Lepa re

Abraksasov vodi niz

dokumentarni film

CIP
,
791.229.2:159.97
, , 1977
Abraksasov vodi niz dokumentarni film /
Bojan Panda. Beograd : Centar za
liberterske studije, 2011 (Beograd : ATC).
233 str. : ilustr. ; 18 cm. (#Biblioteka
#Lepa re / [Centar za liberterske studije])
Tira 500. Str. 1115: Dokumentovanje zvuka
koe koja truli / Dejan Ognjanovi. O
autoru: str. 233.
ISBN 978-86-87821-10-1
a)
COBISS.SR-ID 182823180

Bojan Panda

ABRAKSASOV

VODI NIZ

DOKUMENTARNI FILM

Centar za liberterske studije, 2011.

Izdava Centar za liberterske studije

Biblioteka Lepa re
Urednik Tadej Kurepa i Ratibor Trivunac, ispred
programskog saveta CLS-a
Autor Bojan Panda
Naslov Abraksasov vodi niz dokumentarni film
Dizajn korice Neboja Janakovi Janez, Joe Coleman
Priprema za tampu Nikola Pavlovi
tampa ATC d.o.o.
Tira 500

tampano aprila 2011.

I don't believe in man, God nor Devil. I hate the

whole damned human race, including myself. I
preyed upon the weak, the harmless and the
unsuspecting. This lesson I was taught by others:
Might makes right.
Carl Panzram (18911930)

Why is there an increase in sexual deviation right

now? Because it goes against procreative sex.
Mother nature does not want more children, no,
this is not a time of birth, its not a time to give
birth, it's time to die. You, out there, you
conformable ones, you point a finger, and you say
the junkie's a problem, you say the sexual deviant
is the problem, you say the serial killer is the
problem, you say the racist is the problem, you say
the man who hates his fellow man is the problem,
but they ain't the problem, you're the problem.
The sexual deviant, the murderer, the serial killer,
the taker of human life is the cure, you're the
problem!
Joe Coleman

Bez bolesti nema umetnosti.

Son of Man

Hvala:
Miroslavi aji Irini, Aleksandru Zlatanoviu
Collapsu, Urou Smiljaniu Mehu, Dejanu Lapeviu,
Marku Stevanoviu cutteru, Nikoli Popeviu
Reynoldsu, Dou Kolmanu (Joe Coleman), Bojani Brki,
Aci Radivojeviu, Neboji Janakoviu Janezu, Dvidu
Helionu (Dwid Hellion), Donu Borovskom (John
Borowski), Ivanu Kocevu (Fuck Yoga), Marijanu
Cvetanoviu Shozu, Ratiboru Trivuncu, Tadeju
Kurepi, Goranu Pandi, Vladanu uriu Banalnom,
Simerijancu, Bojanu Stanojloviu Veganu, Milou
Romeviu Romcu, Ivanu Velisavljeviu iki,
Nenadu Bekvalcu, Aleksandru Janjiu Harvesteru,
Biljani Matovi Agoti, Aleksandri Vukaovi, Miljanu
The Bayonets, Nenadu Stakiu, Silviji Mari
silvyyy, Ivanu Jovanoviu Nightflieru, Duanu Filipinu
mrklji, Nenadu Miladinoviu Mafiji, Nikoli
Kuzmiu, Vasilu Kolaru Splii, Ivanu Trikiu
Alexdelargu, Radmilu Anelkoviu Scallopu, Ivani
Milakovi Angie, Aleksandru Maniu Corneliusu,
Anji Olejnik, Antifa Zrenjanin, Antoniji aki, uliu
Bastardu (Giulio The Bastard), Aleksandri Ini
Kanadi, Jovanu Ristiu Joru, Marku Kruniu, Milou
Cvetkoviu, Mariji Mili Mari, Miodragu Milovanoviu
Mii, Biljani Maleevi Bilji, Bojanu Painu Yggu,
Marku Beatoviu i LHS-u, Borisu Miiu Tihom, Sai
ekiu raindelayu, Ivanu Milketu, arku Milieviu
Zakku, Mihajlu Cvetanoviu macu, Boidaru
Markoviu majhelu, Bobanu Kneeviu, mojoj seki
Jeci za lekturu, Ljilji i Bobi, i naravno, jednom ii iz
Corcorana za vaistinu neiscrpnu inspiraciju.
I posebna zahvalnost Dejanu Ognjanoviu, oveku bez
ije bi neprocenjive pomoi ova napaena raja zaista
ostala uskraena za jedan ovakav vrhunski
kontrakulturni dogaaj.

Sadraj
Predgovor 11

Abraksasov vodi niz dokumentarni film

Capturing Reality 19
Collectors 23
Paradise Lost: The Child Murderes at Robin Hood Hils 32
Children Underground 35
Hofmann's Potion: The Pioneers of LSD 38
The Bridge 46
The Video Diary of Ricardo Lopez 49
Charles Manson Superstar 52
Divine Trash 58
Waco: A New Revelation 61
R.I.P.: Rest in Pieces: A Portrait of Joe Coleman 65
Crumb 69
Sick: The Life & Death of Bob Flanagan, Supermasochist 72
Capturing the Friedmans 75
H.H. Holmes: America's First Serial Killer 77
The King of Kong A Fistful of Quarters 82
Touching the Void 85
Teenage Tourettes Camp 88
La Soufrire 92
Off the Grid: Life on the Mesa 94
Mein liebster Feind Klaus Kinski 97
Dancing Outlaw 101
Burden of Dreams 104
The First Family of Satanism 107
Boy Interrupted 109
Kanehsatake: 270 Years of Resistence 113
In Search Of The Great Beast 666 116
The Trial of Jeffrey Dahmer 118
Turned Out: Sexsual Assault Behind Bars 121

Mary Bell Children of Crime 125

HBO: The Iceman and the Psychiatrist 128
The World's Most Extreme TV 130
Conspiracy Oklahoma City Bombing 133
Ruby Ridge Weaver's Last Stand 135
Behind the Mask 139
Columbine Understanding Why 144
Abnormal Psychology Personality Disorders 147
The Six Degrees of Helter Skelter 152
Earthlings 155
Lost in Woonsocket 158
Nietzsche and the Nazis 162
Timothy Leary's Dead 165
Vinyl 168
Garlic Is As Good As Ten Mothers 171
Solitary Confinement 174
I Was Possessed by God 177
Antifa: Chasseurs de Skins 183
Edge 186
Joy Division 190
Incident at Oglala 196
Solo 198
The Trials of Darryl Hunt 202
Traces of Death Box Set Volumes 1-5 205
The Staircase 209
Paradise Lost 2: Revelations 213
The Weather Underground 216
Belgrade Follies aka Poludeli ljudi 219
Berkeley in the Sixties 221
Pogovor autora 229
O autoru 233

Predgovor
DOKUMENTOVANJE ZVUKA KOE
KOJA TRULI
Prvi tekst koji sam u ivotu svom preveo i video
ga objavljenog (pa makar to bilo u jednom fanzinu
pritinskom, sasvim prikladno nazvanom Kosmetpoliten) zvao se DOKUMENTOVANJE, KAO TO I I NIM, ZVUKA KOE KOJA TRULI. Bio je to sasvim
pristojan lanak o sklonosti ljudi prema loim vestima, o negativnosti u nama i oko nas koja nas nagoni da radoznalo virimo kad prolazimo kraj mesta
saobraajne nesree, ili da se okupljamo na gomilu
kad ujemo da je u komiluku bio neki zloin.
Negativnost nije sporna, ona je svuda, i od loih
vesti nema beanja. ivot se, uostalom, i sastoji od
neto malo kratkih predaha izmeu loih vesti, poev od ultimativne, roenja pa do (neizbene)
smrti.
Dokumentarci o kojima se pie u ovoj knjizi preteno se bave mranom stranom postojanja ratnim i mirnodopskim zloinima, serijskim ubicama,
manijacima, ludacima, psiho-guruima, fanaticima,
kontroverznim okultistima, mentalnim bolesnicima
11

sa dijagnozom ili bez nje, svesnim ili nesvesnim da

su ludi, te raznim drugim manje ili vie poremeenim, skrajnutim, otkaenim, blesavim, luckastim,
benignim, ali i malignim autsajderima.
Veinu ovih ljudi obian ovek ne bi poeleo da
sretne ni u dobro osvetljenoj i napuenoj ulici, ali
zato su tu filmovi posebni filmovi o posebnim ljudima i njihovim priama, za posebnu publiku, naravno: za onu koja pred mrakom ne zatvara oi.
Dokumentovanje mraka, ludila i trulei u njima izvedeno je na nain koji prevazilazi puko reportano beleenje za Beogradsku hroniku i njene
belosvetske roake. Izbor naslova koji slede napravljen je, izmeu ostalog, i po tome koliko istinitosti, odnosno slojevitosti i mnogoznanosti,
odreeni dokumentarac uspeva da postigne. Jer, laiku se moe initi da je za dobar film ove vrste dovoljna zanimljiva situacija i/ili sagovornik, te
kamera koja e to da uslika. Meutim, da se prodre izmeu redova, da se ue u sr prie, u sutinu
koja odreenog oveka ili priu ini posebnim, potrebno je mnogo, mnogo vie. O tome govori autor
knjige, pa neu da ovde kvarim zadovoljstvo koje
njegove analize donose.
Ovo to sledi nisu filmske kritike, niti je autor
tekstova filmski kritiar. To istiem kao njihov veliki, moda i kljuni kvalitet. Osvrti na ovim stranicama nisu potekli od uma ispranog u nekoj od
ovdanjih filmskih kola u kojima se sistematino
ubijaju znanje, volja i ljubav prema filmu i zamenjuju nekim davno-prevazienim ili nikad-aktuelnim
naklapanjima i suvim, beivotnim teorijama te idolatrijom sumnjivih klasika.
12

Bojan Panda se kolovao u koli ivota, i puno

je nauio ak i iz lekcija koje je omaio. Ponekad se
isplati ponavljati. to te ne ubije, ini te jaim. Panda u svojim tekstovima ne krije svoje traume, frustracije, promaaje, zablude, oiljke. Sve i kad bi
pokuao, to bi bilo fejk. Umesto toga, on ih ogoljava i iz njih, iz mudrosti koju su mu donele, crpe
snagu, ubedljivost i vrstu zaleinu da se uopte
oglasi o tim filmovima sa autoritetom koji se u
filmskim kolama ne stie, niti se u njima moe
stei. Iz onoga to je osetio na sopstvenoj koi Panda povlai paralele sa naslovima o kojima pie, i
dokumentuje ne samo filmove nego i tu istu kou
usred procesa truljenja naivo. Zbog toga su i njegovi tekstovi, ba kao i dokumentarci koje je odabrao, bolno direktni i istiniti. Nema lai, nema
prevare: umetnost zahteva fanatizam i posveenost, a ovi kvaliteti se iz Bojana Pande prelivaju i
proimaju mu sve tekstove, prirodno i bez kalkulacije.
Tekstovi koji ine ovu knjigu nisu narueni, niti
su pisani za honorare, ili slavu, ili ubijanje vremena. Ovo nije suvoparna magistarska teza, reciklirano filozofiranje i kvazianaliziranje toga ta su
Marx, Frojd, Lakan, iek i ko zna koji autoriteti
rekli o ovome ili onome. Sve to ete proitati na
narednim stranicama dolazi pravo sa autentinog
izvora, bez posrednika i tueg prevakavanja: nastalo je jer je moralo da nastane, zato jer je autor u
tome video i jedan oblik autoegzorcizma i autoterapije. I on to ne krije. On se ne trudi da nam se dopadne, ili da zvui pametno. Ne namiguje nam iz
teksta niti nas muva laktom u rebra kako bi nas za13

golicao. Sve ovo napisano je pre svega i iznad svega za sebe samog i to je, bar u ovom sluaju, samo jo jedan dodatni garant kvaliteta.
Jer, previe je pozeraja i ispraznog truanja, maskiranog nekakvom teorijom, u dananjoj kvazifilmskoj misli, ne samo u Srbiji, ne samo u
domaim knjigama (ili na blogovima) koji se navodno bave filmom. U toj tmui i emeru, u sveoptoj
demokratizaciji koju je World Wide Web doneo svakome da piskara kojeta i to plasira masama, blog
Bojana Pande po imenu Abraxas365 (1) zablistao
je kao jedno od retkih svetala u tami. To je brzo
postalo jedno od onih kultnih mesta za posebnu
klijentelu, za ljude sa posebnim potrebama od
kojih se najposebnija potreba tie autentinog, relevantnog suda. Paradoksalno, ali istinito: takav
sud i takvo znanje danas ne moete dobiti u koli,
za velike pare, ali moete na Abraxasovom blogu,
za d. A sada moete i u ovoj knjizi.
Svaki iole iskusan tragalac za vrstom filmova koje Panda promovie i kritikuje moe relativno lako
da linkove za njihovo skidanje sa neta pronae i
negde drugde. Koliko god dragoceni, ti linkovi na
ovom blogu zapravo su sekundarni, jer pravi biseri
kriju se upravo u obrazloenjima, kritikama tih
filmova, koji su potpuno prajsles: ivotni, duhoviti,
ekscentrini, iskreni, pronicljivi, tani jednom reju, istiniti! Doite zbog linka, ostanite zbog lika.
U trenutku dok piem ove redove, Abraxasov
blog ima 200 registrovanih pratilaca, i prosek od
oko 1.500 poseta dnevno. On je postao deo interesantnog fenomena da se najzanimljivija i najivlja
filmska misao u Srbiji danas nalazi upravo na blo14

govima. Kult Abraxasa svakodnevno raste, i ja se

nadam da e i ova knjiica sa izabranim tekstovima sa tog bloga postati kultni predmet na kunom
oltaru svakog pravog srpskog domaina, hrianina i rodoljuba.
U to ime, iveli!

Dejan Ognjanovi,
http://cultofghoul.blogspot.com

15

Abraksasov vodi niz

dokumentarni film

Capturing Reality (2008)

Reija: Pepita Ferrari
Trajanje: 97 minuta
Oduvek mi je bila elja da barem u neemu budem prvi, patim od tih kompleksa jo od malih nogu, ali evo danas mogu oputeno da se pohvalim
da sam ja ovek koji je pogledao ubedljivo najvie dokumentaraca svih vrsta i rasa na teritoriji Srbije, a bogme i ire, i to ne zato to sam ja sad
neka posebna sorta i eventualno talenat u mozak,
nego iskljuivo iz razloga to se niko pre mene nije dosetio da se malo ozbiljnije pozabavi ovom problematikom. Uostalom, u Srbiji bilo ta prvi da
izvali, prolazi na keca, i za to postoji brdo primera, da ih ne navodim sad. I jes da ovo moje zvui
ko nekakav bizaran ginisov rekord, tipa ovek koji
je sakupio najvie verskih kalendara, osoba koja je
19

najvie puta prinudno hospitalizovana i tome slino, ali meni ta titula i te kako prija, o da. E, ba iz
tog razloga, kao prvi vam predstavljam dokumentarac koji se bavi upravo tom vrstom fanatizma, dakle, film o ljudima koji prave dokumentarce, o
rediteljima poput Hercoga (Werner Herzog), Blanka (Les Blank), an-Ksavijera de Lestrade (Jean-Xavier de Lestrade), Desike Ju (Jessica Yu), i mnogih
drugih. Preko 30 vrhunskih reditelja govori u
ovom filmu o svojim radovima, o itavoj filozofiji
koja se tu krije, jer svako od njih ima neki svoj trip,
i drago mi je da sam bar treinu od pomenutih filmova pogledao, a i veina se nalazi na mojoj best
of listi dokumentaraca, tako da mi je izuzetno drago da nisam omaio. Dakle, mnogo jak rad jer moe da nam slui i kao neka smernica, npr. na koje
reditelje treba obratiti panju, i koje filmove treba
iskopati i pogledati. Evo, ja sam od sinonjeg gledanja ovog filma ve naao jedan naslov koji je pomenut, a koji onako, ba obeava. I ovim tempom
ako budem nastavio da gledam dokumentarce (1
do 2 dnevno), raunam da u do 2012. stii da pogledam sve to valja, sve bitnije, tj. barem se ja tako nadam, jer jebiga, ne mogu ni ja da postignem
sve, jer ja moda jesam Bogoovek, ali sam vie ovek nego to sam ovaj Bogo. E da, izvalio sam da
ima dosta Francuza (ili Kanaana?) u ovoj prii, pa
i dosta ena koje snimaju odline filmove, i tu se
ba vidi razlika izmeu igranih filmova i ovih dokumentarnih, jer nema ba puno znaajnih i priznatih ena reditelja igranih filmova u svetu, ili barem
ja ne znam za njih, dok u dokumentarnom filmu to
sve prti, uostalom usudite se da pogledate ovaj
20

rad i sve e vam biti jasno. Evo, da uzmemo samo

primer Desike Ju i njenog genijalnog dokumentarca In the Realms of the Unreal (2004), ja mislim da
je to sasvim dovoljno, dakle ene u dokumentarnom svetu i te kako imaju svoje zaslueno mesto.
Pored prie o filozofiji dokumentovanja stvarnosti, ovde ete uti kako neki kraljevi, takoe reditelji, prozivaju Hercoga da je inscenirao jednu od
bitnijih scena u Little Dieter Needs to Fly (1997),
kao navodno je prekrio pravila igre, i slino. Pa onda an-Ksavijer de Lestrad pria o problemima sa
kojim se susreo tokom snimanja oba svoja mastepisa, Murder on a Sunday Morning (2001), koji je
uzo Oskara, i drugi, po meni jedan od dva najjaa
dokumentarca koji su ikada snimljeni, The Staircase (2004). Naravno, drugi najjai dokumentarac
ever je Paradise Lost: The Child Murders at Robin
Hood Hills (1996), i taj kult nad okultnim kultovima je ak i moja roditeljica gledala, tako da ko to
jo nije overio bolje odma' sam u bunar da skoi, a
ja u mu posle dodam puku. I tu lei moja jedina
zamerka ovom filmu, znai ladno nisu doveli majstore koji su budili Paradise Lost. Neoprostiva greka, vaistinu.
I tako, ima ovde ba svega, i za prave, iskrene
ljubitelje dokumentaraca ovo je skroz prajsles materijal, jer lepo kae ovek ovde, stvaran ivot je
mnogo bizarniji od bilo ije imaginacije, od bilo
kakve fikcije, i zato su dokumentarni filmovi meni
mnogo zanimljiviji od velike veine igranih, jer moda ima samo par igranih filmova koje mogu tako
da gledam kad god mi se 'oe, da ih gledam iznova
i iznova a da se ne smorim, da mi ne popusti kon21

centracija i slino. U tu grupu ulazi Taksista, La Haine, pa onda Votersovi (John Waters) filmovi iz 70ih, Odiseja, onda ovi bensedin-korejski filmovi na
elu sa Bongovim remek delima i tako dalje, dok
ove dokumentarce koje sam oznaio kao 365 Docs
You Must See Before 2012, to mogu da gledam kad
god, gde god, po 100 puta, 6 sati u komadu ako treba, i vaistinu ima neto neobino tu, jer ja npr.
imam slab socijalni ivot, i nije to niko nee da se
drui sa mnom (mada ima i toga) nego to je mene
to pre par godina poelo opasno da smara, rae u
ostati gajbi nego se cimati ne znam ni ja gde, e pa
tu moda lei klju za fanatino gledanje dokumentaraca, i ne samo njih, nego i rijaliti ouova, politikih emisija i svog drugog TV sranja koje tokom
dana primim na sebe. No, ostavimo rae psihoanalitiarima time da se bave.

22

Collectors (2000)
Reija: Julian Hobbs
Trajanje: 80 minuta
Opet neto samo za fanatike i bizarno radoznale,
tako da ne znam dal' e se tema svima svideti, al'
mene je ba zabole, jer sam se otprilike i sam naao u ovoj prii. Samo ime kae, film se bavi kolekcionarima, e sad, ima kolekcionara i kolekcionara,
23

neko skuplja stripove, neko je fasciniran ploama,

neko filmovima, a neko serial killer artom, znai slikama, crteima, i raznim drugim vragolijama koje
su dela vienijih serijskih ubica. I ne samo to, u
SAD-u postoji itava subkultura posveena toj vrsti, kako je to pisac Harold ehter (Harold Schechter) lepo objasnio ovde, kvazireligijskih artefakata.
Naravno, najvei kolekcionar od sve raje, a ujedno
i vernik u neku ruku, je uveni slikar Do Kolman
(Joe Coleman), koga znamo iz R.I.P, Rest in Pieces
dokumentarca. Npr. najjai detalj je injenica da
pored ogromnog broja freak show eksponata, zatim eksponata iz muzeja patologije, u svojoj kolekciji on ima i navodni deli motiju Isusa Hrista,
znai, pravu relikviju, a da bi sve bilo jo jae, tano ispod nje uva i pramen kose arlija Mensona
(Charles Manson) koji mu je ovaj lino poslao, i to
iz razloga jer tvrdi da su te dve relikvije i te kako
povezane. Ali ni to Kolman nije tek tako istripovo,
cela ta pria ima i te kako dobru zaleinu, jer setimo se svedoenja arlijevog ganga na suenju,
gde su pustili buvu da je on zapravo second coming Jezusa, ali ni tu nije kraj, za arlija su tvrdili
da je i Isus i avo u isto vreme, dakle arli je zapravo Abraxas, zar ne?
Al' krenimo otpoetka, film se bavi prvom samostalnom izlobom serijskog ubice Vejna Henlija
(Wayne Henley), oveka koji je 70-ih sa najboljim
ortakom ubio 27-oro dece, a sada se nalazi u zatvoru i naravno, jedino to moe da radi je da slika, i
to sasvim solidno, a gde je infamous cellebrity status, tu su i kupci, pa tako ovde imamo primer dva
fanatika, Rika Statona (Rick Staton) koji je inae
24

po profesiji grobar, i Tobijasa Alena (Tobias Allen),

koji su veliki kolekcionari, pa i jedni od najveih dilera ovakve vrste umetnosti u SAD-u, a koji su svojevremeno prvi izvalili slike Dona Vejna Gejsija
(John Wayne Gacy), i od njih je sve i poelo. Neki
od nas moda i znaju za Gejsijevu uvenu sliku
Klovn Pogo, ali tu su i itavi serijali slika koje je
Gejsi uradio na Death Row, zatim tu su i crtei Riarda Speka (Richard Speck), Otisa Tula (Ottis Toole), i morbidni radovi Riarda Ramireza (Richard
Ramirez) aka Night Stalker, uvenog satanistikog serijskog ubice koji je pohodio Los Aneles u
prvoj polovini 80-ih. Naravno, svi ti radovi nemaju
neku preveliku umetniku vrednost, ali u ovom jedinstvenom sluaju, nije bitno ta je i kako naslikano nego upravo KO je autor.
Kao objanjenje zaleine ovog bizarnog kolekcionarskog fenomena, postavljene su mnoge teorije,
a ovo je samo jedna od njih. Naime, ljudi ele da
budu povezani na bilo koji nain sa tim bizarnim likovima, da dodirnu svete moti, celivaju ikonu
i tome slino, pa zato i ide to poreenje sa religijskom vrstom fascinacije smru, gde se isto tako pohode sveta mesta, samo to ovde ljudi umesto da
idu u Jerusalim da vide gde je Isus umro na krstu,
pohode mesta gde su izvrena najmorbidnija ubistva, znai ova dva fanatika idu da snime mesto gde
je ovaj Vejn Henli drao sa svojom majkom prodavnicu slatkia i to ba preko puta kole, i odakle je
vrebao svoje rtve, pa zatim na mesto gde je sa svojim drugom sakrio tj. zakopao preko 20 leeva, a ja
znam nevezano za ovu priu primer da u LA imate
svakog 8. avgusta priliku da uplatite tour bus po
25

svetim mestima vezanim za Tejt-LaBjanka (TateLa Bianca) ubistva, od mesta gde se nalazila Mensonova komuna Spahn Ranch u pustinji Doline smrti (Death Valley), pa sve do mesta gde su poinjena
sva ta ubistva, uz usputne stanice gde su, navodno, arlijevi sledbenici svraali pre i posle zloina.
Harold ehter i Do Kolman ovde moda najbolje racionalizuju tu fascinaciju morbidnim, jer zaista, zato su neki ljudi tolko fascinirani serijskim
ubicama? Zato to ih vide kao likove koji su, to se
kae, larger than life, likove koji rade sve ono to
mi, mali, obini ljudi moda ponekad i poelimo, ali
jednostavno nemamo hrabrosti, to zbog naeg
straha od zaista stravinog oseaja grie savesti,
to zbog straha od zakona, i uopte STRAH tu igra
jako bitnu ulogu, ako ne i glavnu, jer serijske ubice
i jesu to to jesu zato to su antisocijalne, u prevodu psihopatske linosti, i onda ne oseaju strah, ne
oseaju samilost, nemaju griu savesti, i zato mogu
da urade takve stvari koje mi obini, ovozemaljski ljudi, moda i poelimo ali jednostavno ne smemo da odradimo. Evo, setite se samo koliko vam je
puta dolo na pamet da nekog ubijete ili povredite? Meni vala mnogo puta, ali taj STRAH me sputava i spreava da to i odradim u praksi, dok serijske
ubice nemaju te barijere, i rade bukvalno ta god
im volja. I Krouli da je kojim sluajem iv danas,
shvatio bi puno znaenje one njegove uvene Do
what thou wilt.
Kolman ima jo interesantnije objanjenje, da ta
fascinacija zapravo proistie iz naeg straha od tih
zlodela koja oni ine, jer zaista, mi to ne moemo
da razumemo, kako neko takve zloine uopte mo26

e da napravi, i onda se neko iz tog razloga okrui

takvim morbidnim detaljima, slikama, portretima,
majicama, filmovima, dokumentarcima, da bi to vie priao tom strahu i tako ga oterao, te se zatitio
u neku ruku na podsvesnom nivou. Jer sa strahovima je najbolje suoiti se, jedino na taj nain neki
strahovi i fobije mogu da se odagnaju, npr. ja sam
se ko mali jako plaio horor filmova, to mi je bilo totalno uasavajue, ma nezamislivo, ali onda sam
poeo nekako da ih gledam, i to sam ih vie gledao, manje sam se plaio, gde na kraju, logino,
skoro pa skroz ogugla. E, isto vai i za serijske
ubice, evo ja sam uspeo u svojoj kolekciji da nabavim pa skoro sve igrane i dokumentarne filmove
na temu serijskih ubica i, naravno, arlsa Mensona, i naravno, neki od tih filmova su realno ubre,
ali neto me gonilo da nabacim SVE, a to opet sad
kad gledam iz ove pozicije, proizilazi iz moje fascinacije jednim domaim killing spree ubicom, koga
sam imao prilike i lino da upoznam, i tada bio malo je rei okiran, dakle, ispunjen nekom vrstom
najveeg strahopotovanja koje sam ikad osetio. I
ne samo njega, susreo sam se sticajem okolnosti sa
jo mnogim naim ubicama, jer mi nemamo serijske ubice u Srbiji, ali zato imamo taj fazon da komija odjedared poludi, pa pobije celo selo, pa
onda ubistva u porodici, i svi ostali uasi vezani za
ovo podneblje. Setimo se samo sluaja u Jabukovcu, e takve ljude sam ja susretao bukvalno svaki
dan, i razgovarao sa njima, tako da je mene to totalno opselo, i ja sam jednostavno morao da saznam o emu se tu radi, ta je to to takve ljude
toliko odvaja od nas obinih, i im sam bio u prili27

ci, poeo sam da sakupljam takvu vrstu filmova i

dokumentaraca sa inteneta i da ih gledam iznova i
iznova. Naravno, ne samo i iskljuivo o serijskim
ubicama, nego uopte, sve to je vezano za mentalne bolesti, kanibalizam, nekrofiliju, morbidno, bizarno, i tako dalje.
Ljubitelji ogrish foruma znaju tano o emu ovde
priam, ali nema svako tu jedinstvenu priliku da se
susretne i uivo sa takvim likovima i da sa njima
provede jedno due vreme, jer ja sam tamo bio i zaposlen u neku ruku. U toj bolnici, a zapravo zatvoru za criminally insane osobe, na spratu smo
bili samo 6 straara, jedan psihijatar, dve-tri gistro
medicinske sestre, ja i jo 300 ubica svih vrsta, polova i rasa, tako da je skroz logino da kada u takvim izolovanim uslovima provede i po 9 sati
dnevno, preko pola godine i jae, ne moe a da ne
bude posednut time, ne moe da ostane imun. I
ajde ovi to tu rade due vreme pa su i oguglali, ali
za mene je to bio pravi OK KORIDOR, znai, u
pravom smislu te rei. Bukvalno je mogla da se oseti naelektrisana atmosfera u vazduhu, pa onda krici, halucinacije, terapije, injekcije, miris znoja,
fekalija i urina koji se protee celim spratom, i ja
sam, priznajem, bio u jednom stanju koje definitivno nije normalno, i morao sam da saznam to vie
o tome, a sve u cilju da bi odagnao crne misli koje
su me pohodile.
Sada, kada malo bolje razumem takve pojave,
lake mi je da ih i prihvatim, lake mi je da sve to
posmatram sa strane kao skroz neutralan posmatra, bez ikakve osude za ta zlodela koje su ti ljudi
poinili, znai fazon, samo sedi i posmatra. Uos28

talom, zamislite svoju najgoru nonu moru koja se

odvija na javi, a vi samo mirno posmatrate sve te
scene, iako su uasne, nepodnoljive, i ko zna kakve. Npr. ugasim svetlo i samo me spii fle da sam
okruen gomilom leeva, ma jeziv oseaj, i iako
znam da ih nema IMA IH, i tek kad sam se malo
vie upoznao sa likom i delom Eda Gina (Ed Gein)
bilo mi je lake, pa su takve misli jednostavno nestale. Dakle, opsesivno sam skupljao sve to moe
da se nae na internetu o tome, i ja sam svoj problem reio, takve nezamislive strahove vie nemam. Ali fascinacija morbidnim je ostala i
verovatno e me pratiti do same SMRTI. Zapravo
to najverovatnije ponajvie i ima veze sa samim
strahom od smrti.
Eda Gina Kolman ovde opisuje ak i kao amana,
kao izolovanog oveka koji je bio neka vrsta monaha, a i iveo je u celibatu, i itavo svoje okruenje
pretvorio je u bizaran hram posveen svojoj mrtvoj
majci. Dakle, bukvalno je okruio sebe smru. Posuda iz koje je jeo bila je napravljena od ljudske lobanje, a stolice su bile presvuene ljudskom koom,
itd.
Kolekcionari naravno ne skupljaju samo rune radove, u SAD postoji ak i neka vrsta drutvenih igara na temu serijskih ubica, zatim karte poput onih
sa likovima bejzbol igraa, pa gomila sajtova i foruma posveenih dopisivanju sa serijskim ubicama. A
da ne priamo o uticaju serijskih ubica na pop kulturu, pa bre itav horor anr u filmu pa i triler donekle, teko da bi danas bio ovakav da nije bilo
Eda Gina, Alberta Fia (Albert Fish), H.H. Holmsa
(H. H. Holmes), pa aj' da kaemo i Jack The Rip29

per, ali naravno, Ed Gin je tu i OTAC i MAJKA, jer

on je to prvi osmislio, kanibalizam je postojao i ranije, ali stvari prikazane u Teksakom masakru su
ekskluzivno njegove patentirane ideje, znai, pre
njega se toga niko nije dosetio, dodue neke ideje
je imala uvena nacistikinja Ilze Koh (Ilse Koch),
koja je eksperimentisala po death kampu koji je vodio njen mu, ali ja to ipak ne bih poredio.
E, sad, kako je Gein doao do tih ideja, to moemo samo da zamiljamo, kakav je to mentalni sklop
bio, oboleo od shizofrenije, sa vizuelnim i slunim
halucinacijama. Dodue, ja znam kako se to desilo,
ali neu da vam otkrijem jer sve to ima do detalja
opisano u odlinoj knjizi Harolda ehtera Deviant,
koja je cela posveena Ginu.
Naravno, uvek postoji i druga strana koja se gnua ovakvih pojava, i uopte ljudi koji su fascinirani
time, to su uglavnom rodbine rtava to je i opravdano, ali u najveem broju sluajeva radi se o verskim fanaticima i navodno moralnim ljudima. Oni
takoe govore u ovom filmu i prezentuju svoju stranu prie, i onda logino da niko nije u pravu i svi
su u pravu u isto vreme, jer svako iz svog ugla posmatra stvari, a takav veoma sve primer imamo i
kod nas, jer to je za jednog oveka monstrum i ratni zloinac, za drugog je heroj, i tako je oduvek bilo u istoriji. Npr. Vlad The Impaler je u Rumuniji
nacionalni heroj, a za Turke najvee ZLO, a svi vrlo
dobro znamo ime se on bavio, tako da e oteeni
uvek biti oteeni, a ovi sa druge strane nikada nee moi da saoseaju na pravi nain, osim ako i sami ne iskuse slinu sudbinu. Dakle, mo' samo da
se laemo. No, vie o tome u filmu, pa razluite sa30

mi. Uostalom, setimo se bombardovanja, hladnjaa, masovnih grobnica, logora, vaenja organa, klanja, silovanja, ereenja, i svih ostalih VEOMA
LJUDSKIH zverstava koja su poinjena na ovim
prostorima tokom 90-ih, e aftermath toga upravo
posmatramo poslednjih 10-ak godina i gledaemo
ga ko zna jo koliko. Svaki dan se po medijima i
svuda samo o tome pria, svaki dan moemo da vidimo realne posledice toga. Nasilje je najnormalnija stvar, pa ak i onaj koji osuuje to nasilje, gleda
ga svaki dan na TV-u, na internetu, na vestima, u
skoro svim filmovima, serijama i posvuda. To je naa realnost, koje emo se teko osloboditi, pa i sa
te strane ovaj film moe da bude zanimljiv, jer kako neko ko velia masovnog ubicu koji je odgovoran za smrt na hiljade ljudi moe da osuuje mene
jer nosim duks sa likom arlija Mensona? Naravno, uvek moe da me osuuje ko god 'oe, za bilo
ta, ali zna se, moja percepcija je samo moja, i postoji jo milijarde percepcija za milijarde ljudi koji ive na ovoj naoj planet, dakle, svako sam sebi
postavlja moralne vrednosti, tj. il' ih postavlja sam,
il' mu bivaju nametnute od strane veine, jer ako
ne koristi svoj mozak, veruj mi, uvek ima ko e za
tebe da misli i osmisli sve, i to se odnosi na bukvalno sve stvari u ivotu, ne samo na ovu priu. Znai,
sami kreiramo svoju stvarnost, svako je svoj sopstveni Bog. Over.

31

Paradise Lost: The Child Murders at

Robin Hood Hills (1996)
Reija: Joe Berlinger, Bruce Sinofsky
Trajanje: 150 minuta

Od dvojice reisera kultnog dokumentarca Brother's Keeper (1992), prvi na mojoj BEST OF listi
dokumentarnih trilera, Paradise Lost. Tri tinejde32

ra metalca optueni su 1993. godine da su u maniru satanistikog rituala pod uticajem Alistera
Kroulija (Aleister Crowley), silovali, muili, kastrirali i potom na brutalan nain ubili tri 8-ogodinja
deaka u gradu Zapadni Mems u dravi Arkanzas. U lmu smo svedoci pronalaenja tela ubijenih, ispovesti roditelja ubijene dece, roditelja
tinejdera optuenih za ubistva, i naravno samih
optuenih. Zatim posmatramo itav tok suenja koje otkriva mnoge okantne detalje i dovodi do neoekivanih obrta poput onih u predrkanim trilerima.
Sve to prati muzika podloga Metalikine okultne
pesme Sanitarum koja se savreno uklapa u sumornu i potresnu atmosferu ove prie, a i omiljena je
pesma jednog od optuenih deaka (a bogme i moja).
Dakle, jako teak lm zbog svih tih surovih emocija, ali denitivno na must see listi svakog pravog
ljubitelja dokumentarnog lma. Ko je gledao zna o
emu priam. Inae, na IMDb rejting je 8.3/10, a ja
mu dajem bez puno razmiljanja istu desetku, i
ako bi me sad neko na ulici pitao iz fazona preporui mi samo jedan dobar dokumentarac, provereno
bih na keca reko da pogleda Paradise Lost.
Paradise Lost ima i nastavak, koji takoe najtoplije preporuujem, snimljen je nekoliko godina kasnije pod nazivom Paradise Lost 2: Revelations, i tu
se pojavljuju skroz novi dokazu vezani za ubistva, a
ve par godina Berlinger i Sinofski pripremaju trei deo, a nauo sam da se navodno snima i igrani
lm sa Bredom Pitom u jednoj od sporednih uloga,
naime Bred bi igrao sumnjivog ouha jednog od
ubijenih deaka.
33

Za kraj bi samo napomenuo da ovaj masterpis

traje preko 2 sata, ali verujte mi na re, dri panju samo tako, i ba iz tog razloga i jeste ubedljivo
najbolji rad kada govorimo o crime-court dokumentarcima.

34

Children Underground (2001)

Reija: Edet Belzberg
Trajanje: 104 minuta

Kae na samom poetku, auesku je 80-ih godina radi poveanja radne snage zabranio kontracepciju i abortuse, tako da se raalo na hiljade
35

neeljene dece koja su zavravala po sirotitima

gde su uslovi bili zna se kakvi, a onda su sa padom
komunizma i ta sirotita otila u totalni kurac, pa
su se deca preselila na ulice. 20.000 dece je tako
zavrilo na ulicama rumunskih gradova, ovo je pria o petoro njih koji ive na jednoj stanici metroa u
Bukuretu. I evo, odma bode oi, ladno je Bukuret jo za vreme aueskua imao metro, a mi ga
dobijamo tek 2020. Gde mi ivimo, ajoj Klintone,
to ne zavri poso! Inae, ovaj dokumentarac je sniman dok je Rumunija jo bila u kanalu, i ulaz u ovu
stanicu metroa najvie podsea na na ulaz u prolaz kod Zelenog venca, a tu je i prosjak sa leve strane, ma ko preslikano, s tim to ovaj njihov prolaz
vodi na stanicu metroa, a na ne vodi ama ba nikuda. Al' zato su ovi klinci realni survivalisti, full rispekt. Naravno, kesa sa lepkom je zatitni znak
Bukureta, i svako dete ima po jednu u levoj ruci,
tj. ovo zapravo i nije lepak, ovo je okultna bronza,
ali rad je isti. Odlika tog rada je da ubija stanovite
elije u mozgu tako da privremeno brie pamenje,
tako da u jednom trenutku ne zna ni kako se zove, ni gde se nalazi, dakle surovo, ali i te kako
blagotvorno kada si u takvoj jednoj beznadenoj situaciji, jer pomae da zaboravi, samo to posle
glava boli, ubija. Deca dane obino provode u duvanju, prosjaenju i meusobnim sukobima, i ti odnosi meu klincima su ovde skroz prajsles, dakle
lord of the ies uivo, jedino to kvari tu idilu je
obezbeenje stanice koje ih esto maltretira. Genijalan lm, i provereno ulazi na moju best of listu.
ao mi jedino to nisam ranije uvatio da pogledam
ovo, al' jebiga, guva na hardu, ko e sve to da pos36

tigne, dok ja pogledam sve dokumentarce koje sam

naumio, Beograd ima da dobije taj metro, a Evropska unija ima da se raspadne. Na ovaj fazon valja
pogledati i Dark Days (2000), mada je ovaj Rumun
daleko jai. Znai, MUST-MUST-SEE.

37

Hofmann's Potion: The Pioneers of

LSD (2002)
Reija: Connie Littleeld
Trajanje: 56 minuta

Hofmann's Potion se najvie bavi ranim radovima LSD-a, dakle 2 decenije pre Timoti Lirija, kada
se sa LSD-jem eksperimentisalo iskljuivo po univerzitetima i bolnicama. Iako sam prilino siguran
38

da velika veina ljudi koja ovo ita zna priu, za

svaki sluaj u da pomenem samo najbitnija deavanja. Dakle 16. aprila 1943. u jednoj laboratoriji u
vajcarskoj, hemiar Albert Hofman (Albert Hofmann) je otkrio LSD i to sasvim sluajno, naime
jedna kapljica ove mone supstance grekom se
nala na vrhovima njegovih prstiju i koa ju je apsorbovala. Hofman je bio okiran efektom i 3 dana
kasnije odluio je da proba sa eksperimentom na
sebi ko svaki pravi, iskreni naunik. I zaista treba
imati kohones pa odraditi takvu jednu akciju, uostalom zato je i dobijao toliki rispekt do kraja ivota.
Dakle, 19. aprila se konano osmelio da uzme dozu
od 250 mikrograma, to je naravno surova doza iz
dananje perspektive, i ba ga je pokidala, a posle
toga je usledila ona legendarna vonja biciklom
kroz gradi-seoce, koja se smatra i zvanino za prvi LSD trip ikada. Kada je Hofman shvatio koliki
ogroman potencijal ima ovako malena koliina
ove nove supstance, dao se u istraivanje, a obavestio je i neke svoje kolege o otkriu. Nakon toga usledila je prava bura eksperimenata po SAD-u, gde
su naunici skroz uspeno leili alkoholizam LSDijem, a psihijatri i sami uzimali LSD da bi bolje razumeli kako se oseaju shizofeniari. I vaistinu, to
psihodelino stanje je i te kako povezano sa shizofrenijom, to moe da nas navede na zakljuak da
LSD deluje na iste transmitere u mozgu, to znai
da bi pomou njega mogao da se nae konkretan
uzrok nastajanja shizofrenije, i da se to komotno
ukloni, a pacijent izlei.
U lmu pored Hofmana govore i pioniri eksperimentisanja sa LSD-em u kontrolisanim uslovima, a
39

prikazani su i neki od tih eksperimenata, i oigledno je da se ljudi na kojima je eksperimentisano

skroz ugodno oseaju kada znaju da su u sigurnim
rukama, u kontrolisanim uslovima, nema bad tripa
i slinih uasa. Ovde ete ak imati prilike da vidite i kako se tano postavlja SET i SETTING za LSD
trip. Timoti Liri (Timothy Leary) i Riard Alpert
(Richard Alpert), tada ugledni profesori Harvard
univerziteta, su otili i korak dalje, naime 1961. su
zapoeli projekat gde bi se eksperimentisalo sa zatvorenicima, jer su bili ubeeni da ako ovi osete
takvu jednu totalnu promenu percepcija, ako vide
da postoji jo mnogo svetova skrivenih u naim
mozgovima, a ne samo ovaj jedan, patetian i ruan, da e promeniti svoj pogleda na svet i odrei
se kriminala, ali nekim uticajnim ljudima na Harvardu se nikako nije svidelo to su profesori dobijali preveliki publicitet od strane medija, pa su im
jednostavno ukinuli tu akciju. Kao odgovor na to,
Liri, Alpert i jo jedan diplomac su demonstrativno
napustili univerzitet i nastanili se u jednoj ogromnoj kui u ruralnom delu drave Njujork, gde su
mogli konano u miru da nastave sa svojim eksperimentisanjima na sebi i dobrovoljcima. Na taj nain
je upravo preko Lirija LSD postao popularan i vrlo
brzo stigao na ulice, gde se ba tih godina raala
kontrakultura, i ja sam siguran da hipi pokret i sve
ono to se izdeavalo kasnije ne bi izgledalo ni priblino isto da nije bilo LSD-a i ostalih psihodelinih
droga. Jednostavno, LSD je igrao kljunu ulogu u
otvaranju umova za nove horizonte tih mladih pa i
ne tako mladih ljudi. Naravno, vlast je vrlo brzo reagovala na tu pobunu i uskoro je LSD i svako na40

uno eksperimentisanje sa njim zabranjeno. Ali ta

zabrana je dala samo kontraefekat, jer je LSD siao u ilegalu, u ilegalne laboratorije i tamo se nalazi do dana dananjeg, to u neku ruku i nije OK, jer
na large skali vie nije mogao da se uzima u kontrolisanim uslovima, nego kako je ko hteo pa je bilo
dosta bad tripova i silazaka u ludilo, odakle se mnogi nikad nisu vratili.
Poruka ovog dokumentarca je upravo to, da LSD
treba da se uzima iskljuivo u spiritualne svrhe, u
svrhe introspekcije, a ne da se bezveze troi po kojekakvim tehno urkama, jer tu njegovo dejstvo zaista gubi svoj pravi smisao, jer nije to ekstazi ili
spid, ti u onom mraku ne moe nikako da bude
sam sa sobom, jednostavno te ometa preglasna muzika, light show, guva, uostalom sve sam to i sam
proao i mogu da kaem da nikad vie u ivotu ne
bih uzeo LSD na bilo kakvoj urci jer je to zaista
uludo traenje ove dragocene supstance, a moe
da ima i uasne neeljene efekte. Iz svog linog iskustva, naime uzimao sam LSD u periodu od 97.
pa do 99. i to jedno tridesetak puta, da ne preterujem, doao sam do zakljuka da to nije gudra ko
svaka druga gudra za zabavu, jer probao sam naravno i sve ostale akonije tako da mogu skroz relevantno da sudim. Znai, kad priamo o LSD-u ja to
skroz odvajam od spida, ekstazija, heroina, kokaina, i ega sve ne, jer na LSD-u ovek ne moe da
kae sebi uh to je dobar rad, to me dobro radi,
to se dobro oseam, pa bi stoga najbolja denicija tog stanja bila nit' tamo nit' vamo, dakle NETO IZMEU, jer ipak se to reima ne moe
opisati, jer tu se sve deava SADA, u ovom trenut41

ku, vreme gubi svaki smisao, a ako se dobro koncentriemo moemo da dosegnemo i samog sebe,
ali onog pravog sebe, sutinskog, i tu onda sve maske padaju.
Naravno, na LSD-u sam doiveo i izuzetan BAD
TRIP i to drugi put kad sam ga uzeo, seam se bio
je to kartoni Hofmana, u narodu poznatiji kao biciklista. Uzeo sam samo polovinu, ali poto pre toga nisam imao iskustva sa psihodelicima, a i to je
bio neki april '97. i ogromna tehno urka u Filmskom gradu na Koutnjaku, ta doza je bilo pre-prejaka za mene, pogotovo u onom ogromnom studiju
gde sam od lasera istripovao da je to najava za dolazak nekakvog BEZIMENOG BOGA, a da je zapravo ta muzika koju su putali (seam se samo Astral
Projection) zapravo deo ancient obreda kojim su organizatori prizivali tog BEZIMENOG, i da iza svega stoji ee zajebana sekta, a da mi klinci
zapravo nismo ni svesni ije ime slavimo dok tako
igramo uz zvuke muzike. Pogledao sam oko sebe
ljude i video gomilu izdrogiranih, skroz nesvesnih
ovaca koje su veselo hrlile na klanje. Uas se nastavio kada je neko bacio vojni suzavac koji ja bukvalno nisam ni osetio, ali ljudi su napravili takvu
paniku, da kada smo krenuli napolje na neka uska
vrata, svi su vritali u najgroj paranoji, a ja sam
tripovao da su neki ljudi u tom stampedu i popadali, i da smo ih tolko izgazili da su se pretvorili u kau od mesa, krvi i kostiju, koja nam je bila do
kolena. Gacao sam tako kroz taj GORE i nekako uspeo da izaem, a tek napolju pod svetlom none rasvete je krenulo ono najgore, jer ipak u mraku sam
i mogao da pobegnem od uasa, samo zatvorim
42

oi, i gledam neke ubrzane crtae, i jes' da ne

znam gde sam u toj ogromnoj masi ali barem ne
gledam ove raspadnute zombije okolo to ko na traci prolaze pored mene, jer as su bili zombiji krvavih oiju i vilica sa kojih je visilo meso, a as su bili
roboti bez due, al ne fensi roboti nego uasni, metal na njima je bio prljav, ulubljen, i te scene su se
vrlo brzo menjale. Nita nije bilo postojano, sve se
menjalo u sekundi bukvalno. Uglavnom, tek na svetlu sam uspeo da sagledam sav taj uas, ljudi iskrivljenih, grotesknih lica, koji mi se unose u facu, pa
onda inae ravna ulica je izgledala opasno strma,
tako da sam uhvatio drugara za rame jer sam mislio da u da se strovalim u tu provaliju. Molio sam
se u sebi: samo ovo da proe, samo da ne poludim,
biu dobar student, sluau roditeljicu svoju, prelaziu ulicu samo na zeleno svetlo, kajem se zbog
svega to sam loe uinio, iskupiu se za sve, dajte
mi jo samo jednu ansu, molim vas! Ali umesto da
se situacija smiruje, bivalo je sve gore i gore, neki
lik oigledno isto tako na LSD-u se popeo na parkiranog Yuga i poeo divlje da skae po haubi da
odagna paranoju, naravno u mojoj percepciji to je
izgledalo kao da se kola pod njim skroz raspadaju,
dakle ulubio ih je toliko da je scena izgledala pomalo smena, ko iz crtaa. U jednom trenutku ljudi su
ak zaigrali kolo, pa sam se i ja uvatio iako ne
znam korake, traili smo bilo ta, to plie, to
prostije, to ovozemaljskije, da nas nekako vrati u
normalu, a gde e prostiju stvar od uikog kola,
zar ne? Znai, ta scena je bila vaistinu za anale, gomila izdrogiranih klinaca i dalje kaljui od suzavca igra kolo ispred studija na Koutnjaku. Prajsles!
43

Kad se suzavac malo raziao deo ljudi se vratio

unutra, ali ja jednostavno nisam mogao, toliko sam
se naplaio i istraumirao, ak mislim, ma bre siguran sam da mi je to najuasnija stvar koja mi se dogodila u ivotu, znai najvei strah koji sam ikada
doiveo, denitivno. Znai, FREAK OUT, tako da
sam zamolio drugare, koji nisu bili ni u malo boljem stanju od mene, samo to su uzeli manje doze,
po etvrtinu, da idu sa mnom do kue jer blizu stanujem, da se ipak malo dovedemo u red. Otili smo
do mene, moji su SREOM spavali, tako da smo seli u sobu i pustili La Haine, i tu se desila jo jedna
suluda akcija, ja sam gledao lm ali nikako nisam
mogao da skontam koja je tu radnja, o emu oni to,
iako sam pre toga Mrnju gledao pa sigurno jedno
15-ak puta, ako ne i vie. Naravno, LSD je bio kriv
za tu akciju, za to nelinearno raspadanje svega, tako da je na kraju ispalo da smo pustili lm i da je
sledea scena bila sam kraj lma, gde nestade 90
minuta pobogu?! Uglavnom tad sam se zarekao da
nikad vie u ivotu neu uzeti LSD to sam naravno prekrio ve mesec dana kasnije. I zaista, lepo
je objasnio Oldos Haksli (Aldous Huxley) u svojoj
knjizi da LSD moe da nas odvede u raj ali moe
bogme i u pakao ako ga ne koristimo na pravi nain. Dve godine kasnije sam doiveo i rajsko iskustvo, ali zaista ne bih sad o tome, to mi se samo
jednom dogodilo, i to ba na istom tom biciklisti
'98 godine, ali ovaj put u kolko tolko kontrolisanim uslovima. Posle toga sam rekao sebi da neu vie eksperimentisati sa LSD-em dok ne budem
dosegao punu zrelost. E sad jebiga, ta pria sa sazrevanjem se malo prolongirala, proe bogme 10 go44

dina i jae, tako da jo nisam sasvim siguran da

sam skroz spreman da se susretnem sa sobom oi
u oi. No videemo jo, jer ko zna ta nosi ova no
koja se neumitno pribliava.

45

The Bridge (2006)

Reija: Eric Steel
Trajanje: 94 minuta

The najsuroviji dokumentarac, onako ba da razdrma sve emocije, da vam nije dobro al uopte posle gledanja, ali ne u negativnom kontekstu, jer u
isto vreme izaziva i pozitivne i negativne emocije, i
46

to kad te preplavi samo cepaju eevi sa sviju strana. Ja sam se oseao nekako udno i spokojno pred
sam kraj lma i satima nakon gledanja. Znai, neponovljivo iskustvo kako jedan dokumentarac moe da utie na psihu, da te dovede do nekakvog
duevnog mira i pomirenja sa tom sudbinom koja
je neumitna, jer SMRT nas sve pre ili kasnije eka,
tako da ovaj dokumentarac moe dosta da pomogne npr. ljudima koji su imali nekada u ivotu suicidne ideje ili pokuaje samoubistva, a npr. to ih i
dalje kopka, znai nisu raistili sa tim, i dalje ih
goni ta misao. I moram da priznam da je ovaj lm
na mene delovao kao neka vrsta psihoterapije, i zato neu mnogo da komentariem, gledajte jebiga,
ali samo jedna napomena: probajte da posmatrate
ovaj rad sa strane, znai probajte da se izdvojite,
da posmatrate te prie bez predrasuda, osuda, niti
bilo ega, pokuajte da se distancirate na neki nain, jer jedino tako ete moi da sagledate koliko
je jak ovaj dokumentarac, jer ako budete krenuli
sa moralisanjem, ode sve dokurca. Ovo ne priam
napamet, jer ve dosta ljudi koje znam sa sviju strana, iz svih slojeva drutva, svih uzrasta, itd, su pogledali ovaj dokumentarac ali su u startu imali taj
neki stav tipa aha, ovo je dokumentarac o samoubicama, more to je po meni olo, i zato i treba da
crknu, nisu ni zasluili da ive i slino, a bez dubljeg razmiljanja zato bi se neka osoba odluila na
jedan takav denitivno najradikalniji rez u ivotu,
tako da su zbog tog nekog prezira i totalnog nerazumevanja totalno omaili poentu i lepotu ovog jedinstvenog dokumentarca, jer ja zaista ne bih tako
olako osuivao te ljude, jer mi realno ne moemo
47

da znamo ta je u njihovim glavama. A druga stvar,

pa ne reaguje pobogu svako isto kad ga npr, najbanalniji primer u dati, ostavi devojka sa kojom je vie godina bio u vezi. Neko se u toj situaciji samo
okrene i nastavi regularan ivot, traei novu curu,
a na drugu stranu, nekog to ba poremeti i jednostavno ne moe dalje. Isto vai i za mnoge druge
stvari u ivotu, sve zavisi od toga o kakvoj se osobi
radi, znai dal' sve moe da iskulira ili je sklona padovima u duboke depresije posle tako nekih ivotnih neuspeha, il' to bi reko moj ale: Meni kad
je loe ja samo kaem sebi 'ma ko ga jebe' i odma
mi bude bolje, i teram dalje. Eh, kad bi sve bilo tako jednostavno, i kad bi svi bili takvi ko moj stari,
ko zna na ta bi svet liio. Eto, samo toliko, znai
kome je do morala po kanonima SPC-a ili koje
ve sekte-religije, nek slobodno zaobie ovaj lm.
Peace.

48

The Video Diary of Ricardo Lopez

(2000)
Reija: Sami Saif
Trajanje: 104 minuta
E, ovo je ono to ja zovem ultra genijalan lm.
Naravno, to tako mo da bude samo u mojoj glavi
i u jo ponekim glavama, ali to nije ni bitno toliko.
Ono to je bitno je da je ovo, verovali ili ne, pravi
pravcati HOME VIDEO, znai nije ak ni dokumentarac u klasinom smislu, jer nema nikakvih propratnih komentara i slinih akcija, samo odlino
montiran video od 18 sati snimljenog materijala,
da bi se prikazale samo najbitnije stvari. Znai, 21ogodinji Rikardo Lopez je kupio sebi video kameru za roendan i marljivo snima svoje pripreme za
atentat na Bjork od januara '96. pa sve do septem49

bra kada je izvrio samoubistvo. E sad, pitate se vi,

zato bi neko, bilo ko, gledao neiji home video od
itavih 104 minuta, sa samo jednim likom koji pria o suludim tripovima u umezu svog malenog doma? Kako bre zato, pa zato bre to je ovo mnogo,
al mnogo jako, zato sto je Rikardo brutalno iskren
u svemu pa tako i u svojoj oiglednoj bolesti, i ono
to je najzanimljivije je da on sve to jako dobro rezonuje, vrlo dobro shvata da je njegov pokuaj da
poalje paket bombu svojoj omiljenoj pevaici
Bjork, iz razloga koje vam neu navesti, skroz naivan i neozbiljan, ali on je sebi zacrtao cilj i od njega ne odustaje. Tu on ak pravi i link prema
omijenom lmu svih fanatika, naravno radi se o
Taksidrajveru, pa svoj odnos prema Bjork povezuje
sa zatitnikim odnosom Roberta Denira prema
Dodi Foster. Kao to moe da se izvali, cela ova
pria je jako, jako bizarna, ali i veoma dirljiva, jer
dokumentarac ima par ba eksplicitnih scena, jer
je Rikardo vrsto odluio da izvri samoubistvo posle slanja paketa bombe, tako da ga nita nije blam,
jer ovek koji je ubeen da e vrlo brzo umreti, zaista nema ta da izgubi, te se tako potpuno otvara.
Dakle, Rikardo je i te kako svestan da e ili umreti
ili e ga murija navatati, znai, ne gaji nikakve iluzije, a i neto mu se ba i ne ivi, tako da moemo
da vidimo i ritualistike prepreme za suicid, gde
on kupuje revolver, slua one najgotivnije pesme
Bjork sa prvih albuma, i jo hiljadu ludila do samog
kraja. I najiskrenije, zaista nisam verovao kad sam
poeo da gledam ovaj rad da u izdrati do kraja,
jer mi se ve na poetku prispavalo, bilo jebiga jako kasno sino, ali kako je lm odmicao, to sam se
50

sve vie i vie budio, reko sebi Ovo i nije tako loe, ovo je bre genijalno. Znai, opet ponavljam, jako bizarno, na neke trenutke i ultra potresno, ali
na prvom mestu skroz iskrena lozoja, i ne ostavlja gorak ili koji ve ukus u ustima posle gledanja,
ali zasigurno se nee svideti svima, to nema anse.
I za mene ovo nikako nije samo video svedoenje o
poremeenom umu mladog Rikarda Lopeza, nego i svojevrstan art peformans, i to bez imalo zajebancije, pa ga tako svrstavam u sam vrh ovog
fazona dokumentaraca uz lmove kao sto su Hated
(1994) o Di Di Alinu (GG Allin) i Sick: The Life &
Death of Bob Flanagan, Supermasochist (1997). Vaistinu legendarno, a i provereno neponovljivo jer
ipak je deko pokojan. R.I.P. Ricardo.

51

Charles Manson Superstar (1989)

Reija: Nikolas Schreck
Trajanje: 100 minuta

Evo neega samo za prave, iskrene potovaoce i

fanove, za one koji mogu da skapiraju makar i na
asak lik i delo arlsa Mensona jedne od najveih POP IKONA 20-og veka, oveka koji je izmeu
52

ostalog bio i pesnik, lozof, muziar, kant-autor, slikar, klovn, zabavlja, narator... ma bre umetnik raznih domena. Ovo je ubedljivo DIE BESTE
dokumentarac na zadatu temu bez konkurencije, a
mogli bi da ga pogledaju oputeno i ljudi sa predrasudama, jer ovo je jedna vrsta independent dokumentarca nezavisne produkcije Werewolf Video,
gde je prvi put u istoriji lmova o arliju, autor,
inae poznati okultista i muziar, Nikolas rek (Nikolas Schreck), priao arliju bez dobro poznatih
negativnih stavova i predrasuda, znai skroz neutralno, i to tano 20 godina posle posle tzv. Helter
Skelter ubistava. Po mom nimalo skromnom miljenju ovo je denitivno najbolji rad posveen arliju
i toj uvenoj prii vezanoj za Tejt-LaBjanka ubistva,
koja je tokom godina prerasla u prvu pravu preteu onoga to danas nazivamo sapunica, jer ovoj
prii zaista nema kraja, uvek se pojavi neki novi navodni le, novi svedok, nova prekopavanja po tim
ranevima u Dolini smrti gde se tekovala Familija pre i posle ubistava po Holivudskim brdima, a
poto sam pogledao bukvalno sve dokumentarce
na ovu temu, mogu da sudim skroz oputeno da je
ovaj najbolji tj. najrealniji od sviju. Jako, jako zanimjiva pria, 90 minuta dri panju i vodi nas kroz
pitanja zato, kako, koji su motivi, koji su potencijalni motivi, teorije zavere, ma ludnica. A najvei
deo lma je na moju veliku radost posveen Mensonovoj lozoji, jer se u dokumentarcu nalazi i taj
JEDAN JEDINI intervju sa arlijem, gde mu je
rek dozvolio po prvi put da kae sve to ima, a
bez duhovitih i provokativnih upadica novinara,
kako je to ranije bivalo. Inae, ameriki novinari su
53

od poetka eleli da arliju nabace tu neku moralnu stranu prie, a toga kod Mensona jednostavno
nema, znai, ta pria kod njega ne prolazi ni izokola, ali i pored toga novinari-leinari su uporni, tako
da veito pokuavaju da mu se narugaju, da ga zbune tim nekim sitnim podjebavanjima, da ga gistroatro spuste, a sve to samo iz razloga da bi se publika, eljna osvete, naslaivala, ali to im u veini
sluajeva nije polo za rukom, jer arli tu uvek
skrene priu u totalni nonsense, i izruga im se svecki, pa na kraju pria izgubi svaki smisao i tako im
sjebe intervju, tako da se svaki intervju do tada a i
posle zavravao jako jadno i nikad nikom nije polo
za rukom osim reku da odradi intervju gde bi se
arli izrazio do kraja, da bi ta publika eljna svega
barem jednom za ivota imala priliku da pokua da
razume o emu on to pria kada kae npr. REFLEKCIJA, kada pria o ATWA i slino. Dakle, arliju je ovde dozvoljeno da konano, posle 20
godinica HC zatvora, po prvi put slobodno govori
za javnost, i to se jednostavno mora videti. I logino, arli bukvalno briljira i totalno nas ubacuje u
svoj trip razmiljanja, tako da ono, OPREZ jebiga,
mo da vas zaludi pa da poludite ko ja. Nije ala,
nije.
I zaista, tek posle ovog dokumentarca sam shvatio zato Mensonu na suenju nisu dozvolili da svedoi pred porotom, iako je arli uporno insistirao.
Naime, u javnost je bila plasirana ta standardna
pria za plaenje veito istraumiranih Amerikanaca, da Menson poseduje toliko jaku mo manipulacije, da bi uspeo da zavede ak i tu jadnu i
napaenu porotu, pa bi ga kao gistro ovi na kraju
54

oslobodili, to se naravno ni pod razno nije smelo

dogoditi, a i to je tada ve bilo skroz nerealno, jer
je presudu ve doneo tadanji ameriki predsednik
Riard Nikson, uven po svom izuzetnom moralu i
pravdoljubivosti, kada je najoputenije izjavio za
medije da je Menson kriv iako je suenje jo bilo u
toku. Al ta e, oigledno mu se moglo, tako da je
tom izjavom totalno poremetio i ugrozio tok suenja, tako da bi ono pod normalnim okolnostima bilo u tom trenutku poniteno, a okrivljeni verovatno
puteni na slobodu do daljnjeg, ali poto su rtve
tzv. Familije bile bogatai sa Beverli Hilsa, pa ak i
jedna holivudska zvezda u usponu, dakle sve lanovi te neke navodne elite koja je u Americi pa i
svuda u svetu bukvalno svetinja za dravne organe, onda se to nije desilo i suenje se oputeno nastavilo. S druge strane, uvek se moe napraviti i
gori pokolj npr. tamo neke najsirotije sirotinje iz crnakih i white trash pregraa i da se prodje full nekanjeno, ali kada ti udari na bogate, na elitu, zna
se ta ti sleduje, drava je uvek znala sa takvima i
uvek je titila svoje najjae stubove sistema i to
skroz opravdano, jer zna se emu takvi slue. Hleba i igara fazon brate moj, nema sa tim zajebancije. I onda je to tako jednostavno moralo biti, i sve
se unapred znalo, i sve na fazon rekla-kazala, znai
onaj javni tuilac, Vincent Bugliosi, koji je kasnije
ogromno bogatstvo zaradio na knjizi Helter Skelter, nije imao niti jedan materijalan dokaz niti bilo
ta protiv arlija, osim tih par izjava veito drogirane dece koja su i poinila taj zloin, a to im se ne
bi priznalo ma ni na jednom drugom sudu jer su bili na hardkor halucinogenima mesecima unazad,
55

ali je pravdoljubivi ika Nikson ba u to doba vodio

omanji rat u Vijetnamu, tako da mu je ova akcija
ba leglo onako pravo, da skrene malko pozornost
javnosti, te je iz tog razloga lepo prelomio i rek'o
glasno i jasno da je arli KRIV, i pria je bila zavena, a presuda doneena i bez suenja. Dakle, NA
SMRT, NA SMRT, NA SMRRRRT!!! Al' da kao skratim, jer sam, priznajem, pomalo i pristrasan, a i vala isuvie znam o sluaju tako da me jaaako
nerrrvira kada vidim kako je to skroz oputeno
prolo kod zatucanih Amerikanaca, jer npr. da su
im ovi tada pustili priu da je arli i Sotona lino,
oni bi i u to poverovali, i to na keca, mada i toga je
bilo verovali ili ne, i te teorije o arliju kao Sotoni i
dan danas egzistiraju u nekim tamo glavuama.
Nego da ja nastavim o lmu, znai ovaj dokumentarac povezuje tako neke sulude akcije te tim putem stvara i jednu vrstu teorije zavere, naravno
sve to uz prizvuk zajebancije sa sistemom i dravom koja je od te 69. a i tokom celih 70-ih, pa i delom 80-ih paranoisala itavu naciju tim sluajem,
tako da su od onoga to je do tad za Amerkance
bio Hitler, dakle olienje najcrnjeg ZLOGDNA, sada stvorili jednog tako hipi zlotvora u liku Mensona, kao neega najgreg to moe da snae jednog
mirnog, radnog, bogobojaljivog oveka iz nie
srednje klase, iz onih amerikih predgraa tipa Baltimor, Nju Derzi i slino, gde kose travu onim kosilicama, a pejpr bojsi bacaju novine pred vrata u
divljoj vonji bez kapi benzina ako znate na ta
mislim... i bogme uspeli su i te kako sebi da stvore
novog bugimena za plaenje itavih generacija,
dok se danas situacija malko promenila... vala i
56

arli malo da se odmori jebiga, jer ga je 2001. smenio Bin Laden naravno. Uostalom izvalite samo naslovnice asopisa i magazina iz 70-ih i sve e vam
biti jasno koja pria se plasirala naplaenoj i napaenoj raji po SAD-u, ionako sklonoj tim veitim paranojama od svega i svakoga, te stiu Japanci, te
evo ih Rusi, pa onda onaj kornjaa rad, poznatiji
i kao duck and hide a sve zbog veite paranoje
od nuklearnog napada. Ma bre, denitivno im nije
bilo dobro, al' nimalo.

57

Divine Trash (1998)

Reija: Steve Yeager
Trajanje: 97 minuta

Ko tripuje Votersa (John Waters) taj provereno

spoznaje i Mensona, pa ak i Riarda Speka, mislim to da ne, zar ne? Pitate se kakve to sad veze
ima, e jebiga ima, a ko zna taj e to da prepozna.
Nego dosta talasanja, pogledajte ovaj dokumenta58

rac i budite to se kae blaeni jer Don Woters i

Divajn, tata su i mama najjaih lmova ikada, i jedni od najznaajnijih pokretaa globalnog ludila na
svim nivoima, i nek umre svako ko ne voli Divajn,
jer su Divajn i Voters drim tim denitivno, i meni iskreno ovi novi Votersovi lmovi bez upokojene legende Divajn nisu ni prineti, a bogme ni za kurac.
Eventualno su mi se dopali Cecil B. DeMented i Serial Mom, a sve ovo ostalo mi nedajboe, bez zajebancije.
Inae, mom jaranu-jari Collapsu mogu da zahvalim to me nagovorio da pogledam svoj prvi Votersov lm, mislim uvek ja sam znao za te sulude
akcije al' sam nekako bio lenj, mrzelo me bre da ivim, a ne sad da gledam jo pritom i tamo nekake
trash lmove, ali moj brat Collapse je bio uporan
Gledaj, obavezno gledaj, veruj mi, ima zato. i
ja reko aj da vidim, i otad sam se znai navuko, al'
ko pae na te lmove, jer sam prepoznao mnoge
meni, i ne samo meni, bliske akcije, znai to ludilo
iz tih lmova, to je bre TO, ta neka beskompromisna sloboda o kojoj svi samo kenjamo a nita zapravo ne preduzimamo. Taj over-acting, pa parodija
na sve i svja do najgreg izrugivanja svemu, dakle,
silovito duhovito, a opet ee zajebano, i surovo,
surovo istinito, da zaboli bukvalno.
Ovaj DRTI SIK dokumentarac koji je radio Votersov jaran iz mladosti, a ujedno i sam glumac u
par njegovih lmova, govori o najranijim Votersovim radovima, od Mondo Trasho (1969) preko Multiple Maniacs (1970), pa do genijalnog Pink
Flamingos (1972), kome je posveen i najvei deo
ovog lma, sa sve ekskluzivnim snimcima sa snima59

nja ovog vaistinu okultnog lma. Dakle, male pare

a zezanje do bola, e e jae? I ono uveno: Smrt
Holivudu, femili muvisima i tako te akcije, a ivio
Baltimor i ekipa. Jedino mi ao to nije obraen i
Female Trouble (1974), inae moj omiljeni Votersov lm, al' ajd sad. Uglavnom, skroz prajsles, pogotovo delovi o Votersovom detinjstvu pa i
razgovor sa Divajnovim roditeljima koji nikad nisu
ni pogledali Pink Flamingos iako im sin tu pokido,
kao bio im bedak jer su gistro konzervativni, stariji
ljudi, i tako. Isto, najjai deo kad pitaju Votersa dal'
mu je Vorhol bio idol u mladosti, pa im on onda
objanjava neke stvari, a vezano za sam poetak
rivjua, al' kao neu da ubacujem spojlere, 4 auspuha i felne, mislim, pogledajte lm jebiga.

60

Waco: A New Revelation (1999)

Reija: Jason Van Vleet
Trajanje: 110 minuta

Surov rad na temu Waco incidenta u Teksasu,

koji sam ja krstio i kao TRUE LIFE TEKSAKI MASAKR, i da bi se shvatila sutina do kraja zaista je
neophodno da se pored ovog pogleda i dokumentarac Waco: The Rules of Engagement (1997), jer su
61

lmovi raeni iz drugaijih perspekiva, ali poenta

je veoma slina. U ovom sluaju radilo se o jednoj
vrsti pobune, kada su '93. godine vladine snage tj.
ATF (to vam je neka vrsta isturenog odeljenja FBI
tj. biroa specijalizovanog navodno samo za borbu
protiv verca i ilegalne prozivodnje alkohola, duvana i oruja - Alcohol, Tobacco, Firearms) napale
imanje hrianskog kulta Loza Davidijanaca
(Branch Davidians), koji su se navodno odmetnuli i
pokuali da kau odluno NE dravi, tako to nisu
hteli da predaju zaista silno naoruanje koje su nabavili tokom godina, a koje u SAD moe da se kupi
u svakoj onoj najobinijoj prodavnici, da ne kaem
granapu, a posebno u Teksasu je to sasvim oputeno. Tvrdei da je na njih pucano sa glavnog ulaza u
zgradu Loze, specijalni odredi ATF-a su napali kontraverznog lidera Dejvida Korea i njegove sledbenike svim moguim vojnim naoruanjem i tako
posle 51-og dana i pored svih najbrutalnijih metoda pritisaka, i zikih i psihikih, na kraju su im
bukvalno spalili tu montanu zgradu napravljenu
uglavnom od drveta, i to ono, ba do temelja, gde
je poginulo preko 70 ljudi a od toga 20-ak male dece. U opsadi su korieni tenkovi i helikopteri, ali i
nekakve skroz sulude akcije, kao da im je to zapravo bio poligon za testiranje najnovijih metoda psiholokog rata. Dakle, skroz bolesno, neete
verovati kada budete gledali.
Ovaj lm moda najbolje svedoi o tome na koji
nain amerika vlada reava svoje lokalne probleme sa sopstvenim graanima. Npr. nisu im dali danima da spavaju tako to su iz helikoptera koji su
non-stop nadletali, putali najgrozomornije zvuke
62

detonacija, ruenja, razaranja, pucanja iz ko zna

kakvog sve naoruanja, zatim zvuke gromova i udara munja u neposrednoj blizini, pa onda usporene
psihodeline pesme koje kad se tako uspore zvue
ba ko iz samog pakla, a glavni hit im je bila pesma od The Doorsa The End. Ko ima gramofon i
tu plou ili neku iz tog fazona, moe da pusti pa da
uje kako to zvui usporeno, jer ja sam uo i zaista
ne bih to mogao da sluam due od 10-ak minuta,
a ovi ovde su im to putali po celu no i to najglasnije. I naravno, nisu im vrteli samo tu pesmu, nego
jo dosta hitova iz 60-ih i 70-ih, a sve sa ciljem samo da ih psihiki dokusure, no Davidijanci se ipak
nisu dali uprkos svemu. Nakon te akcije uporedo
su poeli da bacaju i svetlee rakete, koje bi eksplodirale tik iznad glavne zgrade, to je stvaralo osvetljenje ko u sred bela dana uz vrlo jaku i
nepodnoljivu detonaciju. Kad im ni to nije prolo,
onda su tenkovima i bagerima bukvalno preorali
svo imanje oko zgrade, a sva kola i autobuse izgazili guseniarima i smrvili ih.
Na kraju kad su skontali da ni posle 51. dana opsade nema ni naznake o bilo kakvoj predaji i da itava svetska javnost sve pomnije prati ta se
deava, a organizacije za ljudska prava se sve vie
bune i protestuju na svim stranama sveta a najvie
naravno u Vaingtonu, reili su da spree daljnje
blamiranje i da okonaju opsadu po bilo koju cenu, pa su uvatili da im ubacuju suzavac i ko zna
kakve sve bojne otrove preko nekakvih specijalnih
cevi na tenkovima, kojim bi probili krhke zidove tih
baraka, i naravno tada se spontano pojavio omanji plamen na jednom delu zgrade, a poto je vetar
63

ba jako duvao tog dana, a graevina bila uglavnom od drveta, to je sve buknulo u roku od par minuta i samo jedan ovek je igrom sluaja uspeo da
se izvue iv, dok su svi ostali bili ivi spaljeni ili
ubijeni hicima iz snajpera koji su bili rasporeenji
po okolnim umarcima. Naravno, odma' je baena
prijava preko svih medija, da su to Davidijanci zapravo sami podmetnuli poar da bi izvrili masovno samoubistvo, jer nisu hteli ivi da se predaju,
to se kasnije pokazalo kao skroz netano, a to
moe da se vidi i u ovom lmu, jer sve su snimale
mnogobrojne kamere iz raznih uglova pa i iz helikoptera. Kada su specijalci ATF-a posle uspeno
zavrene operacije na sasluanju u Kongresu tvrdili kako je na njih pucano iz zgrade, i da su samo zato morali da odgovore vatrom na poetku opsade,
zatraeni su im snimci tog dogaaja, ali iako su sve
to snimale ak tri njihove kamere, snimci su volebno nestali iz arhive ATF-a. Javna je tajna da su pored ATF-a u opsadi uestvovali i pripadnici
amerike vojske na elu sa generalom Veslijem
Klarkom, koji je nama ovde jako dobro poznat po
bombardovanju Srbije. 19. Aprila 95, tano 2 godine posle traginog okonanja opsade u Waco, u
znak odmazde, Timoti Mekvej (Timothy McVeigh)
je digao u vazduh federalnu zgradu u Oklahomi,
gde se nalazilo i sedite ATF-a, i tako ubio ogroman broj uglavnom nevinih ljudi.

64

R.I.P.: Rest in Pieces: A Portrait of

Joe Coleman (1997)
Reija: Robert-Adrian Pejo
Trajanje: 112 minuta

Surovo iskren dokumentarac o modernom Heronimusu Bou, kako su ga pojedinci krstili, apokaliptinom vizionaru, slikaru i sve(na)stranom
umetniku, al' na prvom mestu velikom zajebantu
65

Dou Kolmanu. Ovo je ultimativni dokumentarac o

njemu, ta god to znailo, zapravo ko neki portret,
i ja moram da kaem da sam vie nego oduevljen
ovim lmom, odma je upo u moj top 10 dokumentaraca, jer izmeu ostalog donekle propagira i ono
ime sam se ja bavio u svom kratkom i patetinom
ivotu, znai moi ete da ujete konano od nekog ko je iole razuman i pismen, a to moe i smileno da obrazloi, zato se tolko loimo na serijske
ubice, zato se ak u neku ruku i poistoveujemo
sa njima, zato propagiramo boletine a gnuamo
se morala, i tako tih nekih iskrivljenih, da ne kaem hrianskih vrednosnih sistema. Videete i nain na koji Kolman slika te uvene portrete, u
ovom sluaju jednu od najbitnijih linosti amerike
istorije, naravno radi se o Edu Ginu, dakle, do detalja je objasnio kako to funkcionie u njegovoj glavi,
pa onda i na platnu. E sad, zato se o tim portretima govori kao o modernim ikonama pa zato to
on tu ne slika samo lik nego i itavu storiju o Edu
Ginu, od roenja pa do smrti, kao neko jevanelje.
Kolman je izmeu ostalog i kolekcionar tako tih bizarnih stvari, mumija, freak show eksponata, serial
killer arta, npr. poseduje slike Dona Vejna Gejsija
koje je ovaj slikao na death row, zatim pismo Alberta Fia koje je poslao majci devojice koju je pojeo,
i jos mnogo, mnogo toga, tako da u tom njegovom
kunom muzeju, ODDITORIUM-u, ima ba dosta
detalja o svakoj od tih linosti koje je slikao. Ali Kolman nije slikao iskljuivo serijske ubice, nego i
sve, tako, na bizaran nain zanimljive likove, od Isusa Hrista preko Frojda do Hudinija. Najjaa mi je
scena kada u svom Nostradamus stajlingu, ili je to
66

vie neki fazon Juga u Amerikom graanskom ratu, nije mi ba najjasnije, objanjava zato su naoj
planeti silno neophodne serijske ubice, masovne
ubice, ratovi i sve akcije tog tipa, ma skroz jedna
zanimljiva teorija gde je oveanstvo opisano kao
jedna vrsta raka, tumora koji se ubrzano iri, Humanity is the devil, to bi reko brat Dwid iz Integrity.
Kao
mlai,
Kolman
se
bavio
i
egzibicionizmom, i u tim svojim brutalnim performansima je radio svakake stvari, dovoljno je rei
da je na bini svata radio sa sitnim ivotinjama, a
sve to moe ovde i da se vidi, a i otvoreno pria o
tome kako je bio navuen na heroin, to je isto jako zanimljiv detalj, jer bez bolesti naravno da nema umetnosti, a posebno ne ovakve. U lmu se
pojavljuje i Dim Darmu, koji sa Kolmanom u katolikoj crkvi razgovara o raznim para-religioznim
iskustvima, pa i o kultu arlija Mensona, koji je meni isto jako bitna linost, jer arli je jedan od poslednjih ivih proroka, a Kolman je radio i cover za
Charles Manson Superstar (1989), inae moj najomiljeniji rad od svih tih dokumentaraca, tako da ne
mogu a da ne budem pristrasan. Kolman nam zatim objanjava svoju opsesiju frikovima, nakazama,
govori o svom detinjstvu, ocu alkoholiaru i majci
za koju je izuzetno bio vezan, jer majka je, podrazumeva se, deakov najbolji prijatelj, zar ne? Tu je i
true-crime pisac Harold ehter, koji nam tumai
Kolmanovu umetnost i opsesiju serijskim ubicama
na jedan malo drugaiji, dublji nain, pa se tu pominju i Isus Hrist i serijski ubica Karl Pancram (Carl
Panzram), e sad ko ne zna ko je bio Pancram imae
prilike da sazna tokom sledee godine, 2011, jer
67

mladi reditelj Don Borovski (John Borowsky) sprema dokumentarac, a puten je i tizer, no o tom potom. Videete i neke zanimljive detalje iz
ODDITORIUMA naravno, zatim ba dosta njegovih
slika i portreta, to je i hajlajt ovog lma, jer po tome je poznat irom sveta. O Kolmanu govore i njegov psihijatar, brat, biva devojka, biva ena sa
kojom se razio ba zbog heroina, pa tu ide i pria
o metadonskoj terapiji, isto jako zanimljiva, pa onda kako su ga hapsili zbog tih raznih bizarnih performansa, i jo tisuu hiljada ludila. Inae, njegova
gajba, sa svim tim lobanjama i prepariranim leevima, izgleda realno ko malo ureenija kua Eda
Gina, al bez zajebancije. A najiskreniji deo lma je
kada pria o svojim strahovima, o detinjstvu kada
je imao problema sa itanjem i pisanjem, i kako su
ga maltretirali u koli. Bavio se i glumom u par lmova, a taj njegov talenat ovde moe da se vidi u
jednom oputenom sustretu u nekoj white trash vukojebini sa rokabili muziarem, sada ve pokojnim
Hasilom Adkinsom. Znai, ovo vam je ekstraordinaran polubiografski portret, i zato to mora da se pogleda, jer ovakve stvari nigde drugde neete imati
priliku da vidite, ovo ima samo kod Kolmana, pravi
apokaliptini dokumentarac u punom smislu te rei.

68

Crumb (1994)
Reija: Terry Zwigo
Trajanje: 120 minuta
Teri Cvigof (Terry Zwigo), autor okultnog lma
Ghost World (2001), sa Buemijem i jo dve tada vrlo zanimljive klinke, napravio je i jedan mnogo,
mnogo jak dokumentarac. Zapravo, kada priamo
o Cvigofu ja prvo pomislim na lm o Krambu (Robert Crumb). Svako ko je itao ove stripove, tj. ono
69

malo to je izdato kod nas, zna o emu se tu radi.

Robert Kramb, prvoborac andergraund stripa, nosilac San Francisko spomenice '67, kod nas najpoznatiji po stripu Fritz The Cat, ali danas, kada na
netu moe bukvalno sve da se nae, koga zanima,
taj moe da iskopa veinu njegovih radova, i da
upozna i Mr. Naturala i svu ostalu suludu sajkodelik ekipu. Ovaj lm je biografskog karaktera, znai
tu je i detinjstvo, tu su intervjui sa lanovima njegove porodice, zatim bivim enama, devojkama, ali
ono to je meni ovde najzanimljivije je intervju, a
zapravo tako jedan udan razgovor sa njegovim starijim bratom arlsom Krambom, koji je zapravo
najvea faca u ovom lmu. arls je manino-depresivan, suicidalan, i talentovan moda i vie od svetski poznatog burazera, ali opaka bolest ga je
spreila da se probije. I ba sam iskreno saoseao
sa njim, skroz sam ga razumeo, jer vrlo dobro
znam kako izgleda biti smoren, ali ne smoren tipa
dosadno mi je, nego zaista THE SMOREN, kada
te mrzi bukvalno do WC-a da ode, jer kapira da
nema smisla cimati se bezveze, a da ne pominjem
neke iole vee akcije, ma nema anse e, to vam je
prava depresija, i kad vam se takvo neto desi,
znajte da je vreme da se javite psihijatru, a sve ovo
ostalo je go kurac. Ali arls je i pored te svoje smorenosti opet na neki nain najpozitivniji lik ovde,
jer je upravo njegova opsesija iz detinjstva ka veitom crtanju svega i svaega, a posebno stripova,
zarazila Roberta, i nagnala ga da pone ozbiljnije
da se bavi stripom. Znai, opet dolazimo do one
moje izreke koju ponavljam ko papagaj, bez bolesti
nema umetnost, i to moete da prihvatite, a i ne
70

morate, tj. DO WHAT THOU i tako dalje, ali to je

moj stav, jebiga. Dakle, po mom opet nimalo skromnom miljenju, da nije bilo arlsove bolesti, ne bi
bilo ni Robertovih opsesija, jer i on je imao mnoge
tripove, ali vie o tome u lmu, gde je u 2 sata sve
jako lepo opisano. Ali burazer je kralj kakvog nema. Film je dobio i silne nagrade ali nije to poenta,
poenta je pogledati ga i shvatiti na pravi nain, zapravo kad malo bolje razmislim, kako god ga shvatili to vam je TO.

71

Sick: The Life & Death of Bob Flanagan, Supermasochist (1997)

Reija: Kirby Dick
Trajanje: 90 minuta
Sam naslov kae ta moete sve videti u ovom izuzetnom dokumentarcu koji nam pribliava svet Boba Flanagana, oveka koji je od malena bolovao od
cistine broze, i iako su mu lekari prognozirali
72

smrt do 20-te godine, uspeo je da poivi jo toliko,

i svata svetu oko sebe porui svojim nesvakidanjim performansima. I naravno da ovde nema cenzure, znai, odma na poetku upozorenje, lm
sadri sve ono to se nekima i nee svideti, ali i to
je ivot, jer zaista, koliko je lm moda to se kae
disturbing for some viewers, toliko je i iskren,
dirljiv, i videete u odnosu Boba i njegove supruge,
da ljubav zaista ne zna za granice. Dakle, kljuna
re: iskrenost po cenu bilo ega, ili jos jae, iskrenost opravdava sredstvo! Posebno je zanimljivo kako su to njegovi roditelji shvatili na pravi nain,
bez predrasuda, prihvatili su svog sina onakvog kakav jeste, i to je po meni hajlajt ovog vie nego odlinog dokumentarca. Evo i jednog rivjua na
engleskom koji se meni svideo, i za koji mislim da
e vam dati mnogo bolji uvid koliko je ovo jako,
znai, samo otvorenog uma i srca, jer bez toga daba sve.
Performance artist Bob Flanagan suered from
cystic brosis throughout his 42 years. This disturbing, poignant, and disarmingly funny documentary examines his odyssey to have control over his
body through inicting pain on himself. So much
has been said and written about the more sensationalistic and shocking aspects of this movie but
very little has been said about what it's REALLY
aboutthe will to survive, and a suprising, moving
love story. Sick is one of the most honest movies
ever made. Bob Flanagan let's us into his life in a
way very few people have. He's a sadomasochist
and does things most of us would never conceive
of doing, sure, but by the end of this movie all you
73

can think of is that he was a hell of a nice guy who

will be surely missed by his family and friends. The
hammer scene is unforgettable but much more confrontational are the scenes of Bob's death. These
alone make this movie unique and truly impossible
to forget. I strongly recommend this powerful movie to everyone with an open mind and heart.

74

Capturing the Friedmans (2003)

Reija: Andrew Jarecki
Trajanje: 107 minuta

Jo jedan dokumentarac jako zajeban po emocije. Naravno, HBO produkcija je u pitanju, jer oni
denitivno produciraju samo najjae radove. Naime, radi se o laganom raspadanju jedne prosene
amerike suburban middle class porodice, posle ot75

kria da je otac, inae nagraivani profesor informatike, pedol, a da mu je jedan od 3 sina navodno pomagao u tim akcijama. Film se veinom
sastoji od svedoenja osoba umeanih u sluaj, i iseaka iz home video fazona, poto je porodica
imala obiaj da snima sve najbitnije dogaaje u svojim ivotima, tako da su snimili ceo sluaj na svojoj
kameri, sve situacije, od hapenja pa do samih presuda. I to je najgore od svega, opet nita nije onako kako izgleda, i opet su neki svedoci svedoili
pod prisilom, pa i ovaj 18-ogodinji sin je priznao
da je kriv jer mu je ponuena surova nagodba na
sudu, i tako dalje. Uglavnom, jako potresno ali moe da se izvue nauk iz svega ovoga: nikada, ali nikada ne priznajte u muriji neto to niste uinili, ili
ako ste svedoci pa treba da svedoite o neemu o
emu pojma nemate, jer policija ima pravo da koristi sve mogue metode da izvue bilo kakav vid priznanja ako im je to potrebno da ree sluaj,
uostalom, njima nikad ni nije cilj pravda, nego da
to pre zavre posao, da bi ili kui da jedu leba.
Znai, nek vas zadre i po 8 sati i nek vas ispituju, nikad nita ne priznajte, jer ete najebati ako se
zajebete, i aj to ete najebati, nego ete i ukaljati
svoj obraz, to je u ovom sluaju najbolje prikazano. A ljudi koji tvrde da ne bi nikad priznali ono to
nisu uradili, i koji osuuju one koji su priznali, neka pogledaju ovaj lm i ona dva Paradise Lost dokumentarca, pa nek onda sude, jer najlake je tek
tako olako osuditi nekoga za bilo ta, a to, verujte
mi, moe sutra i vama da se desi, tj. bilo kome od
nas. Nije fraza, nauno dokazano.
76

H.H. Holmes: America's First Serial

Killer (2003)
Reija: John Borowski
Trajanje: 64 minuta

Ova pria moda nikad ne bi ni bila ispriana, da

se najbolji true-crime reditelj nije prihvatio posla
da fanatino istrai sluaj do najsitnijih detalja, i
77

da napravi lm iako realno nema ivih svedoka koji

bi govorili na temu prvog (zvaninog, naravno)
amerikog serijskog ubice, H. H. Holmsa. Za samo
par godina, Holmsa je pretekao u Engleskoj Jack
The Ripper, ali njihovi zloini nikako ne mogu da
se porede, jer meni Dek iskreno nimalo nije zanimljiv, jer na prvom mestu nije uhvaen, a serijski ubica bez lica i nije serijski ubica, ta tu ima
zanimljivo ako ne znamo koja je prava pozadina i
koje su pobude? Inae, Holms je bio visoko obrazovan ovek, hemiar, a i nije ubijao ljude po ulicama
ko kloar, nego je komotno sagradio hotel za Svetsku izlobu u ikagu, 1893. godine, a setimo se, da
nije bilo Tesle i njegove dvosmerne struje, malo
morgen bi ta manifestacija imala toliki uspeh i toliki odziv gostiju sa svih strana sveta, tako da bi i
Holms ostao bez svog ulova. Naivni turisti koji bi
jednom uetali u njegov luksuzni hotel ne bi vie izali otalen, a poto su dolazili odasvud, niko ne bi
ni znao gde su i kako nestali. Holms je bio jako matovita osoba, tako da je napravio itav lavirint u
svom hotelu, sa sve lanim vratima koja ne vode nikuda, zatim sobe koje su zapravo bile gasne komore, i gomilu torture chambersa, sa raznim
sadistikim divotarijama. Naravno, tu je i neizbeni podrum, gde je ak nabudio i svoj privatni krematorijum u kome je spaljivao ostatke rtava, a
skelete bi uvao, prezervirao, i prodavao medicinskim fakultetima. Dakle, genijalo koliko je bizarno,
jer je uspeo da spoji lepo i korisno, tako da nita nije uludo bacano. Zaista, gre'ota bi bila da su tolki
skeleti zavrili u krematorijumu, kad je ve imao
odlinu kombinaciju da ih proda i da uzme dobre
78

pare, znai, bio je i pravi biznismen, moe ak da

se kae i reciklator u neku ruku, i tek su nacisti u
2. svetskom ratu preuzeli taj fazon da nita ne valja bacati, da sve moe da se iskoristi. Poto ima vrlo malo arhivskih fotograja, uraena je solidna
rekonstrukcija sluaja uz specino zloslutnog naratora, po kome su poznati dokumentarci Dona
Borovskog (John Borowski), a koji najbolje doarava to vreme sa kraja 19. veka. U lmu se pojavljuje
i neizbeni Harold ehter, pisac bez koga nema ozbiljnog serial killer dokumentarca, pa i razni drugi
profajleri i eksperti. Uglavnom, kome se svideo fazon na koji je uraen dokumentarac o Albertu Fiu, svidee mu se i ovo njegovo debitansko delo,
jer Borovski nije u fazonu da pravi instant TV dokumentarce, koji su obino jako povrni i jadni, Borovski je izabrao tei put, i tom fanatizmu treba odati
posebno priznanje, jer sama injenica da lm o
Pancramu radi evo ve 4 godine, a pojavie se tek
polovinom 2011, dovoljno govori kakva je to izuzetna faca.
A sad jedan bonus, moj drugar, Marko Stevanovi, strunjak za okultne i cutterske radnje, napisao je jedan malko drugaiji tekst o ovom lmu, te
me neto goni da vam ga ovde prezentujem.
Na Son of Manovu preporuku pogledao sam spisateljsko-producentsko-reiserski eort Dona Borovskog o Ej Ej Holmsu. Re koja me verovatno
najvie plai u vezi sa nekim dokumentarcem je reenactment, ta rak rana veine tv prikaza. Sasma
nepotreban napor da se uz pomo lokalne glumake trupe, esto u sprezi sa rodbinom nekih iz ekipe
prikae gomila mundanih stvari povezanih sa ne79

kim dogaajem. Ted Bandi pali kola, Ted Bandi ide

u prodavnicu, Ted Bandi vreba... uraeno malo ispod stila onih sapunica to traju decenijama. Sreom, Borovski nije upao u tu zamku. Oeao je
jeste pred kraj kada prikazuje zblanute face policajaca iz tog perioda, ali nije se uhvatio. Jer prikaz je
atipian, monohromatski, glossy... ak, u poetku
je fokus na arhitektonskim dostignuima Holmsovim. Portret koji Borovski slika kroz intervjue sa
profajlerom (standardna vaka, a mogao bi da poradi na potpisivanju sagovornika slika se zacrni i
polako idu slova) jeste o sasvim proraunatom oveku, koji je kao njegov prezimenjak iz Bejker strita znatan deo ivota posvetio usavravanju u
vetinama koje e mu kasnije trebati, kao Morijarti
izgradio prikladan paravan za kriminalnu delatnost, dok mu je dvorac bio mesto koga se Dozef
Karven ne bi postideo (kao ni trgovine kostima).
Uz to, mnoge face koje promiu dokumentarcem
imaju znatan insmutovski mek. Borovski oigledno ulae sebe u priu, uglavnom rudimentarnom
ali sasvim efektnom tehnikom naracije preko slika
i skenova koji klize ekranom. Dobar pokazatelj kako se i softverski abloni mogu oneobiiti. Oigledan je napor uloen u pribavljanje odgovarajue
istorijske grae i atipian estetski dodir uslovljen i
korienim bazinim softverskim funkcijama, i to
lepo uspeva. Zamerka bi bila da se pred kraj teko
rastaje od HHH-a, to podsea na tenju dokumentaraca pomenutih na poetku (a od kojih je ovaj daleko) da nabiju eljenu minutau. Vredi pogledati,
a bie zanimljivo ispratiti njegov novi o Pancramu,
i sa tehnoloke strane - pre svega videti razvoj ili
80

stagnaciju (ne samo) vizuelnog stila i sa stanovita prilino nepokrivene teritorije. Verovatno nee
biti reference na Davitelja...

81

The King of Kong A Fistful of Quarters (2007)

Reija: Seth Gordon
Trajanje: 83 minuta

Idemo na veselije teme, raja trai veselo, ko e

sluat' tuu muku. Dakle, skroz zabavan dokumentarac o dva fanatika koji se bore za titulu svetskog
82

ampiona u kultnoj video igri DONKEY KONG. Prvi

jaran, zvaemo ga Brka, postavio je rekord jo davne 1982. kada je bio klinac, i od tad ga niko iv nije prestigo. Iako obian radnik u supermarketu,
danas on uiva veliku slavu u tim old skul igrakim
krugovima, koji ine samo DIE-HARD fanatici, koji
cene samo stare igre, tipa Pac-Man, Tetris itd. Ali
avaj, pojavio se novi baja na sceni koji je instalirao
video koznolu u svojoj garai, i marljivo trenira godinama, zapostavljajui ak i enu i decu, samo da
bi se domog'o titule i slave koja uz nju ide. Najbolja scena je kad on snima svoj pokuaj obaranja rekorda video kamerom, i ne znam na kom nivou,
ono, burad samo lete, haos na ekranu, ne znam kako ostaje iv, a klinac mu se dere sa sprata: Tata,
obrii mi dupe!, a ovaj vidno popizdeo veli: Ne,
samo sad ne, obrii sam, ve si veliki, moze ti to i
sam!. I jo samo jedna napomena da ne spojlujem
tolko radnju za one koji imaju nameru da pogledaju lm, naime, cela ekipa u lmu ima preko 35 godina, a ima i matoraca od 50-60, oni preziru ove
nove moderne igre, i na takve igrae gledaju sa
gnuanjem, jer su stare vrednosti za njih jedine
prave i jo neprevaziene. Sloio bih se sa njima
to se tie npr. igrice Manic Miner, jer te old skul
platformske igre su po meni mnogo tee od bilo kojih novijih. Ja se i dan danas vie namuim sa
igrom Manic Miner, nego sa bilo kojom novijom
igrom, jer zna se, mala greica u koordinaciji i
ode sve u tri lepe pizde materine, pa mora sve ispoetka. A kad sam ga igro 80-ih na Spectrumu,
sad kad se setim, pa ja realno nisam stigo dalje od
4. nivoa. Ajme meni, sramote. Naravno, ovde mo83

ram da se zahvalim mojoj tetki iz Grke, koja mi je

80-ih i nabacila taj Spectrum i tako indirektno unitila moju socijalizaciju na svim nivoima, pa u jednom delu i kolovanje (koji izgovor, sunce ti!), jer
od kako sam dobio to malo kompjutere, ja sa njega nisam izbivao, znai godine su realno tu prole
pune muka i ginulo se po svim tim igricama za slobodu smelo, i sve sam cepo, od POPEYE pa do JET
SET WILLY, ali MANIC MINER je vazda bio i osto
kevara, i onda jednog lepog dana stari se vratio ranije kui sa posla u vidno umornom stanju, i kad
je vido da opet ne uim no igram igricu na patosu
ispred televizora, utno je onaj nesretni ZX (bogdamuduuprosti) i sjebo ga totalno. To me sad podsetilo na onu okultnu pesmicu Elvisa J. Kurtovia Kad
se babo vrati kui pijan, gde Rizo eksplicitno kae:
Kad se babo kui vrati i kad malo popije, ko mu
proba na put stati tos u glavu dobije ooo, babo,
babo, ooo, ma mojne babo al' daba to sam ja
kuko i viko mojne babo, babo ga tako zafeliro
da ga je razbuco ko Pahomije razred osmogodinjaka na veronauci, i eto tako ja ostadoh bez mog najboljeg drugara i onda sam moro opet da se
smaram sa drugom decom i da utam lopte, a nikad nisam bio vian tim sportovima, tako da jebiga, bio sam golman veito, i svu krivicu za
izgubljene tekme su naravno svaljivali na mene, a
kad pobedimo onda kao nikom nita. Obrni, okreni,
jako se loe zavrila ta avantura po mene. Opet ta
patetika, al' jebiga.

84

Touching the Void (2003)

Reija: Kevin Macdonald
Trajanje: 106 minuta

Ubedljivo najneverovatnija pria koju sam gledao o tim pentranjima i preivljavanjima na planininama. Naime, dva drugara, Engleza, reili su da
se ispentraju na neki nikad osvojen vrh u Peruu,
znai to je jo jedan razlog zato treba pogledati
85

lm, jer nije klasina pria sa Himalaja, nego se radi o Andima, koji jo nisu eksploatisani u ovakvim
dokumentarcima. Naravno, ja takve pohode obino
nazivam kako na to suroviji nain sjebati sebe,
bez preke potrebe, a pod izgovorom avanturizma,
ali ovde ima jedna kvaka koja stvar die na vii nivo, dakle, umesto uobiajenim fazonom planinarenja, ova dva drugara su se odluila da odrade to
old fashioned way, ko nekad, znai bez onih kampova 1, 2, 3, gde bi mogli da se odmaraju usput, ili u
sluaju nesree da mogu da se vrate i da nau neku pomo, bez helikoptera, znai bukvalno bez iega, i takvo pentranje se onda radi iz jednog
pokuaja, to znai jedna greica i najebali su obojica, i to ba, ba najebali, fo' real. Znai fazon, u
ranac sve to mo' da stane i to je to, nema nazad,
pukovnik il' pokojnik! E, a njima se desilo par tako
tih omanjih pehova gde na kraju ovaj jedan lik
pri povratku sa vrha pada niz liticu free-fall stilom
50 metara, zatim da bi se jo vie pokopo upada u
neku pukotinu u ledu, duboku ko zna kolko metara, znai jebeni bezdan, usput lomi nogu i to najstranije, a njegov drugar, mislei da je ovaj 101%
mrtav, jer praktino je nemogue preiveti pad sa
te visine, naputa ga, da bi nekako pokuao barem
sebe da spase, i tu poinje najzajebanija pria ikada ispriana o preivljavanju, gde okirani gledamo na ta je sve ovek spreman kada se nae u
vukojebini nad LEDENIM vukojebinama, i to na visini od ko zna koliko hiljada metara, a opet u rupagi, skroz sam u sred noi, bez vode, hrane, i bilo
ega. Znai, posluajte me i pogledajte ovaj dokumentarac, jer dramatizacija dogaaja je vrhunski
86

odraena, a lm je dobio silne nagrade, neete verovati koje ludilo u glavama, i moj ale bi provereno na ovo reko: Ma ko ih jebe, to su se uopte i
pentrali tamo, i treba da poginu bre, aj, to se ja
ne penjem tako?! Pa nisam lud da se penjem, naravno.

87

Teenage Tourettes Camp (2006,TV)

Trajanje: 70 minuta

Ovo je genijalno, najzanimljiviji dokumentarac

koji sam pogledao u poslednjih mesec dana, izmamio mi je sve vrste emocija, i smejao sam se i jo
svata mi se deavalo, za ne poverovati s'obzirom
da je tema jedna vrsta psihikog poremeaja. Naime, radi se o Turetovom sindromu (Tourette syndrome), e sad, meni ko izuzetno neukom oveku,
na pomen tog sindroma, prvo padne na pamet ona
okultna epizoda South Parka, gde se Cartman toga
uvati pa zlorabi da bi zajebavao ljude, i iz te epizode se moglo zakljuiti da deca koja imaju taj problem imaju po samo jedan tik ili dva, ali prva scena
ovog dokumentarca, klinka od 15 godina u prvom
planu sedi, Jessica se zove, iza nje keva kree da
pria o njenom problemu, a ona uporno pokazuje
88

srednji prst, i ovek se tu logino zbuni, a onda

klinka poinje i da psuje i to najstranije, znai sa
britanskim akcentom, i to sve ono to npr. moe da
se uje na tekmama, i mene krenula da vata neverica, jer ja sam bio ubeen da je ona Cartmanova
akcija bila zapravo preterivanje, da to ne ide tol'ko
daleko, jer ja se seam jednog deka jo iz obdanita koji je stalno pravio specinu grimasu, ali tad
ja nisam znao da je to zapravo Turet i nisam imao
ideju da to moe da bude toliko ekstremno. Znai,
prvo nisam mogao da verujem, a onda kad sam video da svima redom jebe sve po spisku, onda sam
krenuo da se smejem, da umirem znai, a dalje kako se to nastavilo skont'o sam da je to zapravo taj
poremeaj, da to nije namerno, da su to nizovi tikova izazvani genetskim poremeajem, dakle, nasledna bolest. E sad, ko je imao ili ima nekoga u bliem
okruenju sa Tourettom ovo mu nee biti smeno,
ali ko nije, znai daba sva pristojnost, saoseanje
itd, ima da se raspadnete ko Cartman kad se smeje
onom midetu, i to bez imalo preterivanja.
Neverovatno neto, ali kad se ovek konano sabere, onda kree regularna dokumentarna pria o
5 tinejdera iz UK od kojih svako ima svoj specian problem sa Turetom, i tu je jako lepo prikazano na primerima, da se Turetov sindrom javlja u
vidu razliitih vrsta tikova, pa je tako tu deko koji
stalno kalje i uzdie, devojica koja se nekontrolisano trese, i ovi ostali koji prave razne grimase i
psuju sve redom. Ali ono to je najzanimljivije kod
tog psovanja, je da to zaista na prvi pogled izgleda
kao da je psovka namerno nekom upuena, jer mozak im reaguje na taj nain da ako sretnu npr. crn89

ca automatski ide uzvik nigga', ene obino nazivaju kurvama, a onda se tu nadoveu i suck-dick, ass,
fuck, shit, i sve ono najgore to nekog moe u datoj
situaciji da uvredi ili da napravi situaciju neprijatnom. Pa onda konobaru fuck o umesto hvala,
debelim ljudima govore fatty, uglavnom koju god
manu da osoba ima, klinac e je nesvesno pronai i krenue da psuje i to vrlo glasno i jasno.
U dokumentarcu ta deca putuju na neki letnji
kamp u ikago gde e se po prvi put susresti sa decom koja imaju isti problem, znai svi redom sa Turetovim sindromom, i tu ima ba genijalnih scena,
znai ko South Park da sam gledo, a to je najgore, neki od njih kad ih ovaj drugi isproziva, ladno
se uvrede, iako vrlo dobro znaju zbog ega se to deava, pa doe i do sukoba. i tako, npr. sedi njih 20ak u jednoj prostoriji i svi psuju to je prajsles
scena, pa onda jedan dan ih vodili u obilazak ikaga i sede tako na obali jezera na klupi i prozivaju
sve prolaznike redom i usput umiru od smeha, jer i
njima je to smeno, jer kad svako tako zarea svoju psovku, to je bre the hilarious, za plakanje. Al'
najjai rad kad klinac izvali: Twin towers!, i ovi
kao nemoj, al daba, ovaj uporno ponavlja Twin
towers, twin towers!, i ovi kao samo to ne, jer to
je najgore to moe da se kae u SAD, da ne pravim sad poreenja sa lokalnim primerima, ali moete da shvatite kako to zvui prolaznicima koji se
okreu, nije im nimalo jasno, a klinci naravno umiru. Dakle, obavezno pogledajte ovo, zabava zagarantovana, zavoleete ove klince 100%, jer mnogo
su gotivni, a sa druge strane skroz edukativno jer
eto ja pojma nisam imao o Tourretu, tj. imao sam
90

pogrenu sliku, a sad tano znam o emu se radi,

dakle, mnogo jako, najjae, skroz veseo i pozitivistiki dokumentarac, i ima da se gleda ponovo. Jessica kicks ass!

91

La Soufrire (1977)
Reija: Werner Herzog
Trajanje: 30 minuta

Gvadalupe, samo jedno u nizu vulkanskih ostrva

na Karibima. Hercog dobija dojavu da je vulkan La
Soufrire konano proradio, posle ko zna kolko
stotina godina, i da e uskoro da eksplodira, stoga
odmah odlazi na ostrvo sa svojom ekipom. Nailaze
na skroz pust grad jer je vojska sve evakuisala.
Hercogu, naravno, ni snimci skroz opustelog grada
nisu dovoljni pa je naumio da se nekako priblii vulkanu, ali vojska je svuda postavila punktove, dalje
nee moi, i te akcije. Ogromne table upozoravaju na veoma toksine gasove koji se lagano kotrljaju niz planine, ali Hercog ni to ne jebe, prolazi
92

neopaeno jednim seoskim drumom koji vojska nije pokrila i prilazi skroz blizu vulkanu, ugroavajui tako ne samo svoj ivot nego i ivote svog
kamermana i tonca, koji su se ni krivi ni duni nali u blizini ovog potencijalnog grotla.
Ne bih ba sad da prepriavam ta je dalje bilo,
uglavnom, tek kad je izvalio ogroman oblak neega
kako se sputa prema mestu gde je bila njegova
ekipa, seli su u kola i dali se u beg. Dakle, klasian
manijak. I uopte me ne udi sada ona stara lmadijska izreka koja kae: Gde Hercog nije snimao
tamo provereno ni nema ta da se snima. I vaistinu je tako, gde je ovaj ovek sve bio, koja je mesta
pohodio, ja mislim da nijedan ivi, a verovatno ni
mrtvi reditelj ne mo' tu da ga isprati.
Ostavljaju kola i kreu peke kroz zabranjenu zonu, nailaze na oveka koji i pored zloslutnog huka
koji dolazi iz planine oputeno drema sa svojim
makom pored drveta, oveka koji je oigledno odbio da se evakuie, jako udnovata scena. Ko susret sa smru. ovek zapoinje svoju priu o
razlozima zato je ostao iza svih hajlajt!

93

O the Grid: Life on the Mesa (2007)

Reija: Jeremy Stulberg, Randy Stulberg
Trajanje: 64 minuta

Mesa, 15 kvadratnih milja pustinje u dravi New

Mexico. Realna divljina. Trash verzija survivalizma, nema struje, nema tekue vode, nema plata,
nema penzija, ali i pored svega toga tu ivi oputeno oko 400 ljudi. Murija tu ne zalazi, kae lik, mi
94

ovde ne zovemo 911, mi zovemo 357. Naravno, to

se ne odnosi na smaraki bend nacionalno onesveenog lika sa svetom misijom, da ga ne imenujem,
no na oruije. Oni ne podnose vlast, ali vlast ih ni
ne cima previe, jer to je vukojebina na sred pustinje, ko auto-otpad iz redneck horrora, ko e tu da
im doe? Ovde je svaka scena genijalna, jer takav
je i okoli, zapravo to za ljubitelje trasha, moda se
drugima ne svidi ali meni ovaj organizovani haos
veoma prija. Tu je i jedan veteran Zalivskog rata,
koji je pored PTSP-a zaradio i rak u Kuvajtu. Zapravo, tu ivi dosta bivih vojnika, veterana. Onda,
ovaj drugi je u fazonu da 'oe svaki dan da veba
pucanje iz kalaa a da ga niko ne cima za to, pa je
zato preselio celu svoju porodicu tu, sa sve decom
kolskog uzrasta, ali tu nema ni kole ni niega,
ma milina jedna. Svako od njih nam na svoj nain
objanjava lozoju izolovanog ivota u pustinji. I
svi pue marihuanu, tj. veina, jer to je mesto gde
to oputeno moe da se radi na javnom mestu, ko
90-ih po centru Beograda i svuda. Ali avaj, od prole godine vlasti su poele da ih nadziru zbog toga,
pa je bilo i racija i velkih zaplena trave, a spalili su
im i staklenike, tj. green houses u kojima su gajili
vutru, ali i hranu. I sve ove face su skroz prajsles.
Ljudi tu zapravo dolaze sa sviju strana da bi pobegli od civilizacije, i to zaista jeste neka verzija
trash raja na zemlji, mada moe da se nazove i postapokaliptinim rajem, jer realno tako e izgledati
planeta Zemlja i ivot na njoj kad doe do konanog raspada civilizacije.
Na samo 5 milja od Mese se nalazi uvena Rio
Grande reka, tako da tamo odlaze da se okupaju,
95

jer u pustinji jedva da ima vode, i deda arli da je

na slobodi, on bi provereno iveo na ovom il nekom slinom mestu, jer to je i njegova pria, njegov trip, pustinja, apokalipsa i to. Frka nastaje
kada grupa odmetnutih klinaca anarhista i vegana,
pod nazivom Nowhere Kids, poinje da krade od
svojih komija, ali o tome vie u lmu, neu da kvarim ugoaj. Odlina muzika, genijalan dokumentarac, must see!

96

Mein liebster Feind Klaus Kinski

(1999)
Reija: Werner Herzog
Trajanje: 95 minuta

Klaus Kinski, jedan od najveih nemakih glumaca (ko da ja poznajem nemaku kinematograju),
vie puta leen u psihijatrijskim ustanovama od shi97

zofrenije, vie puta pokuao da izvri samoubistvo,

jednom reju CAR, moj ovek. Kao skroz samouk
glumac, njegov vanserijski talenat pomean sa starom izrekom da BEZ BOLESTI NEMA UMETNOSTI, vodio ga je kroz ivot ultrakontraverznog
umetnika, veoma tekog za saradnju, sa brzim promenama rapoloenja, nesputanom agresijom i svime onim ime ga je blagosiljala bolest od 1000
ludila. Iluzije o veliini, elja da se non-stop bude u
centru panje, sve su to morali da trpe reditelji pa
i lmske ekipe kada bi krenuo da divlja po setovima, ali su ga i pored toga iznova angaovali, jer takav talenat je bio zaista jedinstven. Umeo je esto
da se previe uivi u svoje uloge pa ete tako videti na poetku kako je tripovo Isusa Hrista, a dok se
pripremao da snimi svoj poslednji lm Kinski Paganini (1989), skroz se poistovetio sa poznatim kompozitorom.
1965. igrao je sporednu ulogu u kultnom pagetivesternu For a Few Dollars More (1965). Naravno,
publika ga najbolje zna po lmovima Vernera Hercoga, Aguirre: The Wrath of God (1972), Woyzeck
(1978), Nosferatu the Vampyre (1979), Fitzcarraldo (1982), i Cobra Verde (1987). Neki ljudi to nisu
povezali, evo ja npr. pojma nisam imao, ali Nastasja Kinski mu je ladno erka. To mi nije palo na pamet ak ni kad sam pre jedno mesec dana
reprizirao Cat People, koji sam inae gledao jo samo jedanput kad sam bio dete i koji me tada ba istraumirao. Dodue, kad sam bio dete mene su
mnogi lmovi traumirali, bio sam jako plaljive prirode jer sam imao ba bogatu matu, koju naravno
imam i danas, ak bi najbolji opis za to stanje bio
98

BEZDAN MATE, i to oveka mo da razvali samo

tako, a posebno ako ue u paranoina razmiljanja, jer tu onda nema kraja ZLU.
U ovom zaista fenomenalnom dokumentarcu Herzog nas vodi na mesta gde je snimao lmove sa Kinskim, na prvom mestu Aguirre: The Wrath of God
(1972), pa onda i Fitzcarraldo (1982), i kroz snimke sa snimanja, inserte iz lmova, prikazuje nam
kakav je zapravo Kinski bio i kao ovek i kao glumac, kako se non-stop svaao sa svima pa i sa Hercogom, kako je bio i te kako agresivan, kako se
stalno bunio zbog scenarija kada mu se neto ne bi
svidelo, kada on ne bi bio u centru panje, kako je
pucao iz puke na statiste pa ak jednog i ranio, i
jo brdo ludila u jednom oveku. Jedared kad je
Kinski u svom napadu besa hteo da napusti snimanje Aguirre, ak se i spakovao i samo to nije krenuo, Hercog je spremio puku i 9 metaka, 8 za
Kinskog i 1 za sebe, i rekao mu: im stigne do
sledeeg breuljka pucau ti u glavu!, i kakav je
Hercog zaista bi to uradio, jer bili su u poslednjoj,
nalnoj fazi snimanja i odlazak glavnog glumca bi
bila propast samo takva. Kinskog je to dobrano prepalo jer je znao koliko Hercogu znai taj lm. U toj
paranoji krenuo je da doziva policiju, iako je prva
policijska stanica bila na 300 milja odatle. Znai
SUROVO. ak su novinari kasnije pisali da je taj
poslednji deo snimljen tako to je iza kamere stajao Hercog sa pukom uperenom u Kinskog.
I ba mi je drago to nema anse ba sve da opiem ta je Hercog ispriao ta je Kinski sve radio
na setovima, tako da ete jo vie uivati u ovoj
skroz neobinoj biografskoj prii, gde nam Hercog
99

objanjava na samo njemu svojstven nain, kako je

pokuavao da se izbori sa takvom jednom ludom a
opet pozitivnom facom kakav je bio Klaus Kinski.
Pored Hercoga, o Kinskom, koji je preminuo 23. novembra 1991. posle snimljenih preko 130 lmova,
ovde govori i Eva Mates (Eva Mattes), njegova
partnerka u lmu Woyzeck (1978), i jedna od samo
par ena koje su imale da kau lepu re o njemu,
dakle ene ga nikako nisu volele, to je donekle i
razumljivo ako znamo njegov temperament, zatim
Beat Presser (Beat Presser), fotograf, i talijanska
glumica Klaudija Kardinale (Claudia Cardinale) koja je igrala u Fitzcarraldo. I naravno, ako volite
Hercoga morate voleti i Kinskog, i obratno, jer
ovaj dvojac je snimio neke od najekstremnijih, najluih, a samim tim i najboljih lmova, jer UMETNOST ZAHTEVA FANATIZAM rekli su Laibach
svojevremeno, a ovde je to najbolje pokazano.

100

Dancing Outlaw (1991)

Reija: Jacob Young
Trajanje: 60 minuta

Ovo je dakle, znai, lud'lo. Kult na keca, okult na

dvojku. Mesto deavanja svima omiljeni ameriki
jug sa svim svojim ivopisnim divotarijama, gde su
deca nasmejana i etaju pumparice, gde se ivi po
vukojebinama u prikolicama, gde je incest u kui,
dakle sve ono najmilije, ameriko, a nae. I bez zajebancije, elja mi je da odem jednom u te krajeve
da sviram bendo i usnu harmoniku, da cirkam
white lightning dok ne oslepim, da vozim pikap
po blatu, i pucam iz ilegalnog oruija, jer ovi ljudi
moda jesu ruralni, nepismeni, krezubi, white
trash olo, al' imaju duu to vala niko ne mo' da
im ospori.
101

Inae, lm prati jednog skroz weird lika, Deska

Vajta (Jesco White), koji se bavi tap-dancingom (to
mu doe ko neka vrsta stepovanje), i koji ima, pazi
sad, tri odvojene linosti u sebi!!! Dakle, ladno multiple personality disorder al' u nekom blaem obliku. Uglavnom, pria poinje vako, 1985. godine
neki manijak je pucao na kola njegovog oca, ranivi njega, njegovog brata, a ubivi oca. Od tad se
sve poremetilo. Poto mu je otac bio poznati lokalni tap-denser, ak se pojavljivo i na televiziji, Desko je odluio da nastavi tradiciju i dostigne umee
svog pokojnog oca koji mu je, naravno, bio idol.
Ovde ete imati priliku da vidite sve Deskove
linosti: Des (Jesse), koji je sav n i kulturica, pun
ljubavi za blinjeg svog and shit, zatim istripovanog Elvisa (ovo ko fora za Elvisa J. Kurtovia, jebe
mi sve), koji se ponaa i peva ko Elvis, i na kraju totalno zajebanog Deska, koji je nasilan i ono, totalno OUTLAW fazon, pa tako zbog te linosti koja
uglavnom dominira esto ulazi u sukob sa zakonom, pa mu tako taj san da postane naslednik svog
starog stalno izmie.
Njegova porodica je, naravno, posebna pria, ali
za njih se jo i moe rei da su o-kultivisani, pa ete tako uti ta o Desku imaju da kau njegova
majka, ena, brat i jo par likova, uglavnom genijalno, ako vam se svideo Searching for the WrongEyed Jesus (2003) pa aj moda i Stevie (2002),
Dancing Outlaw e da vam naleti samo tako, jer
ovo moda i nije tako dobro vizuelno uraeno ko
pomenuti lmovi, ali tema je daleko, daleko, jaa i
lua. Inae dokumentarac je podeljen na dva dela,
znai na regularnu, zvaninu verziju, i na outtakes
102

iz director's cuta, i moram ovde da naznaim da je

jako bitno pogledati oba dela radi skontavanja sutine biti. Inae, po Deskovom ivotu je 2009.
snimljen i solidan igrani lm White Lightnin', tako
da ko ceni white trash estetiku nek pogleda i to
pod obavezno.

103

Burden of Dreams (1982)

Reija: Les Blank
Trajanje: 95 minuta

Neverovatan rad. Les Blank prati Hercoga i ekipu na snimanju Fitzcarralda, jednog od njegovih
najluih lmova, u Peruanskoj dungli. Odma' na
poetku okovi, naime, izgradili su bazni kamp u
104

dungli, ali je to zasmetalo lokalnom stanovnitvu

pa ga jedno pleme opkoljava i spaljuje do temelja.
Zatim, glavnu ulogu je trebao da igra Dejson Robards (Jason Robards), i dosta toga je snimljeno sa
njim, ali je usput pazario dizenteriju i morao je da
se vrati u civilizaciju na leenje, tako da je snimanje moralo da bude obustavljeno dok se ne nae novi glumac. Takoe, i Mik Deger je igrao u toj prvoj
postavi, ali kad se Robards razboleo, i on je batalio
svoju ulogu jer je morao da snima album, i nije mogao da eka dok Hercog pronae novog glumca.
Druga opcija za glavnu ulogu je bio Kinski, i odma'
mi pade na pamet pitanje zato nije u startu zvao
Kinskog, ali to verovatno zbog akcija koje su prikazane u dokumentarcu Mein liebster Feind Klaus
Kinski (1999).
Nevolja nevolju sustie, u meuvremenu je poeo i nekakav rat izmeu Perua i Ekvadora, a u
dungli su indijanska plemena bila u zavadi, tako
da su lanovi tog jednog plemena koje je Hercog
unajmio da glume u lmu bili napadani od suparnika. Uglavnom, sve se raspada, snimanje se pauzira
i traje u nedogled jer je nivo vode opao, moral u
ekipi takoe opada, Hercogova suluda zamisao da
popne brod na vrh brda ispostavlja se kao nemogua misija, Indijanci se svaaju meusobno, nisu navikli da ive u tako velikim zajednicama, dakle
1000 ludila i to u sred dungle.
Ovaj dokumentarac je moda najbolje prikazao
kakav je Hercog zapravo fanatik, i dokle je spreman da ide da bi ostvario svoj san tano onako kako ga je on zamislio bez ikakvih kompromisa, bez
bilo kakvog povlaenja. I vaistinu, gde bi prosean
105

ovek sto puta odustao, ovaj ludak nastavlja da grize i grabi i rukama i nogama, ne bi li na kraju ipak
snimio lm. Ovo je najbolji dokaz da umetnost i te
kako zahteva fanatizam, a posebno kad su u pitanju ovako suludi poduhvati kao to je Fitzcarraldo.
Ukoliko ste ve gledali lm uivaete u ovom dokumentarcu, a ukoliko niste, ovo e vas denitivno
nagnati da ga konano pogledate.

106

The First Family of Satanism

(1990,VHS)
Trajanje: 90 minuta

E, ovo je, barem meni, mnogo jako. U ovom dokumentarcu, tj. vie intervjuu, bogougodni hrianin i
voditelj, Bob Larson, pokuava da raskrinka satanizam tako to u goste poziva najistaknutije predstavnike Satanine crkve (Church of Satan), Zinu Lavej
107

(Zeena LaVey), erku pokojnog Antona andora Laveja (Anton Szandor LaVey), inae osnivaa Crkve
i autora Satanistike biblije, i njenog supruga, Nikolasa reka, lidera organizacije Werewolf Order, i
autora genijalnog dokumentarca Charles Manson
Superstar (1989), i ko ga je pogledao, sigurno e
prepoznati njegov melanholini naratorski glas. E
sad, jedno je ta je Bob Larson nameravao, a drugo
ta se iz toga izrodilo, tako da mi laici konano imamo tu jedinistvenu priliku da saznamo ta je zapravo satanizam u Church of Satan verziji. Naravno,
neki od nas su ve itali The Satanic Bible, ali iva
re je ipak iva re, a posebno kada dolazi od takve face kao to je rek, mada ni Zina nije daleko,
tako da su denitivno razbucali argumentima ovog
nesrenika.
Dakle, iz ovog sudara svetova moe da se naui
zaista dosta toga, npr. kako satanisti gledaju na
osvetu, na moral, na dobro i loe, da li zaista postoji zlo ili je to zapravo samo tipian akt prosenog
ljudskog bia, deo ljudske prirode, pa zatim priaju
o Mensonu, o Hitleru, o Isusu, humanizmu, o tome
kakav stav o ubistvu imaju satanisti, a kakav hriani itd. Po reku, Satana je arhetipska mitoloka linost koju je stvorila ljudska mata, i postoji taman
tol'ko koliko i Isus Hrist, dakle po satanistima nema boga, nema avola, samo ljudi sa svojom matom i tripovima. Jako mi je blisko sve ovo, te stoga
mislim da do ovakvih stavova svaki polumislei ovek moe i sam da doe, ne mora biti lan nikakve
satanistike crkve ili sline organizacije, mada ima
neeg privlanog u celoj toj ikonograji, i rek je
denitivno faca, bio i ost'o. Dovoljno.
108

Boy Interrupted (2008)

Reija: Dana Heinz Perry
Trajanje: 92 minuta

Rediteljka Dejna Peri (Dana Perry) je napravila

lm o svom sinu Evanu koji je sa 15 godina izvrio
samoubistvo. Kad se neko tako mlad odlui na takav in to je zaista potresno, tako da je lm prepun
onih najjaih emocija. Pria prati Evana od samog
109

roenja 1990. godine. Ve sa 5 godina, u obdanitu, vaspitai su primetili da je deak opsednut

smru i samoubistvom, a sa 7 godina se ve ponaao k'o depresivni tinejder, te mu je psihijatar prepisao prozak, da bi u 11-oj prvi put pokuao da
izvri samoubistvo i tako zavrio u ustanovi zatvorenog tipa. Tu su mu dijagnostikovali bipolarni poremeaj poznatiji i kao manina depresija. Pisao
sam ve o bipolarnom poremeaju, ali evo ukratko.
Naime, taj poremeaj se sastoji od maninih, normalnih i depresivnih faza, s'tim to su depresivne
faze ekstremne taman koliko i manine faze, dakle,
koliko osoba ode u plus u maninoj fazi, kolko bude entuzijastina i euforina, toliko kasnije ode u
minus, u duboku depresiju, i to mu doe k'o neka
klackalica, dakle, dolazi do ekstremnih promena
raspoloenja ak i na dnevnom nivou, ali manine i
depresivne faze mogu da potraju i po par meseci.
Znai, jako, jako surovo, jedna od najteih duevnih bolesti, koja se, naalost, veoma esto zavrava
suicidom.
Kada su mu konano ustanovili pravu dijagnozu,
dali su mu da pije litijum, e sad, poto i sam pijem
taj lek, znam otprilike kako to deluje. Litijum je
zapravo so, puno ime je litijum karbonat, i on jako
dobro regulie te manine i depresivne faze na taj
nain to ih ublauje, pa tako i kad ste depresivni
niste previe depresivni, niste suicidni, nema tih
mranih misli sa dna bunara, u Evanovom sluaju
tunela iz koga nema izlaza, ali sa druge strane ne
moete ni ba da budete preterano veseli povodom
bilo ega, dakle, sve emocije su obuzdane, potisnute ak, pa se veinu vremena nalazite tako negde
110

izmeu, to je u sutini za ovu bolest jako dobro

stanje.
Ovde moram da naglasim da su i pored svih tih
nus akcija te manine faze veoma primamljive, pa i
zavodljive, jer to vam je ko neka vrsta prirodnog
spida, inspiracija samo kulja na sve strane, hiperhiper-aktivni ste, uostalom pogledajte ove moje rivjue, najbolje tekstove sam pisao iskljuivo u takvim
PLUS fazama, s tim to ja nemam ovaj poremeaj,
moja depresija mu doe ko blaga prehlada u odnosu na ovo ZLO, ali i pored toga vrlo dobro znam ta
je manija, i ta je duboka depresija koja obavezno
dolazi posle nje. Od kad sam poeo da pijem litijum to se sve ublailo, ne upadam vie u takva euforina ludila, ali zato nema ni tog polumrtvila,
naravno ne mogu tako dobro da se izrazim ko u maninoj fazi, ali sa druge strane nema ni tog uasa
kad uopte ne mogu ni da sednem za komp, dakle,
jedna ravnica sa povremenim blagim uzvienjima.
Znai, nit' pukovnik nit' pokojnik, nego neto izmeu. Vrlo esto ne mogu da naem prave rei, nema
vie tog rusha povodom pisanja, al' jebiga, zdravlje uvek na prvom mestu. I tako, Evan je poeo da
pije taj litijum sa 11 godina i to ga je koliko toliko
sredilo, s tim to je veito bio tako, nit tamo, nit vamo, vrio je sve funkcije, bio najbolji u koli, ali nije bio srean, bio je ravnoduan prema svemu i
veinu vremena odsutan, pa su odluili da probaju
da mu smanje dozu litijuma, da vide kako e reagovati. Leta 2005. psihijatar se sloio sa tim da mu se
smanji ta zaista jaka doza od 1200 mg, i na poetku je sve izgledalo OK, po reima psihijatra Evan
je delovao kao da nikad nije ni imao bipolar disor111

der. Onda su otili na letovanje i posle par nedelja

depresija se vratila na velika vrata, tako da su odluili da ga ipak vrate na litijum, i zakazali kod psihijatra za 4. oktobar. 2 dana pre sastanka Evan je
izvrio samoubistvo. Jako potresna pria, izaziva
salve emocija slinih onima kakve smo sretali u dokumentarcima poput The Bridge (2006), A Summer in the Cage (2007), pa i Dear Zachary (2008),
i jako je teko shvatiti da je neko ko se rodio 1990.
otiao sa ovog sveta ve 2005. i to svojom voljom.
Zaista, too much. Odlian lm, obavezno!

112

Kanehsatake: 270 Years of Resistance

(1993)
Reija: Alanis Obomsawin
Trajanje: 119 minuta

11. juli 1990. Provincija Kvebek, Kanada. Rezervat Mohok (Mohawk) Indijanaca pored sela-gradia Oki. Belci su na sred rezervata izgradili
ogroman fensi golf teren, i tako ugrozili staro indijansko groblje koje se nalazi tik pored golf terena,
a poterali su i stoku jer nije imala gde vie da pase. Indijancima je dozlogrdilo i odluili su da blokiraju zemljani put koji vodi sa glavnog puta ka golf
terenima. Skupilo se ba dosta Mohoka, svi naoruani i maskirani, odluni da ovaj put ne odustanu
113

od odbrane svoje svete zemlje. A onda je dola i policija, i naravno, policija kad se umea odma' napravi jo vee sranje, tako da je dolo do pukaranja
koje me je podsetilo na Ruby Ridge incident, samo
to je ovde murija imala mnogo zajebanijeg neprijatelja od usamljene porodice survivalista. Ovde su
bili sve iskusni ljudi, pritom i ponosni ratnici, tako
da je murija ubrzo krenula da bega bacajui usput
suzavce, a pubovi su u tom divljem begu aka bete noge usrau vas, ostavili dosta svojih vozila na
izvolte Indijancima. Najjaa scena kad gone pubove bagerom, prajsles! Odma' nakon ove frke Mohoci se odluuju da radikalizuju protest, te bagerom
razbijaju sva pandurska vozila i od njih prave
ogromnu barikadu, ali ovaj put na glavnom drumu.
I tu ima ba dosta onako monih scena, kakve se
samo poeleti mogu kad je u pitanju dokumentarni
lm.
Nakon toga, preko 1000 policajaca dolazi da opkoli odmetnike i dolazi do klasine opsade ko u Waco, samo to su ovde odmetnici bili u umi,
tekovani iza barikade. Naravno, ovo je Kanada, i
ovi pubovi nisu navikli na cimanja ove vrste, znai
nisu tako nasilni ko komije Amerikanci, jer ako emo iskreno Amerikanci bi u ovakvom sluaju u
svom starom dobrom duhu poubijali sve redom i tako razreili opsadu, a ne da se maltretiraju danima. Na sve to, lokalno neindijansko stanovnitvo,
dakle tzv. Kanaani, metani sela Oki, takoe prave pobunu, ali protiv Indijanaca jer su im blokirali
sve puteve, pa u sukobima sa murijom koriste ak i
molotovljeve koktele. Tako da se frka full intenzivira, i u celu ujdurmu se konano ukljuuje i kanad114

ska vojska, koja, videete, nije nimalo naivna ko

to bi naivan ovek mogao da pomisli. E, tu tek poinje surova pria ovog dokumentarca jer ovo to
sam opisao su tek prvih 15-ak minuta lma. Dakle,
jedan od jaih dokumentaraca, ak jako jak, moe
se rei i genijalan. I provereno ulazi na Must See
Before 2012 listu. Znai, kome se svideo Waco,
ovaj dokumentarac nosi veoma slinu tenziju, jer
opsada traje itavo leto, i ulazi u jesen.

115

In Search Of The Great Beast 666

(2007)
Reija: Robert Garofalo
Trajanje: 126 minuta

U potrazi za prikladnim dokumentarcem na temu Alistera Kroulija, naleteo sam na ovaj iz 2007.
godine, za koji sam zbog slinog naslova pomislio
da sam ga ve ranije gledao, ali me prijatno iznena116

dio jer nije taj, naime, postoji jo par izuzetno loih

dokumentaraca, meu kojima je i Masters of Darkness: Aleister Crowley The Wickedest Man in
the World iz 2002. Inae, ovog naslova nema na IMDb-u, tako da se najverovatnije radi o DVD izdanju,
e sad zato ga nisu pomenuli na IMBD-u to ne pitajte mene, ak i ako potraite pod imenom autora Robert Garofalo, neete ga nai meu njegovim
lmovima, jednostavno ga nema pa ga nema, to
valjda radi uroka, sujeverni su ljudi i ta da im radi. Traje itavih 126 minuta, tako da sam ja lino,
kao jedan od najveih pobornika onog uvenog
Do brate moj what thou wilt, skroz zadovoljan.
Uz injenicu da ne postoje arhivski snimci solidno
su odradili posao dramatizacijom, i mislim da su uspeli da kolko tolko ispotuju itav Kroulijev ivot,
a da ga ne napljuju ko nekog zlotvora il' ne znam
ni ja ta.
Krouli je za mene prvenstveno bio pisac, avanturista i veliki zajebant, i naravno meu prvima koji
je reko istorijsko NE konformizmu te tako uspostavio temelje kontrakulturi koja je nastupila 60-ih, a
za sve ostalo, koga zanima, tu su njegove izuzetne
knjige, pa aj da kaemo i ovaj dokumentarac. Znai, preporuujem ga oputeno, mada pravim Kroulijevcima verovatno ni ovo nee valjati, ali nama
laicima je potaman, znai koga mrzi da ita autobiograju u pdf formatu, evo sasvim solidnog lma
koji e vam prikazati ime se sve to Krouli bavio tokom svog dugakog, i veoma (pri)plodnog ivota.

117

The Trial of Jerey Dahmer (1993,

VHS)
Reija: Elkan Allan
Trajanje: 93 minuta

Raritetni dokumentarac o suenju Defriju Dameru, otprilike ni ne mora da znate ko je bio Defri
i kakav je zloin poinio, ovde je bukvalno sve ispriano. Defri se u startu izjasnio krivim, tako da je
ovo suenje odrano samo kako bi se odluilo dal'
je Defri bio, to se kae, criminally insane, ili pak
normalan, tako da bi mu odredili kaznu. Ukoliko bi
porota odluila da je Defri INSANE poslali bi ga u
zatvorsku bolnicu gde su navodno malo blai uslovi
118

nego u obinim zatvorima, a ukoliko bi se ispostavilo da je bio SANE u trenutku izvrenja dela, poto
u dravi Viskonsin nema smrtne kazne, poslali bi
ga na doivotnu robiju u regularan zatvor. Obrni
okreni, doivotno bi bio sklonjen sa ulice i ne bi
predstavljao pretnju. E, sad, problem sa tim amerikim pravosuem su po meni te zatucane porote,
sastavljene od potenih, bogobojaljivih, lawobeying graana, a pogotovo je to malo nelogino
kada se odluuje dal' je neko mentalno bolestan,
valjda su tu strunjaci, psihijatri, sudski vetaci, da
odluuju o tome, a ne tamo neka porota koja je pre
sklona emotivnim, a ne racionalnim odlukama, jer
realno, ta zna tamo neka baba, neki white trash
kamiondija ili domaica koja gleda sapunice i ko
zna jo kakva sranja po TV-u, pravi pite i kolae, i
sad je kao pozovu da bude u poroti i da odluuje o
neijem, bilo ijem ivotu. Nemam nameru da branim Defrija, ali tu je i gomila drugih sluajeva (Paradise Lost, Daryl Hunt, etc.) gde su donete tako
neke sulude odluke, a sve na osnovu emocija, jer
takvi ljudi kad vide uplakane porodice rtava, tu nema boga da tu moe zrdrav razum da prevagne.
No dobro, bie jo dokumentaraca na tu temu, tako da ne bih vie o tome, kada budete pogledali
ovaj lm bie vam jasno zato sam ovako reagovao. E sad, to se tie samog suenja, ovo je zaista
prajsles materijal, jer je do detalja opisano svako
ubistvo, znai, svedoe psihijatri, sudski vetaci,
potencijalne rtve koje su uspele da uteknu, a uete i tuioca, rodbinu rtava, a na kraju i samog Defrija. Takoe, moe da se uje i zato je Defri
posebno gotivio lmove Exorcist 3 i Return of the
119

Jedi, pa onda kakve je sve planove imao, hteo je da

pravi sebi neki oltar i jo svakojaka ludila. Posle odgledanog ovog suenja ja sam ubeen da je Defri
zapravo bio samo jedan nesretan i neshvaen mladi, koji je zbog svoje teke mentalne bolesti traio
ljubav na pogrenim mestima, i samo iz razloga to
nije leen, naalost se desilo ta se desilo, al' dobro, pustite vi mene i moje izopaene poglede na
svet, nek svako sam za sebe prosudi. Umesto kljune rei napisau samo jednu rimu iz pesmice koju
sam svojevremeno posvetio Defriju. Defri Damer,
nekrol i armer, bio je gej, bio je OK.

120

Turned Out: Sexual Assault Behind

Bars (2004)
Reija: Jonathan Schwartz
Trajanje: 55 minuta

Kratak uvid u seksualni ivot osuenika po zatvorima u SAD. Neko bi reko da se tu sve svodi na silovanje, ali nije ba tako, veina tih odnosa u
121

zatvorima su na relativno dobrovoljnoj bazi, i ovo

je prvi dokumentarac gde se o tome skroz otvoreno govori. Zamislite samo situaciju: slabi ste ziki, osueni na duu kaznu, treba vam zatita,
oete bolju hranu, oete da se drogirate, i ko zna
jo kakve privilegije, a sve to kota daleko vie nego na ulici, i onda tako ko nema sponzora na slobodi, ili ve neku drugu kombinaciju, a nije ba
hardkor strejt osoba, pre ili kasnije e pribei homoseksualnim odnosima. Naravno, nisu svi ljudi homoseksualci koji se upuste u takve odnose, ali
injenica je da dui boravak u zatvoru menja oveka iz korena, jer se javljaju odreene potrebe koje
jednostavno trae da budu ispunjene. Tako ovde
imamo i sluajeve gde se raa i prava muka ljubav izmeu zatvorenika, pa i ljubomora i jo svata, znai to moe da pone kao odnos iz
koristoljublja, ali godine ine svoje, tako da ljudi
postaju izuzetno vezani, ko pravi ljubavnici. Pria
prati nekoliko zatvorenika koji su na ovaj ili onaj
nain prihvatili ensku ulogu u tim odnosima, i naravno da ih ostali zatvorenici posmatraju kao nii
sloj, ali oni zato uivaju zatitu, i realno mnogo bolje ive od veine, a posebno ako nau sebi monog saveznika. Pored ispovesti, ovde ete uti i
reakcije njihove rodbine, ali i surove prie o realnim silovanjima, pa ak i o seksualnim napadima
od strane straara. Uglavnom, osnovno pravilo koje svaki zatvorenik treba da zna, ako ne eli da postane plen, je da se nikad ne kocka u zatvoru i da
se nikad, ali nikad ne zaduuje, jer to je najzajebanija igra u kojoj se u startu najebe. Ne mora tu ak
ni sve da se odnosi na seks, ali obino se deava da
122

novopridolom osueniku prilaze stariji i iskusniji

zatvorenici, i nude mu neke, na prvi pogled dobronamerne usluge, za koje potencijalna rtva u poetku nije ni svesna ta tu sve moe da se izrodi ako
prihvati pomo ili zatitu. To mogu da budu i neke
naizgled skroz nebitne sitnice, koje se na kraju pretvore u ogroman dug, koji osoba ne moe da isplati, i onda se deava ta se ve deava. Ko nije bio u
zatvoru moe da pria sta oe, moe da pria kako
nikad ne bi ni pod razno pristao, ali situacija se vrlo brzo menja, jer u zatvorima vladaju totalno drugaija pravila nego na slobodi. Naravno, ima i onih
sa jakim karakterima, koji nikad ne poputaju, ali
veliki deo se pre ili kasnije okrene homoseksualizmu, jer ako nema ena, a seksualni drajv je jedan
od najjaih, pa logino je da su tu mukarci, i zaista nije toliko bitno dal' daje ili prima, dodue
uvek su u loijoj poziciji oni koji primaju, jer moraju da etaju okolo naminkani, poupanih obrva, i
sve to uz to ide. I opet ponavljam, na slobodi mi
moemo da priamo ta god oemo, kako to sebi
nikad ne bi dozvolili, kako smo ovakvi, kako smo
onakvi, ali sve to pada u vodu kada dopadne zatvora, i nedajboe nikom, ali tek tamo tano vidi gde
ti je mesto i kakva si zapravo osoba, jer tu nema foliranja, mo da bude na slobodi ko zna kakva faca, u zatvoru ti to nita ne vredi ako ne zna da se
ponaa, i da igra tu prljavu igru preivljavanja, u
kojoj uvek neko na kraju najebe. U naim zatvorima, na svu sreu, nije ovako ekstremna situacija
ko u amerikim, ali nije da nema seksa. Mi u neku
ruku imamo sreu to je to ovde tabu tema, ali due robije mogu da promene stvari iz korena, a da
123

ne pominjem ika Totaru i jo tako neke druge seksualne predatore koji su svojevremeno vrebali
omladinu po domaim zatvorima, pa kad te ika Totara pozove na kacu od koje se obeznani, posle
nisi ni svestan ta ti se dogodilo. Dakle, jako pouan dokumentarac, jer veina nas razmilja da zatvor nije opcija ni pod razno, da se to uvek deava
nekom drugom, a onda samo jedan dan tako zavri na robiji, a ne zna ni gde si do'o, ni ta te
snalo, i onda te oderu ko mladog majmuna ukoliko ne poznaje ta neka osnovna pravila ponaanja.

124

Mary Bell Children of Crime (TV)

Trajanje: 60 minuta

Da li su deca zla? Bogme, deca i te kako umeju

da budu zla, a posebno prema svojim vrnjacima i
mlaima od sebe, po obdanitima i kolama. E, a
ako su deca u veini sluajeva jako okrutna u tim
nekim predpubertetskim godinama, kako onda opisati 10-ogodinju devojicu koja je zadavila dvoje
klinaca od 3 i 4 godine, i na mrtvom telu ovog mlaeg, urezala svoje inicijale makazama, zatim ga malo oiala, i tako isprobavala svata, i zapravo se
igrala sa mrtvim telom kao to bi se igrala sa lutkom. Mesto deavanja Skotsvud (Scotswood), Engleska, leto '68. Izuzetno ljupka curica, Meri Bel
125

(Mary Bell), to ete moi i da vidite u dokumentarcu, je ak sa svojom starijom i pomalo retardiranom drugaricom provalila i u obdanite par dana
nakon poslednjeg ubistva, gde su napisale poruke
sa pretnjama, i gde su bukvalno i priznale taj zloin, u fazonu kao ubijaemo jo, naravno nisu se
potpisale svojim imenima, ali je bilo vie nego oigledno da su to deije krabotine, tako da to niko
nije uzeo za ozbiljno. Tu je naravno jo niz bizarnih
akcija, koje ne bih da otkrivam da ne pokvarim ugoaj, samo u rei da je samo suenje bilo najbolesnije, jer kako suditi devojici od 11 godina pobogu,
i u koju ustanovu je poslati potom? Ej bre, devojica na putu da postane serijski ubica?! ta ju je to
nagnalo da postane takva, kakva je to kombinacija
genetike i uslova u kojima je odrastala, uticala na
njen nezapameni sadistiki poriv, bez imalo oseaja krivice, jer ona se ponaala ko pravi matori psihopata? Evo vam samo jedan primer, tog dana kad
je nestao taj mlai klinac, ona se ponudila njegovoj
mnogo starijoj sestri da ga potrae, a navodei je
na mesto gde je lealo mrtvo telo deteta, i to samo
da bi videla njenu reakciju. Neverovatna pria, znai ne bi je valjalo propustiti, ovo govorim ak i onima koji ne vole serial killer dokumentarce. Mene
je zapravo veleneasni Do Kolman prvi inicirao
svojim okultnim portretom Meri Bel, o kome je govorio i koji smo mogli da vidimo u dokumentarcu
One Night with Asia Argento and Joe Coleman, da
se zainteresujem za ovaj sluaj i nisam se prevario.
Znai, odlina istinita pria, i za nas koji volimo bizarnosti, ali moe da bude i jako pouan dokumenatarac, npr. ta sve moe da se izrodi ako
126

zapostavite svoju decu ili ih, daleko bilo, zlostavljate, kao to je Meri zlostavljana. Uglavnom, ovo je
jedan od dva sluaja koji su okirali Veliku Britaniju, pa i itav svet, a gde su deca hladnokrvno ubijala mlae od sebe. Jer kako je to lepo objanjeno
ovde, odrasle serijske ubice napadaju obino najranjivije osobe, da bi mogli da ih kontroliu u potpunosti, znai, obino su to ene, a u najveem broju
sluajeva prostitutke, a Meri Bel je radila isto to,
pa poto je i sama bila dete ona je svoj plen traila
meu decom mlaom od sebe. Jebeno, zar ne?

127

HBO: The Iceman and the Psychiatrist

(2002)
Reija: Arthur Ginsberg
Trajanje: 45 minuta

E, ovo je zaista jezivo, a prvo sam odbijao da gledam ovaj fazon dokumentaraca, to kao maja i kurenje kolko para, kolko ubistava, avioni, kamioni,
jer ipak me vie zanimaju psihiki oboleli kriminalci, tako da sam zaobiao, a tek sad shvatam na
svoju tetu, onaj HBO dokumentarac The Iceman:
Confessions Of A Maa Hitman, al' sam zato uvatio
ovaj da pogledam ba zbog vie nego zanimljivog
naslova, i nisam se prevario. U ovom intervjuu, psihijatar koji je radio i sa Defrijem Damerom svojevremeno, pokuava da nam kroz razgovor sa
128

poznatim profesionalnim ubicom Riardom Kuklinskim (Richard Kuklinski), objasni kako antisocial
personality disorder moe da se razvije u dva razliita pravca, a sve u zavisnosti od detinjstva, tj. od
uslova odrastanja, jer radi se o osobama koje zaista ne oseaju strah, koje nisu kao mi, al' vie o tome u dokumentarcu. Ovo je ak jae od bilo kog
intervjua sa obinim serijskim ubicom, jer ovaj ovek ima vaistinu wicked priu, i u jednom trenutku
tano moe da se oseti taj bes u njemu. Meni se
ak ini da je ovo jedna od retkih prilika gde je na
lmskoj traci zabeleen taj trenutak, kad ovek pree granicu, to bi u normalnim uslovima, na slobodi, vodilo ka brutalnom nasilju, ali ovde se
suzdrao jer je razuman za razliku od obinih teko obolelih serijskih ubica. Prajsles materijal, znai jezivo, a kad ja kaem da je jezivo, onda je zaista
HORRIFYING.

129

The World's Most Extreme TV (2005)

Reija: Kirsty Smith
Trajanje: 76 minuta

Britanski Channel 4 je odradio ovaj presek najekstremnijih svetskih TV ouova, od Velikog Brata i
njegove brutalne sabrae tipa izgladnjivanje jednog lika u Japanu, zatim mladi ameriki parovi koji
se bore za naklonost budue majke da bi posvojili
njeno dete, pa onda ludi Rusi sa emisijom u kojoj
ima pravo da ukrade dobra kola, i onda ako te
murija ne uvati za 35 minuta jurnjave po gradu
tvoja su, naravno panduri ko panduri, suvie ozbiljno shvate svoj posao pa moe i realno da se najebe, koriste bojevu municiju i slino. Ima tu jo
svakakih ludorija od kojih moe uka da stane, npr.
instaliraju im kameru u auto, i onda insceniraju sudar, a na putu skroz realni zombiji krvavih ustiju
130

koji napadaju kola, i ljudi se naravno odseku, i tako

neke emisije na fazon surove skrivene kamere, gde
maltretiraju rtve na najgore mogue naine, i na
kraju kad su ovi ve na ivici smrti od straha kao
smile i te fore. Neto slino su probali kod nas
ovi iz Rikoeta, al jalovo je to, jer kod nas su to, jebiga, javne linosti koje uglavnom znaju za foru, a
tamo obini ljudi, nit krivi nit duni. Zatim ovi razni Jackass ouovi, samo mnogo suroviji, bum ghts
i sline brutalike, pa emisije koje smo imali prilike
da gledamo i kod nas kad ljudi oe da izvre plastine operacije da bi liili na poznate face, tipa
ou lice Alana umaka, pa onda uivo operacija
promene pola sa svim ultra-GORE detaljima, odsecanje spolovila i tako to. Tu spada i moj omiljeni serijal Kriminal u Rusiji sa svim svojim
najbizarnijim serijskim ubicama, i gruesome necenzurisanim snimcima sa mesta zloina, uglavnom kako dokumentarac odmie, emisije su sve surovije,
a ovim Englezima kolko vidim i odvratnije. Nema
anse sve da pomenem al reu jo samo da na kraju idu emisije gde ima i live seksa, naravno, pogaate, sve su japanske, tipa snimaju oveka
skrivenom kako jebe prostitutku, i onda ulete u sobu sa onim panoima i kao dojaja jebo si travera i ovaj pokae kurac, a naravno Japanac ko
Japanac, njema je sve to normalno, ovek srean
to se pojavio na TV-u, ne ljuti se nimalo, pa onda
tako neke sulude vragolije uivo na sceni, i ubedljivo najjai reality show sa dve klinke koje rade razne radnje, a narod pogaa koja od njih je nevina,
i onda ta uivo gubi nevinost, jer kod Japanaca falabogu to nije nikakva sveta delatnost, nit specijalan
131

trenutak u ivotu, ko to se kod nas, ovi moralni

hriani, nevini u lakat, foliraju, tako da se sve to
oputeno snima, uglavnom ima dosta toga zanimljivog da se vidi ovde, zabava zagarantovana.

132

Conspiracy Oklahoma City Bombing

(2007, TV)
Trajanje: 50 minuta

19. aprila 1995. godine, tano 2 godine od masakra koji je ATF izvrio u Waco nad lanovima Loze
Davidijanaca, spalivi ih ive posle 51-og dana opsade, Timoti Mekvej (26) je dovezao kamion pun
133

eksploziva pred federalnu zgradu u centru Oklahoma Sitija i digao ga u vazduh, ubivi tako 168 ljudi
a ranivi preko 680. Policija ga je ubrzo uhapsila i
istraga je utvrdila da je celu akciju navodno osmislio i izveo skroz sam, uz malu pomo prijatelja Terija Nikolsa (Terry Nichols), i jo dvoje ljudi, a sve to
da bi se osvetio dravi za Waco i incident u Ruby
Ridge '92. godine. The Oklahoma City Bombing je
bio najvei teroristiki napad u SAD-u do tada i ostae tako sve do 11. septembra 2001. Ovaj dokumentarac se bavi dokazima koji ukazuju na to da
Mekvej nije sam izvrio ovo delo, jer na prvom
mestu nije imao nikakvo iskustva sa eksplozivima,
a i neposredno pre detonacije su vieni neki jako
sumnjivi likovi u okolini federalne zgrade kako tre, zatim lik koji je sa Mekvejem iznajmio kamion
nikada nije pronaen, znai mnogo Don Doova je
bilo u igri, al' je federalna istraga ipak zakljuila
da je Mekvej sam iznajmio i dovezao kamion ispred zgrade. Poto je Mekvej bio simpatizer jedne
desniarske milicije, ovde se postavlja pitanje mnogo ire zavere, pa tako ovaj dokumentarac istrauje dal' je mogue da su u sve bili umeani i
teroristi sa Bliskog istoka, ili je ipak sve bila zavera iskljuivo u domaoj produkciji militantih desniara. Jako zanimljiv conspiracy dokumentarac i za
one koji dobro poznaju ovaj sluaj i za one koji su
za njega tek nauli. Inae, Timoti Mekvej je jedna
od meni najzanimljivijih linosti moderne amerike istorije, jer pored toga to nikoga nije odao,
nad njim je u junu 2001. izvrena smrtna kazna.

134

Ruby Ridge Weaver's Last Stand

(2000, TV)
Trajanje: 45 minuta

Da se nadoveem odma' na the Oklahoma City

Bombing, evo prie o incidentu koji je bio jedan od
2 razloga zbog kojih je Timoti Mekvej izvrio ovaj
nezapameni zloin u amerikoj istoriji. Drava Ajdaho, planine skroz na severu, kod granice sa Ka135

nadom. 80-ih godina kada je apokaliptini scenario

poeo da dominira ekstremno desnom Amerikom,
u te krajeve su poeli da se doseljavaju survivalisti
sa svojim porodicama iz svih delova Sjedinjenih Drava, sa ciljem da se izolovani od ostatka drutva
polako pripreme za nadolazeu apokalipsu, jer u
toj situaciji, samo oni nezavisni od drave bi preiveli, znai ljudi koji bi imali svoja sklonita, svoje
nezavisne izvore hrane, bate sa povrem, tekove
sa namirnicama i ostalim potreptinama, agregate,
naravno i dobro naoruanje, u veini sluajeva i
preterano, jer u borbi za opstanak treba se braniti
pa i odbraniti. Znai, neto slino kao u Waco, samo to je Waco bio vea zajednica, a ovde je svaka
porodica bila sekta za sebe. E, tako je i Rendi Viver (Randy Weaver) sredinom 80-ih odluio da preseli svoju porodicu na imanje u Ruby Ridge, i da
odjebe dravu u pravom smislu te rei. Znai, taj
survivalistiki trip vam je ko hipi komuna samo u
desniarskom fazonu sa dosta oruija. E sad, da ja
ne bi prepriavao deavanja u dokumentarcu, naveu samo razloge zbog kojih je FBI napao imanje
Viverovih u Ruby Ridgu avgusta '92. Naime, Viver
je bio lan Aryan Nations, rasistike organizacije
koja je bila pod prismotrom ATF-a zbog nelegalnog
oruija koje se tu dilovalo, pa su imali svog dounika u njihovim redovima, tako da kad je Viver dotinom prodao dve runo skraene pumparice, to je
po federalnom zakonu krivino delo (ima tano
odreeno kol'ko cev mora da bude dugaka), agenti ATF-a su pozvali Vivera na informativni razgovor
sa ciljem da ga ucene da i on postane njihov dounik u Aryan Nations.
136

Kada je Viver to odbio, pokrenuli su protiv njega

tubu za proizvodnju i posedovanje ilegalnog naoruanja i uhapsili ga poetkom '91. godine, ali je
ubrzo puten uz kauciju, a suenje je zakazano za
19. februar. Naravno, Viver se nije pojavio na suenju i najavio je vlastima je da nee silaziti sa planine, tj. da se nee mirno predati ni pod razno. Od
tog trenutka kree 18-omeseno cimanje, gde je Viver sa svojom enom, 2 erke , sinom, i prijateljem
Kevinom Harisom (Kevin Harris), svi naoruani do
zuba, odbijao da se preda vlastima, sve do 21. avgusta 1992. godine, kada je 6 policajaca u maskirnim uniformama i sa M16-icama poslato u
izvidnicu, da bi, navodno, pripremili teren za hapenje. Naravno, ova akcija ko i svaka policijska je
krenula naopako, pa ih je izvalio pas koji je jurnuo
za njima, a za psom su krenuli i Viverov 14-ogodinji sin Semjuel i Kevin Haris, obojica sa pukama
jer su mislili da je pas na tragu neke vee ivotinje.
Pas je naleteo na ovu maskirnu ekipu, dolo je do
pucnjave, jedan policajac je ubijen, ali je policija
ubila i Semjuela, ali za smrt deaka javnost nije odma' saznala, jer je jedan od njih bre bolje utek'o
do prve farme, i samo javio da je ubijen policijac, a
da ih je nekoliko ostalo na imanju, to nije bilo tano jer su se svi povukli, al' je bilo delotvorno. Automatski, sva lokalna policija se digla na noge a
pozvan je i FBI, koji je ovo iskoristio kao i u Waco
da promovie silu, tako da su doli sa tenkovima,
helikopterima i napravili do tad nevienu frku, a
to je najgore odobreno je tzv. specijalno pravilo
slube to u prevodu znai da SWAT snajperisti, i
bez da im je ivot ugroen, imaju pravo da pucaju
137

na svaku naoruanu punoletnu osobu. Logino, dolo je do surove opsade koja je trajala 10 dana, i koja se pretvorila u tragediju, u kojoj se FBI obrukao
najstranije, i o emu u ovom dokumentarcu svedoe preiveli uesnici Ruby Ridge incidenta.
Naalost, FBI iz ovoga nije izvukao nikakve pouke tako da im se nepunih godinu dana kasnije desio notorious WACO, i kada sagledamo oba ova
sluaja, bombaki napad u Oklahoma Sitiju zaista
nije nikakvo udo, pre ili kasnije takvo neto je moralo da se dogodi, jer svaka akcija izaziva reakciju,
i jedina a ujedno i najvea Mekvejeva greka je bila to to je izabrao skroz pogrenu metu, jer naime, ono jeste bila federalna zgrada, al nije bila
sedite ATF-a, tako da su izginuli veinom nevini
ljudi.

138

Behind the Mask (2006)

Reija: Shannon Keith
Trajanje : 72 minuta
Konano dokumentarac samo o ALF-u (ANIMAL
LIBERATION FRONT), o ljudima koji pod okriljem
noi oslobaaju ivotinje iz raznih ustanova za eksperimentisanje, koji unitavaju imovinu takvih rmi, podmeu poare u klanicama, koji sabotiraju
lovce, ali ne samo o njima, ve i o onima koji ih po139

dravaju. Izvaliete ovde itav niz likova iz raznih

brani koji su u tom SUPPORT delu, a koji zapravo
rade opasnu propagandu za A.L.F. Inae, 90-ih sam
i sam bio u kontaktu putem pisama sa jednom takvom SUPPORT grupom, jer logino, do ALF-a se nikako ne moe direktno doi, tako da su mi slali
dosta pisanog materijala, nalepnice, letke, pa ak i
majice, tako da se nas jedno 10-ak na teritoriji Beograda tripovalo na tu priu, ak smo odradili i par
akcija, verovali ili ne, dodue nismo spasavali ivotinje, ali smo radili ono to najbolje rade klinci od
1718 godina, dakle unitavali smo tuu imovinu.
Klasika, lepak u brave, aranje auto-lakovima po izlozima, demoliranje enterijera itd. bilo je tu zaista
svega, ali to su vie bile klinake akcije, nismo mogli nigde da nauimo kako i ta, uostalom dovoljno
je bilo to to nije postojao internet, to je zemlja bila pod sankcijama, znai odseena od sveta, pa da
nismo imali gde da vidimo kako to zapravo treba
da se radi i da izgleda, mogli smo samo da izmiljamo nekakvu svoju verziju ALF-a. I realno, to je najgore od svega, nismo ba bili najsvesniji da moe
da se padne za to i da se robija.
To je bilo ba davno, tako da mogu da piem o tome otvoreno, ali onu materijalnu tetu koju smo mi
naneli Mekdonaldsu 96, za to bi danas sledila debela robija, ali tada nije bilo ni kamera pa ni uvara, jer oni nisu uopte imali ideju da bi nekome u
to vreme, u Srbiji, palo na pamet da takvo neto radi, pa nam se moglo. E sad, ko je spreman da robija radi takve prie, ja ba i nisam, zapravo ja
uopte nisam spreman da robijam za bilo ta, da
budem iskren. Uglavnom, devedesete su u globalu
140

bile pogodne za svaki vid direktnog akcijaenja,

mogao si da gaa muriju koktelima po demonstracijama a da ne odgovara za to, jer Slobina vlast je
tada imala prea, mnogo surovija posla, od bavljenja nekakvim tamo vandalima. Pubovi su bili pre
u fazonu da te odvale od batina tu na ulici, nego da
te konkretno love i hapse ko danas, pa da robija. I
da je Sloba imao policiju ko ovu dananju kurac bi
mi talasali, tukli se sa njima, i dizali nekakve revolucije ko onu 5. oktobra. Odgovorno tvrdim da bi
ova dananja murija spreila deavanja uoi 5. oktobra, dakle, to se kae, ne bi se stekli ni uslovi za
daljnji razvoj dogaaja, a da ne priamo o samim
neredima, uostalom, ko je bio tog dana ispred RTSa i u Majke Jevrosime zna vrlo dobro koja je to parodija bila. Moemo samo da se laemo da nije bilo
neke vrste dila izmeu Slobe i DOS-a.
A seam se, 90-ih sam takoe redovno pisao
grate posvuda pa i na zgradi Rektorata, taman tamo na prednjem delu koji gleda na Studentski
park, znai doem komotno u sred bela dana i napiem ta god mi volja (uglavnom protiv vojne obaveze i murije), naravno posle 1015 dana oni bi to
prekreli ali ja mu ga dam opet, i tako, imao sam
bukvalno svoj zid na kom sam se redovno oglaavao, a danas kad bi tako probao, pa nema anse,
odma' bi palo privoenje, jer tamo na okretnici murija non-stop deura, a naravno patrola ima i vamo
prema Knezu, dakle nema teoretske. Poslednji takav grat sam napisao ja mislim 2003. dok jo nije
bilo tog policijskog celodnevnog asa, i to je jedini koji sam napisao posle promena, dok je 90-ih to
bilo ba redovno. Jebiga, nema vie zajebancije,
141

sad imamo pravu policijsku dravu, naravno ovde

ne branim Slobu, jer tada je drugaija vrsta ZLA bila u igri, ona sirova, otvorena, a ovo danas je pritajeno, podlo. Kao Daieva murija, gistro-atro, to
valjda da se sva mrnja i gnev usmeri ka njemu, a
zapravo Tadi ga iskusno poturio, pa najbolje da
Dai zaista dri konce u rukama. Naravno, opet
sam skrenuo sa teme ali ta pria i jeste jedan od
razloga zato je veina nas (ast izuzecima) batalila tu borbu za prava ivotinja, jer kad vidi okolo
da ljudi stradaju i ginu ta pria sa ivotinjama izgleda veoma smeno, zar ne? Mislim, barem je meni
to tako izgledalo za vreme bombardovanja npr.
Naravno, i dan danas ima ljudi koji se iskreno bore za prava ivotinja, ali to su vie ove non-violent
organizacije, gde je svako u svai sa svakim, i logino tu nema direktnih akcija, to ne znai da ih nee biti u budunosti, jer setimo se, donedavno su i
anarhisti bili peacefull i mislio sam da se nikad nee pokrenuti kakvi su smorovi, pa se situacija
skroz promenila, isto tako i druge subkulturne grupe, a videete, boe bolesti, da e se isto desiti i sa
borcima za prava ivotinja. Dakle, polako ali sigurno se otvaramo prema svetu, i sve to ima tamo dolazi lagano i kod nas, a tu mislim izmeu ostalog i
na gej akcije, ma sve ivo bukvalno. Naravno, ljudi
se plae tih promena, tih novih trendova, ali pre ili
kasnije sve to doe na svoje. Uostalom, evo vam
primer gej parade, prole godine je sabotirana, ali
ve ove, ja sam 101% siguran da e biti odrana,
pa makar bilo i 10.000 policajaca po centralnim ulicama. No dobro, vratimo se lmu. Dakle, jako zanimljiv dokumentarac i prvi u biti tu da dam
142

podrku for the cause. Dakle, to bi rekli EARTH

CRISIS: Fighting to save the animals. Their freedom is our peace. I zaista je tako, jer tek kad
prestanemo sa muenjem i ubijanjem ivotinja, sa
unitavanjem svega ega se dovatimo, tek onda e
ljudska rasa moi da evoluira, da ivi u miru, bez
ratova i uasa, a to znai realno nikad, da se ne laemo bezveze. Znai, samo SAVE YOUR PLANET
KILL YOURSELF. Over.

143

Columbine Understanding Why

(2008)
Trajanje: 50 minuta

20. april 1999, 110 godina od Hitlerovog roenja, drava Kolorado, predgrae Litltona (Littleton), malog gradia odma' ispod Denvera, dva
maloletnika, od 17 i 18 godina, naoruani do zuba
144

ulaze u svoju kolu, Columbine High School, aktiviraju bombe i pucaju na sve i svja. Erik Haris (Eric
Harris) i Dilan Klebold (Dylan Klebold) su za neto
manje od sat vremena uspeli da ubiju 13, a teko
rane 25 aka, da bi na kraju izvrili samoubistvo.
Hladnokrvnost ova dva tinejdera je moda najbolje prikazana u odlinom igranom lmu Gasa van
Santa (Gus Van Sant), Elephant, koji naravno nikako nije based on a true story, ali reference su i te
kako jasne, da je glavna inspiracija bio upravo ovaj
incident. Kontam da je veina nas pogledala ovaj
lm, ali nisam siguran da je i jedan dokumentarac
na ovu temu putan na naim kablovskim kanalima, osim moda Bowling for Columbine, ali taj se
dokumentarac vie bavi bolesnim kultom oruija u
SAD-u, dok je Columbine incident tek u pozadini,
i zato sam pogledao dva dokumentarca na ovu temu, od kojih prvi Historijev odgovara na pitanje kako su ova dva klinca uspela da izvedu ovakav jedan
brutalan napad, znai da nabave taj tip oruja iako
su maloletni, da ih niko ne izvali ta su pripremali
mesecima unazad itd. etc, dok se ovaj drugi bavi
meni mnogo zanimljivijom temom, naime, specijalan tim sastavljen od forenziara i psihijatara pokuava da odgovori na pitanje zato su uradili to to
su uradili, ta im se to desilo da su se odluili na jedan takav nezamisliv in. I zato je jako bitno da se
pogledaju oba dokumentarca, radi malo ire slike.
Jo treba napomenuti da je the Columbine High
Massacre inspirisao jo par slinih pucnjava po kolama irom SAD-a. I jo jedna stvar zato bi ovo moglo nekima da bude i te kako zanimljivo, mi smo,
naime, denitivno omaili ovu vest kada je bila ak145

tuelna, jer smo imali drugih problema, jer setimo

se, ipak je to prolee 1999. godine, pa se moe rei
da se sa ovim incidentom rat u neku ruku preneo i
na teritoriju Sjedinjenih Drava, barem tog dana.

146

Abnormal Psychology Personality

Disorders (TV)
Trajanje: 60 minuta

Ovo je samo jedna od 13 epizoda u okviru serijala Abnormal Psychology, i ova mi je posebno zanimljiva jer se bavi poremeajima linosti (personality
disorders). Ovde su prezentovana 4 najea tipa
poremeaja linosti, ospesivno-kompulsivni poremeaj, narcisoidni, antisocijalni, i granini (borderline) poremeaj linosti. Za svaki od ova 4
poremeaja su dati odlini primeri i mogu da kaem da je ovaj dokumentarac, pa i ceo serijal, jako
edukativan, nema previe strunih izraza tako da
svako moe da razume, a i informacije su, to je
najbitnije, skroz tane. to se tie OCD-a (obsessi147

ve-compulsive personality disorder) svi otprilike

znamo o emu se tu radi, znai to su ljudi opsednuti najee higijenom, svaka stvar mora da bude na
svom mestu, i tako to, ali ipak neete verovati dokle to moe da ide, posebno taj trip sa istoom, ali
ne bih sad o tome, ima u dokumentarcu i na internetu sasvim dovoljno informacija.
Veina nas misli da su narcisoidni ljudi oni koji
su preokupirani sobom, koji vole da budu u centru
panje i tome slino, ali ipak to nije narcisoidni poremeaj (narcissistic personality disorder) u pravom smislu te rei, jer narcisoidne linosti, pored
toga to su perfekcionisti, i bukvalno zavise od reakcija okoline, znai vole da budu u centru panje,
ali ako njihov performans ne naie na odobravanje, ili okolina jednostavno ne prihvati to na pravi
nain, one padaju u bedak, pa se javlja i bes, znai
totalno zavise od reakcije okoline i da nema okoline verovatno ne bi opstali, jer sliku o svojoj uspenosti uglavnom grade preko reakcija drugih ljudi.
Antisocijalni poremeaj (antisocial personality disorder) je najvei problem drutva od kad ono postoji, jer takve osobe ne oseaju emocije na pravi
nain, a u nekim sluajevima ih uopte ne oseaju,
npr. tu nema ljubavi, nema empatije, nema grie savesti, nema morala itd. I da, ono to je simptomatino je da takve osobe sve obru naglavce, pa tako
ljudsku dobrotu posmatraju kao slabost, potenje
kao glupost, i realno kad se setim 90-ih, to je tako
bilo u itavom drutvu, svako ko se snaao na nelegalan nain smatran je za sposobnog, pametnog oveka, dok ove potenjaine smo smatrali za budale,
beskurice. E, sad, naravno da mi klinci taj pogled
148

na svet nismo doneli od kue, ili barem ja nisam,

ali smo bili okrueni takvim nainom razmiljanja
u kolama, na ulici, i svuda, tako da je u neku ruku
itavo drutvo bilo antisocijalno. Uglavnom, takve
osobe se najee odaju kriminalu, jer nemaju te
moralne stege da ih ometaju u vrenju krivinih dela, znai takva osoba vrlo lako moe da ubije nekog i da skoro pa zaboravi na to, jer jednostavno
ne osea griu savesti, za nju tui ivot ne predstavlja neto bitno. I da, ono to je jako bitno, takve osobe kada osete bes pretvaraju ga u agresiju
iskljuivo prema drugim ljudima, nikad prema sebi.
Kod borderlajnera (borderline personality disorder) je to skroz obrnuto, oni svoj nezadrivi bes i
agresiju okreu prvenstveno prema sebi, ili tako
nekim objektima, a nisu retki ni pokuaji samoubistva, samopovreivanje svih vrsta, ali to se tie tog
samopovreivanja i njegovog dubljeg smisla za osobu koja to radi, bolje pogledajte dokumentarac, jer
imam trip da se neu najbolje izraziti, pa neete
skontati o emu se tu zapravo radi. Inae, i sam
imam ovu dijagnozu od pre par godina, tako da mogu sa sigurnou da tvrdim da je sve navedeno tano. Dalje, graniari takoe imaju problem sa
strahom od samoe, strahom od naputanja, a to
sam i sam iskusio kada me je ostavila devojka sa
kojom sam bio 5 godina, ja prvo nisam znao o emu se tu radi, odakle tol'ki bes, i tek par godina
kasnije sam shvatio o emu se radi. Znai, najgoru
stvar koju moete da uradite nekom graniaru,
je da ga odbacite, i verujte mi na re, nema goreg
oseaja, a posebno ako se ta odbacivanja zareaju.
O graniarima se jo moe rei da su izuzetno nes149

tabilne linosti, da su manipulativne, znai imaju

tendenciju da manipuliu bliskim osobama, impulsivne su, nepredvidljive, sklonije su od ostatka populacije zloupotrebi alkohola i droge, zatim imaju
este promene raspoloenja, naravno autodestruktivne, ponekad se javlja ta jedna specina vrsta
besa koja mora nekako da se izbaci iz sebe (takve
akcije zavravaju samopovreivanjima), zatim oseaj krivice je uasan, e sad nije to ova regularna
krivica kad neto uradimo loe pa se sa razlogom
oseamo krivi, nego su to bre neke skroz nerealne
akcije, deavalo mi se da se tako setim neega od
pre 15 godina i da me ubije oseaj krivice, da o tome razmiljam i po ceo dan, i po nedelju dana, a to
naravno veze s mozgom nema. I da, ono to je najzanimljivije kod ovog poremeaja je da graniari
sve vide crno-belo. E, sad, ta to tano znai, e tu
se upravo radi o onome zbog ega su me mnogi
prozivali u poslednjih 15 godina, da idem iz jednog
ekstrema u drugi, iz krajnosti u krajnost. Npr. kad
je neka osoba super ona je super do daske, znai
idealizuje se, die u nebesa i slino, ali ukoliko neka osoba izneveri poverenje nastaje dno, ta osoba
postaje najgora na svetu, sve najgre, mrnja prema njoj je neopisiva, i tome slino. Znai, kod borderlajnera ne postoji sredina, mada sam ja tokom
godina uspeo da napravim neku distancu, da mnogo ne preterujem kada su mi ljudi OK, jer znam da
u se kad tad razoarati, pa da zatitim sebe jebiga. I uspeo sam sebi da napravim kao neku meukategoriju OK ljudi, sa kojima se moe tu i tamo,
dok oni koji su loi, oni su ostali loi i tu nema boga. A to je najgore, zaista se vrlo esto deava da
150

nekada OK osoba pree u ovu kategoriju najgorih

na svetu, za ubiti, to naravno nikako nije realno,
ali onome ko ima taj problem to je zaista tako. ak
sam ranije imao i zike sukobe sa nekima od takvih osoba, ali kada sam shvatio o emu se tu radi
prestao sam da ispoljavam agresiju na taj nain,
mada iskreno, i dalje bi nekima vrlo rado kimu odlomio.
I naravno, bitno je napomenuti da nisu sve osobe
koje poseduju neke od ovih osobina ili simptoma,
osobe sa poremeajem linosti, jer u biti svi mi imamo po neku od ovih karakteristika, npr. dosta nas
voli da je u centru panje, ali to ne znai da se radi
o narcisoidnom poremeaju linosti, jer ta dijagnoza je mnogo dublja da bi se tek tako bilo ko etiketirao. I da, umalo zaboravih, poremeaji linosti se
ne mogu izleiti, ali se sa njima moe sasvim OK iveti ako se naue neka vrlo jednostavna pravila.

151

The Six Degrees of Helter Skelter

(2009)
Reija: Michael Dorsey
Trajanje: 103 minuta

Skot Majkls (Scott Michaels), jedan od najfanatinijih murderabilija kolekcionara (pogledati dokumentarac Collectors), vodi nas na krvavo virtuelno
152

hodoae kroz LA i okolinu, sve do Doline Smrti

(Death Valley) i Barker rana. Naravno, tema su
Helter Skelter ubistva iz '69, ali ne samo to, nego i
sva bitnija deavanja pre i posle ubistava, dakle traevi, trivije, videete npr. klub u kom su se upoznali Sharon Tate i Jay Sebring a kasnije i smuvali, pa
onda gde i kako je arli upoznao Denisa Vilsona
(Denis Wilson) iz Beach Boys, a zatim i producenta
Terija Melera, pa otkud uopte Abigail Folger i
Wojciech Frykowski u Sijelo Drajvu (Cielo Drive), i
da li je stvarno bilo urke to vee na kojoj se bahato cepala gudra, na koga je Polanski prvo posumnjao kada se vratio iz Londona, kako danas
izgledaju sve te lokacije, a kako su nekad izgledale, na prvom mestu Sijelo Drajv, zatim kua porodice LaBjanka, pa kua gde je Bobi Beausoleil uz
asistenciju pokojne Suzan Atkins (Susan Atkins)
ubio Gerija Hinmana (Gary Hinman), zatim okultni
Spahn ran, i jo gomila lokacija, al' ba-ba gomila. Autori ovog surovog materijala, Majkl Dorsi
(Michael Dorsey) i Skot Majkls, su se ba svojski
potrudili da nita ne propuste a to je jako bitno za
sve nas koji verovatno nikada neemo imati priliku
da posetimo SAD i vidimo sve to uivo.
Ono to jo mora da napomenem su video snimci
Sijelo Drajva broj 10050, koje su nainili Nine Inch
Nails dok su tamo neposredno pre ruenja kue snimali svoj album The Downward Spiral iz '94, zatim
sve one gruesome fotke koje do sad zbog cenzure
nismo imali prilike da viamo po dokumentarcima,
onda izvetaje sa autopsija svih rtava, posetu Barker ranu dok je jo bio itav, dakle pre poara u
maju 2009, i jo mnogo toga, al' zaista mnogo, glu153

po mi da sad sve nabrajam, jer ko to rekoh ranije,

ovde ima vie likova i dogaaja no u bilo kojoj TV
sapunici. Uglavnom, dokumentarac na koji sam dugo ekao i koji je ispunio sva moja oekivanja. Dakle ista 10-ka za fanatizam Skota Majklsa, a inae
to je isti onaj lik koga je tuilac Vincent Bugliosi
prozivao nedavno da jedini on tano zna gde su u
pustinji zakopana tela preostalih navodnih rtava
arlijevog ganga. Naravno, o tim rtvama se nita
konkretno ne zna, i moe samo da se nagaa, tako
da je sve ostalo samo na prozivkama po medijima.
Snimci naputenog Barker rana uz realnu creepy
crawl muziku u pozadini, ine ovaj dokumentarac
pravo jezivim, jedinim na ovu temu koji me je zaista uzdrmao.

154

Earthlings (2007)
Reija: Shaun Monson
Trajanje: 95 minuta

Neto najpotresnije to sam pogledao u poslednjih pola godine ako ne i jae, pravi dokaz za moju
teoriju da je ljudska rasa denitivno osuena na
propast, na totalno unitenje, jer ono to ljudi rade
ivotinjama, kako postupaju sa njima to je uas
svih uasa, a neke scene neodoljivo podseaju na
155

snimke iz Auvica i drugih logora smrti. Znai, sve

one brutalne pogibije ljudi po okumentarcima me
nisu tako sjebale ko ovaj lm. Naravno ovaj dokumentarac vas nee naterati da sad postanete vegetarijanac ili vegan, ali e vas sigurno potaknuti na
razmiljanje o tome ta mi kao ljudska rasa inimo
drugim biima sa kojima delimo planetu Zemlju, a
koja isto kao i mi oseaju bol. Inae, dokumentarac
je zaista skroz pro uraen, edukativno, kratko,
jasno, bez preterivanja i patetike.
Earthlings je podeljen na 5 delova, prvi deo se
bavi surovim sudbinama naputenih kunih ljubimaca, drugi deo je o ubijanju ivotinja radi hrane, i
taj deo mi je i napotresniji jer ono to se deava u
klanicama, zatim u tim ogromnim fabrikama za gajenje svinja, krava i kokoki, to je samo dno-dna,
znai nie nego ljudski, ako se uopte moe nie. A
o masovnom runom klanju delna i ostalih morskih sisara moe poseban tekst da se napie. Nema
zbora da ovi ljudi koji rade po tim klanicama moraju biti psihopate, ili to ili vremenom oguglaju, zaista mi nije jasno o emu se tu radi, jer empatija je
empatija, ako kolje runo kravu ti jednostavno mora to da oseti, a da ne priamo uopte o klanju
jagnjadi koja bukvalno plau za vreme klanja. Zlo.
Trei deo se bavi ubijanjem ivotinja radi koe i
krzna, i tu se nalazi i po meni najuasnija scena u
celom ovom lmu, kada neki jaran runo dere krzno sa neke valjda lasice i to naivo, i na kraju vidite tu ivotinju skroz odranu koja je i dalje iva i
pomera se, scena bukvalno ko iz Karpenterovog
The Thing, a jasno joj se vide oi koje nas posmatraju. Tajac.
156

etvrti deo bavi se maltretiranjem i ubijanjem ivotinja radi puke zabave, dakle rodeo, korida, lov,
cirkusi, zooloki vrtovi itd. Za zoo vrtove imamo odlian domai primer Beogradskog zoo vrta, no to je
pria za sebe. Poslednji, peti deo, posveen je najkontroverznijoj ljudskoj akciji, eksperimentisanju
na ivotinjama u naune svrhe, e to je tek bolest,
al' ne bih sad o tome, znai pogledajte obavezno
ovaj dokumentarac jer je jako edukativan, i mislim
da bolji uvid u ovu tematiku za sad ne postoji.

157

Lost in Woonsocket (2007)

Reija: John Chester
Trajanje: 81 minuta

Humana (joj, to ne volim tu re) priica o dva jarana koji pomau beskunicima irom SAD-a po
principu sluajnog nabasavanja na ulicama, zatim
158

upoznavanja, i onda ih komotno poveu sa donatorima, dakle sa ljudima koji imaju kea a ele da pomognu, i to tako skroz no funkcionie. Posle 10
godina takvog akcijanja dobili su i svoju TV emisiju
na A&E kanalu putem koje propagiraju takav pozitivan stav, dakle neko pomogne tebi, ti pomogne
nekom drugom i tako se to iri, ljudi se povezuju.
Put ih je ovaj put odveo u gradi Vunsoket (Woonsocket) u dravi Roud Ajland, inae mojoj omiljenoj
amerikoj dravici na istonoj obali, i ne bre, to nema veze sa Lavkraftom (H. P. Lovecraft). Na ulici
nailaze na beskunika i notornog alkoholiara Marka, koji ivi u atoru u jednom umarku sa jo jednim drugarom sline sudbine. Nude mu pomo da
ga odvedu na detoks kliniku za skidanje sa alkohola, da ga poveu sa pravim ljudima, da bi naao posao i vratio se svojoj porodici koju je napustio pre
mnogo godina. On pristaje i kree pria, naravno
ovo je samo poetak, pravi zaplet nastaje kada se
posle mesec i jae dana Mark, sada skroz strejt,
vraa da pronae svog atorskog drugara Normanda, koji i dalje ivi na ulici.
Pouna i jako dirljiva pria, ak mi je i suze na
oi naterala u jednom trenutku, jer znam koje je
zlo taj alkoholizam, koliko moe da razjebe porodicu, da uniti u principu dobrog oveka. Svaki dan
gledam nae oeve koji su nekad bili bre normalni
ljudi, kako su se sakrili od svog ovog naeg zla koje se deavalo 90-ih pa i dan danas evo, kako su se
bukvalno sakrili iza tog alkohola, jer nisu znali kako drugaije da se izbore sa svim tim ludilima. Znai dok smo mi mlai tek traili u drogama, oni su
to isto radili samo sa alkoholom, i to je istina samo
159

takva, mo' samo da se laemo. Samo to ljudi ne

ele da priznaju da je i alkohol droga, jer je to socijalno prihvatljivo, jer moe da se kupi u svakoj prodavnici, na svakom kiosku, gde god da ode to te
eka, slave, svadbe, sahrane, nove godine i sva ostala sranja. I to je jo gore, sa heroinom se barem
zna, heroin ubija brzo, nema foliranja, a alkohol je
podmukao, ubija te lagano, godinama, a usput sjebava i sebe i svoju porodicu. Naravno postoji i taj
faktor genetske predispozicije, poto su nam i preci naravno bili alkoholiari, a dedovi posebno, ali
to nikako nije izgovor, a posebno za nas koji pijemo
samo da bi se razvalili, jer znam po sebi, ja nikad
nisam voleo alkohol, kad su svi u osnovnoj koli poinjali da piju ja sam se toga gnuao, jer na prvom
mestu ne volim taj ukus, ja sam fan gustog soka od
kajsije, a ne tog ljutog pia, i onda kad sam poeo
da pijem tamo sa 22 godine onda sam bio u fazonu
daj da to sabijem i da se odvalim, i zato nikad nisam voleo pivo jer mora da se loe i loe da bi imalo efekta, nego iskljuivo estinu, rakiju naravno,
jer ta, uzme pola litre onog najgoreg plastikanca,
one loze, i to je to, sabije ga i kraj. E sad jebiga,
nisu svi takvi, ima ljudi koji zaista vole da piju, npr.
vole ukus piva, pa sednu pa gustiraju, ili tako neko
pie, ali i to je zajebano, jer onda vremenom postane tzv. alkoholiar doliva, tako da obrni, okreni,
najebo si.
Mada svaka ast ljudima koji mogu da kuliraju,
koji ono, dou popiju koju aicu rakijice i kao OK
su, to kod mene nema, jer gde je prva tu je i druga,
otvori se dizna i to onda ide do kraja, zato sam i
morao da skroz batalim alkohol. Znai il' pije full
160

il' uopte ne pije, dakle ni kap. Jebiga, al' to je tako, i ako sluajno jednog lepog dana (u Marinkovoj
Bari) odluim da se unitim skroz, unitavau se
ko ovek nekom pravom, hardkor gudrom, ubrzano, a ne da se mrcvarim alkoholom decenijama, zajebi me sa tim. Inae, prejaka muzika u lmu, bend
se zove Hudson Bell.

161

Nietzsche and the Nazis (2006, DVD)

Trajanje: 166 minuta

Odlian rad koga zanima tema, dakle ovo nije

klasian dokumentarac nego predavanje sa ilustracijama, forma moda najslinija Zeitgeistu. Na domain, profesor Stiven Hiks (Stephen Hicks), u
prvom delu objanjava sutinu nacionalsocijalizma,
da bi na sredini postavio pitanje kako je mogue
da se takva jedna ideologija pojavila i uzdigla u Nemakoj kakva je tada bila, dakle jedna od najnaprednijih svetskih drava sa najveim umovima u
mnogim oblastima, i gomilom nobelovaca. U drugom delu predava nam objanjava Niea i njegovu lozoju i to jako koncizno i lepo, tako da e
vas zainteresovati da ukoliko ve niste upoznati sa
Nieom, da istraujete dalje, ali i oni koji nisu ba
u fazonu da iitavaju taj buljuk knjiga, ovo je sa162

svim dovoljno da se ovek upozna sa osnovnim naelima njegove lozoje. JA, kao pobornik ultranihilizma Karla Pancrama, uivao sam u ovom
predavanju jer je autor sve to lepo razloio i izloio
razgovetno, staloeno, ba onako kako treba da izgleda predavanje. Pria se vrti (kako ruan izraz)
oko toga da svaka ideologija ima svog lozofa na
koga se poziva, pa su tako komunisti imali Marksa,
a nacisti su sebi uzeli Niea, i naravno da nije sluajno to su birali mrtve ljude, jer Nie da je bio
iv komotno bi ih oterao u tri lepe pizde materine,
a kontam i Marks komuniste. Dalje, nacisti su, kako to obino biva, skroz pogreno tumaili Niea,
mada je mogue da je bio i onaj trip to je babi milo. Npr. Gebels je bio jedan od najuenijih nacista
u vrhu vlasti pa je opet pogreno tumaio Niea i
prilagoavao ga svojoj prii. Ali bilo je i taki gde
su se neka Nieova razmiljanja skroz poklapala sa
nacistikim.
Isto tako danas ovi nai domai nacisti, Ljotievci i ta ekipa, to ih ja od milja zovem naci-olo jer
su mi nekako dragi i simpatini, veoma rado citiraju Niea ubeeni da je to zapravo TO, no ovde je
ovek isporuio gomile dokaza i citata iz Nieovih
radova da to nikako ne moe biti TO. E sad, da ja
ne bih dalje prejudicirao, bolje sami pogledajte ovo
predavanje, izdvojite 3 sata da u krugu porodice
kako i prilii za Boi pogledate ovo predavanje, a
verujte mi na pisanu re, vredno je svakog minuta,
jer je veoma edukativno, a posebno za nas to smo
lenji sa itanjem knjiga.
Inae, ba pre neki dan, niim izazvan, sam uvatio da iznova proitam Zaratustru, ali poto je pra163

voslavna damahirija opet u euforinoj ekstazi, te

slavi Boi, po ko zna koji put na pogrean datum,
danas se valja osveiti Nieovim Antihristom, jer
belog luka je ponestalo, pojeli penzioneri u strahu
od gripa. E sad, jebiga, neko e rei, kako to na pogrean datum, ali evo pojanjenja. Siguran sam da
ovde ima ljudi koji se seaju brutalnog hita Zorice
Brunclik iz 90-ih koji ide vako: Evo ve je Boi, a
tebe jo nema, poinju snegovi..., a ja postavljam
pitanje, koga bre to nema? Naravno, naivan ovek
bi pomislio iz ovih stihova da ona eka svog dragog (Kemia) za Boi gajbi, a on nikako da stigne
jer je u valeraciji, ali itajui izmeu redova otkrio sam da je onaj koga zapravo nema sweet baby
Jesus, ali zato ga nema? Pa logino, zato to Rusi i
Srbi slave Boi po pogrenom kalendaru, i to naravno iz istog inata, i naravno da beba Hrist ne
moe da se rodi ako se ve rodila 14 dana ranije.
Zar to nije logino? Inae, Hriani su noas opet
orgijali oko paganske vatre, probudi me zvuk zvona sa ove nae instant crkve ve negde oko 5, pola
6. Eh, da su barem orgijali. I da, jaka poenta za
kraj, naime, da bi mogli da porazimo naciste jednom za svagda profesor poruuje da moramo da ih
skroz razumemo, da im uemo u esnaesterac, to
se kae, ali naalost ba tu su se mnogi zajebali i
zato nije ni udo da je Mein Kampf i dan danas jedna od najprodavanijih knjiga u svetu.

164

Timothy Leary's Dead (1996)

Reija: Paul Davids
Trajanje: 80 minuta

Retko ko je imao tako bogat i ivopisan ivot kao

Timoti Liri, u narodu poznat i kao psihodelini guru, ovek koji je upoznao svet sa LSD-jem, ovek
165

koji je ostavio nemerljiv uticaj na pop-kulturu, a samim tim i na itavu dananju civilizaciju. TURN
ON, TUNE IN, DROP OUT, mantra koja je zakrivila
tok kontrakulture 60-ih. U posedu sam jedine njegove knjige prevedene na srpski, Fragmenti seanja aka Flashbacks, kratko autobiografsko delo
koje je izalo '83. ali je Liri prevario smrt i iveo
sve do '96. kada je umro od raka prostate. Ta knjiga je dosta uticala na mene jer sam je kupio '97. kada sam imao jedva 20-ak godina, a tada sam
uzimao LSD, tako da mi je pomogla da skontam da
LSD nije droga za zajebanciju, nego da ima i dublje znaenje, i Liri je denitivno uz Kolmana, Basaru, arlija, Doan Baez, Di Di Alina, Jadranku
Stojakovi, Pancrama, i jo neke tako zanimljive face, jedan od mojih heroja.
U ovom biografskom dokumentarcu imaete prilike da ujete prie i vidite brdo arhivskog materijala iz itavog Lirijevog ivota, od izbacivanja sa
Harvarda '63. gde je predavao psihologiju, i to pod
optubom da je studentima delio LSD, preko eksperimentisanja sa zatvorenicima u Korkoranu dok je
LSD jo bio legalan, pa onda naravno Haight-Ashbury i uvena vila u dravi Njujork, gde je cela ta
ekipa profesora i studenata koja se odmetnula sa
Harvarda, mogla slobodno da uzima LSD daleko
od oiju drave, zatim jurnjave sa zakonom zbog
marihuane, hapenja, surova presuda od 20 godina
robije, bekstvo iz zatvora u septembru 1970, urovanja sa partijom Crnih pantera koja ga je tititila i
skrivala, i iskusan beg u vajcarsku godinu dana
kasnije, pa sve do '96. kada je konano napustio telo.
166

Poto je znao da e uskoro umreti, Liri i sam svedoi u ovom dokumentarcu, skroz spreman za put
koji mu predstoji, ak Liri smrt ovde naziva ultimativnim iskustvom, neim to je zapravo pozitivno, i
svako ko je eksperimentisao sa LSD-jem zna tano
o emu deda Liri govori. No, ta je dalje bilo, dakle
ni tu nije kraj, to neu da vam otkrivam, pogledajte
lm jebiga, jer ako slabo ta znate o Liriju ovo e
vam lei ko jako edukativan dokumentarac, i veoma zanimljivo iskustvo, a za poznavaoce Lirijevog
lika i dela, jedno izuzetno podseanje na legendu.

167

Vinyl (2000)
Reija: Alan Zweig
Trajanje: 110 minuta

O kolekcionarima ploa, ali pravim kolekcionarima, fanatinim, na desetine hiljada komada pa sve
do milion. Tu ima ba pretty zanimljivih faca, neardy likova, ali i naizgled regularnih, a tu je i standardna izolacionistika politika koja svakako ide uz
to. Inae, to opsesivno skupljanje moe da bude sa168

mo u vidu hobija, ali ima i ljudi koji zaista presluaju sve te ploe koje nabave. Upoznajemo lika koji
nema vie mesta u stanu za ploe pa ih dri ak i u
kupatilu. Jedan se u'vatio posla da pobrie prainu
sa svih ploa, te da bi to uradio kako valja, svaku
je stavljao na gramofon, i putao ih da se vrte i tako ih brisao, i kako kae, trebalo mu je 3 godine da
pree sve, tvrdi da ima oko 50.000 ploa. Jedna faca je reila da nabaci sve ploe koje su ikada izdate, bez obzira dal' su na engleskom ili ne. Tu oni
objanjavaju krucijalnu razliku izmeu vinila i CDa, zato vinil ima vrednost a CD nema skoro pa nikakvu. Seam se kad je Koja iz Discipline poetkom 90-ih propagirao ploe a gnuao se CD-a, pa
sam ga ja ak i posluao te kupio ureaj bez CD
plejera, ak sam izriito odbio CD plejer iako je razlika u cifri bila skoro pa nikakva, ali eto, i Koja je
ubrzo izdao fazon te krenuo da izdaje svoje albume
na CD-ovima, a ja osto bez CD plejera sve do kraja
90-ih. Jebiga, ko slua Koju tako proe.
Liku koji se selio u manji stan u kome nije bilo
mesta za celu njegovu kolekciju, 2.000 komada je
preteklo, te je odluio umesto da ih pokloni nekom,
da ih sve baci u kontejner, i to u kontejner odakle
ih niko nee uzeti, a sve to samo iz razloga da bi
on jedini imao te ploe i niko posle njega. I te garane prodaje, po dvoritima u predgraima, kada
ljudi odlue da se oslobode ubreta ili da prodaju sve to im ne treba sa gajbe, te iznesu raznu svoju imovinu za vrlo male pare, a meu njima se
nau i odline i u nekim sluajevima veoma raritetne ploe, e to je samo jedno od pojila za ove vinil
fanatike.
169

Inae, autor je i sam opsesivni kolekcionar, tako

da nam uporedo pria o nekakvim miolovkama koje je postavio oko svojih ploa, jer je primetio da su
mu mievi atakovali na kolekciju. Ovaj lm se pored tog weird-zajebantskog dela najvie bavi opsesivnim aspektom gomilanja. Dakle, opsesija, ploe
kao zamena za neto to navodno fali u ivotu.
Samo jednom sam imao priliku da naletim na
pravog kolekcionara u Beogradu, i to ono, ba full,
od zida do zida, pa u tri reda, al' mi nije dao da
uem u sobu sa ploama, mogo sam samo da privirim. U svakom sluaju, odlian dokumentarac za
one koji su i sami imali iskustva sa ploama i svim
tim ludilom, pa evo ak i ja, mada nisam pazario
plou ima 10 godina sigurno, ali i pored toga pomno uvam moju skromnu kolekciju od 80-ak komada. Naravno u tih 80-ak komada barem 20 sam
nasledio od tetke, ali sam i prodao neke ploe koje
nisam sluao, pa sam tako prodao Bold, Insted, Earth Crisis, naravno sad mi malo i ao, al' jebiga, takvo vreme bilo. Al' zato ALL, Descendents, Laibach,
Ignite, Nations on Fire, Bad Religion, Shelter itd.
etc, to ne dam nikom, ma ni na pozajmicu. Svoje
ne dam, tue mi ne treba, i taj rad. E sad, kad bih
imao para to bi ve bila druga pria. A imam i dosta singlica, uglavnom su to nasleene old school
domae singlice, ali imam i Firestorm od Earth Crisisa, i to je tolko jako, to ne bi nikad prodo. I tako, da se i ja malo prokurim, u fazonu quality not
quantity. Odlian weird dokumentarac, i ovo je vaistinu prajsles, vredno svih 110 minuta.

170

Garlic Is As Good As Ten Mothers

(1980)
Reija: Les Blank
Trajanje: 51 minuta

Evo konano jednog Blankovog dokumentarca

koji se moe laikim reima opisati. Bukvalan prevod naslova ovog dokumentarca vam je, ja se nadam, jasan, ali srpski jezik je tolko bogat, da je
kod nas dovoljno rei samo BELI LUK JE MAMA,
pa da svi skontaju poruku. Blank je ovaj put ba
uzeo stvar za ozbiljno pa tako moemo da ujemo
od raznog obinog sveta za ta je sve beli luk dobar, mada to u nas ljudi moda i ponajbolje znaju,
dakle, na prvom mestu sniava krvni pritisak, a to
171

sam i sam mnogo puta proverio, jer kad jedem beli

luk ja padam u komu, tj. tolko mi se spava da mogu da potvrdim da ima jae dejstvo i od ovih sedativa, znai samo legene i u komatoznom si stanju,
pa je ak i buenje muno.
Jebote bre, po ovom dokumentarcu, ovi Amerikanci u sve stavljaju beli luk, mada ni mi nismo puno
bolji, ali ja ga npr. najee izbegavam jer mi stvara apokaliptinu goruicu, nije mi dobro uopte, i
jedini put kad sam spreman da rtvujem svoj eludac za stvar, je kada keva pravi boraniju, jer jebe
boraniju bez luka beloga, bez zajebancije. Eh, sad
se setih jo jedne situacije, kada je npr. soivo na
meniju, pa se turi malo zejtina sa belim lukom, e to
je pravo zezanje, nit' jeftinije hrane nit' monijeg
okusa. Soivo konza, vaistinu konza. Naravno, ove
razne kobaje to ne raunam, tu nisam ba ni siguran ega sve ima od tijeh zaina, ali zato kraljevski rad je suduk. Nek umre svako (od muke) ko ne
voli suduk!
Inae moj ale ubiva, al' ba ubiva beli luk, posebno zimi, ali kontam da je to masovna pojava,
uostalom svi znamo za one prie da kao titi od gripa, prehlade i svi drugi izgovori tog tipa, ko da ne
mo' da se kae: Volim bre beli luk, volim, i ta mi
moete?!. Al' kao eto, gistro mi ga atro, no nema
veze, meni je sve to zapravo jako simpatino, ceo
taj stav ja sam seljak u srcu i dui, kome se ne svia moe da ga pui i sline akcije.
Najjai je lik koji pria kako je po zavretku
panskog graanskog rata narod u paniji gladovao, kako nije bilo bukvalno niega, bilo samo padajza, malo hleba, i naravno belog luka, i to ih
172

odralo, na tome su preiveli. A dugo vremena u

Sjedinjenim Dravama beli luk nije bio ba tako popularan, sve do nedavno, ak su voene i kampanje protiv njega, zbog smrada navodno, dok npr. u
Evropi skroz obrnuto, u Evropi to vekovna, ma ta
vekovna, milenijumska bre tradicija.
Naravno gde je Les Blank tu je i moj miljenik Verner Hercog koji govori o upotrebi belog luka u njegovom genijalnom lmu Nosferatu: Phantom der
Nacht (1979), i uopte o tom verovanju da se vampiri navodno plae belog luka. Pored njega u lmu
se pojavljuju razni GARLIC fanatici koji ono, ba
oboavaju beli luk, ak to vie podsea na neku
subkulturu ili religijski kult, a od milja ga zovu
STINKING ROSE, dakle SMRDLJIVA RUA, to je
skroz awesome naziv, zar ne? Genijalno bre. U lmu smo svedoci nebrojenih i veoma zanimljivih naina kako sve moe da se upotrebljava beli luk, pa
ak nekih forica mislim i da nema u domainstvima
ovih krajeva, a tu je i par full recepata sa sve tutorijalima. I najtoplije vam preporuujem ovaj pis, jer
pored te GARLIC MANIJE, ovaj lm i te kako otvara apetit. Dakle, VR'.

173

Solitary Connement (2010, TV)

Trajanje: 46 minuta

Solitary connement, u nas poznatija i kao samica, samara ili samuraj, dodue nae samice veze
nemaju sa ovim amerikim, kod nas kad te bace u
rupu to je kraj, puko si u najavi, dok ameriki zatvori imaju kakve takve standarde, tako da su elije malko vee, otprilike, lupam 2x5 metara, to i
nije tolko loe kada uporedimo to sa npr. samicama u CZ-u. Dalje, svi se seamo iz nebrojenih dokumentaraca kako to iznutra izgleda, to je skroz
isto, radni sto, krevet, to se kae nova gradnja,
klozetska olja od metala koja moe odlino da se
oriba, dakle higijena, dok u CZ-u mora ladno da
stavi plastinu au punu vode u rupu od kenjare
da ne bi pacovi nou izlazili da napastvuju, i naravno kod nas je sve u old school betonu, tako da si ga
zimi najebo. Dakle, to se toga tie Ameri su dale174

ko, daleko ispred nas, i tek ovaj najnoviji specijalni

zatvor e da lii na neto, mada je i on pravljen samo za povlaene, za organizovani kriminal & shit,
a garantujem vam da bi svaki robija iz Zabele i Mitrovice sve dao da moe da ima takve uslove, iako
ovi kao kenjaju da je stroije gistro-atro, ej bre,
na kompjuter imaju pravo, a da ne priamo o ivotnom prostoru. Ista stvar je i sa Hagom, ja kad sam
video one elije, ja nisam verovo, ta kurac kao
teko im tamo, mue se gistro, bre banja robija, foliranje obino za neuk narod.
U zatvorima irom Sjedinjenih Drava vie od
80.000 ljudi boravi po tim, ja bi ih rae nazvao izolacijama, jer zaista, ono nije za porediti sa ovim
naim umezima, ono je 5 zvezdica fazon samo ako
si spreman da se povinuje striktnim pravilima ponaanja. E sad jebiga, problem nastaje kada ljudi,
koji tu i inae dolaze po kazni, provedu tu i po nekoliko godina, pa popucaju samo tako sa mozgovima, jer nauno je dokazano, prezentovani su ovde i
neki eksperimenti sa pacovima, da ovek koji provede odreeno vreme u takvoj izolaciji, da nema
anse da ne poludi, tako da se neki totalno povuku
u sebe, drugi skroz odlepe (psihoza), trei postanu
jo agresivniji nego to su bili, ali je odlika svih
njih da postaju jako, jako paranoini, te se javlja
snaan iracionalan strah od ljudi i otvorenog prostora.
Valja jo napomenuti da zatvorenik u eliji provodi po 23 sata dnevno, dakle samo sat vremena ima
pravo da izae u solo etnju, i to ne na vazduh
nego u zatvoren prostor, u vebaonicu, koja je zapravo samo par kvadratnih metara vea od elije.
175

Poto robijai dou u izolaciju, cilj te ustanove je

da ih izoluje po kazni, tako da nemaju pravo na
ziki kontakt sa bilo kim, jedino straarima mogu
da se obraaju i to samo kada ih ovi cimaju ili kad
naprave neko sranje, i ko u takvim uslovima totalne deprivacije svih ula provede ma samo par meseci, logino poinje da se menja, tako da ovde
svedoe ljudi koji su i preko 10 godina tako zatoeni. Npr. deda arli se nalazi u jednoj takvoj eliji, s
tim to on prima na stotine pisama dnevno pa mu
nikad nije dosadno, a i tu postoji nekakav sistem
nagraivanja, pa tako ako se povinujete pravilima
moete da dobijete ak i TV, i tako neke privilegije,
ali zato za najmanji prekraj sve to moe i da vam
se ukine oas posla. Za najmanju glupost dobijete
npr. 6 meseci dodatne izolacije, a da ne priamo o
veim prekrajima, o blokiranju vrata da straa ne
moe da ih otvori, o razmeni poruka, tzv. pecanju, o samopovreivanju, o paljevinama, i svemu
onome ega dokon ovek moe da se seti tokom tih
meseci i godina izolacije.
Zaista odlina dokumentarna studija, jer se najvie bavi tim psiholokim aspektom izolacije i kako
ona pogubno deluje na pojedinca, i u takvim situacijama ovek je sam sebi ubedljivo najvei neprijatelj, dakle ne straa niti bilo koji spoljanji faktor,
nego iskljuivo ljudska psiha i samoa, jer tako je
priroda to uredila i tu nema boga. Strana, tuna istina.

176

I Was Possessed by God (2000)

Reija: Caveh Zahedi
Trajanje: 27 minuta

E, paste, ovo je jako zanimljivo. Jaran koji je

imo neverovatno iskustvo kada je prvi put probao
halucinogene peurke, sada eli da ponovi tu akci177

ju, ali ovaj put je doveo oveka da to snimi. Navodno, proli put ga je zaposeo Bog i svata dojaja je
doiveo, pa sad eli to da ovekovei. Toliko o lmu,
a sad malo ja. I ja sam, kad sam bio mlad i polulud, voleo tako da eksperimentiem na sebi, i to
skroz solo na gajbi, dodue u standardnom nemanju kea za prave halucinogene ja sam se okrenuo
ovim socijalnim verzijama, tatulama i sranjima,
konkretno atropin mi je bio najzanimljiviji kao najdostupniji od svih tih akcija. E sad, poto ovo itaju
i maloletnici, ja neu otkriti kako se moe na vrlo
lak nain doi do ovog izuzetno monog halucinogena, ali u obnarodovati njegovo dejstvo, tj. ono
ta sam ja putem tih mojih eksperimenata otkrio.
Prvi put kad sam se susreo sa tim otrovom, drugar
mi je reko uzmi 510 kapi, nikako preko toga, ja
ga posluao, ali nisam bio zadovoljan dejstvom, tako da sam u svom autodestruktivnom fazonu sledei put popio celu boicu, iz fazona kad je bal nek je
madball. Naravno, ja nisam imao kameru kao ovaj
jaran, pa sam istripovo da svoja zapaanja snimim
pomou kasetofona. Ali avaj, osim uvodne rei gde
sam rek'o koliko je sati, popio sam tolko i tolko
atropina, nita drugo se nije ulo, tako da mi je eksperiment u celosti propao. E sad, nije eksperiment
propao to sam ja bio neozbiljan nego zato to sam
se ve posle par minuta totalno oduzeo, al' totalno.
Dan kasnije, pronala me veca u stanju slinom
shizofreniji, s tim to ovo zlo ima taj rad da ti ogranii memoriju na nivo zlatne ribice, tako da se ja
99% akcija ne seam. Ko je probavao artan, akineton i tako te ludomile, zna o emu priam, dakle
jedna totalna zatupljenost, stupor je moda najbolji
178

izraz za to stanje, gde ti lek prekida sve mogue

misli, i negativne i pozitivne. Naravno, kod teih,
paranoinih bolesnika, to i te kako ima smisla, jer
im mozak krene da im stvara konstrukciju o zaveri ili nekoj drugoj opasnosti, taj lek jednostavno
prekine tu misao, i ovek ne zna ni ta je hteo, ni
gde se deo, s tim to kad se ti lekovi uzimaju u
odreenim prepisanim dozama, to i nije tolko
strano, mada sam viao ljude koji nikako nisu senilni a opet nisu znali gde su krenuli, otkud oni tu,
a kamoli kojim dobrom. E, u mom sluaju je to bilo
puta 100, jer je i doza bila toliko puta jaa.
Sestra mi posle prepriavala, kae io sam jedno 100 puta u WC, valjda mi se pialo, ali dok ja
stignem do klozetske olje koja je od mog kreveta
udaljena jedno 4 metra, ja zaboravim gde sam
poo, i sa kojom namerom, a onda usledi logino
pitanje otkud ja tu pobogu, ta radim u kupatilu, tako da se bre bolje vrnem u krevet i posle minut ponovo shvatim da mi se pia, i tako u nedogled.
Sestra je uglavnom umirala na te moje akcije, jer
je znala o emu se radi, nije mi bio prvi put, mada
ja nisam umeo da joj objasnim ta sam tano uzeo,
jer nikako nisam mogo da razumem ta me zapravo pita, i jo bitnije, zato me to pita, srea pa su
postojali ti prekidi pamenja inae bi upao u eu
paranoju od tog propitivanja. Povremeno nisam mogao da skontam ni ko je ona, ni otkud ona tu, tako
da ako bi malo okrenuo glavu na drugu stranu u
sledeem trenutku kad bi mi ponovo ula u vidokrug ja bi se istinski prepao, i pitao je otkud ti tu i
slino. Znai, jako zajebana rabota, a pravi cirkus
je nastao tek kada je pozvala nae roditelje.
179

Dolaze ale i keva, tripuju evo ga, konano je

stvarno poludeo, istraumirali se ljudi, i ale tu preuzima ulogu uvara od sestre, samo to je on to
malo preozbiljno shvatio, pa je uvatio da me prati
u stopu, a fora je bila u tome to sam ja istripovo
da je on medved, a ja se najvie od svih ivotinja
plaim meeda, ali nisu to one prave hardkor halucinacije gde ti vidi medveda u punoj snazi, nego
krajikom oka, im se okrene prema osobi halucinacija nestaje, dakle sve halude na atropinu se deavaju na toj ivici vidnog polja, ima ak objanjeno
u psihijatriji kakve su to halucinacije i zato se javljaju, itao sam, ne mogu sad da se setim jebiga.
Znai, ako si okrenut leima ili bono nekome svata tu moe da vidi, tako da sam ja u begu od
ovog medveda pokuao da se zatvorim u kupatilo,
srea pa nisam mogao da skontam kako, jer da
sam se zakljuao verovatno ne bi znao da izaem,
jer treba prvo skontati otkud ja tu, pa onda ko to
napolju lupa, kakve su to nemani zaposele vrata,
pa redom, i dok bi ja stigao do toga kako se otkljuati, ve bi 10 puta zaboravio o emu se tu zapravo
radilo, i onda sve ispoetka. Dakle, jedna vrteka
bez kraja, zatvoren sistem, ko Burdu na ringipalju, dok ima struje maina radi, u ovom sluaju dok
ima atropina u modanom sustavu, a imalo ga je
oho-ho, i ko zna koliko bi jo to ludilo potrajalo da
me nisu odvezli na VMA, tamo me prikljuili na neke infuzije, pa sam se lagano spustio na zemlju, ali
i pored tog sputanja ja sam umirao od smeha. Dolazi doktorka i pita me da joj kaem koje je boje njena kosa, to kao test da vidi kolko sam prso, ja reko
vi ste plavi al' se farbate, i naravno u smeh, i ona
180

kao ma dobro je on, nije mu nita, obino ljudi na

atropinu umesto mene vide udovite, ja opet u
smeh, mislim se u sebi nisi me to pitala, pitala si
me samo za kosu. A najjaa fora, to mi ale kasnije
prio, kae, krenem ja po ko zna koji put da piam, stignem do olje, al' malo morgen, zaboravio
opet gde sam poo, i onda krenem da kopam po
WC olji, po vodi, traim nekakve dijamante il' tako neto, navatam ih i pokazujem njemu, kao vidi
ta sam naao, a on mi kakav je pokvaren, uzme to
iz ruke i baci na tepih, samo da bi me zajebavao, i
ja onda to traim po podu, ubi se traei, jer ko
zna kakve svetlee akcije su to bile kad sam se ja
toliko primio.
Ima tu jo detalja sa tim halucinacijama, npr.
standardno, casual prianje sa ljudima koji nisu tu,
opet ih vidi samo krajikom oka, i razgovor traje
taman tolko dok ne okrene glavu i shvati da tu
nema nikoga. Sestra je imala malu kameru pa je uspela da uvati detalj kad sam priao sa Acom baletanom, e sad ko je bio aktivan 90-ih zna o kom
liku se radi, moja tadanja devojka se druila sa
njim. Posle sam hteo da ubijem sestru to nije due
snimala, jer to je i bio cilj ovog eksperimenta koji
je krenuo po zlu, eh kakav bi to awesome materijal
bio da je bilo 1020 minuta toga, jebiga.
Za kraj nauk, nikada, ali nikada nemojte da se zajebavate sa atropinom, jer pored toga to moe da
se realno poludi, moe i da se rikne od njega, dva
psihijatra su mi to potvrdila (a moda su me i slagali?). Na drugu stranu atropin kao bojni otrov je skoro pa savreno oruije za obraun sa dumanima,
al zaista ne bih sad o tome, jer ko zna kakvi sve
181

umovi ovo itaju i ta bi sve moglo da im padne na

pamet. Uglavnom, ovaj dokumentarac je odlian
uvid u to ta ovek sve moe da doivi tokom halucinogenog tripa, s'tim to je ovaj za razliku od
mog, pozitivan, zdrav trip, znai ima neki cilj, nije
puko autodestruktivno iivljavanje. Dakle, jako zanimljivo i pouno, jer sve to ete videti ovde nikako nije gluma za kamere, sve je i te kako realno.

182

Antifa: Chasseurs de Skins (2008)

Trajanje: 65 minuta

Konano, posle godinu i kusur dana od kako se

pojavio ovaj lm, evo verzije sa engleskim titlom.
Dakle, sam naslov govori koja je tema, antifa - lovci na skinse. Na samom poetku dobijamo odlian
kratki istorijat skinhead pokreta od 60-ih pa do poetka 80-ih, kada na scenu stupaju naci-skinsi, a
183

kao odgovor na njihovo uestalo nasilje pojavljuju

se i antifa ekipe kojima se bavi ovaj dokumentarac.
Na prvom mestu tu su RedWarriors, takoe skinhedsi ali antifaisti, zatim Ducky Boys, ekipa sastavljena veinom od crnaca, koja se jo 70-ih
godina sukobljavala sa tzv. Rebelsima, jer naime,
pre pojave nazi-skinhedsa tu su bile razne druge rasistike grupe koje su harale gradom, tako da su
Ducky Boys bili neka vrsta odgovora na tu priu.
Valja jo pomenuti i grupu Ruddy Fox, koja je takoe bila jedna od jaih u gradu, a pored ove tri ekipe, aktivne su bile i mnoge manje po svim
krajevima Pariza.
Kad se u Srbiji pomene antifa, velika veina odma' pomisli na nekakve proteste, parole, zastavice
i sranja, ali ovo nikako nije ta pria, jer ovi ljudi su
se prvenstveno bavili otvorenim sukobima sa nacistima, dakle tue, borba za teritoriju, saekue, lov
po gradu kolima, znai neto slino kao to su radili skin-huntersi u Beogradu 90-ih, samo na daleko
ozbiljnijem i brutalnijem nivou. I kad sam ve spomenuo skin-hunterse, moram da naznaim da je ta
ekipica po meni bila najblia toj pravoj, realnoj antifa prii u Beogradu, dok se danas raznorazni
predstavljaju kao antifa, ali svojim delima to slabo
pokazuju, jer retko ko od njih je ikada imao sukob
sa ovim naim ekstremnim desniarima, ast izuzecima. Moram jo da pomenem i DC (Dedinje
Crew) na elu sa bratom Icom, SHARP ekipu koja
je redovno premlaivala naciste poetkom ove dekade, uostalom bio sam svedok, pa i uesnik u par
takvih akcija. Naravno, ovde govorim samo o Beogradu, Novi Sad je skroz druga pria, no ne bih
184

sad o tome, jer svako ko ivi u Novom Sadu zna to

mnogo bolje od mene.
Vratimo se u Pariz. Momci iz ovih antifa ekipa su
sluali razliitu muziku, razliito su se odevali, ima
u lmu posebna pria i o tim stilovima, furali su
razliite ideologije, ali su zato imali jedan zajedniki stav koji ih je sve povezivao, pogaate, antifaizam tj. antirasizam na prvom mestu. Pored
svedoenja mnogih old school likova koji nam govore o tim surovim akcijaenjima 80-ih, tu je i dosta
arhivskog materijala pa i par snimaka tua, a uporedo saznajemo i koje desniarske grupe su tada bile najaktivnije, pa ima dosta i o njima. Nisu
izostavljene ni turbulencije meu navijaima PSGa, to je takoe jako zanimljiva pria jer je njihova
trbina oduvek imala problema sa rasizmom, ali je
to eskaliralo tek kada su i naci-skinhedi poeli da
se pojavljuju na stadionu. Znai jako zanimljiv dokumentarac, veoma dobro uraen sa tehnike strane, i to je najbitnije nije smarako-propagandnog
karaktera, nego predstavlja ovu priu prvenstveno
sa istorijske take gledita, jer se ovde ne govori o
trenutnom stanju i sukobima, nego je lm fokusiran iskljuivo na 80-e godine prolog veka.

185

Edge (2009)
Reija: Michael Kirchner, Marc Pierschel
Trajanje: 83 minuta

Kao jedan od prvoboraca Straight Edge pokreta u Beogradu, te nosilac spomenice '93, velika mi
je ast da vam ba ja predstavim dokumentarac na
koji ekamo ve vie od godinu dana. Poto su doli crni dani, nisam u stanju mnogo ta pametnoga
186

da napiem, tako da u samo rei da je za mene

straight edge bio sutinski pank, dakle, hardkorpank u pravom smislu te rei, pank kakav je trebao
da bude u startu, ali naalost nije uspeo da se izdigne zbog gudre i alkohola. Jer setimo se, pank je i
nastao kao odgovor na taj sex, drugs and
rock'n'roll fazon, da bi se na kraju pretvorio u isto
to, znai ako ve odbacujemo sisteme vrednosti koje nam namee ovo bolesno konzumeristiko drutvo, pa logino je valjda da na prvom mestu
odbacimo alkohol i gudru, jer to su najistaknutiji
simboli tog drutva, ustalom gudrom je unitena i
jedna od najjaih subkultura ikada, naravno radi
se o hipi pokretu 60-ih. Mislim, to je ono, klasian
recept za svaki represivni sistem koji eli da se oslobodi mladih buntovnika koji bi da prave revolucije il' bilo ta slino, lepo im puste na ulice jeftin
heroin i kraj prie, jer mlad ovek na heroinu, to
svi znamo, nikako nije u fazonu da talasa, njemu je
dobro i on kulira u svom iluzornom svetu, mada
ako emo iskreno, isto vai i za sve ostale gudre,
gde bih eventualno izdvojio samo psihodelike na elu sa LSD-em, jer to je jedina supstanca od koje moe da se izvue i korist ako se pravilno koristi, to
se kae, u kontrolisanim uslovima, al' ne bih sad o
tome jer sam pisao ve dosta na tu temu.
Dakle, straight edge kad se pojavio to je bio pravi boom, pogodak u centralu, ali problemi po meni
nastaju kada su krajem 80-ih od svega toga napravili pokret sa brdo nekakih pravila, a im takvo neto postane pokret tu dolazi i do uniformisanja i jo
trista sranja, jebote ode na koncert a ono svi na isti fazon odeveni, ejn voliti i tako neka ludila, ja
187

sam se toga jo tada gnuao pa se evo i dan danas

se gnuam kad odem na neki gig i vidim da je to
taj isti fazon. E ba zato je po meni jedina realna
verzija straight edga trebala da bude ova individualistika sa laganim naginjanjem ka anarhizmu, i u
ovom dokumentarcu su Jan Mekej (Ian MacKaye) i
Rej Kapo (Ray Cappo) bacili odline prijave na tu
temu, jer kada neto postane pokret vrlo brzo se
pretvara u modu, to je i logino, jer niti jedan pokret nije imun na to, a ako ti to cepa skroz solo,
kao svoj ivotni stil, to onda i ima smisla, znai, ne
mora niko da zna da si ti SXE osim tvojih prijatelja,
dok smo mi poetkom 90-ih sa onim X-evima na rukama i majicama, vie liili na neku klinaku ulinu bandu nego na pokret. Vaistinu bee tako. Evo,
nek me neko slobodno ispravi ako greim.
Uostalom, vrlo brzo je veina ljudi, pa i ja sa njima, iz tada zaista malene BGD ekipe (30-ak njuki
u vr' glave) koja se okupljala oko bendova poput
Stonewalla, Unisona, Falldowna i Austerity, skrenula u taj neki militantni fazon koji smo pokupili od
Slapshota i Chorus of Disapproval, i onda je logino sve to otilo u kurac. Naravno, i ova agresivna
pria je jako dobro pokrivena u dokumentarcu.
E, sad dolazimo do poente, ta sam zapravo hteo
da kaem. Htedoh rei da straight edge i mrnja nikako, al' nikako ne idu zajedno, jer ako se setimo
tih ranih bendova, od Minor Threat preko Youth of
Today, ono to je najvie bilo potencirano u njihovim tekstovima je bio taj positive attitude prema ivotu, ili positive outlook, kako se kome vie svia,
znai da se voli ivot, da se pozitivno gleda na sve
probleme u ivotu, a ne ovaj militaristiki fazon ko188

ji je bio prepun mrnje, i unosio crnilo u celu tu priu, jer npr. ja nikad nisam pozitivno gledao na ivot, uvek sam bio pesimista, oduvek sam bio
skloniji toj tamnijoj strani, depresiji, nasilju, i tako
tim sranjima, tako da realno sve i da sam hteo nisam mogao predugo da ostanem straight edge, jer
jednostavno nije to TO, to nisam ja, ne moe nita
na silu jebiga, a na drugu stranu imam drugare koji su i dan danas u toj prii, i njima to skroz lei jer
su takvi ljudi, pozitivni, bez zajebancije. I zato
uvek kaem, ja oboavam bendove kao to su Slapshot i One Life Crew, ali to jebiga nije staight edge, jer mrnja i nasilje nikako ne mogu da budu
deo straiht edge-a. Uostalom evo vam onaj dokumentarac Inside Straight Edge (2007), u kome je
SXE predstavljen kao nekakva ulina banda koja
premlauje ljude koji se gudraju i cirkaju, to ako
emo iskreno, vie lii na neku skinhead priu nego na pokret koji je trebalo da unese neto pozitivno u tu hardkorpank subkulturu. U svakom
sluaju, o svemu ovome je jako lepo ispriano u dokumentarcu, te vam ga naj-naj-toplije preporuujem, a posebno me prijatno iznenadio Rej Kapo, jer
su ga pljuvali na sve strane, a on ovde isporuuje
moda i najrealniju, najiskreniju priu, no to procenite sami. Jo samo da napomenem, da je pored tema koje sam naveo, ovde pokrenuta i pria o
animal rights aktivizmu, vegetarijanstvu, veganizmu, pa i feminizmu. Jako.

189

Joy Division (2007)

Director: Grant Gee
Trajanje: 95 minuta

Neu vam ovde priati o dokumentarcu jer kontam da ko ceni Joy Division, taj je lm ve poodavno gledao, samo u rei da je zaista odlino
uraen, dakle skroz na nivou, sve preporuke od me190

ne. E sad, uvek postoji to ALI, jer jedino smo mi,

pravi fanovi Ijana Kurtisa (Ian Curtis), moda ostali uskraeni za malo detaljniju obradu njegovog samoubistva, no to ve prelazi u domen bizarne
radoznalosti pa i nekrolije u neku ruku, mada ko
redovno prati blog jako je dobro upoznat sa onom
mojom gradacijom mrtvih umetnika, od prirodne
smrti od starosti kao totalno nebitne akcije, preko
pogibije u nesrei, overdoza, pa sve do samoubistva kao ultimativnog vrhunskog ina, kojim umetnik dokazuje da je bio zaista true till death u
pravom smislu te rei, dakle, sam je odluio kada
e i na koji nain da napusti ovaj svet, i to se jako,
jako potuje, tj. barem ja to potujem. Znai, od face kao to je prvi vokal Laibacha, Toma Hostnik,
preko Nika Drejka (Nick Drake), do Kurtisa, naravno ima ih jo dosta ali sam ovde izdvojio muziare,
jer npr. od strip crtaa bi to bio arls Kramb, legendarni burazer Roberta Kramba, pa onda ovi
razni pisci, da ih ne imenujem, uglavnom kontam
da ste skontali ta htedoh rei.
Prvi put sam se susreo sa Joy Division '96. i to
na jako neobian nain, naime tad sam bio sa jednom curom iz Zemuna, zvala se Natalija, i uglavnom kako to obino biva na poetku svake veze,
istripovali smo da ja njoj snimim na jednu kasetu
kompilaciju moje omiljene muzike, a ona meni svoju, znai ba onako kako je kasnije opisano u odlinom romanu High Fidelity, samo to je ovde to bilo
obostrano jer je i ona oboavala muziku ba ko i
ja. Naravno, poto smo se tek upoznali ja sam hteo
da joj se predstavim kao emotivan, nean i dobar
deko, pa sam joj tako na kazetu nabacio klasike
191

sa kraja 80-ih i poetka 90-ih kao to su Descendents, Snu, NOFX, Ignite, ali sa posebnim osvrtom na ALL i njihovu vaistinu genijalnu pesmicu
She's My Ex. Ko je sluo zna. Uglavnom, nabacio
sam joj kazetu na kojoj je bilo i HCpunka a i pankrok-melodike, jer jebiga, zaista ne bi bilo u redu da
sam joj snimio npr. Madball ili jo gore, ONE LIFE
CREW, daleko bilo, a uostalom znao sam da to ne
bi ni sluala, a ja sam hteo da joj dam neto to je
sluljivo, i mislim da sam uspeo u tome.
A sad malo o tome ta je ona meni snimila. Poto
danas malo bolje poznajem muziku, znam da se radilo o tzv. britpopu ili je moda indie rock bolja
denicija, no nije ni bitno, im vam budem nabrojo bendove bie vam jasno o emu se tu radi.
Dakle, The Smiths, Pixies, The Cure, Morrissey, Sonic Youth, Dinosaur Jr. i Joy Division. Ja kad sam to
pustio prvi put i uo da je onako lagana muzika, ja
sam rek'o sebi ma nema anse ja ovo da sluam,
ta je bre ovo, kakva je ovo narkomanska muzika i
slino. Ali vremenom, malo po malo, mic po mic, ja
to sluo i sluo, i totalno se apsolutno primio ko
nenormalan, a posebno na one 2 najdepresivnije,
samoubilaku pesmicu Moriseja Every Day is Like Sunday i prelepu There is a Light that Never Goes Out od the Smiths, i to me samo tako zabolo jer
me udarilo tamo gde sam najslabiji, jer ja sam u sutini depresivac, zapravo depresivan tip osobe ako
uopte postoji ta podela, i ta pesma me pronala i
izvukla to iz mene jer sam ja to uporno potiskivao
ovom malo agresivnijom muzikom. Dalje je sve ilo
kako je ilo, zavoleo sam bukvalno sve bendove sa
te kasete, a posebno Moriseja, the Cure i Joy Divisi192

on. Naalost, u meuvremenu sam tu kazetu izgubio tj. nemar moje sestre je doao po svoje, ali sam
zato napravio sebi kompilacije skoro svih pomenutih bendova, i dan danas uvam te kasete, evo ba
jue sam sluao the Cure, a the Smiths su uvek rado vieni i u mp3 formatu.
Tu pria dobija zamajac ve idue godine, jer
sam ja u to doba svirao u jednom beogradskom HCpunk bendu pod imenom Unison, te smo redovno
svirali po Beogradu pa i skoro celoj Srbiji, i tako,
poto sam ja ponajvie oboavao pesmicu LOVE
WILL TEAR US APART pade mi na pamet ideja da
bi bilo awesome da se to samo malo obradi i da je
sviramo po nastupima, jer se ba odlino uklapala
u mranjaki fazon koji smo tad cepali. I uvatimo
mi, malo je sredimo, ubrzamo naravno, iseckamo
gde treba, tako da na kraju nije imala strofe ve samo refren, ali ba je dojaja ispalo, refren je i'o: Love, Love, Love will tear us apart again, pa opet
Love, Love, Love will tear us apart again, i tako u
nedogled mada je trajala jedva minut, ba kao klasian HCpunk sing-along trip, sa prepoznatljivom
bass linijom (ja svir'o bass). Mislim da smo je '98.
svirali na par koncerata ali je fora bila u tome da je
retko ko izvalio da je to zapravo bila obrada JOY DIVISIONA, svi su mislili da se radi o nekakvoj naoj
novoj pizdariji, znai uas, i ja se ba skenjao jer
sam mnogo gotivio tu pesmicu. Uglavnom, mislim
da i dan danas postoji snimak sa neke probe ili bootlega na neijoj kaseti, verovatno kod pevaa Stoleta, no treba ga uloviti.
Poto sam vas dovoljno izmaltretirao svojim memoarskim frustracijama iz rane mladosti, sad bih
193

se vratio na Kurtisovo samoubistvo kao kljuni deo

ove prie koji je naalost zapostavljen u dokumentarcu. Npr. nije pomenuto na koji je nain izvrio
samoubistvo, nije reeno da se obesio, nije reeno
ime se obesio, i to je najbitnije, nije reeno koji
je, za ovaj blog jako bitan lm, gledao pre tog poslednjeg ina. Pa naravno, gledao je Stroszek, jedan
od najjaih Hercogovih lmova, a koji je sniman u
Plejnldu (Plaineld), a svi znamo koja amerika
pop ikona je obitavala u tom gradiu-seocetu, Ed
Gin brao i sestre, Ed Gin, jedan jedini Edi. E sad,
to ba i nema neke posebne veze sa samim samoubistvom, jer Kurtis nije mogao da zna na kojim lokacijama je sniman lm, a i to bi ga to zanimalo,
on bre bio pesnika dua, nije se loio na te serijske ubice i boletine. Ono to bi moda moglo da
ima veze sa suicidom je atmosfera u lmu koja je,
malo je rei, jako, jako udna i zbunjujua, i ko to
jo nije gledao ooobavezno da overi. Naravno, ne
tvrdim ja ni da se on sad ubio ba zbog atmosfere
u tom lmu, nema to veze sa vezom, ali ipak tu ima
neega im je pre samog ina pogledao taj lm i
odsluao Igi Popovu pesmicu The Idiot. Ostavljam
svakome da to tumai na sebi svojstven nain, ali
injenice nam govore da je glavni razlog za samoubistvo bila njegova teka bolest, naime imao je
epilepsiju i to ba onaj najgri, najekstremniji
oblik, tako da je non stop bio na hardkor lekovima
koji su ga bukvalno ubijali, pa je tako as bio OK
raspoloen a onda bi upao u duboku depresiju na
samo DNODNA, dakle jedno tuno stanje veoma
slino bipolarnom poremeaju, samo u ovom sluaju izazvano lekovima za epilepsiju koji su tada bili
194

u opticaju, jebiga ipak je to bila '80. godina, i ovog

18. maja e biti tano 30 godina od njegove smrti.
Ian Curtis R.I.P.

195

Incident at Oglala (1992)

Director:Michael Apted
Trajanje: 87 minuta

26. juna 1975. godine, dvojica federalnih agenata, u lovu na jednog prestupnika, zalutali su u Pine Ridge rezervat Oglala Sijuks Indijanaca, u
Junoj Dakoti, gde su poeli da pucaju, na ta su In196

dijanci odgovorili vatrom. Naravno, Indijanci pojma nisu imali da se radi o FBI agentima, te su ih
poubijali ko zeeve. Ovo je bio samo jedan u nizu
incidenata koji se odigrao u Pine Ridge, te je federalna policija reila da se konano obrauna sa Indijancima, i ve sutradan taj mali rezervat je bio
opkoljen sa preko 300 federalnih agenata koji su
traili osvetu. Ko se sea genijalnog spota Rage
Against the Machine za pesmicu FREEDOM sa prvog albuma, e tu je opisan upravo ovaj sluaj, a
uvek sam se pitao o emu se tu zapravo radi, i evo
odgovora konano, a ak su u spotu korieni i delovi iz ovog dokumentarca.
Umeani u pucnjavu su uspeli da pobegnu iz rezervata ali ih je FBI ubrzo navatao, i dvojica Sijuksa optueni su za ubistvo federalnih agenata, ali su
osloboeni na sudu, te je usledilo nevieno telovanje dokaza i svedoka od strane FBI, a sve u cilju da
bi osudili bilo koga. Na kraju je samo jedan ovek,
Leonard Peltier (Leonard Peltier), osuen za oba
ubistva, a videete i kako. Inae, Peltier se i dan danas nalazi u zatvoru jer je osuen na dve doivotne, a sledei parole hearing mu je zakazan za
2024. godinu. Ako vam se svidi ovaj rad obavezno
pogledajte i Kanehsatake: 270 Years of Resistance
(1993) i Waco: A New Revelation (1999). Umalo zaboravih, u ulozi naratora pojavljuje se Robert Redford, ako nekog to uopte i zanima. Toliko.

197

Solo (2008)
Reija: David Michd, Jennifer Peedom
Trajanje: 58 minuta

Ovaj dokumentarac izaziva sline emocije kao i

Grizzly Man (2005), dakle jako surova i potresna
pria, a samim tim i dobra. Fanatini australijski
avanturista, Endru Mekoli (Andrew McAuley), i po198

red toga to ima enu i malog sina, odluuje se da

napravi suicidalni poduhvat, tako to e biti prvi ovek koji je u kajaku preveslao od Australije do Novog Zelanda. Za nas koji nismo ba jaki sa
geograjom, tj. sa tim razdaljinama, jer na karti
sve to deluje jako blizu, tu je Google Earth da se
proveri kolki je zapravo manijak bio ovaj lik. to je
najgore, on je moda i najsvesniji od cele support
ekipe da su ogromne anse da se nee vratiti iv,
ali i pored toga gura dalje, znai neto ga oigledno goni. I vaistinu, SMRT je jako zavodljiva, a posebno na takvim mestima kao to su visoke
planine, peine, i po meni najstranije: otvoreno
more. E sad, zato se neki od nas tolko plae otvorenog mora? Moje je miljenje da to ima neke veze
i sa strahom od visine, jer u sutini otvoreno, duboko more, je zapravo jedna ogromna provalija od
par kilometara, i ovek koji se nae da pluta na takvom mestu, ne moe a da mu ne padne na pamet
taj uas ispod njega, i oseti se jako siunim, dok
npr. kad skae sa padobranom ili bandi, ti jbga
zna, zapravo sasvim jasno vidi ega sve ima ispod, a ovde ti pojma nema dal' e ajkula da te dovati ili koja ve nepoznata morska neman, jer
velike morske dubine su najneistraenija mesta na
planeti, ak strunjaci tvrde da se navodno vie
zna o povrini Meseca nego o tim dubinskim vukojebinama.
Jedared sam imao priliku da se i sam naem u
dubokom moru i to u Grkoj, vozili smo se brodiem mog tee na pecanje, naravno to nije bio okean kao u ovom sluaju, ali bilo je poprilino
duboko, pratio sam sonar pa sam video, ali i da ni199

sam video, samo kad izvali skoro pa crnu boju mora to je barem za mene znak da ispod toga ko zna
koja je dubina i ega sve tu ima. Naravno, moj aljivi tea me peckao da skoim u more da se okupam
jer je izvalio da mi nije bilo ba najprijatnije, i ja kakav sam kompleks skoim. im sam uao u vodu
ve sam gledao na dole da vidim da nema neega,
naravno ajkule su moj primarni strah jer u Grkoj
ih ima, dodue u tim vodama okolo Tasosa one su
jako male, ak smo ih i pecali, ali ja sam uvek tripovo da su to zapravo bebe, i da sigurno negde mora
da ima i majki, tako da dok sam bio u vodi tih par
minuta, nisam mogao da se smirim, panika me u'vatila, samo gledam dole al' daba kad je sve crno.
Odvratan oseaj. Bre bolje sam se vratio na brodi, i dok sam se peo zamiljao sam one scene iz Ajkula-lmova da ba u trenutku kad likovi krenu da
se pentraju oputeno nazad na brod, da ajkula izroni niotkuda i epa ih svojim raljama.
Na drugu stranu, da nema tako tih ajkula najoputenije bi moglo da se pluta po vodi u sluaju neke
nesree gde bi brod npr. potonuo. Al' daba kada
je meni jo ko klincu usaen taj strah, jer sve je poelo gledanjem Ajkule 3D krajem 80-ih u Odeonu,
a onda i dokumentaraca poput Opstanka, tako da
sam bio ba istraumiran. Uglavnom, uspostavio
sam tri stvari na koje nikad ne bi pristao: skok padobranom, bani, i da me neko ostavi na otvorenom moru. Hvala lepo, molim lepo.
I tako vam ovaj lik krenuo na surov put, znajui
vrlo dobro da ukoliko naleti talas od 10 metara da
njegovo kajake to nee izdrati, pa je tako smislio
foru za ekstremne situacije, npr. kad je nevreme ili
200

no, pa da voda ne bi ulazila u kajak, nabudio je

neki kao skafander za kajak, znai on bi se uvuko skroz u kajak tako da bi se naao u leeem poloaju, gde bi mogao i da odspava, a preko tog
otvora bi navukao tu kupolu, koja bi ga titila od vode, vetra itd. A i ukoliko bi ogroman talas prevrnuo
kajak opet voda ne bi prodrla unutra, a njegovo bi
bilo samo da ga ispravi. S obzirom da je ova akcija
trajala 30-ak dana, onda moete da zamislite otprilike koja je to surova razdaljina. Sa sobom je poneo
i vodootpornu kameru tako da ima dosta materijala gde on vesla, gde pria o svojoj porodici, o svojim strahovima dok odmara pod kupolom, i ko to
rekoh na poetku, ovaj lm je denitivno na tragu
dokumentarca Grizzly Man, jer ovaj ovek gine na
samo 80-ak kilometara od Novog Zelanda, dakle
pred samim ciljem. Njegovo telo nikad nije pronaeno, ali su nali kajak, sa dosta video materijala,
bez koga ovaj dokumentarac ne bi mogao da se napravi. A ono to je najzajebanije, najpotresnije, je
njegov poziv u pomo preko satelitskog telefona.
Surovo-odlina pria, obavezno pogledati.

201

The Trials of Darryl Hunt (2006)

Reija: Ricki Stern, Anne Sundberg
Trajanje: 106 minuta

U avgustu 1984. brutalno je silovana i ubijena

bela novinarka lokalnog lista u jednom gradiu u
Severnoj Karolini. Po telefonskoj dojavi svedoka koji se lano predstavio, poinilac je bio crnac, i
202

skroz suludim sticajem okolnosti, policija pod pritiskom medija hapsi mladog Derila Hanta (Darryl
Hunt), i tada kree jedno od najbizarnijih suenja
koje se pretvara u muni proces koji je trajao ak 2
decenije. Policija u totalnom nedostatku dokaza po
starom dobrom obiaju podmee lane svedoke, a
poto je Severna Karolina na amerikom jugu, tu i
rasizam ulee u priu, tako da Deril biva osuen
na doivotnu robiju za neto to je u startu bilo jasno da nije uinio. Posle par godina, ba zbog takvog jalovog suenja, vrhovni sud ponitava
presudu i suenje se ponavlja, ali zatucana porota,
sastavljena iskljuivo od belaca, i pored izostanka
bilo kakvih konkretnih dokaza, a pod uticajem tuioca koji ih hvata iskljuivo na emocije, izjanjava
se da je Deril kriv, i ponovo ga osuuju na doivotnu. E, tu tek nastaje prava drama, u proces se
ukljuuju i Derilovi prijatelji pa i borci za ljudska
prava, a autori ovog dokumentarca poinju aktivno
da prate slucaj tamo negde od '93. kada je vrhovni
sud odbio albu Derilove odbrane gde ga ak i
DNK analiza iskljuuje kao mogueg poinioca.
Dakle, svima je jasno da je Deril nevin ali policija
ne bi bila policija kada bi priznala da je napravila
greku, i ovek provodi ladno 20 godina u zatvoru
da bi se na kraju ispostavilo ta se ve ispostavilo.
Znai, pravi CRIME dokumentarac HBO produkcije, i moe oputeno da se kae, odma' iza Paradise
Lost, i daba svi dokazi, daba zdrav razum, kad
upadne u to vrzino kolo amerikog pravosua gde
porota odluuje, tuioci sebi nemilosrdno skupljaju
poene, a policija ko maja titi svoje ljude, tu uvek
strada na prvom mestu pravda, a nevini ljudi robija203

ju godinama, i mnogi ivoti bivaju upropaeni.

Najpotresniji detalj u ovom mu je kada vidite Derila kako je izgledao ko klinac kada su ga uhapsili i
kako je izgledao kada su ga konano oslobodili posle 20 mrtvih godina, i jeste injenica da ova pria
ima kakav takav hepi end, al' brate, 20 godina robije bukvalno ni za ta, totalno ubije u pojam.

204

Traces Of Death Box Set Volumes

15

Konano sam iskop'o i ovo ZLO, dakle radi se o

Traces of Death serijalu koji je neuporedivo brutalniji, a samim tim i jai od Faces of Death, jer je na
Faces veina materijala stejdovana, znai scene
su uglavnom budene i to ba onako oigledno da
ponekad bude i smeno, a na Traces kol'ko sam ja
ispratio skoro sve je 100% pure uncut UAS, a i se205

rijal je noviji, prvi deo je puten '93. godine a poslednji 2000. A i ovo su pravili neki metalci, kontam
likovi koji su 80-ih odrastali uz Faces of Death i sline Mondo akcije, i onda bili u fazonu, brao ovo je
bre smeno, aj' napravimo pravi shock, realno
ZLO, i vaistinu, ovi likovi su totalno u tom tripu, a
o tome govori i muzika podloga u vidu bendova
poput SINISTER i DISMEMBER, to odlino pasuje
ovakvim ljudskim uasima, pa je mnogo zajebanije
od bilo kog drugog shockumentary serijala. Sve
prati zlokoban naratorski glas koji nam pojanjava
deavanja na malim ekranima. Jedino to su mogli
da izbace te nesree na moto-trkama jer to ba
smara, a sve ostalo je skroz na nivou, posebno su
zanimljivi most-brutalni snimci sukoba demonstranata sa pubovima koje sam ikada video, a vala video sam ih ba dosta. Nije pisalo o kojoj zemlji je
re al' podrazumeva se da je neka Azija u pitanju.
Al' ubedljivo najzajebanija scena je snimak ultradeformisanog deteta (neko crne je u pitanju) i prvih
pola minuta tripuje da takvo nesto sigurno mora
biti mrtvo jer u tom obliku nikako ne moe da opstane, al' onda beba poinje da mrda ruicama i noicama i nastaje totalni uas...

Kao bonus prilaem rivju koji sam pisao 2007. za

VOL. 3:
VOL. 3 poinje snimcima masakra na Markalama
u Sarajevu. Zatim sledi serija samoubilakih bombakih napada irom Palestine, pa onda afriko
206

zlo, masovno obrezivanje deaka u old school fazonu, zatim rtve kamenovanja, a sve to uz death metal i grindcore soundtrack, od Pungent Stencha do
Benedictiona. Narator nas pomalo predramatinim
glasom vodi kroz sve ovo objanjavajui svaki detalj tipa: Krv izlazi iz rupe od metka dok bolniar
pokuava masiranjem srca da oivi oveka, kako
on pritiska tako krv sve vie izlazi..., tako da bude
pomalo i smeno u nekim trenucima. Voz je beskunika prepolovio na pola, ali ga je ostavio u ivotu jos 30 minuta i tome slino, uglavnom na
narod kae klin se klinom izbija, i to i te kako vai u ovom sluaju, jer to vie gleda ovakvo neto
to si vie ravnoduan, i sve manje ti je gadno, ogugla jednostavno. I sva ova sakaenja ljudi i nisu toliko strana koliko su posebno jezive i tune scene
masakra na 100-tine delna u jednoj pitomoj uvali,
i upravo takvi snimci uz borbe pasa i borbe sa bikovima su pravi dokaz da je pakao tu oko nas, na
Zemlji (How could Hell be any worse when Earth
alone is such a curse? Fuck Armagedon, this is
Hell by Bad Religion). Dakle, navodno se osuuje
ubijanje ljudi a ovo ubijanje ivotinja iz zabave je
kao OK. Ljudi su bre stoka tj. Humanity is the devil to rekoe momci iz Integrity. Samo metak u
potiljak je reenje za ljudsku rasu, bez puno emocija, nita lino. Znai, nal solution al' za celo oveanstvo, bez izuzetaka. I bre serijske ubice su
prema ovim zlotvorima ko rani hriani, bogobojaljive, bogougodne komije, al' bez zajebancije. Kakvi crni Auvici, ceo svet je jedan veliki logor smrti.
I tu onda nema nevinih (Pathetic lives, every second someone dies by Deicide), smrt svima!!!
207

Inae, dok sam sticajem okolnosti radio u Zatvorskoj bolnici Centralnog zatvora na psihijatriji (tamo gde je sad ovaj iz Jabukovca), izmeu ostalih
akcija nosio sam i leeve preminulih pacijenata sa
4. sprata peke jer ne mogu da stanu nosila u mali
lift (ljudi tamo u 99% sluajeva umiru od starosti
jer nema ko da ih pokupi, da potpie za njih da bi
ih pustili na slobodu) tako da sam skroz oguglao
na ove ljudske leeve, ali ovo sa ivotinjama je ipak
malo too much. Uglavnom, ta bolnica je bila jedno grozno iskustvo, al' sam tamo bar imao ast da
upoznam sve bitnije likove sa domae mass muder
scene, i notorious VOBa, i Milia Milia, matorog
satanistu to je zakl'o majku, i pitomog drvoseu
ou to je maljem ubio svoju babu mislei da je
demon, pa ak i onog iz BIA to je zbog paranoidne
shizofrenije poubijao svoje kolege sa posla, ma sama elita je u pitanju. Nita ispod pokuaja ubistva
tamo ne putaju. Stroga selekcija, nema zajebancije. Dakle, najtopilije vam preporuujem da pogledate barem ovaj Traces of Death 3, isto da vidite
ega sve tu ima, a i ta je to tako ljudsko to nam
je tolko blisko.

208

The Staircase (2004)

Reija: Jean-Xavier de Lestrade
Trajanje: 360 minuta

Od reditelja Oskarom nagraenog dokumentarca Murder on a Sunday Morning (2001), evo sledeeg masterpisa koji je po meni daleko jai od
prethodnika. Filmovi imaju slinu tematiku, bave
209

se suenjima za ubistva, ali ovo je skroz drugi nivo, a i raen je u formatu mini TV serije od 8 epizoda po 45 minuta, no ne dajte da vas to zbuni. Jeste,
nismo do sad imali priliku da se susretnemo sa
ovakvom dokumentarnom formom, ali verujte mi,
postoji skroz realan razlog zato je to tako uraeno. Dakle, molim za malo panje.
Decembar 2001. godine, drava Severna Karolina. Pisac i kolumnista Majkl Peterson (Michael Peterson) osumnjien je za ubistvo svoje supruge.
Ono to je na poetku izgledalo kao nesmotren pad
sa visokog stepenita potpomognut kombinacijom
alkohola i valijuma, dakle nesrean sluaj, pretvorilo se u optubu za brutalno ubistvo, jer je autopsijom utvreno da su povrede na glavi mnogo tee
nego to bi mogle biti samo od pada, i sumnja se
da je upravo Majkl naneo te povrede supruzi tupim
predmetom. Policija posle hapenja izmeu ostalog
pleni i kompjuter osumnjienog i tamo nalazi Majklove tajne, duhovi prolosti isplivavaju na povrinu,
and all hell broke loose...
Ovaj dokumentarni serijal prati sluaj od samog
poetka, pa tako moemo da vidimo i kako se tim
odbrane priprema za suenje, kako optuenog ue
kako da se ponaa u sudnici kada bude svedoio, a
i ovako, zatim testiraju svedoenja eksperata, u
ovom sluaju svetski poznatog forenziara Henrija
Lija, gde posle gledanja njegovog videa sa ekspertizom svaki lan tima iznosi svoje miljenje, tj. dal'
ga je ekspert ubedio, i ta bi jo valjalo dodati, i
uglavnom sve ono to do sad nismo imali prilike da
vidimo u dokumentarnim lmovima a vezano za
proces pripreme za suenje.
210

Naravno, centralni dogaaj je samo suenje, pa

tako imamo priliku da ispratimo sve od uvodnih rei okrunog tuioca i branioca, preko unakrsnog ispitivanja gomile svedoka, onako ba detaljno, znai
nita bitno nije proputeno. Mediji, razume se, od
suenja prave cirkus pa je pokazana i ta strana u
ovom lmu. I vaistinu prajsles materijal, jer sa krajem svake epizode neto vas goni da gledate dalje,
jer zaista nema anse da se izvali ta e se sledee
desiti, pa sam tako ja u komadu odgledao svih 8 delova verovali ili ne, dakle preko 6 sati materijala, e
sad jebiga, moda sam ja fanatik pa nisam ba merodavan, ali vas zamoljevam da pogledate barem
prvu epizodu, pa ako vam se ne svidi batalite, a ja
garantujem da je ovo 101% genijalno.
Ako ste voleli Paradise Lost (lm, ne bend, mada
ni rana faza benda nije loa) pa aj' i Capturing the
Friedmans, provereno e vam se svideti i ovaj masterpis, jer ovo je ak u nekim segmentima i jae od
pomenutih. Da ba ne preterujem, stavio bih ovaj
rad tu negde odma' uz Paradise Lost, jer ne bih da
greim duu (koju nemam) pa da izjavim da je jae,
jer ipak Paradise Lost ima tu specinu, neponovljivu atmosferu ruralne Amerike, ali denitivno ovaj
lm ulazi u sam vrh CRIME dokumentaraca, i iskreno me zanima ko e prvi da se doseti da po ovome
snimi igrani lm (ladno ve snimie lm u meuvremenu), jer ovakvih genijalnih pria iz stvarnog ivota zabeleenih na traci nema ba puno. Pa ak i
doskoice advokata tokom suenja, izvale svedoka,
emocije Majklove porodice koja ga je podrala, neverovatni obrti tokom istrage i suenja, sve je to
odlino upakovano, i to kae ovaj lik u engleskom
211

plotu features more twists than a legal bestseller, dakle bre realni triler, bez zajebancije. Poodavno se nisam ovoliko oduevio, jer ipak je ovo anr
koji preferiram kad su dokumentarci u pitanju. I nije problem, ja moda jesam laik, zapravo zasigurno
sam laik, ali ovoliko znam da procenim da je lm
VR'. A da ne bude kako samo ja lupetam, evo i na
IMDb je ocena 8.5/10 od 411 glasova. Znai MUSTMUST-SEE.

212

Paradise Lost 2: Revelations (2000)

Reija: Joe Berlinger, Bruce Sinofsky
Trajanje: 130 minuta

6 godina posle ubistava, 3 godine posle prvog

emitovanja Paradise Lost na HBO-u, dokumentarca
koji je '96. digao puno praine i uzbunio javnost itave Amerike, i podelio je na one koji su ubeeni
213

da su tri tinejdera nevina i da je pravi ubica i dalje na slobodi, i na one druge koji su apsolutno uvereni u njihovu krivicu i smatraju ih za monstrume i
sataniste, autori snimaju nastavak sa novim dokazima i nekom vrstom epiloga na celu ovu zaista potresnu priu. Demijan je i dalje na Death Row gde
eka na izvrenje smrtne kazne injekcijom, a druga
dva momka su na doivotnim robijama bez prava
na pomilovanje. I dalje u pozadini ide Metallica sa
melodijama Sanitarium, Unforgiven i Nothing Else
Matters, na koje ovek ne moe a da se ne najei
ak i da nikad nije uo niti jednu od ove tri okultne
pesme. U lmu se sasvim jasno vidi, to je i najuasnije od svega, ko je pravi psiho u celoj toj prii,
iako moda nije ba ta osoba ubica, ali kao to to
uvek biva, pravda je zaista slepa, al bukvalno, i drava kada jednom nekog osudi ona ne pristaje da
prizna greku jer bi to naravno otvorilo jo 1000
novih slinih sluajeva, a policija i dalje bezobzirno
gura svoju priu i ititi svoje ljude. Inspektor koji
je radio na sluaju i pored svih propusta i dalje tvrdi da Desijevo klimavo priznanje (klinac sa IQ
73?!) nije dato pod prisilom i pretnjama, a sudija i
pored svih novih momenata potencira da nigde nije pogreio, da se porota izjasnila, i da su pravi
krivci 100% u zatvoru. Ispred suda, na dan kada zaseda albeno vee u vezi odluke o albi na Demijanovu smrtnu presudu, sa svih strana Amerike
okupila se grupa ljudi koja je uverena u nevinost
ova tri mladia. Njihova pria, razgovor sa porodicama osuenih posle ovolike vremenske distance,
svedoenje nezavisnog forenziara koji je ponovo
detaljno pregledao sve injenice i dokaze iz ovog
214

kontroverznog sluaja, i potresne scene iz zatvora

gde ova tri momka govore o svojim unitenim ivotima, daju ovom lmu posebnu teinu kakva se retko via u dokumentarnim lmovima. Najgori
oseaj u svemu ovome je vrlo velika ansa da je
pravi ubica, monstrum, i dalje na slobodi i da nevini ispataju samo zato to su nosili crne majice i
pantalone, to su sluali Metallicu, i to su smatrani za weirdous u svojoj koli. To je verovatno njihov jedini zloin. A nama ostaje samo da saekamo
rasplet ovog sluaja, jer u pripremi je trei Paradise Lost, gde bi stvar trebala konano da se razrei,
a nevini momci puste na slobodu, dakle, SLOBODA
ZA WEST MEMPHIS THREE !!!

215

The Weather Underground (2002)

Reija: Sam Green, Bill Siegel
Trajanje: 92 minuta

THE WEATHER UNDERGROUND je u poetku

bila samo radikalna frakcija jedne pacistike studentske organizacije koja se borila mirnim protestima protiv rata u Vijetnamu. Kako su sukobi u
Vijetnamu bili sve intenzivniji, tako je nastala i ova
216

grupa koja se parolom Bring the war home zalagala da se stvori okruenje nalik ratnom, i to u
sred SAD-a, i to sa ciljem da narod vie ne bi mogao da zatvara oi pred ratom koji se odigravao u
Vijetnamu. Prvu akciju su izveli leta '68. kada su organizovali demonstracije u centru ikaga pod nazivom Days of Rage, gde su unapred najavili da e
se sukobiti sa policijom ukoliko se ova bude pojavila (A.C.A.B.). Naravno ta akcija nije u potpunosti
uspela jer se pojavilo samo 200-tinak ljudi ali su
oni ipak krenuli u protest ulicama ikaga naoruani bejzbol palicama i usput lomili sve pred sobom,
a posebno izloge banaka i sve te simbole amerike
imperije. Naravno, ubrzo ih je saekao jedan povei kordon policije i kada su videli da nema nazad
jednostavno su se zaleteli na taj kordon i tu je nastao haos, policija je pucala bojevom municijom pa
je bilo i dosta ranjenih. Naravno, ovo je samo prva
njihova akcija koja je bila i najblaa, a usledili su
neki mnogo ozbiljniji napadi na sistem, tako da je
ameriko javno mnjenje bilo okirano time ta se
to izrodilo iz peace & love hipi pokreta 60-ih. ak
su se i ozloglaeni Crni panteri ogradili od njih jer
su ovi bili isuvie militantni, a i tvrdili su za Weather Underground (WU) da su anarhisti i komunisti,
to u to doba i nije bilo ba najpopularnije u SADu. FBI je tada imao ak i poseban odred koji se bavio samo WU to dovoljno govori o tome koliko je
ova grupa bila ozbiljna. Crni panteri su ubrzo ugaeni kao grupa, prvenstveno zbog ubistva njihovog
glavnog oveka, Freda Hamptona, u navodnom
obraunu sa policijom, ali WU je nekako i dalje opstala i pored svih pritisaka i represije. Posle prve
217

bombake akcije bili su prinueni da se povuku u

totalnu ilegalu i odatle su akcijali sve do '80. godine. O svim vidovima njihove borbe (koja ukljuuje i
podmetanje bombi i sve to se podrazumeva pod
akcijama prave urbane gerile) koja je trajala od
'68. pa sve do kraja 70-ih godina, govore bivi lanovi ove grupe od kojih su neki danas na doivotnim robijama zbog terorizma. Ovaj lm moda
najbolje ukazuje na to koliko je zajebano opstati sa
takvom jednom militantnom grupom u borbi protiv
sistema na due staze, i zato velika veina dananjih revolucionara pribegava rae peacefull metodama, jer ovi ljudi iz Weather Underground su
praeni, proganjani, prislukivani, i ivoti su im
bukvalno sistematski uniteni od strane FBI-ja.

218

Belgrade Follies (1997) aka Poludeli

ljudi
Reija: Goran Markovi
Trajanje: 42 minuta

Dokumentarac Gorana Markovia posveen studentskom protestu 96/97. godine. Potrelo se nekako da sam ba te '96. bio bruco (naravno nikad
zavrenog fakulteta) tako da mi je sve to leglo ba
onako, pravo, sudbinski... al' umalo. Inae, mene
su te etnje i duvanje u pitaljke jako smarale, al'
ba jako, gnuao sam se toga, tako da sam iao sve
iekujui neku pravu akciju, pravi protest, ibanje
sa murijom, incidente, nerede i to, to se naravno i
obistinilo i to oho-ho vie puta, i barem zbog toga i
zbog tih par ljudi koje sam upoznao, mogu da kaem da je vredelo cimati se ta etiri meseca, dodu219

e ne mogu da kaem da sam bio ba najredovniji,

jer kad je poeo onaj cirkus u Kolarevoj meni je
sve to postalo besmisleno i totalno dosadno, to ljubljenje i grljenje sa murijom i slino, dok je na drugu stranu nekim ljudima to bio vrhunac. Naravno, i
ono uveno Paja probija kordon, ma zakuni se,
kao odjednom smo svi postali ponizni, i murija i pijani studenti.
A tad je, gle uda, voa protesta eda Jovanovi,
bio ee desno orjentisan, jasno se seam njegovih popaljivih govora punih nacionalnog, verskog i
ostalog sranja, dodue ni sastav studenata nije bio
puno drugaiji, tako da su se otprilike nali. Vredi
izdvojiti i uveni Slobin kontramiting, kome je Markovi, na moju veliku radost, posvetio jedan dobar
segment ovog lma, jer moe lepo da se vidi kolike
batine su tad dobili fanovi Ivice Daia i SPS-a u
sred Beograda, vaistinu prajsles momenti. Ono to
sam zapamtio a to se lepo vidi u ovom lmu je injenica da je tog dana bila do tad nezapamena
koncentracija murije na ulicama, i siguran sam, da
je tolko murije izalo 5. oktobra kurac bi sruili Miloevia tako lako. Uglavnom, nije loe pogledati
ovo i prisetiti se, pa onda pogledati ko je na vlasti
14 godina kasnije i ubiti se.

220

Berkeley in the Sixties (1990)

Reija: Mark Kitchell
Trajanje: 117 minuta

Svi smo, nadam se, uli za Berkli, dakle univerzitet kod San Franciska, ima svoj kampus, itd. etc.
ali ta se tu sve zapravo izdeavalo 60-ih, to nisam
siguran da svi znaju. Tu negde krajem 50-ih krenulo se sa tim mirnim protestima poto su tad postoja221

li razni ti civil rights, freedom of speech pokreti,

ali sve je to bilo jo u povojima, tako da pria ne bi
ni dobila na snazi da se nije desio, da ga tako nazovemo, jedan incident kada su studenti Berklija u
maju 1960. upali u Gradsku venicu San Franciska
i to ba masovno, gde se u to vreme okupljala jedna jako udna skupina naravno desniara i konzervativaca pod imenom House Un-American
Activities Committee, a to su zapravo bile neke dede, neki eri, koji su tu odluivali ko je u komunistikoj partiji i slino, uglavnom ispitivali ljude,
cimali ih i maltretirali, i u svojoj veitoj paranoji tripovali da komunizam zaista predstavlja pretnju po
ameriko drutvo i taj njihov ubiboe sistem vrednosti (American way of life), kao to i dan danas za
sve ivo misle da je pretnja, al' tada je jebiga komunizam bio u modi, pa su gonili izmeu ostalih crnaca i boraca za ljudska prava, i one za koje su
sumnjali da su lanovi omraene komunistike partije, a ovi studenti im upali tu i krenuli da galame,
pa je policiji naravno reeno da postupi po nareenju, tako da su tada po prvi put mrkovi korieni
unutar zgrade (?!?!) i to kontam oni za gaenje poara, ali verovali ili ne, policija je to upotrebila i ljudi koji su pruali nenasilan otpor su izgurani niz
one ogromne stepenice. I tako, bee to ba-ba mokra urka.
Uglavnom, tada je sve to jo bilo u prvom onom
po meni smor hipi fazonu, samo to oni to tad nisu nazivali hipi pokretom, oni su to tad zvali svojim
pravim imenom tj. nonviolent way of protesting il'
tako neto. I to je tako trajalo jo neko vreme, jo
par puta, dok policija nije poela da bije palicama i
222

da hapsi, tako da je odlino prikazano u ovom lmu da su jo tamo 60 i neke, studenti Berkli univerziteta prvi poeli da koriste razne vrste kaciga, od
onih workerskih pa do onih za motore, u obraunima sa policijom.
Znai, poveite sad samo dananje stanje u Srbiji, gde ljudi veze sa mozgom nemaju, i 60-e u SAD,
i gde smo mi danas a gde su oni bili tada, jer mene
to dovodi do zakljuka da li Srbi nisu ba najbolje
informisani kako to treba da se radi, ili da neko to
iskusno kontrolie ta SME protiv policije a ta
NE, a poto znam da graani Srbije nisu ba neinformisani o deavanjima preko, posebno ne danas
uz internet, mogu samo da zakljuim da se neko tu
umeao, e sad ako pogledamo koji ljudi su na elu
tih raznih organizacija (svi sarauju sa murijom)
koje se danas sukobljavaju sa policijom, meni je
skroz jasno da je njima to i u interesu da to tako
mirno proe, i zato i ne elim da uestvujem u bilo
kakvom vidu protesta niti jedne strane (leve, desne, niti bilo koje) protiv REIMA tj. protiv tolko
brutalne policije kakvu nikad nismo videli na ulicama ovog grada, dok se neke stvari ne dovedu na
svoje mesto jer mene zaista ne zanima, levica, desnica, ovi, oni, ko prvi bude uradio neto iole ozbiljnije PROTIV POLICIJE a samim tim i protiv ovog
reima, ja gledam bre South Park i smejem se, mada ove poslednje epizode ba i nisu za smejanje,
ovu poslednju bre ko da je Obama sam naruio ili
pisao scenario, tuga zaista kako je prso South
Park, al' danas je bolje i to nego dobijati bespotrebno batine na nekakvim parodijama od demonstracija gde policajac izgleda ko robokap sa svim
223

nadogradnjama a demonstrant ide goloruk sa eventualno kamenom ili u najekstremnijem sluaju nosi
baklju to je po meni isto jako smeno, jer realno,
to e jadan sa tom bakljom?! Tuga.
To je kontam njima lepo dok su klinci, pa kad izau slike po novinama svuda po svetu da se hvale
svojim drugarima preko kao vidi al' sve gori, al'
smo ih odvalili, a onda posle pogleda video snimak i vidi da se talasalo samo dok policija nije
stvorila taj kordon za napad i krenula na njih a oni
se razbeali kud koji (bete noge, usrau vas), i to
je njima dojaja? Ja se ne secam da smo mi radili tako 90-ih protiv istog tog SPS reima, znai OK, jurili su oni nas nije sporno, dobijali smo batine, ali
beali su i oni, bilo je naina da se policija pobedi
pa makar to bilo i na 10-ak minuta, a tih 10-ak minuta SLOBODE je zaista OK stvar, verujte mi,
mnogi to nisu iskusili pa ne znaju, a danas?! Naravno, danas je policija mnogo jaa i sve to zahteva
mnogo bolju opremljenost i organizaciju demonstranata bilo kojih, znai ko to rekoh ranije, POLICIJA je evoluirala (reim postao mnogo okrutniji
prema neposlunima) tako da i ova druga strana isto tako mora da EVOLUIRA ili da NESTANE, tako
to ide, znai ako nisi spreman da se suoi sa novonastalom situacijom povuci se ili es veito dobijati
batine, bivati hapen i leati robiju, a nije da nema
naina ima ih i te kako, al' neu ja o tome pisati,
svi to znamo, samo nikom nije stalo. Pa bre ak i
ovi koji se kao bune protiv EU, a realno im zinula
bulja za putovanja bez viza, znai isto foliranje. I
sa takvim stavom, ti nema ta tu da se buni, uti i
kenjaj.
224

No dobro, ko po obiaju opet sam skreno na domae teme ali to je u neku ruku i neminovno, jer
im vidim da su, lupam, '66. u borbi sa policijom
zbog Vijetamskog rata studenti Berklija, navodni hipici drogirani olo, i koje su im ve etikete lepili,
koristili kacige svih vrsta, motke i jo razna sranja,
a mi danas 2008. u Srbiji glumimo ludilo, meni tu
neto nije kako treba, znai paranoiso ja ili ne, neko tu nekog zajebava, e sad ko zapitajte se sami
jebiga.
E, sad u i ja vala da upotrebim taj akademskograanski izraz APROPO, poto vidim da je to danas uzelo maha, pa aj i ja kao, jer ipak ivim u Beogradu jebiga, mislim, to veito samo ja da
budem stoka i da piem samo znai ovo, znai
ono, ou i ja u elitu jebiga. Znai APROPO ovog
dokumentarca, na poetku sve to bejae jako naivno i nenasilno, a onda kako se bliio rat u Vijetnamu ljudi su skontavali da to nee na dobro da
izae i dolo je do radikalnog zaokreta ali ne u
ovom naem, domaem smislu, gde radikalno znai
puno demagogije a nimalo konkretne akcije, nego
ba ono, the radikalno, znai studenti su se ukljuivali u sve vrste otpora, od ovih raznih matovitih
pa do nabrutalnijih, gde su stvarane i militante organizacije poput Weather Undergrounda, a i Crni
panteri koji naravno nisu nastali u Berkliju su bili
jako povezani sa tom ekipom. I kad neko pomene
60-e i San Francisko veina ljudi prvo pomisli da je
to bio taj uveni Haight-Ashbury i gomila hipika,
naduvanih, izdrogiranih i sve to ide uz to, ali ovaj
dokumenarac odlino pokazuje da nije sve ba bilo
tako kako su mediji plasirali, i naravno, bio je taj je225

dan deo koji je dolazio iskljuivo zbog te zajebancije, zaista odline muzike i naravno free sexa, ali
moe da se vidi da su ovi likovi vezani za Berkli i
pored svog tog CVEA radili bogme i sa DRVEEM, da ne kaem motkama, i to onim kuvanim, a
i moe se oputeno rei, da su takoe meu prvima uestvovali u borbi za ta neka osnovna ljudska
prava koja danas npr. crnci imaju a tada ih nisu
imali (ne samo oni naravno), pa onda taj anti-war
movemement, pa sloboda govora i jo gomila stvari koje danas deluju skroz normalno a tada ba i nisu, i upravo ovi ljudi su to svojim cimatanjem
iscimali, jer da nije bilo njih da se dovijaju na mnoge naine pa i da ulaze u otvorene sukobe sa policijom, dakle, ne ko danas kada su studenti u veini
sluajeva piketine, i ja mislim da do mnogih tih
promena ne bi ni dolo, jer promene kreu odozdole a ne sad da se neki pametni pravdoljubivi politiar doseti, pa se kao zaloi za njih u kongresu,
jer politiaru je dobro, to bi se on cimao? Naravno, neko e sad rei pa ta je falilo tim studentima, ni njima nije bilo ba tolko loe, pa jeste ali
tad je postojala ta nepoznata strana re SOLIDARNOST, a danas je naalost vie nema, barem za Srbiju znam da je nema, i ba iz tog razloga nam se
sve ovo i deava, sve runo bre, i svi se neto kao
bune pojedinano, sebi u brk, al' dok nesrea ne zakuca i na njihova vrata nee se iscimati, a tada je
naravno ve poodavno kasno. I tako, uglavnom mislim da bi jako teko dolo do ovakvih promena bar
na tom planu slobode govora i osnovnih ljudskih
prava, jer stanje u Americi se odraavalo i na tadanje stanje u svetu, ko i danas uostalom. Neki se ne226

e sloiti sa mnom naravno, al' ta u im ja. Uostalom, niko vas nije tuko po uima da itate ovo, idite lepo pa nastavite da podmeete muriji lea da
vas bije, jer za bolje niste ako ne kontate neke osnove stvari da ne moze ti da eka da te tamo neki lider pokrene, znai OK da takva osoba postoji
pa i da razumem, ali poto je NEMA i siguran sam
da je nee biti jako dugo, mora bre SAM, ili tako
radi ili ko to rekoh, uti i kenja, eta parolice,
vie UA i to ti je to. Ranije je bilo ono uveno izai i bori se, a danas je vie fazon izai i ee
smori se, zar ne? Pa naravno.

227

POGOVOR

AUTORA

Sve naslove navedene u ovom dokumentarnom

vodiu i jo mnogo toga, moete nai na mom blogu (http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com), isto da ne bude da ih nema nigde, mada svi koji
prate Abraxas blog ve su upoznati sa tim, ali nadam se da ima i onih koji jo nisu uli za blog, jer
sloiete se, malo bi bilo glupo itati o dokumentarcima koje je praktino nemogue iskopati, a samim
tim i pogledati. I uopte, neke dokumentarce, a posebno ove kojima sam ja naklonjen, jako je teko
nai na internetu i, iskreno, trebalo je da prou godine pa da pronaem pojedine radove, tako da moete oputeno da se smatrate povlaenima, jer
pola filmova o kojima sam pisao u ovoj knjiici, do
jue su bili totalno, al totalno nedostupni irim narodnim masama, i nadam se da moji izvori, ti meunarodni pacovski kanali, nee presahnuti, mada
bizaran fazon dokumentaraca koji ja forsiram je
bukvalno na ivici istrebljenja. Srea pa sam delimino svestran po tom pitanju, jer naime, ima tu
jo oho-ho podosta materijala iz drugih sfera dokumentarnog filma koji tek ekaju na obradu, to znai da sue nikako nee biti, a blog e poiveti jo
mnoga ljeta.
229

Svi tekstovi prezentovani u ovom vodiu napisani su u periodu od 2006. do 2010. godine, to paljivom itaocu, siguran sam, nee promai, jer svi ti
usponi i padovi koje sam doiveo za poslednje 4 godine, svi plusevi i minusi, manina stanja i duboke
depresije, i te kako su se odraavali na moje pisanje, i igraju moda i najbitniju ulogu u celoj prii,
jer najbolje tekstove sam napisao upravo u tim tzv.
plus fazama koje su sline maniji.
Ne bih da smaram sa ovim mojim bolestima i
kuknjavom, ali ta da radim? Ko to rekoh, bez bolesti zaista nema umetnosti, tako da kontam da
sam ja sad neki zdrav, sportski tip, pravi srpski domain (kua, ena, deca a plata je mala), da od
ovog mog baljezganja ne bi bilo al bukvalno nita,
jer inspiracija, barem u mom sluaju, dolazi iskljuivo iz tih negativnih ivotnih iskustava a nikako
pozitivnih, uostalom probajte da zamislite jedan
tekst gde piem kako sam dojaja, super, kako me je
konano krenulo, kako se odlino provodim, imam
dobar posao, stabilnu vezu & shit. Smor, zar ne ?
Pa bre i mene ubija sama pomisao na takav jedan
tekst, a mogu da zamislim kako bi se oseao onaj
koji bi bio primoran to da ita. Dno bre, dno. I iz
svog neskromnog iskustva izvalio sam da ljudi u
principu i vole samo te crnjake, tu bedu, uas i bolesti, jer ih to na neki udan nain tei da nisu oni
najgori, da ima i gorih od njih, i da treba da budu
sreni jer ivot je kratak, a ne da se bedae bezveze, pa zar nije tako?
Uostalom i ja sebe smirujem na slian nain gledajui dokumentarce o serijskim ubicama, ili jo bolje, o ljudima koji ekaju na izvrenje smrtne
230

kazne, jer kad uporedim kako je njima, pa meni je

bre dojaja, al bez zajebancije, ja sam uspeo u ivotu, i to ne zato to sam kao uspean, nego zato to
imam svoj duevni mir, to imam krov nad glavom,
to imam da jedem, to nisam jo fiziki oboleo i
to mogu da piem a neko to da ita. Dakle, nismo
svi isti, postoje ljudi kojima je potreban samo taj
duevni mir, i nita drugo, da nema strahova, strepnji i ostalih uasa, znai srea je u ovom sluaju izostanak nesree, mada ako emo iskreno to i jeste
jedina prava definicija sree. Tako da ono, uivajte
dok jo moete, jebiga, ta drugo da vam kaem,
jer svaki sledei dan e biti gori od prethodnog, i
tako sve do konane apokalipse, kada e se jagnje
i jarac konano spojiti i postati jedno, te oveanstvo izbrisati sa lica Zemlje, a mir opet zavladati.

231

AUTORU

Bojan Panda roen je 1977. u Beogradu.

U ranoj mladosti bavio se muzikom. Od 1994. do
1999. svirao je u beogradskim hardcore punk bendovima Unison i Austerity. Ponosni je nosilac dijagnoze F60.31 aka Borderline Personality Disorder,
tako da je vie puta leen u ustanovama zatvorenog tipa, i to skroz bezuspeno, a na radost svih italaca ove knjige, jer bez bolesti, pa naravno da
nema ni umetnosti, u ovom sluaju fanatizma. itav svoj patetini ivot posvetio je unitavanju i
ono malo ljudskoga u sebi. Psihiki status: svestan, orijentisan. Verbalni kontakt se uspostavlja i
produbljuje na podsticaj. Izbegava kontakt oima,
gleda u pod. Panja je hipetenacitetna. Miljenje je
koherentno. U sadraju miljenja su prisutne opsesivne ideje krivice, beznadenosti, uzaludnosti. Negira perceptorne poremeaje, nije siguran da li ih
doivljava. Oprezan je, inhibiran, oskudne verbalizacije. Raspoloenje je depresivno obojeno. VND
su snieni (insomnia, smanjen nagon za odranjem
ivota). Aktuelno se jasno ne distancira od suicidalnih ideja. Klinikom slikom dominira poremeaj linosti, slabi ego potencijali koji u zahtevnim
okolnostima dovode do dekompenzacije pacijenta.
233