Kako je Frojd doao na ideju da su snovi vani za psihiki ivot i da imaju znaenje?

Do tog otkria
doao je preko analize vlastitih snova u doba kada je pao u jedno teko duevno stanje nalik depresiji.
Putokaz za otkrivanje znaaja snova bili su mu i njegovi pacijenti koji su mu priali svoje snove. Svojim
delom "Tumaenje snova",zasnovanim na brojnim analizama snova,Frojd je dokazao da snovi imaju
smisao,odnosno da imaju psiholoki,a ne religijski smisao. Oni su jezik due,kojim progovara nae
nesvesno,na simboliki nain. Svojim pristupom snovima,Frojd je udario temelj na nauno,psiholoko
tumaenje snova,ali i mnogih drugih tvorevina fantazije.
Deiji snovi jasno pokazuju da je sutina sna oigledno ostvarenje neke u stvarnosti nezadovoljene
elje.Tako je,recimo,neki estogodinji deak kome je majka,zbog osetljivog grla branila da jede
sladoled,iste noi sanjao: Nalazim se u poslastiarnici i jedem veliki sladoled od sedam kugli! A jedan
drugi,petogodinji deak,kome roditelji nisu dali da vozi biciklu jer je povredio ruku,nou
sanjao: Petar vozi bicikl u parku sa drugovima!
Snovi odraslih ljudi su,za razliku od deijih snova,zbrkani,besmisleni,teko razumljivi.Njih,bez
poznavanja vetine tumaenja,teko da moemo da razumemo kao ostvarenje neke elje koja je u
realnosti ostala neostvarena.
Jedan od najpoznatijih mehanizama rada sna je simbolizacija. To je postupak kojim se zabranjene elje
pomou simbola maskiraju i ine neprepoznatljivim. Simbol u snu je neki konkretni predmet ili
fenomen,koji je zamena za neto drugo,psihiko ili nesvesno. Putem simbolizacije skrivenih elja snovi
postaju nerazumljivi a njihov sadraj neproziran. Uzmimo,recimo,ova dva naizgled besmislena sna
mladia homoseksualne orijentacije.
Prvi san: Vidim sebe sa pitoljem u ruci. Cev je neobino izduena.
Drugi san: Drim dugaak i veoma teak tap u ruci. Oseam se kao da sam nekog tukao,iako nema
nikoga osim mene u snu.

https://www.youtube.com/watch?v=VNC4ql-DLIM
Id(ono) je jedina komponenta linosti koja je prisutna od roenja. Ovaj aspekat linosti je potpuno
nesvestan i obuhvata instiktivno i primitivno ponaanje. Prema Frojdu, ovo je izvor psihike energije,
glavna komponenta linosti. Id je voen principom zadovoljstva,koji tei za hitnim zadovoljenjem elja
i potreba. Ako se ove potrebe ne zadovolje odmah, rezultat je stanje anksioznosti ili napetosti. Na
primer,oseaj gladi li ei bi trebalo da proizvede elju za hranom i piem. Id je veoma vaan u prvim
godinama ivota jer obezbeuje ispunjenje detetovih potreba. Ako je dete gladno ili ako mu je
neprijatno,ono e plakati sve dok se njegovi zahtevi ne ispune.
Ali, id nije mogue zadovoljiti lako i neposredno. Mi moramo nae postupke podestiti datim uslovima.
Zato stupa u dejstvo drugi deo linosti koji se naziva ego(ja). Vodei rauna o realnoj
situaciji,ego,makar zaobilazno,nastoji da omogui zadovoljenje onoga emu nagonski deo tei.
Trei deo linosti koji razlikuje Frojd jeste super-ego(nad-ja). Taj deo linosti se,prema
Frojdu,sastoji od principa normi koje je pojedinac vaspitanjem u kui,pre svega identifikacijom sa
ocem,a onda i raznim drugim socijalnim uticajima,usvojio. Pojedinac ih je uneo,untrojicirao u sebe i
oni postaju vaan reglulator njegovog ponaanja. Glavna uloga tog dela linosti jeste zadravanje i

spreavanje zadovoljenja zahteva koji postavlja id,a koji nisu u skladu sa drutvenim
moralom,posebno razliitih seksualnih i agresivnih tenji,i da ih potiskuje iz sfere svesnog u nesvesno.
Izmeu ida,ega i super-ega vrlo esto nastaju sukobi. Kad doe do sukoba,linost postaje nesigurna i
zastraena.Pojedinac nastoji da svoju teskobu savlada,da se oslobodi stanja strahovanja i u tu svrhu
koristi razliite odbrambene mehanizme. Ovi mehanizmi maskiraju i izobliuju motive i ciljeve koje
super-ego ne prihvata,a kojim id tei da ostvari makar posredno ili delimino. Kad su sukobi izmeu
ida,ega i super-ega veoma esti i otri,dolazi do poremeaja u ponaanju,do neuroza i duevnih
oboljenja.
Prema Frojdovom shvatanju,za formiranje linosti odluujue je rano detinjstvo. Kakva e se linost
razviti i kakva e biti u toku itavog ivota reava se do pete godine ivota. Dete u svom razvitku prolazi
kroz odreene stadijume. U svakom od njih na drugaiji se nain zadovoljavaju osnovni nagoni,pre
svega seksualni instikt koji je prisutan od roenja. Od toga da li je pojedinac proao uspeno sve
stadijume,zavisi uspean i normalan razvitak linosti.