DEFINICIJA ASERTIVNOSTI

-to assert, v (glagol) = izjaviti, izneti (miljenje), braniti...

-assertive, adj (pridev)= uporan, samosvestan, samopouzdan

Definicija: "Izraavanjemisli,oseanjaiuverenjanadirektan,iskren(poten)i
socijalnoadekvatannainuzuvaavanjepravadrugihljudi.

Biti asertivan znai aktivno se zauzimati za sebe i svoja prava, iskazivati svoje
potrebeistavovenadirektan,nedvosmisleniotvorennain,uvaavajuiineugroavajui
timedruge.

Ovakvoponaanjejekorisnousvimpotencijalnofrustrirajuimsocijalnim
kontaktima,kadasuugroeniinteresiilipotrebenekeosobe,kadaseosobanae
predneopravdanimzahtevomdrugih,ilinaprostozahtevomkojielidaodbije,
kadasujojugroenapravailisenaepredbilokakvomvrstomnepravde.

Asertivnost ne podrazumeva samo nain ponaanja ve i to kako se osoba

osea. Odsustvo oseaja krivice i straha i oseaj da se postupa ispravno, ine
emocionalnu

komponentu asertivnosti.

Emocionalni

odnos

prema

socijalnim

situacijama zapravo i odreuje kako e se neka osoba ponaati.

Neki ljudi postanu nesigurni, uznemireni ili uplaeni kada se nau u

situaciji u kojoj je potrebno da se na bilo koji nain konfrontiraju sa drugima. Oni
ak mogu izgledati komino drugima kada se recimo prave da nisu primetili poznanika
pored koga su proli, samo zato to nisu sigurni da li bi trebalo da mu se jave ili ne ili kada
u radnji beskonano dugo pretrauju police, traei ono to im treba, ne pomiljajui da se

obrate prodavcu, kako ga ne bi ometali. Neki drugi pojedinci brzo planu i svaku naznaku
konflikta tumae kao veoma ugroavajuu, neprestano se borei i onda kada zapravo i nisu
ugroeni. Prvi tip ljudi se oznaava kao pasivan i defanzivan, a drugi kao agresivan.

Asertacijaukljuujesamopotovanjekojejejednakopotovanjupravaivrednostidrugeosobe.
Dakle, asertivna osoba zauzima egzistencijalnu poziciju Ja sam vredna osoba, Ti si
vrednaosoba.
Asertivnaosobaukomunikacijipotujemiljenjaistavovedrugoga,alitoNEZNAIdase
slaesanjima.
Asertivno ponaanje je vrsta samopotvrdnog ponaanja, odnosno, osoba na taj nain uva
svoje granice i dostojanstvo u situacijama kada postoji realna opasnost da bude
izmanipulisana,zloupotrebljenailiiskoritena.
Krozasertivnoponaanjeosobastie:
sposobnostdakaene,
sposobnostdatraiuslugeidapostavljazahteve,
sposobnostizraavanjaemocija(prijatnihineprijatnih),
sposobnostzapoinjanja,odravanjaizavravanjakomunikacije.

Prvi oblik odgovora u sukobima je borba, iji je fiziki oblik u savremenom drutvu
zamenjenraznimpsiholokimoblicimaborbe,kaotosumanipulacijaipasivnaagresija.
Druginainreagovanjausukobuje povlaenjeibekstvo,sadominantnimoseanjima
strahaidepresije. Asertivnostpredstavljabalansizmeuovadvaekstremaijedanjeod
najkorisnijihnainareavanjainterpersonalnihsukoba.
Neasertivna osoba ima potekoe u izraavanju emocija, pri susretu sa nepoznatim
osobama,traenjuusluga,savetailiinformacija,odbijanjuzahtevadrugeosobeitd.,i po
definicijijepasivna.
Agresivnaosobajekoncentrisanasamonasebe,nevodiraunaopravimadrugeosobe.

Asertivnaosobajeizmeuovadvaesktrema,onadirektnoizraavasvojaoseanja,bori
sezasvojaaneugroavatuaprava,uspostavljadobrerelacijesadrugimaigeneralnose
dobrosnalaziuneprijatnimsituacijama.

STILOVIKOMUNIKACIJE
PRIHVATANJEASERTIVNIHPRAVA

Moguejeprepoznatietiritipaponaanjauinterakcijisadrugima: AGRESIVNO, PASIVNO

PASIVNOAGRESIVNO, ASERTIVNO.

OSOBA AGRESIVNOG STILA KOMUNIKACIJE

Agresivna osoba slobodno izraava misli, oseanja i uverenja ali na nain koji je esto
neiskren, neadekvatan i uvek ugroava prava druge osobe. Cilj agresije je, uglavnom,
uspostavljanjekontrolenadsituacijomiljudima,demonstracijamoi,dominacijaipostizanje
pobedenaddrugomosobom.Oveosobeimajusklonostda:zahtevajuinareuju,optuujui
krivedruge,nepriznajusvojegreke,kritikujuosobuanenjenoponaanje,nesluajudruge,
prekidajudruge,preglasnogovore,agresivnogestikuliraju, ureusagovornika,komekaju
se...
Kodagresivnihljudiponekadjejaiporivzadominacijomilipotinjavanjemdrugihnego
za sprovoenjem svojih prava. Agresivna osoba sebe stavlja ispred drugih, ponaa se
superiorno, podsmeljivo, nadmeno. Umesto da kritikuju neko ponaanje, kritikuju
osobu.Takvoponaanjenajeenijeposledicasamoekstremneotvorenosti,impulsivnostii
ekpresivnostinekeosobe,vejetozapravo,maskiranjezabrinutosti,strahainesigurnosti.

OSOBAPASIVNOGSTILAKOMUNIKACIJE

Pasivnaosobanaruavasvojapravaivrednost,nepotujesvojepotrebeielje,nepostavlja
graniceuodnosunadrugeljude;ukomunikacijijenesigurnaianksiozna,estonijeustanju
dapreuzmeodgovornostzasvojepostupke.Njenciljjedazadovoljidrugogiposvakucenu
izbegnekonflikt.Pasivnaosoba: izbegava raspravu,uglavnom uti ili mnogo pria, a nita
ne kae, ne izraava svoje miljenje, brzo priznaje svoju greku i esto se izvinjava, govori
tiho, veinu vremena ne gleda u oi,smei se i stalno klima glavom...
Pasivnost(submisivnost)jeosobinakodnekihljudidasepovlaepredprilikomdakauta
zaistamisleioseaju,dalakoodustajuodzadovoljenjasvojihpotrebaidageneralnonasve

naine pokuavaju da izbegnu konflikt sa drugima. Oni ovo esto rade plaei se da ne
povrede druge ili ih razoaraju.
Preuzimajui preteranu koliinu odgovornosti za oseanja ili postupke drugih,
zaboravljaju da su odgovorni za sebe i ono to se njima samima deava. Oni imaju
utisak da e zvuati nepravedno, nehumano ili glupo ako se suprotstave i esto imaju oseaj
stida ili krivice.
Submisivne osobe se plae ljutnje i odbacivanja od strane osoba koje su im bitne ili su im na
neki nain nadreene. Submisivno se ponaa zaposleni koji se ne usuuje da od svog
pretpostavljenog zatrai objanjenje za kanjenje plate ili osoba koja pristaje na izlazak sa
prijateljima na koji joj se uopte ne ide.

Submisivni ljudi ne odolevaju pritiscima nadreenih ili lanova porodice, oseaju se

obavezim da urade neto samo zato to je zahtev doao od prijatelja ili je sroen na
prijateljski nain, plae se da e biti okarakterisani kao nesposobni ili nekompetentni ako
odbiju da urade neto, ili e na sebe navui gnev drugih. To su stvari sa kojima osobe sa
niskim samopotovanjem, bez dovoljno samopouzdanja i u strahu od naputanja od strane
drugih, ne mogu da se nose.

Neke submisivne osobe umeju da iskau svoje potrebe, ali to rade nesigurno, sa puno
objanjavanja, pravdanja, izvinjavanja. Oni time sagovornicima alju poruku da njihov
zahtev i nije toliko bitan, da ne polau pravo na ono to trae, pa ih zato drugi najee ne
shvataju ozbiljno i lako prelaze preko njihovih zahteva.

esto pasivne osobe nisu u potpunosti u kontaktu sa svojim potrebama. To znai da oni ne
prepoznaju na pravi nain ono to im je potrebno ili na ta imaju pravo, pa tako i krenje
svojih prava shvataju samo kao neodreenu neprijatnost, a da pri tome ne mogu da uvide ni
verbalno formuliu razlog zbog kog se oseaju loe
.

U osnovi,

submisivnosti je oseanje manje vrednosti u odnosu na druge ljude i

implicitno uverenje da drugi imaju neka vea prava ili bolje argumente od nas. Submisivna
osoba e najee potiskivati oseanja i seanja povezana sa dominacijom drugih, a posebno
ona nastala u ranom dobu, koja su bila okidai za kasnije uvrivanje takvog ponaanja.
Na povrini ostaje anksioznost, inhibiranost i oseanje stida ili krivice. Oni e se boriti
protiv razoarenja usled neispunjavaja svojih zahteva raznim vrstama racionalizacija i
umanjivanja znaaja samog neostvarenog cilja.Tako se mogu uti izgovori tipa: 'nije to toliko
vano', 'ja samo pokuavam da budem fin i uljudan', ' i onako nisam ja za taj posao' i sl...

Rezultat submisivnog ponaanja je da dobijate malo od onog to elite, to je

praeno i gubitkom potovanja od strane drugih ljudi i neminovno vodi do sve veeg
samouniavanja i gubitka samopotovanja kao i do unutranjeg besa.

Neasertivno ponaanje dovodi do nezadovoljstva samim sobom i potvruje ideju pasivne osobe
da je manje vredna. Ovu potvrdu osoba nalazi i u odnosu drugih prema sebi. Okolina
pokazuje saaljenje, a postepeno i sve veu netrpeljivost, odbojnost i prezir.

Strah je zajedniki imenitelj koji povezuje submisivne i agresivne osobe,pa se

tako iovde,nakonokonanogsukoba, moejavitioseajkrivice,stidaineadekvatnosti.
Agresivno ponaanje najee dovodi do uspeha, kada se posmatraju kratkoroni
efekti.Dugorono, agresivnost dovodi do gubitka potovanja, porasta tenzije,
loih meuljudskih odnosa, osvetnikih tendencija, dakle do pojavljivanja
agresivnog odgovora druge strane.Ovim se zatvara krug agresije koji se iznova
ponavljasvejaimintenzitetom,svakiputkadasedogodikonfliktnasituacija.

OSOBAPASIVNOAGRESIVNOGSTILA

Svako od nas ima barem jednu ovakvu osobu u svom okruenju. Pasivno-agresivna osoba ima
sarkastine, ironine primedbe,

retko iznosi svoje pravo miljenje javno, uvek je rtva,

sarkastina je, ignorie, povlai se, ne pokazuje svoja prava oseanja, namerno izaziva kod
drugih saaljenje i oseaj krivice, optuuje druge za svoje probleme, traari, koristi lai,
prevare, esto ne ispunjava ono to je dogovoreno, ne prihvata linu odgovornost. Drugi ih
doivljavaju kao osobe kojima se nikada ne moe udovoljiti, kao ljude koji uvek kvare dobro
raspoloenje i koji e, ta god se dogodilo, nai razlog da gunaju. Istina je, zapravo, da se
ovakvi pasivno-agresivni modeli ponaanja sreu kod ljudi koji se ne oseaju sposobnima da se
uhvate u kotac sa realnim situacijama, pa taj svoj nedostatak kompenzuju u trenucima kada
se sve zavri, dakle kada je opasnost od pravog rizika ve prola i kada se nau na sigurnom.

OSOBA ASERTIVNOG STILA KOMUNIKACIJE

Asertivna osoba: zna aktivno da slua, uvaava tue miljenje, potuje druge i to trai za
sebe, jasno, konkretno i direktno govori, kritikuje ponaanje uz uvaavanje linosti, zna da

pohvali druge, preuzima odgovornost, spreman/na je da se izvini, iskazuje svoja oekivanja i

oseanja, zna da tolerie neprijatnost, gleda u oi i izraava oseanja.
Osobekojenaasertivannainizraavajusvojemiljenjepotujusebeidruge,eedobijaju
ono to ele, znaju da upravljaju stresom, da prepoznaju svoje emocije i kontroliu svoje
ponaanje, reavaju konflikte, poseduju socijalne i komunikacijske vetine, iskazuju svoje
miljenje,stavoveivrednostiakikadanailazenaneslaganjedrugih,imajuviepoverenjau
sebeidruge,prihvatajulinuodgovornost,otvorenesuzanovareenjaipogledenastvari...
KAKOIZGLEDAASERTIVNOPONAANJE?

Asertivnaosobaeiskrenoiotvorenosaoptitiprijatelju,partneru,roditeljima,poznanikuda
jojsmetaodreenoponaanje.
Bezstidaeizrazitinaklonostpremaosobikojajojsesvia.
Neeimatiproblemdauseksuizrazisvojepreferencijeilidakaedajojnetosmeta.
Bezuvijanja ereiprijateljudanemoedamupozajmiodreenusumunovca,samouz
kratkoobjanjenjedanovacplanirazanetodrugo.
Nanekomsastankuejasnoiznetisvojapolitika,verskailinekadrugaubeenja,uprkos
injenicidaveinaprisutnihmisliotimproblemimanadrugaijinain.

ivotna pozicija asertivne osobe Ja vredim - Ti vredi

ivotna pozicija agresivne osobe Ja vredim - Ti ne vredi

ivotna pozicija pasivne osobe Ja ne vredim - Ti vredi

RAZUMEVANJEASERTIVNOSTI

Zapoetakasertivnostnijecrtalinosti,ivebase,dakletojenauenoponaanje.Iakoje
nekimljudimaovavrstaponaanjabliskijailakejeprihvatajuiusvajaju,nekimamoebiti
teakzadatakdanauenovividponaanja.tosteu ivotuviepreferiraliagresivnistil
komunikacijeilistepoprirodianksiozni,toevamasertivnostzadavativiemuka.Ipak,ne
trebaseobeshrabriti.Natomputu,prvodarazjasnimotaasertivnostnije.
Presvega,asertivnoponaanjevamneedonetiuvekuspeh.Ciljasertivnogponaanjanije
dadrugaosobapopusti,vedakomuniciratesadrugomosobomgdesvakoodvasizraava
sebe,svojeelje,uzostvarivanjejednakosti,uzajamnopotovanjeiostvarivanjeferplejai
ciljeva. Ponekad e vam ovaj vid ponaanja omoguiti da dobijete ono to elite, ili da
izbegneteonotoneelite,aliistotakopostojimogunostdasevaiciljevineostvare. U
asertivnoj komunikaciji osoba istupa sa svojom eljom a ne zahtevom, naglaava se
kooperativnost,timskirad,medjusobnopodsticanje,otvorenakomunikacija,uvaavanjesebe
idrugihljudi.
Bitiasertivanneznaireiuvekipocenusvegasvereitomislimoioseamo.Tone
znaidanetrebadagovorimoistinu,alinekeistinejeboljepreutatiiliihbaremsaoptitina
toadekvatnijinain.Asertivnoponaanjepodrazumevaiprepoznavanjepravogtrenutkai
oblikaasertivnostikojitrebaupotrebitiukomunikaciji.Voljnoizbegavanjeasertivnostinije
izbegavanje da budemo asertivni, ve je odgovornost da prepoznamo pravi trenutak i
upotrebimonajboljimoguinainkomunikacijeuskladusasituacijom.
Uasertivnojkomunikaciji,osobadozvoljavadrugojosobidaiznesesvojemiljenje,stavovei
argumente,kakobitovierazumelapotrebeieljesvogsagovornika,teuskladusatim
redefinisalasvojepotrebe,elje,miljenje.Dakle,tonijeodustajanjeodsopstvenogmiljenja,
elja,iciljeva,veodlukadasepredomislimoilipromenimociljeveuskladusanovim
informacijama.

ASERTIVNOSTVS.AGRESIVNOST
Unaojsredinipostojisklonostdaseasertivnostiestoproglasiza agresivnost.Nijeretko
uti izjavu Danas mora biti agresivan ako eli da se izbori za sebe. Glavna razlika
izmeuovadvavidakomunikacijejeutometoasertivnaosobaneostvarujesvojapravai
interesetakotoneopravdanotetidrugimljudima,dokagresivnaosobaupravotoradi.
Asertivnaosobashvatadaeuspetidaostvarionotoeliidaebitizadovoljna,alinetako
to e nauditi drugima. Agresivna osoba, za razliku od asertivne osobe, stavlja pred sebe
obavezu da po svaku cenu mora dobiti ono to eli, da zna stvari bolje od drugih, da je
vrednijaipametnijaoddrugih.
Asertivnaosobasmatradasvakoimapravonasvojemiljenje,dajeneslaganjenormalna
pojava,alisestavovimoguobrazloiti,dasvojeciljevemoeostvaritiakobudefleksibilnija.
Asertivna osoba ne shvata stvari lino, za razliku od agresivne osobe koja je previe
sumnjiava,jersmatradajeonotosedogaausmerenobaprotivnje.
Akoneuspeuonometojeelela,asertivnaosobaseoseanezadovoljnoituno,a
agresivnaosobaoseaneprijateljstvoiokrivljujedruge.
Asertivnaosobaoseazdraveemocijezarazlikuodagresivnekojajepreplavljenanezdravim
emocijama.Agresivnaosobaponaaseosvetoljubivo,nijesklonakompromisima,vie,preti,
sklonajemanipulacijama,aasertivnaosobastavljapredsebeostvariveciljeve,sklonijaje
kompromisimaiotvorenomizraavanjustavova.Razlikeizmeuasertivneiagresivneosobe
uoavajuseiudavanjupovratnihinformacija.Asertivnaosobaopisujekonkretnoponaanje
nakojeimaprimedbu,aneprocenjujeosobu. Agresivnaosobauglavnomosuujedrugoga.
Asertivnaosobadajepredlogezareenjenekogproblema,aneinsistiranautvrivanjuneije
krivice.Agresivnaosobaokrivljuje,prozivainapada.Kadaseljutineostavljaprostoratuim
argumentima ili izvinjenjima, te ju je nemogue odobrovoljiti. Asertivna osoba ee daje
povratneinformacije,itoondakadaelinetodapohvali,dokagresivnaosobareagujesamo
kadanetonijeuskladusnjenimoekivanjima.

IDENTIFIKACIJAELJENOGSTANJA
Asadamalodaprovebamo.Zapoetak,dopunitesledeereenice:

Veseponaamasertivnokada

Uglavnomseponaampasivnokada

estonastupimagresivnokada

Navediteproblemsituacijuilioblastusvomivotugdebisteelelidaseponaate
asertivno:

Obeleje

ponaanja

NEASERTIVNO

ASERTIVNO

AGRESIVNO

elje, zamisli i oseaji

uopte se ne
izraavaju ili se
izraavaju
samopotcenjivaki

elje, zamisli i oseaji

izraavaju se bez
okolianja i na
prikladan nain

elje, zamisli i oseaji

izraavaju se na tetu
drugih ljudi

Namera: dominirati
drugima ili ih poniziti

Namera: udovoljiti
drugima

Namera: komunicirat
i

Vai oseaji kad

Uznemirenost,
nezadovoljstvo sobom;
kasnije esto i ljutnja
i zameranje drugima

Samopouzdanje,
zadovoljstvo sobom - i
odmah i kasnije

Samo(za)dovoljnost;
kasnije moda i
posramljenost

Oseaji ljudi

Oseaj krivice ili

superiornosti

Uvaavanje

Ponienost,
povreenost

tako reagujete

prema kojima
tako postupate prema njima
samima

Iritiranost, saaljenje,
gaenje

Najee uvaavanje

Ljutnja, elja za
osvetom

Ishod

Ne dobijate to elite,
a drugi su jo i ljuti
na vas

esto dobijate ono to

elite

esto dobijate ono to

elite, no preko lea
drugih (koji snuju
pravednu
zadovoljtinu)

Dugorone

Izbegavanje
neugodnih situacija,
izbegavanje
konflikata, napetosti i
konfrontacija sa jedne
strane a sa druge
nezadovoljstvo sobom,
nezadovoljene potrebe,
bes na sebe

Oseaj da vas drugi

uvaavaju; poveano
samopotovanje,
unapreivanje
odnosa

Oslobaa ljutnju, ali I

naruava odnose i
nreretko dovodi do
gubitka bliskih osoba i
neostvarivanja ciljeva

Oseaji ljudi
prema kojima

tako postupate
-prema vama

posledice

RAZUMEVANJEIPRIHVATANJEASERTIVNIHPRAVA

Asertivnapravasuuniverzalnaljudskapravakojasunezavisnaodpola,nacionalnosti,boje
koeireligijskihuverenja.Dakle,svakiovek,zatotojeovekimapravananjih;problemje
umee korienja ovih prava. Njihova primena izuzetno je vana za ouvanje
samopotovanjaipotovanjadrugih.
PRAVOSVAKEOSOBEJEDASEIZRAZIIZAUZMEZASEBE!

ASERTIVNAPRAVA

1.Pravonasopstveniizbor
Pravo na sopstveni izbor podrazumeva preuzimanje odgovornosti za sopstveno miljenje,
oseanje i ponaanje. Ukoliko sebi oduzimamo ovo pravo, tada najee odgovornost
prebacujemonanekogdrugog( oveka,okolnosti,viusilu,iliBoga).Posledicatogajeda
krivimodrugezatokakosemioseamoiliponaamo.

Akosmatradajenekodrugiproblem,ondamoranjegadamenja.Akosmatra
dasitiproblem,ondamoedapromenisebe,nauinetoipostanepametniji.
Veinaljudibisvakogpromenila,samosebenebi.Ali,datikaem,lakejemenjati
sebe!

Zatoljudisebioduzimajuovopravoilipristajudaimbudeoduzeto?
a) Spoljanjifaktor.PutemvaspitanjaisocijalizacijesmousvojilipravilaNisiustanjuda
donosiodluke,zatotosidete,netokasnijeZatotosineiskusan,jokasnijeNisijo
dovoljnokompetentaninakrajuStarsiibolestan.
b) Strahovi.Ljudi verujudasupristajanjemnatodadrugimisleiodluujuumestonjih
sigurniji, odnosno, da na taj nain izbegavaju razne strahove. Posebno separacioni strah
(strahodostavljanja)aliistrahododbacivanja,neuspeha,kritike,izoptenjaizdrutva,i
lepljenjaetiketa.

2.Pravodaotvorenoizrazimosvojeemocije
Izraavanjesopstvenihemocijakljunojezauspostavljanjekvalitetnihodnosasadrugimai
zasopstvenuemocionalnudobrobit.Kadagodkodsebenegiramoilipotiskujemoemocije,time
zapravo sebi pravimo dupli problem. Ukoliko smo naprimer uplaeni, ako taj strah
protumaimokaonetotonesmedanamsedeavaitojesamoposebistrano,nataj
nainstvaramostrahodstraha.
Sveljudskeemocijesu,samimtimtopostoje,normalneiprirodneipredstavljajusastavni
deo ljudskog funkcionisanja. Imamo pravo da budemo tuni, uplaeni, razoarani, ljuti i
imamopravodaizrazimoovastanja.Jedinokrozizraavanjesopstvenihemocija,drugaosoba
moedabudeupoznatasanaimunutranjimstanjem.Natajnainstvaraseprostorza
uzajamnorazumevanjeireavanjeproblemakojeeventualnoimamouodnosusadrugima.

Zatosebizabranjujemoemocije?
Razlozikojileeuosnovipotiskivanjaiskrivanjasopstvenihemocijasunajeeporukekoje
sunampreneteikojesmousvojiliukrozodrastanjekaotosuMorabitijaka,Ajdenemoj
daplae,samoslabiiplau,Nesmebitislab/a,akootkrijesvojeslabostidrugiete
odbacitiitd.
Ljudskeemocijesuvanesmernicenaegponaanja.Akosmonezadovoljni,taemocijaenas
motivisatidauradimonetopovodomstvariuvezikojihsmonezadovoljni.Akosmotuni,
vanojedaproivimotutugu dabismo preboleligubitak povodom kogasmotuni. Nije
realnonitipoeljnodaseljudiuvekoseajupozitivno.Iztograzloga,vanojesebipriznati
pravo i na pozitivne i na negativne emocije. Ono to je jo vanije shvatiti, je da nas
negativne emocije ne ine ni gubitnicima ni slabiima ve samo ljudskim biima iji je
sastavnideofunkcionisanjaemocionalnoreagovanjenadogaajekojinamsedeavaju.

3.Pravodasepredomislim
Pravo da promenite sopstveno miljenje jednostavno znai da umete da mislite. Otpor da
osoba promeni svoje miljenje, stavove i uverenja najee je izraz krutog miljenja ili
socijalneanksioznosti(osobaseplaidaejedrugiljudiprocenitikaonedoslednu,prevrtljivu
ilikaoosobuslabogkaraktera).Meutim,sasvimjenormalnodaosobeuslednovihiskustava
i uenja promene svoje miljenje u vezi sa neim. Ukoliko elimo da se razvijamo i

napredujemoondajenunodamenjamosvojepogledenanekesituacije.Promenamiljenja
nijedokaznaeneispravnosti,verazvojnanunost.

4.Pravodazatraimonotoelim
Jedininaindadrugiljudirazumejutaodnjihelimojedaimtosaoptimo.
Ljudiestopateodonogatopsiholozivoledanazovujednomodnajeihlogikihgreakau
komunikacijisadrugimaatojeidejadaedrugisamiznatitamielimo(mindreading).
Ovaj stav je naroito prisutan kod ena i prouzrokuje brojne probleme u porodinim
odnosima.

5.Pravodaneznam
Kaoljudiimamobiolokaogranienjadauglavidrimosvaznanja.Takoe,nismouveku
mogunosti da predvidimo sve mogue posledice svojih buduih akcija. Jedini nain da
steknemonovaznanjaidaseintelektualnorazvijamojekrozprihvatanjesopstvenogprava
najednostavnoNEZNAM.
Sokrat jeproglaenzanajpametnijegovekasvogvremena samoizjednograzlogaOnje
jedinibiosvestansvognezananja.Dakle,nikadanemoemobiti100postosigurniunae
znanje.

6.Pravodanerazumem
Kaotodrugimogusaznatikakoseoseamoilitaelimojedinoukolikoimtosaoptimo,po
istomprincipumimoemorazumetinjihovunutranjisvetukolikosebidamozapravoda
netonerazumemopasamimtimipostavimopitanjeuvezistvarikojesunamnejasne.Mi
nismoitaituihmisli.Zatonemojtedaoekujeteodsebedaunapredprepoznajetetue
elje,miljenje,oekivanja,dapredviatetuepotrebe.Koristeiibraneisvojepravodane
razumemo,mizapravopozivamodruguosobunaotvorendijalog,namogunostdazajedno
doemodoboljegrazumevanja.Usuprotnom,akosebioduzimamoovopravo,oseamoseloe
iprozvanoukolikojedrugaosobabesna,povreenailiuznemirena.

7.Pravodasamsudimosebi
Pravodasamiosebisudimopredstavljastavsamoprihvatanjakojinasiniimunimnaono
todrugionamamisli.Osobekojesebioduzimajuovopravo,sudeosebinaosnovuonogato
drugionjimakau.Natajnain,osobaostajebezsopstveneautonomijeibezsvojihgranica.
Ona je preputena tuim odlukama, procenama ali i zabludama. Ako smo prihvatili
odgovornostzasebeizaonotomislimo,govorimoiinimoznaidaodbijamodabudemo
pasivne kreacije okoline i drugih, da se odluujemo na sopstvene izbore, odbijajui da se
oseamokrivim,dunimililoimakonismopotuojmerisavrenstva.

Osobekojesebioduzimajuovopravoteedasesvimadopadnujerjedinokroztuupozitivnu
procenu grade pozitivnu sliku o sebi samima. One veliku energijeu troe kako bi svoje
ponaanjeprilagodiledrugimatakodasesvimailinekojosobidopadnu,daposvakucenu
zadobiju naklonost, panju, ljubav, i na taj nain spree najmanji znak odbacivanja ili
neprihvatanja.

8.Pravodapogreim
Najee oduzimamo sebi pravo na greku zato to izjednaavamo greku sa sopstvenom
linoupoprincipupogreiosam=jasampogrean.Razmiljajuinaovajnain,skloni
smo ili da izbegavamo aktivnosti u kojima moemo pogreiti ili da budemo agresivno
defanzivnitakotosopsvenegrekenepriznajemovezanjihokrivljujemodruge.
Istinaje,meutim,damisvigreimoupostupcimatonasinipogreivimljudskimbiima
alineipogrenim.
Osobe koje sebi oduzimaju pravo da pogree su takozvani perfekcionisti. Perfekcionizam,
meutim,nemaonoznaenjekojemuseestopridajeudrutvuatojedaosobastvariradi
savreno i da je zbog toga i kao linost savrena. Perfekcionizam nije nita drugo do
oduzimanje sopstvenog prava na greku to predstavlja oteavajui faktor u nizu
aktivnosti u kojima elimo da postignemo uspeh. Ljudi sa izraenim perfekcionistikim
sklonostimasklonisuodlaganjuobavezaiaktivnostiukojimabielelidaseostvareupravoiz
straha da e poiniti greku. Zahtev da stvari radimo savreno rezultira strahom od
potencijalne greke a greka se doivljava neto katastrofino i ugroavajue po
samopotovanje. Iz tog razloga perfekcionizam osobu ini inertnom, povuenom i
izbegavajuom. U osnovi ovog povlaenja je stav bolje da ne pokuavam nego da pokuam i
pogreim. Oni koji pak ree da se uhvate u kotac sa ivotom a pri tom ne odustanu od svog
perfekcionizma (itaj straha od greke) skloni su da se uasavaju nad svakom grekom koju
poine. Pri svakom zadatku koga se late, potrebno je previe vremena da se njime bave kako
bi prevenirali svaku moguu greku.

Strah od greke ili nas ini sklonim da izbegavamo aktivnosti u kojima potencijalno
moemo pogreiti ili nas ini izrazito uznemirenim kad se latimo tih aktivnosti.

9.Pravodakaem NE!
Ovopravosebioduzimamokada:

Nekomepomaemo,atoNEELIMO,odnosnonismoseODLUILIdapomognemo,
venismoznalikakodapostavimogranicuNemogudanepomognem.

Kadapomaemoosobidareinekiproblem,aonajeodgovornazanjegaiurealnojje
mogunostidagasamarei.Znaidasmopustilidatuiproblembudena.

Pitanje je da li zaista pomaemo drugoj osobi kada mislimo da joj pomaemo?

Preuzimanjemodgovornostizadruge,mizaistanepomaemodrugomedarazvijesposobnost
za reavanje problema. Isto se odnosi i na nas same, ukoliko doputamo da drugi misle
umestonasondasenerazvijamoinenapredujemo.Bezobziranatoukojojmeriovekeli
da drugome bude dobro, on nema sposobnosti da drugoj osobi trajno daruje stabilnost,
dobrobit i sreu. Srene trenutke moemo da priutimo nekoj dragoj, bliskoj osobi, ali
stabilnost,dobrobitisreuoveksammoradaostvari.

10.Pravodaneopravdavamineobrazlaemsvojeponaanje

Kadanastojimodasedrugimljudimadopadnemo,ondaseestoizvinjavamoipravdamoako
mislimoiliradimonetotodruginepodrava.Objanjavamorazlogesvojihpostupakakoji
ebitiprihvatljividrugimljudimatrudeisedaneodudaramo,dasenezamerimo,dapo
svaku cenu obezbedimo njihovo prihvatanje, ak i u gotovo beznaajnim situacijama (na
primer,prodavcuijiproizvodnismokupili). Izgledakaodaseizvinjavamozbogonog
tojesmo.estoizmiljamogomiludobrihrazlogakadaelimodapostupimopremasvojim
eljama,ilijednostavnopostupimoprematuimoekivanjima. Stalnougaanjedrugima
kako bismo im se dopali, obino ima kontraefekte; drugi ljudi e nas manje
potovatiimanjeemoimsesviati.

11.Pravodameljuditretirajusapotovanjem

Imamopravodanasljuditretirajunapotenipristojannainkaoidanasneponiavaju.
Kadagodsenaemousituacijidanasdrugitretiranaponiavajuinain,imamopravodase
zauzmemo za sebe i traimo pristojan tretman. Ipak, vano je imati na umu, da iako mi
imamopravodasezauzmemozasebetoneznaidaeljudiuvekdanasprihvateitretiraju
nafernain.Veomavaandeoasertivnosti,jestepreuzimanjeodgovornostizasvojaprava,
zbog ega predlae upotrebu termina odgovorna asertacija.Takoe, asertivnost ne
podrazumevasamoborbuzasvojaprava,veiuvaavanjepravadrugih.

MOJAASERTIVNAPRAVA
Imampravonasopstveniizbor.
Imampravodaiskusimemocijeidaihotvoreno
izrazim.
Imampravodasepredomislim.
Imampravodazatraimonotoelim.
Imampravodaneznam.
Imampravodanerazumem.
Imampravodasamasudimosebi.
Imampravodapogreim.
ImampravodakaemNEidaseneoseamkrivom.

Imampravodaneopravdavamineobrazlaemsvoje
ponaanje.
Imampravodameljuditretirajusapotovanjem.

IMAMPRAVODAPRIHVATIMIIZRAZIMSVOJA
ASERTIVNAPRAVA.
IMAMODGOVORNOSTDAPRIHVATIMTUDJA
ASERTIVNAPRAVA.

TIPOVIASERTIVNEKOMUNIKACIJE

Svakoimapravodaseizraziizauzmezasebe!
Osnovnielementiasertivnoggovora:

Jasnoizrazitekojevamponaanjesmeta

Navedite razloge zbog kojih vam neije ponaanje smeta, kako se tada oseate, ta o
tome mislite i kao to na vas utie

Formuliite jasan zahtev i ta elite da se uini povodom toga

BAZINAASERTIVNOST
Ovaj vid asertivnosti dat je u formi kratke i jasne reenice. Odnosi se na jednostavno
zauzimanje za lina prava, verovanja, oseaje ili miljenja, i ne ukljuuje druge socijalne
vetinekaotosu:empatija,konfrontacijaiuveravanje.Ovajtipasertivnoggovorasekoristi
u situacijama kada smo u komunikaciji sa bliskim osobama, ili ukoliko su uloge jasno
definisane.
Ne elim da idem sa tobom u oping.
Ne mogu da ti pozajmim novac.
S obzirom da ovo obraanje ne sadri mnogo objanjavanja i obrazlaganja, ovde je naroito
bitno obratiti panju na nain obraanja, dranje i uopte sve one elemente koji prate
verbalno obraanje.

EMPATIKAASERTIVNOST
Moguseizvestidvevarijanteempatikeasertivnosti:

SAOSEANJE+BAZINAPORUKA.

Vanojedanakonporukeuvaavanjaoseanjadrugeosobekaemotaelimo,tojest,da
ne zaboravimo bazinu asertivnu poruku. Nedvosmisleno i direktno iskazivanje svojih
potreba,zajednosaosvrtomnaoseanjadrugeosobeijasnimstavljanjemdoznanjadasmo
njenostanjeprepoznaliiuzeliuobzir.

Vano mi je da ti objasnim kako se oseam, a znam da je ovo podjednako vano i za tebe, pa

elim i da ujem ta ti misli o tome.

Verujemdaelidamipomogne,alibihjaradijeuradilasama.

Modatoneprimeuje,alismetamikadanedolazinavreme.
Razumemdavamjetekodapreciziratedatumisporuke,alimenijejakovanodakaete
taandatum,takodausaekati.

KAKOSEMIOSEAMO+BAZINAPORUKA

Ovajtipasertacijejeveomakorisankadasemiveomaneprijatnooseamouvezisaneim,ali
namjeveomavanodatoipaksaoptimoosobi.

Nijemiprijatnotouvamovorei,alimojakonanaodlukajedaneelimvieda
obavljamovajposao.
Zaistanevolimkadadodjemuovakvusituacijuali...
Ovo je najpotpuniji oblik Jagovora, zato tosadri opis tueg ponaanja koje nas
uznemirava, kako se oseamo povodom toga i kakvog praktinog efekta to
ponaanjeima,kaoikonkretanzahtevkojisedrugojosobiupuuje.Treba obratiti
panju da opis tueg ponaanja bude autentian, bez preterivanja ili karikiranja.
Takoe, bitno je da opis bude vrednosno neutralan, bez negativno konotiranih
etiketa, kao ida se ne komentarie osoba u celini nego njeno ponaanje. Dakle,
umesto da kaemo nekome: 'Ponaa se sebino...', ili: 'Ti si samoiva osoba...',opisaemo
samo ponaanje koje nam smeta: 'Kada o zajednikim stvarima odluuje sam i ne pita me
za miljenje...'

ESKALIRAJUAASERTIVNOST
Ovajtipasertivnostijeveomakoristanusituacijamakadasmoudijalogusanametljivom,
agresivnomosobomkojadirektnokrinaaprava.
Eskalirajuaasertivnostzapoinjeminimalnimasertivnimodgovorom,aukolikodrugaosoba
neodgovori naminimalnu asertivnostinastavidanaruavatua prava,osobapostepeno
poveavaasertivnostdopotpunovrstogstavabezkompromisa,alinepostajeagresivna.

PRIMERsituacijasanametljivomosobom:
Bilisteveomaljubazni,aliipakneelimtodakupim.Neelimdakupim.Poslednjiputvam
kaemdaneelimtodakupim,nemojteviedapitate.
Uvektrebaimatinaumusledee:osobakojainsistirakrinaaprava!
Onotoposlednjistepenasertivnostirazlikujeodagresivnostijeizostanakeljedakaznimo,
povredimo ili ponizimo osobu. Idaljeimamo na umuda jePONAANJE teosobe za nas
neprihvatljivo, a ne sama OSOBA. Ton kojim izgovaramo poslednji stepen asertacije nije
agresivan(drzak,cinian)vemaksimalnoODLUAN.

Rei NE, ne znai biti neprijatan ili agresivan. To je nae osnovno pravo i zbog toga ne treba
oseati stid ili krivicu. Vetina da odluno i ljubazno odbijemo zahtev koji nam ne odgovara
moe nam utedeti puno vremena i zatititi nas od kasnijeg nezadovoljstva.
Rei NE je esto problem za mnoge ljude. Nekada se plaimo da e to zvuati grubo,
neljubazno, pokvariti nam odnose sa ljudima koji su nam vani ili prouzrokovati sukob.
Ipak, koliko gubimo kada pristajemo da radimo posao koji bi trebalo neko drugi da obavi,
kupujemo stvari koje nam ne trebaju ili ostajemo u kontaktu sa ljudima koji nam ne
prijaju? I da li na to pristajemo iz ovekoljubivih razloga ili samo zato to nam je neprijatno
da odbijemo ljubaznu molbu ili ne znamo kako da izaemo na kraj sa neijom upornou?
Kada kaete ne, dobro je dati neku vrstu kratkog obrazloenja takve odluke, ali ne takvog
koje e sadrati preterana izvinjavanja, opravdanja ili na bilo koji nain kod sagovornika
ostaviti utisak da se premiljamo i da ipak moe jo jednom da pokua da nas ubedi. Dobru
volju moete pokazati predlaui drugo reenje, koje vas ne ugroava, ali naravno, samo ako
za tako neto ima prostora.
Nekada ni najodlunije odbijanje ne moe obeshrabriti uporne ljude koji su po svaku
cenu odluili da nas privole da promenimo miljenje. Ako ste sigurni da je va odgovor bio
jasan i nedvosmislen, nije potrebno preoblikovati ga ili pokuavati ubeivanje drugim
argumentima. Dovoljno je samo ponavljati isti iskaz svaki put dok sagovornik ne odustane
od ubeivanja. Ovo je takozvana tehnika 'pokvarene ploe' i korisna je, ne samo u
odbijanju napadnih ljudi, ve i kada elimo da istrajemo u nekom naem zahtevu koji je
kratak, jasan i nedvosmislen, a sagovornik i pored toga pokuava da ga zaobie.

UGOVORNAOPCIJA
Ovdeseostavlja mogunost drugoj osobi da promeni ponaanjeprenego topreduzmemo
krajnjemere.Dalijeugovornaopcijapretnjailiasertacijazavisiodtonakojimjeizreena.
Dabiugovornaopcijabilapravaasertacijapotrebnojedaseiznosikaosaoptenjetojest
obavetenjeonaemsledeemkoraku,akosesituacijanepromeni.Koristimoprincip:ako
onda.
Akonastavidarazgovarasamnomtimtonom,prekinuurazgovor.
Akosledeiputbudekasnila,otiiunakon5minuta.
NAPOMENA:Ugovorkojismopredoilinetiesesamodrugeosobe.Ukolikosemisamine
ponaamo u skladu sa ugovorom, naa ugovorna opcija postaje prazna pretnja i nema
komunikacionu vrednost. Na primer, ako protivno ugovornoj opciji nastavimo da ekamo
osobukojakasni,svojomnedoslednouumanjujemovrednostonogtogovorimoimogunost
daljegpravljenjaefikasnihugovornihopcija.Jednostavnodrugaosoba eprestatidanas
shvataozbiljno.Dakle,doslednostjesastavnideougovorneopcije.

KONFRONTATIVNAASERTIVNOST

Konfrontativnaasertivnostsekoristikadasureidrugeosobeukontradikcijisadelima.
Ukljuujeobjektivnoopisivanjetajedrugaosobarekladatrebadauradii, tajezaista
uradilainakontogaseizjasnimoovlastitimeljama. Ovim se od druge osobe zahteva da
nam pojasni svoje stanovite ili obrazloi neko ponaanje, kada je potrebno, kako bismo bili
sigurni da razgovor tee u konstruktivnom smeru. Kada nam neka situacija nije potpuno
jasna, najbolje je zatraiti objanjenje kako bismo na pravi nain mogli da razmotrimo sve
alternative koje mogu biti efikasne u njenom razreavanju.

Koristimojekadasenabilokojinainkonfrontiramo,suoavamo,izraavamosuprotnoili
drugaijemiljenje.
Rekaosidaemipomoiokoopremanjastana,alikadgodsmosedogovorilidadoekod
mene,tisiimaodrugeobaveze.elimdaznamdalimogudaraunamnatvojupomoiline?

Biojedogovordausredudonesenovac,alinisi.Kakodareimoovusituaciju?
Uznemirava me to to radi, pa bih elela da mi objasni ta eli time da postigne?

Konfrontativnomasertivnousesluimodabismosedrugojosobinanekinainsuprotstavili
ili je suoili sa njenom nedoslednou u ponaanju. Na ovaj nain iskazujemo koliko
vrednujemoprethodnouspostavljenedogovore.Ovajtipasertacijepodseanaugovornuopciju
po tome to ne zaboravljamo da odreagujemo ako neto nije u skladu sa prethodno
postignutimdogovoromiliugovorom.

JAASERTIVNOST
Ja asertivnost je klasina asertacija, jer svaka asertacija podrazumeva da mi iskazujemo
svojelino,subjektivnomiljenje,oseanjeilielju,alikodJaasertacijestavljamoposeban
naglasaknatajaspektasertivnosti.IzJaporukasuproisteklesveostaleformeasertacije,
kakobidopunileosnovnuJaporuku.
JAporukesunainsaoptavanjapomoukojegotvorenoijasnoiskazujemosvojeopaanje
situacije,svojaoseanjaipotrebeuvezisatomsituacijom,isaoptavamokakobismoeleli
da se ta situacija razrei, a da naa potreba bude zadovoljena. To su poruke koje slue
izraavanju vlastitih oseanja, opaanja, iskustava, doivljaja, misli, potreba, elja,
zanimanja,ideja,oekivanja,verovanja.
Japoruke
Potoasertivnostpodrazumevaostvarivanjesopstvenihprava,najboljinainzato
jedirektnopozivanje natokakoseoseamo,tanamsmetaitaelimo.Postoji
nekoliko tekoa na koje ljudi nailaze kada pokuavaju da formuliu jasnu Japoruku.
Nekada je teko neutralno se postaviti prema injenici da nas neko ugroava. esto smo
skloni da upotrebljavamo izraze koji optuuju drugu osobu, negativno je opisuju i osuuju
njeno ponaanje.
ak i ako nalazimo da su takve karakterizacije opravdane, one nam mogu
biti smetnja, zato to e se druga osoba na taj nain osetiti ugroenom i zauzeti
odbrambeni stav umesto da sa nama sarauje. ak i ako primetimo da neka osoba ima

ustaljene obrasce ponaanja koji nam smetaju, loe je praviti generalizacije. Dakle, umesto
reenice:'Ti nikada ne ispuni obeanje i uopte nije briga za mene!', bolje je upotrebiti JAporuku: 'Kada ne ispuni obeanje koje si mi dao, oseam se zanemareno.'
Ja-poruke su oni iskazi u kojima govorimo o svom stanju. Njima
definiemo svoja oseanja, potrebe i izriemo zahtev drugoj strani. Jednostavna
asertivna reenica je veoma kratka izjava koja sadri samo konkretnu injenicu,
stav ili uvid koji je u vezi sa onim to mislimo da nam se uskrauje
Nekim ljudima je teko da precizno definiu kako se oseaju. Ako kaete da
ste zbog neega tuni, a u stvari ste ljuti, verovatno neete dobiti pravo zadovoljenje, ak i
ako je sagovornik spreman da vam izae u susret. Ako ne prepoznate problem na pravi
nain, ne moete se nadati da e se on reiti.
Takoe je bitno odrediti intenzitet oseanja i jasno ga predoiti. Ovo e na
najbolji nain pokazati sagovorniku koliko nam je neto vano, ali e i nama samima biti
dobar vodi za istrajavanje u tom zahtevu.Ako svaku sitnu nelagodu pokuamo da
predstavimo kao veoma uznemiruju problem, zvuaemo neiskteno i teatralno,
pa nas drugi nee shvatiti ozbiljno. U zavisnosti od vrste situacije koja se komentarie,
postoji nekoliko vrsta Ja-reenica (bazina asertivnost):
Vano mi je da shvati ta govorim, pa bih elela da me slua dok ti priam.
Imamonekiproblemukomunikaciji.elilidarazgovaramootome?
Ovonemorabititano,alijamislimdatemereneeuroditiplodom.
Jaimamdoivljajdasetineoseadobrosamnom.
Jazaistaelimdaseizvinimuimenaegrupezbogkanjenja.
Ja se trenutno oseam jako loe i prijalo bi mi tvoje drutvo.
Ja ne mogu da ti pomognem jer ne znam kako to da uradim.
Ne elim da budem deo vae organizacije jer ne delimo iste vrednosti i ciljeve.

KakozvueJAporukeiTIporuke
JA PORUKE
eleo/la bih da me ne prekida dok

VS.

TI PORUKE
Ti me uvek prekida dok priam.

priam.
Voleo/la bih da mi pomogne oko

Ti bi trebalo da mi pomogne oko kunih

kunih poslova.

poslova.

Mislim da nisi razumeo/la ta sam

Ti si glup/a ako ne kapira ta ti

htela da kaem.

govorim

Jako me ljuti kada vidim da nisi

Kako moe da bude tako aljkav i

pokupio igrake za sobom.

bezobrazan. Jesam ti rekla da pokupi

igrake?

DISKUSIJA
Odgovorite na sledea pitanja:
Kako se oseate kada vam neko uputi TI reenicu?

Ako vam neko kae glup/a si ako ne razume o emu ti priam, kako se oseate?

Uporedite tu reenicu sa reenicom mislim da me nisi razumeo/razumela, pojasniu

Opii jednusituacijuukojojsikoristio/koristilaTItvrdnje?Kakosezavriokonflikt?
tabibilodrugaijedasiprimeenjivao/primenjivalaJAtvrdnje?

KLJUNE RAZLIKE IZMEU JA REENICA I TI REENICA

JA poruke

TI poruke

Izraavaju naa zdrava oseanja

Izraavaju nezdrava oseanja kao

(nezadovoljstvo, tugu, zabrinutost..)

to su bes, strah, povreenost...

Autentine su i iskrene

Agresivne i optuujue

Dozvoljavaju ti da preuzme

Prebacuju odgovornost na drugog za

odgovornost za sopstvene emocije

to kako se ti osea

Ne osuuju tue ponaanja ve ga

Idu dalje od opisivanja tueg

samo opisuju

ponaanja, izraavaju osuujui i

kritiki stav prema njemu

Izraavaju potovanje prema drugoj

Ugroavaju samopotovanje druge

osobi

osobe

Pozivaju na promenu i pravljenje

Produbljuju konflikt

kompromisa

VEBA
KoraciuformulacijiJAporuka

1.Opiiponaanjebliskeosobekojetismeta,neinterpretirajgavesamoopiionoto
sedeava(tobikameravidela). Izrazisvojeemocije uvezinjegovogponaanjai
nainnakojesetoponaanjeodraavanatebe.Ovdejevanodaprotestvuje
protiv ponaanja a ne protiv linosti druge osobe! Daj osobi do znanja da ima
problemsaonimtoonaradianesatimkakvajeonilionakaoosoba.

2.Iznesi zahtev/molbu vano je da molbu iznese na to jednostavniji nain,

jednostavnokaionotoeliilineelidirektnoiotvoreno.Molbejenajboljeiznetiu
sledeemoblikuVolelabih,elim,Znailobimi....

KAKOULAZITIUKONSTRUKTIVNEKONFLIKTE
U interpersonalnim odnosima kada smo suoeni sa konfliktima, esto zaboravljamo da
uzmemo u obzir perspektivu druge osobe i ostajemo centrirani samo na ono to mi elimo ili
oseamo. Da bismo konstruktivnije reavali konflikte i uopte bili u stanju da asertivno
nastupimo, vano je uzeti u obzir i nain na koji druga osoba gleda situaciju. U tom smislu
nam moe pomoi sledea veba.

VEBASVEIMABARDVESTRANE
Konfliktne situacije lake je reavati ako sagledamo svoje potrebe, ali i potrebe druge
osobe,akosebarzatrenstavimonanjegovo/njenomesto.Moeimatinajboljeporukuna
svetu,ali ejeosobakoja jeprimauvekrazumeti kroz prizmusvojihvlastitihemocija,
pretpostavki,predrasudaipostojeihuverenja.Nije dovoljno da bude precizan ili razuman
ili ak genijalan. Klju uspene komunikacije je da matovito skokne iz sebe u cipele svog
sagovornika kako bi saznao to on misli i kako se osea u najdubljim delovima uma i srca.
To kako ta osoba doivljava ono to kae je stvarnije, barem u praktinom smislu,
od toga kako ti samog sebe doivljava.

VEBA
Zamislitejednu situaciju u kojoj stesesukobili savamadragom osobom, oko egastese
sukobili, detalje sukoba. Zatim na papiru napiite kako je sukob izgledao vien oima te
osobe. Dakle, kako se on/ona oseao/la, ta je doiveo/la,oekivao/la...Piite u prvom licu
jednine,kaodasteon/ona.

Kakovamsadaizgledasukob?Kakosteseosealiupoloajubliskeosobe?Dalisteneto
novosaznaliosebi,njemu/nojilivaemodnosu?

Joneketehnikeasertivnekomunikacije:

Tehnikazamagljivanja(eng.fogging)
Osobauidaprihvatideoistineumanipulativnojkriticiupuenojnanjenraun,alidaupogledu
procenesituacijeostanesopstvenisudija.
Reenicauokvirutehnikezamagljivanjemsesastojiizdvadela.Prvideoreeniceje'diplomatskog
karaktera' jer se sagovorniku priznaje pravo da ima pravo na sopstvenu istinu. U drugom delu
reeninogdijaloga,meutim,osobarealnobranisvojelegalnopravo.
Majka:Suknjatijeuasnokratka,zarnemislidabitrebalodanosiduesuknje?Onesusadau
modi.
erka:Upravusi.Duesuknjesuumodi.Aliseuzovubluzunajvieslaebaovasuknja.

Tehnika vraanja lopte (eng. negative inquiry)

Primenomtehnikevraanjalopteosobaseuidaseuspenonosisamanipulativnomkritikom.
Umesto automatizovanih reakcija (kontranapad ili bekstvo), koje se javljaju u najveem broju
sluajeva, osoba treba da upitnim reenicama prinudi kritiara da jasno i precizno otkrijesta je
zapravo pravi predmet njegove kritike. Suoavanjem argumenata sa kritiarem, osoba, s jedne
strane,ublaavasvojiracionalnistrahodkritikei,sdrugestrane,prekidakritikeprimedbedruge
straneusukobu,jerjeovaprinuenadasekonkretnoizjasniuemusekritikasastoji.
Radnik:Platazaprethodnimesecmijesmanjena,dalimogudadobijemobjanjenje?
ef:Nisidobroobaviosvojposao.
Radnik:Dalibistebililjubaznidamikaetekonkretnijeopropustima

ef:Uf,paodakledaponem...
Radnik:Evoekam....
ef:Bilojetupunostvari...
Radnik:Dalibistebililjubaznidamikazetenetokonkretnije?

Tehnika tajm auta (eng. time out)

Ovatehnikajepogodnaurukovanjuproblemimakojiseestojavljajuizmeuroditeljaimaledece.
Analognosatajmautomukoarci,osobaunekomdijalokomsukobuprivremeno"prekidaigru",bez
uputanja u raspravu. Princip "nema igre" odnosi se samo na dijalog u kome se otkriva da
sagovornikispoIjavanerealnezahteve.Inae,"imaigre"usvimdrugimsituacijamaukojimadijalog
teenormalno.
Dete:Idemnapoljedaseigram.
Majka:Neslaemsesatomidejomdaizaesjersiprehlaen.
Dete:Ali,hounapolje,mamice...
Majka:Nedolaziuobzir.
Dete:AMarkoiNikolasunapoIju...iigrajuse...
Majka:IzaiekadatibudeboIje.
Dete:Housada!Samomalo...
Majka:Reklasamne.
Dete:Houdaseigramispredzgrade!Hounapolje...(ponavijakrozpla)
Majka:(nastavljadakuvaruak,bezuputanjaudaljuraspravu)

Tehnika priznavanja greke (eng. negative assertion)

Kod tehnike priznavanja greke osoba se suoava sa strahom od odbacivanja i nesavrenosti.
Priznavanjegrekeuravnopravnimiemocionalnimodnosimamoebitiznakzrelostilinosti,ali
ishitrenoprihvatanjekriviceunekimprofesionalnimrelacijamanijemudraodluka.Postojesituacije
ukojimanekotreitrebadadoneseodlukuokrivici.
ena:Jesilitinormalan?Gdesidosada?Skrozsamseprepala.Trebalojedadoeskuiprepet
sati.

Mu:aomijetosiseuplaila.Trebalojedatijavimdasamotiaosakolegamanaruak.Ijo
smosetolikozaprialidasampotpunozaboravionavreme.Trudiusedasetakonetoneponovi.

Tehnika kompromisa (eng. workable compromise)

Usluajevimakadasestavoviosobaudijalogurazlikuju,konfliktnusituaciju,kakouemocionalnim,
tako i u poluprofesionalnim i profesionalnim odnosima, mogue je, ponekad, reiti jedino
kompromisom.
Slubenik:Nekapozadinabudeplava.
Slubenik2:Ma,ne...jabihradijecrvenu.
Slubenik:Kakvacrvena!Biegrozno...ipakjeplavapraviizbor.
Slubenik2:Efektnijeebitidastavimocrvenu.Plavajetotalnipromaaj.
Slubenik:Adamiizaberemoneku'treu'boju?
Slubenik2:Pa,...hajde.'Zlatnasredina'...
Nevoljanastajeuonimsituacijamakadakompromisizobjektivnihrazloganijemoguepostiiili
kadajekompromisnoreenjetetnopoosobu.Postoje,dakle,stvariokokojihnijemoguepraviti
kompromis.

Tehnika pokvarene ploe (eng. broken record)

Uodbranisvojihpravaosobatrebauporno,dosledno,bezobjanjenjaiprodubljivanjaproblemada
zahtevadajojdrugaosobaomoguiostvarenjetogprava.
Slubenica:Ne,nemoguiinaruaksaVama.
Kolega:O...MolimVas,poitesamnomnaruak,neetrajatidugo...
Slubenica:aomije,danasimamobaveze.
Kolega:O...MolimVas,hajdete,jaVasvodim...
Slubenica:aomije,danasimamobaveze...
Uporan,dosledanimonotonzahtevsagovornikadovodidoludila.Zatosepreporuujeuzdravanjeod
upotrebeovetehnikeuemocionalnoravnopravnimodnosima.Njenaprimenamoekodpartneraili
partnerkeizazvatibesimuninu.
Korienjetehnikepokvareneploenijepreporuljivoiusluajevimakadana"pokvarenuplou"
osobekojabraninekosvojepravosagovornikreagujeemitovanjemsopstvene"pokvareneploe".

Tehnika ponovljenog asertivnog odgovora (eng. repeated assertion)

Tehnikomponavljanjaasertivnogodgovoraosobateidauvaiinjenicekojeistiesagovornik,ali
uporno brani sopstveno pravo. Prilikom korienja ove tehnike doputa se osobi da, ako je to
potrebno,ukratkimcrtamaopiesvojupozicijuuvezisaosnovnimproblemom.
Tehnika se bez posledica moe primenjivati u sukobu ravnopravnih, emocionalno vezanih osoba.
Osobu koja je primenjuje u cilju odbrane ugroenih prava sagovornik ne mora doivljavati kao
agresivnu,nametljivuidosadnu.
Devojka:Dragi,hajdemoveerasubioskop.
Mladi:aomije,radobihiao,alinemogu.DogovoriosamsesaMirkomdagledamoveeras
fudbal.
Devojka:Pih...Nemadosadnijestvarinasvetu.Tebijefudbalvanijiodmene?
Mladi:Znadasimivanijaidatevolim,ali,istotako,znadauivamufudbalu.
Devojka:Dobro,itaakopropustijednuutakmicu?Svesuiste...onifudbalerisamojurezaloptom.
Amenisetakoizlazi...iidemiseubioskop.
Mladi:Potpunorazumemdatinevolisfudbal,alijanemogudaotkaemdogovorsMirkom.

Tehnika paradoksalnog odgovora (eng. paradoxical statements)

Nekiautoriopreznopreporuujudaosobanaagresivneprimedbe,zluradostiiopaskesagovornika,
koristi paradoksalni odgovor u elji da se nekorektnost u komunikaciji vrati agresoru poput
bumeranga. Meutim, reakcije tog tipa na agresiju sagovornika, na tankoj su granici izmeu
asertivnogiagresivnogponaanja.Korienjeovetehnikezahtevaodosobekojajeizloenaverbalnoj
agresijisuptilnostujezikomizraavanjuifinoprepoznavanjenijansiukomunikaciji.
Momak:Jesilimogladaobuekrausuknju.
Devojka:Nisam,napranjuje.

ZAKLJUAK
Kao to vidite u primerima, izbor tehnike diktira situacija, a u zavisnosti od prirode odnosa
osoba koje komuniciraju i prirode problema. Jako je bitno da, pored verbalnog, obratite
panju i na neverbalno ponaanje. Suoite se sa sagovornikom 'lice u lice'; stojite ili sedite
uspravno, zadrite otvoren i oputen stav; budite ljubazni, ali sa ozbiljnim izrazom lica; va

glas treba da je smiren i blag, nikako plaljiv ili otar. I na tom polju treba biti asertivan.
Takoe, udrueno korienje tehnika asertivnog ponaanja, njihovo kombinovanje daje boiji
rezultat nego korienje samo jedne od tehnika, izolovano od ostalih.
Treba da komuniciramo, i to asertivno - izraziti svoje ideje, elje, potrebe. Ne treba ekati
da drugi proitaju nae misli. To se nee desiti.
Kada asertivnost postane navika, pitaete se kako ste ikada mogli iveti bez tog
Par saveta:

Za poetak, dozvolite sebi da komunicirate sa ljudima.

Zvui logino, ali za ljude kod kojih socijalna interakcija izaziva veliku dozu anksioznosti,
ovo je zapravo najtei zadatak. Ponite sa najmanje ugroavajuim interakcijama, na
primer sa prijateljima. Socijalni strahovi se najbolje otklanjaju tamo gde i nastaju-u
socijalnoj sredini.

Zapazite sitacije u kojima se ne ponaate asertivno.

Analizirajte ih i pokuajte da zamislite kako biste zvuali da ste primenili pravila

asertivnog reagovanja

Posmatrajte kako drugi ljudi to rade.

Shvatite ih kao modele i pokuajte da uoite kako to njima polazi za rukom.

Asertivnost je vetina koja se ui i veba .

ak i kada dobro uvebate asertivno ponaanje, to ne znai da ponekad neete

doiveti neuspeh.

Zamiljajte situacije u kojima bi bilo poeljno da se ponaate asertivno.

Ako znate da vas eka situacija u kojoj bi ove vetine bile od pomoi, pokuajte da zamislite
glavne elemente te situacije i kako bi tada trebalo da izgleda va nastup.

Vebajte sa prijateljima.

Oni vam mogu posluiti kao socijalno oledalo i rei vam kako izgledate i zvuite kada
zastupate sebe.

IPAK NE ZABORAVITE:
ak i kada dobro uvebate asertivno ponaanje, to ne znai da ponekad neete
doiveti neuspeh. Neke situacije se mogu pokazati suvie izazovne i navesti vas da
odreagujete na stari, neasertivan nain. Nikada ne moemo biti potpuno spremni na itav
spektar situacija koje nas u ivotu mogu zadesiti. Shvatite na emu ste se sapleli i
pokuajte da to ispravite u narednim situacijama.
Nekada se ljudi sa kojima ste godinama komunicirali na jedan nain mogu zauditi
promenama u vaem ponaanju, a nekada mogu pokuati i da vas sabotiraju u tim
nastojanjima. Onaj ko sigurno zastupa svoja prava, umanjuje ansu drugima da se
o njega koriste i da zabuavaju. Bitno je da ne odustanete od svojih asertivnih prava, a
tako ete i najlake nauiti ljude oko sebe da ih potuju.

Dragi uesnici treninga asertivnosti,

Nadam se da ste danas nauili neto novo i da ete razvijati ove nove vetine ili usavravati
stare. Na tom putu elim vam da budete istrajni, i da verujete u sebe. Kada vam bude teko
zapitajte se: ta je moj krajnji cilj?. Ne donosite nikada odluke na osnovu privremenog
oseaja, i nauite da mislite o svom ponaanju, o svojim emocijama, jer mi kao ljudska bia
ne samo da moemo da mislimo, ve imamo sposobnost da mislimo o tome kako mislimo, a
samim tim i da menjamo na nain razmiljanja. elim vam puno uspeha i da budete to
asertivniji u komunikaciji zbog vas a i drugih.

PS: ne zaboravite da uskoite u tudje cipele s vremena na vreme

Vaa Bojana