog prethodno postojeeg obrasca na novu situaciju. Oni u ove procese ukljuuju i morfoloku preinterpretaciju (kada se uvodi nova morfema u sistem) odnosno analoku restauraciju (kada su stariji oblici koji su pretrpeli fonetske promene sekundarno restaurisani, vraeni u preanje stanje) kao i sinkretizam i morfologizaciju (raanje nove gramatike kategorije kao rezultat semantike diferencijacije
alomorfa).
651 u novijoj lingvistikoj literaturi postoji neslaganje u pogledu identifikovanja
i terminolokog odreenja analokih obrazovanja. Tako T. Bynon ovaj tip analogije svrstava u ujednaavanje (levelling, up. Bynon 1977: 37) jer se i ovde poveava
broj regulamih oblika i eliminie altemativni oblik iz leksikona. (Termin leksikon u
najoptijem smislu znai isto to i vokabular, a u generativnoj gramatici, u kojoj
ima poseban status, oznaava komponentu koja sadri sve informacije o strukturnim osobinama lelcsikih jedinica u datom jeziku, tj. njihovu specifikaciju u semantikom, sintaksikom i fonolokom pogledu.)
42
Term in etvorolana analogija (Hoch 1991:167, 171-189) odgovara Ivievom (1970: 27-29) spoljanjem gram atikom jednaenju kod kojeg
,,ne utjeu oblici iste rijei, nego analoki gramatiki oblici razliitih rijei . Ivi takva spoljanja gram atika jednaenja deli na tipove kao to je
(1) jednaenje zavretaka u fleksiji: (a) u deklinaciji i (b) u konjugaciji; (2)
uoptavanje elem enata koji se upotrebljavaju za kakvu funkciju : (a) zavretak kom parativa na - i j i ; (b) zavretak infm itiva na - t i ; (c) zavretak - a u G pl, (d) uoptavanje glagolskih nastavaka za lice, (e) uoptavanje
vokala /o/ iz sloenica tipa /listopad/ i na druge osnove /tronog/ i (3) stvaranje novih form ativnih elem enata usled zatiranja granice izm eu osnove i form anta (Ivi 1970: 27-29). I Delbriickov termin Analogiebildung
(1919: 181) pokriva oba tipa analogije i dijahronijski je pojam. A termin
Analogie upotrebljava se, kao to smo rekli, da pokrije i u antici aktuelno poim anje analogije kao sihronijskog koncepta i oba njena dijahronijska aspekta.
U grkoj filozofiji postoje dva oprena pogleda u vezi sa odnosom izmeu
forme (oblika) i znaenja u jeziku: (1) da njim vlada analogija (tj. pom ou
urednosti i pravilnosti) i (2) da njim vlada anomalija (nepravilnost, tj. pomou odsustva takvc pravilnosti). Regulamosti koje su traili analogisti bile su
one koje se odnose na formalne paradigme, u emu rei istog gramatikog
statusa imaju iste morfoloke zavretlce i akcenatske stmkture, i one koje
ukljuuju odnose izmeu oblika i znaenja, pomou rei koje su bile morfoloki uporedive za koje se moglo oekivati da nose porediva, analoka
znaenja, i obm uto (Robins 1967: 20).
3.3.1. A n aloko u jed n aavan je

Osnovni m ladogram atiarski argum ent da je fonoloka forma potpuno nezavisna od prom ena na gram atikom nivou tokom vrem ena moe dovesti u
raskorak fonoloke i gram atike stm kture. To znai da pravila koja povezuju fonoloke i gram atike stm kture m ogu zahtevati podeavanje i redefiniciju za svaku novu jeziku fazu. Analoko ujednaavanje predstavlja potpuno ili delimino eliminisanje m orfofonolokih altem acija unutar paradigmi. M otivacija za ovakav razvitak m oe se nai u sloganu ,jedno znaenje jedan oblik. Alternacije koje ne oznaavaju (bitne) razlike u znaenju imaju
tendenciju da budu eliminisane. Tako, na primer, u paradigmi imenice /nokat/ < /nog'btb/ u srpskohrvatskom jeziku eliminie se morfofonoloka alternacija izmeu /g/ i /k/ u lcorist altemante /k/ te je tako leksika jedinica /nokat/ dobila konstantan konsonantski kostur :
43
(6)
Nsg.
nog'btb
*nogat
no&at
_______Gsg.______ no.gi.ta______ no&ta_______ no/cta_____
Slinu situaiju, izraeu mnogih primera, imamo i u srpskohrvatskim dijalektim a66 u paradigmi imenica sa velarom kao fmalnim suglasnikom korena, npr. /ruka/, /noga/ i sl., kod kojih se, takoe, eliminie m orfofonoloka
altem acija izmeu /k/ i /c/ odnosno /g/ i /z/ u D/Lsg, ime su i ove leksike
jedinice dobile konstantan konsonantski kostur :
(7)
__________standardnij.
Nsg.
ruka
ruke
Gsg.
D/Lsg. ruci
dijalekat
ruka
ruke
ruki
standardni j.
noga
noge
nozi
dijalekt
noga
noge
nogi
A ltem acija suglasnika je kod ovih leksikih jedinica proizvod uslovljene glasovneprom ene poznate kao II palatalizacija (sibilarizacija), kojom je dolo
do cepanja fonem a /k/, /g/ (i /h/), a koja je imala ogranieno vremensko dejstvo.67 Razlog to se ova altem acija bolje uva u kategoriji imenica mukog
roda I vrste (sg : pl) verovatno je u tome to se, za razliku od II deklinacije
(enski rod) u kojoj se ona javlja samo u dva (sinkretina) padea (D=Lsg), u
mnoini, gde je sinkretizam vei, ona prostire ak na 5 padea (N=Vpl,
D=I=Lpl) te je tako stabilnija a ima i funkciju m arkera plurala.
Iz ovoga sledi da se na analoke prom ene moe gledati i sa stanovita njihovih posledica na morfoloke alternacije, odnosno na broj i oblik alomorfa
(ili altemanata) pojedinanih m orfema u fleksivnoj paradigmi (i u derivacionim obrascima). Jasno je da ovakvi sluajevi eliminacije altemacija u leksi66 Mada su altemacijc poslednjeg (velamog) konsonanta osnove dosta rairene
u sh. jeziku (vie su zastupljene u tokavskim govorima nego u akavskim i kajkavskim) ipak se u nekim govorima altemacija /k/ (: //) : /c/ odnosno /g/ (: //) :
fzJ ili /h/ (:/) : /s/ uklanja u oblicima od prezentske osnove glagola s prezentom na
/e-/. Glagoli peem, striem, vrem imaju u 3.pl peu, striu, vru mesto peku, strigu, vrhu i imperativ pei, strii, vri mesto peci, strizi, vrsi.. Alternacija /k/ : /c/, /g/
: /z/ ili / h / : /s/ esto je ukinuta u D/Lsg imenica dmge vrste. Meutim, u nominativu mn. imenica mukog roda I deklinacije po pravilu se uva ova altemacija: junak m n.junaci, bubreg mn. bubrezi, ora/h/ mn. orasi. Govori gde se upotrebljavaju oblici junaki, bubregi itd. nisu mnogobrojni i periferijski su rasporceni. - S
druge strane, uvanje altemacije istih konsonanata u mnoini pridevsko-zamenike
promene javlja se samo izuzetno. Odnos visok : mn. visoci zamenjcn je gotovo svuda
odnosom visok: visoki (Ivi, P. 1994: 115-6).
67 Za druge primere analokog ujednaavanja uporedi Ivi (1970: 25-27).
44
konu68 imaju regularizujui efekat na jezik je r se takvi (altemativni) oblici vie ne moraju stavljati na spisak za poseban postupak za obrazovanje odreenih kategorija (poto su altemante eliminisane iz leksikona).
U jednaavanje ne mora zahvatiti celu paradigmu neke lekseme. N a primer, u promeni glagola /biti/ sanskrt je nasledio praindoevropsku morfofonoloku alternaciju izmeu punog oblika as- i nultog oblika s- (tj. 05-). U
palijskom jeziku, starom jeziku budistikih svetih spisa (pali), sauvana je
altem acija u oblicima za tree lice, a u prvom i dmgom licu, analokim ujednaavanjem, uoptena je forma punog oblika as-\
( 8 ) __________ sanskrt
l.l.sg.
2.
3.
l.l.pl.
2.
3.
as-mi
asi
as-ti
es-m a
es-tha
0s-anti
pretpalijski
palijski__
*as-mi
*asi
*as-ti
*as-ma
*as-tha
*0s-anti
amhi
asi
atthi
amha
attha
santi
Praindoevropsku m orfofonoloku alternaciju izm eu punog i nultog

oblika glagola /jesam / staroslovenski je, m eutim, sauvao samo u 3. licu
pl. dok je u srpskohrvatskom jeziku ona potpuno elim inisana ujednaavanjem 3. lica plurala sa ostalim licima:
(9)
praslovenski
srpskohrvatski
__________/staroslovenski___________________
1.1.sg. jes-m b
jesam
2.
je-si
jesi
3.
jes-tb
jest(e)/je
1.1.pl.
je s -im
jesm o
2.
jes-te
jeste
3._______ 0S-Qt'b_____________ jesu__________
To znai da se m orfoloka segm entacija m odela prenela na novi oblik tako

da m o rf koji predstavlja zajedniku kategoriju u modelu postaje jedan od
njegovih segm enata, sa tom razlikom to je tretiran kao osnova ili se nova
osnova stvara prem a obrascu modela.
Odnos izmeu glasovne prom ene i analogije esto je defm isan kao paradoks da pravilne glasovne prom ene stvaraju morfoloke nepravilnosti je r se
prim enjuju bez obzira na m orfoloke faktore. Analogija, jedan u biti iregularan proces, pokuava da ponovo uspostavi m orfoloku pravilnost. U stva68 Za znaenje termina leksikon uporedi napomenu 65.
45
ri, ovaj paradoks odnosi se samo na vezu izm eu glasovnih prom ena i analokog ujednaavanja. A ak i ta veza, izm eu glasovnih prom ena koje su
stvorile nepravilnosti, i ujednaavanja koje te nepravilnosti otklanja, moe biti veom a ualjena. Tako, na primer, m orfofonoloka altem acija korenskog vokala kod glagola /biti/ u sanskrtu see do praindoevropskog, a prom ena koja ih je uzrokovala m orala se dogoditi jo ranije. Palijsko i praslovensko odnosno srpskohrvatsko analoko ujednaavanje su, prem a tome,
reakcije koje su zakasnele nekoliko m ilenijum a. Ostale analoke prom ene
im aju veom a razliite motivacije i m ogu sasvim sluajno biti usm erene na
m orfofonoloke altem acije stvorene (pravilnim ) glasovnim promenama.
3.3.2. etvorolana analogija

Term in analogija prvi put su upotrebili stari Grci (gr. dvaA,oyia, lat. proporcio) kao m atem atiki term in da opiu etvorolanu proporciju tipa a : b :: c
: d.691 Grci i Rim ljani koristili su se ovim term inom i u prenesenom znaenju pri objanjavanju kom pleksa slinih onosa u jeziku. Poznata je Varrova definicija jezike analogije u okvim etvorolane proporcije:
Ako postoje dve stvari iste klasc koje pripadaju nekom odnosu m ada su
donekle nesline jedna drugoj, i ako se pored ovih dveju stvari postave dm ge dve stvari koje imaju iste odnose, tada se, poto ova dva niza rei pripadaju istom logosu, za svaku od njih posebno kae da su analogne a poreenje ta etiri konstituenta je analogija (Jeffers i Lehiste: 1979:60).
etvorolana analogija podtip je proporcionalne analogije i najvie je
sistem atska. Kao i dm gi podtipovi, ona deluje na osnovu proporcionalnog
m odela, uoptavajui obrazac m orfolokih odnosa izmeu datih oblika na
oblike koji prvobitno tiisu imali takav obrazac. Veza izmeu paradigm e
im enica one vrste koja je sluila kao m odel i one vrste koja je privuena
m oe se izraziti u obliku jednaine:
(10)
(a)
grad
grada = sin
(b)
a
b
a
X = b
grad
sin
:
:
grad-a
X = sin-a
69 Uporedi, takoe, napomenu 24.
46
T akva jed n a jednaina je tradicionalni okvir za opis etvorolane analogije.

D a bi dolo do prom ene ove vrste, m ora postojati morfoloka veza izmeu
rei koje ine tu proporciju.70 Da bi proporcionalna analogija bila etvorolana analogija, m ora delovati na prikazani nain. Prethodno ustanovljen
odnos sinhronijskog obrazovanja izm eu osnovnog i ,,deriviranog oblika (kao na prim er odnos N sg > Gsg) proiruje se na dm gu leksiku jedinicu, a rezultat je novi oblik. D a bi se ovaj tip analogije sistematski primenjivao, m oraju biti zadovoljeni brojni zahtevi. Jedan od njih je da proporcionalni m odel prom ene ne sm e biti ogranien samo na jed n u leksiku jedinicu, dakle on ne im plicira da leksika jedinica grad sama po sebi predstavlja direktan model za leksiku jedinicu sin (sve one su samo pogodni
predstavnici svojih vrsta), ve m ora biti obrazac za stvaranje:
(11)
grad
m uz
rod
grad-a
m uz-a
rod-a
sin
X = sin-a
U slov koji najvie pogoduje ostvarenju sistem atske etvorolane analogije je produktivnost. U veini jezika neke su m orfoloke kategorije produktivnije od drugih altem ativnih oblilca. Te kategorije obino su brojnije
od konkurentnih fomii, ali to m oe biti samo simptom a ne i uzrok produktivnosti. Nije, m eutim ba jasno kalco odreene m orfoloke kategorije postaju produktivne.71 Bez obzira na to ta su bili istorijski razlozi da neka kategorija postane produktivna, kada jednom to postane, onda ima vie izgleda od dm gih, manje produktivnih kategorija, da se uopti pom ou ove takozvane etvorolane analogije.
70 Da bi se uopte neka analoka promena desila potrebna su dva uslova. Prvo,
ona pretpostavlja funkcionalnu ientinost s obzirom na neku odreenu gramatiku
ili semantiku kategoriju (rod, broj itd.), i drugo - ona pretpostavlja da struktura oblika koji slue kao model bude morfoloki transparentna za izvomog govomika to je, naravno, uvek sluaj sa oblicima koji su rezultat pravila koje je produktivno.
71 Na primer, za produktivni engleski pluralski imeniki nastavak /-s/ moe se
tvrditi da je ,jednostavniji i da jasnije obeleava mnoinu od drugih obrazovanja.
Ali pitanje je da li su ti uslovi dovoljni da takvo obrazovanje bude produktivno. U
srednjoengleskom je to bio nastavak /-an/, mada nije bio jasan marker plurala, konkurisao je nastavku /-(a)s/ i ak privlaio sebi i neka starija obrazovanja (Hock
1991:173).
47
etvorolana analogija obino prebacuje rei iz jedne, esto m anje produktivne paradigm e, u drugu, esto produktivniju. Ono ta ovaj tip analogije ini posebno zanim ljivim jeste to da preko njih mi uimo neto o morfolokoj segm entaciji i funkcionalnoj interpretaciji oblika kako su one poimane u vrem enu kada se prom ena desila. Tako u ovom prim em analoko
rasprostiranje, na primer, (nastavka) /-a/ kao m arkera Gsg. m ukog roda,
jasno pretpostavlja nam avanje starog sistem a im enikih osnova u srpskohrvatskom jeziku (i uspostavljanje produktivnog pravila da ako je im enica
m ukog roda i u Nsg. nem a nastavak, onda m ora imati nastavak /-a/ u Gsg).
Tako je i im enica /sin/ iz stare * -u osnove m ukog roda (kao i dm ge
imenice ostalih starih osnova mulcog roda: *-i, *-n), koja je bila izrazito
neproduktivna, analogijom prebaena u produlctivnu *-o/-jd. Prom ena se
sastoji u zam eni manje transparentnog, ili onog koje nije vie transparentan
oblik novim funkcionalno ekvivalentnim oblikom ija e stm ktura biti
ogledalo oblika koji je posluio kao model. Pre toga su se morale dogoditi
dm ge prom ene u vokalskom sistem u srpskohrvatskog jezika (stapanje dva
poluglasa u jedan; glasa jeri sa /i/; prednjeg i zadnjeg nazalnog vokala sa
odgovarajuim osnovnim vokalim a /e/ i /u/72 i dr.), lcao i potpuna redukcija
takozvanih poluglasa u slabom poloaju, to je sve om oguilo da se stvore uslovi i uspostavi proporcionalni odnos nuan za delovanje etvorolane
analogije. Prem a tome, fonoloke prom ene izazvale su velike posledice na
gram atiku stm ktum srpskohrvatskih imenica, uslovljavajui redukovanje
desetak razliitih vrsta nasleene (poznopraslovenske) paradigm e im enica i
svodei ih na tri obrasca.
Prvi rezultat ovih analokih promena na morfologiju imenica i glagola bio
je da ostvari samo predistribuciju m orfova koji predstavljaju odreene gramatike m orfeme vodei ka smanjivanju sluajeva (to jest, ka manjoj firekvenciji pojavljivanja) iregularnih (nepravilnih) morfova, ali veoma maloj redukciji u aktuelnom sveobuhvatnom broju alomorfa koji reprezentuju te morfeme.
A naloka prom ena moe, m eutim , i poveati alternacije, i u takvim
sluajevim a govorim o o analokoj ekstenziji alternacije izvan njenog prvobitnog domena. Ovo je, po pravilu, rea prom ena od uoptavanja odnosno
elim inisanja altem acija. U naem jeziku poznat je prim er analokog proirenja pluralskog m arkera -o v - (i -e v -, udrueno sa frontiranjem vokala /o/
iza palatala) nasleenog iz stare *-u imenike paradigm e na brojne imenice
m ukog roda prim am o sa jednoslonom korenskom m orfem om (to je
identino sa im enicam a *-u osnove). Prem a tome, na osnovu m odela od72 Ove tvrdnje odnose se na tokavsko-akavsku situaciju i predstavljaju nunu
generalizaciju.
48
reenog starog oblika kao to je sin : sinov- stvoreni su bezbrojni oblici

plurala sa -ov- (odnosno -ev-) za jednoslone i nelce dvoslone imenice mukog roda: grad : gradovi, v r a t: vratovi, kraj : krajevi, mu : muevi..., golub : golubovi, prsten : prstenovi... To znai da se m orfoloka segm entacija
m odela prenela na novi oblik tako da m orf koji predstavlja zajedniku kategoriju u m odelu postaje jedan od njegovih segm enata.73
U zroci injenice da se analoke prom ene deavaju ree u derivaciji nego
u fleksivnoj morfologiji moraju se traiti u glavnim razlikama izmeu ova
dva domena. Dok sintaksika pravila jezika mogu zahtevati da, npr. svaka
imenica i glagol moraju imati odreeni broj gramatikih kategorija, slinih
prinuda nem a u vezi sa derivacionim pravilima - da li e se odreeni derivativ zaista pojaviti u jeziku ili ne, uglavnom je potpuno nepredvidljivo, te
obino svi derivirani oblici moraju biti navedeni u leksikonu.
M ada je analoka prom ena fundamentalni mehanizam pomou kojeg se
auriraju m orfoloka pravila u nekom jeziku, analogija je i sredstvo za kreiranje novih oblika (npr. neologizama ili u kreativnoj upotrebi etvorolane
analogije pri m orfolokom preinterpretiranju), te je tako ona i sredstvo pomou kojeg se obnavlja leksiki i pojmovni fond.
injenica je da su praktino sve leksike inovacije koje nisu pozajmljenice zapravo motivisane, to jest obrazovane su od postojeih morfova pomou pravila (npr. prema izvedenici staklenik obrazovan je i plastenik). Engleski pridevi na /-obl/ (-able, -ible) mogu posluti da ilustruju nain na koji takvo produktivno pravilo moe nastati. Srednjoengleski je pozajmio iz francuskog rei kao measurable, reasonable, acceptable, agreeable, comfortable,
profitable; poto su pozajmljene i njihove osnove bez sufiksa, bilo kao imenice {measure, reason) ili kao glagoli (accept, agree) ili kao i imenicc i glagoli (comfort, profit), -able je moglo biti apstrahovano kao m orf sa funkcijom prikladan za .. , prikladan za ... -nje,\ prikladan da bude ... - e n .
Obrazac je postao veoma produktivan u engleskom tako da se sada pridevi na
-able slobodno deriviraju, posebno od glagola (eatable, drinkable, machine
vvashable itd.). Postoji pretpostavka da je jedan od glavnih razloga za populam ost ovog obrasca bez sumnje injenica to on ne zahteva morfoloku altem aciju u osnovi.
M orfoloku preinterpretaciju kao kreativnu upotrebu etvorolane analogije74 nalazimo, opet, u engleslcim tem iinim a za stavke u jelovnike, kao to je
/3 Jo je u staroslovenskom ostvareno ovo proirenje osnove na im enice I vrste
(*-o osnove) najec u Dsg. i to one koje oznaavaju lica ili personifikovane pojm ove : cbiH.'h : cbigOBH - Hocncfcb : hochcJio b h , ali i im enice *-u paradigm e analogijom su dobijale u Dsg. nastavak - u iz *-o osnova ( ori 1975: 94).
74 Neki autori ovaj tip nazivaju i analokim stvaranjem (Bynon 1977: 40).
49
beejburger, cheesburger, eggburger, baconburger i ak samo burger. Sve su

one rezultat nove segmentacije i semantike preinterpretacije rei hamburger. Termin je prvo bio slian leksemama wiener ili frankjurter i oznaavao
je mesto po kojem je jelo dobilo ime (znai od Hamburg). Zatim je preinterpretiran kao da sadri re ham (mada se obino pravi od goveeg mesa) i element -b u rg e r pateta od m esa (ili tako neto), a ovaj element je uopten za
stvaranje novih rei (emu je pom ogla i elipsa svodei, na primer, sintagmu
cheese hamburger na cheeseburger).
Najzad, u svakom jeziku postoje oblici koji najupornije odolevaju analokoj promeni. Svi su oni, moe se rei, lanovi takozvanog osnovnog, bazinog renika koji ine oblast jezika na koji najm anje utie kultum a promena.
U engleskom su to, na primer, imenice kao to su tooth, foot, mouse, man,
wom an i glagoli kao to be, go, eat, drink, will, can, do itd. U naem standardnom jeziku to su, na primer, glagoli ii, moi, hteti, brati i dr., zatim imenice
ovek, dete, oko, uho i dr., sa svojom paradigmom. M oda je njihova stabilnost i otpom ost na promene u njihovoj visokoj frekvenciji pojavljivanja u
diskursu i u injenici da njihove oblike deca usvajaju veoma rano, pre nego
to usvoje posebna gramatika pravila.75 Ono to je u tim sluajevima predvidljivo jeste - kakve bi bile njihove forme da su potpale pod analoke promene, m ada nem a naina da se predvidi da li bi se ili ne takva promena ikad
desila. Na suprotnom kraju spektra retki nepravilni oblici mogu preiveti i
kao arhaizmi u, na primer, poetskom i religijskom registm, ali ne (ili bar retko) i u svakodnevnom govom.
3.4. O dnos glasovnih prom ena i an alogije

Glasovne prom ene i analoka obrazovanja dva su tipa dijahronijskih procesa
koji odslilcavaju podelu jezike strukture na dva razliita nivoa, na nivo fono75 Za usvajanje glagola u engleskom kod dece izgleda da postoje tri sukcesivne
etape: (1) usvajanje individualnih oblika preterita kod glagola; (2) usvajanje pravila
za graenje preterita sa pogrenom generalizacijom (goed itd .); (3) sistem odraslih
(Bynon 1977: 43). Prilikom usvajanja glagola u srpskom jeziku deca takoe prave
generalizacije. Tako 1. I. j. glagola /moi/ i /(ne)hteti/ glasi moem, neem : moe,
nee, mcsto mogu, neu, a kod glagola sa alomorfhim korenima (ablaut) u prezentu
i infinitivu uoptavaju se prezentski altemanti i u radnom glagolskom prilogu, npr.
perila :perem mesto prala i sl.
Islorijska lingvistika
50
logije i na nivo gramatike.76 Kako su m ladogramatiari videli njihov meuodnos? Fonoloke promene su pravilne u tom smislu to deluju automatski
kad god su ispunjeni uslovi bez obzira na konsekvence koje one m ogu imati
na gramatiku strukturu. Analoke promene, s druge strane, potpuno zavise
od gramatike strukture. Meutim, da li e do analoke promene doi u nekom odreenom sluaju, ne moe se predvideti ak ni kada je pravilo oigledno mogue formulisati. Ipak, uz upuivanje na neku odreenu analoku
promenu, moe se samo pokazati ta bi bile posledice da se promena dogodila. Ova kom plementama veza izmeu dva procesa (fonolokih i analokih
prom ena) upuuje na to da e gramatike strukture koje su neprozirne11 sa
stanovita glasovnih promena, ili koje m ogu postati neprozime, verovatno biti popravljene analokom promenom. Herman Paul je otiao ak i dalje tvrdei da ne postoji glasovna promena koja nije prouzrokovala bar jedan naredni razvitak. Znaajno je to da takva analoka preureenja uvek dobijaju oblik
prom ena utiui na eksponente1% tj. na fiziki izgled odreenih gramatikih
ili semantikih kategorija (dativa, aorista, agensa itd.).
Pored toga to glasovne prom ene i analoka obrazovanja u mlaogramatiarskom m odelu jezike evolucije imaju jednak teorijski status, nem a sumnje
da, od to dvojQ,fonoloke prom ene igraju vaniju ulogu. Glavni razlog za to
je to analogija obuhvata samo deo dijahronijskih fenomena na gramatikom
nivou dok je sve to se razvilo na fonolokom nivou nastalo delovanjem pravila glasovnih promena. Analoka obrazovanja bitno su ograniena na morfoloki kompleksne oblike dok se jednostavni leksiki morfovi, zbog arbitrame
prirode jezikog znaka, prestm kturiraju samo pomou fonolokih pravila jezika. Upravo je ovo poslednje to na osnovu ega se istorijske veze izmeu jezika m ogu najpouzdanije ustanoviti. M ladogramatiarski manifest u stvari
prepom uje da se analokoj hipotezi pribegava samo kad glasovni zakon zakae (O sthoff i B m gm ann 1878).
76 Uporedi i napomenu 32.
77 Termin (n e)proziran (/ne/transparentan) upotrebljava se u vie oblasti lingvistike kao oznaka za analizu koja direktno i oigledno prikazuje relevantne injenice.
78 Prema nekim interpretacijama, primena ovog termina ograniena je na fiziko izraavanje bilo koje apstraktne jedinice (tj. na bilo kom nivou), npr. morf je
eksponent m orfem e,/on - foneme, odreen formativ (kao - a ) - sintaksike kategorijc (kao enski rod).
51
3.5. P rocesi jezik e rekon struk cije

3.5.1. Komparativna (fonoloka) rekonstrukcija
Pored objanjavanja prom ena u jeziku, prim am i cilj istorijske lingvistike
jeste i da, kom paracijom , ustanovi i potvrdi odnose i veze m eu jezicim a.
K om parativni m etod zasnovan je na dvema pretpostavkam a. Prva se moe
nazvati hipotezom o slinosti, a dm ga hipotezom o pravilnosti. Prvom hipotezom pokuavaju se objasniti oigledne slinosti izmeu rei koje pripadaju razliitim jezicim a ili razliitim dijalektim a na osnovu pretpostavke da
su ti jezici u srodstvu. Ona podrazum eva i pretpostavku da su ti jezici i dijalekti potom ci zajednikog pretka. H ipoteza o pravilnosti om oguava rekonstrukciju prajezika je r pretpostavlja da su glasovne prom ene pravilne. Ona
pretpostavlja da e se svaki glas odreenog dijalekta uvek m enjati slino u
slinim okolnostim a. Kom parativni m etod sastoji se od ispitivanja rei sa
slinim znaenjem u jezicim a za koje se pretpostavlja da su potomci zajednikog prajezika s ciljem da se otkrije korespondencija m eu glasovim a
i da se rekonstm ie prajezik.
M ladogram atiarski postulat da se prom ene koje se sreu u istorijski potvrenim jezicim a moraju presuponirati i za jezike pretke, usmerio je panju
istraivaa i na pitanje kako doi do saznanja o jezicim a o kojima nemamo
pisanih dokumenata. Sredstvo kojim se istoriar jezika slui da bi doao do
takvih podataka jeste jezika rekonstrukcija, proces u kojem se znanja o jezikim prom enam a primenjuju u obrnutoj jezikoj istoriji . Takvi su postupci za vraanje starije situacije vani poto istoriar jezika nem a drugih podataka na raspolaganju osim oblika i pravila iz pojedinanih jezika. Samo njihovim sistem atskim poreenjem on moe postii svoj cilj, a to je da saini telo, korpus hipotetikih prastruktura zajedno sa pravilima pomou kojih se od
tih prastruktura moe izvesti gramatika tih jezika. (Te rekonstruisane, dakle
hipotetike prastrukture, u lingvistikom opisu obeleavaju se zvezdicama.)
Do lingvistikih saznanja o starijim (ili nepotvrenim) oblicima nekog jezika moe se doi ispitivanjem sinhronijskih podataka koji ukazuju na ranije
prom ene u jeziku, a ti podaci treba da sadre fonetske (ili neke druge) varijacije meu oblicim a za koje se moe pretpostaviti da su prvobitno imali invarijantnu strukturu. Talco, na prim er (1) u nekom datom jeziku te se varijacije
m ogu ogledati u postojanju sinhronijske m orfofonoloke alternacije (npr. izm eu zvunog i bezvunog opstruenta), (2) ili se razlike mogu prostirati pre-
52
ko granica jednog jezika (bilo da su to razlike meu dijalektima ili meu jezicima). Za podatke koji se tiu m eujezikih varijacija kae se da su komparativni i oni zahtevaju komparativnu rekonstrukciju da bi se dolo do invarijantne forme. U prvom sluaju varijacije su inteme i invarijantne forme se
dobijaju internom rekonstrukcijom, koja se definie kao procedura za izvoenje zakljuaka o nekim segmentima istorije jezika iskljuivo iz materijala dostupnog sinhronijskoj deskripciji odreenog jezika. Varijacije ove vrste obino su morfofonoloke altemacije izmeu srodnih oblika.
Kao ilustracija komparativne (fonoloke) rekonstrukcije navodimo primer
iz germanistike (prema Bynon 1977: 47). Sa svega nekoliko izuzetaka, sve
leksike jedinice koje se objanjavaju, a u staroengleskom su imale /a :/, u savrem enom engleskom imaju ekvivalente sa /ou/ (na primer stan : stone, ac :
oak, h l a f : loaf). Ovakva korelacija rezultat je glasovne promene u kojoj se
staroenglesko /a :/ redovno razvilo u /ou/ u savremenom engleskom. Postoji
pravilan odnos i izmeu staroengleskog (dalje - sengl.) /a:/ i starovisokonem akog (dalje - svn.) /ei/ (stein kam en, eih hrast, leib vekna), meutim, poto su sengl. i svn. bili savremenici, ovo se svakako ne moe objasniti
na isti nain. Pravilan odnos izmeu svn. /ei/ i seng. /a:/ moe se, meutim,
objasniti u okviru koncepta pravilnosti glasovnih promena ako pretpostavimo
da je zajedniki predak i engleskog i nemakog jezika imao fonoloki segm ent koji je, preko pravilne glasovne promene, postao s jedne strane sengl.
/a:/, a s druge strane svn. /ei/. Zbog fonetske verodostojnosti i ekonomisanja
u deskripciji, ovaj segment se tradicionalno predstavlja kao /ai/, a da bi se pokazalo da nije stvamo potvren, ve samo postuliran'9 obeleava se pomou
zvezdice: */ai/. Takav se metod esto naziva triangulacijom u kojoj se oblici
koji se porede stavljaju u osnovu trougla, a rekonstmisana forma na njegov
vrh:
(12)
*/ai/
sengl.____________________ svn.
/9 T ennin postulirati potie iz aksiomatike (grana logike) a primenjuje se i u lingvistici. Postulati su skup poetnih propozicija za koje se u nekoj teoriji pretpostavlja
da su istinite. Te poetne tvrdnje, sa zakljucima koji se iz njih naknadno izvlae, zajcdno sainjavaju tzv. postulatni metod.
53
Naravno, rekonstrukcija kao to je, ova m ora biti kompatibilna, koliko je

mogue, i sa svim drugim podacim a koji postoje, kao to je rekonstruisani fonoloki sistem kao celina i pravila koja vladaju njegovom prethodnom evolucijom i daljim razvitkom. Za polazite se postavlja onaj segment koji ispunjava sve ove uslove na najekonominiji i na fonetski najverodostojniji nain.
N avedeni prim er pokazuje da se fonem a tog prajezika razliito realizuje u
svakom od ova dva jezika, ali da uprkos ove divergencije jo uvek postoji odgovarajua korespondencija izmeu refleksa m eu srodnim reima (to jest u
reim a koje su u dva jezika direktni kontinuanti jedne jedine leksike jedinice
iz prajezika). M eutim, moe se dogoditi i da fonetska promena koja se desila sa fonemom dovede do njenog stapanja sa drugom fonemom i da se tako
izgubi opozicija koja je meu njima postojala.
D a bi se pokazao nain na koji se takvo stapanje moe rekonstruisati, prvo bi trebalo slediti razvitak koji se dogodio u svn. /ei/ i sengl. /a:/ to se moe dobiti iz aktuelnih pisanih podataka i tada videti koliko bi se daleko u prolost moglo ii u rekonstrukciju tog razvitka kad nedostaju bilo kakvi pisani
dokumenti. N a osnovu pisanih potvrda zna se da je sengl. /a:/ postalo /ou/ u
savrem enom engleskom, a svn. /ei/ postalo je /ai/ u savremenom nemakom,
i te se promene odraavaju u svom pravilnom odnosu u dugom spislcu rei iz
savrem enog engleskog i savremenog nem akog (npr. stone : Stein, l o a f :
Laib, home : Heim, itd.). T rebapodsetiti da je savremeno nemako /a i:/ imalo
i drugi izvor, drugaije poreklo, a to je /i:/ iz svn. Ove serije razvitka mogu se
prikazati na sledei nain:
(13)
sengl./i:/
------------------- savremeni engl./ai/
svn. /i:/
w svn. /ei/
'
savremeni nem./ai/
*/ai/< N
sengl./a:/
------------------- savremeni engl./ou/
Rei iz savremenog nemakog u kojim a /ai/ potie od /i:/ odgovaraju reim a iz savrem enog engleskog u kojim a stoji /ai/ a ne /ou/, tako da se sada
pojavljuje drugi niz rei u kojima savremeno englesko /ai/ odgovara savremenom nem akom /ai/ (npr. ice : Eis, tide : Zeit, my/mine : m ein, itd.). D m gim reima, nemako /ai/ koje dolazi od /i:/ odgovara engleskom /ai/, dok
ono nemako /ai/ koje potie od /ei/ odgovara engleskom /ou/. To znai da
54
ak i onda kad i ne postoje podaci o istorijskom razvitku u nemakom, mogli

bi se ipak otkriti u poreenju sa engleskim. Distribucija dva razliita polazita za /ai/ u reim a iz savremenog nem akog moe se videti iz distribucije fonem a /ai/ i /ou/ u njihovim korelativim a u savremenom engleskom poto on
nije doiveo paralelno stapanje. D a bi to bilo mogue, meutim, m ora se prvo pokazati da je upravo engleski taj jezik koji je sauvao prvobitnu distribuciju segmenata, a da je nemaki inovirao. Tada se mora poi od osnovne
pretpostavke da je svaki niz englesko-nemakih korelativa odraz jedinstvenog segm enta u prajeziku i da je distribucija dananjih refleksa, ako nikakva
druga prom ena nije uticala na njegovu fonetsku okolinu, nastavak prajezike
distribucije. Tako bi se mogla oekivati kontrastivna distribucija (to jest, pojavljivanje u istom okruenju) refleksa afona jedinstvenog prasegmenta, i
komplementarna distribucijaSQ (tj. u meusobno iskljuivim poloajima) refleksa alofona jedinstvenog prasegmenta. Ovde se podaci u jezicim a-potom cima sukobljavaju: u engleskom /ai/ i /ou/ kontrastiraju, a u nemakom postoji jedinstveno /ai/ koje zauzima njihovu udruenu distribuciju. Koji je onda jezik sauvao staru situaciju a koji je inovirao? Ako se pretpostavi da je
engleski inovirao i da je prvobitna distribucija ova dva prasegmenta bila
kom plem entam a, to bi znailo da sva raznovrsna okruenja u kojim a /ai/ i
/ou/ sada kontrastiraju moraju biti sekundarna, dakle rezultat glasovnih prom ena koje su uticale na fonoloku okolinu. Kad se uporedi veoma velik broj
minim alnih parova i velika raznolikost njihove glasovne okoline (toe : tie,
lo a f : life, loam : lime, loan : line, moon : mine, rope : ripe, rode : ride, boat
: bite, p ope : pipe, drove : drive i sl.), to je potpuno nemogue. Cepanje koje
bi se dogodilo na takvoj skali i koje bi proizvelo takvu raznolikost jednostavno je nezamislivo i pretpostavka je koja je mnogo sloenija od altemativne,
od one da je engleski taj koji je zadrao prvobitnu kontrastivnu distribuciju
dok je nemaki stopio dve suprotstavljene foneme u jednu. Zato se prihvata
ovo poslednje reenje po logici Okamove otrice.81 Sledei korak je opet
selekcija odgovarajuih simbola koji bi reprezentovali prasegmente na takav
nain da su pretpostavljene glasovne promene u isto vreme i minimalne i fonetski verodostojne (postupak koji je, naravno, anticipiran).
80 Komplementarna distribucija je termin koji se koristi prvenstveno u fonologiji a odnosi se na uzajamnu iskljuivost srodnih glasova (alofona) u izvesnom fonetskom okruenju. Na primer, u srpskohrvatskim reima sanke i saonice velarni
[p] i alveolami [n] alofoni foneme /n/ nalaze se u komplementamoj distribuciji.
81 U pitanju je maksima koja se pripisuje srenjovekovnom engleskom filozofu,
franjevcu Williamu Occamu cntia non sunt multiplicanda praeter necessitatem
(pojmove ne treba umnoavati osim u sluaju potrebe, odnosno nije korisno neto dokazivati posredstvom mnogoga to se moe dokazati posredstvom manje-
ga).
55
K om parativna rekonstrukcija ne moe se primeniti kod istorijskog prouavanja jezika koji nemaju srodnike, koji su izolovani. U takvim sluajevima m ora se pribei metodu inteme rekonstrukcije.
3.5.2. Interna rekonstrukcija

Interna rekonstrukcija, koja je konstm kt strukturalne lingvistike ija se procedura zasniva na izvoenju zakljuaka o istoriji jezika jedino i iskljuivo na
osnovu dostupnih sinhronijskih opisa odreenog jezika, pokuava da sinhronijske, unutarjezike varijacije svede na starije, predistorijske invarijantne
oblike. U prosedeu inteme rekonstmkcije lingvista razmatra razliite oblike
date morfeme samo u jeziku koji ispituje, a kao polazite za takvu rekonstm kciju uzim a se odreena paradigm a sa morfofonematski distinktnim a
morfoloki povezanim altemantama. D a bismo ilustrovali postupak inteme
rekonstm kcije i pokazali razliku izmeu ova dva prosedea istorijske lingvistike (komparativne i interne rekonstmkcije), razmotriemo altemacije izmeu
zvunih i bezvunih frikativa u naem jeziku u prefiksiranim oblicima glagola tipa:
(14)
(a)
raz-biti
_______raz-govarati
(b) z-gusnuti
______________ z-biti _______
ras-pui
ras-kuvati_____
s-kuvati
s-pustiti_______
Ove varijacije bismo m ogli svesti na starije invarijante forme na dva

naina. M oem o (a) rekonstm isati zvuni frikativ i objasniti bezvuni frikativ rezultatom asim ilacije po zvunosti; ili (b) moem o pretpostaviti bezvuni frikativ, a zvunu alternantu tum aiti isto jednaenjem po zvunosti:
(15)
(a)
raz-biti
raz-pui
_______z-gusnuti______ z-kuvati______
(b) ras-biti
ras-pui
s-biti
s-kuvati
Proveravanje na vie prim era sa invarijantnim zvunim odnosno bezvunim

frikativim a u poziciji pred vokalim a odnosno pred sonantima:
(16)
(a)
________ (b)
raz-neti
s-neti
raz-lupati
s-lupati
raz-otkriti raz-uveriti
s-uziti______s-ii______
56
om oguuje nam da izaberemo od ove dve analize onu kojom smo rekonstruisali zvuni frikativ u sluajevim a pod (14a) /raz-/, odnosno bezvuni
frikativ u sluajevim a pod (14b).
K ao to smo videli, intem om rekonstrukcijom ispituju se slini m orfoloki oblici kod kojih postoji fonoloka varijacija. O vakva rekonstrukcija nije, naravno, potrebna za jezike u kojim a se mogu nai potvrde u pisanim
dokum entim a za podatke koje traimo, kao to je ovog puta i bio sluaj sa
naim jezikom . M eutim, u sluajevim a gde ne postoje stariji pisani tekstovi ili gde postoji velika praznina u podacim a, ova metoda moe pom oi
da se dosegne duboko u prolost nekog jezika i da se, skidanjem jednog po
jed n o g jezikog sloja otkriju uzroci sinhronijskih iregulam osti odnosno
altem acije. Njom se mogu potvrditi i zakljuci zasnovani na kom parativnom metodu. Tako, na primer, u praindoevropskom jeziku (PIE) veina korenskih m orfem a im ala je stm ktum CVC (konsonant-vokal-konsonant) ili
CV SC (konsonant-vokal-sonant-konsonant). Osnovni oblik vokala u obem a
form acijam a bio je /e/, a sonant u tipu CV SC mogao se nai i u predvokalslcoj poziciji: CeC, CeRS ili CReS. Ove forme predstavljaju takozvani norm alan stepen nekog indoevropskog korena. Pod odreenim m orfolokim
uslovim a svi ovi tipovi korena mogli su se pojaviti i bez korenskog vokala.
Takvi oblici nazivaju se nultim stepenom korena. U takvim sluajevim a sonantski lan form acije dobijao je vokalsku funkciju ako se naao izmeu
dva konsonanta. N a prim er (prem a Jeffers i Lehiste 1979: 48-51):
(17)
normalan/
nulti (PIE)
*bher/bhr~bhr
*gem/gm~gm
nositi
,,ii
normalan
(sanskrt)
l.l.sg.
perfekta
indikativ aktiva
ba-bhar-a
nulti
(sanskrt)
l.l.sg.
perfekta
mediopasiva
proli
particip
ba-bhr-e
bhr-ta
ja-gam-a
ja-gm-e
ga-ta (*m>a)
O vakve alternacije predstavljaju deo m nogo sloenije serije alternacija

u indoevropskom prajeziku koje se nazivaju ablautom. N a osnovu takvih
podataka moe se rei da su u praindoevropskom postojale m orfofonem ske
alternacije izm eu /e/ i /o/ sa pratilakom vokalizacijom sonanta u altem anti nultog stepena svaki put kada se taj sonant nalazio u m eukonsonantskom poloaju kao rezultat potpunog redukovanja korenskog vokala. M eutim , mali broj iroko potvrenih i frekventno zastupljenih korena oigledan je izuzetak ovom optem obrascu. U takvim korenim a postoji samo je-
57
dan konsonant, a u m orfem am a u kojim a je taj konsonant inicijalan, korenski vokal je dug (/e/, /a/ ili /5/) kad je u pitanju norm alan stepen korena. U
nultom stepenu, a to znai u gram atikim oblicim a gde je u korenim a standardnog tipa dolo do redukcije korenskog vokala, pojavljuje se kratki vokal rekonstruisan kao */o/. Taj vokal je bio hipotetika konstrukcija i upotrebljen je da predstavi prototip za odgovarajue vokale: u veini indoevropskih jezik a /a/, u indoiranskoj grupi /i/, a u starogrkom /e/, /a/ ili /o/. N a
prim er:
(18)
norm alan/nulti (PIE)
1.1. sg. prezenta,

indikativ aktiva
sanskrt
grki
pasivni particip
sanskrt
grki
*dhe/dho
staviti
da-dha-m i
ti-the-m i
hi-ta
the-to
*sta/sto
stajati
ti-stha-m i
hi-sta-m i
sthi-ta
sta-to
*do/do
dati
da-dham i
di-do-mi
di-ta
do-to
Saussure j e 82 smatrao da bi bilo razum no pretpostaviti da su oni koreni koji

imaju dugi vokal u alternaciji sa /o/ bili u jednom periodu struktum o isti
kao i mnogo uobiajeniji tip korena a da su takvu raniju identinost zam aglile fonetske promene. Standardni ablaut korena rezultirao je vokalskom
altem acijom u korenu, to se moe predstaviti kao:
(19)
norm alan stepen

e
ei
eu
er
el
em
en
nulti stepen
0
i
u
r
1
m
n
Ako se u nulti stepen korena um etne /o/, m oe se pretpostaviti da bi alternanta sa norm alnim stepenom bila */eo/. Saussure je smatrao da je prvobitna form a altem acije m orala biti: ed/d, a da se postvokalsko /o/ izgubilo
82 Svoju rekonstrukciju praindoevropskog ablauta i pretpostavljenog fonolokog segmenta Saussure je objavio 1879.g. u studiji Memoire sur le systeme prim itif des voyelles dans les langues indo-europeennes.
58
fonetskom prom enom uz kom penzaciono duenje prethodnog vokala: *ed

> e. N a taj nain je u jezik uvedena nova alternacija e ~ d. Stavie, da bi
objasnio razliite kvalitativne varijacije dugih vokala koji se pojavljuju u
norm alnom korenskom stepenu, Saussure je postulirao jo neke segmente
osim h l i nazvao ih sonantskim koeficijentima, iniocima (coefficients sonantiques). Zanimljivo je da ova Saussureova hipoteza (iz 1879) nije izazivala veu panju u narednim decenijam a. Ipak, 48 godina kasnije (1927),
poto je 1906. godine u turskoj Anadoliji otkriven hetitski jezik koji je B.
Hrozny uspeo 1915. da deifruje, poljski lingvista Jerzy K urylow icz konano je dokazao postojanje Saussurovih coefficients sonantiques, koji su tada
nazvani laringalima. On je pokazao da odreene hetitske morfeme, koje su
oigledno srodne sa m orfem am a u drugim indoevropskim jezicim a, imaju
upravo te segm ente u m nogim poloajim a u kojim a je Saussurova hipoteza
predviala postojanje coefficients sonantiques. To je bilo zapisano kao h,
hh, i ovi su segm enti bili nepoznati ostalim indoevropskim jezicim a: u hetitskom lahh-u u poreenju sa grkim la-os. Tako je rekonstrukcija, potpuno zasnovana na teorijskim razm atranjim a i intemoj analizi, potvrena naknadno otkrivenim kom parativnim dokazima. Prema tome, vetim korienjem ova dva m etoda istoriari jezika mogu sa velikom preciznou pokazati veze m eu indoevropslcim jezicim a lcao i m euonose sa dm gim jezikim porodicam a.
U m nogim sluajevim a kom parativna rekonstrukcija ne razlikuje se od
interne. Oba m etoda imaju isti cilj da svedu sinhronijske varijacije na starije invarijante, ime se m oe ustanoviti predistorijska jezika faza. Oba
m etoda upotrebljavaju iste principe koji u m nogim situacijam a om oguavaju izbor izmeu alternativnih analiza. Prenost se daje, naravno, onim analizam a koje su prirodnije ili realistinije, koje operiu regulam im (glasovnim ) prom enam a, koje sadre ubedljivija objanjenja i ne nam avaju princip opreza odnosno takozvanu Olcamovu otricu, a to znai da je najbolja ona analiza koja je to je m ogue jednostavnija. U oba postupka postavlja se zahtev da rekonstm kcija bude potvrena detaljnim objanjenjim a
istorijskih prom ena koje povezuju rekonstm isane oblike sa njihovim potvrenim korelatim a. A te se prom ene m oraju uklapati u opte principe istorijske lingvistike. Osim u sluaju izuzetaka (npr. disimilacija), glasovne promene
trebalo bi da budu pravilne, a analogija i jezike pozajmljenice trebalo bi da
budu potvreni verodostojnim m odelim a ili izvorima. Najzad, pom ou oba
m etoda rekonstm iu se prvenstveno povrinski oblici, mada se preko rekonstm kcije altem ativnih povrinskih formi moe ustanoviti postojanje
sinhronijskog pravila u odreenoj predistorijskoj fazi jezika ili u prajeziku.
59
Uprkos slinosti, kom parativna i intem a rekonstrakcija razlikuju se u

nekoliko veom a bitnih stvari. Cilj kom parativne rekonstrukcije nije samo
da uspostavi (ili da priblino odredi) predistorijsku jeziku stvarnost ve i
da ustanovi genetske veze. A kada se rekonstrakcija upotrebljava u tu svrhu, nije dovoljno pokazati samo opte odnose izmeu odreenih jezika ili
dijalekata. Potrebno je ustanoviti posebne odnose izmeu oblika i struktura
tih jezik a kroz rekonstrakciju odgovarajuih praoblika i prastruktura. Ako
je m ogue izvriti opseniju rekonstrukciju, odnosno ako je mogue i objasniti vei broj slinosti koje ne m ogu biti sluajne, tada e i prikazivanje
genetskih veza biti uspenije.
Jeziki podaci za kom parativnu rekonstrakciju znatno su obimniji od
onih kojim a se slui intem a rekonstrakcija. I to ne samo zbog toga to potiu iz vie jezika, ve i zato to se ova rekonstrukcija ne moe ograniiti samo na one jezike podatke koji sadre m orfofonoloke altem acije. Ovde se
vie operie sa kompietnim sistem om nekog jezika odnosno sistem im a jezika koji se razmatraju.
3.5.3. Tipoloka rekonstrukcija

Sa razvojem tipolokih lingvistikih studija uveden je novi metod jezike
rekonstrukcije, tipoloka rekonstrukcija i u istorijska jezika prouavanja.
Tipoloka rekonstrukcija zasnovana je na shvatanju da se jezici m ogu podeliti na odreeni broj osnovnih jezikih tipova sa posebnim nizom karakteristilca. Tako, na prim er, postoji podela jezika prema tipu s obzirom na
m esto koje objekat zauzim a u odnosu n a predikat, pa postoje jezici S[subjekat]0[bjekat]P[predikat], SPO/PSO tipa i sl. O va rekonstrakcija moe se,
naravno, prim eniti i na fonoloke sisteme. Tako, na primer, na osnovu komparativne rekonstrukcije praidoevropskog suglasnikog sistem a do koje se
dolo u 19. veku, postulirana su etiri niza ploziva: bezvuni, bezvuni aspirovani, zvuni i zvuni aspirovani. M eutim , ispostavilo se da su podaci za
bezvune aspirovane konsonante ogranieni samo na indoiranske jezike
kao i da se ti suglasnici m ogu izvesti iz konsonantskih grapa sa bezvunim
plozivom i laringalom. To znai da su aspirovani bezvuni suglasnici sekundam i, dakle inovacija razvijena u ovoj jezikoj grapi i da se ne mogu
rekonstruisati za praindoevropski. N a osnovu tog saznanja sistem opstruenata indoevropskog prajezika obino se rekonstraie kao:
60
(20)
(a)
kw
(b)
(b)
bh
g
gh
g
gh
gW
dh
(c)
(d)
gwh
M nogi su, raeutim, tvrdili da je ovakav sistem tipoloki nem ogu i da

ne postoje takvi sistemi koji sadre zvucne aspirovane a ne sadre bezvune
aspirovane glasove, kao i da zvuna aspiracija presuponira prisustvo bezvune. Kritiari su tvrdili i da je pretpostavljeno m ogue odsustvo zvunog [b] tipoloki neuobiajeno za praindoevropski. Ako postoji praznina u
sistem u labijala, smatralo se da je m nogo verovatnije da e ona biti u bezvunoj nego u zvunoj seriji suglasnika. Najzad, neki lingvisti su smatrali
i da je odsustvo glotalnog frikativa [h] u rekonstruisanom praindoevropskom jeziku isto tako tipoloki problem atino je r aspirovani plozivi presuponiraju prisustvo nezavisnog aspirovanog segm enta [h]. Uzim ajui u obzir
sve ove argum ente, m nogi lingvisti su postulirali sasvim drukiji sistem opstm enata u kojem se razlikuju bezvuni , glotalizovani i zvuni nizovi suglasnika. Za bezvunu i zvunu seriju suglasnika smatralo se da su imali
aspirovane i neaspirovane alofone. O vakav sistem, koji se do izvesne mere
podudara sa sistem im a nekih od savrem enih jerm enskih dijalekata, sm atran
je prihvatljivijim sa tipolokog stanovita.
Taj sistem: */p, t, k, k, kw; (p), t, k , k , k w; b, d, g, g, gw; s/ imao je oba
niza praskavih suglasnika (i zvune i bezvune), to se smatralo nom ialnim
poretkom , a praznina u sistem u labijalnih konsonanata bila je u bezvunom
nizu, gde joj je, kako se sm atralo, i mesto. Zagovom ici ovakvog sistem a
tvrdili su i da on bolje objanjava neke fonoloke procese u ranoj fazi
praindoevropskog jezika. M eutim , u novije vreme je pokazano da se sa
takvim sistem om mnogo tee objanjavaju jednostavni procesi asim ilacije
po zvunosti nego to je to sluaj sa tradicionalnim (prikazanim u tabeli
20), za lcoji su tipoloka istraivanja pokazala da je upravo takav mogu:
(1) mada se, na primer, mnogo ee sreu sistemi kojima nedostaje bezvuni
labijal, postoje i jezici kod kojih je ta praznina meu zvunim plozivima (npr.
iroki, dargva, dehu, mikse, murle jezici; Hoclc 1991: 621-626); (2) mogue
je, takoe, da u nekom jeziku postoji aspiracija a da ne postoji poseban segm ent [h] (npr. jonski grki, koji je izgubio /h/ ali je zadrao grke aspirovane bezvune suglasnike, a i u madurskom jeziku postoji trostmka distinkcija
izmeu zvunih, bezvunih i aspirovanih a ne postoji suglasnik h u domaim
reima); (3) i, najvanija potvrda u prilog tipolokoj rekonstrukciji dolazi iz
3. M ladogramatiari i istorija jezika
61
indoneanskih jezika: ovi jezici im aju aspirovane suglasnike koji su zvuni

ili poluzvuni ali ne dolaze u opoziciju sa odgovarajuim bezvunim nizom
suglasnika. Podaci iz ovih jezika pokazuju da ak ako se aspirovani suglasnici u sistem u praindoevropskog interpretiraju kao zvuni ili kao neizrazito
zvuni ili bezvuni, takav rekonstruisan sistem tipoloski je mogu.
Ovaj tip rekonstrukcije izaziva jo uvek m nogo kontroverzi je r je relativno malo jezik a tipoloki isto . V e in a je m eavina u kojoj je jedan jeziki tip samo dom inantniji od drugih. Isto tako, u lingvistici jo uvek traje
diskusija o tome kako bi tipoloki isti jezici trebalo da izgledaju kao i o
tom e da li se uopte razm atraju pravi kriteriji koji bi to trebalo da odrede. I
pored svih nedoum ica oko ovog tipa rekonstrukcije, istoriari jezika smatraju da tipoloka rekonstrukcija pom ae da se ue dublje u prolost jezika
nego to je to sluaj sa ostalim m etodam a.
Ponekad se u istraivanjim a starijih slojeva jezik a m ogu kom binovati
razliiti m etodi rekonstrukcije. K om binacijom ova tri metoda: kom parativno istorijskog, m etoda intem e rekonstrukcije i tipoloke rekonstrukcije u
paljivom prouavanju podataka iz preivelih tekstova m ogue je pratiti
razvoj velikog broja jezika u toku perioda dugog do 5.000 godina. Zahvaljujui udm enim naporim a i m etodam a lingvista na jezikoj rekonstrukciji
tokom poslednjih 150 godina, postale su nam dostupne informacije o moguim prom enam a i pravcim a kojim se jezici kreu tokom vrem ena kao o i
tendencijam a koje usm eravaju te prom ene u vrem enu.
3.6. Kratak rezime mladogramatiarskog modela

istorijskog prouavanja jezika
Sa S ch leich ero m i njegovim b io lo k im n a tu ralizm o m organ icistik o
shvatanje jezik a dostiglo je krajnost iz koje se nije m oglo nazad. N auna
javnost reagovala je veom a glasno, a svi kritiari su bili sloni da se lingvistika m ora vratiti istorijskom prouavanju. Sedam desetih godina 19. veka
antiorganicizam u Nem akoj bio je povezivan sa gm pom m ladih naunika
okupljenih oko lajpcikog slaviste A ugusta Leskiena, koji su podrugljivo
nazvani Junggram m atiker, ali oni su taj nadim ak rado prihvatili kao osnovno obeleje svog pokreta koje im licira novinu i sve duh u jezikim istraivanjim a. U predgovom M orphologische Untersuchungen (1878), to se
sm atra njihovim m anifestom , Karl Brugm ann i H erm ann O sthoff zagovarali su tezu da jeziko prouavanje bude zasnovano na prouavanju ivog je zika tvrdei da se jezik ne moe izuavati odvojeno od govorne rei. Insistiraju na eksplicitnijoj i vroj m etodologiji zasnovanoj na jednoobraznosti
62
pristupa koji se sastoji u stanovitu da isti principi deluju na svim fazama

jezikog razvitka, ukljuujui i prajeziku. Prouavanje savremenih jezika i
dijalekata smatraju isto toliko znaajnim kao i prouavanje najstarijih stadijum a razvoja jezika, a odbacuju glotogonijske spekulacije (spekulacije
o poreklu jezika), koje su esto bile preokupacija njihovih prethodnika. U
centru interesovanja m ladogram atia nalaze se promene u jeziku koje pokreu, smatrali su oni, dva osnovna faktora:
(1) Princip pravilnosti fonetskih prom ena, koje su postepene i nesvesne i
deluju bez izuzetaka. Ako se za neki jezik ili dijalekat tvrdi da je u njemu postojao fonetski zakon po kojem je, na primer [t] > [d] u jednom odreenom periodu i u odreenoj glasovnoj okolini (npr. u intervokalskoj poziciji), tada je svako
takvo [t] zamenjeno sa [d]. Ako se to, meutim, nije dogodilo, mora se nai neko objanjenje. Etim ologije i rekonstrukcije koje nisu zasnovane na fonetskim zakonim a, ve na nejasnim slinostim a nem aju vrednost.
(2) Drugi faktor prom ene bila je analogija - koja deluje kada se rei ili gram atiki elementi razlikuju od m odela koji imaju ostali oblici u asocijativnoj
vezi. R azvitak pojedinanih m orfem a nije se mogao prouavati izolovano
iz celine jezike stm kture. U svom elu Principien der Sprachgeschichte
(1880), koje je imalo veom a velik uticaj na savremenike, H erm an Paul je
tvrdio da analogija ne utie samo na stvaranje novih oblika ve i da u njoj
lei i norm alna stvaralaka snaga jezika: govornici ne ponavljaju oblike i
reenice koje su uli ve ih analoki ponovo stvaraju.
M ladogram atiari su bili napadani, ali uprkos m nogih kontroverzi oko
njih jasno je da su oni zaista obavili velik posao u istorijskoj i kom parativnoj fonologiji i u morfologiji inkorporirajui u svoje radove zajednike rezultate kako svojih sledbenika tako i protivnika. Uticali su i na razvitak eksperim entalne fonetike, a nema sumnje da je njihov, za to vreme nov, pristup
koncipiran tako da bi se shvatile prom ene u jeziku, bio tehniki veom a sofisticiran. M ladogram atiari su se zalagali za eksplicitniju m etodologiju i za
decidno izjanjavanje o dom enim a i ciljevim a lingvistike.
Svest o vrstoj m etodologiji dovela je do aljeg razvitka nauke u poslednjoj etvrtini 19. veka koji je obeleio poetak preokreta ka novim interesovanjim a: semantici, sociolingvistici, teorijskoj i strukturalnoj, deskriptivnoj lingvistici. Ipak, najizrazitije obeleje lingvistike 19. veka ostalo je
da je ona bila istorijska. K onkretan rad m ladogram atiara i njihovih savrem enika na istoriji jezika jo uvek je predm et lingvistikih razm atranja, a
tehnike naunog rada koje su oni razvili ostale su u trajnoj upotrebi generacija lingvista u 20. veku. N a tem eljim a njihove nauke i rezultata njihovih
istraivanja razvile su se obe dom inantne lingvistike teorije dvadesetog
veka - strukturalizam , koji je vladao prvom polovinom veka i generativna
gram atika u drugoj polovini veka. O ba ova pravca i danas se prim enjuju u
razliitim lingvistikim kolam a u svetu.
4. Strukturalizam i istorija jezika

Rekonstraisanje prajezika i jezikih prasegm enata uz upotrebu alfabetskih
simbola pod zvezdicama bilo je veom a rairen postupak u dragoj polovini
19. veka. Oprezniji odnos prem a ovom metodu poetkom 20. veka izneo je
jedan od najautoritativnijih komparativista 20. veka, A Meillet. On je rekao
da nam je indoevropski prajezik nepoznat, da su uzajamna slaganja meu jezicim a jedina realnost koju komparativisti treba da prouavaju, a da se komparacijom ne m oe stvoriti jezik koji je nestao. M etod uporedne gramatike ne
daje nam rekonstraisani praindoevropski jezik kakav je on bio kad se njime
govorilo ve odreen sistem odgovarajuih odnosa izmeu istorijski dokumentovanih je z ik a 13 Ovaj njegov oprez imao je osnova jer je u poslednjoj deceniji 19. veka razbijeno uverenje o slepoj pravilnosti glasovnih promena
pa tako i u sposobnost rekonstrakcije to je, izmeu ostalog, izazvalo krizu
tradicionalnih shvatanja jezika i lingvistike.
M ada je mladogramatiarski model, u m nogim aspektima modifikovan, i
alje dugo ostao osnovni u istorijskoj lingvistici, prvi veliki razvitak u nauci
o jeziku, i izazov mladogramatiarskoj poziciji, bila je prim ena strukturalistikog principa na analizu jezika. Strakturalistiki metod, iji se poetak
obino vezuje za vajcarskog lingvistu Ferdinanda de Saussurea (1857-1913),84 razvili su u Evropi uglavnom lanovi Prake kole, a u Americi
blum fildovci i kole izrasle na njihovom uenju (taksonomska lingvistika85) jo uvek ine glavnu altemativu transformaciono-generativnoj lingvi83 Uporedi Meje (1963: 26).
84 Saussure se esto smatra osnivaem modeme lingvistike jer je on prvi
odvojio evropsku lingvistiku od njene dotadanje iskljuive okrenutosti istorijskim
objanjenjima jezikih fenomena i uputio je na opis strukture jezika u nekom odreenom periodu vremena. Njcgova poznata knjiga Cours de linguistique gtnerale
(1916) (kod nas prvi put prevedena kao Opta lingvistika u Nolitovoj biblioteci
Sazvee) nije zapravo objavljena tokom Saussureovog ivota, ve su beleke sa
njegovih predavanja studentima koji su kod njega, na enevskom univerzitetu, izmeu 1907. i 1911. godine sluali tri kursa iz opte lingvistike, dvojica Saussureovih kolega (Ch. Bally i A. Sechehaye) sabrala, uredila i objavila.
85 Termin talcsonomski u lingvistiku je uao iz biosistematike i odnosi se na one
pristupe lingvistikoj analizi i dcskripciji koji se preteno ili iskljuivo bave klasifikacijom. Pojam taksonomije uspeno je primenjen u mnogim oblastima lingvistikc. Meutim, sledbenici transformaciono-generativne gramatike esto su kritikovali takve taksonomske opise da im nedostaje sistematski teorijski okvir te upotre-
64
stici. Strukturalisti posmatraju jezik kao integralnu celinu, kao sistem u kojem je svaka jedinica odreena svojim m estom u sveukupnoj mrei opozicija.
To se odnosi i na sve jezike i na sukcesivne stadijume jednog istog jezika.
O va kola miljenja stvorila je impresivna dela koja se tiu kako teorije tako i
njene primene na opis i interpretaciju posebnih lingvistikih injenica.
Saussure nije, kao to je ve reeno, imao nita protiv dijahronijskog prouavanja jezike evolucije i sam se bavio jezikom rekonstrukcijom.86 On je
samo smatrao da dijahronijska i sinhronijska prouavanja jezika treba da budu odvojena, da ih ne treba meati, i da ne treba iskljuivati sinhronijski pristup koji opisuje jezik kao celinu u svakoj fazi njegovog razvoja. Ova distinkcija izmeu sinhronijskog i dijahronijskog pm avanja jezika prva je od
etiri poznate Saussureove dihotom ije.87 Saussureova lingvistika teorija najsnanije je uticala na lingviste Prake kole, Kopenhake kole, Londonske
kole,88 a naglaavanje stm kture jezikog sistema imalo je veoma snaan upliv na mnoge lingvistike teorije posle njega. Prem a tome, u okvim strukturalne lingvistike, mnogi lingvisti su razradili svoje sopstvene teorije, pokuavajui da to rigoroznije i konzistentnije primene osnovne metode ovog uenja kao i da razvijaju teorije na novim i originalnim osnovama.
Termin strukturalizam upotrebljava se da oznai model m iljenja koji je
bitno odredio tokove mnogih nauka u 20. veku. Pod njim se podrazumeva da
ba etikete taksonomski esto ima za cilj da naglasi nesposobnost strukturalne
lingvistikc da objasni jDojave na nivou dubinske strukture (pojam iz generativne
gramatikc, up. alje). Sezdesetih godina 20. veka strukturalizam je bio na vrhuncu
svog razvoja, posebno u humanistikim disciplinama. U mnogim sluajevima inspiracija je dolazila iz lingvistike, a strukturalisti humanisti nisu kiili svoj intelektualni dug uticajnim lingvistima, posebno F. de Saussureu i Romanu Jakobsonu.
Strukturalistiki pravac u Americi ima neke specifinosti. Autohtoni predstavnik
amerikog strukturalizma je Leonard Bloomfield, i lingvisti potaknuti njegovim
radom. Oni su pokuali da prilagode metode psiholokog biheviorizma i neopozitivistike filozofije i da ih primene na lingvistiku.Vie o strukturalizmu i razliitim
kolama koje su se razvile na osnovu uenja strukturalista, vidi u Ivi (1990: I-II),
Lepschy (1972), Koerner i Asher (1995), Malmkjaer i Anderson (1991), Bright
(1992: I-IV).
86 Uporedi odeljak 3.5. Procesi jezike rekonstrukcije (t. 3.5.2. Intema rekonstrukcija) u poglavlju 3. Mladogramatiari i istorija jezika.
87 Ostale tri Saussureove dihotomije su: razdvajanje pojmova la langue : parole, zatim signifiant : signifie i razdvajanje dveju dimenzija jezika, esto predstavljene kao dve ose u dijagramu - sintagmatska i paradigmatska (detaljnije o Saussureovom uenju videti u Ivi 1990: 1,172-186; Sosir 1969, Robins 1967:199-201,
Haris andT aylor 1989: 176-190. i dr).
88 Detaljnije o tim kolama videti, na primer, u Ivi (1990: I-II), up. takoe,
prethodnu napomenu.
65
pojedinani fenomeni ljudskog iskustva ne postoje niti se shvataju kao izolovani fenomeni ve jedino u meusobnoj povezanosti. Oni se mogu i racionalno objasniti, a ne samo opisati i klasifikovati. Ako se u njima gleda njihov racionalan karakter, videe se da oni ine strukturu i da, pored beskrajnih varijacija razliitih oblika i kombinacija, postoji ogranien skup apstraktnih obrazaca koji se vladaju prema jednostavnim optim pravilima.
Osnovni pojam strukturalne lingvistike jeste pojam modela. Termm je
dvosmislen. U mnogim naukama upotrebljavaju se matematiki modeli u kojim a su neke injenice prikazane u vidu jednaina ili modeli fizike, u kojima
se one laboratorijski reprodukuju, obino u vidu razliitih skala. Oba ova modela upotrebljavaju se i u lingvistici. U oba sluaja upotrebe m odela pretpostavlja se analogija izmeu samog m odela i fenomena o kojem se raspravlja.
Ta analogija je zasnovana na apstrahovanju onih vidova koji su relevantni89
za istraivanje, za razliku od onih koji nisu relevantni. Relevantni podaci su
izabrani m eu onima koji su zajedniki za celu grupu jezikih injenica. Ona
karakteristika neke injenice koja pripada samo njoj, pa se zato smatra jedinstvenom, jeste ono to se u lingvistikom opisu smatra nerelevantnim. Tako
je strukturalni opis i apstraktan i uopten pa time i ne traga za konkretnim i
odreenim, kao to je bio sluaj sa tradicionalnom lingvistikom.
M ada se u radovim a vodeih evropskih kom parativista (i istoriara jezika)
ezdesetih i sedamdesetih godina 19. veka naziru rudim entam a poim anja
strukture u jeziku u obliku principa pravilnosti fonolokih promena,90 ipak
shvatanjc da svaki jezik ima svoju sopstvenu nezavisnu stm ktum injenica je
koja nije bila eksplicitno izreena od strane mladogramatiara, a zahtevala je
nov pristup prem a istorijskoj lingvistici. Indoevropske studije, koje su od
svih lingvistikih grana u to vreme imale najrazvijeniji teorijski aparat, bavile
su se istorijskom fonologijom na sve apstraktniji i sve vie strukturalan nain.
Radovi Ferdinanda de Saussurea najbolji su prim er tog novog pravca, a oni
su uticali na mnoge savremenike, meu kojima je i poljski lingvista Jan Baudouin de Courtenay (1845-1929), iji tekstovi o glasovnim altem acijam a91
89 Tennin relevantan upotrebljava se da oznai lingvistiki status nekog obeleja u
govoru ili pisanju: obeleje je relevantno ako je kontrastivno, odnosno ako njegova zamena nekim drugim obelejem dovodi do promene u znaenju.
901 dijalektolozi, istraujui geografsku distribucija razliitih glasova kao proizvoda pravilnih glasovnih promena, postali su svesni da postoji predvidljiva odnosno strukturalna distribucija tih varijanata unutar jedne govome zajednice ili kod
pojedinanih govomika.
91 Proba teorji alternacyj fonetycznych. Rozprawy Akademii Umiej&nosci:
Wydzial filologiczny, 20, 1894: 219-364). J.Baudouin de Courtenay, pripadnik Kazanjske kole, dao je terminu fonema vrednost koju najee danas ima i razgrani-
66
predstavljaju kamen temeljac u razvitku evropske strukturalistike fonologije. Shvatanju koje je pruio ovaj novi strukturalistiki pristup nije vie bio
prihvatljiv mladogramatiarski atom izam , traganje za pojedinanim glasovnim segmentima i gramatikim ili leksikim oblicima kroz sukcesivne jezike faze bez pokuaja da se na svakoj od faza eksplicira njihov status u sinhronijskom sistemu. Istorijska lingvistika sada se okrenula radije posledici
dejstva prom ena na jeziku strukturu: raanju novih sistema. Strukturalisti
smatraju da su razliiti nivoi jezike strukture meusobno nezavisni, to znai da su i fonoloke promene nezavisne od (morfolokih) gramatikih.
4.1. P raka kola

Poseban doprinos razvoju ovakvih shvatanja, a naroito razvoju fonologije
dali su takozvani praani, lanovi Prakog lingvistilcog kruoka (osnovanog 1926. godine), idejno okupljeni oko izuzetnih linosti kao to su Nikolaj Sergejevi Trubecki (1890-1938) i Rom an Jakobson (1896-1982)92. Sa
I m eunarodne fonoloske konferencije, odrane u decembru 1930. godine u
Pragu, publikovani su, izm eu ostalih, i radovi iz fonologije (Projet de term inologie phonologique standardisee: Nacrt za standardizaciju fonoloke
term inologije) u kojim a su ukratko izneti rani pogledi praana na fonologiju i predloen spisak problem a koje bi trebalo reiti u narednoj dekadi. Tu
je dat i spisak od preko 60 definicija termina. Fonologija je definisana kao
area lingvistike koja se bavi zvunim (fonijskim) fenom enim a sa stanovita
njihove funkcije. Ta funkcija je ono to razlikuje razliite rei u nekom datom jeziku, obeleavajui intelektualne (tj. semantike) razlike (u opoziciji prem a em ocionalnim ili stilskim razlikam a u izgovoru istih rei). Fonetika je, s druge strane, pom ona disciplina koja se ne bavi znaenjem ve
samo istraivanjem glasova govora sa razliitih stanovita (npr. psiholoio je fizioloka prouavanja glasova od psiholokih studija fonijskih slika koje
imaju odreenu funkciju ujeziku (to je izgleda bila ideja njegovog uenika Mikolaja Kruszewskog (Ivi 1990: 137-141; Lepschy 1972: 60; Stankiewicz 1987).
92 Jakobson 1939. godine bei iz Praga pred nacistima, a 1941. prelazi u Ameriku (na Harvardski univerzitet) gde takoe postaje snaan i uticajan autoritet (Harvardska kola amerike lingvistike), dajui doprinos daljem razvitku ne samo fonologije ve i drugih podruja lingvistike, ostajui najcminentniji lingvista do svoje
smrti. Trubecki, meutim, ne stie da emigrira u Ameriku i umire relativno mlad
(1938. u 48. godini) u bekoj bolnici, od posledica infarkta posle upada gestapoa u
njegov stan.
67
kog ili akustikog). Trubecki je isticao da je distinkcija izm eu fonetskih i

fonolokih istraivanja fundam entalna i da se m ora uvek dovoljno jasno naglaavati. Fonoloke opozicije nose razlike u znaenju u odreenom jeziku,
a ukupnost takvih fonolokih opozicija ini fo n o lo ki sistem datog jezilca.
Fonem a je defm isana kao najm anja jedinica koja se ne m oe cepati na manje i jednostavnije fonoloke jedinice. D rugim reima, fo n em a je najm anja
fonoloka jedinica. Jakobson je (1932) dopunio ovu defmiciju identifikujui fonem u sa skupom onih konkurentnih glasovnih svojstava koja se upotrebljavaju u datom jeziku za razlikovanje rei razliitih znaenja. K asnije
form ulisana definicija Jakobsona i H allea (1956: 5), koja je postala i najuobiajenija defm icija fonem e kao skupa distinktivnih obeleja, ima isto
prake korene. I Trubecki je, u posm rtno objavljenoj knjizi Grunziige der
Phonologie, 1939. godine, dao paralelnu definiciju - da je fonem a zbir fonoloki relevantnih svojstava glasa . Prim er koji je dat za ilustraciju fonemske opozicije jesu francuski vokali u de /de/ naprstak i dais /ds/ baldahin . Jasno je da su ovo dve rei razliite pa, prem a tome, i /e/ i /e/ dve
razliite foneme. Ista dva glasa pojavljuju se i u ekom jeziku, ali samo
kao slobodne varijante, 93 te stoga ne m ogu biti razlikovni elementi u
reim a pa tako nisu ni razliite foneme. Funkcionalno posm atranje foneme,
ako se opozicije unutar jednog jezik a uzm u kao poetna taka, ne slae se
sa shvatanjim a D aniela Jonesa (da je fonem a fizika jedinica porodice
glasova nekog jezika) i ,,psiholokim pogledom na nju B audouina de
C ourtenaya (i Trubeckog iz njegove rane faze), da je fonem a idealni glas
kojem tei govom ik, a razlikuje se i od shvatanja m nogih am erikih strukturalista koji iskljuuju svako razm atranje znaenja u identifikaciji fonema.
Ovaj praki N acrt bio je inspirisan ranijim predlogom za istraivanja u
oblasti fonologije, koji je nainio Jakobson (1928),94 koji je bio jedan od
prvih pokuaja da se klasifikuju razliite vrste fonem skih opozicija.
Fonem a je, dakle, skup fonoloki relevantnih obeleja (tj. onih koja ispunjavaju distinktivnu funkciju) pa se, prem a tome, rei barka i marka i parka i
93 Slobodna varijanta je termin u fonologiji i odnosi se na zamenljivost jednog
glasa u datom okruenju, a da ne doe do promene u znaenju rei, npr. kada govomik izgovara re lep sa otvorenijim ili zatvorenijim /e/. To su zapravo razliite
fonetske realizacije jedne foneme, za razliku od kontekstualnih varijanata, koje se
sreu u sluajevima komplementarne distribucije (up. napomenu 80).
94 To je lanak pod naslovom: Proposition au premier congres inlemational de
linguistes. Quelles sont les methodes les mieux appropriees a un expose complet et
pratique de la phonologie d une langue quelquonque? Actes du ler Congres International de Linguistes, pretampan u Jakobson (1962).
68
lstorijska lingvistika
marka meusobno razlikuju na osnovu opozicije izmeu /b/ i ImJ ili izmeu
/p/ i ImJ. A /b/ i /m/ ili /p/ i lm ! meusobno se razlikuju zbog opozicije izmeu relevantnih obeleja nazalnost : nenazalnost . Takva opozicija izmeu
fonem a ili izmeu relevantnih obeleja je fonoloka opozicija. Fonem e se realizuju glasom, to se uopteno naziva varijantama ili realizacijama fonema,
od kojih svaka poseduje fonoloki relevantna fonina obeleja koja karakteriu odreenu fonemu ali i fonoloki irelevantna svojstva.
Relevantna obeleja identifikuju se u komutativnom teslu (testu zamene)
koji se obavlja na korpusu podataka sakupljenih za neki odreeni jezik u
fonolokoj analizi. (Da bi se obavio kom utativni test, funkcionalisti biraju
iz korpusa podataka odreeni broj kom utativnih serija koje su povezane razliitim fonetskim kontekstom , a svaka od njih se sastoji od rei koje imaju
paralelan redosled segmenata, iji se glasovni izrazi meusobno m inim alno
razlikuju i to samo jednim segm entom u odgovarajuoj taki dok su ostali
segm enti identini, npr. sin, fin , bin i sl.). Relevantna obeleja ne bi trebalo
meati sa distinktivnim obelejima onako kako se ona shvataju u generativnoj
fonologiji. Suprotno distinktivnim obelejima kojima operie generativna
fonologija, funkcionalna strukturalna fonologija smatra da nema univerzalnog okvira relevantnih obeleja koji bi a priori bio postavljen i koji bi bio primenljiv za svaki jezik. ta vie, unulranja struktura nekog relevantnog obeleja jeste kompleks multipliciranih neodvojivih distinktivnih fonijskih karakteristika od lcojih neke m ogu biti u nekom fonetskom kontekstu dok druge
ne m oraju biti prisutne u drugim fonetskim kontekstima. Tu lei razlika izm eu relevantnog obeleja, s jedne strane, i distinktivnog obeleja generativne fonologije, s dm ge strane, s obzirom na to da odreeno slovo upuuje na
jedinstveno fonijsko svojstvo. Postoji jo jedna razlika, a to je da relevantno
obeleje nije binarno, dok je distinktivno obeleje generativne fonologije
uvek binamo. Tako, na prirner, relevantna obeleja nazalnost (kao u Imf) i
nenazalnost (kao u /p/ i /b/), kao to je sluaj sa srpskohrvatskim konsonantskim fonema, koja su suprotstavljena jedno dmgom, dva su razliita obeleja i ne bi ih trebalo meati sa [+ nazalnost] i [- nazalnost] kako se to upotrebljava generativnoj fonologiji, gde se smatra da su ona derivirana iz jedinstvenog distinktivnog obeleja [n azalnost].
U prakoj koncepciji foneme stoje u odreenim relacijama jedna naspram
druge. Najvanije od tih relacija su fonoloke korelacije zasnovane na nizu
binarnih opozicija fonemskih parova, iji se lanovi meusobno razlikuju
samo u jednom jedinom distinktivnom obeleju, koje je prisutno u jednom
lanu, a odsutno u dm gom (ili iji lanovi predstavljaju suprotstavljene polarizovane stepene iste distinktivne osobine). Takve distinktivne osobine praani su zvali znakom korelacije; oponirani lanovi korelativnih parova
69
oznaeni su kao obeleeni prema neobeleenim. Tako u konsOnantskoj korelaciji zvunosti, koja se sree u mnogim jezicim a, Ibl i Idl predstavljaju
markirane, a /p/ i /t/ nemarkirane lanove tih parova. U odreenim glasovnim
kontekstim a ta korelacija se ne moe ostvariti (npr. opozicija /z/:/s/ ispred Itl i
Idl kao u /stopiti/). U takvim sluajevim a praani govore o neutralizaciji95
date opozicije, a Tmbecki je tu ak postavio prisustvo arhifoneme (/S/, neutralne u odnosu na zvunost),96 ali njegovi pogledi nisu bili ire prihvaeni.
Prem a uenju praana, fonemske opozicije sainjavaju fonoloki sistem datog jezika.97 Praani su pokuali i da formuliu opte fonoloke zakone koji
bi vredeli za sve jezike.
Prem a tome, funkcionalisti prouavaju zvukovne elemente s obzirom na
razliite funkcije koje oni ostvamju u datom jeziku. Oni su identifikovali i
uredili njihovu funkcionalnu hijerarhiju. N eke od poznatijih funkcija su: reprezentativna, ekspresivna, konativna, distinktivna, kontrastivna, delimitativna funkcija i sl.98 Sve ove funkcije su vane, ali u vezi sa njihovim relativnim znaajem , sa funkcionalnog stanovita m ogue je ipak ustanoviti
m eu njim a hijerarhiju. Tako je T m becki neke funkcije smatrao unutarjezikim . Tu je najvanija distinktivna funkcija koja je nuna i dalelco bitnija
od kulm inativne i delim itativne funkcije, koje su rairene ali nisu nune.
K ulm inativna om oguuje sluaocu da segm entira iskaz na gm pu rei u jezicim a u kojim a rei im aju po jedan akcenat, a delim itativna oznaava granice rei ili morfema. N osioci istinktivne funkcije su foneme i distinktivna
obeleja, a njena uloga je da diferencira jedinice znaenja. S njim se u tome
slau svi funkcionalisti. Distinktivna fu n kcija direktno proistie iz koncepta
95 Neutralizacija je termin kojim se u fonologiji oznaava gubitak distinkcije
izmeu dveju fonema, tj. gubitak fonemske opozicije u odreenoj okolini.
96 Arhifonema je termin iz fonologije koji se odnosi na jedan nain tretiranja
problema neutralizacije. To je jedinica koja je nastala kao rezultat neutralizacije
odreenih obeleja fonema, tj. gubljenja kontrasta izmeu fonema u izvesnim glasovnim okruenjima. U sluaju kao to su primeri iz nemakog, odluiti se za bczvunost u transkripciji /ra:t/ ili zvunost /ra:d/ znailo bi pripisati elementu kontrastivni status koji on nema. Reenje je dao Trubecki uspostavivi novu kategoriju
u takvim sluajevima, koju on naziva arhifonemom i transkribuje je razliitim simbolima. Ponekad je to veliko slovo, npr. /ra:T/ (up. takoe, t. 4.5).
9/ Trubecki je preuzeo tu kvalifikaciju prihvatajui, pored binam ih, i neke gradualne opozicije trostrukog karaktera od kojih je najpoznatija opozicija /i/:/e/:/a/
koja se sree u mnogim jezicima. Meutim, Jakobson je potvrdio binamu prirodu
svih fonolokih opozicija (1938) razdvajajui trolanu opoziciju na dve biname:
likfel, /e/:/a/.
98 Vie o tome vidi u Jakobson (1966), Martine (1973), Koemer and Asher
(1995) i dr.
70
opozicije, a u sluaju fonolokih analiza, iz koncepta fonolokih opozicija.

To je funkcija na osnovu koje se jeziki oblici meusobno suprotstavljaju
ili razlikuju jedni od drugih. U funkcionalnoj lingvistici pojam fonoloke
opozicije je primaran, a pojam fo n em e sekundaran. Bez fonoloke opozicije
fonem e su nezam islive i neprihvatljive. Pojam foneme izvodi se iz validnosti injenice da su foneme lanovi fonolokih opozicija. Koncept fonoloka
opozicija je , prem a tome, centralan pojam funkcionalne fonologije.
V em i svojim funkcionalistikim i strukturalistikim principima, praani
su uvek shvatali da je nivo glasa, m ada veom a vaan, samo jedan deo jezikog sistema kao celine. Oni su smatrali da su fonologija i morfologija tesno
povezane. To je posebno naglaavao Tm becki uvodei posebnu poddisciplinu nazvanu morfonologijom (od morfo-fonologija). On ju je definisao kao
deo fonologije rei koja se bavi fonolokom stmkturom morfema. Uveo je
ak i vaan pojam morfoneme, koju je prvobitno definisao kao sloenu
predstavu svih lanova morfoloke altem acije (npr. u srpskom jeziku k/ izdvojeno iz imenice ruka i prideva runi). M orfonema se, ako se odbaci ova
psiholoka konotacija, moe adekvatnije defmisati kao skup fonema, koje
funkcioniu u odreenom segmentu m orfeme u svim njenim gramatikim
prim enam a. Koncept morfoneme posebno je znaajan u stmkturalnoj analizi
jezika koji su sauvali sintetiki karakter gramatike stm kture" (kao to su
latinski, grki ili slovenski jezici).
U z sva svoja interesovanja za pitanja jezike sinhronije, praani nikad nisu zanemarivali probleme jezike dijahronije. Ve krajem dvadesetih godina
20. veka insistirali su na neophodnosti ispitivanja uticaja koji svaka glasovna
prom ena ima na druge lanove odreenog fonolokog sistema. Tako je Jakobson (1929) analizirao razvitak fonolokog sistema m skog jezika u poreenju sa ostalim slovenskim jezicim a i kritiki razmatrao Saussureovo stanovite, naglaavajui da ovaj nije bio u stanju da pomiri sistematske karakteristike jezika (langue) sa prom enam a kojim a je on (langue) izloen tokom
vrem ena i koje se manifestuju u govoru {parole). Saussureova koncepcija
priznavala je destmktivan efekat takvih promena na stm ktum jezika, ali je
ipak morala da podri sistematski karakter jezika (langue) kao vaei za sva
vrem ena i sve uslove. Jakobson je pokuao da eliminie tu unutranju kontradikciju svojom teorijom o terapeutskoj prirodi velikog broja promena kojima
je izloen jezik. Prem a njegovom m iljenju esto se deava da jeziki sistem
odnosno fonoloki i gramatiki sistemi jezika mogu doi u opasnost da izgu99 Terminom sintetiki tip jezika (primenjuje se u uporednoj lingvistici), na osnovu struktumih, a ne dijahronijskih kriterija a prvenstveno na osnovu karakteristike rei, oznaavaju se jezici ije rei, po pravilu, sadre vie od jednc morfeme i u
kojima se sintaksiki odnosi uglavnom predstavljaju redom rci.
71
be ravnoteu, odnosno red koji postoji meu elementima sistema, i tada je

neophodno da se ta ravnotea povrati. M eutim, ako se opasnost otkloni sa
jednog elem enta sistema, moe se pojaviti neka druga slaba taka i to zahteva
dalje terapeutske mere, i tako unedogled. Za tu svoju tezu Jakobson je naao potvrdu u istoriji fonolokog sistema ruskog jezika. On je ipak primetio
da se ne m ogu sve promene u sistemu objanjavati terapeutskim principom.
Neke mogu biti motivisane i drugim, unutranjim potrebama odreenog sistema. Posle Drugog svetskog rata Jakobson se nije vraao na terapeutski
princip ali ga nikad nije ni odbacio, a jednom prilikom je, podravajui specijaliste u kibemetici, izjavio da jezik, kao i svaki dmgi sistem koji se oblikuje u dm tvu teei da zadri svoj dinamiki ekvilibrijum, jasno pokazuje
svojstva za samoregulacijom i za upravljanjem samim sobom.
Odjeci prakih fonolokih istraivanja i na Zapadu i na Istoku pm aju
ubedljive dokaze o plodotvom osti veine njihovih teza. Praka fonologija ne
bi trebalo da se smatra zavrenim poglavljem u istoriji lingvistike. Ona je danas jo uvek veom a prisutna tradicija u svetskim lingvistikim istraivanjima.
Naziv funkcionalna fonologija obino se vezuje za Tubeckog i Praku fonoloku kolu, ali i za francuskog lingvistu Andre Martineta, koji je razvio
svoju teoriju fiinkcionalne fonologije. Ove dve stm je funkcionalne fonologije
imaju m nogo zajednikog.
4.2. F on em sk o cepanje i fon em sk o stap an je

Za strukturaliste fonem a je osnovna jedinica opisa i sinhronijske fonoloke
stm kture i fonolokih prom ena odnosno dijahronijske fonologije. Mladogramatiari su bili preokupirani sintagm atskim ,100 aspektom, to jest faktorima
koji uslovljavaju prom enu i propadanje pojedinanih oblika rei, ime je
bila zam agljena injenica da svaka jezika faza ima svoj sopstveni sistem fonema i da se novi fonoloki sistemi raaju kao rezultat pojedinanih prome100 Termin sintagmatski jedan je od osnovnih termina u lingvistici, prvobitno
uveden u delu vajcarskog lingviste F. de Saussurea. Njime se oznaavaju sekvencijalne osobine govora, shvaenog kao niska konstituenata, obino (ali ne uvek) u
lineamom poretku, odnosno horizontalan odnos izmeu jezikih elemenata koji
formiraju linearne sekvence. Odnosi meu konstituentima u nekoj konstrukciji
(sintagmama) najee se nazivaju sintagmatskim odnosima. Komplementaran termin - paradigmatski, oznaava vertikalan odnos izmeu oblika koji mogu zauzeti isto mesto u nekoj stmkturi. Svaka rc u jeziku je u paradigmatskom odnosu sa
itavim nizom moguih alternativa koje mogu biti meusobno zamenljive.
72
na. Prem a tome, fonoloke promene mogu uticati na in ven ta r0} fonema, poveavajui ili smanjujui njihov ukupan broj. Osnovna premisa strukturalistikog sistema za klasifikovanje fonolokih promena jeste ta da svi oblici fonolokog prestrukturiranja poinju sa fonemskim cepanjem ili stapanjem (u
terminologiji amerikih strukturalista). To znai da se glasovne promene, iji
je rezultat poveanje ili smanjivanje broja fonema ili zamenjivanje jednih fonem a drugim obino deavaju cepanjem ili stapanjem. To se moe videti i iz
mladogramatiarskog prikazivanja uslovljenih glasovnih promena, npr. umlaut i palatalizacija predstavljaju sluajeve fonem skog cepanja; odnosno neuslovljenih glasovnih promena, tj. stapanja fonem a,102 pri emu moe doi i
do tzv. pom eranja glasova - promene kojom se nekoliko fonema lanano, sistematski zamenjuje. Stapanja (i pomeranja) glasova mogu biti delimina
(kada su uslovljena) ili potpuna (kada su neuslovljena).
(1) (a)
cepanje
_____ - delimino
(b)
stapanje
(c)
pomeranje
<C
potpuno
delimino
M eutim, nemaju sva cepanja fonema i sva fonemska stapanja istovremeni, momentalni uticaj na sistem. esto se deava da fonemsko cepanje promeni fonemski inventar tek poto se kasnije dogodi neka promena (fonemsko
cepanje). Moe se dogoditi, na primer, da se segmenti koji su uslovljavali prvo cepanje i sami promene. Ovaj tip naziva se sekundarnim cepanjem, a Jakobson to zove fonologizacijom (Jakobson 1990),103 a to znai onda kada
101 Terminom inventar oznaava se neureen popis jedinica koje pripadaju odreenom nivou ili oblasti deskripcijc u nekom jeziku, npr. popis fonema nekog
jezika predstavljao bi fonemski inventar togjezika.
102 Termini fonemsko cepanje i fonemsko stapanje ne pripadaju, naravno, mladogramatiarskom pojmovnom aparatu up. napomenu 60 i 61.
103 Slinu kategorizaciju fonolokih promena dao je i Jakobson, a ona se povezuje sa Prakom kolom strukturalne fonologije. U tom sistemu dve glavne kategorije fonolokih promena su defonologizacija i fonologizacija, to u gmbim crtama
odgovara stapanju i cepanju. Ova dva tipa se razlikuju od stapanja i cepanja u tome to ona nisu ograniena na sistem fonolokih opozicija. Praka kola fonologije
pravi razliku izmeu fonolokog kontrasta, sistema distinktivnih fonolokih opozicija, i j'onoloke korelacije, odnosno sistema veza koje postoje meu obelejima
koja karakteriu klase glasova. Tako defonologizacija moe ukazivati i na gubitak
73
alofonii104 postanu foneme, tj. kada se podudare uslovi koji su prvo prouzrokovali njihovu fonetsku diferencijaciju (alofonizacija). Tako se, na primer, u
jednoj fazi razvoja engleskog jezika alofon foneme, /n/ ([p]) ispred velam ih
ploziva (asimilacijom) razvio u fonem u /i]/. Tokom srednjoengleskog perioda
zvuni velam i plozivi nestali su u fmalnoj poziciji iza nazalnog sonanta. Velami nazalni alofon foneme /n/ tada je postao posebna fonema, to se potvruje i m inim alnim parovima, tipa:
(2 )s in /s in /: sing/sir|/
I geneza konsonanta /d/ u naem jeziku ide preko pozicione varijante
fonem e //. Ovaj glas u poloaju ispred zvunih konsonanata (posle gubljenja poluglasa u slabom poloaju) razvio je pozicioni alofon [d]. Ovaj alofon je dobio status posebne foneme tek lcada je, usvajanjem dovoljnog broja
leksem a iz turskog jezika u ijem je fonem skom sastavu bio suglasnik koji
je odgovarao naem alofonu, njegova distribucija prestala da bude poziciono ograniena. Naravno, da u konsonantskom sistem u nije postojalo prazno m esto za ovu fonem u i potreba da se ono ispuni i time uspostavi ravnotea m eu zvunim i bezvunim suglasnicim a, i ove rei bile bi glasovno
adaptirane u sistem naeg jezika kao to je i bio sluaj sa, takoe neslovenskom , fonem om /f/.105 M eutim, dok je [] dobilo zvuni pam jak ime
je sistem afrikata postao stabilniji,106 [h] je ostalo je bez takvog para i izgubilo se iz sistem a u veini tokavskih govora. Naravno, jedan od razloga
njegovog nestanka leao je i u relativno slaboj artikulaciji i slaboj ujnosti
ovog glasa.
Takozvani test m inim alnih parova jed n a je od procedura otkrivanja koji
se koristi u fonologiji da bi se utvrdilo koji glasovi pripadaju istoj klasi, odnosno fonemi. Dve rei koje se razlikuju u znaenju kad im se promeni samo jedan glas predstavljaju m inim alni par, npr. pisati i disali, roba i riba.
kontrasta i/ili gubitak korelacije. Fonologizacija uglavnom odgovara sekundamom
cepanju u sistemu amerikih strukturalista.
104 Alofoni su konkretni fonetski oblici koji foneme dobijaju u zavisnosti od
mnogobrojnih inilaca, naroito od njihovog poloaja u odnosu na daige glasove u
okruenju (komplementama distribucija).
105 U tokavskim narodnim govorima konsonant / u pozajmljenicama iz romanskih jezika, iz grkog, nemakog, turskog, maarskog i dr. supstituisan je prvo sa
/p/, a zatim i sa /v/ kada je ovaj glas izgubio svoj prvobitan bilabijalan izgovor i
postao labiodentalan (Ivi, P. 1988: 12).
106 Meu afrikatama jo je jedino fomena /c/ bez zvunog pamjaka. Ove konstatacije odnose se na veinu tokavskih govora (up. Ivi, P. 1988: 14-15).
74
Za lingviste ili izvom e govom ike koji utvruju tu razliku u znaenju kaem o da sprovode test m inim alnih parova. G m pa rei koje se m eusobno
razlikuju samo u jednom glasu, npr. pir, ir, mir... ponekad se naziva
m inim alni skup .
Za ilustraciju sekundarnog cepanja fonem a obino se prikazuje cepanje
zadnjeg vokala /o:/ u /o:/ i /o:/ u nem akom preko umlauta odnosno frontiranja (ilustrovano primerima sa pridevim a /hoch/ i /schon/), to se moe ematski predstaviti na sledei nain (Bynon 1978:78; prema Hoenigswald 1960:
76; up., takoe, tabelu 4 u poglavlju 3, t. 3.2.1).
(3)
/o:/
/o:/
loj
sekundam o cepanje__________________________________
U sluaju slapanja neutralizacija (defonologizacija) neke opozicije dogaa se samo kada se alofoni dveju fonem a stope u svim glasovnim okruenjima. Neuslovljeno stapanje uvek rezultira promenom u fonolokom sistemu, a
takva prom ena se smatra ireverzibilnom. Gde je nekad bilo dve (ili vie) fonema, posle stapanja postoji samo jedna, a njen dalji razvoj u sistemu ne odaje njeno viestmko poreklo. Kom pletan gubitak fonetskih razlika izmeu dve
(ili vie) fonoloki distinktivnih segmenata naziva se jo i apsolutnom neutralizacijom. Za neuslovljeno stapanje odnosno defonologizaciju (ili apsolutnu neutralizaciju) fonema imamo mnogo prim era u istorijskom razvoju vokalskog sistem a srpskohrvatskog jezika i ostalih slovenskih jezika. Takav je
sluaj i sa stapanjem /bi/ sa /i/ u naem jeziku, a ematski prikaz (Bynon
1978: 77 - prem a Hoenigswald 1960:76) izgleda ovako:
(4)
0
bi
O
neuslovljeno stapanje
M noge fonoloke promene nisu uslovljene glasovnom okolinom ve su
m otivisane nekim dmgim faktorim a pa i spoljanjim uticajima, kao to je uticaj supstratskog jezikog sloja, ili pak unutranjim silama nasleenim u pre-
75
ureenju paradigm atskih struktura nekog jezika i, kao to je esto sluaj,

nepoznatim faktorima ije uticaje, zamagljene tolcom vremena, nije vie mogue otkriti. M noge te promene dogodile su se mnogo pre pisanih dokumenata na nekom jeziku, kao to je sluaj sa prom enam a koje su preuredile konsonantski sistem germanskih jezika, a lcoje su poznate kao prvo germansko
konsonantsko pom eranje ili (neko to zove) prvo germansko pom eranje glasova (ili Grim mov zakon)107 i koje su se dogodile pod nepoznatim okolnostim a ili, na primer, promene koje su preuredile vokalski sistem praslovenskog
jezika (Carlton 1991: 97 i d.):
(5)
(a: = dugi niski zadnji vokal bez distinktivne labijalizacije; a = kratki ekvivalent
108
vokala a:; ae:, = dugi i kratki niski prednji vokali)
K ao rezultat ovih fonolokih prom ena, vokalski sistem praslovenskog bio

je potpuno preureen:109
(6) (a)_________________ stariji sistem_____________________
(dugi vokali)
(kratki vokali)
i:
u:
I
u
e:
o:
a:
107 Detaljnije o ovom pomeranju, koje se tie pravilnosti u odnosu meu opstruentima konsonantskih sistema germanskih i drugih indoevropskih jezika, bie
rei dalje u tekstu. U poredi, takoe, napomene 17, 18.
108 Simboli <a>, <se> Carlton (1991) upotrebljeni su u skladu sa IPA (meunarodnim fonetskim alfabetom) mada u literaturi postoje i drugaija reenja: za vokal
/a/ moe se nai i <o,0a, a> ili samo <a>; umesto /ae/ -< a, ea, 0e> ili <e>.
109 Usled nedostatka adekvatnih fontova kojima bi se kvantitet (i dugi i kratki)
vokala predstavio dijakritiki iznad jedinstvene vokalske grafeme (to bi bio racionalniji i ekonominiji prikaz), pribegla sam odvojenom predstavljanju sistema dugih odnosno kratkih vokala.
76
(b)_________________novi sistem_____________________
(dugi vokali)
(kratki vokali)
u:
i
u
i:
ae:
o:
ae
Izgleda da su slovenski jezici nasledili sklonost ka fonemskom stapanju jo iz

praslovenskog. Naime, u ranom praslovenskom (PSl) dolo je do temeljne
prefonologizacije praindoevropskog vokalskog sistema. Paralelno sa stapanjem osnovnih vokala, praslovenski je na slian nain redukovao i broj praindoevropskih diftonga, tako da razvitak vokalskog sitema ranog praslovenskog izgleda ovako:
(7)
s a o a o e e I i u u a| a) oi o( e) ei au au ou ou eu eu
PIE
N/
V
||I |||
ae ae i 1 u u
rani PSl
ae <\ \ i u u
a e e( t i i> y
I JII ! I
aj
ae2
e2
aej
i2
i2
au
seu
o(?)
jo(?)
posle gubljenJa diftonga
kasni PSl
u2
ju
Zahtev koji se postavlja pred kom parativna istraivanja fonemskog inventara, na primer, praidoevropskog, praslovenskog i srpskohrvatskog fonem skog sistema jeste da se prestrukturirani sistem povrati u svoje ranije stanje, a analiza ogaanja pokazuje da je takva fonoloka revizija nuna. Fonoloka revizija ukazuje na hipotetiku situaciju koja je dovela do fonolokog
prestrukturiranja. Na primer, kao kad bi se u svim onim leksikim kontekstim a gde je kontrast postojao pre stapanja ponovo uvela opozicija posle potpunog stapanja. Veina istoriara jezika ne smatra da je prava fonoloka revizija istorijski mogua.
Oba sluaja (i sekundamo cepanje fonem a i stapanje fonema) moraju se
razlikovati o d prim arnog cepanja, u kojem se alofoni razdvajaju iz jedne foneme i stapaju sa dmgom, a da se time nije promenio ukupan inventar fonema. Ova se situacija moe prikazati kao:
77
(8)
a podesan sluaj za ilustraciju prim arnog cepanja je um laut foneme /a/ u

svn. Suprotno varijanti um lauta od /o:/, varijanta um lauta od /a/ nije se razvila u nezavisnu fonem u ve se sasvim stopila sa fonem om /e/ (Bynon
1978: 78):
(9) predstarovisokonemaki
starovisokonemaki
/a/
[a],[e]
/e/
[a]
/a/
[e],[e]
/e/
[b ]
M ada je ova prom ena ostavila ukupan inventar nepromenjen, ona je promenila distribuciju i foneme /a/ i /e/. Pre ove promene /a/ se moglo nai ispred
svakog vokala, a /e/ samo ispred slogova u kojim a nije vokal /i/.110 Posle ove
prom ene fonema /a/ se ne pojavljuje samo ispred vokala lil, a fonem a /e/ moe se pojaviti ispred svakog vokala u susednom slogu. Iste promene prekrajaju i frekvenciju i opsegpojavljivanja fonema /a1 i /e/, a to znai i njihovu distribuciju u leksikim i gramatikim jedinicam a u celom jeziku.
4.3. F on olok o m esto

M ladogram atiari su fonoloke promene posmatrali kao zamenu kompletnih
segm enata (fonema ili alofona) drugim kom pletnim segmentima a fonoloki
sistem samo kao spisak, inventar fonema. M eutim, strukturalna lingvistika
motivisanost glasovnih promena vidi izvan isto fonetskih faktora koje su po-
110 Takvu distribuciju uslovila je promena koja se esila u ranijoj fazi razvoja, u
kojoj se fonema /e/, kada je stajala ispred vokala /i/, /i:/ ili /]/ u narednom slogu, stapala sa /i/.
78
stavili mladogramatiari (i dopunjuje ih). Fonoloka promena, prem a tome,

m oe biti opisana i adekvatnije, postupkom koji dovodi u vezu inteme stmkture pojedinanih fonema sa strukturom fonolokog sistema kao celine, to
znai u tzv. fonolokom okviru,VA ime se u analizu uvodi pojam fonoloko
mesto neke foneme (zasnovano na komponentnoj analiziu l fonema u snopu
distinktivnih obeleja) koje je, zapravo, takav okvir (Tmbetzkoy 1969). Na
taj nain fonoloki sistemi mogu biti reprezentovani ovakvim okvirom, ime
je svalcoj fonemi dodeljena odreena zona unutar ukupnog prostora koji pokriva sistem. Tako, na primer, u petolanom vokalskom sistemu u kojem je
/a1 jedini niski vokal, alofonske realizacije foneme /a/ prostiru se od zadnje
do prednje artikulacije dok je u sistemu sa dva niska vokala, /as/ i /a/, alofonska realizacija foneme /ae/ sigumo u prednjoj, a ona od /a / u zadnjoj zoni.
Specifikacija obeleja foneme /a/ bie dm kija i to na odgovarajui nain u
odnosu na ona kod /ae/ i /a/. M ada su sva tri vokala niska, obeleje nizak jedina je distinktivna karakteristika foneme /a/, dok je /ae/ i nizak i prednji, a
kod /a / to je nizak i zadnji vokal. Zbog takvih pravilnosti postalo je obino da
se vokalski sistem postavlja u obliku trougla ili trapeza. Njegova vertikala
predstavlja visinu jezika, a horizontala prednjost-neprednjost ose usne upljine.
to se tie konsonanata, dimenzije fonolokog mesta u njihovom opisu su
i brojnije i manje su direktno povezane sa stvarnim mestom. Dok veina volcala moe biti adekvatno definisana samo u odnosu na poloaj jezika, opis
konsonanata ukljuuje ne samo mesto artikulacije (labijalno, dentalno, itd.),
ve i nain artikulacije (plozivnost, kontinuiranost: frikativi, itd.) i druge pratilake osobine (zvunost, nazalnost, itd.) (Tmbetzkoy 1969: 66, 122 i d.).
Naravno, karakteristike kao pojedinane osobine glasova nisu nikakva novost. M eutim, u strukturalnoj fonologiji analiza obeleja bila je po prvi put
sistematski upotrebljena kao deo jedne odreene fonoloke teorije.113
111 Termin fonoloki ohnr koristi se u nekim modelima gramatike deskripcije
da oznai struktumi kontekst unutar koga se moe upotrebljavati neka klasa jedinica.
112 Termin komponentna analizaL sree se u svom optem znaenju u lingvistici,
naroito u Evropi, i oznaava svaki pristup koji jezike jedinice ralanjuje na
komponente, bilo to u fonologiji, gramatici ili semantici. Prema tom shvatanju, fonoloka analiza Prake kole je komponentna, kao i analiza morfologije rei i paradigme.
113 Poto fonolokc promene utiu i na stvaranje i na percepciju govora, i pristup zasnovan na prouavanju artikulacionih osobina, to je dato u okvirima teorije
Prake kole, morao je ii paralelno sa onim zasnovanim na akustikom prouavanju glasova, to je doprinos amcrikog ogranka Prake kole (Jakobson i Haile
79
U okviru koncepta fonolokog mesta, fo n o lo ke prom ene se posm atraju

kao prom ene u specifikaciji obeleja jed n e foneme. M inim alna prom ena je
ona u kojoj se m enja jedno obeleje (ili u strukturi samo jednog segm enta
ili u nizu segm enata koji su odreeni jednim zajednikim obelejem ili sa
vie njih). U oba sluaja teorija distinktivnih obeleja om oguava da se precizno ili ekonom ino form uliu posledice prom ene na lanove sistem a odnosno na unutranje strukture sistem a kao celine. To se posebno odnosi na
takozvana pom eranja glasova, lanane prom ene, koja imaju uticaj na ceo
niz glasova na paralelan nain.
4.4. L an an e fon oloke p rom ene

Kada jedna glasovna promena u odreenom fonolokom sistemu pokree
drugu slinu promenu, takve promene se nazivaju lananim pomeranjima. U
lingvistikoj literaturi o glasovnim prom enam a jedna od najpoznatijih lananih prom ena jeste najznaajnija prom ena u istoriji vokala u engleskom jeziku, koja se dogodila u srednjoengleskom periodu (u ranoj fazi savremenog
engleskog - 16. vek) i predstavlja veom a ekstenzivno prestrukturiranje vokalskog sistema. Ta promena je poznata pod nazivom veliko vokalsko pom eranje (ili veliko pom eranje engleskih vokala), u kojem su se, bez nekog oiglednog uticaja glasovnog okruenja, svi dugi vokali zatvorili za jedan stepen
visine, a visoki vokali /i:/ i /u:/ se diftongizirali. Ovo pomeranje (zatvaranje i
diftongizacija visokih vokala) moe se ovako ematski prikazati, odnosno rekonstruisati:
( 10)
i: >ai
au < u:
K
e:
K
o:
e:
K
a
U engleskom pravopisu, koji je ostao ekstrem no konzervativan (<divine>
/di'vain/, <keep> /ki:p/), jo uvek se ogleda situacija pre pom eranja dugih
1956). Dva sistema (praki i ameriki) nisu, meutim, uzajamno lako zamenljiva i
njihovo povczivanje stvara izvesne probleme.
80
vokala. V okalske altem acije kao to su ove u keep /k i:p / : kept /kept/, divine
/di'vain/ : divinity /di'viniti/, postaju m nogo transparentnije kada se sagledaju u odnosu na stariji sistem u kojem je jed ina opozicija bila duina vokala.
U svakom svom postupku analize primera, strukturalista interpretira pojedinane promene kao deo jedinstvene unutranje modifikacije fonolokog sistem a i trai motivaciju za nizove dogaaja u stmkturi samog sistema. Meutim, ak i unutar tog modela, esto su mogue alternativne analize, a predlau
se i nove analize za odreene sluajeve. Tako se analize glasovnih pom eranja
m ogu gmpisati u dve velike gmpe, u zavisnosti od prirode unutranje motivacije za koju se podrazumeva da povezuje njihove razliite faze ali inicira
promene: (1) na one koje su nazvanepotisnolananim (propulzivnolanane ) ,
tj. pom eranja koja potiskuju promene, i (2) ako su takva pomeranja motivisana prazninom u sistemu koja privlai u sebe dmgi segment, tj. pomeranja
koja vuku za sobom, povlae za sobom promene i ona se nazivaju povlanolananim prom enam a (,,traktorskim - M artinet 1952).
U sluaju engleskog vokalskog pomeranja, inicijalna promena bila bi ona
koja se dogodila sa visokim vokalima /i:/ i /u:/, a tek poto su oni preli u diftonge, mogli su i vokali /e:/ i /o:/ da se zatvore, to jest da se podignu na sada
ispranjena m esta vokala /i:/ i /u:/. To pomeranje trebalo je da bude praeno
zatvaranjem (dakle podizanjem) vokala /e:/ i /o:/, i najzad vokala /a:/. N a taj
nain, u svakom od ova tri sluaja, inicijalna promena rezultirala je pranjenjem mesta u fonolokom prostom , a novi materijal bio je tada privuen u ta
prazna mesta. Rezultat je u svim slinim sluajevima bio i prestmkturiranje
sam og fonolokog prostora i nova distribucija elemenata unutar tog prostora.
Isti razvoj moe se prikazati (i to isto tako ubedljivo) i za propulzivni lanac promena. U tom sluaju niz dogaaja ostvaruje se u suprotnom pravcu:
inicijalno pomeranje tie se niskog vokala. Niski vokal vrio je pritisak na
srednjoniske vokale, a ovi opet na srednjovisoke vokale, dok nisu najzad visoki vokali, da bi zadrali svoju distinktivnost (a usled nemogunosti da odole pritisku koji se na njih vrio), bili istisnuti iz sistema, izbegli u novu dim enziju, u diftongizaciju.
Postoje, meutim izvesne kontroverze oko toga da li pored povlanolananih pom eranja m ogu postojati i ove dm ge, potisnolanane promene. Osnovna tekoa oko njih i razlog njihove kontroverzne prirode je u sledeem.
Povlanolanane promene imaju potpom u brojnim empirijskim podacima,
ak u nizu oiglednih promena. Prim eri za potisnolanane prom ene mnogo
tee se nalaze i neki lingvisti ak i negiraju njihovo postojanje je r smatraju
da, na prim er, ako bi [e] postalo [i] ono tada ne bi m oglo izgurati [i] je r bi
i sam o bilo [i]. D m gim reim a, glasovi se m ogu stopiti, ali ne m oe jedan
glas izgurati dm gi glas iz njegovog fonolokog prostora. Ova prim edba,
81
m eutim , stoji jedino kad su u pitanju nagli skokovi, ali poto postoji mnogo dokaza da se vokali pom eraju postepeno, m ogue je i da se [e] delim ino pribliava vokalu [i] a da se [i] zauzvrat takoe malo pomeri. (M eutim , tee je objasniti da se takve prom ene m ogu desiti u konsonantskom
sistem u te i ne postoje ubedljivi prim eri da je do ovakvih pom eranja u tom
sistem u i dolazilo; A itchison 1991: 155-156). Ipak, mada za ove promene
nem a mnogo empirijskih potvrda,114 pretrpanost sistema koja pokree, na prim er frontiranje vokala /u/ i povlanolanani razvitak obino su rezultat potiskivanja koje dolazi od novog segmenta (glasa) u zadnjem delu vokalskog
sistema. Jedine mogue posledice frontiranja vokala /u/ nisu samo ovakva
povlanolanana pomeranja. U nekim jezicim a praznina u sistemu izazvana
frontiranjem vokala [u] moe biti ispunjena spolja. N a primer, u ranom
praslovenskom diftonzi *[au] (<*[au/ou]) i *[asu] kontrahovali su se u *[u]
(odnosno *[ju]) poto je staro dugo *[u] prelo u [y] (Carlton 1991: 98, 117).
N ajpoznatiji sluaj glasovnog pom eranja verovatno je prvo konsonantsko
pom eranje (Grimmov zakon), fonoloka inovacija koja je otcepila predistorijskog pretka germanskih jezika od ostalih indoevropskih jezika. Promene se
mogu sumirati sleeim dijagramom (Bynon 1978: 83):
b d
predgermanski (praindoevropski)
bh jh h _wh
g gw
p t k kv
d g g
p t
iia
V V V V
pragermanski
x xw
6 y yw
[b p d 6 g r gwr v
Isprekidane linije pokazuju razvoje koji zavise od konteksta (razvoje u odreenoj fonolokoj sredini, tj. u suglasnikim grupama) dok pune linije pokazuju prom ene koje su se desile u svim ostalim okolnostima (prema Vem erovom
zakonu). Tako, na primer, u sluaju dentala, jedini segment iji je razvitak
zavisio od glasovne okoline bio je konsonant /t/, koji (1) ostaje bezvuni ploziv kada je drugi element u opstruentskoj gm pi ( /'oktou/ osam > gotsko
ahtau /'axtau/); (2) postaje zvuan frikativ u intervokalskoj poziciji osim ako
114 Dobar primer potisnolananih promena meu vokalima predstavlja takozvano veliko pomeranje vokala u poznom srednjokineskom, koje je poelo u 8. veku n.e. i postoje vrsti dokazi da se ono dogaalo u sekvencama: [a] > [a], [a] >
[ia], [ia] > [ie], [ie] > [i], [i] > [i] (Aitchison 1991: 158)
lstorijska lingvistika
82
se ne nalazi neposredno iza praindoevropskog akcenta (tzv. Vernerov zakon:

Vpo'ter-/ otac > gotsko fa d a r /'faSar/115); (3) u svim ostalim sluajevima
postao je bezvuni frikativ (7'bhra:ter-/ brat > gotsko brdpar /'bro:0thar/.'16
Kao i u sluaju pomeranja engleskih vokala, razliite faze Grimmovog zakona mogu se objasniti ili kao propulzivne lanane promene, dakle kao potisnolanane ili kao povlanolanane promene. Sled dogaaja moda bi se
m ogao lake objasniti ako se poetno i krajnje stanje prvo pokae u obliku
m atrica obeleja. Ograniavajui se samo na ilustrovanje dentalnih nizova,
Bynon (1978: 84-5) to prikazuje u vidu matrica:
(12)
predgermanski
t
d
+ - +
+
aspiracija -
------
pragermanski 1 17
6 5
+
zvunost
kontinuiranost - +
Ako se primeni interpretacija povlanolananih prom ena, prvi stepen

pom eranja mogla bi biti aspiracija bezvunog ploziva [t] > [th]. To je promena u redundantnom obeleju (to oigledno ne bi moglo uticati na fonoloke
kontraste unutar sistema): /d/ + /t/ + /dh/ > /d/ + /th/ + /dh/. U drugom koraku
- svi aspirovani plozivi, a to znai i prvobitno /dh/ i novo /th/, postali bi frikativni, a odvajalo bi ih obeleje zvunost i kontinuiranost: /d/ + /t / ^ /dh/ - IdJ
/0/ ^ /5/. Meutim, svi bezvuni frikativi (ukljuujui i /0/) postali su zatim
zvuni u onoj glasovnoj okolini koja je defmisana V em erovim zakonom i tako u tim poloajim a izazvali stapanje refleksa predgermanskih N i /dh/ (up.
*/poter-/ > gotsko <fadar> [faar] otac). U toj su se fazi frikativi // i 16!
zajedno suprotstavljali jedinom dentalnom plozivu, ukljuujui stari zvuni
ploziv /d/ i one alofone starog bezvunog ploziva /t/ koji u opstruentskoj konsonantskoj grupi nisu preli u frikative (reenje navedeno pod (1)). Zvuni
plozivi izgubili su svoju distinktivnu zvunost zadravajui plozivnost kao
obeleje koje ih odvaja od frikativa: /d/ + /0/ + 161 - /t/ ^ /0/ + /5 ~ d/. Tako
su zvunost i kontinuiranost postala nova distinktivna obeleja sistema, a
1,5 Posle zavretka pomeranja, akcenat se u germanskom preneo na prvi slog rei.
116 T.Bynon (1978: 84) smatra da bi ovu tradicionalnu analizu trebalo dopuniti
na taj nain to e se normalnom situacijom (koja nije uslovljena kontekstom)
smatrati (2) fadar, a ne (3) bropar. Pre nego to se pretpostavi da je promenu uslovio akcenat koji neposredno prethodi konsonantu, moda bi trebalo rei da on zapravo titi novonastali frikativ da ne postane zvuan.
117 U matricama su, iz tehnikih razloga, redundantna obeleja predstavljena
osenano, a ne u krugu.
83
promena koja je na kraju dovela do reorganizacije sistema kao celine i bila je

upravo zam ena aspiracije kontinuiranou.
Interpretacija Grimmovog zakona kao propulzivne lanane prom ene (potisnolanane prom ene) uzima, s druge strane, pritisak kao uslovni faktor prom ene koji preti stapanjem fonema. Ako se zanemare promene uslovljene glasovnom okolinom, inicijalni impuls bio je gubljenje distinktivne aspiracije
kod zvunih aspirovanih ploziva (/d'1/ je postalo /d/, itd.). Ta opasnost od stapanja sa odgovarajuim neaspirovanim plozivim a uinila je da reaguju pomeranjem u pravcu bezvunih ploziva, a ovi su kasnije, kao odgovor, izbegli
stapanje izlazei izvan sistema ploziva i razvijajui se u frikative. Faze koje
bi morale da se dogode istovremeno, bile bi: /dh/ > /d/ [d, 5], /d/ > /t/, N > /9/.
M odel potisnolananih prom ena podrazum eva postepeno usvajanje ili
gubljenje obeleja tako da dolazi do erozije distinktivnosti foneme ili fonem skog niza. O vakva interpretacija je, meutim , zasnovana na pretpostavci da pravila koja izraavaju fonoloke razlike izmeu dve sukcesivne faze
razvoja jezika direktno odraavaju i jeziko ponaanje njihovih govom ika.
M eutim , ova pretpostavka nije empirijski dokazana i odnos izmeu ponaanja govornika i oblika pravila koje sumira razvoje kroz vekove mnogo je
kom pleksniji. Um esto pretpostavke postepenog fonetskog prelaza izmeu
starog i novog izgovora, realistinije bi bilo pretpostaviti simultano prisustvo oba izgovora unutar govom e zajednice, sa m ogunou da tokom vrem ena jedan ili drugi bude konano opte usvojen. Interpretacija pom ou
propulzivnog lanca promena, drugim reima, ne podrazum eva neophodno
da su fonoloke prom ene postepene.
K od lananih promena, meutim, najvei problem je otkriti gde one poinju. Sta je njihov okida, odnosno, ta zapoinje pomeranje? Sve ove analize, zapravo, pokuavaju da prom enama nam etnu neku vrstu unutranje kohezije. One se zasnivaju na pretpostavci da fonoloki sistem reaguje na prom enu kao strukturalna celina, dakle, na sistematski nain, i podrazumeva se
da su takve promene, kada se dogode, uslovljene ili ograniene stukturom fonolokog sistema. Nain analize se, meutim, razlikuju u unutranjoj motivaciji koja se pretpostavlja za svaku pojedinanu etapu nelce promene koja, u
sluaju m odela potisnolananih promena, ne uzim a u obzir samo strukturu
ve i funkciju fonolokog sistema.
U analizi koja podrazumeva povlanolanana pom eranja pojedine faze
promene deavaju se sukcesivno, u hronolokim sekvencama. Sva prethodna
pom eranja om oguila su svaku narednu fazu pomeranja, ali ona nisu ni njihova obavezna posledica niti je njihov oblik odreen prethodnim pomeranjima. M eutim, u analizi propulzivnog lanca prom ena (potisnolananih pom eranja), koja se svode na izbegavanje stapanja, pojedinane faze su obavezno
84
striktno simultane i potpuno meuzavisne. To je zato to taj model uzim a u

obzir funkciju fonolokog sistem a (njegovu ulogu u komunikaciji), a ne samo
strukturu. Funkcionalisti u stvari tvrde da se promene ne deavaju nezavisno
od potreba komunikacije (M artinet 1952; 1955:54). Zapravo, posmatrano sa
stanovita odravanja (ouvanja) kom unikacije izmeu razliitih generacija
govom ika u jednoj jezikoj zajednici, fonoloke promene su potencijalno destm ktivne i restrikcije izgledaju neophodne i zato da bi se ograniio stepen
prom ena na pojedinane glasove tokom odreenog perioda i da bi se ouvale
fonoloke opozicije unutar sistema. Prvi od ovih zahteva jeste zahtev da prom ene u realizaciji odreenih glasova moraju biti dovoljno male za govomike
koji se slue i starim i novim realizacijama, kako bi oni mogli prepoznati leksike jedinice. Taj zahtev je oigledan. Zato je obino zaprom enu da ona napreduje postepeno, u malim koracima, koji svaki put ukljuuju altemacije samo jednog obeleja, kao to /a/ postaje /as/ ili /t/ postaje /0/, a ne da /a/ postane /f/, a N da postane /m/. D m gi zahtev je mnogo kontroverzniji. On zavisi
od argum enta da stopljene foneme mogu dovesti do homonimije leksikih i
gramatikih oblika te ga zbog toga treba izbegavati (M artinet 1955: 26). anse za stapanja koja se deavaju trebalo bi dakle da zavise u nekoj meri od
funkcionalnog optereenja (punjenja)ns koje ta fonoloka opozicija nosi u jeziku kao celini. Ako je ono visoko, tako da opozicija odrava razliku meu
stotinom najfrekventnijih i najkorisnijih rei (Martinet 1975:147), stapanje
se ne bi dogodilo, a otpor bi bio manji u sluaju opozicije manjeg funkcionalnog optereenja, gde bi teta bila minimalna.
Prem a M artinetu, koji je pokuao da u koherentnom teorijskom okvim
objasni o d re en a sv ojstva fonolokih p rom ena, fonolokim prom enam a
vladaju dve suprotstavljene sile: (1) zahtevi za kom unikacijom , s jedne strane i (2) ljudska inercija, s dm ge. Dok se prva ogleda u simetrinoj stm kturi
fonolokog sistem a, dm ga se m anifestuje na dva naina: (a) u obliku asimilacionih procesa i opteg slabljenja rei, i (b) u obliku odreenih fiziolokih ogranienja u vezi sa percepcijom i produkcijom govora.119 Ako ova i
dm ga isto fizioloka ogranienja jesu relevantni faktori u ljudskoj inerciji,
fonoloka evolucija jezika m oe se sagledati kao kontinuirani napor da se
sauva stanje ravnotee izm eu inercije, s jedne strane, i potreba kom unikacije, s dm ge. To je upravo ono to M artinet shvata pod ekonomijom (eco118 Funkcionalnopunjenje sinhronijski je pojam upotrebljen u Prakoj fonolokoj
koli za odreivanje kvantitativnih razlika u distribuciji fonolokih opozicija.
119 U ova ogranienja spadaju i zapaanja da ljudsko uho moe razlikovati vei
broj prednjih vokala nego zadnjih i vei broj oralnih vokala nego nazalnih, i da su
alofoni labijalnih, dentalnih i velamih ploziva fiziki sasvim razliiti uprkos njihovog
funkcionalnog paralelizma (Chomsky, S. C. 1954).
85
nom ie) fonolokih promena. Ova njegova teorija sastoji se i od odreenih

elem enata spekulacije. M artinet ne tvrdi, m eutim , da je takva unutranja
m otivacija jedini uzrok fonolokih prom ena niti da je jedina funkcija
govora u tom e da poruka bude nedvosm islena.
4.5. S in h ron ijske m orfoloke a lter n a c ijei intern a rekon struk cija
G lasovna prom ena koja je bila fonoloki uslovljena, moe se posle m anifestovati u obliku sinhronijskih morfolokih alternacija. Takve altem acije dobijam o kada je fonoloki faktor, koji je prvobitno uslovljavao glasovnu promenu, bio prisutan bar u jo jednom lanu paradigm e ili derivacionog niza,
a odsutan u bar jo jednom . Postavlja se pitanje da li se takve alternacije,
koje su rezuitat prolih glasovnih prom ena, m ogu rekonstruisati samo na
osnovu ispitivanja aktuelne m orfoloke strukture? R ekonstrukcija dijahronijskih fonolokih pravila samo na osnovu sinhronijskih m orfolokih alternacija, kao tvorevina strukturalistike lingvistike, poznata je pod term inom
interna rekonstrukcija,120 Dakle, i kom parativna i inlerna rekonstrukcija
poinju od sinhronijskog opisa sistem a ili pojedinanih jezika koji se smatraju srodnim , pri emu se njihova srodnost pokuava ustanoviti tum aenjem njihovih stm ktura kao refieksa stm ktura ranijeg jezikog sistem a iz
kojih su one izvedene. Drugi nain je da se poe od sinhronijskog opisa
nekog jezik a ija se struktura tum ai kao refleks stm ktura njegovih sukcesivnih faza koje se pokuavaju ustanoviti. Procedura kojom se slui komparativna rekonstrukcija zasnovana je na posm atranju i kategorizaciji razlika
koje se belee u razliitim oblicim a odreene m orfem e na nain kako se
ona pojavljuje u odvojenim ali srodnim jezicim a koji se analiziraju.
U internoj rekonstrukciji, kao to je to isticano u prethodnom poglavlju
o m ladogram atiarskim prosedeim a jezike rekonstm kcije, razm atraju se
razliiti oblici odreene m orfem e samo u jednom jeziku koji se ispituje.
Paradigm a, sa svojim morfoloki srodnim ali m orfofonoloki razliitim
alternantam a, poetna je taka za jednu vrstu interne rekonstm kcije. U proceduralnom sm islu, intem u rekonstm kciju treba poeti od odreene m orfoloke alternacije na osnovu koje se zakljuuje koje su ranije fonoloke prom ene bile njen uzrok zajedno sa faktorim a koji su je uslovljavali. Kao to
kom parativni m etod podrazum eva da razliiti oblici srodnih m orfem a imaju
120 Postupak interne rekonstrukcije i njen odnos prema komparativnoj rekonstrukciji prikazan je u odeljku o mladogramatiarskom modelu istraivanja jezikih
promena (up. t. 3.5.2).
86
poreklo 11 istom praobliku, a da specifine prom ene u svakom od (srodnih)

jezik a objanjavaju postojee razlike, m etod interne rekonstrukcije polazi
od pretpostavke da paradigm atska alom orfnost nije izvom a i da se u njoj
ogledaju rezultati istorijskog razvitka u obliku jedne ili vie uslovljenih
glasovnih prom ena, najee onih koje su bile uslovljene fonetskim okruenjem. Istoriar jezika intem om analizom ne pokuava samo da rekonstruie
najstariji lik jezike forme ve i posebne procese, odnosno prom ene koje su
dovele do sinhronijskih altem acija.
Prim eri koji nam daju podatke o okolnostim a pod kojim se m oe izvesti
intem a rekonstrukcija veom a su uobiajeni, posebno u jezicim a sa razvijenom derivacionom i fleksivnom m orfologijom . U prethodnom poglavlju
prikazan je sluaj iz naeg jezika. M eutim , i nemaki jezik pm a dovoljno
podataka o alternacijama. izm eu zvunog i bezvunog konsonanta, na prim er u nom inativu (i akuzativu) singulara. Tako re B und [bunt] savez, liga , m ada se pie sa <d>, izgovara se isto kao i bunt aren . Isti je sluaj i
sa parovim a /ra:t/ <Rad> savet i /ra:t/ <Rat> toak . Nom inativi(-akuzativi) ovih leksem a su homofoni, a u kosim padeim a (npr. u genitivu) ovih
im enica finalno [t] u /bunt/ savez, liga i /ra:t/ toak altem ira sa [d] :
[bundes], [rados]. Talco dok /ra:t/ savet im a svuda isti koren, leksem a ,,toak ima alternaciju. /ra:t/ ~ /ra:d-/. To je, u stvari, pravilan obrazac u nem akom jeziku ako se rei zavravaju na opstm ent (to jest, na ploziv ili frikativ), to znai da se odgovarajue paradigm atske altem acije uvek javljaju
izmeu bezvunog i zvunog finalnog korenskog opstm enta. (M eutim , neke rei ne pokazuju nikalcvu alternaciju., na prim er /bunt/ aren, ali /bunt/
~ /bund-/ liga , /za:t/ sem e ali /ba:t/ ~ /ba:d-/ kupanje, /luk/ ,,gutljaj, ali /lu:k/ ~ /lu:g-/ prolo vrem e od schlagen udariti itd.).
M ada u nem akom jeziku u osnovam a lcoje se zavravaju na bezvuni
konsonant ima mnogo sluajeva i sa altem acijam a i bez altem acija u osnovi, nem a ni jednog prim era sa osnovom na finalni zvuni suglasnik u celoj
paradigm i. O va situacija m oe se objasniti ako se pogledaju opta fonoloka ogranienja u nem akom koja zabranjuju pojavljivanje zvunih opstm enata u finalnoj poziciji rei i na taj nain om oguuje da se form ulie pravilo ove alternacije. Tamo gde postoji alternacija, altem anta sa zvunim opstm entom pojavljuje se ispred inicijalnog konsonanta sufiksa i na kraju rei. O granienje te vrste u distribuciji opstm enata ukazuje na delovanje odreene glasovne prom ene u istoriji nekog jezika. N a osnovu takvih podataka, istoriar jezik a m oe pretpostaviti da su u starijoj fazi razvoja nemakog jezik a osnove kao /bund-/, /ra:d-/ i sl. imale samo jedan fonetski lik sa zvunim fmalnim konsonantom . M ogue je, dakle, rekonstm isati istorijsku prom enu suglasnika /d/ u /t/ u fm alnom poloaju kao prom enu zvu-
87
nog opstm enta u bezvuni u toj poziciji. Prem a tome, da bi se objasnile sinhronijske altem acije, rekonstruisana je takva uslovljena glasovna prom ena
za predistorijski nemaki. Sline altem acije postoje i u m skom jeziku u kojem takoe postoji ogranienje vezano za distribuciju zvunih opstm enata
na apsolutnom kraju rei.
Strukturalisti nude dva pristupa u objanjavanju ovih altem acija. odnosno opozicija i neutralizacija tih opozicija. U primerima:
(13)
[ra:t]: [rados] toak : tolca

[ra:t] : [ra:tos] savet : saveta
prvi, fonem ski pristup insistira na identifikovanju [t] kao alofona foneme
l \ l , a njegov odnos sa m edijalnim [d] objanjava kao morfofonoloku alternaciju. (Hock 1991: 148-150); dm gi arhifonem ski pristup uvodi koncept
arhifonem e, da bi se ukazalo na segm ent koji e se predvidljivo pojaviti u
poziciji neutralizacije, kao to je sluaj sa finalnim [t] u [ra:t] toak
(H ock 1991: 148-150). To znai da se, umesto statikog iznoenja distribucije alomorfova, ova distribucija m oe formulisati dinamiki - kao da su oblici osnove izloeni odreenim m orfolokim procesima.
O va dva m odela poznata su i kao jed in ica i ra zm e ta f21 i jedinica i p ro c e s122 (M atthews 1991: poglavlje 7). To znai da bismo u opisu tipa jedinica i p ro ces za nem aku re za toak, trebalo da uzm em o kao osnovni
oblik RA:D je r on doputa predvianje oblika /ra:t/ pom ou pravila koje
obezvuuje opstm ente u fmalnom poloaju i ispred sufiksa sa inicijalnim
konsonantom . Da smo izabrali kao osnovni oblik RA:T, takvo predvianje
ne bi bilo m ogue poto se pojavljuje i / ra:dos/ i / ra:tos/. Ako se sada
pretpostavi da su (a) ovo pravilo m orfoloke alternacije i (b) fonoloko pravilo koje ne dozvoljava pojavljivanje zvunih konsonanata u fmalnoj poziciji u reima, bili sinhronijski refleksi fonoloke prom ene u prolosti, mogli
bism o pretpostaviti da se jedna ranija fonem a /d/ rascepila u [t] u finalnoj
121 Jedinica i razmetaj fna engleskom item and arrangement - IA), model je
deskripcije koji se koristi u morfologiji za analizu rei. U ovom pristupu rei se posmatraju kao linerami sledovi (razmetaji ) morfa fje d in ic a ). Problematini
sluajevi, u kojima se ovaj pojam sleda ne bi mogao lako primeniti, inili su glavni
predmet diskusije u lingvistici etrdesetih i pedesetih godina 20. veka. Glavne altemative ovom nainu postupanja predstavljaju modeli jedinica i proces i re i paradigma.
122 Jedinica i proces (na engleskom item andprocess - IP), model je deskripcije
koji sc koristi u morfologiji za analizu rei. U ovom pristupu se odnosi izmeu rei
posmatraju kao procesi derivacije.
88
poziciju u rei i u [d] u drugim poloajim a; [t] se zatim stopilo sa postojeom fonem om /t/. Ovo prim arno fonem sko cepanje potvreno je i kom parativnim prim erim a ali i u ranijem nainu pisanja. Tako se u srednjovisokonem akom pisalo <rat> toak ali <rades> toka , <tac> dan ali <tages>
dana, dok se u starovisokonem akom pisalo <rad>, <rades>, <tag>, <tages>, to potvruje da je takva ortografija bila fonoloka, a ne m orfofonolok a.12j U ovom prim eru intem a rekonstrukcija starijih oblika bila je prilino jednostavna stvar poto je odsustvo zvunih opstm enata u fmalnom
poloaju rei deo sinhronijske fonologije savrem enog nem akog jezika.
K ao rezultat toga, altem acija zvunih i bezvunih opstm enata je automatska, to je st potpuno predvidljiva optim fonolokim pravilom .124
Prim eri pokazuju da intem a rekonstm kcija esto ukljuuje istraivanja
m orfofonolokih altem acija unutar paradigme. Za govom ike nekog jezika
paradigm a oigledno postoji kao psiholoka realnost koja joj om oguuje da
funkcionie kao podm je odreenih procesa jezikih promena. Jedan od
takvih procesa tei da elim inie upravo one paradigm atske altem acije koje
slue kao prim am i podaci intem e rekonstrukcije. Paradigm atsko ujednaavanje kao tip neproporcionalne analogije upravo je takav istorijski proces
kojim se redukuju ili sasvim elim iniu alomorfi pod odreenim paradigm atskim uslovim a. Dalcle, altem acije koje su rezultat fonetskih prom ena
ujednaavanjem se elem iniu ili ujednauju i uniform no vraaju u paradigmu. M eutim , usled paradigm atskog ujednaavanja jezika rekonstm kcija
m etodom intem e rekonstm kcije esto je om etena ili onemoguena. Tako se
m oe dogoditi da neka glasovna prom ena ne ostavi direktan trag u sinhro123 Savrcmena nemaka ortografija slui se morfofonolokim obeleavanjem i
dosledno pie zvune konsonante u osnovama koje altemiraju (<Rad>, <Rades>
toak) i bczvune konsonante u osnovama koje ne altemiraju (<Rat>, <Rates>
savet).
124 Ovo fonoloko ogranienje, meutim, nije nuno i nova fonoloka promena
u istoriji nemakog jezika. Njena fonetska osnova i automatska priroda mogli su
biti integralni deo fonoloke strukture jezika i tokom cele njegove istorije jer je ona
odraz rairenog govomog fenomena: anticipiranje finalne reenine pauze ili finalne konstituentske pauze. Dmgi primer onoga to se moe nazvati prirodnim
ogranienjem jeste asimilacija koja se deava sa finalnim korenskim zvunim plozivima u latinskom prema bezvunom inicijalnom konsonantu narednog sufiksa
(up. na primer, captus uhvaen od capio ali scriptus napisan od scribo ). Ovo
produktivno morfofonoloko pravilo nije rezultat neke inovacijske glasovne promene ve fonotaktilcih ogranienja koja su inila deo sukcesivnih faza tog jezika
ak od praindoevropskog i nema razloga da se pretpostavlja da su konsonantske
grupe koje ukljuuju segmente koji se razlikuju po zvunosti postojale u bilo koje
vreme u prolosti (Bynon 1978:92).
89
nijskoj fonolokoj strukturi nekog jezika. To je sluaj sa prim erim a koje navodi T. B ynon (1978: 92-3) za ilustraciju interne rekonstrukcije u sluaju
sa altem acijom /s/ ~ /r/ u latinskom koja se sree u nom inativu honos ast
i genitivu hondris, itd. (alternativni nom inativ honor rezultat je analogije).
Sa izuzetkom nominativa, honos se m enja kao dator davalac:
(14)
genitiv
akuzativ
honos
honoris
honorem
dator
datoris
d a t re m ...
To su dve paralelne paradigme, gde u jednoj /s/ alternira sa 1x1, a u dmgoj je

lcroz celu paradigm u 1x1. U latinskom jeziku, meutim, ne postoje paradigm e u kojim a se do kraja nalazi /s/. Ova injenica odreuje izbor oblika
osnove: H O N O :S ali D A TO :R (vokal je skraen u finalnom slogu), je r se
na taj nain m oe izvesti /honor/ iz oblika osnove pom ou pravila koje
m enja /s/ u 1x1 u svim padeim a osim nom inativa singulara. M eutim, ako
je to sinhronijsko pravilo bilo rezultat glasovne prom ene, faktor koji je
uslovljava morao bi biti fonoloke prirode, a kako su svi padeni nastavci
sa inicijalnim vokalom , onda je pravilno pretpostaviti da je taj uslov za prom enu upravo m tervokalska pozicija. Iz toga sledi da se fonoloka prom ena
/s/ u 1x1 m oe postaviti kao intervokalska: alofon foneme /s/ u medijalnoj
poziciji stapa se sa 1x1 (takozvani rotacizam ). Ovu hipotezu potvruju
kom parativni podaci iz drugih indoevropskih jezika kao i direktni podaci iz
latinskog (u kojoj je zabeleeno da su meliosem i lases bile starije forme
oblika m eliorem bolji i lares kuni bogovi) ali i injenica da je davno
potvreno prezim e Papisius bilo prom enjeno u Papirius u etvrtom veku
pre nase ere. 125
123 Postoje mnoge rei sa meuvokalskim /s/, na primer esus pojeden , casus
padnut, koji je pao itd. Takvo meuvokalsko /s/ nijc, meutim, relikt starog /s/
koje je na neki nain izbeglo promenu u 1x1, ve je drukijeg porekla: esus je proli
particip od edo ,jesti i postalo je od *ed-tus preko *essus i mora se pretpostaviti
da je redukcija *-ss- u *-s- dola posle promene /s/ u 1x1 jer bi, da je bilo drukije,
tj. da se dogodila pre te promene, /s/ koje je postalo od /ss/ takoe prelo u 1x1 (Bynon prema Allen 1965:35 u vezi sa relativnom hronologijom te promene). Pojava
intervokalskog /s/ u sinhronijskoj strukturi latinskog ne prua nikakav direktan sinhronijski dokaz o fonolokom faktom koji je odreivao altemaciju u paradigmama
tipa honos, honoris, a ta injenica ini internu rekonstrukciju manje ubedljivom nego to je bio sluaj sa primerom iz nemakog. Latinski primer izneo je, meutim,
na videlo drugu stranu inteme rekonstrukcije: da oblik honos nije preiveo, alternacija bi bila potpuno nivelisana, uoptena, i fonoloka promena ne bi se vie mogla
90
Istorijskci lingvistika
R ekonstrukciji glasovne promene vie odgovara takozvani fonem ski

pristup. To se m oe ilustrovati prim erim a sa palatalizacijom u sanskrtu
(H ock 1991: 149-150):
(15) predsanskrtski alofonska
prestanak vaenja
period_________ palatalizovanost
uslovazapalataliz.
(a) *gegome
*glegoma
^g'agama
(b) *gTwo-_____ ^ g ^ I v v o - _______ (neprimenljivo)
polarizacija/promena u palatale
dagama
dlva-____________
Kao to se vidi iz navedenih prim era, palatalizacija je postala nepredvidljiva zbog stapanja (srednjeg) vokala /e/ sa /a/a/i26 je r se, kao rezultat takvog
stapanja, nepalatalizovani i palatalizovani velarni suglasnici pojavljuju u
istom glasovnom kontekstu (pred niskim vokalom). M eutim pred visokim
prednjim vokalskim segm entom /i/I/ i 1)1 njihova distribucija ostaje predvidljiva: mogu se pojaviti samo palatalizovani velari. O pozicija izmeu palatalizovanog i nepalatalizovanog velara bila je neutralizovana: prim eri pod
(a). Jasno je da pozicija pred vokalom /a/ ne moe usloviti prom enu velara
u palatal. Ipak svi palatalizovani velari postali su palatali bez obzira na to
da li je njihovo pojavljivanje predvidljivo ili ne: primeri dagam a (preterit
od /ii/) i dlva- (/iv/). Dakle, palatalizovani velari u primeru pod (a) i (b)
tretiraju se kao lanovi iste foneme. Ovaj sluaj ne om oguuje odeljivanje
alofonu [g'] arhifonem ski status .
Fenom en fonemskog stapanja ukazuje i na najozbiljnija ogranienja u
m etodu interne rekonstrukcije je r je za nju neophodno (da bi neka jezika
situacija m ogla biti vraena u prvobitno stanje) da u sinhronijskom sistem u
postoje bar neki dokazi o promeni. Kao to se vidi iz prim era o fonem skom
cepanju, taj povraaj u preanje stanje, mogu je je r u jeziku postoje paradigm atske altem acije. M eutim , u sluaju s a potpunim stapanjem, pri koje m se p otpuno gubi fono lo k a d istin k cija, takav ostatak neke pro m en e
uglavnom nedostaje. U stvari, u sluajevim a kad imamo potpuno fonemsko
stapanje, preanja situacija se uopte ne moe povratiti internom rekonstrukcijom osim ako jedan od segm enata koji je uestvovao u stapanju nije
funkcionisao kao uslov za prom enu koja je prethodila stapanju. To je sluaj
sa stapanjem /e/ i /a/ u sanskrtu. Stapanje je neuslovljeno, ali svoje ranije
postojanje fonem a /e/ potvruje time to je izazvala prom enu velam og konvratiti sredstvima interne rekonstrukcije. (Ipak, ona se moe u datim primerima rekonstruisati na osnovu etimoloke veze prideva honestus astan, poten u kojem
nalazimo ovaj konsonanl.)
126 Komparativna lingvistika je inae, porcenjem srodnih jezika, dokazala da
je u sanskrtu dolo do slapanja vokala /e/ i /a/.
91
sonanta. Ali ak i u ovakvim situacijam a, intem a rekonstm kcija je ograniena na samo na one sluajeve praistorijskog /e/ kada je ono bilo u poziciji
iza zadnjonepanih suglasnika iako se m ora pretpostaviti da se ova fonem a
m ogla nai i u drugom fonetskom okm enju. Ti dm gi poloaji ovog vokala
u sanskrtu ne m ogu se odrediti intem om rekonstm kcijom . Za njihovo utvrivanje potrebni su kom parativni podaci iz drugih (srodnih) jezika, a to se
izvodi kom parativnom rekonstrukcijom (npr. da sanskrtsko nabhas oblak,
nae nebo, potie od praindoevropskog *nebhos).
U m nogim sluajevima, m eutim, tanost interne rekonstrukcije moe
se proveriti njenim poreenjem sa odgovarajuim oblicim a koji su potvreni u pisanim dokum entim a iz ranijih faza razvoja odreenog jezika. Tako, na prim er, u sluaju sa ve poznatim nem akim [ta:k] : [ta:g-o] rekonstruisanim kao *[ta:g] : [ta:g-o] m oe se potvrditi da je u starovisokonem akom bio neprom enjen zvuni konsonant u finalnom poloaju /ta g /: /tag-a/.
Ovakvi i slini sluajevi pm aju veliki kredibilitet metodu intem e rekonstrukcije.
N aravno, najpoznatija i najvie slavljena je potvrda m etoda intem e rekonstm kcije koju je Saussure 1879. godine izveo ali ne na m aterijalu iz nekog savrem enog jezika ve na praindoevropskom . tavie, kao to je u prethodnom poglavlju istaknuto, kada je ta rekonstrukcija izvrena, nije se ni
slutilo da e ona i em pirijski biti potvrena. Ta em pirijska potvrda postala
je m ogua tek nekih 50 godina kasnije lcada je pokazano da je hetitski jezik
sauvao jasn e tragove segm enata postuliranih u Saussureovoj hipotezi i da
pripada indoevropskoj porodici. M eutim , u vrem e kada je Saussure postulirao svoju rekonstm kciju, naiao je na veom a negativnu reakciju tako da su
ak i oni koji su upoetku bili za nju poeli da sumnjaju. Nju su, m eutim,
rado prihvatili oni naunici koji su pokuavali da utvrde genetsku srodnost
izm eu indoevropskih i sem itskih jezika. Oni su poistovetili proireni niz
Saussureovih sonantskih koeficijenata sa sem itskim laringalim a i, mada je term in laringali bio prihvaen kao naziv za Saussureove sonantske
koeficijene, tvrdnju da su semitski i indoevropski jezici genetski povezani
veina indoevropeista i sem itista sm atra i danas preuranjenom ako ne i dubioznom. D m gi razlog zan eg ativ an pristup ovoj Saussureovoj analizi bio je
taj to je ona za veinu lingvista bila suvie spekulativna, apstraktna i algebarska ili m atem atika da bi bila verodostojna u kontekstu jedne tako
em inentno nem atem atike ljudske aktivnost, kao to je jezik. Tom e je doprinela i injenica da Saussure nije pm io nikakve egzaktne fonetske specifikacije za svoje rekonstruisane segm ente. T akva fonetski prazna rekonstm kcija nam avala je princip da rekonstm kcije moraju biti prirodne.
92
M eutim , pola veka kasnije otkriveno je dovoljno novih podataka koji

su om oguili da se potvrdi tanost Saussureove rekonstrukcije. Pokazalo se
da je jezik dokum enata drevnih Hetita (2000 do 1200. g. pre n.e.) indoevropski. A kao to je 1927.g. pokazao Kurylowicz, hetitski nudi razliite reflekse za dva segm enta koja je postulirao Saussure i njegovi naslednici. Tako Saussureovo *terA- prei odgovara hetitskom *larh-. Ova neoekivana potvrda njegovoj hipotezi bila je najvaniji dogaaj koji je ulivao pouzdanje u tanost i vrednost m etoda intem e rekonstrukcije. Kurylow iczeva
identifikacija hetitskog /h/ sa nekim od sonatskih koeficijenata ili laringala bivala je sve ire prihvatana pa su i udbenici iz istorijske lingvistike
poeli da obraaju panju na intem u rekonstrukciju.
4.6. Analoke promene (jezike promene i gramatiki sistem)

Jo od m ladogram atiara analogija se, zajedno sa regulam im fonolokim
prom enam a i jezikim pozajm ljenicam a, sm atra jednom od triju osnovnih
vrsta jezikih promena, a po znaaju, zapravo, ak dm gim sredstvom koje
kontrolie jeziku evoluciju. O n a je , m eutim , najheterogenija i najproblem atinija od svih i jo uvek se ne moe tano rei ta sve razni procesi koji
se sm atraju analokim imaju zajedniko, ta ih uzrokuje i kako se ograniava njihovo dejstvo. Velik broj i velika raznovrsnost jezikih prom ena o
kojim a se raspravlja u istorijskoj lingvistici pripisani su analogiji. Najoptija deficija analogiju objanjava kao tendenciju da one jedinice sistem a
koje su sline po znaenju postanu sline i po obliku i da iza takvog obrasca ureivanja u jeziku stoje dva generalna principa:
(1) Za svaku jedinicu znaenja trebalo bi da stoji jedan oblik. N a primer, u
engleskom bi pojam m noine ili pojam preterita trebalo da budu izraeni samo sa po jednim nastavkom. To je princip izomorfizma.
(2) A ltem acije u oblicim a rei trebalo bi da budu sistematske i lako uoljive. N a primer, pravilo za graenje plurala ili prolog vrem ena u engleskom
trebalo bi da bude lako za onog koji ui jezik. Jezik, dakle, m inim izira neprozirn o st u sistem u smanjivanjem neprozim ih situacija, a m aksim izira
transparentnost favorizovanjem konstm kcija koje su jasne ili transparentne . Prem a tome, jezik tei da elim inie nepotrebnu raznolikost u prilog
konstrukcijam a koje su jasne i oigledne.
I m ada se za analogijom , kao istorijskim objanjenjem m nogih oiglednih anom alija u sinhronijskim sistem im a posezalo esto nedovoljno oprezno, u istoriji svakog jezika m ogu se nai mnogi sluajevi pravih analogija.
U takvim sluajevim a prave istorijske analogije, na osnovu prethodno po-
93
stojeih strukturnih obrazaca u nekom jeziku, uvode se odgovarajui novi

obrasci ili se stari zamenjuju drugim ve postojeim obrascim a u sistemu.
Jedna od osnovnih pretpostavki razvoja oblika ili m orfolokih klasa ide u
prilog uoptavanja p roduktivnijeg obrasca. Kao objanjenje i form alizacija
takvog razvoja tradicionalno se prim enjuje proporcionalni model koji potie jo iz antike. Sluaj analokog proirivanja postojeih obrazaca nalazimo u prom eni staroslovenskih im enica enskog roda r-osnove (Jeffers i Lehiste 1979:60-62):
(16)
Nsg
A
G
D
L
I
Npl
A
G
D
L
I
i-osnova (.r.)
kosti
=
kosti
kosti
kosti
>
kosti
kostljp
->
kosti
=
kosti
kostii
>
kostlmu
->
kostlhu
kostlmi
->
C -]21osnova (z.r.)
mati
m ateri
matere
materi
materi
materljg
materi
materi
materu
m aterlmu
materlhu
materimi
(= oznaava identinost nastavaka kao sluajan rezultat glasovne prom ene;

> oznaava da je dolo do proirivanja (ekstenzije) nastavaka iz iosnove na C-osnovu.)
Im enice enskog roda r-osnove m enjaju se gotovo na isti nain kao i
im enice .r. i-osnove. M eutim, prvobitno to nije bio sluaj, a alternacija -ii -f- u paradigm i r-osnove sugerie da su se nastavci i-osnove proirili i na
im enice konsonantskih osnova. Ovde treba odgovoriti na dva vana pitanja:
(1) zato su prvobitni nastavci konsonantskih osnova uopte zam enjeni, i
(2) zato su se uopte ba nastavci i-osnove proirivali, a ne nastavci neke
druge m orfoloke lclase, na prim er nastavci o-osnove, jo -osnove ili ja -o snove. O dgovor na prvo pitanje nije jednostavan, ali za ovu analizu dovoljan
je argum ent da je uvoenje nove slogovne strukture u praslovenskom , takozvanog zakona otvorenog sloga, trailo elim inaciju svih m edijalnih lconsonantskih grupa, ukljuujui i one koje su bile rezultat jukstapozicije konsonantskog nastavka osnove i poetnog konsonanta u sufiksu.
127 Latinino slovo C oznaava konsonantske osnove.
94
Islorijska lingvistika
Za nas je ovde zanimljiviji odgovor na drugo pitanje. S obzirom na to da

je istorijska analogija proirenje nelcog prethodno postojeeg obrasca na novu situaciju, potrebno je ustanoviti taj obrazac. U sluaju imenica C-osnove
takav obrazac postoji. To je prom ena koja se dogodila u praslovenskom jeziku. Dok je praindoevropski nastavak za akuzativ singulara bio *-m, u praslovenskom je fm alna sekvenca -im postala -I pravilnom glasovnom prom enom. Dakle, akuzativ jednine i-osnove: kosti pravilan je. Finalno -m iza
konsonanta u praindoevropskom slogotvorno je: */77, a u praslovenskom
ono postaje i preko *im. O tuda je i akuzativ singulara m ateri takoe pravilan. N a taj je nain u akuzativu uspostavljena sluajna identinost izmeu
im enica enskog roda i-osnove i r-osnove. I upravo je taj obrazac (jednakost akuzativa u enskom rodu) uopten. U lokativu je proporcionalna analogija ila na nain kako je i prikazano u vidu proporcije:
(17) kosti
m ateri
::
kostihu : X
X > materihu
M oe se, meutim, desiti da oblici koji su prvobitno bili morfoloki kompleksni sinhronijski budu potpuno nesegmentabilni. Takav je sluaj sa oblicima glagola biti u mnogim indoevropskim jezicim a, uglavnom zato to
m orfoloka vrsta kojoj je u praindoevropskom taj glagol pripadao nije preivela kao vrsta u tim jezicim a. U poredimo, na primer, paradigmu prezenta
glagola /biti/ u gotskom sa istom paradigmom u praindoevropskom jeziku.
Prvo i drugo lice plurala pretrpeli su prestrukturiranje, ali svi oblici singulara
i tree lice plurala direktni su refleksi praindoevropskih formi:
(18) praindoevropski_________________
es-mi
l.sg.
2.
esi < es-si
es-ti
3.
s-mes
l.pl.
V th e
2.
s-enti
3.
gotski
im
is
ist
(sijum)
(sijut>)
sind
D ok su u praindoevropskom i altem acija ( *es- ~ *s-) u korenu i nastavci za

lica (*-m i, *-si, *-ti, itd.) bili dobro integrisani u glagolski sistem jezika, ni
jed n a segm entacija gotskih oblika nee ih povezati sa regulam im glagolskim paradigm am a u jeziku. Sa izuzetkom drugog i treeg lica plurala, iji
oblici su p restrukturirani na osnovu m o dela paradigm e za prolo vrem e,
95
glagol je jednostavno iregularan i svaka sinhronijska analiza potpuno je

proizvoljna. U drugim germanskim jezicim a paradigm a je prestrukturirana
na razliite naine. Nigde se, meutim, nije integrisala u sistem regulam ih
glagola.
Poreenja ove vrste pokazuju da je m orfoloka reanaliza nuna za fonoloku rekonstrukciju. D ok fonoloka rekonstrukcija moe ispitati da li bi
dati oblik m ogao biti direktan formalni naslednik neke starije forme, odliika
da li bi ona trebalo da se interpretira kao takva m ora zavisiti od gramatikih
argum enata, to jest od funlccionalne analize. Jer ne sme se zaboraviti da je
razvitak m orfolokog sistema kroz vrem e rezultat stalnog uzajam nog dejstva izm eu fonoloke prom ene i prestm kturiranja na gram atikom nivou.
4.7. A n alok i zak on i i ten d en cije

4.7.1. Morfoloka reanaliza
M orfoloka reanaliza m oe biti sintagm atska i paradigm atska. Sinlagmatska reanaliza, ili presegm entacija, m oe preraspodeliti segm ente ili obeleja osnove na afikse ili obrnuto. O na m oe smanjiti alom orfnost, izluiti
nove afikse, prem estiti kontraste (paradigm atsko prem etanje) ili integrisati
afikse. Integraciju afiksa imamo, na prim er, u engleskoj rei grkog porekla
cannibalistic. U engleskim afiksim a -ist-ic sufiks -is t je sam po sebi amalgam i u grkom (od - i z sa agentivnim sufiksom -te s), te su i grki i engleski sufiksi zapravo kompoziti. Stapanje afiksa esto je izazvano gubitkom
ili sem antikom izolacijom sredinje osnove.
U paradigm atskoj reanalizi postoji nekoliko tipova: (1) morfologizacija
- fonoloke varijacije su morfoloki uslovljene, to je tipino kada pravila
koja se za njih vezuju postanu neprozim a; (2) leksikalizacija - sintagme
srastaju u sloenice, a izvedenice postaju proste rei; (3) gram atikalizacija
- m orfem e gube neke ili sve svoje leksike sadraje. N a taj nain leksike
kategorije kao to su imenice, glagoli, pridevi ili prilozi postaju neleksike
kategorije: pom oni glagoli, zam enice, lanovi, prepozicije, postpozicije i
ostale klitike. Sem antika kategorija postaje gram atika, a derivacija postaje flelcsija. Suprotan pravac prom ene javlja se retko; (4) Kao poseban tip izdvaja se prekategorizacija - osnova jedne m orfoloke kategorije pripisuje
se drugoj morfolokoj kategoriji.
Pored term inolokih i pojm ovnih neslaganja oko tipova i prirode analokih procesa, panju mnogih istoriara jezik a zaokupljalo je i pitanje posto-
96
Istorijska lingvistika.
je li neke prirodne tendencije ili pravci analokih promena. Ovim problem im a najvie su se i najsveobuhvatnije bavila dvojica poljskih lingvista, Jerzy
K uryiow icz i W itold M anczak. K uiylow iczev pristup zasnovan je na njegovom dugogodinjem istorijskom i kom parativnom lingvistikom istraivanju, u em u on stavlja naglasak na m orfologiju, a generalizacije koje izvodi
poznate su pod nazivom zakoni. M anczak, m eutim, zasniva svoja zapaanja na statistikim istraivanjim a analokih prom ena koje su opisane u
udbenicim a istorijskih gram atika razliitih evropskih jezika. Neka njegova
zapaanja zasnovana su na veom a velikom korpusu podataka dok su, opet,
podaci za druga sasvim ogranieni. On akcenat stavlja vie na fonoloku
prirodu rei i m orfem a i njihovu duinu, a njegove generalizacije poznate
su pod nazivom tendencije .
K uryiow icz je pokuao da razrei problem e u vezi sa proporcionalnom
analogijom na dva naina. (1) Predloio je da se analoke proporcije proire na taj nain to e se dozvoliti da se njihovi uslovi postave m nogo apstraktnije, a to su (a) oslobaanje rei od redundantnih morfema; (b) ukidanje posledica autom atskih fonolokih pravila i (c) dozvoljavanje da uslovi (za proporcionalnu analogiju) budu kategorije a ne odreene rei.128 To
se m oe prikazati na sledei nain. Prvo, latinske a-osnove zam enjuju -a s u
G sg sa - f iz - o osnova: .r. bonas >*bonai (<bonae) prem a m.r. bom ,,dobar . Proporcija bonus : boni = bona : X pogrena je. Oslobaanje rei
od redundantnog nastavka - u s u N sg m.r. daje ispravan oblik bon- : bon
+ I = bona : *bonai. Drugo, u klasinom grkom glagoli -n u osnove dobijali su konjunktiv pomou dugih -o -/-e - analogijom prem a konjunktivim a
tem atskih glagola: 3.sg. rhegnuetai od indikativa rhegnutai, kidati prem a
konjunktivu luetai od indikativa luetai. Proporcionalan odnos: J u e ta i : luetai = rhegnutai : X daje jedino *rhegnutai. Ako pretpostavim o da su tem atski konjunktivi bili reanalizirani na taj nain kao da sadre tem atski volcal /e / kontrahovan sa konjunktivnom m orfem om /e/ (luetai = /lu + e + e +
tai/), onda dobijam o rhegnuetai pom ou proporcije iz podlenih oblika: lu
+ e + t a i : lu + e + e + tai = rheg + nu + tai : rheg + nu + e + tai.
D rugo, K urylow icz je predloio da se delovanje proporcionalne analogije ogranii pom ou est zakona analogije koji treba da upravljaju prim enom analogije i usm eravaju njen tok.
128 Slini predlozi potiu i od drugih lingvista, npr. da proporcionalna analogija
moe delovati na nivou distinktivnih obeleja (Garey 1959) i da u isto vreme moe
delovati nekoliko proporcionalnih analogija u jedinstvenoj analokoj promeni (Leed
1970).
97
4.7.2. Kurytowiczevi zakoni analogije

Zakonim a analogije K urylow icz nije nam eravao da predskazuje kada e
se dogoditi analoka prom ena ve ta e se desiti kada postoji analogija.
Kao i veina tradicionalnih129 lingvista istoriara jezika, on je bio potpuno
svestan injenice da je to najvie to se moe uiniti i da je nem ogue predvideti kada e se ili kada se m ora dogoditi promena. Neki od njegovih ,,zakona, u kom entaru H ocka (1991: 210-237) glase:
Prvi za k o n : Postoji tendencija da dvostruki, bipartitni m arkerim zamene izofunkcionalne m orfem e]''] koje imaju samo jedan od tih elemenata.
Dakle, prost m arker je zam enjen sloenim m arkerom.
Kao ilustracija onog ta se pod ovim zakonom podrazum eva, posluie prim er iz starovisokonem akog u kojem je postojalo nekoliko deklinacionih tipova im enica m ukog roda:
(19)
gast : gest-i
_______ boum : boum -a
gost
drvo
K roz delovanje regularne glasovne prom ene u savrem enom nem akom
jeziku oekivalo bi se:
(20)
G a s t: G ast-e
Baum : B aum -e*
[gast]
: [gesto]
[baum] : [baumo]
U m esto toga savrem eni visokonemaki uoptio je obrazac G a s t: Giiste, a

ne Baum : Baum e.
Dakle:
(21)
G ast : G ast-e
Baum : B aum -e
129 Kao i mnogi drugi evropski lingvisti prve polovine 20. veka, i Jerzy Kurylowicz (1895-1978) nije izrazito pripadao nijednoj koli i izrastao je na uenju tradicionalne lingvistike, ali je usvojio osnovne tekovine strukturalistikog metoda (Ivi
1990:97).
130 Marker ili oznaiva - termin koji se upotrebljava da oznai one komponente leksike jedinice koje su u datom jeziku sistematske.
131 Termim izofunkcionalne morfeme oznaava morfeme sa jednakom funkcijom , jednakofunkcionalne morfeme.
98
Prvi prim er ima biparlitni ili kom pleksni pluralski marker [-a] sa alternacijo m vokala u korenu ili um laut, a dm gi prim er ima jednostavan, prost m arker koji se sastoji samo od nastavka [-o]. Kao to se vidi iz ovih prim era,
nije se uoptio prost m arker ve onaj koji je bipartitni. Slian razvitak moe
se nai svuda.
M eutim , naredni prim er iz engleskog jezika pokazuje sasvim dm kiju
optu tendenciju - uoptavanje prostih m arkera na raun kom pleksnih, kao
to je sluaj sa prostim kom parativnim m arkerom l-e rl bez prethodne vokalske altem acije u korenu:
(22)
sengl.
neng.
(oekivano stanje)
neng.
(posvedoeno)
w earm
lang
w arm
long
w arm
long
:
:
:
:
:
:
w earm -ra
leng-ra
warm -er
leng-er*
warm -er
long-er
U nem akom jeziku postoje slini sluajevi (uoptavanja jednostavnijeg

m arkera: u 1.1.sg prezenta zam enjen je stari bipartitni m arker glagola tipa
dati jednostavnijim markerom , stvorenim analogijom prema obrascu glagola tipa ,,ii, voziti, a bipartitni m arkeri su ostali tamo gde su i u paradigmi ovih glagola postojali bipartitni m arkeri - u 2. i 3.1.sg) to pokazuje da
se u istom jeziku jednom moe a dm gi put ne m ora potovati K urylowiczev prvi zakon .
D rugi zakon A nalogija sledi pravac od osnovnog oblika]n > izvedenom oblikum , gde je odnos izm eu osnovnog i izvedenog oblika uslovljen
irinom sfere njihove upotrebe. Osnovni oblik, za koji se pretpostavlja da
e se proiriti analogijom , ovako se odreuje:
(a) To je najire zastupljen oblik: nem arkirana m orfoloka kategorija kao
to je 3.1. sg, prezent, indikativ, nom inativ, muki rod.
(b) To je strukturalno najvie diferencirana forma, iz koje su ostali oblici
lako predvidljivi (osnovni alom orf ili morfema).
Ovi principi elim iniu najveu slabost proporcija, njihovu reverzibilnost. Tako je, na primer, odnos bona : bonds - bonus : X nem ogu je r je
m uki rod nemarkiran.
132 Tennin osnovni oblik (ili- bazini oblik, bazina forma) u apstraktnijem pristupu gramatici oznaava svaku apstraktnu jeinicu uspostavljenu kako bi se nekom nizu oblika omoguilo da budu meusobno povezani.
133 Tennin izveden ili deriviran oblilc u istorijskoj lingvistici oznaava poreklo
ili istorijski razvoj nekog jezikog oblika ili jezika. Za glasovc, rci i strukture kae
se da su izvedeni (derivirani) iz odgovarajuih oblika u ranijoj fazi jezika.
99
U svom prvom delu ovaj zakon je samo ponavljanje uslova koje m ora
zadovoljiti proporcionalna analogija da bi se m ogla nazvati etvorolanom i
da bi sam zakon bio sistematian. Ovim zakonom se proiruje odnos ,,sinhronijske derivacije izmeu osnovne i derivirane forme na druge leksike jedinice i tako se stvara novi oblik. N avedeni primeri za Kurylowiczev prvi zakon (prvi - koji se slae sa prvim zakonom i drugi - koji se
ne slae), povinuju se ovom delu drugog zakona. M ada se mnoge proporcionalne analoke prom ene vladaju po ovom zakonu, 011 je neprim enljiv u
sluajevim a sa analokim ujednaavanjem . Tako, na primer, blisko srodni
jezici, ako se poe od V em erovog zakona ujednaavanja, m ogu ii u sasvim suprotnim pravcim a, to pokazuje da ne postoji predvidljiv pravac
promene:
(23) seng.
svn.
ceozan, ceas, curon, (ge)coren :

kiosan, kos, kurun, (gi)koran :
neng.
nvn.
choose, chose, chosen

kiiren, kor, gekoren
Suprotno onom to propisuje dm gi zakon , nemaki jezik preneo je alternantu /r / iz deriviranog oblika za prolo vrem e u osnovni oblik prezenta. Iz ovoga sledi da je prim ena K uryIow iczevog dm gog zakona
ograniena sam o na odreene analoke form acije. (Najprom inentnija meu
njim a je proporcionalna analogija.)
Dmgi uslov ovog zakona - sfera upotrebe , blizak je shvatanjim a starijih istoriara jezika da je od datog skupa oblika ili m orfolokih klasa ,,bazina ona koja ima iru sfem upotrebe. To znai da sfera upotrebe objanjava injenicu da je verovatnije da e produktivni obrasci, je r imaju brojnije lanstvo, pre biti uopteni nego neproduktivni. M eutim , postoje pojedinani prim eri koji pokazuju razvoje u suprotnom pravcu, kao to je, na
primer, englesko dive : dived > dive : dove. To pokazuje da su KuryIowiczevi zakoni pre tendencije nego pravila bez izuzetaka.
M ora se blie odreiti i tvrdnja da su rei iz osnovnog renikog fonda
otpornije na analoke prom ene od dm gih rei. Ako se pogleda situacija u
m nogim jezicim a, odreene rei su osnovnije ili nunije za ovekovu kom unikaciju i preivljavanje od dm gih rei. Takav jedan bazini renik sadri funkcionalne rei kao i, ili, ali, zam enice ja , ti, o v o ,134 glagole i imenice koje se odnose na osnovne aktivnosti ili fenomene u prirodi, npr. jesti,
spavati, initi; sunce, mesec, kia. O tpornost na prom ene ne znai i potpuni
im unitet na analogiju. Postoje naravno sluajevi gde su na osnovni renik
134 Zamenice su, na primer, u romanskim jezicim a i u engleskom bolje sauvale
padenu distinkciju i pokazale veu otpomost od imenica koje su izgubile padene
nastavke.
100
delovali analoki procesi koji su potekli iz m anje bazinog renikog fonda.

N a prim er, u latinskom posebni zam eniki oblici genitiva i dativa jednine
na /-lus/, /-!/ esto su zamenjeni odgovarajuim imenskim formama. Znai
da je i otpom ost na prom ene samo tendencija. Cak je i obinije da bazini
renik doivi svoj sopstveni poseban razvitak, a da to ne utie na ostale leksike jedinice
U im enikom sistemu nom inativ se sm atra bazinim i dijahronijske posledice njegove bazinosti m ogu se videti, na primer, u injenici da je u latinskom , kao i u naem jeziku, nom inativ bio stoer za transfer iz jedne
im enike deklinacije u dm gu, a ne neki dm gi pade. Tako je jednakost formi nom inativa singulara u paradigm am a kao to su latinska o-osnova i konsonantska osnova, odnosno slovenske stare *o-/jo-/u-/I-osnove m ukog roda (do ega je, u sluaju razvoja tih osnova u naem jeziku, dolo posle stapanja i kasnije gubljenja poluglasnika) dovela do neobaveznog prelaska u
konsonantsku odnosno u o-osnovu u latinskom jeziku i doslednog transfera
u o-/jo-osnovu u naem jeziku. C injenica da je stoerni pade bio nom inativ
jed n in e, a ne mnoine, posledica je jedne drugaije hijerarhije bazinosti
koja takoe, u jezicim a koji razlikuju broj, funkcionie kao osnova za analoke formacije. To je bazinost singulara.
U glagolskom sistemu, koji je prim am o zasnovan na distinkciji kategorije vrem ena, p rezent ima tendenciju da bude bazian oblik za analogiju. I
to m oe biti povezano sa onim to pm a sfera upotrebe je r opti iskazi
obino imaju oblik prezenta. Posledice injenice da je prezent bazian oblik
u dijahroniji m ogu se videti iz prim era u am erikim dijalektim a engleskog
koji nisu dobili status standardnih formi:
(24) sing
_______bring
:
:
sang
X = brang
:
:
sung
Y = bm ng
ili u naem prim eru sa glagolom /stajati/ iji je dijalekatski oblik infinitiva
/stojati/ uopten prem a prezentu:
(2 5 ) brojim
_______ stojim
:
:
brojati
X - stojati
M eutim , suprotan razvitak, osim kad je sluaj sa najproduktivnijim derivacionim procesim a, nije potvren.
Od glagolskih kategorija, pored prezenta, koji je bazini oblik, jo se i
indikativ sm atra bazinijim od imperativa, aktiv od pasiva, a oblici treeg
lica od ostalih lica. Ovo poslednje m oe uditi jer, na primer, u grkom i
101
latinskom prvo lice singulara uzim ano je kao navoeni oblik za glagole (a
postoji i stereotipno m iljenje o ljudskoj rasi kao egocentrinoj pa tako i o
prvom licu singulara kao o najosnovnijem obliku). M eutim , to se tie
aktuelne upotrebe, oblici treeg lica upotrebljavaju se znatno frekventnije
od ostalih oblika glagolske paradigm e, a neki iskazi se m ogu dati samo u
treem licu jednine: Pada sneg, Grmi, B oli me glava i sl. m ada izgleda da
ne postoje takvi iskazi koji se mogu upotrebiti jedino u prvom licu singulara. D a bi se objasnile ove i paralelne prom ene u drugim jezicim a, princip je
da od tri gram atika lica - govom ik, prim alac (pom ke) i lice ili stvar o kojoj
se govori - poslednje, takozvano tree lice jeste ono koje se m ora uzeti u
obzir kao sem antiki nem arkirani lan gm pe, lice koje nije ni govom ik ni
adresat. A ono je, sm atra se, zbog odsustva m arkiranosti na funkcionalnom
nivou esto bilo reinterpretirano kao nem arkirano i na form alnom nivou i
na taj nain dovelo je do form iranja osnove za novu paradigmu.
Ta bazinost treeg lica, posebno ako je jo i udm ena sa singularom
kao bazinom kategorijom broja, uticala je isto tako na dijahronijske razvoje oblika. Tu je najizrazitiji i najbolje dokum entovan primer, u kojem tree
lice singulara slui kao stoer za analoku promenu, sluaj sa glagolom /biti/
u poljskom jeziku gde su sva lica ovog glagola (osim 3.1.pl) bila preoblikovana upravo na osnovu oblika 3.1.sg. M i ovde imamo prim er rekonstm kcije
paradigm e na osnovu funkcionalne reinterpretacije oblika, obnavljanje veze
izm eu nasleenih formi i osnovne govorne situacije (govom ik, prim alac
pom ke i predm et). Ovo je vrsta eksplanatarnog (objanjivakog) principa
koji je potreban da bi se objasnila ta kom ponenta morfololce prom ene koja
se ne m oe pripisati fonolokoj promeni. Ipak, ovalcav razvitak moe tek
sam o neodreeno biti m otivisan etvorolanom analokom proporcijom :
(26)
staroslovenski
l.l.sg. jes-m i
2.
jes-i
jes-tu
3.
jes-m u
l.l.pl.
2.
jes-te
3.
s-ptu
staropoljski
je-m
>
jes
jes-t
jes-m y >
jes-cie >
s^
savrem eni poljski

jest-em
jest-e
jest
jest-em y
jest-ecie
s^
Ako se staropoljsko je s t reinterpretira kao da ima nastavak - 0, model:

(27) 3.1.sg da-0 jest-0
1.1.pl da-my Z = jest-(e)my*
1.
da-m X = jest-(e)m (*}
2.
da-cie I = jest-(e)cie/jecie*
2.
da-sz Y = jest-(e)sz*______________________________________
102
m oe sugerisati da su ostali oblici sloeni od forme je s t plus odreeni nastavci za lice. M eutim , nastavci koje bi takav model proizveo razlikuju se
od onih koji postoje u jeziku. Ti su oblici, zapravo, identini sa enklitikim
oblicim a glagola /biti/:
(28) 1.1.sg -em
2.
-e
3.
-0
1.1.pl
2.
-emy
-ecie
3.
-0
N ain na koji su se enklitiki oblici prikaili obliku treeg lica jednine

m oe se m oda objasniti kao kom binacija slaganja i saim anja uz delovanje
etvorolane analogije. I u tom procesu je gore prikazana analogija m oda
igrala odreenu ulogu.
Ipak, dok su podaci koji pokazuju da tree lice slui kao stoer u analokim prom enam a prilino tanki, postoje vrsti dokazi da tree lice odoleva
analokom razvoju. Tako u poljskom jezik u oblici za tree lice i singulara i
plurala ostaju neprom enjeni. Slino tom e i ranije, predslovensko ujednaavanje korenske alternante u singularu *es->jes- nije obuhvatilo tree lice
plurala:
(29) praindoevropski
es-mi
esi
es-ti
s-me/os
s-te
s-e/onti
l.l.sg.
2.
3.
l.l.pl.
2.
3.
praslovenski
jes-m i
jes-i
jes-tu
jes-m u
jes-te
S-QtU
U naem jeziku, naravno,135 3. lice plurala nije odolelo analogiji ali je izazvalo, kao stoem a forma, stvaranje novih oblika glagolskih enklitika, gde
je opet 3. lice singulara ostalo neprom enjeno.
O stale K urylow iczeve zakone samo navodim bez detaljnijeg razm atranja:
Trei zakon
Strulctura koja se sastoji od osnovnog i podreenog lana
stvara temelj (tj. slui kao stoer) za bazini lan koji je izolovan ali izofunkcionalan.
135 Uporedi t. 3.3.1. Analoko ujednaavanje u poglavlju 3. Mladogramatiari i
istorijajezika.
103
etvrti za k o n : K ada neki oblik pretipi izm enu kao posledicu m orfoloke
[= analoke] prom ene, nova form a preuzim a njegove prim am e (osnovne)
funkcije, a stari oblik ostaje samo u sekundamoj (izvedenoj) funkciji. Ovaj
se zakon tie samo onih sluajeva kada posle analoke prom ene i stari i
novi oblik nastave da koegzistiraju.
P eti zakon : D a bi ponovo uspostavio distinkciju od centralnog znaaja,
jez ik odustaje od distinkcije koja ima m arginalniji znaaj.
esti zakon : Prvi i dm gi lan proporcije m ogu pripadati prvobitno razliitim sistemim a: jedan moe pripadati prestinom dijalektu, a dm gi dijalektu koji ga podraava.
Od svih K urylow iczevih zakona najbolje se dri etvrti: Kada kao posledica m orfoloke (analoke) prom ene neki oblik pretrpi diferencijaciju, novi
oblik preuzim a njegovu prim arnu (osnovnu) funkciju, a stari oblik ostaje
sam o u sekundam oj (deriviranoj) funkciji. Ovaj zakon prua siguran putokaz za istorijska lingvistika istraivanja. On se odnosi na pitanja ta se
deava ako posle analoke prom ene i stari i novi oblik nastave da koegzistiraju. N jim e se sum ira tradicionalno m iljenje da se takvi dubleti obino
sekundam o diferenciraju tako to novi oblik preuzim a osnovno i produktivno znaenje i funkciju, a stari oblik preivljava u sekundam om , neproduktivnom ili m arginalnom kontekstu (na prim er, stari oblik Lsg. dne u nazivim a verskih praznika).
K urylow iczeva teorija analogiju eksplicitno povezuje sa gram atikom
stm kturom zam enjujui asocijativne veze m ladogram atiara m orfolokim
kategorijam a i jezikim odnosim a i m orfolokom analizom lanova proporcije.
4.7.3. Manczakove tendencije analogije

W itold M ahczak predloio je devet hipoteza koje se odnose na prirodan
pravac ili na tendenciju analokih prom ena. Te hipoteze su nastale kao odgovor na K urylow iczeve zakone analogije. O vde ih sve nabrajam:
Prva tendencija analokih promena: Ako izuzmemo paradigmatske oblike,
duge rei se m nogo ee preoblikuju po m odelu kraih rei nego obmuto.
D ruga tenden cija : K orenska altem acija mnogo se ee ukida nego to
se uspostavlja.
Trea tendencija : Izuzev sluajeva gde postoji jed n a re sa 0-sufiksom a
dm ga sa jasno oznaenim sufiksom , dui fleksivni oblici mnogo ee se
preoblikuju prem a m odelu ki'aih oblika nego obmuto.
104
evtra tendencija N ulti nastavci ee se zam enjuju punim nastavcim a

nego obrnuto.
Peta tendencija Jednosloni nastavci ee se zamenjuju vieslonim nego obm uto.
esta tendencija Oblici indikativa mnogo ee prouzrokuju preoblikovanje dm gih glagolskih naina nego obm uto.
Sedm a tendencija Oblici prezenta m nogo ee utiu na preoblikovanje
ostalih glagolskih vrem ena nego obmuto.
Osma t e n d e n c i j a Ako postoji razlika u prom eni izmeu imenica sa geografskim nazivim a i zajednikih imenica, koji su inae slini, obino mesni
p a d ei predstavljaju arhaine oblike dok su inovacije u dm gim padeim a
m nogo obinije.
D eveta tendencija Ako paradigm atski oblik toponim a pretrpi neku analoku prom enu pod uticajem nekog dm gog oblika iste paradigme, poetna
taka za prom enu mnogo ee lei u mesnim padeim a nego u onim koji to
nisu (up. H ock 1991:229-234).
K urylow iczev dm gi, etvrti i esti zakon prilino su vrsti. Trei je
neproziran i m ada je trebalo da pokrije sluajeve sa analokim ujednaavanjem, njegova formulacija ne moe da objasni mnogo takvih sluajeva. I prvi
zakon zapada u tekoe kod sluajeva ujednaavanja. Veina Mahczakovih
hipoteza slae se u biti sa Kurylowiczevim dmgim zakonom. Njegova druga tendencija (tenja ka eliminaciji morfofonolokih korenskih altemacija)
predstavlja znaajnu i snanu suprotnost Kurylowiczevom prvom zakonu, a M anczak tvrdi da ona opovrgava taj K urylow iczev zakon, to se,
sm atra Hock, teko moe prihvatiti.
O dgovarajue vrednovanje ova dva suprotna m iljenja pokazuje da su
oba autora ukazala na znaajne i jednako vredne opte tendencije analokih
promena. S jedne strane, postoji tenencija ka oiglednijem obeleavanju, ka
razjanjavanju ili m aksim alizaciji m orfolokih kontrasta. S dm ge strane,
postoji rivalska tendencija ka sim plifikaciji i regularizaciji fonolokih vidova m orfologije, tj. m orfofonolokih altem acija. Za ove dve suprotstavljene
tendencije m oe se objasniti da potiu iz onog to se zove je zik i polaritet,
injenice da jezik ima dvojni aspekt, jedna strana tie se znaenja a druga fonoloke forme. To proizlazi iz injenice da je svrha jezika da prenese
znaenje pomou fonoloke forme.
Kojigod da je od ova dva stanovita ispravniji, m ora se priznati da postoje dve suprotne ali jednako vredne tendencije kod analokih promena. I
m ada ovo zapaanje ne m ora biti od posebne pom oi kao direktiva za istorijsku lingvistiku analizu, ono doprinosi naem razum evanju prirode jezikih promena.
105
A naloke prom ene se mogu, m eutim , i drukije tretirati. M oe se potpuno elim inisati proporcija kao m otiv i m odel te se analoki proces moe
sm atrati optim alizacijom gram atike strukture. O vakav pristup predvia da
analoku prom enu moe usm eravati struktura jezika kao celina. N a primer,
poto su u engleskom po pravilu svi prefiksi izvedeni, analogija izluuje
nove fleksivne sufikse, kao to je pluralsko -e n u ox + en - ili - n iz predilcativne posesivne zam enice tipa my : mine proim je na dijalekatsko your :
y o u r : yourn i his - hisn. M eutim, ona nije proizvela fleksivne prefikse
je r obrazac / [ai], my [mai] nije analiziran kao prefiksacija u genitivu (m- +
/); pa se analoki oblici z a jvou tipa *myou ili za it tipa *mit ne mogu ni zam isliti kao mogui. A takva analiza bi naruila i posebna ogranienja u engleskom koja zahtevaju da prefiksi budu slogovni.
O ptim alizacija stvara i m noge neproporcionalne analoke promene:
(1) adaptaciju - tip jezike prom ene koji podsea na analoku prom enu ali
bez m odela; (2) kontam inaciju ili stvaranje hibridnih formi; (3) ujednaavanje, koje je neproporcionalno je r ne zahteva paradigm atski model bez
altemacije i koje predstavlja gubitak alomorfa ili pojednostavljenje pravila
strukturalne prom ene - ono ukljuuje delimino ujednaavanje lcoje se posebno odupire proporcionalnoj analogiji; (4) fonoloka analogija, uoptavanje isto fonotaktikih pravila rasporeda (bez ikakve asocijativne ili morfoloke povezanosti koja bi oform ila proporciju) jeste generalizacija fonolokih pravila.
4.8. Ogranienja strukturalnog metoda primenjenog na dijahroniju

Sem antikim razlikovanjem izmeu morfeme i morfa, s jedne strane, i foneme, alofona i morfoneme, s dmge, stmkturalisti su mogli da ekspliciraju razlike izmeu sukcesivnih jezikih faza na nain na koji to ranije nije bilo mogue. To to su dijahronijska istraivanje bila u velikoj meri koncentrisana na
fonoloke i morfoloke nivoe, usmeravalo je panju i lingvista koji su se
bavili sinhronijskim prouavanjima. Nedostatalc adekvatne sintaksike teorije, a to je kiitika koja se esto ula na raun stmkturalizma, kao i gotovo potpuno zanemarivanje semantike, imalo je jasne reperkusije na dijahroniju.
M ogue je da bi adekvatnija sintaksika teorija moda pm ila bolja objanjenja morfolokih promena, dajui teorijski okvir unutar kojeg bi bile smetene
funkcije gramatikih kategorija, ali je stm kturalistika sintaksika teorija bila
suvie ograniena u svom opsegu za jedan takav poduhvat. U oblasti semantike, jedini posebni doprinos stmkturalizma na dijahronijskoj ravni bila su odreena istraivanja na leksikim prom enam a lcoja su, prelco uvoenja pojma
106
semantikih polja, bila u mogunosti da pokau sistemsku nezavisnost leksikih prom ena koje utiu na jedinice unutar jednog istog semantikog polja.
Strakturalistika teorija je, meutim, pokrenula i izvesna pitanja i probleme. Posebno je insistiranje na nezavisnosti stmktura unutar jezika (fonoloke od morfoloke, na primer) imalo uticaj na to to je proces prom ena postao nekako misteriozan . Jer, ako je svaki element nezavisan od svakog
drugog elementa u sistemu, kako je onda uopte mogua neka promena? I na
kojoj osnovi identifikovati odreene glasove i oblike razliitih sistema kao da
su dijahronijski isti? Ovom je dodat i metodoloki problem, zahtev da svaki korak u strukturalistikoj analizi, da bi bio nauni, m ora biti eksplicitno iznesen i opravdan i potvren injenicama koje se mogu proveriti. D m gim reima, nije krajnja analiza ono to mora biti opravdano ve otkrivanje postupaka koji su do nje doveli. M etodoloki problemi koji su ovim zahtevom iskrsli postali su moda jo oigledniji u pokuajima koji su injeni da se uspostavi rigorozna procedura u jezikoj rekostmkciji.
4.9. Kratak rezime strukturalistikih principa jezikih promena

Poto su fonem e (strukturalni) entiteti od kojih su sainjeni sinhronijski fonoloki sistemi, za strukturaliste je prouavanje glasovnih promena znailo
prouavanje fonolokih promena. Prom ena u jeziku lingvistiki je relevantna, sm atrali su stm kturalisti, samo ako utie na stm ktum jezika.
Tradicionalna istorijska fonologija posm atrala je fonetske prom ene izolovano ne uzim ajui u obzir celinu sistem a u kojem se deavaju te modifikacije. Takva m etodologija bila je u skladu sa vodeim svetskim shvatanjim a tog vremena: m ladogram atiarskim em pirizm om koji je gledao na jeziki sistem kao na m ehaniki zbir njegovih delova ( U nd-Verbindung), a ne
kao na form alno jedinstvo (G estalteinheit). Prihvatanjem principa da se
svaka prom ena m ora posm atrati u njenom odnosu prem a sistem u u kojem
se deava, strukturalisti, u prvom redu Jakobson, ustanovili su nekoliko vrsta fonolokih prom ena (stapanje, cepanje, pom eranje fonema), i svaku od
njih potvrdili i odabranim prim erim a lcoje su zatim i paljivo objanjavali.
Takav pristup traio je da se na jezik gleda kao na fenomen u kojem su sinhronija i dijahronija u meusobnoj vezi. Naravno, glavna panja fonologa
bila je prvenstveno usm erena na osnovne pojm ove nove discipline, na fo n eme i njihovu distribuciju i m eusobne odnose.
Strukturalistika fonologija suprotstavlja integracioni metod m ladogramatiarslcom izolacionizm u: svaka fonoloka injenica tretira se kao deo
celine lcoja je povezana sa drugim delovim a viih nivoa. Prem a tome, prvi
107
princip istorijske fonologije glasi: svaka prom ena mora se tretirati kao
fu n kcija sistem a u kojem se deava. To znai da se fonoloke promene mogu razum eti jedino ako objasnimo njihovu ulogu u okviru odreenog jezikog sistema.
Ako pretpostavim o da se fonoloka prom ena dogodila, trebalo bi utvrditi (a) da li se neto prom enilo u fonolokom sistemu; (b) da li su odreene
fonoloke razlike izgubljene (ako jesu - koje); (c) da li su uvedene nove fonoloke distinkcije, i koje; (d) a ako je inventar fonolokih opozicija ostao
neprom enjen, da li je struktura pojedinanih opozicija transform isana, to
jest, da li je mesto odreene opozicije prom enjeno u odnosu na druge opozicije ili je prom enjena njena distinktivna sposobnost? Pre i posle odreene
fonoloke prom ene u datom sistem u m ora biti ispitana svaka fonoloka jedinica u svom recipronom odnosu prem a svim drugim jedinicam a tog sistema.
G lasovna prom ena ne m ora obavezno da dovede do fonoloke promene.
Ona m oe sam o poveati broj i raznolikost kom binatorinih varijanti fonem a (alofonsko cepanje) ili, obrnuto, uoptiti jednu od kom binatorinih varijanti: dve varijante se stapaju u jednu (alofonsko stapanje).
M eutim , kad se u fonolokom sistem u deava neka fonetska promena,
ona se m oe ostvariti i kao fonoloka prom ena ili kao snop fonolokih prom ena. U takvim sluajevim a razlikuju se dve kategorije promena: (1) (a)
potpuno stapanje fonem a (defonologizacija odnosno potpuno guenje fonoloke istinkcije), ili (b) fonemsko cepanje, stvaranje fonoloke distinkcije
(fonologizacija); (2) pom eranje - transform acija fonolokih razlika u heterogene fonoloke distinkcije sa drukijim odnosom prem a fonolokom sistem u nego to je bio sluaj sa ranijim distinkcijam a pre prom ene (prefonologizacija). O va prom ena u sistem u deava se kada prom ena izaziva reorganizaciju u starom sistem u korelacija a da pri tom ne smanjuje niti poveava
broj distinktivnih opozicija.
Strukturalisti su, dakle, smatrali da se fonoloke promene m ogu objasniti samo pom ou jednog integrativnog m etoda gde e se ispitivati i objasniti
koje su fonoloke razlike doivele m odifikaciju, koje razlike su ostale neprom enjene i na koji nain se prom enilo funkcionalno optereenje tih razlika i kako su one iskoriene u sistemu.
I dok se glasovne promene m ogu objasniti isto fonetskim ili fonolokim
uslovim a i tenninim a, dm ge promene koje utiu na fonetsku stm ktum rei
uslovljene su i nefonetskim odnosno nefonolokim faktorima, meu kojima
analogija igra najvaniju ulogu. Uz fonololce promene ona istupa kao vaan
falctor razvitka i funkcionisanja jezika, dozvoljavajui govom icim a jednog
jezilca da lako prelaze sa korpusa njima poznatih oblika na kreiranje novih.
Ona se pojavljuje na svim nivoima jezikog sistema.
108
Strukturalistiki opis obuhvata podatke koji se odnose na dve jezike situacije: na period pre i period posle prom ena. im se problem ovako postavi, prelazi se iz dom ena dijahronije u dom en sinhronije. Prom ena m oe biti
predm et sinhronijskog istraivanja na isti nain kao i invarijabilni jeziki
elementi. Bilo bi pogreno statinost i sinhroniju posm atrati kao sinonime.
Stanovite o statinosti u jeziku samo je nauna fikcija, postupak koji nam
pom ae u analizi, a ne pravo stanje poto je percepcija kretanja, prom ena
ve prisutna u sinhronijslcom aspektu. Spajanje statinosti i dinaminosti jedan je od najosnovnijih dijalektikih paradoksa koji odreuje duh jezika.
Jeziki razvitak ne moe se zam isliti bez ove antinomije.
5. Generativna gramatika i istorija jezika

D a bi se razum eli principi i uenja generativaca u vezi sa prom enam a u jeziku, neophodno je prvo razm otriti osnovne principe generativne gramatilce
i generativne fonologije.
Istorijska lingvistika je od svojih poetaka pretrpela mnoge prom ene koje su dovele do revizija i m odifikacija u njenoj teoriji i praksi. Rani period
bio je uglavnom okrenut komparativnoj morfologiji. Lagani trend ka emancipaciji fonologije kulm inirao je sa m ladogram atiarim a u njihovom prouavanju glasovnih prom ena za koje su oni tvrdili da su apsolutno pravilne.
Tvrdnjom da analoki procesi deluju ne samo u istorijskom periodu razvoja
nekog jezika, ve da se mogu ustanoviti i za doistorijski, m ladogram atiarski prosede doveo je do dubokih prom ena u istorijskoj lingvistici i veom a
znaajno doprineo naem razum evanju prom ena u jeziku. N ovi koncepti o
jeziku i prom enam a u njem u, koje su uveli strukturalisti, obezbeivali su
dalji razvitak istorijske lingvistike, pre svega fonologije. D ok su ameriki
strukturalisti, sledei Bloom fielda, ostali uglavnom zadovoljni m ladogram atiarskim pristupom m odifikovanim i obogaenim jedino pojm om fo n ema i fo n o lo ki kontrast,136 evropska grana strukturalista davala je sve bogatije doprinose istorijskim lingvistikim prouavanjim a. Evropski strukturalisti u svoja istraivanja ukljuuju pojam neutralizacije k o n tr a s ta f1 koji su uveli Trubecki i Jakobson, zatim , tu je M artinetov funkcionalizam
(sa pojm om lananih pom eranja glasova), kao i ideje Trubeckog i Jakobsona o fenom enu jezike konvergencije, stapanja oblika koji su u ranijoj fazi jezik a bili kontrastni.
136 Pojam fonoloki kontrast (fonoloka opozicija) uveli su strukturalisti i oznaava razliku izmeu jedinica, koja slui za diferenciranje znaenja. Te se razlike
nazivaju jo distinktivnim, funkcionalnim ili relevanlnim. Princip kontrasta inae
smatra se bazinim za lingvistiku analizu i moe se ilustrovati u vezi sa pojmovima foneme, distinktivnih obeleja, morfema, tj. minimalnih kontrastivnih jedinica
na nekom nivou analize.
137 Pojam neutralizacije kontrasta (neutralizacije opozicije) oznaava gubitak distinkcije izmeu dveju fonema u odreenoj glasovnoj okolini. Na primer, u mskom
jeziku ili u nemakom, kao to smo videli u prethodnom poglavlju, zvuni opstruenti ne pojavljuju se na kraju rei i na taj nain je opozicija koja postoji izmeu parova zvunih i bezvunih konsonanata, neutralizovana u finalnoj poziciji.
110
5.1. O snovn i principi gen erativn e gram atike

U drugoj polovini 20. velca na polju lingvistike nauke desile su se m noge i
velike promene. Posle Drugog svetskog rata am erika stnikturalna lingvistika uputila se ka svojoj generativnoj fazi. Generativizam je ponovo u lingvistiku uveo pojam sinhronijskog pravila. A za nas je jo vanije to to je
generativna gram atika proirila svoje prouavanje pravila koja vladaju u
jezik u i na istorijske problem e, i time uputila znaajne izazove istorijskoj
lingvistici i pmila joj mogunost da se znatno teorijski i metodoloki obogati.
N ajoigledniji rezultat takvog novog pristupa istoriji jezika nalazim o u
snanom oivljavanju istraivanja istorijske sintakse. M eutim, od generativnog pristupa im ale su izuzetnu korist i oblasti fonolokih i analokih p ro mena.
Term in generativan potie iz m atem atike, a u lingvistiku ga je uveo Noam C hom sky u svojoj knjizi Syntactic Structures (Sintaksike strukture
1957) da oznai sposobnost gram atike da definie skup gram atinih reenica u nekom jeziku. Idealna generativna gram atika generisae sve i jedino
gram atine reenicc nekog jezika. G enerativna gram atika (GG) shvata se
kao skup eksplicitnih form alnih pravila (prepisnih pravila) koja dodeljuju
stm kturne opise na jezike niske i identifikuju takve niske kao pravilno
form irane gram atine reenice. A lternativan termin je transformaciono-generalivna gramatika. U GG p ravilo je term in za formalno izreenu korespondenciju meu jezikim elem entim a ili strukturama, a generativna p ravila nastoje i da predskau injenice iznosei hipoteze koje e vaiti za dati
jezik u celini i koje odraavaju k o m p e te n c iju y&izvornog govornika.139
Transformaciona gramatika nastala je sredinom pedesetih godina 20. veka i
inaugurisana je pomenutom knjigom N. Chomskog, Syntactic Structure. Naredne dve decenije ona je postala dom inantna paradigm a u sintaksikoj teoriji i sintaksikom opisu i jed n a od najuticajnijih (sintaksikih) teorija dvadesetog stolea. Transformacije, form alna lingvistika operacija koja omo138 Termin kompetencija u generativnoj gramatici oznaava znanje jezika,
sistem pravila kojim je pojedinac oviadao tako da je u stanju da proizvede i razume
neogranien broj reenica i da otkrije gramatike greke i dvosmislenosti.
139 Termin izvorni govornik oznaava osobu kojoj je odreeni jezik matemji
(upotrebljava se i izraz prvi jezik). Budui da je tim jezikom ovladao na prirodan
nain u detinjstvu, podrazumeva se da e o njemu imati najpouzdanije intuicije i da
se stoga moemo pouzdati u njegove sudovc o nainu kako se jezik upotrebljava.
5. Generativna gram atika i istorija je zik a
111
guava da se uspostavi veza izm eu dva nivoa struktum og predstavljanja,

iz kojih se razvila ova teorija, razradili su tokom pedesetih godina 20. veka
Zellig Harris i Noam Chomsky. Transformaciono pravilo (T-pravilo, transform acija ili transform ) sastoji se od sleda (sekvence) sim bola koji se prepisuju u obliku drugog sleda po odreenim konvencijam a. Osnovna ideja ovog
koncepta transform acija bilo je hvatanje sistem atskih veza izm eu razliitih
sintaksikih pred sta va . l40
Ono to su Sintaksike strukture zastupale u vezi sa samom prirodom jezike aktivnosti bilo je toliko dm kije od stanovita ortodoksne deskriptivne lingvistike da se moe smatrati revolucionamim. U prvom poglavlju knjige
tvrdi se da je gram atika autonom ni141 sistem, nezavisan od sem antike i od
prouavanja svakodnevne upotrebe jezika. G ram atika se form alizuje kao
sistem pravila koja generiu neogranien niz (gram atinih)]42 reenica.
Chom sky je, dakle, odbacio upotrebu korpusa jezikih podataka, ime se
sluila dotadanja lingvistika, i predloio da se, umesto da se em pirijska
adekvatnost gram atike ocenjuje po tom e da li ona objanjava neki ogranieni korpus posm atranih podataka, ona vrednuje po tome da li m oe generisati neogranieni broj gram atinih reenica. Takva gram atika se i zove generativnom je r je sposobna za generisanje svih pravilno obrazovanih reenica i nijedne nepravilne, a kljune karakteristike ove teorije iskazane su
form alizovanim jezikom m atem atike i logike. Generativna gram atika nekog jezika predstavlja, dakle, skup pravila koja definiu neogranien broj
140 Predstava ili reprezentacija termin je koji, posebno u generativnoj lingvistici,
oznaava odnos korespondencije izmeu sukcesivnih nivoa analize u gcncrisanju
neke reenice. Jeziki podaci se predstavljaju kao konfiguracije elemenata na odreenom nivou (tako se govori o semantikoj, fonolokoj, dubinskostaiktumoj, sistematsko-fonetskoj itd. predstavi ili reprezentaciji reenice), a pravila odrcene gramatike pripisuju strukturne opise tim predstavama.
141 Stanovite da je sintaksika komponenta nezavisna, autonomna od semantike,
odnosno da faktori koji odreuju gramatinost reenice funkcioniu bez veze s onima koji odreuju znaenje reenice ekplicirano je u takozvanoj standardnoj teoriji
(Aspects o f the Theory ofSyntax ), uporedi dalje.
142 Gramatinost je termin kojim se u lingvistici oznaava saobraenost reenice
(ili njenog dela) pravilima koja su odreena specifinim gramatikama nekog jezika. U generativnoj gramatici polazi se od stanovita da se gramatika uspostavlja
prevashodno zato da bi se povukla granica izmeu gramatinih (ili dobro oblilcovanih) i negramatinih reenica (a neizvesni sluajevi se potom istrauju i odluuje se
da li se mogu ukljuiti u gramatiku bez uvoenja novih modifikacija). Pod dobrom
oblikovanou ne podrazumeva se znaenje ili prihvatljivost reenica, jer i besmislene reenice mogu (prema Chomskom) biti dobro oblikovane, a dobro oblikovane reenice mogu biti i neprihvatljive (iz npr. stilskih razloga).
112
reenica tog jezika i svaku od njih povezuje sa odgovarajuim gram atikim

opisom.
Prem a Chom skom , predm et lingvistike analize m ora biti otkrivanje
onoga to je univerzalno i p ravilno u ovekovoj uroenoj sposobnosti da
razum e i proizvede nove gram atine reenice mada ih nikada pre toga
nije uo. On je kritikovao kole tradicionalne i strukturalne lingvistike da
su bile taksonom ske ,143 odnosno da su samo oznaavale i nabrajale fonetske, gram atike i druge jedinice zanem arujui procese ljudskog govora koji
su m u podleni. Ovako definisana gram atika m ora objasniti sve reenice
koje se m ogu u nekom jeziku form irati i koje jezika intuicija144 izvornog
govom ika proceni korektnim . G ram atinost reenica se, dakle, odreuje
intuitivnim procenam a koje izvom i govom ici imaju o svom jeziku. Tim
procenam a odluuje se: (1) da li je neka niska145 rei, posebno nova niska
rei, pravilno obrazovana reenica ili ne; (2) da su odreene reenice dvosm islene odnosno da jedna ista reenica m oe imati vie od jedne interpretacije; (3) da m eusobno razliite reenice m ogu jedna dmgu parafrazirati,
odnosno da razliite reenice mogu, u odreenom smislu, imati identine
interpretacije; (4) da odreeni tipovi reenica (potvrdne reenice i negacije,
izjavne i upitne itd.) m ogu biti sistem atski povezane jedna sa dm gom i sl.
O vakve ocene, tvrdilo se, sainjavaju ono to govornici znaju o svom jeziku i, pored objanjavanja pravilnosti reenica odreenog jezika, gram atika
bi trebalo da objasni i to znanje.
Kao to je ve reeno, Chom sky je predloio da bi gramatiku trebalo posm atrati kao autonom ni sistem, nezavisan od sem antikog ili fonolokog sistem a m ada povezan sa njima. tavie, on je smatrao da bi sam a sintaksa
trebalo da se sastoji od izvesnog broja razliitih ali povezanih nivoa, od lco143 Termin taksonomski prevashodno se odnosi na biosistematiku, a u lingvistici
na one pristupe jezikoj analizi i opisu koji se uglavnom ili iskljuivo bave klasifikacijom; up. napomenu 85.
144 Jezika intuicija je termin kojim se oznaava sud izvornog govornika o
vlastitom jeziku, naroito kada se zakljuuje da li je neka reenica prihvatljiva ili
ne, i kako su reenice meusobno povezane. Ponekad se naziva nesvesno znanje ili
oseaj za jezik. Intuicije izvornih govomika uvek su presudan vid dokaza u lingvistikoj analizi, ali im se daje poseban teorijski status u generativnoj gramatici, a
Chomsky ih u svojim kasnijim delima posmatra kao deo podatalca koje gramatika
treba da objasni. Vano je razlikovati intuiciju lingviste od intuicije izvornog govornika (posebno kad lingvista prouava vlastiti jezik) jer su intuicije lingvistc u
vezi sa tanou njegove analize sasvim drukije prirode od intuicije nelingviste,
ije se intuicije tiu istovetnosti, razliitosti i povezanosti znaenja.
145 Termin niska (cngl. string) posebno u GG oznaava lineami sled elernenata
odrcene duine i sastava.
5. G enerativna gram atika i istorija jezika
113
jih je svaki odreen razliitim tipovim apravila i da svaki nosi odreeni deo
tereta deskripcije. D va najvanija su kom ponenta fra zn e strukture i transform a cio n a kom ponenta.146 Prihvatanjem pojm a reenice kao osnovne jedinice, odnosi m eu delovim a reenine strukture opisuju se u vidu apstraktnih iskaza koji se nazivaju pravilim a fra zn e strukture (PFS) i transformacionim pravilim a (T P ).M7 PFS najosnovnija su pravila u GG koja pripadaju
skupu prepisnih p ra v ila 148 i predstavljaju, zapravo, niz sintaksikih prepisnih instrukcija. PFS generiu niske i pripisuju im strukturu. Svako pravilo
je u oblilcu ekspanzivnog pravila sa samo jednim simbolom levo od strelice,
npr. S N P + VP, to znai da reenica ima strukturu od imenske sintagme (im enske fraze - NP) + glagolska sintagm a (glagolska fraza - VP). Znai, kom ponenta frazne strukture sastoji se od niza pravila fra zn e strukture
koji form alizuju neke od tradicionalnih shvatanja analize kom ponentske
strukture ,!49 Svako pravilo je instrukcija za prepisivanje sim bola levo od
strelice kao jednog ili vie simbola desno od strelice. To se moe, neformalno reeno, protum aiti, dakle analizirati kao struktura levo od strelice
lm a svoj konstituent/svoje konstituente koji su odreeni desno od strelice .
146 Ovim terminima oznaavaju se dva (od tri) glavna odeljka koji ine organizaciju generativne gramatike u Sintaksikim strukturama N. Chomskog. Komponenta frazne strukture gencrie skup podlenih niski, a transformaciona komponenta deluje na te niske na razne fakultativne i obavezne naine, uvodei scmantike promene (trei je morfofonemska komponenta - koja pretvara svaku sintaksiku nisku u nisku fonolokih jedinica).
I4/ Termin transformaciono pravilo oznaava pravilo u transformaciono-generativnoj gramatici koje postavlja proceduru za pretvaranje jednog gramatikog obrasca u drugi. Takvo jedno pravilo moe promeniti jedan tip reenice u drugi, izbrisati
ili dodati elementc, promeniti redosled elemenata ili zameniti jedan element drugim. TP operie na izlazu (autputu), tj. na reenici (kao krajnjoj niski pravila frazne
strukture) koja se dobija posle primene nekog pravila ili grupe pravila.
148 Termin prepisno pravilo oznaava vrstu pravila u generativnoj gramatici i tipino je za pravila frazne strukture. Prepisno pravilo ima oblik X>Y [Prepii X
kao Y] koji pokazuje da se jedan lan strukture, levo od strelice, zamenjuje ili
proiruje drugim, onim desno od strelice. U generativnoj gramatici, prepisna praviIa ponekad nazivaju pravilima ekspanzije zbog toga to se jedan simbol proiruje u nisku simbola koji prestavljaju njegovu konstituentslcu struktum (npr. VP >V + P).
149 Termin komponentna analiza sree se u svom optem znaenju u lingvistici,
naroito u Evropi, i oznaava svaki pristup koji jezike jedinice ralanjuje na
komponente, bilo to u fonologiji, gramatici ili semantici. Prema tom shvatanju, fonoloka analiza Prake kole je komponentna kao i analiza morfologije rei i paradigme.
114
Izvoenje iz ove gramatike m oe se predstaviti i na drugi nain, pom ou

drveta (stabla) .l5
Pravila fra zn e strukture opisuju osnovne strukture odreenog jezika dok
se kom plikovanije strukture opisuju kao transform acije bazinih struktura
pom ou transform acionih pravila. Strukture generisane pravilim a frazne
strukture nazivaju se podlenim (dubinskim) strukturam a. 151
Transformaciona kom ponenta sastoji se od pravila koja imaju razliite
funkcije. N a primer: (1) pravila koja m eusobno povezuju odreene reenine tipove, kao to je povezivanje aktivnih reenica sa njihovim odgovarajuim pasivnim korelatima; (2) skup pravila koja objanjavaju m orfoloke operacije razliitih vrsta, kao to je kongruencija subjekta i predikata;
(3) i najzad, ona pravila koja generiu kompleksne reenice. Transformaciono
pravilo jeste pravilo koje planira, preslikava jedno drvo sintaksike analize
u drugo. Ako se pravila frazne strukture mogu zamisliti kao instrukcije,
uputstva kako da se naine odreene strukture, onda se i za tranform aciona
pravila m oe zamisliti da su ona uputstva kako da se jedna stm ktura
prom eni u dmgu.
Pravilo koje uzim a jednu stm ktum kao input (ulaz), a kao autput (output
- izlaz) 152 pojavljuju se dm ge stm kture, m ora zahtevati dva dela: strukturnu
analizu, koja specifikuje input, strukturu na koju se prim enjuje pravilo i
strukturnu prom enu, koja specifikuje kakva e stm ktura biti autput. D upla
strelica (=>) upotrebljava se da oznai transform aciona pravila (pre nego
pravila frazne stm kture). Struktura koja se pojavljuje posle delovanja svih
transform acija poznata je kao sintaksika povrinska struktura. O na e zatim m orati da proe kroz m orfofonem sku ifo n oloku kom ponentu da bi prim ila svoj krajnji fonoloki (odnosno fonetski) oblik. Prem a tome, u okvim
150 Generativno drvo ili stablo je dvodimenzionalni dijagram koji se u generativnoj gramatici upotrebljava kao praktino sredstvo za prikazivanje unutranje
hijerarhijske strukturc rcenica generisanih pomou nekog skupa pravila.
151 Tenninom podlean u lingvistici se oznaava jedan apstraktan nivo reprezentacije (predstavljanja) pri objanjavanju pravilnosti empirijskih podataka nekog jezika. Pojam podlenih oblika ima centralno mesto u generativnoj gramatici, gde se
u derivaciji reenice razlikuje nekoliko faza podlene strukture. U standardnoj teoriji (uporedi dalje u tekstu) upotrebljava se termin dubinska struktura kao specifina koncepcija podlene strukture iz koje se transformacionim pravilima izvode
povrinslce strukture, koje su krajnja faza u sintaksikom predstavljanju reenice.
Povrinska struktura je polazna taka za fonoloku komponentu gramatike i ona
najblie odgovara strukturi reenice koju artikuliemo i ujemo.
152 Opte znaenje termina input i autput u generativnoj gramatici odnosi se na
polaznu stm ktum (input) na koju se primenjuje ncko pravilo i rezultirajuu stmkturu (autput) koja se dobija posle primene nekog pravila ili grupe pravila.
5. G eneralivna gram atika i istorija je zik a
115
ovog m odela sve reenice imaju bar dva nivoa opisa: podlenu strukturu,
stvorenu pom ou pravila frazne strukture i povrinsku strukturu, kao rezultat delovanja transform acija.
P rvobitan m odel generativne gram atike N oam a C hom skog doiveo je
brojne m odifikacije. M noge od njih inkorprirane su u njegovu poznatu knjigu A spects o f the Theory o fS y n ta x (1965) (Vidovi teorije sintakse). K ada se
pojavila, odm ah je postala izuzetno znaajan sintaksiki model, paradigm a i
osnova za brojne udbenike tako da je postala poznata kao standardna teorija. Kao i ona pre nje, i ova teorija je m odularna (= sa odvojenim delovima, kom ponentam a). N jene kom ponente su: osnovna komponenta (sa pravilim a frazne strukture i leksikonom ), dubinska struktura iz koje se izvodi
sem antika interpretacija\ transform aciona komponenta; povrinska reenina struktura; fonoloka kom ponenta i fo n o lo ka fo rm a (odnosno fonetska forma), to se m oe ovako prikazati:
Poto je i ova teorija zapala u neke formalne, tehnike i sutinske probleme, sam Chomsky je u knjizi Lectures on Government and Binding (1981)
(Predavanja o upravljanju i vezivanju) predoio razne izmene. Ta izm enjena
teorija bila je jo vie m odulam a nego prethodne verzije. Nivoi stm kture
116
koje ona priznaje donekle su slini strukturam a u standardnoj teoriji (opisanoj u Vidovima teorije sintakse), m ada je odnos meu nivoim a drukiji:
( 2)
D -struktura
4*
P-stm ktura
fonetska form a
logika forma
G lavna razlika je u logikoj fo rm i, kom ponenti gramatike koja se bavi sem antikom interpretacijom koja izlazi iz povrinske stm kture, a ne iz dubinske stm kture, kao to je bio ranije sluaj.
5.2. T ra n sform acion o-gen erativn i m o d e li istorijsk a lingvistik a

Transform aciono-generativni (TG) m odel jezike analize danas je sredite
teorijskog preispitivanja u istorijskoj lingvistici u svetu. U okvim standradne teorije transform aciono-generativne gram atike razm atraju se dva osnovna pitanja: (1) predstavljanje fonolokih prom ena u okvim neautonom ne fo nologije (fonologije ija pravila uzim aju u obzir stm ktum na gram atikom
nivou) i (2) predstavljanje sintaksikih promena koje se tiu dubinskih struktura i transformacionih pravila. U poreenju sa tradicionalnim , taksonom slcim pristupom , u ovakvom TG m odelu relevantna su sledea svojstva:
(1)
A dekvatni lingvistiki opis nekog jezika m ora uzeti u obzir jeziku
kreativnost ,153 injenicu da su izvom i govornici sposobni da proizvedu i
shvate reenice koje nikad ranije nisu bili uli. To znai da lingvista treba
da saini model znanja jezika izvornog govornika (njegove kom petencije)
koji je u osnovi podlean njegovom stvarnom jezikom autputu, njegovoj
p erform ansi. 154
l5j Termin kreativnost u TGG oznaava sposobnost korisnika jezika (pre svega
izvomih govornika) da proizvode i razumeju neogranien broj reenica od kojih
veinu nikad nisu uli niti izgovorili pre toga, odnosno produktivnost kao svojstvo
jezika da na osnovu konanog skupa glasova ili struktura proizvede potcncijalno
beskonaan broj reenica.
154 Termin performansa u TG gramatici oznaava jezik kao skup specifinih iskaza koje proizvodi izvorni govomik i koji se mogu nai u nekom korpusu. Iskazi
5. Generativna gram atika i istorija jezika
117
(2) TG gram atika sastoji se u osnovi od 3 kom ponente: sintakse, fo n o lo g ije i sem antike. Od njih tri, sintaksika kom ponenta je centralna je r je samo ona generativna. Ostale dve su interpretalivne ,155 one deluju na strukture koje su prethodno generisane pom ou sintakse.
(3) Sintaksika kom ponenta generie sintaksiku strukturu u dve faze.
Prvo - pravilim a fra zn e strukture i leksikona,X5b koji zajedno ine osnovu
sintaksike kom ponente, generiu njenu dubinsku strukturu odnosno svoju
konstituentsku strukturu (logiki subjekat itd.) u obliku u kojem se reenica
sem antiki interpretira. Drugo - transform aciona pravila (TP) pretvaraju
podlenu strukturu u povrinsku strukturu koja je, posle prim ene TP, najblia aproksim acija govornoj formi reenice. O snovna tvrdnja transform acionalista jeste da su dubinska struktura (DS) i povrinska struktura (PS)
neke reenice potpuno razliite i da su potrebna TP da bi se te dve stm kture
povezale. K ada izlazi iz sintaksike kom ponente, reenica se predstavlja
kao niska fo rm a tiv a }57 Oni ukljuuju leksike elemente u svoju reniku
u performansi sadre i obeleja irelevantna za apstraktni sistem pravila, kao to su
oklevanje ili nedovrene strukture i sl., to se mora odbaciti pri sastavljanju gramatike nekog jezika koja se bavi procesima konstrukcije reenica. Prema Chomskom,
tradicionalna lingvistika bila je preokupirana performansom u korpusu umesto kompetencijom koja lei u njegovoj osnovi; up. napomenu 194.
5 Terminom interpretativan u generativnoj gramatici oznaava se jedan lip
odnosa meu nivoima reprezentacije (predstave) i vezuje se za tzv. standardnu teoriju
GG gde su interpretativna scmantika pravila, koja povezuju sintaksiku dubinsku
strukturu sa semantikom komponentom, i fonoloka pravila, koja povezuju sintaksike povrinske strukture sa fonolokom komponentom. Ona zapravo interpretiraju izlazni materijal sintaksikih struktura dodeljujui im jednu (semantiku)
ili drugu (fonoloku) reprezentaciju (predstavu) koja je osnova iz koje se izvode
znaenje i izgovor reenice.
156 Termin leksikon u generativnoj gramatici oznaava komponentu koja sadri
sve informacije o struktumim osobinama leksikih jedinica u odreenom jeziku, tj.
njihovu specifikaciju u semantikom, sintaksikom i fonolokom pogledu i u standardnoj teoriji ove osobine su formalizovane kao obeleja i notiraju se u uglastim
zagradama te, na primer, klase rei obuhvataju imenicu [+N], glagol [+V] i sl.
157 Formativ je zbirni termin za vezane morfeme koje slue ili za obrazovanje
osnove ili kao derivacioni ili fleksivni nastavci. U TG gramatikom modelu formativi su formalno odredivi, neralanjivi gramatiki elementi koji ulaze u konstrukciju veih jezikih jedinica (rei i reenica) i koristi se kao altemativa tenninu morfema, za terminalne (zavrne) elemente u povrinskostruktumoj predstavi reenice.
Razlikuje se nekoliko vrsta formativa, to zavisi od njihove uloge u reeninoj
strukturi: Jleksivni formativi (= fleksivni nastavci), leksiki j'ormativi (= oblici koji
omoguuju da sc jedna leksika jedinica izvodi iz druge). Termin terminalan element u GG oznaka je za odreena svojstva krajnjeg proizvoda sintaksike kompo-
118
form u (ili podlenu reprezentaciju) i gram atike elemente, kao to su, na

prim er, plural, prolo vrem e i sl.
(4) Fonoloka pravila zatim deriviraju iz podlenih oblika alternante,
koji odgovaraju glasovnoj okolini, i kom binuju ih i tako nastaje fonetska
reprezentacija reenice (fonoloka pravila ukljuuju i m orfofonem atiku 58 i
fonotaktiku 59 taksonomske gramatike jer ne postoji odvojena morfoloka komponenta).
(5) Sem antikim pravilim a daje se sem antiko itanje reenice tako
to se kom binuje interpretacija konstituenata dubinske strukture i strukture
leksikih elemenata.
(6) U standardnoj teoriji neka fonoloka i transform aciona pravila su
ureena ekstrasistemski 60 - njihov redosled {poredak)]()] je distinktivan i
m ora biti posebno specifikovan.
nente neke gramatike. Terminalni elementi (ili terminalni simboli) jesu jedinice koje se koriste u sintaksikom predstavljanju reenice poto su primenjena sva pravila
(morfeme, fonnativi, obeleja). Niska sastavljena od terminalnih elemenata, krajnja
niska koja je proizvod neke gramatike frazne strukture naziva se terminalnom niskom. Elementi koji ine terminalnu nisku zovu s e formativima. Na terminalne niske deluju transfonnaciona pravila.
158 Morfofonematilca ili morfofonologija je grana lingvistike koja se bavi analizom i klasifikacijom fonolokih inilaca koji utiu na pojavu morfema, odnosno
gramatikih inilaca koji utiu na pojavu fonema. Prvi termin je blii amerikoj
lingvistikoj tradiciji a drugi (morfofonologija) evropskoj.
159 Termin fonotaktika fonoloki je termin koji oznaava specifinu distribuciju
(ili taktiko ponaanje) glasova ili fonema u nekom jeziku. U naem jeziku ne
mogu se ostvariti odreene suglasnike grupe niti se neke od njih mogu javiti u
svim pozicijama u rei: u inicijalnom poloaju, na primer, ne mogu se nai grupe
sonant i frikativ i sl. Takve restrikcije ili sekvencijalne zapreke mogu se formulisati
u vidu fonotaktikih pravila.
160 Termin ekstrasistemski u generativnoj gramatici odnosi se na vrstu zapreke,
restrikcije nametnute redosledu pravila: to je onaj redosled u kome je sled pravila
motivisan iskljuivo uzimanjem u obzir injenica jezika, a ne logikim razmatranjima - specifino ureenje od kojeg se zahteva da obezbedi da se generiu samo
gramatine reenice; uporedi napomenu 191.
161 Termin redosled (poredak) u lingvistici oznaava skup odnosa koji ine neki
lineami niz, sled jezikih jedinica ili su mu podleni. Shvatanje da postoji apstraktno podleno ureenje elemenata iz kojeg se moe izvesti vic povrinskih rasporeda (jer ne mora nuno postojati korespondencija jedan-prema-jedan izmeu dva
nivoa analize, povrinskog sleda i podlenog reda) fundamentalno je otkrie TG
gramatike. U TG gramatici termin redosled (ureenje) pravila upotrebljava se za
primenu pravila gramatike po datom redu i to je sutinski princip koji spreava generisanje neprihvatljivih niski i omoguuje jednostavnije analize.
119
T ransform aciona gram atika ne bavi se prim arno autputom ve pravilim a

koja proizvode taj autput. To znai da ako se je z ik menja, to je rezultat prom ene u gramatici, u skupu pravila kojim a raspolae govornik, to nije nov
pristup, ali ga treba istai je r su se strukturalisti radije bavili oblicima nego
pravilim a.
5.3. G en erativn a fonologija

Generativna fonologija (GF) je fonoloka teorija, ili teorije, u okviru generativne gramatike. N astala je kasnih pedesetih godina 20. veka prvobitno u
radovim a N. Chom skog i M. H allea kao reakcija na, do tada u lingvistici
dom inantnu, strukturalistiku fonologiju.162 Razvijala se tokom ezdesetih i
dostigla je svoj takozvani standardni oblik (poznat kao SPE) u knjizi The
S o u n d Pattern o f E nglish (Glasovni sistem engleskog je zik a ) Chom skog i
H allea iz 1968. godine.
SPE model predstavlja temelj i polazite savremene fonologije. Vei deo
radova tokom sedam desetih godina nastalih iz SPE m odela bili su razrada
teorijskog okvira zacrtanog u ovom m odelu ili reakcije na taj okvir, ali i
pokuaji da se prevaziu tekoe ovog m odela, a krajem sedam desetih ova
teorija se razbila u brojne konkurentne modele. Post-SPE fonoloke teorije
preispitivale su i pokuale da prevaziu (suvie) apstraktan vid fonologije u
SPE modelu. Tako je u prirodnoj generativnoj fo n o lo g iji163 (natural gene162 Strukturalizam je, meutim, imao znatan uticaj na generativnu gramatiku, a
posebno na fonologiju. To se osobito odnosi na Praku kolu, to nije iznenaujue, je r nijedna strukturalistika kola nije fonoloku teoriju razvila do tolike sofisticiranosti kao to su je razradili praani. tavie, vodei lan Prake kole, Roman
Jakobson, bio je uitelj Morrisa Hallea, drugog po znaaju generativca posle N.
Chomskog, koji je bio i glavni arhitekt generativne fonologije. Od praana su generativci usvojili privrenost traganju za jezikim univerzalijama i posezanju za objanjenjim a koja nisu samo iste deskripcije predmeta analize. Meutim, oni su od
praana prihvatili i koncept distinktivnih obeleja (DO), koja predstavljaju samu
sr generativne fonoloke teorije.
163 T eorija prirodne fonologije stoji na stanovitu da fonologija polazi od strukture i mogunosti ovekovog glasovnog i perceptualnog sistema. Prirodni fonoloki procesi odgovor su na tekoe koje se sreu u proizvodnji i percepciji govora.
Srnatra se da analiza mora imati fonetskog smisla da bi igrala bilo kakvu ulogu u
objanjavanju govomikovog ponaanja, to znai da se moraju uzimati u obzir faktori kao to je relativna lakoa artikulacije. Pojam prirodnosti je razraen da bi mogao uzeti u obzir relativnu prirodnost segmenata (na osnovu konvencijc obeleeno-
120
rative phonology) proveravana apstraktnost podlenih reprezentacija u

SPE modelu (Theo Vennemann i Joan Bybee Hooper) ili se pokuavalo shvatiti zato su neki fonoloki procesi obiniji od drugih ili prirodniji od drugih {prirodna fonologija D avida Stampea). M ada ovakve revizionistike
teorije GF nisu bile ire prihvaene u svim pojedinostim a, ini se da vie
nije bilo ni povratka ekstremnoj apstraktnosti analize SPE m odela. Osamdesete godine donele su vei kosenzus u stavovim a meu fonolozim a, posebno sa razvojem takozvane nelinearne fo n o lo g ije ,]M kao to su autosegm entna fo n o lo g ija ]M i metrika fonologija (koje ukljuuju u analizu i fenom ene kao to su ton i naglasak).166 Razvitak teorije poznate kao leksika
fonologija167 dopunio je saznanja o organizaciji i interakciji fonolokih pravila, posebno osvetljavanjem njihovih odnosa u morfologiji i principskim
elim inisanjem raznolikih graninih sim b o la]6&u SPE modelu.
Generativna fonologija (GF) blia je strukturalistikoj morfofonologiji nego
strukturalistikoj fonologiji, je r negira bilo kakav teorijski status stm kturalistikom pojm u fo n em a i ne priznaje da je fonoloki nivo reprezentacije
takvih fonem a od lingvistikog znaaja. Za GF u fonologiji su lingvistiki
znaajni jedino nivoi m orfofonem ske i fonetske reprezentacije.
Strukturalisti su se bavili otkrivanjem fonem skog sistema jezika, utvrivanjem m eusobnog odnosa fonem a u tom sistemu i razraivali su eksplicitne postupke koji om oguuju to otkrivanje ili eliminiu (odnosno svode
na m inim um ) subjektivnost u ocenjivanju. Prem a strukturalistikom modelu analize, lingvista (a to znai i bilo koji uesnik u kom unikaciji) kada se
suoi sa nepoznatim jezikom , koji percepira kao kontinuirani niz glasova
sti), glasovnih sistema (izraunava se relativna sloenosti njihovih jedinica), j'onoloskih pravila (polazi se od tendencije po kojoj su neki fonoloki procesi ei i
fonetski verovatniji od ostalih) i sl.
164 U fonologiji linearnosti vlada princip da fonemske sekvence predstavljaju
sekvence fonova u konsekutivnom sledu tako da ako se fonema /AJ javlja levo od
foneme /B/ znai i da se fon predstavljen fonemom IAI pojavljuje ispred fona predstavljenog fonemom /B/. Generativci su kritikovali ovaj princip taksonomske fonematike; up. napomenu 176.
165 U autosegmentnom modelu smatra se da se fonologija sastoji od nekoliko
redova, a svaki red sastoji se od lineamog razmetaja segmenata (dok se segmentni pristup posmatra kao skup predstava koje se sastoje od lineamog razmetaja segmenata i granica koje zavise od morfolokih i sintaksikih kriterija).
166 U modelu metrike fonologije segmenti su poreani po fonolokoj hijerarhiji, uz upotrebu pojmova kao to su segmcnt, slog, stopa i re.
167 Lelcsika fonologija predstavlja pristup u kome se neka od fonolokih pravila
prenose u leksikon i povezuju s morfolokom komponentom.
168 0 pojmu granini simboli uporedi dalje, kao i napomenu 174, 175.
121
(fonetskih podataka), ralanjuje taj niz na segm ente i odreuje im fonemski identitet. Takav, na fonem e segmentiran, niz predstavlja input (ulazni materijal) za dalju analizu. Od strukturaliste se zahtevalo da pretvaranje glasovne supstance u fonem e m ora biti izvedeno na osnovu inform acija koje
su prisutne u fonetskom signalu. Pokazalo se, meutim , da takvo shvatanje
fonoloke strukture nije adekvatno za potpun opis glasovnog sistema nekog
jezik a, je r svaki jezik ima jo neka obeleja koja se takvim opisom ne m ogu
obuhvatiti te je, na primer, da bi se opisale fo n o lo ke alternacije169 u oblicim a m orfem a, bilo potrebno ustanoviti jo jedan nivo jezike reprezentacije:
m orfofonem sku reprezentaciju. (M orfofonem a, m eutim , kao osnovna jedinica m orfofonem ske reprezentacije, u strukturalistikoj teoriji nije posm atrana lcao stvam a jedinica ve kao pom ono sredstvo opisa, konvencionalna
fikcija koju su lingvisti izmislili da bi ekonom isali deski'ipcijom.) Strukturalisti su, polazei od B loom fielda i Tm beckog, smatrali da opis glasovne
strukture nekog jezika m ora ukljuiti tri nivoa reprezentacije: m orfofonem slci, fonem ski i fonetski. Ova tri nivoa m eusobno su povezana pom ou dva
skupa tvrdnji od kojih jedan odreuje vezu izm eu m orfofonem skog i fonem skog, a dm gi izmeu fonem skog i fonetskog nivoa. Ta dva skupa tvrdnji sm atrana su potpuno razliitim i odvojenim , a potpuno razliitim i meusobno nezavisnim smatrane su i m orfofonem e, foneme i fonovi (fonetski
segm enti) lcao osnovne jedinice tih nivoa.
Fonolozi su, m eutim, ubrzo shvatili da u nekim jezicim a postoje sluaje v i kada se neka veoma vana uoptavanja170 o fonolokoj strukturi m ogu
m nogo bolje izvesti ako se m orfofonem ska i fonetska predstava povezuju
direktno, bez posredovanja fonemske reprezentacije. To je najbolje argumentovao H alle u svojoj knjizi iz 1959: The Sound Pattern o f Russian (Glasovni sistem ruskog jezika), pokazujui da fonem sku predstavu treba odbaciti je r se preko nje gube neke bitne generalizacije o fonolokoj stm kturi
jezika.
G enerativna fonologija, za razliku od stm kturalistike, sm atra da fonologija nije autonom ni171 nivo jezikog opisa i da fonoloki opis zavisi od in169 Termin alternacija znai postojanje dveju ili vie varijanti u paradigmatskim
odnosima (alternacija oblika) ili prcdstavljanje jedne foneme sa vie alofona. U
morfologiji morfemske altemante, alomorf) i mogu biti fonoloki uslovljeni (mogu
se predvideti iz fonolokog konteksta - morfofonemske alternante) ili gramatiki
uslovljene alternante, gde njihovo javljanje zavisi iskljuivo od konkretnih morfema, ier njihova pojava nije uslovljena neposrenom fonolokom okolinom.
1 0 Uoptavanja (generalizacije) su svojstvo onih lingvistikih analiza i formulacija u opisu koje se mogu primeniti na relativno irok dijapazon podataka u jeziku, ali koje se izraavaju relativno apstraktno; up. napomenu 186.
171 U fonologiji termin autonoman oznaava pojam foneme kada se ne upuuje
na njene odnose sa strukturom rei i autonomna fonema kontrastira morfofonemi
122
form acija iz drugih, viih jezikih nivoa. U strukturalistikoj fonologiji fonoloki opis je autonoman i u njem u su informacije, koje se nalaze u fonetskom signalu, jedine koje se m ogu koristiti u pretvaranju fonetske u fonemsku reprezentaciju i nije dozvoljeno korienje informacija sa viih nivoa.
Suprotno tome, generativna fonologija sm atra se delom integrisane teorije
jezik a i samo je jed n a od komponenti gram atike sa specifinom ulogom u
jezikom opisu kao celini. B itna karakteristika GF jeste da su u njoj morfofonem ska i fonetska reprezentacija povezane skupom fonolokih pravila, a
ne skupom tvrdnji, i taj skup pravila eksplicitno odreuje ta je u glasovnom sistem u nekog jezika predvidljivo, a ta nije. M orfofonem ska reprezentacija autom atski se preslikava na fonetsku predstavu prim enom fonolokih pravila to znai, zapravo, da fonoloka pravila generiu fonetsku reprezentaciju.
Z naajna karakteristika GF je i njen m entalistikim karakter: lingvistika teorija posm atra se kao parcijalna hipoteza (teorija) o ljudskom umu, o
njegovoj organizaciji i delovanju. Takva teorija je eksplanatorna173 i njen je
cilj da eksplicitno predstavi znanje koje poseduje normalno ljudsko bie
koje je usvojilo neki prirodni jezilc. Prem a tome, i fonoloka teorija je, lcao
deo tog integrisanog sistema, zapravo hipoteza o znanju lcoje govornik i
slualac im aju o glasovnoj stm kturi jezika.
SPE fonoloki model prihvatio je okvir standardne teorije generativne
gram atike Chom skog (prem a ve spom injanoj knjizi Aspects oj'the Theory
o f Syntax iz 1965) u kojoj centralna sintaksika kom ponenta objanjava apstraktne dubinske stm kture koje su podlene, ishodine znaenju i koje su
povezane sa povrinskim stm kturam a pom ou transform acija (transform aili sistematskoj fonemi u generativnoj fonologiji (u kojoj se u analizu uvode i drugi
inioci osim strogo fonemskih, jer generativna fonologija nije autonomna); up. nap. 195.
172 Mentalizam je pravac u lingvistici koji zastupa stanovite da su mcntalna stanja i procesi nezavisni od svojih manifestacija u ponaanju (suprotno biheviorizmu
- zastupao ga je Bloomfield, koji se smatra antimentalistom - shvatanju da ponaanje otkriva psihologiju oveka te da je za lingvistika ispitivanja najpodesnija
zvukovna, fizika strana jezika) i da mogu posluiti kao objanjenje tog ponaanja.
Mentalizam se ogleda u shvatanjima N.Chomskog u vezi sa jezikom kompetencijom i uroenim znanjem bar nekih od univerzalnih principa Ijudskog jezika, kao i u
Chomskovim optim pogledima na odnos izmeu jezika i uma.
173 Termin eksplanatoran ( objanjivaki) takoe potie iz generativne linvistike
i odnosi se na nivo (uspenosti) uinka u pisanju gramatika pri emu se smatra da
se eksplanatorna adekvatnost opisa postie uspostavljanjem naelnog osnova za
utvrivanje relativne prednosti alternativnih gramatika od kojih sve objanjavaju
kompetenciju izvornog govomika te su, prema tome, deskriptivno adekvatne. Relativna jednostavnost je jedan od kriterijuma za formalizaciju pojma eksplanatomost.
123
cionih pravila). U okvim tog modela, uloga fo n o loke komponente jeste da

protum ai (interpretira), prevede takve povrinske strukture tako to im dodeljuje odgovarajui izgovor i na taj nain objanjava govornikovu kompetenciju u toj oblasti. Fonoloka kom ponenla je skup pravila koji svakoj sintaksikoj stm kturi pridm uje zvukovnu realizaciju (idealni izgovor). U nutar
te kom ponente javljaju se fonoloka i razliita dm ga pravila. Fonoloka
pravila su ta koja svakom izrazu pridm uju odgovarajui izgovor. Ona se
prim enjuju na nizove m orfema i graninih sim bola .i74 A granini simboli
oznaavaju granicu sloga (koja se obino oznaava znakom $), granicu
m orfem a (obino se oznaava znakom +), granicu rei, koja m oe biti jaka ili dvostm ka granica rei (i obino se obeleava sa ##) i slaba ili
jednostm ka granica rei (obino se obeleava sa ,,#) .175 To znai da pridm ivanje odgovarajueg izgovora nekom izrazu zavisi od izgovora m anjih
jedinica izraza od kojih je on sastavljen i od naina na koji su te jedinice
kom binovane. Ako pretpostavim o da su stm kture na koje se prim enjuju fonoloka pravila prikazane kao sekvence m orfem a gm pisanih u rei, a ove
dalje u vee konstituente (sintagme, fraze), i da su granice svih tih komponenti oznaene posebnim graninim sim bolim a, m oemo rei da fonoloka
pravila, prilikom dodeljivanja izgovora sekvenci morfema, m oraju voditi
rauna i o rasporedu graninih sim bola (granica rei, sintagme, reenice), a
ne samo o izgovom pojedinih morfema. Te fonoloke granice obino su hijerarhijski linearnoxlb ustrojene po jaini, a glavna funkcija graninih simbola je da odrede domen primene pravila, tj. njegov rang. Svalco fonoloko
pravilo ima odreenu granicu kao svoj rang i svaka pojava granice tog ili
vieg ranga blokira prim cnu tog pravila preko te granice. Tako, na primer,
ako na osnovu m orfoloke analize pretpostavim o da su glagoli sastavljeni
od korena, glagolskog sufiksa, nastavka, a da se izmeu korena i sufilcsa
m oe dodati je d a n interfiks ili vie interfiksa odnosno ispred korena - je d a n
174 Granini simboli ili granini oznaivai simboli su u TG kojima sc oznaavaju granice izmeu stmkturnih jedinica (npr. izmeu elemenata niske - pomou
+, ili granice niski -p o m o u #); up. i napomenu 168.
173 U generativnoj fonologiji mogu je i neto drukiji sistem upotrebe graninih
simbola, pa se umesto # za takozvanu slabu granicu rei sree simbol ,,=, a
umesto dva simbola ## za takozvanu ,jaku granicu ili dvostruku granicu rei
upotrebljava se samo jedan simbol #.
176 U lingvistici tenninom linearan opisuje se karakteristino predstavljanje jezika
kao jednodimenzionog sleda elemenata ili pravila poto postoji pretpostavka da se pravila
mogu urediti po odreenoj sekvenci i da se tog reda moemo striktno drati pri derivaciji
a da se ne nami optost, kao i da lineamo ureenje omoguava da se formuliu procesi
koji se inae ne bi mogli izraziti s potpunom optou; up. napomenu 164.
124
p refiks ili vie prefiksa, m orfoloka struktura glagola moe se, uz upotrebu
graninih simbola, predstaviti kao:
(3) #po = kaz + jy + a + ti#
Svaka m orfem a predstavljena je mreom , m atricom 177 u kojoj stupci oznaavaju segm ente, a redovi fonetska obeleja. U polju gde se ukrtaju
stupci i redovi oznaava se da li taj segm ent ima [+] ili nema [-] to obeleje. Fonoloka pravila su takoe izraena u term inim a fonetskih obeleja (a
predstava u teim inim a fonetskih obeleja zove se fonetskom m atricom ), odnosno pravila se ne prim enjuju na pojedine segmente ve na grupe segmenata koje imaju odgovarajua obeleja. Znai, pravila fonoloke kom ponente
deluju na m atrice sa potpuno specifikovanim obelejim a koja kontroliu i
fo n etske i podlene predstave. Svako pravilo m enja u nekoj matrici (kad se
ona pojavljuje u odreenoj okolini) odreenje jednog ili vie obeleja i to
sam o onih koja su eksplicitno spom enuta u njihovom struktum om opisu
(ostala ostaju neprom enjena). Sva pravila imaju sledei oblik:
(4)
A B / C
gde je
dvostrana relacija koju treba itati prepii kao, odnosno zameniti sa , ,,A predstavlja skup segm enata na koje se pravilo prim enjuje (takozvani stm kturni opis pravila), znai ,,A je m atrica obeleja segm en(a)ta
na koje se prim enjuje pravilo, tj. koje se menja, a ,,B oznaava strukturnu
prom enu koju pravilo vri na tim segm entim a, odnosno ,,B je rezultativna
m atrica. ,,C
D predstavljaju (fonoloku) okolinu koja uslovljava prom enu prikazanu pomou ,,A > B , odnosno ,,C i ,,D predstavljaju glasovno okm enje, a ___ je pozicija segm en(a)ta o kojem je re. (Im a i
dm gih naina prikazivanja pravila, npr. kao CAD > CBD.) V elika slova
zam enjuju m atrice (snopove), obeleja koja defmiu skupove segm enata i
predstavljaju zapravo m etateorijske varijable (promenljive). Kao ilustracija
za prikazivanje pravila fonoloke kom ponente posluie prim er iz glagolskog sistem a hrvatske redakcije staroslovenskog (prema M ihaljevi 1991:
92).
177 Matematiki termin ( matrica) koji je preuzela lingvistika i oznaava pravougaonu mreu elemenata, obino simbola, sastavljenu od redova i kolona, koja se
upotrebijava u svim granama lingvistike kao pomono sredstvo za deskripciju ili
analizu. Tako se u fonologiji DO obino prikazuju u okviru matrice u kojoj segmenti ine kolone a obeleja redove. Polja matrice ispunjavaju se oznakama + , ili 0 u zavisnosti od toga da li se neko obeleje javlja ili nc, ili je njegovo prisustvo
redundantno.
125
K od glagola koji grade prezent tem atskim vokalom /e/, ovaj vokal se javlja u svim licim a prezenta osim l.sg i 3.pl. N a primer:
(5) l.l.sg.
m iluju
zovu
uju
2 .1.sg
m ilujei
zovesi
ujei
3-1.sg.
m ilujut
zovet
ujet
l.l.pl.
m ilujem
zovem
ujem
2 .1.pl.
milujete
zovete
ujete
3.1.pl.
m ilujut
zovut
ujut
Prvo lice jedinine i tree lice m noine su, m eutim , i jedini oblici iji nastavci poinju vokalom , to je verovatno i razlog odsustva tem atskog vokala /e/. N a osnovu toga moe se zakljuiti da je i kod ova dva lica u podlenoj reprezentaciji prisutan vokal osnove /e/, ali da je u toku derivacije sinkopiran sledeim pravilom:
(6)
+ silabiki '
- zadnji
- visok
- nizak
0/
[+ silabiki]
A ko se ovo pravilo redukovanja tem atskog vokala ne pretpostavi kao sastavni deo gram atike hrvatske (i srpske) redakcije staroslovenskog, onda je
m orfoloko pravilo o graenju prezenta m anje opte je r se m ora posebno
navoditi da se ova dva lice grade bez tem atskog vokala, a u isto vrem e se
gubi iz vida da je razlog njegovog odsustva upravo injenica to nastavci u
tim oblicim a poinju sam oglasnikom . M eutim , sa ovim pretpostavljenim
pravilom kao sastavnim delom gram atike ovih redakcija, svi oblici prezenta
grade se na isti nain. Znai, pravilo je generalnije i u njem u je upisana i injenica da je razlog odsustva tem atskog vokala /e/ obeleje [+ silabiki] u
njegovom neposrednom okruenju.
Inputi (ulazi) u komponentu fonolokih pravila koji su izraeni obelejim a nazivaju se podlenim ili fonolokim reprezentacijam a. Skup fonolokih
pravila preslikava fonoloke reprezentacije na fonetske predstave, koje su
takoe predstavljene fonetskim obelejima. Fonetska predstava je konkretna, ona opisuje izgovor direktno - dok je fonoloka reprezentacija apstraktna, postulirana i ima svoju interpretaciju samo unutar sistem a odreenog
jezik a kao posledica fonolokih pravila tog jezika. Prem a tome, fonoloka
kom ponenta m oe se posm atrati kao skup pravila koji preslikava fonoloke
126
reprezentacije na fonetske reprezentacije. Redosled pravila u tom skupu nije proizvoljan. Pravila fonoloke kom ponente su ureena i prim enjuju se u
sekvencam a na niske form ativa sve dok se ne dostigne reprezentacija u term inim a univerzalnog fo n etsko g alfabeta ,178 a simboli tog alfabeta odreeni
su kao niz fonetskih obeleja. Dakle, autput fonoloke kom ponente moe se
opet smatrati m atricom u kojoj kolone predstavljaju fonove, a redovi fonetska obeleja univerzalnog sistema. Klasifikatoma distinktivna obeleja po svojoj defmiciji su b in a r n a m U standardnoj teoriji ova pravila su linearno poreana u niz, to znai da su tako ureena kao da se prim enjuju fiksiranim
redosledom . Svako pravilo m oe biti prim enjeno samo jednom u toku jedne
derivacije.
Prem a tome, podlene stm kture koje konstituiu input fonolokim pravilim a predstavljene su kao niska fo rm a tiva (morfema). Fonoloka pravila
konvertuju, pretvaraju takve stm kture u fonetske predstave izraene u obliku univerzalnog skupa fonetskih obeleja. Poto bi leksika predstava trebalo da sadri samo inform acije koje se ne m ogu predvideti, ona dobija oblik m atrica bez redundantnih obeleja u kojim a nisu specifikovana predvidljiva (dakle redundantna) obeleja. Znai da nam je pored fonolokih pravila, potreban i leksikon, spisak onih obeleja formativa, ukljuujui fonoloke osobine, koji se ne m ogu izvesti pom ou nekog pravila. Poto su form ativi izloeni raznim fonolokim procesim a u specifinim okruenjim a,
njihova leksika reprezentacija m ora biti u najoptijoj formi iz koje mogu
biti izvedene pojedinane realizacije.180 O na e, dakle, biti morfofonem ska.
N a prim er, dve nemake rei (o kojim a smo raspravljali u odeljku o
strukturalizm u) <Rad> 181 i <Rat>, koje im aju isti izgovor [ra:t], imae raz178 Univerzalni fonetski alfabet deo je univerzalne fonetske teorije. Pored strogo
odreenog skupa obeleja, takva teorija trebalo bi da sadri opte zakone koji se tiu moguih kombinacija i kontrasta (Chomsky 1970: 66).
179 Binarno obeleje osobina je koja se moe upotrcbiti za klasifikovanje jezikih jcdinica na osnovu dveju uzajamno iskljuivih mogunosti. Ona u fonologiji
ine glavni organizacioni princip (fonoloke) teorije distinktivnih obeleja u kojoj
se opozicija oznaava znacima [+] i [-] u uglastim zagradama.
80 Poto i redundantna obeleja mogu biti potrebna za delovanje fonolokih
pravila, te se osobine moraju umetati pomou niza konvencija kao to su pravila
redundancije ili pravila (uslovi) morfemske strukture, koja na indirektan nain izraavaju ogranienja na tipove segmenata i morfemskih struktura odreenog jezika. Ta pravila se primenjuju pre odgovarajuih fonolokih pravila i imaju zajedniki naziv: pravila ponovnog regulisanja.
181 U ovom tekstu otrim ugaonim zagradama < > prikazuje se grafematski Iik
leksema, uglastim [ ] se daju fonetske predstave, a kosim / / zagradama polene
predstave, tj. sistematske foneme i ova konvencija obeleavanja zagrada nema veze
sa upotrebom zagrada u opisu generativnih pravila; up. napomenu 188.
127
liite leksike reprezentacije poto ostali oblici ovih rei, kao to je, na primer, <Rades> [ra:dos] i <Rates> [ra:tos] im aju razliit izgovor. U sluaju
<Rad> m oe se dati leksika predstava sa finalnim /d/, poto se [t] m oe izvesti iz opteg pravila (obezvuavanja fm alnog opstruenta).
S obzirom na to da se segmenti leksikih reprezentacija mogu porediti
sa m orfofonem am a, Halle (1959, 1962) i Chom sky (1970) su, kao to je
ve reeno, pokazali da ne postoji potreba da se uspostavi neki m eunivo,
koji bi odgovarao fonemi, izm eu takvih (leksikih) predstava i fonetske
reprezentacije. Chomsky (1970: 68-69) napominje da se na odreenom stupnju prim ene pravila fonoloke kom ponente elim iniu svi gramatilci formativi (osim ju n ktu ra - fonetskih graninih obeleja kojim a se razgraniuju
gram atike jedinice: m orfeme, rei ili klauze) i dobija se reprezentacija
samo u obliku klasifikatornih m atrica i junktura. Takva predstava u vidu
segm enata i junktura, sa deriviranom konstituentskom strukturom niske jo
uvek obeleava nivo sistem atskih fonem a, gde sistematslci oznaava da je
izbor elem enata na tom nivou odreen svojstvim a i sintaksike i fonoloke
kom ponente. Fonetska predstava (predstava u term inim a fo n o v a ), koja ini
autput fonolokoj kom ponenti zove se sistem atska fonetika. Iz toga sledi da
ne postoji neki drugi znaajan nivo reprezentacije koji se m oe izdvojiti u
fonolokoj kom ponenti, je r su inputi fonoloke kom ponente najnii nivo
sintaksike predstave u kojoj su segm enti klasifikovani kao fonetske karalcteristike.
U naem jeziku, na primer, postoje parovi zvunih i bezvunih opstruentskih fonema: ploziva, afrikata i frikativa, i bezvuni opstruenti pravilno
se zam enjuju zvunim kada se iza njih nae zvuni opstm ent. Tako imamo
iskaze tipa: [rok je proao] ali [rog bi proao]. Isto pravilo prim enjuje se i
na /h/: [strah je] ali [stray ga je], m ada [y] nije fonem ski razliito od [h] ve
predstavlja samo (pozicioni) alofon182 od /hl. Ovo pravilo18j predstavlja jedan isti proces, ali da bi inkorporiralo fonem ski nivo, m oralo bi se razbiti
na dva, poto bi ono trebalo da se prim eni i za izvoenje, deriviranje fonem a i za deriviranje alofona. Otuda u modelu generativne fonologije nema mesta za fo n em e. Fonem ske transkripcije su, prem a Chom skom i Halleu, samo
ureene fonetske predstave, dok komplementarna distribucija, fundamentalni kriterijum fonem ske analize, nem a nikakav teorijski znaaj (Chom sky 1970: 93).
182 U terminologiji taksonomske lingvistike, ova dva alofona nalaze se u kom-
plementarnoj distribuciji.
183 Pretvaranje bezvunog opstruenta u zvuni u poloaju ispred zvunog opstmenta.
128
G enerativna fonologija, razvijena u SPE m odelu, raspolae vrlo monom form alnom aparaturom za opis fonolokih promena. Njena glavna karakteristika je eksplicitnost,m precizna form ulacija pravila, i jednostavn ost .IX5 Broj sim bola upotrebljenih u pravilu obrnuto je srazm eran generalnosti pravila: to je broj sim bola u nekom pravilu manji, vea je optost
pravila, a dostignut je vei stepen lingvistiki znaajnih genaralizacija (i
obm uto). Dakle, pojam jednostavnosti tesno je povezan s pojm om lingvistiki relevantna uoptavanja.l86 Da bi lingvistiki opis dostigao lingvistiki
znaajne generalizacije, m ora zadovoljiti tri uslova. (1) Opservaciona adekvatn o stn i nuan je ali ne i dovoljan uslov, a znai da opis m ora biti u skladu sa podacim a koje opisuje. (2) M ogunost stapanja (spajanja) pravila pojednostavljivanje gram atike povezivanjem raznih slinih pravila u jedno
(u shem u pravila). (3) N ezavisna m otivisanostpravila je uslov koji ukazuje
na to da je neko pravilo nezavisno m otivisano ako se, pored toga to je ono
upotrebljivo za opis nekog aspekta zbog kojeg je i uvedeno, m oe upotrebiti i za opis nekog drugog aspekta.
U SPE m odelu razlikuju se elem entarna pravila i sheme. Elem entarna
pravila su jednostavna kontekstualno uslovljena pravila tipa: A B / C
_ D i ona ne sadre nikakvu dodatnu notaciju,]U a prema SPE m odelu
184 Eksplicitna deskripcija karakteristika je formulacije i primarni cilj generativne analize jer se sve osobine nekog pravila i uslovi pod kojima ono dejstvuje u potpunosti i prccizno specifikuju.
185 Relativna jednostavnost jedan je od kriterijuma za formalizaciju pojma eksplanatornosti generativne gramatike; up. napomenu 173.
186 Cilj lingviste je da vri takva uoptavanja o svojim podacima (sa to manje
ograda, npr. u vezi sa izuzecima ili kontekstualnim ogranienjima), koja za izvome
govomike imaju znaenje, da su od znaaja za jezik; up. napomeu 170.
IS7 Adekvatnost je termin iz lingvistike teorije koji se upotrebljava kao element
u ocenjivanju koliko je uspeno napisana gramatika. Opservaciona adekvalnost uz,
deskriptivnu i eksplanatornu, predstavlja nivo ostvarenja uspenosti gramatikog
opisa u generativnoj gramatici. Dok opservaciona adekvatnost objanjava primame
(jezike) podatke (korpus), tj. input za opis, deskriptivna adekvatnost brine se o tome da pmi korektno objanjenje jezike intuicije izvornog govomika i predstavlja
autput, a lingvistika teorija koja tei da pmi eksplanatornu adekvatnost bavi se
unutranjom strukturom teorije, tj. tei da prui naelnu osnovu za izbor deskriptivne adekvatnosti gramatike svakog jezika, koja e biti nezavisna od bilo kog odreenog jezika; up. napomenu 173 i 185.
188 Notacija u terminologiji generativne gramatike oznaava skup simbola kojima se predstavlja odreeni metod lingvistike analize (npr. notacija frazne strukture), a neka konvencija koja se uvodi u analizu radi lake formulacije pravila esto
se naziva notacionim sredsNom, to je, na primer, upotreba zagrada. U SPE mode-
129
fonoloke se promene izvoe pom ou takvih pravila. Sheme pravila su

sredstvo pom ou kojeg se specifikuje skup pravila, a da se ona ne moraju pojedinano navoditi. Dobijene su stapanjem vie elem entarnih pravila uz pomo vie notacijskih konvencija i u SPE m odelu se pretpostavlja da postoji
jedinstven nain (<algoritam )m za ralanjavanje svake sheme na sastavna
pravila koji u isto vreme odreuje i poredak, redosled meu tim pravilim a.190 Poredak pravila u TG moe biti ekstrasistem ski (tj. spoljanji, eksplicitni) - posebno nam etnut gramatici, tj. utvruje se za svaki jezik posebn o 191 i intrasistem ski (unutranji, implicitni) - odreen nainom na koji su
pravila fonm ilisana, dakle diktiran je oblikom samih pravila.192 U SPE modelu pretpostavlja se da su sva pravila (osim elem entarnih u shem am a koja
im aju specijalni implicitni poredak), eksplicitno lineam o ureena (kao sekvence: P[ravilo]i, P?, P 3 ... Pn )
Jedan od najveih problem a SPE m odela, koji su neke dm ge generativne fonoloke teorije pokuale da ree, jeste problem apstraktnosti. SPE model ponudio je novi i esto veom a razloan nain opisivanja fonolokih fenom ena i bio je prim enjivan na razliite jezike. Ali postalo je jasno da neogram ena prim ena navedenih principa m oe dovesti do preterano apstraktnih fonolokih predstava i nedovoljno m otivisanih pravila. Apstraktnost
podlenih reprezentacija, koje se mogu bezgranino razlikovati od povrinlu upotrebljavaju se sledee zagrade: ( 1) oble ( ) u kojima se daje fakultativni materijal koji moe, ali i ne mora, biti izmeu segmenta koji je pogoen promenom i
segmenta koji uslovljava promenu; (2 ) otre ugaone < > kojima se izraava zavisnost meu nesusednim delovima u pravilu i prvo se primenjuje ono pravilo koje ukljuuje materijal zatvoren u te zagrade, a tek onda drugo, krae pravilo; (3) vitiaste {} koriste se onda kada se isti proces odvija u dva ili vie razliitih (glasovnih)
okruenja; up. napomenu 181.
189 Algoritam je tcrmin koji je u analitike formulacije generativne gramatike stigao iz kibemetike i odnosi se na proceduru predvienu da bi se izvcla neka komplikovana operacija razbijanjem na prostije operacijc prema tano odreenom redosledu.
190 Isto se tako pretpostavljalo i da, prilikom stapanja elementamih pravila u
sheme, postoji uniformni formalni postupak.
191 Elcstrasistemskim redosledom pravila u generativnoj gramatici zahteva se da
se obezbedi generisanje samo gramatinih reenica, to znai da je sled pravila motivisan iskljuivo uzimanjem u obzir injenica jezika a ne logikim razmatranjima,
tj. razlozima formalne doslednosti; up. napomenu 160.
192 Intrasistem sko ureenje pravila uslovljeno je formalnim ili logikim svojstvom sistema to znai da se, na primer, pravilo (B) ne moe primeniti kad se ne
primcni pravilo (A), jer ono snabdeva pravilo (B) osobinama koje su potrebne za
delovanje.
130
Istorijska lingvislika
skih struktura i koja om oguava da se sve m oe derivirati iz svega (jer GF

ne postavlja nikakva ogranienja za apstraktne podlene predstave), ugroava
eksplanatom u mo ove teorije, poto ona prestaje biti empirijska teorija i
pretvara se u igm simbolima. Da bi ovaj m odel generativne fonologije bio
em pirijski i eksplanatoran, potrebno je ograniiti pojavu apstraktnih segmenata u podlenim predstavam a. Problem apstraktnosti izazvao je, tokom sedamdesetih godina 20. veka, radikalnu polarizaciju miljenja i stavova meu
generativcim a tako da i danas postoje teorije sa oprenim pristupima ovom
problem u, o emu je ranije bilo rei u vezi sa post-SPE m oelim a GF.
5.3.1. Generativna fonologija i glasovne promene

Prom ene u jeziku glavna su preokupacija istorijske lingvistike, a istoriari
jezik a pokuavaju da determ iniu ta je to kod prom ena to odreuje istoriju nekog jezika i istovremeno doprinosi naem razum evanju sinhronijskih
stm ktura jezikog sistema. Istorijska lingvistika ne zaustavlja se, m eutim,
na objanjavanju injenica u jezikim prom enam a. Lingvistika, kao nauka,
bavi se objanjavanjem lingvistikih fenom ena, a istorijska lingvistika m ora
tragati za objanjenjima fenomena jezikih promena. Glasovne promene predstavljaju injenice u jezikoj istoriji. Ali problemi kojim a se bave istoriari
jezik a tiu se i pitanja koja to unutranja m otivacija pokree prom ene u glasovnom sistemu koji predstavnici nekog jezika upotrebljavaju iz generacije
u generaciju? Koji su m ehanizm i preko kojih se prom ene ostvaruju? Zato
se neka prom ena dogaa u odreenom trenutku u istoriji nekog jezika, i sl.?
N aalost, jo uvek nem a univerzalno prihvaenih objanjenja za problem e
koje ova pitanja pokreu. Za objanjenjim a glasovnih prom ena ili razliitih
vidova glasovnih prom ena odavno se traga, a u poslednjih pola veka mnogo
toga je i osvetljeno.
Glasovne prom ene mogu se posm atrati kao isto fonetske promene: kako se m enjao nain artikulacije odreenih segm enata ili grupe segm enata
tokom istorije jednog jezika. D ananja fonologija zna da su fonetski segm enti, koje govornici nekog jezika izgovaraju u usmenoj jezikoj aktivnosti, organizovani kao dobro strukturiran sistem. Izgled tog fo n olokog sistema odreen je ( 1 ) nainom na koji razliita fonetska obeleja funkcioniu u
ustanovljavanju distinktivnih opozicija i (2) skupom pravila koja povezuju
fonetski razliite ali m orfoloki jedinstvene oblike. Fonetske prom ene igra-
131
ju oigledno glavnu ulogu u fonolokom prestrukturiranju ,193 a na strukturu

jezikog sistem a znaajan uticaj imaju prom ene i u drugim delovim a gramatike jednog jezika. Dakle, kao to smo videli iz prethodnih poglavlja, glasovne prom ene su m ladogram atiari defm isali kao prom ene koje su u potpunosti uslovljene fonetskim faktorim a, a strukturalisti sa obe strane Atlantika predoili su da se posledice glasovnih promena proteu preko fonetske
strukture i utiu na fonoloku strukturu jezika, a da, reciprono tome, i fonoloka struktura m oe uticati na pravac glasovnih promena.
I generativci su, kao i evropski strukturalisti, tragali za objanjenjim a
prom ena u jeziku prouavanjem njegove unutranje strukture. Rani generativci nisu smatrali da glasovne prom ene same po sebi predstavljaju poseban tip jezikih prom ena ve da su one samo jed na m anifestacija prom ene
gram atike nekog jezika. Prom ena gram atike odraava se kao alternacija u
podlenoj reprezentaciji oblika u jeziku i/ili kao prom ena u sistem u pravila
koja povezuju podlene (semantike) strukture sa povrinskim (fonetskim)
strukturam a. Pre pojave generativne fonologije glasovne promene objanjavane su, na prim er, ovekovom potrebom za lakom artikulacijom, odnosno
sm atralo se da im je osnova u jezikoj perfo rm ansim dok su generativci
tvrdili da prom ena m ora uticati na unutarnji, apstraktan sistem i da stoga
povrinska struktura, tj. fonetski faktori ne igraju u tome neku posebnu ulogu.
G enerativci su znaajno doprineli osvetljavanju uloge lcoju ima proces
usvajanja jezik a u prom enam a u jeziku. Isticali su da inovacije u gramatici
odraslih m ogu imati za posledicu da se deca, koja usvajaju jezik, suoavaju
sa jezikim podacim a za koje se m oe konstruisati jednostavnija gram atika
od gram atike njihovih roditelja. M ehanizam koji usvajanje jezika povezuje
sa prom enam a u jeziku su i m anjkavosti u uenju, usvajanju jezika. Ovom
hipotezom se tvrdi da m oe biti da deca ne naue sve detalje gram atike od
svojih odraslih. N eka veom a ograniena pravila m ogu se uoptiti ili se ne
m ora nauiti neko teko pravilo. O vakav tok usvajanja jezika vodi, naravno, u prom ene u jeziku. Odavno je prim eeno i da su oblici koji se stvaraju
u prirodnom procesu usvajanja fleksivne m orfologije (od strane dece) nevel9j Prestrukturiranje je naziv za jednu vrstu leksikog pravila (u novijoj generativnoj gramatici) koji omoguuje da se neki sled (sintaksikih kategorija) analizira
kao zasebna jedinica.
194 Termin perj'ormansa - u lingvistici (posebno u generativnom modelu) oznaava jezik kao skup posebnih iskaza koje proizvode izvomi govornici i koji sadre
i obeleja irelevantna za apstraklni sistem pravila, na primer - oklevanja, nedovrene strukture izazvane raznim psiholokim ili socijalnim tekoama kojc deluju na
govornika; up. napomenu 154.
132
rovatno slini fonnam a koje su proizvod m orfofonolokih ili analokih promena.

O snovna karakteristika generativne fonologije jeste da ona nije autonomna je r ukljuuje m orfofonologiju taksonom ske (strukturalne) gramatike. N jeni fonoloki segmenti predstavljeni su kao matrice distinktivnih obeleja (DO) koja ne predstavljaju m inim alnu fonoloku opoziciju u nekom
jeziku, kao to je sluaj sa DO strukturalne lingvistike, ve ona konstituiu
univerzalni fonetski okvir u kojem su sve fonetske distinkcije relevantne
za svaki jezik i od kojih svaki jezik upotrebljava samo izvestan odabrani
broj. Ta obeleja mogu imati apsolutne vrednosti (+ /-) ili relativne (manje/vie). Pretvaranje podlene reprezentacije u povrinske oblike deava se
pom ou fonolokih pravila koja deluju na apsolutne vrednosti sistematskih
fonem a195 (menjajui + u
- u +, itd.).
Razlika koju GF pravi izm eu podlenih (ili sistematskih fonem skih)
predstava i povrinskih (ili sistem atskih fonetskih) predstava m oem o prikazati pom ou ve poznatog prim era iz nem akog jezika: <Ra> toak
koji je hom ofon sa <Rat> savet. U Nsg. obe lekseme imaju sistem atsku
fonetsku formu [ra:t], a u drugim oblicim a njihove paradigme, ove rei se
razlikuju ['ra :d o s] : ['ra :to s] i sl. Ali, ako se leksema toak prestavi u
podlenoj stm kturi kao /ra:d/, njegova povrinska fonetska form a je predvidljiva zahvaljujui sinhronijskom fonolokom pravilu koje obezvuuje zvune opstruente u fm alnom poloaju. Ovo pravilo predstavljeno kroz formulu
glasi:
(7)
[+ opstruent] > [ - zvuan]/
195 Poto GF ne priznaje fonemi autonoman status, jer i sama (generativna)

fonologija nije autonomna, ona pomou jcdinstvenog podlenog oblika objanjava
fonoloke varijacije koje uspostavljaju vezu meu gramatikim strukturama (npr.
reima). Poto esto meu njima postoji neka vrsta pravilnog odnosa, Chomsky i
Halle dokazuju da korenska morfema u svakom od varijantnih parova moe dobiti
jedinstvenu podlenu predstavu i da se, zajedno sa pravilima koja povezuju takve
varijacije s povrinskim alternantama, moe objasniti svest izvomog govornika o
sistematskim odnosima koji postoje izmeu gramatike i fonologije. Takva pravila ujedno odraavaju glasovne promene do kojih je dolo u istoriji nekog jezika. Jedinice u ovim predslavama nazivaju se sistematskim fonemama , ime se one razlikuju od autonomnih fonema u tradicionalnoj fonemskoj fonologiji, koje nisu povezane sa gramatikom stmkturom. Dakle, autonomna fonema kontrastira morfofonemi, ili sistematskoj fonemi u GF, koja u analizu uvodi i druge inioce porcd
strogo fonemskih; up. napomenu 171.
133
U ovoj formuli input koji se podvrgava pravilu (opstruent) nalazi se levo od strelice, a autput (obezvuen opstruent) desno. Strelica znai zamenjeno sa ; koja dolazi iza / (kose crte) oznaava mesto, poziciju u
glasovnoj okolini u kojoj operie pravilo, a to je ovde - ispred apsolutnog
kraja rei, tj. ispred granice rei koja se obeleava znakom # koji fungira
kao granini simbol. A <Rat> savet, naravno, predstavljeno je kao /ra:t/.
D akle, kao rezultat istorijskog procesa obezvuavanja opstruenata pred
granicom rei (ili sloga), oblici kao <Rad> toak i <Rat> savet vie se
ne razlikuju u savrem enom nem akom . O ba se izgovaraju kao [ra:t]. M eutim, uprkos tom e to ovde postoji fonetska identinost, izvorni govom ici
nem akog jezika odbijaju da priznaju da se ove dve forme isto izgovaraju i
insistiraju na tom e da se prva re zavrava na [-d], a dm ga na [-t]. N aravno,
ovde se nam ee osnovno pitanje - ta je u osnovi takve njihove reakcije. I
upravo je to ona vrsta pitanja na koje generativna fonologija pokuava da
odgovori. Svrha generativne fonologije (i generativne gramatike kao celine)
jeste da prikae (podsvesno) znanje koje izvom i govornik ima o gramatici
svog jezika. To znanje dozvoljava govom icim a ne samo da tvrde da je ono
to je fonetski identino - gramatiki razliito (i obm uto), ve i da donose
odluke o tom e da li su odreeni iskazi pravilni i, to je m oda jo vanije,
da ue da govore (ili da usvajaju) svoj sopstveni maternji jezik. Sa stanovita generativne gramatike, to gram atiko znanje prikazuje se kao sistem pravila koja povezuju razliite form acije jedne sa drugim i koja na
k ra ju preslikavaju znaenje na fonetsku strukturu. Ovakvo stanovite zajedniko je danas predstavnicim a svih kola generativne gramatike. Ono u em u se te kole razlikuju tie se m nogo odreenijih problem a kao to su pitanja koja su to dozvoljena pravila, kako objanjavati m orfoloke u odnosu
na fonoloke generalizacije ili kako ih predstavljati, itd.
N ije teko otkriti na emu se zasniva tvrdnja izvom ih govornika savrem enog nem akog jezika da su [ra:t] toak i [ra:t] savet zaista razliiti
(da se prvi oblik zavrava na [d], a dm gi na [t]). Dok su u nom inativu jednine ove rei identine, u genitivu singulara i nom inativu plurala razlikuju
se u finalnom suglasniku korena (jedan koren se zavrava na [d], a dm gi na
[t]). Kad izvorni govornici tvrde da [ra:t] toak (u Nsg.) ima fmalno [-d],
oni zapravo tvrde da je taj oblik identian sa oblikom [ra:d-] lcoji se pojavljuje u form am a kao [ra:d-os] (dakle, Gsg. i N pl.). Uprkos njihovoj fonetskoj razliitosti, [ra:t] i [ra:d-] dele isto znaenje te su, prem a tome, i iste
rei (ili razliite realizacije iste rei). Ono to generativna fonologija pokuava da uini jeste da uhvati tu istost pretpostavljajui jedinstvenu
podlenu fo rm u /ra:d/ za re toak i tvrdei da se ta forma na povrinskoj
134
strukturi realizuje kao [ra:d] i kao [ra:t].196 D a bi se objasnila realizacija finalnog /d/ kao [t] i injenica da se svi opstruenti u fmalnom poloaju u reim a realizuju bezvuno, generativna fonologija priziva (sinhronijsko) pravilo (koje smo ve navodili):
(8) [+ opstruent] [ - zvuan] /
Prim ena ovog pravila ilustrovana je sinhronijskom derivacijom :

/ra:d#/
(9)
fmalno obezvuavanje
povrinska struktura:
ra:t
[ra.t]
/ra:d-os/
-
[ra:dos]
/ra:t#/
ra:t
[ra:t]
/ra:tos/
-
[ra:tos]
N eki lingvisti su iskazali ozbiljnu rezervisanost u vezi sa pojm om ,,sinhronijsko pravilo. I zato je potrebno navesti bar neki vrst dokaz koji ide u
prilog potvrde postojanja pravila, tj. da izvorni govornici u svojoj gram atici
vre uoptavanja a ne samo puko m em orisanje injenica i oblika. N a prim er, opte je poznata injenica da na ranom stadijumu usvajanja engleskog
kao prvog jezika deca nem aju problem a sa m orfologijom nepravilnih glagola kao to su go ,,ii; w ent (preterit), sleep spavati / slept (preterit).
M eutim , u neto kasnijoj fazi izgleda da deca odjednom kao da nisu nauila sve ono to su dotle znala i poinju da upotrebljavaju oblike kao goed i sleeped. Sta se zapravo desilo? D eca su prosto u tom stadijum u uenja
svog jezik a shvatila da postoji opte pravilo za graenje formi za prolo
vrem e i jednostavno su odali dentalni suglasnik-sufiks [-d]/[-t]/[-id] na
koren glagola. To pokazuje da deca tada mogu slobodno da stvaraju prolo
vrem e od glagola koje nisu m ogla ranije uti, kao to su glagoli disobey
biti neposluan ili trust verovati . Ono to ona, m eutim, jo nisu shvatila jeste da je to pravilo ogranieno i da se ne prim enjuje na odreene ,,nepravilne glagole, koji se m oraju ili m em orisati (go : went) ili podrazum evati iz nekih ogranienijih, minornih pravila (sleep : slept). Zapravo, deca
jo nisu nauila da odreeni oblici m oraju biti obeleeni u leksikonu, je r ne
podleu pravilu i/ili ne poleu nekom drukijem, m inom om pravilu. Taj
zadatak (uenja da su odreene forme obeleene u leksilconu) savlauje se
kasnije i na veom a postepen nain (Hock 1991: 249-250).
O no to je ovde bitno jeste da deca oigledno prave progresiju od istog
m em orisanja prem a form ulisanju pravila. Za to postoji, naravno, dobar ra196 U Npl. ova re glasi [re:t], to znai da se pojavljuju ak 3 alomorfa istog
korena, ali za objanjavanje ovog lika potrebno je drugo pravilo.
135
zlog, je r kad bi deca nastavila m uan posao m em orisanja svakog glagola i

njegovog oblika za prolo vreme, m orala bi provesti veliki deo svog detinjstva (i vie od toga) samo na tom zadatku. Tim e bi im se, opet, otvorio tek
samo jedan mali deo njihovog jezika, a postoje i dm gi zadaci koje treba savladati: oblikovanje plurala, derivaciona m orfologija, sintaksa i itav univerzum znaenja - sem antika (da se ne spom inju druge nebrojive nejezike
vetine...). Form ulacija pravila pom ae da se redukuje ovaj teret m em orisanja i da se zadatak usvajanja prvog jezika uini savladivim .197
Radi uoptavanja i ekonominosti opisa, GF se slui modifikacijom koncepta Prake kole o obeleenosti (markiranosti). Prem a toj teoriji, fonoloki segm enti m ogu se odreiti ne samo kao da imaju [+] ili nem aju [-]
neko obeleje, ve i kao m arkirani odnosno nem arkirani odreenim
obelejem . Svrha tome je da osigura da ono to su optije kom binacije obeleja budu predstavljene kao stm ktum o jednostavnije pa tako i prirodnije ,
a da ree kom binacije budu predstavljene kao m anje prirodne : npr. zadnji
vokali u veini jezika sveta su labijalizovani, a prednji su nelabijalizovani.
Prem a tome, i jedne i druge bi trebalo sm atrati norm alnim , nem arkiranim, tj. labijalizacija ne treba da bude eksplicitno odreena u m atricam a
obeleja (u tabelam a DO), koja su na taj nain uproena. Znai, obeleje
labijalizovanosti bie tako predvidljivo na osnovu + /- vrenosti obeleja
zadnjosti . M eutim , jezici kod kojih postoji opozicija labijalizovanih i
nelabijalizovanih prednjih i zadnjih vokala, zahtevae za svoje segm ente
specifikaciju oba obeleja, i zadnjosti i labijalizovanosti, te su i obeleja tih vokala sloenija, a situacija u pogledu labijalizovanosti je markirana.
197 Znaaj koji sc pridaje formulaciji pravila nije novost u lingvistici. Na primer, jean od vodeih mladogramatiara tvrdio je da je tek samo nekoliko reenica koje mi izgovaramo memorisano; veina se stvara u trenutku ... [na osnovu] pravila [koja] su podsvesno apstrahovana iz obrazaca [koje smo uli]. A jo veoma
davno, u 2 . veku pre n.c., jedan od sanskrtskih gramatiara sledeom parabolom je
ilustrovao korisnost pravila i potrebu za njihovim postojanjem: Bog Indra, vrhovni bog i beskrajno sposobniji od ljudi, pitao je boga Brhaspati, uitelja bogova i
beskrajno monijeg od uitelja-smrtnika, da ga naui sanskrtu. Bog Brhaspati, pokuavajui da mu udovolji, poeo je nabrajati oblike iz sanskrta. Ali i pored nadljudskih sposobnosti i napora ova dva boga, Brhaspati nije mogao da obavi svoj zadatak ak ni za hiljadu boanskih godina (koje su mnogo due od hiljadu ljudskih
godina). Za nas, jadne smrtnike, koji imamo ograniene i sposobnosti i vreme, takav pristup sigumo ne bi imao uspeha. I zbog toga nam je potrebna gramatika da
formulie pravila i generalizacije kako bi se memorisanje pojedinanih oblika uinilo ncpotrebnim (Hock 1991: 251).
136
N ajvei deo pravilnih promena, koje su uslovljene glasovnom okolinom,

ine procesi asimilacije, slabljenja i gubljenja fonetskih segmenata. Proces
asim ilacije moe se pokazati i kroz razvoj oblika same te rei. Ona vodi poreklo od latinskog assim ilare izjednaiti, to je deriviran oblik od prefiksa /ad-/ i korena ili osnove /sim il-/sim ul-/ to znai slian i glagolskog
sufiksa /-are/. U rei assim ilare fmalno /-d/ iz prefiksa asimilovano je, odnosno postalo je slino po izgovoru inicijalnom /s-/ iz /simil-/:
( 10)
d>s/
U assim ilare proces asim ilacije bio je potpun uinivi asim ilovani segm ent identinim po izgovom sa narednim /s/. Takav se razvitak i naziva
potpunom asimilacijom. K ao rezultat ovog procesa stvoreni su dupli ili
gem inirani suglasnici [ss] koji se izgovoraju kao jedno produeno [s].19K
A sim ilacija moe biti delim ina - kad m enja samo deo iz niza obeleja
datog segm enta, to ilustrujem o prim erom iz sanskrta (prema H ock 1991:
62):
( 1 1 ) (a)
yu-q-gyu-r)-gri-13-kri-ri-k-
+
+
+
+
-dhi
-tha
-dhi
-tha
:
:
:
:
yur)gdhi
yugktha
rirjgdhi
rir)ktha
,,ti upregni
,,vi upregnite
,,ti ostavi
,,vi ostavite
i prim erom iz latinskog, za dm gi tip promene:

(11)
(b)
i n - + prim ere : im prim ere utisnuti, napraviti utisak

+ tendere : intendere nam eravati
+ congruere : [igkoggruere] biti nepodesan______
a takve glasovne prom ene u generativnoj tradiciji form uliu se kao:

( 12) (a)
(b)
[+ ploziv] > [a zvuni] / ____[+ ploziv, a zvuni]

N > [a mesto] / ____ [+ ploziv, a m esto]
Kao to se vidi na osnovu prim era, asim ilacijom plozivnih suglasnika

prem a narednom plozivnom m enja se samo njihova zvunost, a asim ilacija
nazala prem a narednom plozivu ograniena je na njihovo mesto artikulaci198 U mnogim jezicima, u kojima je dolo do egeminacije u posebnom glasovnom procesu, a ova sc re i dalje tradicionalno pie sa dva <ss>, izgovara se samo
jedno [s].
137
je. Inae, ovi segmenti su zadrali svoj prvobitan identitet. Prva form ulacija
(a) m oe se proiriti na sve opstruente i na taj nain se pokriva prom ena
obeleja zvunosti u automatskoj glasovnoj prom eni koja deluje, na primer,
u naem jeziku:
(13)
[+ opstruent] > [a zvuan] / ___ [+ opstruent, a zvuan]
U svim ovim form ulacijam a uvedena je nova notacijska konvencija, takozvana notacija varijable grkog slova.]" Ova konvencija veom a je korisna za form ulaciju m nogih procesa asim ilacije, a upotrebljava se i u notaciji
drugih promena. Tako simbol ,,a prim enjen u form ulaciji asim ilacije po
zvunosti treba razumeti da on ukazuje na to da autput prom ene ima istu
vrednost obeleja (+ ili -) kao i okruenje koje uslovljava promenu. U
form ulaciji pod (b) ova notacija se proiruje na mesto artikulacije koje se,
kao uslovljavajue okruenje, ne m oe iskazati samo sa + ili
ve treba da se tum ai kao da ukazuje na to da autput prom ene ima isto obeleje
za m esto (artikulacije) kao to je sluaj i sa okruenjem koje uslovljava tu
prom enu. O vakvom form ulacijom (b) ilustruje se, naravno, i takozvana asim ilacija (nazala) po mestu tvorbe i u naem jeziku (primeri tipa [zelemba],
[stambeni]; [jedamput], [stramputica] i sl.).
Navedene promene pripadaju tipu anticipatorne asimilacije: segment koji
se ranije izgovara anticipira delom ili potpuno izgovor narednog segmenta. O brnut proces, u kojem izgovor segm enta ustrajava i u dom enu
narednog segm enta, zove se perseverantna (od latinskog persevero = ustrajati, nastaviti) ili ustrajavajua asimilacija. M nogi lingvisti, m eutim ,
upotrebljavaju term ine progresivna (za anticipatom u) i regresivna asim ilacija (za ustrajavajuu), dok se dm gi ne slau oko toga ta bi trebalo
zvati progresivnom , a ta regresivnom promenom. Neki, na primer, prom ene pragerm anskog *wulno > * wullo> wull (u staroengleskom ) vuna
isto i *fulnaz > *fullaz > full ,,pun ; ili sanskrtsko atman- > atpan- ,,sam (u
srednjoindoiranskom - dijalekatski oblik) sm atraju regresivnim , je r se
segm ent koji se asim iluje vraa na izgovor prethodnog segmenta; drugi
ih nazivaju progresivnim poto podsticaj za asimilaciju ide napred, od
prvog ka dm gom segmentu. Termini anticipatom a i perseverantna sma199 Ovakva transkripciona konvencija u generativnoj gramatici, koja omoguava da se formulacija pravila pojednostavi uvoenjem varijable, naziva se alfa-notacijom. U GF ona se koristi u onim sluajevima kada postoji uzajamna predvidIjivost meu skupovima obeleja te se ne moraju praviti posebne formulacije za
uslove javljanja svakog obeleja. U ovakvom pristupu fonologiji mogu se uvesti i
neka proirenja konvencije upotrebom i dmgih varijabli.
138
traju se boljim je r ne pobuuju dvosm islenost. M ada su oba procesa sasvim

obini u jezicim a, anticipatom a asim ilacija se sree m nogo ee. U z ova
dva tipa asim ilacijskih procesa, postoji uzajamna, reciprona asimilacija ili
koalescentna (kada oba segm enta postaju m eusobno slina), zatim - kontaktna (kada su oba segm enta m eusobno u neposrednom kontaktu), a mogua je i distantna (daljinska) asim ilacija, koja je mnogo obinija i sasvim
pravilna kod vokala.
O dbacivanje autonomne fonologije dozvoljava transformacionoj gramatici da tvrdi da se fonoloke prom ene u dijahroniji, suprotno tradicionalnom
shvatanju, mogu desiti u svakom okruenju bez obzira na ta da li je ono fo noloko (fonetsko u term inologiji generativne gramatike) ili gramatiko,
morfoloko (povrinsko sintaksiko). G enerativci kritikuju stanovite tradicionalne lingvistike: ( 1 ) da je njena autonom na fonologija bila samo prividno nezavisna od gram atike stm kture; (2) da je term in analogija upotrebljavan veom a pogreno, upuujui na sluajeve savreno pravilnih fonolokih prom ena u kojim a deo okm enja koji uslovljava prom enu obuhvata
povrinsku konstituentsku stm ktum . U loga gram atikog okm enja kao faktora koji uslovljava fonoloku prom enu ima vei znaaj u TG gramatici.
5.3.2. Fonoloke alternacije.

Poto su generativci posebno zaokupljeni sinhronijskim pravilim a gramatike, njihova rasprava o jezikim prom enam a usm erena je uglavnom na one
procese u jeziku koji su povezani sa stvaranjem ili sa gubljenjem alternacija , a zadatak fonologa je da opie alternacije koje se pojavljuju u jeziku.
M alo panje posveivano je dm gim vrstam a prom ena koje m enjaju fonoloki sistem i fonoloku stm ktum . G enerativna fonologija opisuje alternacije
tako to pretpostavlja da je jed n a od alternanata zapravo podlena, a sve
ostale altem ante iste m orfem e izvodi iz te podlene forme pom ou za tu
svrhu uvedenih pravila.
Treba razlikovati dve vrste alternacija: (1) altem acije koje se pojavljuju
u izdvojenim , pojedinanim m orfem am a, a iji se izraz (fonetski lik) ne
m oe predvideti na osnovu njihove glasovne okoline = nepredvidljive (idiosinkrazijske) alternacije, i tada sve altem ante moraju biti popisane u leksikonu; (2) altem acije koje se pojavljuju u veem broju m orfem a i iz ije se
okoline moe predvideti oblik, izgovor altem ante koja se pojavljuje u toj
okolini = predvidljive (regularne). Predvidljive altem acije dele se na mor-
139
foloke i fonoloke, u zavisnosti od toga da li su uzrokovane m orfolokim

ili fonolokim iniocima.
(14)
nepredvidljive
(idiosinkrazijske)
predvidljive
fonoloke
m orfoloke
Fonologiji (u uem smislu) pripadaju samo fonoloke alternacije i osnovni zadatak fonoloke analize nekog jezika jeste da opie fonoloki uslovljene alternacije koje se u tom jezik u pojavljuju. M orfoloke altem acije
opisuju se m orfolokim pravilim a. Ponekad je, meutim , teko odrediti da
li je neka altem acija m orfoloka ili fonoloka. U nekim sluajevim a m ogua su altem ativna reenja od kojih jedno opisuje neku altem aciju m orfolokim, a dm go fonolokim pravilim a. Tek poreenjem , vrednovanjem i proverom tih reenja m oe se utvrditi da li se neka altem acija m oe smatrati
fonolokom ili morfolokom . esto se deava i da su neke altem acije, koje
su uslovljene fonetskim param etrim a ograniene samo na odreene morfoloke kategorije. Takve altem acije opisuju se u fonologiji, ali se prim ena
pravila koja ih opisuju m ora ograniiti samo na odreenu m orfoloku kategoriju.
Postupak fonoloke analize altem acija koji je uobiajen u generativnoj
fonologiji (a iji je cilj razluivanje nepredvidljivih od predvidljivih alternacija i predstavljanje ovih dm gih u term inim a fonolokih pravila) m oe se
ralaniti u nekoliko sukcesivnih postupaka. Prvo se sprovodi prelim inarna
m orfoloka analiza podataka. Pom ou nje otkrivaju se razliite alternante
iste m orfeme. Ova analiza ukljuuje segm entiranje delova jezikog izraza
(rei ili sintagm i) na sastavne delove (korene, osnove, sufikse itd.). Poto su
(prelim inarnom m orfolokom alanizom ) izdvojene sve razliite altem ante
m orfem e, one se svrstavaju u grupe, a zatim se ispituje da li postoji neki
obrazac alternacije, odnosno da li je altem acija odreene m orfem e paralelna altem aciji kod nekih dm gih m orfem a ili nije. Ako jeste, onda se trae
prin cip i na kojim a altem acija poiva i to tako to se nastoji odrediti glasovni sklop u podacim a, ispitivanjem distribucije pojedinih glasova ili gm pa
usko povezanih glasova, poto su u altem acije obino ukljuene prirodne
140
klase200 segm enata (a i okruenja u kojim a se one javljaju uglavnom se mogu izraziti kao prirodna klasa). Kada se utvrdi da neki glas (ili grupa glasova) altem ira s nekim drugim glasom (ili gm pom glasova), tada se pristupa
izboru podlene reprezentacije za tu altemaciju i form iraju se pravila koja,
polazei od podlene predstave, proizvode pravilan fonetski oblik.
D va su najvanija kriterija kojim a se m kovode generativni fonolozi za
izbor podlene reprezentacije: fo n o lo ska predvidiljivost i prirodnost (plauzibilnost, verovatnost) pravila. Prilikom izbora postupaka za izbor podlene reprezentacije mogui su razliiti postupci. M eutim , generativna fonologija nije operacionalistika teorija u kojoj bi valjanost i naunu relevantnost rezultata garantovala stroga prim ena odreenog skupa postupaka. Naprotiv, da bi se dolo do valjanog rezultata ne moraju se slediti svi koraci
analize niti, ako se oni slede, nuno dolazi do validnog rezultata. Cesto odluka na jednom koraku analize m oe usloviti odluku ili biti uslovljena odlukom na dm gom koraku analize. M etodologija i postupci istraivanja nisu
sami po sebi garancija naunosti i validnosti rezultata. Oni su, istuu generativci, samo pom ono sredstvo da bi se bacilo novo svetlo na objekat istraivanja: jezik i prom ene u njemu.
Obj a n je n je /o o/av/a'/? prom ena u m odelu generativne gramatike proizvod je , naravno, odreenog teorijskog stanovita. G enerativna kola gramatiku shvata kao sistem kojim upravljaju pravila. Fonoloki sistem sastoji se
kako od skupa podlenih predstava koje sjedinjuju sve idiosinkrazijske inform acije koje se tiu svakog jezikog oblika, tako i od skupa povrinslcih
reprezentacija deriviranih iz podlenih oblika pom ou pravila gram atike
koja su form alna sredstva kojim a se slue govornici u donoenju generalizacija o svom jeziku. Kao to je ve reeno, fonoloka pravila preslikavaju
podlene reprezentacije na fonetsku, a generativni fonolozi pretpostavljaju
da su i podlena i fonetska reprezentacija predstavljene kao niz diskretnihJ)]
200 Prirodnost je pojam u generativnoj gramatici koji je uveden da bi se oznaila fonetska uverljivost neke analize, a da bi se ona mogla formalno definisati, uveden je pojam prirodna klasa - kada je za specifikaciju jednog skupa segmenata potrebno manje fonetskih obeleja nego za specifikaciju bilo kog njegovog lana, takav skup sainjava prirodnu klasu. Npr. skup zvunih ploziva u engleskom (i naem) jeziku ini prirodnu klasu: fonemama /b/, /d/ i /g/ zajednika obeleja su
zvunost, trenutno otklanjanje pregrade i prekidnost dok su za specifikaciju bilo
koje od ovih fonema potrebna i druga obeleja (/d/ bi bilo i koronalno (= DO prema Chomskom i Halleu, kada se glasovi efiniu artikulaciono kao glasovi proizvedeni kada se lopatica jezika podigne iz svog neutralnog poloaja: alveolarni,
entalni i alveopalatalni konsonanti).
201 Termin diskretan znai odvojen, izolovan, prekidan. U fonetici i fonologiji
oznaava glasove koji imaju relativno otre granice, to se defmie akustiki, artikulaciono ili auditivno. Mada je govor neprekinut glasovni tok, govomici nekog je-
141
segm enata od kojih se svaki sastoji od m atrice fonetskih obeleja (u kojoj

stupci stoje za segm ente, a redovi za obeleja).
K ao ilustracija kako se u generativnoj fonologiji predstavljaju m atrice
fonetskih obeleja posluie prim er iz latinskog jezika (Bynon 1978: 118).
U latinskom jeziku kod participa prolog vrem ena nekih glagola vokali su
dugi: lectus, rectus, actus od glagola lego sabirati, rego vladati, ago
initi , dok su kod drugih glagola ti participi sa kratkim samoglasnikom:
factus, iactus od fa c io praviti, iacio baciti . Form ulacija te altem acije
poznata je kao Lachm annov zakon. Lachm ann je izneo hipotezu da su vokali u prvoj grupi dugi, je r se njihove osnove zavravaju zvunim opstm entom, dok to nije sluaj sa osnovam a dm ge gm pe glagola. On je zato postulirao pravilo kojim se dui vokal korena koji se zavrava zvunim opstruentom kada iza njega dolazi sufiks sa m icijalnim bezvunim opstmentom.
Preform ilisan u tennine generativne fonologije, ovaj zakon glasi:
(15) (a)
V [+ dug] /
+ opstruent
+ zvuan
( 1 5 ) (b)
[+ opstruent] > [ - zvuan] /_
+ opstruent
- zvuan
+ opstruent
- zvuan
Pravilom (a) dui se vokal u poziciji pred zvunim opstruentom iza kojeg
se nalazi bezvuan opstruent, a pravilom (b) obezvuuje se zvuni opstm ent pred narednim bezvunim .202
Kao i prethodna dva modela (mladogramatiarski i stmkturalni prosede), i
generativci kao polazite uzim aju pretpostavku da se fonoloke prom ene
m ogu apstrahovatim - izvesti iz poreenja sukcesivnih sinhronijskih gram atika nekog jezika. U lingvistikom m odelu koji operie nizom podlenih
zika u stanju su da segmentiraju (ralanjuju) ovaj kontinuum na konaan broj diskretnih jedinica, koje obino odgovaraju fonemama u jeziku. Minimalne diskretne
jedinice u fonetici su foni.
202 Pravilni latinski oblici generiu se ako se ova dva pravila primenjuju naznaenim redosledom. Meutim, dijahrono posmatrano, dugi vokal u ovim oblicima u
latinskom predstavlja inovaciju dok se obezvuavanje opstruenta pred bezvunim
opstaientom javlja u sukcesivnim gramatikama italske grupe jo od praindoevropskog jezika (vie o tome uporedi Bynon 1978: 118-121).
203 Ovim se oznaava proces ili rezultat fonniranja teorijskog koncepta koji nema konkretan identitet ali koji je zasnovan na posmatranju i klasifikovanju konkretnih dogaanja.
142
reprezentacija i ureenih serija fonolokih pravila generiui od njih odgovarajue povrinske oblike, sukcesivne sinhronijske gramatike mogu biti potencijalno razliite jedna od druge u odnosu na inventar svojih pravila, zatim u oblicima i redosledu svojih pravila i u oblicima podlenih predstava
odgovarajuih leksikih jedinica.
5.3.3. Fonoloka pravila

U svojoj ranoj fazi generativna fonologija bila je izriito protiv tradicionalnog, povrinski orijentisanog pristupa u istorijskoj lingvistici i zalagala se
za takav prosede koji e sve jezike prom ene posm atrati kao prom ene u
gramatici, odnosno kao prom ene u sistemu pravila odreenog jezika. Generativci su tvrdili da takve prom ene vode u pojednostavljenje sistem a, a
tradicionalan pojam glasovnih prom ena zamenili su pojm om dodavanja
pra vila na kraju gram atike , odnosno ,,na kraju fonoloke kom ponente, a
to znai - posle prim ene svih drugih fonolokih pravila.
V eza izmeu glasovnih prom ena i pravila generativne gramatike nije nipoto direktna, a u m nogih sluajevim a je, u najm anju ruku, tanka. To proizlazi iz injenice to su ciljevi istorijskog i generativnog opisa veom a razliiti. Prvi preslikava povrinske strukture iz jednog vrem enskog perioda
na povrinske strukture kasnijeg stadijum a i pokuava da opie istorijski
dogaaj u jeziku. Generativni opis, s druge strane, povezuje sinhronijski
alternativne oblike jedne sa drugim i pokuava da objasni znanje jezika koje poseduju izvom i govom ici.
Prim er obezvuavanja finalnog suglasnika u nem akom jeziku pokazuje
da koncept generativnih fonolokih pravila moe veom a liiti na glasovne
prom ene. To, donekle, ne bi trebalo ni da udi je r je form ulacija glasovnih
prom ena (kao prom ena u dom enu obeleja) i pozajm ljena iz prakse generativne fonologije. S dm ge strane, generativna fonologija batinila je dosta
od tradicionalne istorijske lingvistike, koja, naravno, nije upotrebljavala isti
tip form alizacije, ali koja se bar isto toliko bavila fonolokim generalizacijam a (u pogledu klasa segm enata i sl.) kao i generativna fonologija. Zapravo, m noge sinhronijske analize rane generativne fonologije nisu bile nita
dm go do (pravilno m odifikovane) glasovne promene, s tom razlikom to je
u njenim form ulacijam a upotrebljena strelica
a ne znak >.
D akle, inovatorne prom ene osnovni su tip fonolokih prom ena u transform acionom moelu. One se ogledaju u doavanju novog fon o lo ko g pra -
143
vila na kraju fonoloke kom ponente ,204 Praktino svaka uslovljena glasovna
prom ena trebalo bi da je praena dodavanjem pravila, je r ona uvodi alternacije u paradigm u. Pravilo koje se dodaje bie veim delom ekvivalentno
uslovljenoj glasovnoj prom eni koju odraava. N a primer: glasovna prom ena
poznata kao germanski um laut (takozvano prim arno cepanje, u term inologiji am erikih strukturalista) prem a kojem:
(16)
V[+ zadnji] > V [- zadnji]/
C(C)V2(b [ - zadnji]
uvodi sinhronijsko fonoloko pravila istog oblika:

(17)
V [+ zadnji] > V [ - zadnji] /
C(C)V [ - zadnji]
M eutim , generativni opis pokriva samo deo terena koji zauzim a glasovna prom ena i to samo one prom ene koje dovode do fon em sko g cepanja
te, prem a tom e, i m oguih sinhronijskih alternacija. Ostale glasovne prom ene vode prestrukturiranju, prom enam a u podlenim formama.
D odavanje novog pravila ima kao posledicu sistem atsko m odifikovanje
fonetskih reprezentacija, koje je gram atika generisala tako da se one razlikuju od onih koje je generisala prethodna gram atika, u kojoj nije bilo tog
pravila. R azlika u autputu obavezno m ora biti dovoljno m ala da ne bi porem etila kom unikaciju izm eu govom ika-posesora stare i nove gram atike odnosno izm eu onih koji vladaju novom gram atikom , izmeu stare i nove
generacije govom ika istog jezika. Taj tip prom ene obino se pripisuje odraslom govorniku (a ne detetu koje usvaja jezik, naravno), koji je sposoban
da svoj govor ogranieno m odifikuje. A utput ove m odifikovane gramatike
posluie zatim kao jeziki podatak, prim er za onog koji ui jezik a pripada
narednoj, novoj generaciji i koji, kako se tvrdi, kao dete ima uroenu sposobnost da iz ovih podataka, kojim a je izloen, konstruie optim alnu ili
najprostiju m oguu gramatiku. To znai da e novo, dodato pravilo biti zadrano u gram atici naredne generacije samo ako ne moe biti stvorena jednostavnija gram atika, koja e generisati isti autput. Novo pravilo ostae kao
pravilo u gram atici nove generacije ako proizvodi m orfoloke alternacije,
204 U standardnoj teoriji kom ponentu fr a z n e strukture zamenjuje osnovna kom ponenta. Ona generie pod len e j'razne oznaivae (m arkere ) koji predstavljaju dubinsku strukturu reenice. Podleni oznaivai se semantiki interpretiraju pomou
pravila semantike komponente i preobraaju u povrinske strukture pomou transformacione komponente i, najzad, fonoloka komponenta deluje na povrinske strukture obezbeujui za njih fo n e tsk u interpretaciju.
205 Simbolom V oznaava se vokal dok se simbolom C oznaava konsonant.
144
inae e njegove posledice biti apsorbovane u leksikonu prouzrokujui prestrukturiranje relevantnih podlenih reprezentacija. Prem a ovom m odelu gram atika jednog jezika m oe pretrpeti leksiku rekonstrukciju kao posledicu inovatom e glasovne prom ene: takvo prestm kturiranje obino se deava
tokom prenosa jezika s jedne generacije na narednu generaciju i uspostavlja
uproavanje gramatike.
O snovna razlika izmeu m ladogram atiarskog i taksonom skog (strukturalnog), s jedne, i transform acionog m odela, s druge strane, jeste u sledeem. D ok u prva dva m odela svaka prom ena ima neposredan uticaj na fonoloki oblik leksike odrednice, dodavanje pravila u transform acionom
m odelu to nema. Prom ena u podlenoj predstavi m oe slediti dodavanje
pravila, kao deo procesa prestrukturiranja, ali nije direktno izazvana dodavanjem pravila i ne mora se, u stvari, uopte ni dogoditi. Tako se u transform acionom m odelu oblik leksike jedinice sporije menja, a to je rezultat injenice to generativna fonologija nije autonomna. Dakle, uobiajene inovatorne glasovne prom ene tradicionalne istorijske lingvistike predstavljene
su u transform acionom m odelu kao dodavanje novih fonolokih pravila,
sm etenih na kraj fonoloke kom ponente, koja deluju na sistem atske fonetske predstave (izgovor). D odavanje takvog pravila moe dovesti do daljeg
prestrukturiranja ako je novi, jednostavniji sistem pravila sposoban da stvori identian autput. Ovaj proces prestrukturiranja sadri se u prenoenju posledice, rezultata dodatog pravila na podlene reprezentacije u leksikonu.
Osnovne razlike u predstavljanju glasovnih prom ena na tradicionalan nain
i u okviru transform acionog m odela lee u brzini kojom su leksike jedinice prestrukturirane pod uticajem glasovne promene. D ok su u tradicionalnom m odelu leksike reprezentacije odm ah prestrukturirane, u transform acionom m odelu to m oe biti sporiji proces. U oba modela, m eutim, prim arna posledica glasovne prom ene jeste prestruktunranje fonolokog oblika leksikih jedinica.
Gde se m oe dodati novo pravilo? Ovo pitanje je vano je r fonoloko
pravilo obuhvata velik opseg: od najapstraktnijeg autputa sintaksike komponente, pa sve do nivoa fonetske reprezentacije. Suprotno taksonom skoj
fonologiji, koja smatra da glasovna prom ena moe biti uslovljena samo fonolokom okolinom (povrinska struktura), generativna teorija je od svog
poetka pokuavala da proiri opseg glasovnih prom ena tvrdei da one mogu biti m orfofonoloki uslovljene odnosno da dodavanje pravila m oe direktno delovati na podlene leksike predstave. Znaaj tvrdnje da fonoloke
prom ene imaju pristup u podlene predstave jeste u tome to, ako su one
obuhvaene, zahvaene prom enam a to znai da su na neki nain m orale postojati u svesti govom ika u vrem e kad se prom ena vrila i morale su, prem a
145
tome, imati em pirijsku vrednost. Ta m ogua em pirijska potvrda apstraktnih

notacija generativne gram atike ima teorijski znaaj.
D anas je opte prihvaeno da glasovne prom ene ne uproavaju gramatiku i generativci pokuavaju da naine razliku izm eu prim arnih prom ena
(raniji term in je bio dodavanje pravila = tradicionalna glasovna prom ena) i
drugih, sekundarnih prom ena za koje se sm atra da samo one pojednostavljuju gram atiku. Ova prom ena u shvatanju pribliava generativni pristup
tradicionalnoj istorijskoj lingvistici.
Tako, na primer, u poznatom sluaju prvog konsonantskog pom eranja
(G rim m ov zakon) koji, predstavljen generativnom formulacijom, glasi (prem a H ock 1991: 252):
(18) (a)
s
+ ploziv
- zvuni. > [+ frikativni] / [ - opstm ent]
(b)
+ ploziv
+ zvuni
> [ - zvuni]
(c)
+ ploziv
+ aspirovan >
+ zvuni
- aspirovan
v( frikativni)^
od tri dela ove istorijske prom ene, samo onaj pod (a) ima uslova da dovede
do sinhronijskog pravila poto prouzrokuje cepanja izm eu (nepomerenih)
bezvunih ploziva i (pom erenih) bezvunih frikativnih suglasnika. O stala
dva dela ne uvode nikakvu altem aciju,206 a poto bez altem acija nem a ni
206 U pitanju su promene samo u izgovoru koje ne utiu na fonoloku strukturu:
tamo gde su prethodno meusobno kontrastirali /d/ i /dh/, pragermanski i dalje ima
kontrast - izmeu /t/ i /d-6/. Meutim, stvari su ipak mnogo sloenije jer se nije
promenio samo izgovor segmenata ve je pragermanski razvoj praindoevropskih
aspirovanih suglasnika doveo da diferencijacije (cepanja) na prekidne i frikativne
alofone: praindoevropsko *d > *t u pragermanskom, a praindoevropsko *dh > *d u
pragcrmanskom, koje se alje cepa na alofonc [d] i [], Ta dva alofona se u zapadnom delu genuanskih jezika (npr. u staroengleskom) stapaju u jednu fonemu /d/
(Hock 1991: 53).
146
m otivacije za postojanje sinhronijskog pravila, rezultati ovih prom ena su

,,prestrukturirani
M eutim , ak i kod prvog dela Grim m ovog zakona, mnoge od leksikih
jedin ica bie prestrukturirane sa podlenim bezvunim frikativim a poto se
te rei ne pojavljuju u kontekstim a koji prouzrokuju m orfofonem atsku altem aciju. Tako, na primer, praindoevropsko *trie- drvo m enja se u nealternirajue pragerm ansko *pri- = /p ri-/ Slino je i sa sistem atskim izuzecim a od ovog dela Grim m ovog zakona: praindoevropsko *sta stajati : pragerm anskom *stand- = /stand-/ stajati . O blika (18a), koji su zaista doveli
do sinhronijskih altem acija, veom a je malo. U m nogim sluajevim a V em erov zakon ak jo vie kom plikuje sinhronijske alternacije. N a primer, injenica da je praindoevropski participski sifiks *-to- bio akcentovan dovela
je do altem acija:
(19)
pragerm anski
Grim m ov zakon
V em erov zakon
*nose-tonasi-ba-
*tonk-to
j)anx-ta
-
ostale prom ene:

gotski
staroengleski
particip od
nazi-5a-
J)ah-ta>5h-tam isliti
nasi-danere-daspasti
R ezultat toga je sinhronijska alternacija izmeu zvunog praskavog ili frikativnog i bezvunog praskavog suglasnika (/d/ ili 16/ i /t/). B ezvuni frikativ /{}/ vie ne igra nikakvu ulogu. A postoje i dobri sinhronijski razlozi
da se pretpostavi da su /d/ i /6/, a ne /t/ u sinhronijskoj podlenoj stm kturi,
je r su zvuni altem anti manje podloni kontekstualnoj restrikciji nego to je
to sluaj sa bezvunim . Posledica toga su sledei podleni oblici za navedene primere:
(20)
gotsko
/J)ah-d/5a-/
/nasi-d/5a-/
a sinhronijsko pravilo koje se prim enjuje m ora biti form ulisano kao:
"s .
+ ffikativ
+ zvuni
'
+ opstiuent
+ ploziv
/
- zvuni
N___
- zvuan
5 . G enerativna gram atika i istorija je zik a
147
Poreenje ovog poslednjeg pravila sa pravilom navedenim pod (18a)

otkriva u kojoj se razm eri m ogu sinhronijska pravila i istorijske glasovne
prom ene razlikovati u formulaciji. U stvari, ako se zanemare neki detalji
vezani za obeleje [zvunost], sinhronijsko pravilo je u ovom sluaju praktino potpuno suprotno istorijskoj promeni. Prem a istorijskoj prom eni pretvaraju se (bezvuni) plozivi u frikative, ako iza njih ne dolazi opstm ent, a
prem a sinhronijskom pravilu (zvuni) frikativi se ostvam ju kao prekidni
ako iza njih dolazi opstm ent.207
Sinhronijska form ulacija obezvuavanja finalnih opstm enata u nem akom pokazuje jo jednu moguu razliku izmeu glasovne prom ene i sinhronijskih pravila. M noge glasovne prom ene, u tradicionalnim formulacijam a, ukljuuju granicu kraja rei kao okm enje koje uslovljava promenu.
M eutim , poto glasovne prom ene po svojoj defm iciji nisu uslovljene nefonetskim (ili nefonolokim ) faktorima, ukljuivanje granice kraja rei u
form ulaciju glasovnih prom ena m ora izazivati sumnju, je r granica kraja
rei (#) obino nem a neku jedinstvenu fonetsku reprezentaciju.208 Finalno
obezvuavanje opstm enata dobar je prim er tradicionalnog naina upotrebljavanja granice kraja rei kao okm enja koje uslovljava glasovnu prom enu . Pozicija kraja rei je posebno osetljiva na promene. V eina promena koje na nju utiu tiu se neke vrste slabljenja ili gubljenja, a fmalno obezvuavanje suglasnika obino je objanjavano kao asimilacija. M eutim,
ono nije najoigledniji prim er za asim ilaciju, je r granica kraja rei nije
fonetsko okm enje prem a kojem bi se segm enti mogli asimilovati. Ipak,
ova tekoa m oe se otkloniti ako se kao polazite za proces obezvuavanja
uzm e pozicija pred pauzom: glasne ice se obino vraaju u svoj neutralni
poloaj na kraju nekog iskaza.209 A takva njihova pozicija slina je, m ada
ne identina, sa fonetskim okolnostim a kad je u pitanju bezvunost. U
takvom okruenju opstruenti mogu postati bezvuni asimilacijom:
207 Ovaj odnos izmeu sinhronijskog pravila i istorijske promene esto se naziva inverzijom pravila, ali kako sinhronijsko pravilo moe biti u bilo kojoj vezi sa
istorijskom glasovnom promenom, Hock smatra (1991:253) da nema smisla davati
ovom jcdnom odnosu posebno ime.
208 U engleskom granica kraja rei moe koincidirati (1) sa utanjem (pauzom)
na poetku ili na kraju nekog iskaza (to se obeleava sa ##), ili (2) sa granicom
fonoloke sintagme, tj. laganim prekidom ili usporavanjem, emu esto, ali ne i
obavezno, prethodi poizanje tona ili intonacije (obeleava se sa , / ), ili (3) uopte
ne mora biti nikakve posebne fonetske realizacije (Hock 1991: 239).
209 U mnogim jezicim a dogaa se bar blago opadanje zvunosti kod finalnih opstruenata na kraju iskaza ak iako u drugim pozicijama ti opstruenti ostaju nepromenjeni.
148
(22)
(23)
svn.
nvn.
[+ opstruent] > [ - zvuan] / _____ #

rad
[rat]
rades
rat
rates
[rados]
[rat]
[ratos]
savet
saveta
toak toka
(a prim eri leksem a toak i savet pokazuju da obezvuavanje na kraju

rei obino neutralizuje kontrast - z v u n o st: bezvunost).
5.3.4. Generativna fonologija i analogija

Postavlja se, m eutim , pitanje kako je to obezvuavanje koje se razvilo u
poziciji pred pauzom (na kraju iskaza) u m nogim jezicim a m oglo postati
opti proces u poloaju na kraju rei? N ajverovatniji odgovor je da je to rezultat analoskog uoptavanja ili e k ste n zije 210
Poto okruenje ispred pauze obino koincidira sa pozicijom kraja rei,
obezvuavanje pred pauzom moe ovesti do m orfofonem atske altem acije
opstm enata na kraju rei izm eu bezvunih (ispred pauze) i zvunih (u drugim situacijam a). Takva altem acija m oe se eliminisati na dva naina: (1)
ekstenzijom zvune altem ante, koja se ne nalazi ispred pauze (i u tom sluaju m oe izgledati kao da nije ni bilo prom ene); (2) uvoenjem te bezvune altem ante ispred pauze u sve pozicije kraja rei. Izgleda da upravo ovim
procesom u m nogim jezicim a dolazi do obezvuavanja opstm enata na kraju
rei.
N a taj nain mogu se pretpostaviti dve etape u istorijskom razvitku: (1)
obezvuavanje pred pauzom , (2) proirivanje obezvuavanja na poziciju
kraja rei ili kraja sloga. Sinhronijski, m eutim, ne postoji m otivacija za
postuliranje takve dve faze. Sve to izvorni govom ik treba da objasni jeste
da se opstm enti u fmalnom poloaju rei ili sloga realizuju bezvuno. Nebitno je ta je istorijska pozadina ovakve situacije. Prem a tome, sinhronijska pravila m ogu inkorporirati rezultate analoke promene.
Analogija se tradicionalno definie kao proces lcoji je uslovljen nefonetskim faktorima: m orfolokim , sintaksikim i/ili semantikim. to se tie sam og pojm a, generativci su smatrali da se analogija uglavnom odnosi na
210 U generativnoj lingvistici termin generalizacija (uoptavanje) obino se upotrebljava za jedan drugi, sinhronijski fenomen. Da bi se izbegla konfuzija, istorijski
procesi generalizacije nazivaju sc ekstenzijom; up. napomcnu 170, 186.
149
prom ene koje se tiu leksicke obeleenosti.211 Generativna istorijska lingvistika (fonologija) uglavnom se bavi glavnim tipovim a prom ena pravila: dodavanje pravila; ekstenzija pravila, preureenje pravila (promena u istorijskom redosledu pravila) i gubljenje pravila. A ko se fonoloke prom ene
opisuju kao prom ene u sistem u fonolokih pravila, trebalo bi odrediti koja
su ogranienja za prom enu pravila i zato ta ogranienja postoje.
Razlike u strukturi sukcesivnih gram atika m ogu biti direktna posledica
dodavanja pravila. Takvo prestrukturiranje gram atike (koje proizvodi razlike u sukcesivnim gram atikam a) dogaa se posle dodavanja pravila svaki
put kad dodato pravilo moe biti apsorbovano u podlene predstave, uproavajui kom ponentu pravila bez m enjanja autputa gramatike. M eutim,
postoje i druga prestrukturiranja koja se deavaju nezavisno od dodavanja
pravila i koja zaista rezultiraju drukijim autputom. Ovaj tip prestrukturiranja m otivisan je unutranjom strukturom sistem a pravila pa se esto i naziva sistematskim prestrukturiranjem. I za ova prestrukturiranja tvrdi se da pojednostavljuju gramatiku, odnosno da imaju istu motivaciju - sim plifikaciju
ili optim alizaciju gram atike onog koji ui, usvaja jezik.212 Jedino to u
ovom prestrukturiranju onaj koji usvaja jezik ide korak dalje, izvan svog
m odela i stvara prave razlike u autputu. Poto procesi dodavanja pravila
korespondiraju s tradicionalnim pojm om glasovnih prom ena, sistem atsko
prestrukturiranje m oglo bi odgovarati tradicionalnom konceptu analokih
prom ena. M eutim , ovim lconceptom upravljaju veom a razliiti principi.
D ok se za sistem atsko prestrukturiranje tvrdi da vodi jednostavnijoj gramatici, za analoke prom ene se tvrdi da vode ka pravilnijim strukturam a u aut211 Na primer, u engleskom jeziku uoptavanje pluralske forme cows umesto
starije kine objanjavalo se time da je pre promene oblik cow morao biti leksiki
obeleen je r ne pripada tipu sa produktivnim pravilom za graenje plurala (pomou
n astav k a-s, takozvano pravilo 5-plurala)- Promena koja jc uslovila pojavljivanje
forme cow s sastoji se u otklanjanju te leksike markiranosti. I takav razvitak, tvrdili su generativci, uproava gramatiku na taj nain to dete, usvajajui jezik, sada
vie ne mora da pamti da je leksema cow markirana kao [- s-plural].
212 Postoje, meutim, dobri empirijski razlozi koji negiraju tvrdnju da sva dodata pra vila pojednostavljuju gramatiku. Naprotiv, kada ona dovedu do cepanja (ili
stapanja fonema) mogu je prilino komplikovati. Tako i Grimmov i Vemerov
zakon uslonjavaju gramatiku nastavka za particip. Dok je ranije oblik sufiksa bio
invarijantan (*-to-), nije bilo potrebno nikakvo sinhronijsko pravilo; posle promena, taj sufiks je altemirao izmeu - ta - i -d /d a i bilo je potrebno posebno pravilo
(up. primere 18 i 19). I danas je opte prihvaeno stanovite da glasovne promene
ne pojenostavljuju gramatiku i da generativci tee da naine razliku izmeu takozvanih prim arnih pro m en a (prvobitno dodavanje p ra vila = glasovna p ro m en a ) i
drugih, sekundamih promena koje zaista simplifikuju gramatiku.
150
putu. M eutim , kao to je bio sluaj i sa korelacijom glasovne prom ene :

dodavanje p ra v ila ,213 i ova dva koncepta, mada m eu njima im a mnogo
preklapanja, ne pokrivaju iste fenom ene je r meu njim a nem a uvek potpune korespondencije.
N ajvaniji i najtrajniji doprinos koji je generativna fonologija dala istorijskoj linvistici jeste osnovni princip da (sinhronijske) altem acije treba objanjavati pom ou pravila (osim ako nisu ograniene samo na jednu ili dve
rei). M eutim , postoje odreeni razvoji ije je objanjenje mnogo sloenije i ne m oe se svesti na puko delovanje sinhronijskih pravila. To su oni razvoji koji su poeli kao ista, povrinski orijentisana, analoka prom ena, a
ije se dalje proirivanje m oe m otivisati samo ako m u pristupim o u terminim a prilino apstraktnih pravila. N a prim er, poznati i ve toliko puta navoeni sluajevi fm alnog obezvuavanja suglasnika u nemakom, opteslovenskom i drugde, objanjavaju se tim e to su poetni razvoj imali u poziciju pred pauzom. Poto je obezvuavanje pred pauzom bilo jednom prim enjeno, ono je uvelo pravilnu altem aciju na kraju rei izmeu bezvunih suglasnika (pred pauzom ) i zvunih (u ostalim poloajima). Zbog postojanja
ove altemacije, koja je sinhronijska, ona se mora i objanjavati pomou pravila:
(24)
[+ opstm ent] > [ - zvuni] / _____ ##
koje se zatim, poto je jednom uvedeno, moglo proiriti i na nova okruenja, kao to su kraj sloga i poloaj kraja rei, to se prikazuje sledeom formulacijom :
(25)
[+ opstm ent] > [- zvuni] / _____# (ili / _____ $)
N a prvi pogled ova ekstenzija pravila m oe izgledati kao puka form alizacija tradicionalnog koncepta analokog ujednaavanja. M eutim , proces
koji se deava prilikom ekstenzije finalnog obezvuavanja potpuno je drukiji od obinog analokog ujednaavanja je r ne zahteva (morfoloki) pojam
213 Mada se pojam tradicionalne glasovne promene u mnogome poklapa sa pojmom dodavanja pravila u generativnoj gramatici, glavna tekoa u njihovom poistoveivanju lei u neuslovljenim promenama koje ne dovode do cepanja fonema,
kao to se vidi iz formulacije Grimmovog zakona u 18 (b) i (c), jer one ne uvode
nikakve sinhronijske alternacije te tu ne moe ni postojati nelco odgovarajue sinhronijsko pravilo. ak, kao to je ve i reeno, i u sluajevima promena koje dovode do alternacija, sinhronijska pravila koja su im rezultat mogu se znatno razlikovati od istorijskih promena kojc su ih pokrenule.
5 . Generativna gram atika i istorija jezika
151
pa rad ig m e ,214 On se rukovodi pojm om granica iskaza, granica rei, granica sloga i sam o jedan od njih je morfoloki. tavie, dok se njime elim iniu
altem acije u poloajim a kraja rei ili kraja sloga, poveavaju se alternacije
kod m nogih pojedinanih rei. Tako, na primer, pre proirenja pravila finalnog obezvuavanja, rei kao nem ako /tag/ (<Tag> ,,dan) imale su bezvuan opstm ent samo u poloaju pred pauzom , to je prilino ogranien kontekst. Ali posle ekstenzije, bezvuna altem anta pojavljuje se u svim situacijam a kada je upotrebljen Nsg. [ta:k] (prema Npl. [ta:go]) kao i oblicima prideva [tekSli^] (<taglich> dnevni).
Isto tako, za razliku od paradigm atski zasnovanog analolcog ujednaavanja, ekstenzija fm alnog obezvuavanja objanjava se u term inim a fonolokih pravila. Istina je da m otivacija koja vodi od pravila iskazanog u ilustraciji (24) do pravila iskazanog u (25) ne lei direktno u form ulaciji iz
(24) ve u injenici da granica iskaza ( ## - apsolutnog kraja rei) koincidira sa granicam a kraja rei (#) i kraja sloga ($) i da ekstenzija pravila
na ove dve poslednje elim inie odreene altem acije. I objanjenje pom ou
ujednaavanja zahteva istu motivaciju. N ajvanije je ipak sledee: ako prom enu od form ulacije (24) ka form ulaciji (25) objasnim o kao ekstenziju pra vila, onda smo u m ogunosti da objasnim o i injenicu da se ovaj tip razvitka znaajno razlikuje od obinog ujednaavanja svojom velikom pravilnou i doslednom prim enom . A to znai da se m oe tvrditi da je regularnost
procesa rezultat injenice da ono proim je pravilo, a ne samo obrazac koji
se sree u odreenim reim a ili fleksivnim kategorijama.
Ovaj pojam ekstenzije pravila m oe se prim eniti na mnoge sline pravilne i potpune analoke razvitke.
Pored prom ena koje su atribuirane dodavanju pravila i ekstenziji pravila, generativni fonolozi uveli su i pojm ove preureenje pravila i gubljenje
pravila. Sm atra se da e koncept preureenje pravila ostati kao trajni doprinos generativne fonologije istorijskoj lingvistici, dok se na generativni princip gubljenja pravila moe gledati sa izvesnom sumnjom.
P reureenje pravila slui lcao nain da se okarakteriu prom ene u sistemu fonolokih pravila koje su povezane sa razvojim a tradicionalno shvatanih kao prom ene koje se tiu m orfolokog sistema. Za ilustraciju ove pro-
214 Neki generativni fonolozi uveli su pojam paradigme kao motivirajui faktor
u jezikim promenama, ali taj pojam nema znaenjskog korelata u sistemu pravila
u veini modela GF, te je to naziv za ujednaavanje a ne objanjavanje. Prihvatanje
ujednaavanja, kao procesa koji nije uslovljen sistemom gramatikih pravila, pribliilo je GF povrinski orijentisanoj tradicionalnoj istorijskoj lingvistici.
152
m ene pravila posluie opet prim er iz nem akog jezika koji se odnosi na
(1) obezvuavanje finalnog suglasnika (FOS) i (2) gubljenje l-dl u reim a
tipa /tag/. Istorijski redosled ova dva procesa i oekivan razvitak oblika /tag/ i
/tago/ za standardni nem aki trebalo bi da glasi (prema Hock. 1991: 266-267, 275):
N sg tag
tak
tak
-
svn.
(26)
FOS
prednvn.
gubljenje -d
(a)
tak
[tak]
oekivano stanje
nvn. potvreno
stanje
(b)
Dsg tage
tago
tag
tag
[tak]
Poto je obrazac prikazan u (26b) potpuno pravilan (finalni suglasnik je

bezvuan), i u objanjenju razvitka tih formi trebalo bi poi od pravila, a ne
od povrinskih obrazaca. I u tom prosedeu uvodi se pojam preureenja
pravila. A to znai, oba procesa: i finalno obezvuavanje i gubljenje /-d/,
reflektuju se kao sinhronijska pravila. Za fmalno obezvuavanje zahteva se
pravilo je r i danas postoje sinhronijske altem acije tipa Nsg [tak] : Npl [tago]. A pravilo gubljenje -d potrebno je da bi se objasnila injenica da je
za m noge izvorne govornike standardnog nem akog jezika nastavak [-o] u
dativu singulara samo sporadino izgubljen to uvodi alternacije tipa D sg
[tag- 3] : [tak-e]. Kad se uzm u u obzir ova pravila, i obrazac u (26b) moe
" se objasniti kao rezultat njihovog preureenja; uporedi:
(27)
(a)
FOS
N sg /tag/
tak
Dsg /tag-s/
gubljenje -o
povrinska fom ia
tak
tag
tag
gubljenje -3
FOS
povrinska fonna
tak
tak
tag
tak
tak
prema:
(b)
153
gde pod (a) imamo stariji, istorijski m otivisan redosled, a pod (b) redosled
posle preureenja, odnosno prom enu redosleda.215
Kao to je ve isticano, mnoga sinhronijska pravila su upadljivo slina
ili ak identina istorijskim prom enam a koje su ih i izazvale. I ako bi se ta
sinhronijska pravila (direktno ili pom ou pravila zamenjivanja) preuredila,
to bi imalo oigledne i znaajne reperkusije na istorijski pojam r e la tiv n e
h r o n o lo g ije .
U ovom sluaju sa nem akim obezvuavanjem i gubljenjem -a, kad bi

inform acije bile ograniene samo na starovisokonem aki i savrem eni standardni nem aki jezik, mogli bi se izvesti zakljuci da je relativna hronologija ova dva procesa sledea:
(28)
svngubljenje -a
FOS
N sg /tag/
tag
tak
Dsg /tago/
tage
tag
tak
M eutim , iz prethodnih razm atranja videli smo da je takva re la tiv n a h r o n o lo g ija istorijski netana. Pravilan razvitak iao je ovako:
(29)
svn.
FOS
srvn.
tag
talc
tak
gubljenje -d
preureenje
tak
tage
tags
tag
tak216
215 U ranijim shvatanjima gcnerativaca motivacija za ovakvo preureenje leala

je u konceptu maksimalizacije pravila: za gramatiku ija su pravila maksimalno
primenljiva, tj. koja se primenjuju na najvei broj potencijalnih inputa, smatralo se
da ima veu vrednost od ostalih i ako se deava odreena promena, ona treba da
ide u pravcu ire primene pravila. Uz pojam preureenja pravila srodni su i pojmovi pravilo snabdevanja i pravilo uskraivanja i njihove obrnute verzije (nesnabdevanja i neuskraivanja). Pravila su u onosu snabdevanja ako autput jednog
pravila prua inpute za druga. Pravilo uskrauje drugo pravilo ako njegova primena liava ovo drugo pravilo potencijalnih inputa. Pravila se mogu maksimalno
primeniti ako su u odnosu snabdevanja ili neuskraivanja. Tako u istorijski
oekivanom scenariju (27a), pravilo gubljenja /-o/ u odnosu je nesnabdevanja sa
pravilom obezvuavanja. Promena od (27a) do (27b) popravlja tu situaciju stavljajui gubljenjc /-o/ u odnos snabdevanja za pravilo obezvuavanja te dozvoljava
da se ono primeni na vci broj moguih inputa.
216 U ovom prosedeu nisu posebno isticane razlike u duini vokala u pojedinim
oblicima i fazama razvoja.
154
Preureenje pravila zapravo je toliko zamutilo posledice istorijske prom ene da bi istorijska interpretacija, koja bi se zasnovala jedino na podacim a u kojim a bi input bio starovisokonem aki, a autput - savrem eni jezik,
dovela do pogrenih rezultata. M eutim , u ovom sluaju postoji dovoljno
podataka i meufaza u razvoju, to om oguuje pravilnu istorijsku analizu.
Ali situacija u m nogim jezicim a nije uvek takva, i kada takvi dokazi nedostaju ili se teko izvode, postoji vea ansa da analiza bude pogrena.
Prom ene koje su pretrpele im enice m ukog roda sa fmalnim zvunim
suglasnikom u nem akom jeziku m ogu se objasniti i na dm gi nain (Jeffers
1979: 83-84). Naime, u ovom objanjenju preureenja pravila uestvuju
isto dva pravila: pravilo obezvuavanja finalnog konsonanta, a um esto pravila gubljenja -a, uvodi se glasovna prom ena duenja vokala u nem akom
jeziku, to se ovako formalizuje:
(30)
V > V: /
C [+ zvuan]
A ko se uzm e u obzir hronologija ovih dveju promena, trebalo bi oekivati

sledeu derivaciju:
(31) (a)
podlena fornia
FOS
duenje vokala
povrinska forma
lob
lop
lop
loboslobos
lobos
veg
vek
vek
vego
vego
vego
M eutim , u ovim oblicim a u nem akom jeziku nem a alternacije izmeu

dugih i kratkih vokala. Dugi volcali pojavljuju se kroz celu paradigmu. Talcav razvitak m oe se prikazati kao preureenje pravila:
(31)(b)
podlena form a
duenje vokala
FOS
povrinska fonua
lob
lob
lop
lop
lobos
lobos-
_
lobos
veg
veg
vek
vek
vego
vego
vego
I ovde, kao i u sluaju sa gubljenjem pravila, preureenje pravila prati

paradigm atsko ujednaavanje. U stvari, kao rezultat ujednaavanja altem acije V ~ v, nepotrebno bi bilo pretpostavljati da relevantni oblici u leksikoj
reprezentaciji i dalje imaju kratak vokal. Poto ne postoji ni jedna sinhronij-
155
ska potvrda koja bi ukazala na to da izvorni govom ici smatraju da [lop] i

[vek] im aju podleni kratak vokal, nepotrebno je i pretpostavljati derivaciju
pod (b). Poeljniji zakljuak bi bio sm atrati da je ujednaavanje rezultiralo
prom enom u fonolokom obliku formi /lop/ u /lop/ i /vek/ u /vek/.
G ubljenje pravila uglavnom nije rezultat neke glasovne promene. Standardan prim er kojim se u literaturi ilustruje ova prom ena dolazi iz junonem akog dijalekta i jidia, dijalekta srodnog srednjovisokonem akom . Srednjovisokonem aki nasledio je pravilo o obezvuavanju finalnog konsonanta: srednjovisokonem aki plural tage dani pojavljuje se kao tak u singularu. Jidi je izgubio to pravilo te se zvuni opstruenti sreu i u poziciji na
kraju rei: lid pesm a : lider pesm e , a to znai - kroz celu paradigmu.
N aravno, u tradicionalnoj formulaciji ova prom ena bi bila objanjena kao
analoko ujednaavanje: tamo gde je ranije postojala altem acija, sad je nema. To pravilo obezvuavanja m oralo je biti prisutno u ranijim gramatikam a jidia, a zatim je kasnije izgubljeno je r se samo na taj nain moe objasniti zato adverb avek daleko ima bezvuan opstm ent, nasuprot imenice
veg put sa zvunim fm alnim suglasnikom . Znai, oblilc avek jeste pretrpeo obezvuavanje, a forma veg morfoloki je ujednaena prem a ostalim
oblicim a paradigm e. Prem a tome, bezvuni finalni opstm enti, kao rezultat
visokonem akog pravila obezvuavanja, zadrani su samo u oblicima koji
nem aju paradigm u. Pravilo je, dakle, izgubljeno iz gramatike m ada u nekim
dijalektim a jid ia izgleda da jo ima tragova prvobitne altem acije. Ipak, gubljenje pravila nije primarni m ehanizam promene. Ono je pre tek eventualni
ishod sporog procesa ujednaavanja iji je rezultat atrofija pravila ili slabljenje pravila.
5.4. Z aklju ak
Kao teorija koja gram atiku objanjava kao sistem kojim upravljaju ureena
pravila, generativna gram atika i prom ene u gram atici (u jeziku) tretira kao
prom ene u sistem u pravila. Polazei od tog teorijskog stanovita, generativna fonologija sm atra da su alternacije na sinhronijskom planu, kojim a
upravljaju sinhronijska pravila, rezultat prom ena u sistemu fonolokih pravila. Fonoloka pravila su prisutna i u prosedeu istorijske generativne fonologije, u kojoj se razm atra delovanje glavnih tipova pravila: dodavanje
pravila; ekstenzija pravila, preureenje pravila i gubljenje pravila.
N ajoptije reeno, dodavanje pravila ekvivalentno je fonem skom cepanju, je r oba ukazuju na situaciju koja dovodi do m orfofonem atskih alterna-
156
cija. Ekstenzija pravila, preureenje pravila i gubljenje pravila razvrstavaju

razliite fonoloke prom ene koje su rezultat nefonolokih ili fonetskih i
nefonolokih promena. Objanjenje ovih fenom ena koje nudi generativna
fonologija predstavlja znaajan doprinos i naem razum evanju naina na
koji su organizovani sinhronijski fonoloki sistemi, i dom eta i ogranienja
m oguih fonolokih promena. U term inologiji Prake kole i u taksonom iji
amerikih strukturalista, objanjenje fonolokog prestrukturiranja kao rezultata nefonolokih prom ena strogo je ogranieno samo na fonem sko cepanje (na sekundarno cepanje ili fonologizaciju).
G enerativna fonologija obino pokuava da glasovne promene inkorporira u sinhronijsku gramatiku pod pojm om dodavanja pravila. M eutim ,
kod sinhronijskih pravila moraju postojati sinhronijske altem acije da bi bila
potvrena, a glasovne prom ene su dijahronijski fenomen i samo u nekim
sluajevim a dovode do sinhronijskih altem acija. To su generativci pokuali
da razree tvrdnjom da se glasovna prom ena sastoji u dodavanju neobaveznih pravila na kraju gramatike. Prema nekim generativcima, ta neobavezna
pravila odraavaju prom ene u jezikoj m odi (to se, kako oni kau, m oe
porediti sa prom enam a u oblaenju i sl.), a zatim postaju obavezna kroz
prestm kturiranje gram atikih form ulacija naredne generacije govomilca.
Trebalo bi, m eutim ponoviti da se ne mogu sve prom ene opisati kao
prom ene pravila. Potpuno stapanje fonema, na primer, nem a nikakav uticaj
na sistem fonolokih pravila. Takve promene generativna fonologija kategorizuje kao prim am e promene i smatra ih jednostavno rezultatom inovacija.
I objanjenje posledica istorijskih prom ena na uspostavljanje sistem a fonolokih opozicija izvan je razm atranja istorijske generativne fonologije s
obzirom na to lcakav ona ima pristup fonololcim promenama.
M eutim , postoje drugi tipovi prom ena koje se, kao i tradicionalno definisanje analogije, sastoje od naknadnog, sekundarnog odgovora na delovanje glasovnih prom ena, reanalize i s l , ali koji ukljuuju m orfoloke inform acije jedino u veom a optem, neodreenom obliku (kao to su granice rei) ili ak isto fonetsku inform aciju (kao to su slogovne granice). Postoje
i neke prom ene koje se mogu objasniti tradicionalnim pristupom (etvorolanom analogijom ), ali ne i pom ou koncepta prom ene gramatike. M ada
se analoko zam enjivanje pojedinih oblika21' moe objasniti kao prom ena u
leksikoj obeleenosti, moe se isto tako objasniti i kao rezultat etvorolane analogije,218
217 Kao to je, na primer, englesko kine zamenjeno novim cows.
218 Takav je sluaj, na primer, sa etvorolanom analogijom kojom se proiruje
produktivni obrazae graenja plurala u engleskom, jer esto je beleeno da deca,
kada im se kae da oblik swang nije pravilan preteritalni oblik od swing mahati,
157
M noge od ranih tvrdnji generativne fonologije, koje se tiu prirode jezikih prom ena, danas su ili neprihvatljive ili ih treba revidirati. Takva je i
tvrdnja da sve jezike prom ene pojednostavljuju gramatiku. Naprotiv, m noge prom ene kom plikuju gramatiku. A ne m oe se prihvatiti ni tvrdnja da su
sve jezike prom ene i prom ene gramatike. ak i one prom ene koje m ogu
imati veom a iroke gramatike implikacije, pre mogu biti m otivisane povrinskim obrascima nego sistemom gramatikih pravila. tavie, ujednaavanje i m anje sistem atski analoki procesi ne m ogu se potpuno objasniti kao
gram atika prom ena. I ranija tvrdnja generativaca da je glasovna prom ena
isto to i dodavanje pravila i tako jednaka sa dm gim prom enam a pravila
morala je biti odbaena: treba priznati fundam entalnu razliku izm eu primarnih glasovnih prom ena i sekundarnih analokih promena.
Isto tako, generativni, pravilim a orijentisan pristup pm a bolja objanjenja za mnoge dobro potvrene analoke promene nego tradicionalni prosee
orijentisan na povrinsku stmkturu. On objanjava injenicu da su te promene, nasuprot ostalim analokim razvojim a, regulam e i potpune. Za mnoge od njih jasan m odel za m otivaciju prom ena pm aju pravila i na taj nain
om oguuju da se one lake objasne nego to to ini tradicionalna povrinski
orijentisana analiza.
I pojam preureenja pravila, ak iako je uvek rezultat ponovne prim ene
pravila, izgleda veom a vrst i vredan panje. On ima i obavezne implikacije na pojam relativne hronologije. S dm ge strane, gubljenje pravila m ora se
prihvatiti sa vie rezervi, je r u svim sluajevim a moe biti krajnji rezultat
m nogo sporijeg procesa - atrojije pravila usled ujednaavanja.
Pored ova dva izuzetno bitna doprinosa lingvistici - postojanje pravila i
pojam preureenja pravila, generativna fonologija im a mnogo optiji znaaj
za istorijsku lingvistiku. D ok je tradicionalna istorijska lingvistika bila zaokupljena ispitivanjem svake pojedinane prom ene u kvaziatom istikom
maniru, generativna gram atika, poto stavlja naglasak na gram atiki sistem,
nam ee i istorijskoj lingvistici potrebu da se razm atraju reperkusije koje jezike prom ene imaju na gramatiku. Takav pristup moe biti koristan i istorijskoj i sinhronijskoj lingvistici.
izlaze sa proporcionalnim kontraargum entom kao to je sin g pevati, sang-s\ving,

sw ang .
Literatura
A itchison, Jean (1991). Language change: progress or decay? 2nd edition.
Cam bridge: U niversity Press.
A km ajian, Adrian et al. (1979). Linguistics, an introduclion to language
and communication. 2 nd ed. Cam bridge, M assachusetts and London, England: The M IT Press.
A km ajian, Adrian et al. (1991). Linguistics, an introduction to language
and communication. Third Edition. Cam bridge, M assachusetts and London, England: The M IT Press.
A ndersen, Plenning (1980). M orphological change: towards a typology.
H istorical M orphology (Jacek Fisiak edit.). The Hague: Mouton.
A nderson, Stephen R. and Paul K iparsky (edit.) (1973). A Festschrift fo r
M orris Halle. N ew Y ork-Chicago-San Francisco: Holt, Rinehart and
W inston, Inc.
A ronson, H ow ard I. (1968). Bulgarian Injlectional M orphophonology. The
H ague - Paris: M outon.
Beli, A leksandar (1998). Opta lingvistika. Beograd: Zavod za udbenike i
nastavna sredstva.
Beli, Alelcsandar (1999). Islorija srpskog jezika: Fonetika. Rei sa deklinacijom. Rei sa konjugacijom . Beograd: Zavod za udbenike i nastavna
sredstva.
B envenist, Emil (1975). Problem i opte lingvistike. Beograd: Nolit.
EepHurreHH, C.E. (1974). OnepK cpaenumejibHOU zpciMMamuKu cjiaenHCKux
H3biKoe. HepedoeaHUR, U M e H H b ie ocnoebi. MocKBa: HsâTen&CTBO Ha-
yKa.
B irnbaum , H enrik (1979). Common Slavic, Progress and Problem s in its
R econstruction. Colum bus, Ohio: Slavica Publishers, Inc.
Bloom field, Leonard (1958). Language. New York: H enry Holt and Company.
B okovi, R adosav (1977). O snovi uporedne gramcitike slovenskih jezika. I
Fonetika. Beograd: N auna knjiga.
Bokovi, Radosav (1985). O snovi uporedne gram atike slovenskih jezika.
II M orfologija. Niki: NIO U niverzitetska rije.
Bright, W illiam (edit.)( 1992). International Encyclopedia o f Linguistics. IIV. N ew York-Oxford: Oxford U niversity Press.
L ite r a tu r a
159
Brozovi, D alibor (1988). Suvremeni standardni jezik (u Jezik, srpskohrvatski/hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski. Izvadak iz II izdanja Enciklopedije Jugoslavije). Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod M iroslav K rlea . 99-119.
Buck, Carl D arling (1988). A D ictionary o f Selected Synonym s in the Principal Indo-European Languages. Chicago & London: The U niversity o f
Chicago Press.
Bugarski, Ranko (1972). Jezik i lingvistika. Beograd: Nolit.
Bugarski, Ranko (1993). Jezici. Novi Sad: M atica srpska.
Bynon, T heodora (1978). Jlistorical Linguistics. Cam bridge London-New
Y ork-M elboum e: Cam bridge U niversity Press.
C arlton, Terence R. (1991). Introduction to the P honological H istory o f the.
Slavic Languages. Colum bus, Ohio: Slavica Publishers, Inc.
Channon, R obert (1972). On the Place o f the P rogressive Palatalization o f
Velars in the Relative Chronology ofS la vic. The Hague-Paris: M outon.
Chom sky, C. Schatz (1954). The role o f context in the perception o f stops.
L anguage 30: 47-56.
Chom sky, N oam and M orris H alle (1968). The Sound Pattern o f English.
N ew Y ork, Evanston and London: H arper & Row, Publisher.
Chom sky, N oam (1970). Current Issues in Linguistic Theory. The H ague Paris: M outon.
om ski, N oam (1972). Gramatika i um. Beograd: Nolit.
Chom sky, N. B ever T.G., Fodor J.D. i dr. (1977). Gramatika : Sem antika :
Znanje. Sarajevo: S v jetlo sf O O U R Izdavaka djelatnost.
Clarc, John and Colin Yallop (1991). An Introduction to Phonetics and
Phonology. O x fo rd - Cam bridge, M assachusetts: Basil Blackw ell, Inc.
ori, Petar (1975). Slaroslovenski jezik. M atica srpska.
Ohjihh, O.n. (pe/r.) (1973). XpecmoMamun no ucmopuu pyccKozo R3bmo3naHUH. MocKBa: Bbicmas mKOJia .
From kin, V ictoria and Robert Rodm an (1978). An Introduction to Language. 2 nd edn. New Y ork-Chicago-San Francisco-A tlanta-D allas-M ontreal-Toronto-London-Syndey: Holt, R inehart and W inston.
Garey, H ow ard (1959). Verte, grande and longue: Three tipes o f analogy in
Old Franch. Language 35: 605-611.
G oldsm ith, John A. (edit.) (1995). The H andbook o f Phonological Theory.
C am bridge, M assachusetts - O xford UK: Basil Blackwell.
G reenberg, Joseph (edit.) (1978). Universals o f Human Language. Vol. 3.
Word Structure. Stanford, California: Stanford U niversity Press.
G uillaum e, Gustave (1988). Principi teorijske lingvistike. Zagreb: Globus.
Halle, M orris (1959). The S o undP attern oJ'Russian. The Hague: M outon &
Co.
160
Halle, M orris (1962). Phonology in generative grammar. W ord 18: 54-72.

H arris, Roy and Talbot J. Taylor (1989). Landm arks in Linguistic Thought.
The Western Tradition From Socrates to Saussure. London and New
York: Routledge.
H artm ann, R.R.K. and F.C. Stork (1976). D ictionary o f Language and
Linguistics. N ew York-Toronto: John W iley & Sons. A Halsted Press
Book.
H avranek, B ohuslav (1970). Principi Prake lingvistike kole. Zbornik za
filo lo g iju i lingvistiku M atice srpske. XIII: 7-17.
H ock, Hans H enrich (1991). Principles o f H istorical Linguistics. Secon
revised and updated edition. Berlin - N ew York: M outon de Gruyter.
Hoenigsw ald, Henry M. (1960). Language change and linguistic reconstruction. Chicago: U niversity o f Chicago Press.
H ooper, Joan B. (1976). An Introduction to Natural Generative Phonology.
N ew York-San Francisco-London: A cadem ic Press.
Hooper, Joan Bybee (1979). Child morphology and morphophonemic change.
Linguistics 17: 21-50.
H udson, Richard (1986). Word Grammar. Oxford U K - N ew York: Basil
Blackwell.
H ujer, O. (1935). Uvod u istoriju slovenskih jezika. Beograd: Izdavako i
knjiarsko preduzee Gece Kona.
Inkelas, Sharon and Draga Zec (edit.)( 1990). The Phonology - Syntax
Connection. Chicago and London: The University o f Chicago Press.
Ivi, M ilka (1990). Pravci u lingvistici (1-2). Beograd: Biblioteka XX vek.
Ivi, Pavle (1988). Istorija jezika (u Jezik, srpskohrvatski/hrvatskosrpski,
hrvatski ili srpski. Izvadak iz II izdanja Enciklopedije Jugoslavije).
Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod M iroslav K rlea . 5-54.
Ivi, Pavle (1990). O jeziku nekadanjem i sadanjem. Beograd - Pririna:
B IG Z - Jedinstvo.
Ivi, Pavle (1994). Srpskohrvatski dijalekti, njihova struktura i razvoj.
Sremski K arlovci-Novi Sad: Izdavaka knjiam ica Zorana Stojanovia.
Ivi, Pavle (1998). Rasprave, studije, lanci. 1. O fonologiji. Sremski
K arlovci-Novi Sad: Izdavaka knjiam ica Zorana Stojanovia.
Ivi, Pavle (1999). Jeziko planiranje u Srbiji danas. Jezik danas III: 9,
5-10.
Ivi, Stjepan (1970). Slavenska poredbena gram atika. Zagreb: kolska
knjiga.
Jakobson, Roman (1962). Selected Writings. I Phonological Studies. The
Hague: M outon & Co.
Jakobson, Roman (1966). Lingvistika ipoetika. Beograd: Nolit.
Jalcobson, Roman (1990). On Language. Cambridge, M assachusetts - London, England: Harvard Univerity Press.
L ite r a tu r a
161
Jakobson, Rom an and M orris Halle (1956). F undam entals o f Language.

The Hague: M outon.
Jakobson, Rom an i M orris Halle (1988). Temelji jezika. Zagreb: Globus.
ilpueBa, B.H. (rnaB. pe/jaKTop) (1990). Jlum eucm uuecKuu enifUKjioneduHec k u u cnoeapb. MocKBa: CoBeTCKaa oHUHKJioneflHJi .
Jeffers, R obert J. and Ilse Lehiste (1979). P rinciples and M ethodes fo r
H istorical Linguistics. Cam bridge, M assachusetts and London, England:
The M IT Press.
K enstow icz, M ichael and Charles K isseberth (1979). Generative Phonology. D escription and Theory. N ew Y ork-San Francisco.London: Academ ic Press.
K oerner, E.F.K and R.E. A sher (edit.) (1995). Concise IListory o f Language
Sciences, fro m the Sum erians to the Cognilivists. Kidlington, Oxford N ew York, U SA -Tokyo, Japan: Pergamon.
Kristal, D ejvid (1988). E nciklopedijski renik moderne lingvistike. Beograd: Nolit.
K uljbakin, St.M. (1930). Staroslovenska gramatika. Beograd: D ravna
tam parija Kraljevine Jugoslavije.
Ladefoge, Peter (1982). A Course in Phonetics. Second edition. San Diego-N ew York C hicago-A tlanta-W ashington,D.C. London Sydney Toronto: H arcourt Brace Jovanovich, Publishers.
Lajons, Don (1974). Lingvistika revolucija N oam a omskog. Beograd:
Biblioteka XX vek.
Lyons, John (edit.) (1980). N ew H orizons in Linguistics. Penguin Books.
Leed, Richard L. (1970). Distinctive features and analogy. Lingua 26: 1-24.
Lehm an, W infred P. (1976). D escriptive Linguistics, an introduclion. 2nci
ed. N ew York: Random House.
Lehm ann, W .P. and Yakov M alkiel (edit.) (1968). D irections fo r H istorical
Linguistics. Austin & London: U niversity o f Texas Press.
Lepschy, Giulio C. (1972). A Survey o f Structural Linguistics. London: Faber and Faber.
Liles, Bruse L. (1972). Linguistics and the English Language, a transform ational approach. Pacific Palisades, California: G oodyear Publishing
Com pany, Inc.
M alm berg, Bertil (1963). Phonelics. N ew York: D over Publications, Inc.
M alm berg, Bertil (1979). M oderna lingvistika. Beograd: Slovo ljubve.
M alm kjaer, Kirsten and James M. A nderson (edit.) (1991). The Linguistics
Encyclopedia. L o n d o n -N e w York: Routledge.
M artinet, A ndre (1952). Function, structure and sound change. Word 8:113.
M artinet, A n d re (1955). Phonology as Functional Phonetics. Oxford: Basil
Blackwell.
162
M artine, Andre (1973). Jezik i funkcija, funkcionalna teorija jezika. Sarajevo: Zavod za izdavanje udbenika.
M artinet, Andre (1982). Osnove ope lingvistike. BibliotekaTeka.
M artine, A ndre (1987). Indoevropski je z ik i Indoevropljani K njievna
zajednica N ovog Sada.
M atthew s, P.H. (1991). M orphology. Second edition. Cam bridge-N ew
Y ork-Port Chester-M elbourne-Sydney: Cam bridge University Press.
McMahon, April M. S. (1996). Understanding language change. Cambridge: U niversity press.
M eje, Antoan (1965). Uvod u uporedno prouavanje indoevropskih jezika.
Beograd: N auna knjiga.
M ihaljevi, M ilan (1991). Generativna fonologija hrvatske redakcije crkvenoslavenskog jezika. Zagreb: Filozofski fakultet, Odsjek za opu lingvistiku i orijentalne studije.
M ogu, M ilan (1971). Fonoloki razvoj hrvatskog jezika. Zagreb: M atica
hrvatska.
M unen, or (1996). Istorija lingvistike. Od poetaka do X X veka. Beograd: B iblioteka XX vek.
O Connor, J.D. (1980). Phonetics. Penguin Books.
Palm er, Frank (1978). Grammar. Penguin Books.
Paul, H erm an (1970). Principles o f language history. 1889. N ew York:
M acm illan.
Pudi, dr Ivan (1972). Gotski je z ik i istorijska gramatika. Beograd: Zavod
za udbenike i nastavna sredstva Srbije.
Robins, R.H. (1967). A short H istory o f Linguistics. Bloom ington and London: Indiana University Press.
Ruhlen, M erritt (1991). A Guide to the W orlds Languages. Volume 1:
Classification with a postscripts on recent developments. Stanford, California: Stanford U niversity Press.
Sapir, Edward (1949). Language. An Introduction to the Study o f Speech.
N ew Y ork and London: A H arvest/H BJ Book, H arcourt Brace Jovanovich.
Sapir, Eduard (1992). Jezik. Novi Sad: Dnevnik, B iblioteka Studije.
CaBueHKO, A.H. (1974). CpaeHumejibHan epaMMamuKa undoeeponeucKUK
H3biKoe. MocKBa: Bbicmaa LUKOJia .
Scatton, E m est A. (1983). Bulgarian Phonology. Columbus, Ohaio: Slavica
Publishers, Inc.
CeMepeiiBH, 0 . (1980). Beedenue e cpaeuumejibHoe x.3biK03HaHue. MocKBa:
n p o re c c .
L ite r a tu r a
163
C epe 6peHHHK0B, B.A. (otbcctb. peâKTop) (1973). Odujee H3biK03Hanue.

Memodbi nuHeeucmmecKux uccnedoeauuu. MocKBa: H 3flaTejiLCTBO
HayKa .
Sosir, Ferdinand de (1969). Opta lingvistika. Beograd: Nolit.
Cocciop, Oep^HHaHA ,ae (1977). Tpydbi no R3biK03HaHuio. MocKBa: n p o rp ecc .
Spencer, A ndrew (1991). M orphological Theory. An Introduction io Word
Structure in Generative Grammar. Oxford, U K-Cam bridge, M assachusetts: Basil Blackwell.
Spencer, A ndrew (1996). Phonology, theory and description. Cambridge,
M assachusetts - Oxford: Blackwell Publishers Ltd.
Stankiewicz, Edward (1968). Declension and Gradation ofR ussian Suhstantives (in Contemporary Standard Russian). The Hague - Paris. Mouton.
Stankiew icz, Edw ard (1979). Studies in Slavic M orphophonem ics and Accentology. Ann Arbor: M ichigan Slavic Publications.
Stankiewicz, Edward (1986). The Slavic Languages unity and diversity. Berlin-N ew York-Am sterdam : M outon de Gruyter.
Stankiew icz, Edward (1987). Baudouin de Courtenay: pioneer in diachronic linguistics. Studies in the H istory o f the Language Sciences. 38. Pap e rs in the H istory o f Linguistics (Hans Aarsleff, Louis G. Kelly &
H ans-Josef Niederehe edit.). A m sterdam - Philadelphia: John Benjamins Publishing Co.: 539-549.
Stankiew icz, Edw ard (1992). The A ccentual Patterns o f the Slavic Languages. Stanford, California: Stanford U niversity Press.
aum jan, S.K. (1968). Problem s o f Theoretical Phonology. The Hague Paris: M outon.
TpoHCKHH, H.M. (1967). OdufeuHoeeponeuKoe H3biKoeoe cocmoHHue
(eonpocbi peKOHcmpyKguu). JleHHHrpazt: H 3,naTejibCTBO HayKa. JleHHiirpazicKoe OTjjejieiiHe.
Trubetzkoy, N.S. (1969). Principles o f Phonology. Berkeley and Los Angeles, Califom ia: U niversity o f C alifom ia Press.
BahaH, A. (1952). PyKoeodcmeo no cmapocnoeRHCKOMy H3biKy. MocKBa:
H3H,aTejibCTBO HHOCTpaHHOH JiHTepaTypti.
Vandrijes, Z o zef (1998). Govor. Lingvistiki uvod u istoriju. Sremski Karlovci-N ovi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
Bap6oT, >K.)K. (1984). H p a c n a e R H C K a R M o p f o H o n o e u H : c n o e o o 6 p a 3 o e a H u e
u o m u M o n o z u R . MocKBa: H3AaTejn>CTBO HayKa .
Vennem ann, Theo genannt Nierfeld (1972). Rule Inversion. Lingua 29:
209-242.
In d e k s
abiaut'. 16, 30 ,4 9 , 5 6 ,57; alternacija vokala 16;
apofonija 16; gradacija vokala 16; interna
fleksija 16; interna modifikacija 16;
morfoloki uslovljena altemacija 16; prevoj
16; unutranja promena 16
adstrat 19
algoritam 129
alofon 35, 36, 3 8 ,3 9 , 54, 60, 73, 74, 7 6 ,7 7 , 82,
84, 87, 89, 90, 105, 121, 127, 145
alofonizacija 73; alojonska: palatalizovanost
90; realizacija foneme 78; alofonsko:
cepanje 107;stapanje 107
alomorf: 2 3 ,4 1 ,4 3 ,4 7 ,8 7 ,8 8 , 105,121,134;
alternanta moifeme 43; alomorfni korcn 49
altemacija: 23, 30, 31, 32, 34, 42, 4 3 ,4 4 ,4 7 ,
55, 56, 57, 58, 84, 85, 8 6 , 87, 8 8 , 89, 93, 94,
98, 105, 121, 131, 138, 139, 145, 146, 148,
149, 150, 154, 155; pravilna 150; fonetska
32; korcnska 103; fonoloka 31, 121, 138,
139; fonoloki uslovljena (fonoloki inilac
alternacije) 139; (ne)prcdvidljive alternacije
139; varijanta, varijantni oblik 32; analoka
ekstenzija altcrnacije 47
alternanta: 3 0 ,4 2 ,4 3 , 4 4 ,4 9 , 55, 56, 57, 8 6 ,
99, 102, 118, 138, 146, 148, 151; fonoloki
uslovljena 30, 121,139; gramatiki
uslovljcna 1 2 1 ; varijanta, varijantni oblik
30, 32
amerika strukturalna lingvistika, ameriki
stmkturalizam 64, 110; ameriki
strukturalisti 6 7 ,7 2 , 73, 109, 143, 156;
blumfildovci 63; [postjblumfildovska
[jelska] kola 7
analiza: 56, 5 8 ,7 8 ; komponentske stnikturc
113; jezika 112
analogija: 17, 18, 19, 22, 25 ,2 6 , 2 7 ,2 8 ,4 0 ,4 1 ,
4 2 ,4 4 ,4 5 ,4 6 ,4 7 , 4 8 ,4 9 , 50, 58, 6 2 ,6 5 , 89,
92, 96, 97, 98, 100, 102, 103, 105, 107, 138,
148, 156; definicija 92; gramatika 18; kriva
23; dm gi faktor koji pokrec promene u
jcziku 62; dijahronijski pojam 42;
sinhronijski pojam 42; ircgularan proces 44;
morfoloka asimilacija 18; proporcionalna i
ncproporcionalna 40; etvorolana
analogija: 4 0 ,4 1 ,4 5 ,4 6 ,4 7 ,4 8 , 99, 102,
156; spoljanjc gramatiko jcdnaenjc 42;
etvorolana (analoka) proporcija 18, 45,
101
analoka hipoteza 50
analoka: promena 18, 19, 27, 3 2 ,4 0 ,4 1 , 43,
4 5 , 4 6 ,4 7 , 48,49, 50, 92, 96, 97, 99, 102,
103, 104, 105, 110, 132, 148, 149;
proporcija 96; aritmetika proporcija 18;
restauracija 4 1 ; analoka tvorba: 18, 23;
gramatiko i pojmovno jednaenje,
asimilacija 41; analoka tendencija 18 , 95;
analoka formacija: 41, 99; sistematsko
prestrukturiranje gramatike 149; analoko:
preureenje 50; proirivanje 4 1 ,4 7 , 93, 148
(ekstenzija); rasprostiranje 47; stvaranje 18,
41 ,4 8 ; ujednaavanjc 4 0 ,4 1 ,4 2 ,4 3 , 44, 45,
99, 102, 104, 150, 151, 155; uoplavanje
148
analoki zakoni 95
anomalija 18, 92
antinomija 9, 108
apsolutni kraj rei 87, 133, 151
apstrahovanje: 48, 65, 135; fonolokih
promena 141; pravila 18
arbitrama priroda jezikog znaka 50
arhaizmi: 49; poetski i rcligijski rcgistar 49
arhifonetna 69, 87; arhifonemski status alofona
90
asimilacija (adaptacija): 28, 29, 38, 55, 60,73,
88,136, 137, 147; anticipatoma asimilacija
137, 138; progresivna, regresivna,
rcciprona (koalcscenlna) 28; kontaktna
138; daljinska 28; delimina 136;
asimilacijski procesi 84, 138
atrofija pravila 155, 157
automatske glasovne promene 30
autotnatsko preslikavanje morfofoncmske
reprezentacije 122
autonomnaJonema: 1 2 1 ; m orfofonema ili
sistematska fonema u GF 132; autonomna
fonema tradicionalne fonemske fonologije
132
autonomna fonologija tradicionalne lingvistike
138
autoscgmcntna fonologija 1 2 0 ; autosegmentni
model GF 120
autput (izlaz): 114, 119, 126, 127, 128, 133,
137, 143, 144, 149, 153, 154;dcsnood
strelice 133; polazna struktura 114
bazinost 1 0 0 , 1 0 1 ;bazian 1 0 0 , 1 0 1 , 1 0 2 ;
bazini renik 99, 100
Indeks
biheviorizam 64, 122
binam a opozicija 69; binam a priroda
fonolokih opozicija 69;
binarno obelcje 126
bipartitni m arker 97, 98
centralna komponenta SPE modela: sintaksika

komponenta 122
ccpanjc fonem a43, 54, 72, 87, 145, 149, 150
lan proporcije 103
defonologizacija: 72; guenje fonoloke

distinkcije 107
degem inacija 136
delimitativna fitnkcija 69
derivacija: 4 8 ,9 5 , 125, 126, 130, 140; rcenicc
114; derivaciona morfologija 8 6 ;
derivacioni: niz 85; obrazac 43; derivaciono
pravilo 48; derivirana: forma 99;
konstituentska struktura niske 127;
deriviranje: alofona 127; fonema 127;
deskriptivna adelcvatnost: 128; gramatike 1 2 2 ;
lingvistike tcorije 128
deskriptivna (sinhronijska) lingvistika 10, 34,
111
dijahronija 105, 106, 108

dijahronijska: fonologija 10, 71; fonoloka
pravila 85; lingvistika 9, 10; ravan 8 , 105;
dijahronijske konsckvencc, poslcdicc
(promena) 34, 100; dijahronijski: fenomen
50; kriterij 70; pristup 6 ; proces 49; razvoj
oblika 101; dijahronijsko: istraivanje 7,
105; prouavanjcjezika 7 ,9 , 64;
prouavanje jczike evolucije 64
dijalcktiki paradoks 108
imenzija fonolokog mesta u opisu
konsonanata 78
dinamiki ckvilibrijum jezika 71
disimilacija, razjednaavanje: 26, 28, 32;
progresivna, regresivna, rcciprona
(koalcscentna) 28; daljinska, distantna 27,
138
diskrctan 140; diskretne jedinice: fomene 141;
diskretni segmenti 141
distibucija fonolokih opozicija 84
distinkicija: 109; centralnog znaaja 103;
marginalnog znaaja 103; distinkcija izmeu
dijahronijskog i sinhronijskog prouavanja
jezik a 64
distinktivnost 80, distinktivan 82, 118;
distinktivna: funkcija 67, 69;
distinktivna obeleja (DO): 6 8 , 69, 79, 82, 109,
119, 124; binarna DO 126; karakteristika
fonem e78; DO strukturalne lingvistike 132;
DO generativne fonologije: 6 8 ; binam a DO
165
generativne gramatike 6 8 ; distinktivna
osobina 6 8 ; distinktivne fonijske
karakteristike 6 8 ; distinktivne opozicijc 107,
130
distribucija: alomorfa 87; fonem a 54, 77, 106;
fonem a u leksikim i gramatikim
jedinicam a 77; glasova 118,139; refleksa
54; segmenata 54
divergencija 53
dobra oblikovanost reenice 111
dobro strukturiran sistem 130
dodato novo pravilo 144, 149
dodavanje pravila: 142, 143, 144, 145, 149,
150, 151, 155, 156, 157; fonemsko cepanjc
155; uslovljena glasovna promena 143;
dodavanje: novih fonolokih pravila 143,
144; neobaveznih pravila 156
dodeljivanje izgovora: povrinskoj stmkturi
123; sekveci morfem a 123
doistorijska faza (period, stadijum) razvoja
jezika 13, 25, 109
doktrina o uniformnosti u jeziku 2 2
dornen prim ene pravila 123
dozvoljena pravila 133
dm ga artikulacija jezika 26
drvo, stablo sintaksike analize 114
dubinska (D-)struktura (DS): 7, 64, 114, 115,
116, 117; DS - podlena struktura: 122
recnice 117, 143; dubinskostrukturna
prcastava reenice 111
dva nivoa jezike strukture: nivo fonologije,
nivo gramatikc 49
dve glavne kalegorije fonolokih promena

prake fonologije: defonologizacija i
fonologizacija 72
dvojna artikulacija jezika: 26; dvojna stm ktura

jezika 26; dvojni aspektjezika 104
dvostrana relacija 124
ekonominost: 53; opisa 135

ekonomija fonolokih promena 85
ekonomisanje deskripcijom 52, 121
ekspanzivno pravilo 113
eksperim cntalna fonetika 62
eksplanalornsst: 1 2 2 ; generativnc gramatike
128; eksplanatoran, objanjivaki (princip)
1 0 1 , 1 2 2 ; eksplanatorna: adekvatnost
lingvistike teorije 128; adckvatnost opisa
122, 128; mo teorije 130;teorija 122
eksplicitan 124; eksplicitna deskripcija 128;
eksplicitno lineamo uredena pravila 129
eksplicitnost G F SPE 128
eksponent foneme: fon 50
eksponent morfeme: m orf 50
ekspresivna funkcija 69
166
ekstenzija: 148; alternante 148; pravila 149,
150, 151, 155, 156
ekstrasistemski: 118; ekstrasistemski poredak,
redosled pravila, spoljanji, eksplicitni
poredak pravila 129; ekstrasistemsko
urcenjeT P 118
elementarna pravila: jcdnostavna
kontekstualno uslovljena pravila 128
elementi niske 123
eliminisanje alternacija 151
em pirijska adekvatnost gramatike 7, 111
empirijska potvrda: 81; apstraktnih notacija
145; empirijska: teorija 130; vrenost
fonolokih promena 145; empirijski: dokaz
83; podaci 80, 114
erozija distinktivnosti foneme ili fonemskog
niza 83
etape prom ene 83
etimoloka veza 90
evolutivna, E- klasifikacija jczika 19
evolutivni razvoj jczika 25
evropska strukturalistika fonologija 6 6 ;
evropska tradicija 23; evropski
komparativisti 65; evropski staikturalisti
109, 131; evropski strukturalizam 7
faktor prom ene 83
faze jezikog razvitka 25, 62
fiksiran redosled primcnc pravila 126
filoloka prouavanja jezika 12
fizioloka ogranienja 84
fleksija 95; fleksivna: morfologija 48, 8 6 ;
paradigm a43; fleksivni oblici 103
fon 1 2 1 , 126;J'on: fonetski segmenti 121
fonema: 2 3 ,2 6 ,3 2 , 36, 37, 38, 3 9 ,5 3 , 54, 65,
67, 6 8 , 69, 70, 72, 73, 74 ,7 6 , 7 8 ,9 0 , 91,
105,106, 109, 120,121, 127, 140,150;
fizika jedinica porodice glasova nekog
jezik a 67; idealni glas kojcm tei
govom ik 67; najm anja fonoloka
jc d in ica 67; osnovna jedinica
strukturalistikog opisa sinhronijske
fonoloke strukturc i fonolokih
prom ena i dijahronijskc fonologije 71;
nezavisna fonema 77; skup DO 67; skup
fonoloki relevantnih obcleja sa
distinktivnom funkcijom 67; skup
konkurentnih glasovnih svojstava u
distinktivnoj funkciji 67; zbir
fonoloki relevantnih svojstava glasa,
67
sistematskaJ'onema 1 2 2 , 126, 132
fonemska analiza 127
fonemska prcdstava, reprezenlacija 1 2 1 , 122
fonemska transkripcija: ureena fonetska
predstava 127
fonemska opozicija 67,69
fonemske sekvence 120
fonemski: 127; inioci 132; identitet 121;
inventar 7 2 ,7 6 ; sastav 73
fonemski nivo 121, 127
fonemski sistem jczika 76, 120
fonemsko cepanje: 38, 39, 71, 72, 90, 143, 156;
palatalizacija 72; stvaranje fonoloke
istinkcije, fonologizacija 107; umlaut 72
fonemsko stapanje 39, 71, 72, 76, 90
fonctika 28, 3 5 , 6 6 , 140
fonetska: diferencijacija 73; distinkcija 28, 132;
identinost 133; razliitost, 133; forma 115,
116; informacija 156; interpretacija 143;
verodostojnost 52, 53; vrenost glasa 35;
istraivanja 67; fonetske varijacije 51
fonetska karakteristika 127
fonetska matrica 124
fonetska okolina 3 6 ,3 7 , 38, 54; fonctsko
okruenje 35, 38, 54, 8 6 , 91, 147
fonetska osnova: 12 ; fonolokc promene 88
jonetskapredstava, reprezentacija: 1 2 1 , 1 2 2 ,
124, 125, 126, 127, 140; fon 127;reenice
118
fonetska promena 16, 26, 2 7,28, 32, 34, 41,53,
57,58, 62,88, 106, 107, 130, 156
fonetska realizacija: 67, 147; foneme 38
fonetska staiktura 40, 107, 131
fonetske distinkcije relevantne za jezik 132
fonetslci: faktor 26, 2 8 ,4 0 ,7 7 ,1 3 1 ,1 4 8 ;
kontekst 34, 6 8 ; lik 34, 8 6 , 138; oblik 73,
114, 130; parametar 139; proces 34, 40,
120; sastav morfema 34; segm ent 35, 130,
136; signal 1 2 1 , 1 2 2 ; uslov glasovnih
promcna 34, 35, 107;zakon 17, 18, 19,62
fonetski nivo reprezentacije 121
fonetski prazna rekonstnikcija 91
fonetsko: obeleje 124, 125, 126, 130, 140;
okruenje 138
Jonologija: 23, 27, 35, 54, 6 6 , 67, 69, 70, 73,
109, 119, 120, 121, 124, 126, 130, 137, 139,
140; rei 70; leksika fonologija 120;
fonologija u ucm smislu 139
fonologizacija 72,73
fonoloka analiza: 6 8 , 70, 139; Prakc kolc
113 Jonoloka: analogija 105; distinkcija
90, 107; razlika 83, 107; varijacija 23;
evolucija jezika 84; fonna 18, 33, 42, 104,
115; gencralizacija 133, 142; granica 123;
hijerarhija 1 2 0 ; inovacija 16, 81; jedinica
35, 67, 107; komponenta 114, 115, 117,
123, 125, 127, 143; korelacija 6 8 , 72;
osobina 35, 126; fonoloka okolina, sredina,
kontekst 30, 38, 54, 81, 121, 124, 144;
fonoloko, fonetsko okndenje 138:
povrinska stniktura 144
Indeks
fonoloka opozicija (kontrast): 67,
6 8 , 70, 72,
84, 109; ccntralan pojam fijnkcionalne
fonologije 70; fonoloki kontrast unutar
sistem a 82
fonoloka ortografija 88
fonoloka predstava, reprezentacija: 117, 124,
125, 129; reenice 111
fonoloka promena: 5,1, 11, 30, 32, 35 ,4 0 , 47,
50, 6 6 , 71, 72, 74, 7 5 ,7 8 ,7 9 , 84, 85, 89, 95,
101, 106, 107, 110, 129, 138, 140, 141, 144,
149, 156; dijahrona fonoloka promena 138;
inovatorna promena 142; automatska
priroda fonoloke promene 50, 8 8 ; promcne
u specifikaciji obeleja fonemc 79;
fonoloka promena u uenju

mladogramatiara: zamena kompletnih
segmenata 77
fonoloka rekonstrukcija 95
fonoloka struktura 4 0 ,4 2 , 70, 8 8 , 106, 121,
131, 138, 145
fonoloka teorija: 78, 119, 122; distinktivnih
obeleja 126
fonoloki inioci: 23, 118; alternacije 139
fonoloki distinktivni segment 74
fonoloki faktor 40, 85, 89
fonoloki nivo: 5, 26, 35, 50, 105;
reprezentacije 120
J'onoloki oblik: 40, 114; lcksikc odrednice 144
fonoloki okvir 78;
fonoloki opis 1 2 1 , 122
fonoloki proces 3 4 ,4 0 , 60, 120, 126
fonoloki: relevantna fonina obeleja 6 8 ;
relevantna 67 - irclevantna svojstva glasa 6 8
fonoloki scgm ent 52, 57, 132, 135
fonoloki sistem: 5, 19, 39, 59, 67, 69, 70, 71,
77, 78, 79, 83, 107, 112, 130, 138; skup
podlenih predstava 140; u uenju
mladogramatiara: spisak, inventar fonema
77
fonoloko nresto, prostor 77, 7 8 ,7 9 , 80;
fonoloko prazno mesto u sistemu 73
fonoloko ogranienje 88
fonoloko pravilo (FP): 50, 87, 117, 118, 120,
122, 123, 124, 125, 126, 132, 139, 140, 142,
144, 151, 155; automatsko F P 9 6
fonoloko preslrukturiranje: 76,131;
rezultat nefonolokih promena 156
'bnotaktika: 118; fonotaktika ogranienja 8 8 ;
fonotaktika pravila 105, 118
formalizacija: 128, 142; promene 154
form ativ50, 126
fonne obcleene u leksikonu 134
formiranje pravila 140
formula pravila 132, 133
formulacija: alternacije 141; asimilacije 137;
glasovne promene: 142, 147, 151;prom ena
167
u domenu obeleja 142; Grimovog zakona
150; pravila 8 6 , 128, 134,135, 137, 150,
151; pravila i istorijskih glasovnih promcna
147; tradicionalnog koncepta analokog
ujcdnaavanja 150
frekvencija i opseg pojavljivanja fonema 77
frontiranje: vokala 36, 38,47, 74, 81
fmkcija: 8 , 69; fonolokog sistema 83, 84;
gramatikih kategorija 105; graninih
sim bola 123
funkcionalisti 6 8,69, 84; frinkcionalizam 109;
funkcionalistiki i strukturalistiki principi
70; funkcionalna lingvistika 70
funkcionalna: analiza 95; fonologija 71;
hijerarhija 69; identinost kao uslov
analoke promene 46; interpetacija oblika
47; reinterpretacija oblika 101
funkcionalna strukturalna fonologija 6 8
funkcionalne rei 99
funkcionalni paralelizam 84
funkcionalno ekvivalentan oblik 47
funkcionalno optereenje, punjenje 84,107
gcminacija suglasnika 136
generalizacija (uoptavanje): 4 9 ,9 6 , 135, 140,

148; fonolokih pravila 105; (lingvistiki)
bitne gencralizacije 121
gcncrativci 5, 109, 119, 120, 130, 131, 138,
140, 141, 142, 145, 148, 149, 151, 153, 156,
157; generativizam 110
generativna analiza 128
generativna fonologija (GF): 6 8 , 119, 120, 121,
122, 123, 128, 130, 132, 133, 134, 135, 137,
138, 139, 141, 142, 144, 148, 155, 156, 157;
neautonomna fonologija 132; gencrativna
fonoloka teorija 119,129; generativna
istorijska fonologija 149
generativna gramatika (GG) 7 ,4 1 , 6 2,64, 109,
110, 111, 112, 113, 114, 117, 118, 119, 122,
128, 129, 131, 133, 137, 138, 140, 142, 148,
150, 155, 157
generativna lingvistika 1 1 1 ; generativna kola
140; gcnerativna teorija 144; generativni
opis 142, 143
generativni princip gubljenja pravila 151;
gcnerativno pravilo 110, 157; generativni
pristup 110, 145
generisana struktura 114, 117
generisanje: 110, 111, 113, 117, 118, 122, 129,
142, 143; gramatinih reenica 7;
kompleksnih reenica 114
gcnet ,ka, G- klasifikacija jezika 20; genetska:
povezanost 91; srodnost 91; veza 59;
genetski ncsrodni jezici 2 0 ; genetski srodni
jezici 8 ; genealogija jczika 2 0
germanski umlaut: prim amo cepanje 143
168
glagolska sintagma, fraza (VP) 113
glasovi govora 6 6
glasovna okoiina 28, 54, 62, 74, 81, 82, 109,
118, 133
glcisovna promena: 10, 16, 18, 1 9 ,2 6 ,2 7 ,2 8 ,
29, 32, 34, 35, 3 6 ,4 0 ,4 4 ,4 5 ,4 9 , 50, 52, 54,
70, 72, 79, 85, 8 8 , 89, 106, 107, 109, 130,
131, 132, 135, 136, 137, 142, 143, 144, 145,
147, 149, 154, 155, 156; injenice ujezikoj
istoriji: 130; dijahronijski fenomen 156;
delimina (uslovljena) promena: stapanje i
pomcranje glasova 72; glasovna pomeranja:
2 2 , 80, 8 !; bezizuzetna glasovna pomeranja
22; minimalna i fonetski verodostojna 54;
dodavanjc pravila 150, 157; tradicionalan
pojam za dodavanje pravila 149
glasovna struktura jezika 1 2 1 , 122
glasovna supstanca 121
glasovne alternacije 65
glasovni kontekst 69, 90; glasovno okruenje
74, 79, 124, 129
glasovni proces 136
glasovni scgm ent 2 6 ,2 8 , 6 6
glasovni sistem jezika 1 1 ,3 4 ,1 2 1 ,1 2 2
glasovni zakon 16, 19,50
glavni tipovipravila: dodavanje pravila,
ekstenzija pravila, prcurecnje pravila i
gubljenje pravila 155
govor (parole) 70
govom a zajednica 65
govornik 1 2 ,2 0 ,2 2 ,2 4 ,2 5 ,6 5 , 84 ,8 8 , 101,
107, 119, 122, 130, 131, 133, 140, 144;
govornici-poscsori stare i nove gramatikc
143; odrasli govornik 143; govomikova
kompetencija 123
gradualne opozicije 69
gramatika: funkcija 40; kategorija 48, 50, 95;
struktura 5 ,4 0 ,4 2 ,4 7 , 50, 103, 132, 138;
supstanca 18; gramatika teorija (modcl) 8 ;
gramatike jedinice: 112; morfeme 47, 127,
rei, klauze 127; gramatiki: formativi 127;
model 8 , 131; nivo 26, 50, 116; oblici 57;
obrasci 34
gramatiki sistem 71, 157
gramatike: promene morfeme 70; implikacije
prom ena 157
gramatiko okraenje: uslovljavajui faktor
fonoloke promcne 138
gramatiko: pravilo 49; znanje: sistcnt pravila
133
gramatinosl reenica: 111, 1 1 2 ; gramatine
(dobro oblikovane) reenice 1 1 0 , 1 1 1 , 1 1 2 ,
118, 129
gramatika: 7, 12, 13, 23, 110, 111, 112, 114,
117, 122, 125, 128, 131, 133, 134, 143, 144,
153, 157; sistem kojim upravljaju pravila
140; gramatika - autonomni sistem 1 1 2 ;
gramatika najranije faze razvoja
indoevropskih jezika 32; prethodna
gramatika 143; gramatika odraslih, roditclja
131; gramatika narednc, novc generacije
govomika 143
granica: 123; fonoloke sintagme 147;
fonolokog pravila 123; iskaza 151; kraja
rei 147, 151; (kraja) sloga 123, 133, 151,
156; morfema 69, 123; rei 69, 123, 133,
151, 156; sintagme 123; reenice 123;
granice izmeu strukturnih jedinica 123;
graniceniski 123
granini simboli, oznaivai 120, 123, 124, 133
Grasm anov zakon, zakon o aspirovanim
suglasnicima 17
Grimmov zakon: 16,17, 83, 146, 149; prvo
germansko pomeranje glasova 16; prvo
konsonantsko pomeranjc 16; generativna
formulacija Grimm ovog zakona 145
grupa pravila 113, 114
gubitak: distinkcije izmeu fonema 69;
fonemske opozicije u odreenoj okolini 69;
fonetskih razlika 74; gubljenje:
distinktivnog obelcja 83; kontrasta izmeu
fonema u izvesnim glasovnim okruenjima
69; glasova 28; segmenta 28, 147;
aiternacija 138
gubljenje pravila 149, 151, 154, 155, 156, 157
haplologija 27, 32
hctcrogcne fonolokc distinkcije 107
hijerarhija bazinosti 100
hipotetika prastruktura 51; hipotetiki jeziki
predak 26
hipoteza o pravilnosti 51; o regularnosti
glasovnih promcna 26
homofoni 8 6
homonimija leksikih i gramatikih oblika 84
hronologija promcna 154
hronoloke sckvcncc 83
identian autput 144; identina glasovna
okolina 38; identini segmenti 6 8
identifikacija foncma 67; identifikacija
relevantnih obeleja 68
idiosinkrazijska informacija 140
imenska sintagma, fraza (NP) 113
imperceptibilne/postepene glasovnc promene
29
indocvropeistika 16
indoevropska porodica jezika 15, 16, 23, 91;
indoevropski: jczici 5, 6 , 16, 17,23, 32, 57,
58, 81, 89, 91, 92, 94; prajczik 17,59, 63
inercija 84
Indeks
inicijalna prom ena 80; inicijalni impuls
promene 83; inicijalno pomeranjc (glasova)
80
inovacije u gramatici odraslih 131
inovacijska, inovatorna glasovna promena:
88,
142, 144; inovatome glasovne promene
tradicionalne istorijske lingvistike 144
input (ulaz): 114, 125, 128,133, 153, 154; levo
od strelice 133; struktura na koju se
prim enjuje pravilo 114; inputfonoloske
komponente: najnii nivo sintaksike
kom ponente 127; input fonolokom pravilu
126; inputpravila 153; input, ulazni
materijal 121
integracija (stapanje) afiksa 95
interna analiza 58, 86
interna (jezika) rekonstrukcija: 17, 52, 55,56,
59, 85, 8 6 , 8 8 , 89, 90, 91 ,9 2 ; - konstrukt
strukturalne lingvistike 55
intem a struktura pojedinanih fonema 78
intem e invarijantne form e 52
interpretacija: konstituenata dubinske stmkture
118; strukture leksikih elcmenata 118
interpretativan 117; intcrpretativna semantika
pravila 117; interpretativne komponente:
fonoloka i semantika 117
intrasistemski, unutranji poredak pravila 129;
intrasistemsko ureenje pravila 129
intuicija izvornih govornika: 1 1 2 ; intuitivne
procene izvornih govom ika 1 1 2 ; intuicija
lingviste 112
invarijanta 58; invarijantan oblik 149;
invarijantna forma 52, 55; invarijantna
stm ktura 5 1
inventar: fonema 7 2 ,7 6 ; fonolokih opozicija
107; pravila 142
inverzija pravila 147
iregularna fonetska promena 28, 29, 32
iregularne: forme 30; iregularni, nepravilni
morfovi 47
irelevantna obeleja 131
ireverzibilna promena 74; ircverzibilno,
nepovratno stapanje 39
ispranjeno mesto u sistemu 80
istorija: jezika 5, 1 4 ,2 1 ,6 3 , 109, 110, 130,
132; fonolokog sistema 71; lingvistike 71;
istorijske lingvistike 14
istorijska analogija: 41, 92; proirenje
postojeeg obrasca 94
istorijslca: fonologija 62, 65; gcnerativna
fonologija 155, 156; gram atika30; sintaksa
110; lingvistika 5, 6 ,7 ,9 , 10, 11, 12, 13, 14,
15, 16, 19, 22, 28, 34, 51 ,6 2 , 63, 65, 6 6 , 92,
98, 109, 110, 116, 130, 157; istorijska
(lingvistika) istraivanja, izuavanja,
prouavanja 5, 1 4 ,3 3 ,9 6 , 103 109; jezika
169
prouavanja 11, 15, 55, 59,61; lingvistika
analiza 24, 31, 104; hipoteza 33; istorijski
pristup jezikom fenomenu 6 , 8
istorijska (glasovna) promena 32, 36, 58, 8 6 ,
145,147, 153; istorijska interpretacija
promene 154
istorijski: dogaaj u jeziku 142; istorijski
proces: 133; generalizacije, uoptavanja
148; razvitak jezika 5, 23, 98, 148
istorijski jezik 14; istorijski period razvoja
jezika 13, 109
istorijski motivisan redosled pravila 153
istorijsko objanjenje 92
istorijsko srodstvo izmeu jezika 15
izbegavanje stapanja (fonema) 83
izbor podlcne reprczentacije altcmacije 140
izlaz, autput 113
izofunkcionalnost: 1 0 2 ; izofunkcionalnc,
jednakofunkcionalne morfem e 97
izolovani jezici 55
izuzeci glasovnih promena 2 2
izvcden, deriviran oblik 98; izvedena,
derivirana struktura 98
izvorni govornik 46, 74, 110, 112, 116, 128,
131, 133, 134, 148, 155
jaka, dvostm ka granica rei 123
jedinica i proces 87
jeinica i razmetaj 87
jedinice fonolokog sistema 107;jedinice
glasovnog sistema 32
jedinstven podleni oblik 132; jedinstvena
podlena forma 133; jedinstvena podlena
predstava 132
jedinstvena fonetska reprezentacija 147
jedinstveni: segment 54; prasegment 54
jedinstveno: fonijsko svojstvo 6 8 ; distinktivno
obeleje 6 8
jednakofunkcionalne morfeme 97
jednostavan, prost marker 98
jcdnostavna kontekstualno uslovljena pravila
128
jednostavni leksiki morfofi 50
jednostavniji sistem pravila 144
jezici potomci 26; blisko sroni jezici 99
jezika: dijahronija 70, sinhronija 70
jezika ekonomija 9
jezika evolucija 20, 23, 50, 92
jezika intuicija izvornog govom ika 112,128;
jezika kompetcncija 122
jezika istorija 130
jczika komparacija 11
jczika konvergencija 109
jezika kreativnost 116
jezika performansa: osnova glasovnih
promena 131
170
jezika
jezika
106
jezika
jezika
jezike
jezike
porodica 11, 33
rekonstrukcija 11, 1 3 ,5 1 ,6 1 , 64, 8 8 ,
struktura 12, 14, 62

zajednica 84
niske 110
pozajmljenice 28,58, 92
jezikepromene: 6 , 9, 10, 11, 12, 13, 19,24, 25,
34, 92, 130, 131, 138, 142, 151, 157;jezike
promcnc i gramatiki sistem 92; jeziki
razvitak 108
jezike univerzalije 11,15, 119
jeziki autput: performansa 116
jeziki kontekst 27
jeziki opis 122
jeziki polaritet 104
jeziki: potomci 23; predak 14, 51
jeziki sistem 5 ,9 , 70, 106, 107
jeziki varijetet 19
jeziko ponaanje govornika 83
jukstapoziciona : asimilacija 28; disimilacija 27
Junggrammatikcr 21 ,6 1 ; junggrammatische
Richtung 19
junktura: fonetska granina obeleja 127
karaktcristika GF 122
kategorizacija fonolokih promena 72
klasa segmenata 142
klasina filologija 12
klasifikacija glasovnih promena 34;
klasifikacija uslovljenih glasovnih promena
35
klasijikacijajezika: 14, 19; naosnovu porekla
15; prema tipu 15
klasifikatorna distinktivna obeleja 126
klasifikatorna matrica 127
kohabitacija genetski nesrodnih jezika 2.0
komparativisti: 15, 19, 63; komparativistike
studije 14; komparativistika 19;
komparativizam 15; komparativna: analiza
31; filologija 1 2 ; fonologija 62; gramatika
15, 16; lingvistika 14, 15, 19, 90;
morfologija 109; komparativno-istorijsko
prouavanje jczika 15; komparativna
istraivanja 7, 15, 16,76, 96; komparativna
(fonoloka) rekonstrukcija 51, 52, 55, 58,
59, 8 5 ,9 1 ; komparativni: dokazi 58; jeziki
podatak 52, 89, 91; primeri 8 8 ;
komparativno (istorijski) metod: 33, 5 1, 56,
61, 85; hipotcza o pravilnosti 51; hipoteza o
slinosti 51
kompenzaciona gramatika sredstva 25;
kompenzaciono duenje vokala 58
kompetencija izvomog govornika 1 1 0 , 116,
122
kompleksni marker 98
komplementama distribucija fonema 38, 54, 67,

73, 127
komponenta: 4 1 ,7 8 , 115, 123; fonolokih
pravila 125; gramatike 116, 122; morfoloke
promene 101; kom ponentaG G 1 \ l \ frazne
strukture: 113; osnovna komponcnta 143;
komponente TG gramatike: sintaksa,
fonologija i semantika 11 7
komponentna analiza: 78,113; fonoloka
analiza Prake kole 78
komunikacija 9, 84, 99, 120, 143
komutativna serija 6 8 ; komutativni test, test
zamenc 6 8
konativna funkcija 69
koncept generativnih fonolokih pravila 142
konkurcntni modeli generativne fonologije 1 19
konsekutivni sled sekvenci fonova 1 2 0
konsonantska korelacija zvunosti 69
konstantan konsonantski kostur 4 2 ,4 3
konstituenti: 113, 123; desno od strelice 113;
konstituentska struktura 117
kontaminacija: stvaranje hibridnih formi 105
kontekstualna ogranienja 128
kontekslualna varijanta fonema 67
kontinuanti leksike jedinice 53
kontinuirani niz fonetskih podataka 121
kontrast 109; kontrastiranje 54
kontrastivna distribucija 54
kontrastivna funkcija 69
kontrastivna lingvistika 19
kontrastivno obelejc 65
konvergencija, izjednaavanjejczikih jedinica
39; konvergiranje genetski nesrodnih jezika
20
konvertovanje, pretvaranje struklure u
predstave 126
korclativni parovi 6 8
kraj: fonoloke komponente 142, 143,144;
gramatike 156; rei 148, 150, 151, 155;
sloga 148, 150, 151
krajnja niska pravila fraznc strukture 113
kreativnost: 10; u TG G 116
kriteriji za izbor podlene reprezentacije:

fonoloka previdljivost i prirodnost,
plauzibilnost, verovatnost pravila 140
kulminativna fiinkcija 69
Kurylowiczevi zakoni analogije 102, 103, 104
kvarenje jezika 12,23
Lachmannov zakon 141
lanana pomeranja giasova 79 109; lanane
fonoloke promene 72, 79, 83
laringali 59, 91
Lautverschiebung 16
leksema 132, 148
Indeks
leksika: je d in ic a 4 3 ,46, 52, 84, 100, 142, 144;
kategorija 95; obeleenost, m arkiranost 149
leksika predstava, reprezentacija: 126,127,
154; formativa 126
leksika rekonstrukcija 144
leksike inovacije 48; leksike promene 105,
106
leksiko pravilo 131
leksikon 41, 4 4 ,4 8 , 115, 117, 120, 126, 134,
138, 144
linearnost 120; linearan,-a,-o 87, 123: urcdenje
123; razmctaj segmenata 120; sekvenca 71;
poredak 71; hijerarhijska usti'ojenost po
jaini fonolokih granica 123
lenicija, slabljenje 28
lingvistika: analiza63, 109, 112, 121;
istraivanja 18, 71, 122; teorija 7, 122, 128;
lingvistiki model 141
lingvistiki fenomcni 130
lingvistiki opis (jezika) 65, 116, 128
lingvistiki relevantna promena u jeziku 106
lingvistiki relevantna, znaajna uoptavanja,
generalizacije 128
lingvistiki znaajan nivo rcprezcntacije 120
lingvistika 8 , 112
logika forma 116
ljudska incrcija 84
maksim alizacija pravila 153
M anczakove tendencije analokih promena
103,104
manifestacija promena gramatike jezilca:

glasovna prom ena 131
manje sistematski analoki procesi 157
m arker (oznaiva) 4 6 ,4 7 ,9 7
markiranost: 135; na funkcionalnom nivou
101; m arkirana leksema 149; markirani i
nemarkirani lanovi parova fonema 69;
markiran obelejem 135
maternji jezik 18, 133
matrica (DO, obeleja, segmen[a]ta): 82, 124,
126, 132; snop obeleja 124; fonctskih
obeleja 141; tabela DO 135
meujezika: slinost 34; meujezike
varijacije 52
m eunarodni fonetski alfabet 75
mchaniki uslovljene promene 27; mehanike
glasovne promenc 2 5 ,2 6
m entalizam 122; mentalistiki karaktcrG F 122
m etateorijska varijabla, promenljiva 124
metateza 26, 27, 32
metod: jezike rckonstrukcije 59; interne
rekonstrukcije 5 5 ,6 1 , 8 6 , 8 8 , 91; tipoloke
rekonstrukcije 61; lingvistike analize 128;
uporcdne gramatikc 63; istraivanja jezika 8
171
m etodologija i postupci istraivanja GF 140
mctrika fonologija 1 2 0
minimalna diskretna jedinica u fonetici:

fon 141
minimalna fonoloka opozicija 132
minimalna fonoloka promena: promcna
jednog obeleja 79
minimalna kontrastivna jedinica 109
minimalni par 54, 73
minimalni skup 74
minorno pravilo 134
mladogramatiari: 5, 18, 19, 21, 22, 24, 25, 26,
27, 28, 29, 30, 35,40, 50, 62, 65, 71,72, 77,
92, 102, 109, 131, 135; eksplicitnija
metodologija 62; mladogramatiarska kola
6 ; mladogramatiarski m a n ife st2 5 ,29,41
50,61
mladogramatiarska: doktrina 19; hipoteza: 24,
35; o regularnosti promena 24; teorija 40,
63; mladogramatiarski: 25, 6 6 , 85;
argum ent42; empirizam 106; izolacionizam
106; mladogramatiarski postulati 7, 25, 51;
principi 22; pristup promenama 109;
prosede 109, 141; "mladogramatiarski
pravac miljenja 19; pojmovni aparat 72
model: 8 , 12, 2 1 ,4 5 ,4 6 ,4 7 , 48, 65, 80, 83, 84,
101, 102, 103, 115,116, 119,120, 123, 141,
144, 157; deskripcije 87; gcnealokog
porodinog stabla indoevropskih jczika 17;
mladogramatiarski model (istraivanja
jezikih promena) 25, 50, 61, 63, 85, 144;
gencrativne fonologije 127, 130;
gcnerativne gramatike 115, 140; modeli: GF
151; gramatike deskripcije 78; jezike
analize 8 ; lingvistikih istraivanja 5
modifikacija fonolokih razlika 107
modularna teorija 115
morfoloki inilac alternacije 139
m orfem a 23, 26,47, 55, 56, 57, 58, 6 2,70, 85,
9 5 ,9 6 , 98, 105, 109, 121, 124, 126, 132,
138, 139
morj'emska allernanta: 1 2 1 ;m o r f4 8 ,105;
morfem ska struktura 126
morfo(fo)nologija (morfofonematika,
fonomorfologija) 23, 27, 70, 118;
morfofonologija taksonomske, strukturalne
gramatike 132
m orfo(fo)nematska (morfofonoloke)
alternacija 4 1 ,4 2 ,4 3 ,4 4 ,4 5 , 52, 59, 85, 87,
8 8 , 104, 146, 148, 156
morfo(fo)nema 4 0 ,7 0 , 121, 127;
morfofonematski distinktnc alternante 55;
morfofonemska (morfofonoloka) alternanta
85, 121; morfofonemska altem acija 56
morfofonemska komponenta 113, 114;
morfofonemska predstava (reprezentacija):
172
1 2 1 , 1 2 2 ; formativa 126; morfofonemski
nivo rcprezcntacije 121
m orfo(fo)noloka ortografija 88
morfofonoloka promena 132; motfofonoloki
uslovljene glasovnc promenc 144
m orfofonoloka struktura 23
morfologija 62, 70, 120, 121
morfologizacija: 41; morfoloki uslovljene
fonoloke varijacije 95; morfoloka
alternacija 48, 139; morfoloke promenc
105
moifoloka: analiza95, 103, 123; informacija
156; kategorija 95, 103,139; komponenta
118, 120; (ne)pravilnost 44; altcrnacija 5,
4 3 ,4 8 , 70, 85, 139, 143; preinterpretacija
4 1 ,4 8 ; reanaliza 95; segmentacija (modela)
4 7 ,4 8 ; straktura 30, 85, 106, 124; veza 46;
morfoloka, analoka promena 11,103;
morfoloka, gramatika promena 6 6 ;
generalizacija 133; klasa 93; operacije 114;
varijacije 37; morfoloki faktori analogijc
148; morfoloki: jedinstveni oblici 130;
kompleksni oblici 50; povezane altcmante
55; kontrast 104; kriterij 120; pojam 151
morfoloki nivo 105
morfoloki sistem 19
m orfoloki transparentna straktura oblika 46
m orfoloki uslovi 56; morfoloko okruenje
138
m orfoloko pravilo 48, 125, 139
morfoloko preintcrpretiranje 48; morfoloko
ujednaavanje 155
motivacija: analoke promene 150; analokog
ujcdnaavanja 151; jezikih promena 80,
151,157; pravila 151; prcstrukturiranja 149;
prcurcdenja pravila 153
motivisanost glasovnih promcna 77; motivisan
razvitak 101; motivisano pravilo 129
mrea, matrica: 124; opozicija 64
najraniji stadijumi razvoja jezika-potom aka 25

naruavanje pravila 12
naslceno pravilo 26, 155
nauna relevantnost rezultata 140
nauka o jeziku 8
neautonoman 144; neautonomna fonologija:
116; gcncrativna fonologija 132;
neautonomni status fonemc u GF 132
nefonetski faktor 107, 147
ncfonoloka promena 156
nefonoloki faktor 107, 147
neleksika kategorija 95
nelinearna fonologija 120
nemarkirana morfoloka kategorija 98
nemarkiranost na formalnom nivou 101
neobavezna pravila: 156; promene u jezikoj
"modi" 156
neobeleen, nemarkiran 69
neposredna fonoloka okolina 121
nepravilne glasovne promene 28
nepravilnost oblika 8 ,4 5 ; nepravilni
(iregulami) oblici 29, 30, 32, 33, 49
nepredvidljive, idiosinkrazijske altem acije 138
neproduktivni obrasci 99
neproporcionalna analogija: paradigmatsko
ujednaavanjc 8 8 ; neproporcionalne
analokepromene: adaptacija,
kontaminacija, ujednaavanje, fonoloka
analogija 105
neproziran, netrasparentan: 50; neprozirna
gramatika struktura 50; neprozirno pravilo
95
nesvesno znanje 112
neuslovljena fonoloka promena: 34, 38, 72,
150; stapanje (dveju) j'onema: 39, 72, 74,
90; glasovne promene nezavisne od
konteksta 34; spontane glasovne promene
34; neuslovljeno stapanjeJ'onema: 74, 90;
defonologizacija ili apsolutna neutralizacija
fonema 74
neutralizacija: 69, 74; apsolutna neutralizacija:
kompletan gubitak fonetskih razlika 74;
neutralizacija kontrasta, opozicije: 37, 69,
87, 90, 109, 148; defonologizacija 74;
ncutralizacija odrecnih obeleja fonema 69
nezavisna m otivisanostpravila 128
nezavisna straktura jezika 65; nezavisnost
struktura unutarjezika 106
niska (string): 1 1 2 , 118; fonolokih jedinica
113; formativa 117, 126; konstituenata 71
nivo: distinktivnih obeleja 96; sistematskih
fonema 127; nivoi: jezike strukturc 11,23,
6 6 ; jezikogsistem a 107; (jczikc)
reprezentacije, predstavljanja, predstave 1 2 ,
117, 121, 127; fonetske reprezentacije 120,
144; m orfofonemske reprezentacije 120;
opisa reenica 115; strakture 115; nivoi
strakturnog predstavljanja 111
nivo analize 109, 118
niz: binarnih opozicija fonemskih parova 6 8 ;
segmenata 79, 121; nizovi morfcm a 123
niz sukcesi vnih gramatika 13
nonualni poredak suglasnika 60
normalni stepen korena 56, 5 7,58
notacija: 117, 128, 137; frazne stm kture 128;
notacijska konvencija: 129; varijabla grkog
slova, alfa notacija 137; notaciono sredstvo
128
nova distribucija elcmcnata u sistemu 80
nova fonoloka promena 88
nova gcncracija govornika 143
Indeks
nova gramatika 143
novi fonoloki sistem: rezultat pojedinanih

prom ena 71
novi segm ent 8 1
novo (dodato) pravilo 143
nulta stepen korena 56, 57
obavezna pravila: 156; prestrukturiranje

gramatikih formulacija narednih generacija
govornika 156
obeleen, markiran 69
obeleenost glasovnih sistema 120
obclcjc 65, 6 8 , 8 2,117, 124, 126, 132, 135,
136, 137, 140, 141,147
objanjavanje gramatike 155
objanjenje analokih promena 157
oblici fonolokog presrukturiranja 72
oblici komunikacije 14
oblici paradigtne 155
oblici polenih predstava 142
oblik pravila 83, 124, 129, 142
obrazac: 48, 94, 135, 151, 152; alternacija 32,
139; m odela 44; morfolokih odnosa 45; za
stvaranje (analogije) 46
ouvanje fonolokih opozicija unutar sistema
84
odluka o pravilnosti iskaza 133
odnos fonema u sistemu 120
odravanje, ouvanje komunikacijc 84
ogranien kontekst 151
ogranicna minorna pravila 134; ogranieno
pravilo 134; ogranienja za promenu pravila
149
O kam ova otrica 54, 58
okvir standardnc tcorije generativnc gramatike
122
opis fonolokih promena 128

opis generativnog pravila 126
opozicija 53, 61, 67, 6 8 , 69, 70, 80, 84, 87, 107,
126, 135
opseg glasovnih promcna 144; opseg pravila
144
opservaciona adckvatnost lingvistike teorije
128
opta fonoloka ogranienja 8 6
optc pravilo 65, 125, 127, 134; opte
fonoloko pravilo 88
opte tendencije analokih promena:

m aksim alizacija m orfolokih kontrasta i
sim plifikacija i rcgularizacija
m orfofonolokih alternacija 104
opti fonoloki zakoni 69; opti principi
istorijske lingvistike 58; opti procesi i
principi razvoja jezika 25
optije kombinacije obeleja 135
optost: 123;pravila 128
173
optimalizacija gramatike strukture 105;
optimalizacija gramatike 149
osnova za analoke formacije 100
osnovna, bazina forma, oblik 98, 99, 101
osnovna jedinica morfofonemske

reprezentacije: m orfofonema 121
osnovna komponenta 115
osnovni alom orf98
osnovni faktor koji pokree promene u jeziku

(mladogramatiari): princip pravilnosti
fonetskih promena 62
osnovni jeziki tipovi 59
osnovni principi generativne fonologije 109,
110
osnovni, bazini: reniki fond 99; renik 49,
99
ostali analoki razvoji 157
osvedoena istorija jezika 25
otpornost na promenc 99,100
palatalizacija 38, 90
panglosija 2 0
paradigma: 2 1 ,4 0 ,4 2 ,4 3 ,4 5 ,4 7 , 49, 55, 85,
8 6 , 8 8 , 89, 98, 100, 101, 104, 132, 151, 154,
155; lekseme 44
paradigmatska: alomorfnost 8 6 ; osa 64;
paradigmatska reanaliza: 95; gramatikalizacija
95; lcksikalizacija 95; m orfologizacija 95
paradigmatska struktura 41
paradigmatska zasnovanost analokog
ujcdnaavanja 151
paradigmatske alternacije 8 6 , 8 8 , 90
paradigmatski: 71; modcl 105; oblik 103, 104;
odnosi 71, 1 2 1 ; uslovi 88
paradigmatsko ujednaavanje 8 8 , 154
paralelan redosled segmenata 68
pauza 148, 151
percepcija i proukcija govora 84
perceptibilne promene 27; perceptibilne/nagle
glasovnc promene 29
performansa 116, 117, 131
pcrseverantna ili ustrajavajua asimilacija 137
planiranjc, preslikavanjc 114
podlean, podleni: 12, 114, 116, 118, 146;
oblik, forma 96, 114, 118, 138, 140, 146,
155
podlena i fonetska reprezentacija: niz
diskretnih segmenata 140; podlena,
fonoloka reprezentacija 125; polene,
sistcmatske fonemske predslave 132;
podlena predstava, reprezentacija 118, 1 2 0 ,
124, 125, 126, 129, 130,131, 132, 140, 142,
144,149; podlena leksika predstava 144
podlena kontekstualna restrikcija 146
podlena struktura: 12, 114, 115, 117, 122,
126, 132; podlcna, semantika struktura
131
174
podlene niskc 113
podlcni frazni oznaivai, inarkeri 143
podleni procesi ljudskog govora 112
podleno ureenje elem enata 118
podsvesno znanje izvornog govornika 133
pogrena analogija 23
pojednostavijenje pravila strukturalne promene
105; pojednostavljivanje gramatike 128,
145, 149, 157
polazna fonema 39
polja matrice 124
pomeranje (glasova): 16, 72, 75, 79, 80, 82, 83;
lanane prom ene 79; konsonantski pom ak
16; vokalski pom ak 16; fonetski
(glasovni) pom ak 16; Lautvcrschiebung
16; pom ak glasova 16
ponaanje govornika 83, 119
ponovna prim ena pravila 157
poredak, redosled pravila 129
poreenje: 90; potvrcnih divergentnih formi
24; sukcesivnih sinhronijskih gramatika 141
poreklo jezika 11,14
poscbno pravilo 149
posledice glasovnih promena 131; posledice
istorijskih promena: 154; uspostavljanje
sistema fonolokih opozicija 156
postblumfildovska kola amcrikog
strukturalizma 7
postepcnc fonoloke promene 83; postepene,
imperceptibilne promenc 27; postepeni
fonctski prelaz izmedu starog i novog
izgovora 83; postepeno usvajanjc ili
gubljenje obeleja 83: postepeno pomeranje
81
postojanje pravila 134
post-SPE modcli GF 130
postulacija, postuliranje 52, 58, 59, 6 0 ,9 1 , 92,
125, 148; postulat 52; postulirani scgmenti
52, 91; postulatni metod 52; postuliranje
pravila 141
posvedoeni jezici 25
potencijalno destaiktivne fonoloke promene
84
potisnolanana pomeranja 83; potisnolanane,
propulzivnolananc promene 80, 81, 82, 83
potomci jezika 23, 25
potpuna (neuslovljena) promena: stapanje i
pomeranje glasova 72; potpuno fonemsko
stapanje 90; potpuno stapanje fonema: 156;
defonologizacija 107
potpuna asim ilacija 136
potreba za lakom artikulacijom 131
potvrene analoke promene 157
poveavanje altemacija 151
poveavanje broja kombinatorikih varijanti

fonema: alofonsko cepanje 107
povezivanje sinhronijski altemativnih oblika
142
povlanolanana pomcranja 80, 81;
povlanolanana promena 80, 82;
povlanolanani razvitak 81
povrinska orijentacija tradicionalne istorijske
lingvistike 151
povrinska (reenina) struktura (PS) 114, 115,
116, 117, 122, 130, 131, 134, 142, 143, 157;
povrinska konstituentska struktura 138;
povrinska, fonetska struktura 131
povrinske altemante 132
povrinske, sistematske fonetske prestavc 132;
povrinska reprezentacija 140
povrinski oblik 58, 132, 142
povrinski obrasci 152, 157
povrinski orijentisana analoka promena 150
pozicija neutralizacije 87
poziciona varijanta fonema 73; pozicioni alofon
73, 127; poziciono uslovljeni alofon foneme
38
praindoevropski (jezik) 17, 26,45, 56, 59, 60,
8 2 ,8 8 ,9 1 ,9 4 , 141, 145,146;
praindoevropski sistem 61; praindoevropske
forme 94
prajezika distribucija segmenta 54;
prasegment 54;
prajezika faza jezikog razvitka 62
prajezik (pragovor 14) 17, 25, 53, 54, 58
praka fonologija 71; Praka (fonoloka) kola,
Praka kola strukturalne fonologije 63, 64,
6 6 ,7 1 ,7 2 ,7 8 , 84, 119, 156; Praki
lingvistiki kruok 6 6 ; praka koncepcija
foneme 6 8
prastm ktura 51
pravac glasovnih promena 131; pravci
analokih promcna 96; pravci jezikih
promena 61
pravila: 1 2 ; (uslovi) morfemske strukture 126;
fonoloke komponente 124; frazne strukture
(PFS) 113, 114, 115, 117; glasovnih
promena: 50 bezizuzetna pravila glasovnih
promena 35; pravila ponovnog regulisanja
126; pravila redundancijc 126
pravilna: fonoloka promena 50, 138; glasovna
promena 24, 26, 27, 2 8 ,2 9 ,4 4 , 45, 51, 52,
58, 65, 94; promena uslovljena glasovnom
okolinom 136; pravilne jezike promene 9;
pravilna istorijska analiza 154
pravilne strukture u autputu 150; pravilni oblici
29, 33; pravilno obrazovane reenice 111
pravilni odnos 53
pravilnost: glasovnih promena 3 5 ,4 0 , 52;
jezikih promena 16; jezikog razvoja 24; u
jeziku 12
Indeks
175
pravilo : 10, 1 2 ,2 5 ,2 6 , 2 9 ,3 0 ,3 1 ,3 3 ,3 4 ,3 5 ,
prestrukturiranje: 50,94, 131, 143, 144, 149;
37 ,4 2 , 48, 50, 5 1, 53, 83, 87, 89, 92, 99,

110, 111, 113, 114, 116, 118, 119, 123,124,
125, 126, 127,128, 129, 132, 133, 134, 135,
138, 140, 141, 142, 143, 147,149,150, 151,
152,153, 154, 155, 157; fonoloke
komponentc 126; frontiranja vokala, umlaut
37; generativne gramatike 110; gramatike:
118; formalna sredstva govom ika u
donoenju generalizacija o svom jeziku 140;
pravilo: gubljenja segmenata 153,154;
izgubljeno iz gramatike 155; kao sastavni
deo gramatike 125; morfoloke alternacije
87; obezvuavanja (konsonanata) 153, 154,
155; potencijalnog inputa 153; redukovanja
125; snabdcvanja 153; uskraivanja 153;
zam enjivanja 153; generalnost pravila 128
praani 6 6 , 6 8 , 69, 70, 119
praznina u sistemu 60, 80, 81; pranjenje mesta
u fonolokom prostom 80
predak indoevropskih jezika 32
predistorijska faza jezika 58; predistorijska
jezika stvarnost 59; predistorijski jeziki
predak 81
predistribucija m orfova 47
prestava, reprezentacija 111, 127, 132
predstavljanje: fonolokih promcna 116;
glasovnih promena 144; sintaksikih
promena 116
predviljiv pravac promene 99
predvidljiva distribucija segmenata 90
prcdvidljiva, automatska alternacija 88
predvidljiva, redundantna obeleja 126
predvidljive alternacije: morfoloke i fonolokc
138; prcdvidljive, regulame altemacije 138
predviljivost povrinske fonetske forme 132
prefonologizacija: 76; trasfonnacija fonolokih
razlika u heterogene fonoloke distinkcije
107
preliminarna morfoloka analiza podataka 139
preoblikovanjc oblika 104; preoblikovan obiik
fonolokog oblika leksikih jedinica 144;

glasovnog sistcma 79; leksikih jedinica
146; leksikih reprezentacija 144; na
gramatikom nivou 95; relevantnih
podlenih reprezentacija 144
pretrpanost sistema 81
preureenje: 152; paradigmatskih stm ktura 75
preureenje pravila: 149, 151, 152, 153, 154,
155, 156, 157; rezultat ponovne primene
pravila 157; preureenje sinhronijskih
pravila 153
prevoj vokala 39
pridm ivanjc izgovora povrinskom izrazu 123
prikazivanje pravila fonolokc komponente 124
prim ama posledica glasovne promene 144
primarna promena: dodavanje pravila: 145;
primarna glasovna promena: 149, 157;
rezultat inovacija 156
prim am a, osnovna funkcija oblika 103
prim ami jeziki podatak, korpus 128
primami mehanizam prom ene 155
primarni poaci intemc rekonstrukcije 88
primarno (fonemsko) cepanje: 38, 76, 8 8 ;
umlaut 77
prim ena (fonolokog) pravila 123, 124, 129,
139, 153; primena pravila fonoloke
komponente 127
princip arbitrarnosti 33
princip izomorfizma 92
princip pravilnosti fonolokih promena 65;
princip regularnosti glasovnih prom ena 35,
36
principi altemacija 139
principi istorije jezika 31
principi istorijske lingvistike 9
priroda jezikih promena 11, 22, 23, 104, 157;
priroda jezikog razvoja 24; priroda jezika
18; priroda unutranje motivacije 80
priroda slinosti meu srodnim jezicim a 8
prirodan pravac analogije 103
prirodan proces usvajanja jezika 13 1
prirodna (generativna) fonologija 119
prirodne kiase segmenata 140
prirodni fonoloki procesi 119
prirodni jezik 122
prirodnije kombinacije obeleja 135
prirodnost 119,140
proces: prestrukturiranja 144; prom ena u jeziku
1 0 ; regularizacije izuzetaka u gramatici 18;
procesi: derivacije 87; jezike
rekonstrukcijc 51; jezikih promena 19, 8 8
proces usvajanja jezika 131
produktivnost 29,46; produktivan: obrazac 29,
48, 99; tip obrazovanja 29; kategorija 46;
paradigma 47; produktivnc morfoloke
101
prepisivanje simbola levo od strelice 113

prepisna pravila 110, 113
presegmentacija: premetanjc kontrasta,
paradigmatsko premetanje 95; intcgracija
afiksa 95; izluivanje novih afiksa 95;
preraspodela segmenata 95; smanjivanje
alomorfnosti 95
preslikavanje: fonoloke reprczcntacije 125,
126; polenc reprezentacije 140;
povrinske staikture 142; znaenja na
fonctsku struktum 133
prestm kturirana paradigma 95; prestmkturirani
rezultati promena 146; prcstrukturirani
sistem 76
176
kategorije 46; produktivni dcrivacioni
procesi 100; produktivno pravilo: 31, 32, 37,
46, 47, 48, 149; morfofonoloko pravilo 8 8 ;
produktivno znaenje i funkcija 103
produktivnost kao uslov za etvorolanu
analogiju 46
progresivna: asimilacija 137; disimilacija 27
promena: 1 8 ,8 0 ,8 1 ,8 3 ,8 4 ,9 4 , 130, 131, 136,
143, 145, 149,151; u glasovnom sistemu
130; uslovljena fonetskim faktorom 131; u
fonolokom sistemu 74; u sistemu
fonolokih pravila 149, 151; fonetskc
vrednosti glasa 34; obeleja 137; u
redundantnom obeleju 82; pravila 152, 156
157; u sistemu pravila 131, 142,155; u
fonolokom obliku: rezultat ujednaavanja
155; promene uslovljene glasovnom
okolinom 83; promena u jeziku 5, 6 , 12, 13,
2 3 ,2 4 ,2 6 ,5 1 , 109, 130, 131; progresivna
prom ena 137; gramatika prom ena 157;
prom ena gramatike 131, 142,156,157;
promene na gramatikom nivou 26;
prom cne u morfolokom sistemu 151;
promena jezikih oblika 15; promena u
gramatici, ujeziku: promena u sistemu
pravila 155; promena u istorijskom
redoslcdu pravila 149; promena u leksikoj
obeleenosti: rezultat etvorolane analogije
156; promena u podlenoj prcdstavi 144;
promena u znacnju 65; promene jezike
strukture 6 6
proporcija: 94, 105; razdvojena proporcija 18;
spojena proporcija 18; proporcionalan
model promene 46; proporcionalna
analogija 4 0 ,4 5 , 4 6 ,9 4 ,9 6 , 99, 105;
proporcionalne analoke promene 99;
proporcionalni princip 32
propulzivnc lanane promene 82; propulzivni
lanac promena, potisnolanana pomeranja
80, 83; propulzivnolanana, potisnolanana
promena 83
prosede: 55; amerikih lingvista 10; istorijskc
lingvistike 55, 142
proirenje: analoke promene 150;
morfolokog obrasca 41; segmenta 148;
pravila 151; proirivanja pravila na nova
okruenja 150; proirivanje produktivnog
obrasca 156
prost m arker 97, 98
prva artikulacija jezika 26
prvi princip istorijskc fonologije 107
prvi stepen pomeranja 82
prvo germansko pomeranje glasova: Grimmov
zakon 75, 81, 145; prvo germansko
konsonantsko pomeranje 75, 145
prvobitna distribucija prasegmenta 54
P-struktura 116
raanje novih sistema 66
radijus dejstva glasovne promene 34
rana faza praindoevropskog jezika 60
rana faze generativne fonologije 142; rani
generativci 131
rang fonolokog pravila 123
ranije faze razvoja (jezika) 9, 33, 91, 98
ralanjavanje: 121, 139; sheme pravila 129
raspored graninih simbola 123
razliite faze: G rimovog zakona 82; razvoja
jezika 31; razliiti stadijumi razvojajezika
15
razliite generacije govomika 84
razliiti oblici (srodnih) m orfem a 85
razlika u autputu 143, 149
razlike u stiukturi sunkcesivnih gram atika 149;
razlike u sukcesivnim gramatikama 149
razlikovni elementi 67
razvitak fonolokog sistem a 70
razvitak i funkcionisanjejezika 107
razvitak istorijske fonologije 109; razvitak
istorijske lingvistike 109
razvitak morfolokog sistema kroz vreme 95
razvoj: fonologije 6 6 ; jezika 1 2 ; (jezika) kroz
vekove 83
realizacija foneme 68
reanaliza 96, 156
re i paradigma 87
re kao osnovnajezika jedinica 35
recnina struktura 113
red rei 70
redosled: 129; posle prcureenja, promcna
redosleda 153; redosled (porcdak, ureenje)
pravila 118, 126, 141, 142
redosled, poredak u lingvistici 118
redukcija 47, 56, 57, 8 8 , 89
redundancija 9; redundantan 9, 96, 124;
redundantno obeleje 126
refleks struktura ranijcg jezikog sistem a 85
regresivna: asimilacija 137; disimilacija 27;
promena 137
regularna: fonoloka promena 92; glasovna
promena 2 9 ,5 8 , 97; fonetska prom ena 28
regulam e i potpune analoke prom ene 157
regulam ost pojave odgovarajuih suglasnika 17
regulam ost procesa proirenja pravila 151
reinterpretacija 101
rekategorizacija 95
rekonstruisani: (fonoloki) sistem 53,61;
indoevropski prajczik 23, 60, 63; jezici 25;
oblici, fonna 52, 58; segmenti 91
rekonstrukcija: 9, 53, 56, 57, 58, 59, 62, 6 3,75,
79, 85, 8 6 , 87, 91; glasovne promene 90;
hipotetikog jezika 17; inicijalnog sistema
Indeks
26; istorije jezika 33, jczikih prascgmenata
63; paradigme 101; praindoevropskog
ablauta 57; prajezika 51, 63; praoblika i
prastruktura 59; (starijih) oblika24, 8 8
relativna hronologija: 153, 157; hronologija
prom ene 89
relativnajednostavnost 1 2 2 , 128
relativna prirodnost segmenata 119
rclevantan podatak 65
relevantno obeleje: 65,68; nebinarno 6 8
reorganizacija sistema 83
reperkusije jezikih promena na gramatiku 157
reprezentacija 126, 127
reprezentativna funkcija 69
restrikcije u distribuciji glasova, sekvencijalne
zaprckc 118
reverzibilnost proporcije 98
rezultat dodatog pravila 144
rezultat pravila obezvuavanja 155
rezultat promena u sistemu fonolokih pravila:

sinhronijske altem acije 155
rezultati istorijskog razvitka 8 6
rezultativna matrica 124
rezultirajua fonema 39
sastavna pravila 129
Saussureova dihotomija 64
Saussureova hipotcza 58, 91
Saussureova rekonstrukcija 92
Saussureovi sonantski lcoejicijenti: 91

laringali 58
segmenl: 34, 35, 4 4 ,4 8 , 52, 53, 58, 60,
6 8 , 72,
79, 80, 81, 87, 8 8 , 90, 92, 120, 124, 126,
127, 129, 130, 136, 137, 138, 141, 145,147;
morfem e 70
segmenti leksikih reprczcntacija 127
segmentiranje, segmenlacija: 49, 94, 121;
delovajezikog izraza 139; segmentiranje,
ralanjavanje kontinuuma 141
segmentni pristup 120
sekundarna, derivirana funkcija oblika 103
sekundarnc (analoke) promene 145, 149, 157
sekunarni, neproduktivni, marginalni kontekst
103
sekundamo cepanjeJ'oneme: 72, 73, 3, 7 4 ,76;
sekundarno cepanje, (pre)fonologizacija 38;
sekundarno fonemsko cepanje,
fonologizacija 156
sekundam o stapanje fonema 76
sckvenca glasova 27
sekvence: 81; fonova 120; morfema 123; slinih
artikulacija 27
sckvencijalne osobine govora 71
selekcija simbola 54
177
semantilui: interpretacija reenice 115,116,
117; preinterpretacija 49; reprezentacija,
predstava (reenice) 111, 117
semantika kategorija 50, 95
scmantika komponenta 117, 143
semantike promene 11
semantiki nemarkiran lan 101
semantiki sistetn 19, 112
semantiko: 118; polje 106; pravilo 118, 120
semantiki faktori analogije 148
semantika 7, 105, 111
semiotiki sistem 6
sfera upotrebe: 99, 100; oblika 98
sheme pravila 128, 129
simboli desno od strelice 113
simetrina stmktura fonolokog sistema 84
simpliftkacija gramatike 149
simultane faze promene 84
simultano prisustvo oba izgovora (starog i
novog) unutar govorne zajednice 83
sinhronija 106, 108
sinhronijska: altemacija 8 6 , 87, 143, 146, 150,
152, 156; analiza 95, 142; derivacija 99,
134; deskripcija (jezika)lO, 52; fonologija
8 8 ; fonoloka struktura 71, 89; formulacija
147; gramatika 13, 156; iregularnost,
nepravilnost 26, 56; pravilnost 33;
lingvistika: 9,157; - statina lingvistika 9;
mort'oloka altemacija 85; morfofonoloka
alternacija 51; motivacija 148;
nesegmentabilnost 94; podlena stmktura
146;potvrda 155; pravila 155, 156;
pravilnost 34; prouavanja 9; ravan 8 ;
stm ktura 89; strukturajezikogsistcm a 130;
sinhronijske studije 7; sinhronijske varijacije
55, 58
sinhronijski: 84, 108, 146, 148; dokaz 89;
fenomen 34; fonoloki sistcm 106,156; opis
(jezika, sistema) 10, 55, 85; plan alternacija
155; podatak 51; pristup 6 , 64; refleksi
fonoloke promene 87; sistem 6 6 , 90
sinhronijsko: 105; fonoloko pravilo 132,143;
istraivanje (jezika) 7,1 0 8 ; izuavanje
jezika 9; prouavanje jezika 64;
sinhronijsko obrazovanje 46
sinhronijsko pravilo: 58, 89, 110, 134, 145,
146, 147, 148, 149, 150, 152, 153;pravilo
gramatike 138
sinkopiranje 125
sinkretizam 41
sintagmatska osa 64; sintagmatski: aspekt 71;
odnosi 71; sintagmatska reanaliza:
presegmentacija 95
sintaksa 117; sintaksika stm ktura 117,123;
sintaksika niska 113; sintaksika katcgorija
50, 131
178
sintaksika dubinska struktura 117; sintaksika
povrinska struktura 114, 117; sintaksikc
prcdstave, reprezentacije 1 1 1 ; sintaksino
prcdstavljanje reenice 114
sintaksika komponenta: 111, 117, 122, 127
centralna, generativna 117; sintaksika
kom ponenta reenice 117
sintaksika pravila jezika 48
sintaksika teorija 5, 7, 105,110
sintaksike promene 7, 11
sintaksiki: faktori analogije 148; kriterij 120;
model 115; odnosi 70; opis 110; sistemi 19
sintctiki karakter gramatike strukture 70;
sintetiki tipjezika 70
sistem : 6 , 60, 80, 81, 103, 106,107;
(distinktivnih) fonolokih opozicija 72, 156;
fonema 71; fonolokih pravila 155, 156;
gramatikih pravila 151, 157; jezika 59;
korclacija 107; pravila 7, 110, 111, 151;
ureenih pravila 155
sistematine analoke promene 40
sistematska fonetika: fonetska predstava 127;
sistematskafonetska: forma 132; predstava,
izgovor 144; sistematsko-fonetska
predstava, rcprezentacija reenice 1 1 1 ;
sislematska: gramatika 16; priroda glasovnih
promena 16; prirodajezikih promena 34;
slinost srodnih jezika 34;
sistematske: altcrnacija 92; komponente
leksikih jcdinica 97; razlike 33
sistematslci: 83, 127; karakter jezika (langue)
70; odnosi izmeu gramatike i fonologijc
132
sistematsko: modifikovanje fonetskih
reprezentacija 143; prestrukturiranje 149;
skokomine promene 27
skup: eksplicitnih fonnalnih pravila 1 1 0 ; skup
tvrdnji 1 2 1 , 1 2 2 ; fonolokih pravila 1 2 2 ,
125; pravila 111, 114, 119, 122, 123, 125,
129, 130
skup: fonema 70; segmenata 124, 140
slab oblik 28
slaba, jednostruka granica rci 123
slabljenje glasova 28, 29; slabljenje segtucnta
147; slabljenjc i gubljenjc fonctskih
segmcnata 136; slabljenjc ili lenicija 28
slabljenje pravila: ishod sporog proccsa
ujednaavanja 155
sled pravila 118, 129
slcpa pravilnost glasovnih promena 63
slina pravila 128
slini m otfoloki oblici 56
slinost gramatika srodnih jezika 14; slinost
jezikih sistema srodnih jezika 26
slobodna varijanta fonema 67
sloeni m arker 97
sluajna identinost 94
snabdevanje pravila 129
snop distinktivnih obelcja 78
snop fonoloka promena 107
sociolingvistika 19; socioloki aspekti jezikih
promena 11
sonantski koeficijenti, inioci 58
specifikacija: obeleja foncmc 78; obeleja
segmenata 135
specifikovana obelcja u matricama 124
spoljanji, eksplicitni poredak, redosled pravila
129
sredstvo komunikacije 13
srodni jezici 10, 33, 55, 85,90; srodnost meu
jezicim a 14
srodni oblici 52
standardna teorija 111,114, 116, 117,126, 143;
standardna teorija generativne gramatike
(GG, TGG) 115, 116, 117, 118; standardni
oblik generativne fonologije, SPE 119; SPE
fonoloki model 122; SPE model (G G )119,
120, 128, 129
stapanje: 39, 72, 80, 82, 83, 84, 90; - (spajanje)
pravila 128; elementarnih pravila 129;
fonema 39, 53, 54, 72, 74, 77, 83, 84, 8 8 ,
145, 149; vokala 90
statinost u jeziku 108
statistika istraivanja analokih prom ena 96
stoer, stoerni oblik, fonna 1 0 0 , 1 0 2 ; stoer za
analoku promcnu, 101
strelica 133, 142
stroga primena odreenog skupa postupaka 140
strogi zakoni glasovnih promena 18
struktura: 6 , 8 ,4 7 , 56, 65, 71,79, 84, 85, 102,
114, 116, 117, 119, 123; fonolokog sistema
78, 83;jezikog sistema 7, 64, 131; jezika
1 0 ,1 5 ,2 4 , 59, 70, 85,105, 106; levo od
strelice 113; opozicija 107; reenice 114;
rei 1 2 1 ; sistema 80
strukturalan 106
strukturalisti 5, 26, 38, 64, 6 6 , 71, 80, 87, 105,
106, 107, 109, 119, 120, 121, 131
strukturalistika: analiza 106
strukturalistika: fonologija 106, 119, 120, 121,
122; lingvistika 85; m orfofonologija 120;
sintaksika teorija 105
strukturalislika: teorija 106, 1 2 1 ; kola 119
strukturalistiki: 6 ; metod 63, 97; moel
analiza 120; princip 63; pristup 6 6 ; sistem
72
strukturalistiki nivoi reprezentacije:

morfofonemski, fonemski, fonetski 121
stmkturalistiki opis 108
strukturalistiki pravac u Americi 64
strukturalistiki principi jezikih promena 106
Indeks
strukturalizam'. 6 , 7, 62, 63, 64, 105, 119, 126;
kao model m iljenja 64
strukturalna analiza 70
strukturalna celina 83
strukturalna distribucija varijanata 65
strukturalna : fonologija 78; lingvistika 39, 64,
77, 112; kola 7
strukturalni: 105; opis 65, 124;prosede 141
strukturalno najvie diferencirana forma 98
strukturna : analiza 114; prom ena 114,124
struktum e osobine leksikih jedinica 41, 117
strukturni: kontekst 78; kriterij 70; obrasci u
jeziku 93; opis 110, I I I ; opis pravila 124
strukturno isti obiici 57
strukturno jednostavnije kombinacije obeleja
135
stvaranje alternacija 138
stvaranje fonoloke distinlccije: fonologizacija
107
sukcesivne etape usvajanja jezika 49
sukcesivne faze (razvoja) jezika 24, 83, 8 8 ;
sukcesivnejezike faze 6 6,105; sukcesivni
stadijumi jezika 64
sukcesivnc fazc promenc 83
sukcesivne gramatike 141; sukcesivnc
sinhronijske gramatike 142
sukcesivni nivoi analiza 111
sukcesivni: niz glasova 27; scgmenti u
govornom lancu 38
suprascgmentni elementi 35
supstrat 19; supstratski jcziki sloj 74
svakodnevna upotreba jezika 111
svoenje na prcdistorijskc invarijantne oblike
55
179
terminoloka oreenja analokih obrazovanja
41
test minimalnih parova 73, 74
TG: 123; gramatika 116, 117, 118, 138; model
116
tipoloka istraivanja 60; tipoloke lingvistike
studije 59
Upoloka, T - klasijikacija jezika 17, 19:
aglutinativni jezici 17; fleksivni jezici 17;
izolativni jezici 17
tipoloka rekonstrukcija 59, 60, 61
tipovi prom enc pravila 149
tradicionalan model leksike rcprezentacije 144
tradicionalan pojam glasovnih promena 142;
tradicionalna glasovna promcna 145, 150
tradicionalna formulacija 147
tradicionalna gramatika 1 0 ; traicionalna
istorijska fonologija 106; tradicionalna
istorijska lingvistika 142, 145, 157;
tradicionalna lingvistika 65, 97, 112, 138
tradicionalna povrinski orijentisana analiza
157
tradicionalni: 142;-taksonom ski pristup 116
tragovi prvobitne alternacije 155
transformacija: 1 1 0 , 1 1 1 , 114, 115, 1 2 2 ;
fonolokih razlika 107; bazinih struktura
114
transformaciona gramatika 110, 119, 138;
transformacioni model 142, 144
transformaciona: komponenta 113, 114, 115,
143; pravila (TP) 7, 113, 114, 116, 117, 123
transformacionalisti 11 7
transformaciono pravilo, T-pravilo:

transformacija, transform, 111
transformaciono-generativna:
kola: dcskriptivne lingvistike 7; taksonomske

lingvistike 7; kole generativne gramatike
133
taksonomija: 18, 63; uslovljenih glasovnih

protnena 35
taksonomska: fonematika 120; fonologija 144;

lingvistika 63, 118, 127
taksonomski: opis 63; 64, 112;-struktura!ni

model 144
tendencije: analokih prom ena96, 103, 104;

jezikih protnena 61
teorija: 8 , 119, 126, 135, 155; funkcionalne

fonologijc 71; jezika 122; supstrata 19; GF
120
teorijski: modcl 5; okvir 63, 84, 105, 119;

postulati 2 2 ; znaaj 127; znaaj cmpirijskih
potvrda 145
terapeutski karaktcr promcna 70; tcrapcutski
princip 71
1 1 0 ; gramatika
7, 63, 113; lingvistika 63; transformacionogenerativni model 7, 116; TG modeli
jezike analiza 116
transkripciona konvencija 137
transparentnost 92; transparentan: 80, 92; oblik
47
triangulacija 52
tripartitna podcla jczika 8
trolana opozicija 69
tumaenje, interpretiranje, prevoenje
povrinske strukture 123
uenje tekih pravila 131

udruena distribucija 54
ujednaavanje 4 4 ,4 5 , 151, 157
umlaut: 16, 36, 74, 7 7,98; ffontiranjc vokala
16, 36; mutacija vokala 16
univcrzalna fonetska teorija 126
u n iv c ra ln a gramatika 14
univcrzalnc teorijcjczikog razvitka 19
180
univcrzalni alfabet 14; univerzalni fonetski
alfabet 126
univerzalni: fonctski okvir 132; okvir obeleja
6 8 ; univerzalni skup fonetskih obeleja 126
univerealni principi Ijudskog jezika 12 2
univerzalni sistem 126
unutarjezike funkcije 69
unutaijezike varijacije 55
unutranja kohezija 83
unutranja modifikacija fonolokog sistema 80
unutranja motivacija: 83, 85; promena 130
unutranja struktura: jezika 131; sistema 79;
sistem a pravila 149; rclevantnog obeleja 6 8
unutranja struktura teorije 128
uoptavanje (generalizacija) 121,128, 134,
135, 149
uoptavanje bipartitnog markera 98;
uoptavanje prostih markera 98
uoptavanje jedne od kombinatorikih varijanti

foneme: alofonsko stapanje 107
uoptavanje ogranicnih pravila 131
uoptavanje produktivnog obrasca 93
uporcdna filologija 10 ; uporedno prouavanje
jezika 15
upotreba graninih simbola 123
uproavanje gramatike 144, 149; uproavanje
komponentc pravila 149
ureena pravila, pravila fonolokc komponente
126; ureena scrija fonolokih pravila 142
uroeno znanje jezika 122
uslovljavajue okruenje 137,138;
uslovljavajui faktor glasovne promene 35
uslovljavanjc promene 124, 137
uslovljena fonoloka, glasovna promena: 34,
35, 3 8 ,7 2 , 85, 8 6 , 87, 143; asimilacija 35;
disimiIacija 35; palatalizacija 43;
prcureivanjc segmenata 35; ukidanje,
redukcija segmenata 35; umetanjc, epenteza
35
uslonjavanje gramatike 149
usmena jezika aktivnost 130
uspenost gramatikog opisa 128
usvajanje jezika 2 4 ,4 9 , 131, 143, 149;
u svajanjcprvogjezika 135; usvajanje
pravila 49
uvoenje alternacija: 152; u paradigmu 143
uzajam na predvidljivost skupova obeleja 137
uzajamna, reciprona asimilacija 138
uzroci (jezikih) prom ena 17, 24; uzrok
fonolokih prom ena 85
varijabla 137
varijanta:
1 2 1 ; foneme 6 8 ; varijantni parovi

132
vana (lingvistika) uoptavanja 121
veliko pomeranje (engleskih) vokala 79; veliko

pomeranjc vokala 81; veliko vokalsko
pomeranje 79
Vemerov zakon 17, 81, 82,99, 146, 149
vidovi glasovnih promena 130
vii jeziki nivoi 122
vokabular41
vokalizacija sonanta 56; vokalska funkcija
sonanta 56
vokalska altemacija 80
vokalska gradacija 16
vrsta pravila generativne gramatike: prepisno
pravilo 113
vrstc fonemskih opozicija 67
vrstefonolokih promena: stapanje, cepanje,
pomeranje fonema 106
zajednikaobeleja fonema 140
zajedniki izvorni oblik 31
zajedniki jeziki predak 34; zajedniki
prajezik 51
zajedniko obeleje 79
zakon o aspirovanim suglasnicima: Grasmanov
zakon 17
zakoni analogije 96; zakoni jezikih promcna
22
znaenje 104
znanje jezika izvornih govom ika 142
zvuni fonijski fenomeni 6 6
zvukovna realizacija 123
S a d r a j
Re a u t o r k e ............................................................................................
5
1 .U v o d ............................................................................................................
6
1.1. Lingvistika i m odeli jezike a n a liz e ..........................................
8
2. Principi, m etodi i ciljevi istorijske lingvistike i
9
zadatak istoriara j e z i k a ...................................................................
2.1. Jezike p r o m e n e ..................................................................................... 12
2.2. K ratak pregled istorije istorijske lingvistike . . . .
14
3. M ladogram atiari i istorija j e z i k a ...........................................................21
3.1. O snovni m ladogram atiarski p o s t u l a t i ........................................... 25
3.2. G lasovne p r o m e n e .............................................................................34
3.2.1. M ladogram atiarska hipoteza o pravilnosti
glasovnih p r o m e n a .................................................................... 35
3.3. A n a l o g i j a ............................................................................................. 40
3.3.1. Analoko u je d n a a v an je ............................................................42
3.3.2. etvorolana a n a l o g i j a ............................................................45
3.4. O dnos glasovnih prom ena i a n a l o g i j e ........................................... 49
3.5. Procesi jezike r e k o n s tr u k c ije ............................................................ 51
3.5.1. K om parativna (fonoloka) rekonstrukcija . . .
51
3.5.2. Interna r e k o n s t r u k c i j a ............................................................ 55
3.5.2. Tipoloka r e k o n s t r u k c i j a ....................................................59
3.6. K ratak rezime m ladogram atiarskog m odela
istorijskog prouavanja j e z i k a ............................................................ 61
4. Strukturalizam i istorija j e z i k a ....................................................................63
4.1. Praka k o l a ............................................................................................. 66
4.2. Fonem sko cepanje i fonem sko s t a p a n je ........................................... 71
4.3. Fonoloko m e s to ..................................................................................... 77
4.4. Lanane p r o m e n e .............................................................................79
4.5. Sinhronijske m orfoloke altem acije i
intem a re k o n stru k c ija ............................................................................. 85
4.6. A naloke prom ene (jezike prom ene i
gram atiki s i s t e m ) .............................................................................92
4.7. Analoki zakoni i tendencije
....................................................95
4.7.1. M orfoloka r e a n a l i z a ............................................................ 95
4.7.2. K urylow iczevi zakoni analogije
. . . .
97
4.7.3. M anczakove tendencije analogije
.
.
.
.
103
4.8. O granienja strukturalnog m etoda

prim enjenog na d ija h ro n iju ..................................................................105
4.9. K ratak rezim e strukturalistikih principa
jezikih p r o m e n a ................................................................................... 106
5. G enerativna gram atika i istorija j e z i k a ................................................ 109
5.1. O snovni principi generativne g ra m a tik e ..........................................110
5.2. Transform aciono-generativni m odel i
istorijska l i n g v i s t i k a ...........................................................................116
5.3. G enerativna f o n o l o g i j a ...................................................................119
5.3.1. G enerativna fonologija i glasovne promene.
.
.
130
5.3.2. Fonoloke a l t e r n a c i j e .......................................................... 138
5.3.3. Fonoloka p r a v i l a ...................................................................142
5.3.4. G enerativna fonologija i analogija......................................... 148
5.4. Z a k l j u a k ............................................................................................155
L i t e r a t u r a ............................................................................................................ 158
I n d e k s ............................................................................................................ 164
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
801 (091)
Suboti, Ljilj ana
Istorijska lingvistika: fonoloke promene i
morfoloke altemacije, mladogramatiari, strukturalizam, generativna gramatika / Ljiljana Suboti. Novi Sad: Filozofski fakultet, Katedra za srpski jezik
i lingvistiku, 2002 (Budisava: KriMel). - 182 str.;
Literatura - str. 158-163; Indeks - str. 164-180; 23
cm. - (Lingvistike sveske; 2)
Tira 400. - Bibliografija. - Registar
a)
b)
Fonoloke promene i morfoloke alternacije
ISBN 86-80271-18-7

Istorija Jezika

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Istorija Jezika

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Ljiljana Suboti

Novi Sad, 2002

Zahvaljujem o se Izvrnom veu AP V ojvodine na finansijskoj pom oi

1.1. L ingvistika i m odeli3 jezike analize

2. Principi, metodi i ciljevi istorijske lingvistike

2. Principi, m etodi i ciljevi

2.1. Jezike prom ene

2 . Principi, m etodi i ciljevi

m oe se potpuno razumeti u svoj svojoj stmktumoj, dmtvenoj i biolokoj

2.2. K ratak p regled istorije istorijsk e lingvistike

2. Principi, m etodi i ciljevi

posebno u radovima Hobbesa, Rousseaua, Bum etta, lorda M ondboddoa,

2. Principi, m etodi i ciljevi

Scherera (1841-1886), koje je on izneo u svojoj knjizi iz istorije nemakog

2. Principi, m etodi i ciljevi

kem agel, Paul i slavista August Leskien smatrali su da su fonetski zakoni, po

(c) genetske (ili G- klasifikacije): one se tiu tvrdnji o genealogiji jezika u

3. Mladogramatiari i istorija jezika

Postoje i druge slinosti kao to su, na prim er, deklinacioni nastavci,

U obiajeno objanjenje za ove slinosti bilo je da je latinski jezik ,,pokvareni grlci.

3. M ladogram atiari i istorija jezika

znaajno meusobno diferencirani, to je omoguilo, poreenjem potvrenih

3. M ladogram atiari i istorija jezika

3.1. O snovni m lad ogram atiarsk i p ostu lati

3. M ladogram atiari i istorija jezika

su zapaene u vezi sa glasovnim promenama, koje su uslovljene jedino fonetskim faktorima.39

3. M ladogram atiari i istorija jezika

ni prolo vreme od nekog postojeeg ili hipotetinog engleskog glagola za

3. M ladogram atiari i istorija jezika

nih oblika kao to su srpskohrvatsko47 dijalekatsko moem (za mogu) i Ijud

3. M lcidogramatiari i istorija jezika

kojim a su ovi oblici bili pravilni i gramatike savremenog engleskog, u kojoj

(das) Beste /'besto/

3.2. G lasovne prom ene

3. M ladogram atiari i istorija jezika

menama, meutim, menja se fonetska vrednost nekog glasa u nekom datom,

3.2.1. Mladogramatiarska hipoteza o pravilnosti glasovnih promena

schonste /'om sts/

3. M ladogram atiari i istorija jezika

N a osnovu primera moe se videti da je (vulgarno) latinsko /k/, kada se

3. M ladogram atiari i istorija jezika

3. M ladogram atiari i istorija jezika

ge rei pripadaju promenljivim vrstam a odreenim istom paradigmatskom

3.3.1. A n aloko u jed n aavan je

3. M ladogram atiari i istorija jezika

Praindoevropsku m orfofonoloku alternaciju izm eu punog i nultog

To znai da se m orfoloka segm entacija m odela prenela na novi oblik tako

3. M ladogram atiari i istorija jezika

3.3.2. etvorolana analogija

69 Uporedi, takoe, napomenu 24.

T akva jed n a jednaina je tradicionalni okvir za opis etvorolane analogije.

3. M ladogram atiari i istorija jezika

reenog starog oblika kao to je sin : sinov- stvoreni su bezbrojni oblici

3. M ladogram atiari i istorija jezika

beejburger, cheesburger, eggburger, baconburger i ak samo burger. Sve su

3.4. O dnos glasovnih prom ena i an alogije

perila :perem mesto prala i sl.

3. M ladogram atiari i istorija jezika

3.5. P rocesi jezik e rekon struk cije

3. M ladogram atiari i istorija jezika

Naravno, rekonstrukcija kao to je, ova m ora biti kompatibilna, koliko je

------------------- savremeni engl./ai/

------------------- savremeni engl./ou/

D ok su u praindoevropskom i altem acija ( es- ~ s-) u korenu i nastavci za