1 PROSTIRANJE ELEKTROMAGNETNIH

TALASA

1.1 UVODNA RAZMATRANJA

U sistemima beinih komunikacija predajnik svojim zraeim elementom - antenom
emituje elektromagnetske (EM) talase u okolni prostor. Neka se predajnik T nalazi u
koordinatnom poetku pravouglog koordinatnog sistema Oxzy kao na slici 2.1 i neka emituje u
svim pravcima elektromagnetski
talas koji se sastoji od elektrine komponente opisane

vektorom
elektrinog
polja
i
magnetne
komponente opisane vektorom magnetskog polja
E

H koji su medjusobno upravni. Ako posmatramo ta se deava du pravca z moemo da

vidimo da talas koji je u trenutku t 0 emitovan u okolni prostor iz take T dosee do take M u
trenutku t > t 0 , a zatim i do take M u trenutku t > t i tako, tokom protoka vremena, do
ostalih taaka koje su jo dalje na osi z. Ova pojava se jednostavno naziva prostiranje ili
propagacija elektromagnetskog talasa. Ovu pojavu je prvi eksperimentalno verifikovao Herz
krajem 19 veka.
B

Slika 2.1. Prostiranje EM talasa

Talasni front je skup taaka u prostoru koji je dosegnut u nekom trenutku t EM

talasom emitovanim u trenutku t 0 < t. Poto je za sve take u talasnom frontu protekao isti
vremenski interval od emisije EM talasa do trenutka kada su dosegnute tim talasom,
t t t0 , talas u svim takama fronta ima istu fazu. Za sluaj da je propagacioni medijum
homogen i izotropan, brzina EM talasa je u svim pravcima ista. Stoga se moe rei da talasni
front predstavlja sferu koja opisuje izvor zraenja i koja ima poluprenik r v t t0 , gde v
predstavlja brzinu prostiranja EM u medijumu. Ako je medijum slobodan vazduni prostor
brzina je priblino jednaka brzini svetlosti, c = 310 8 m/s. Talas sa sfernim talasnim frontom se
naziva sferni talas.
U sluaju kada je poluprenik sfere talasnog fronta mnogostruko vei od talasne
duine, sferna povrina u okolini posmatrane take talasnog fronta je vrlo bliska tangencijalnoj
ravni u toj istoj taki. Ovo omoguava da se u ovom sluaju talasni front razmatra kao
ravanski front kome je ravan upravna na osu prostiranja z. Talas sa talasnim frontom ije su
pozicije tokom prostiranja medjusobno paralelne ravni, odnosno talas sa ravanskim frontom
naziva se ravanskim talasom.
B

Slika 2.2. Huygens-ov princip i prostiranje ravanskog talasa

Geometrijski principi u reavanju prostiranja EM talasa koji se primenjuju u optici

mogu se uz odgovarajue modifikacije koristiti i kod radio talasa. Jedan od tih principa koji je
izveden iz Maxwell-ovih jednaina je Huygens-ov princip u modelovanju talasnog fronta.
Prema ovom principu svaka taka u posmatranom talasnom frontu se moe smatrati kao novi
izvor EM zraenja koji generie novi sferni talas. U ostalim takama u prostoru rezultujue
polje se moe odrediti kao superpozicija sfernih talasa svih taaka talasnog fronta. Primena
ovog principa na modelovanje prostiranja ravanskog talasa data je na slici 2.2. Neka je u
trenutku t1 ravanski talas dosegao poziciju AA. Prema Huygens-ov principu svaka taka koja
pripada ovoj poziciji stvara sopstveni sferni talas iji talasni front dostie isti radijus r u
trenutku t 2 > t1 . Nova pozicija ravanskog talasa u trenutku t 2 je ravan BB koja tangira
talasne frontove prouzrokovane zraenjem taaka pozicije AA. Sumirajui uticaje svih

sekundarnih talasa taaka ravni AA matematiki se moe relativno lako dokazati da u svakoj
taki ravni BB vektor rezultujueg polja, bilo magnetskog bilo elektrinog, pripada toj ravni
to znai da se zadrava pravac prostiranja talasa, dok mu faza kasni za 2r/ u odnosu na
odgovarajuu taku u ravni AA. Drugim reima superpozicijom sekundarnih sfernih talasa
medjusobno se ponitavaju njihovi uticaji u svim pravcima osim u pravcu kretanja ravanskog
talasa.
Za odredjivanje snage koja se u sistemima beinih komunikacija moe preneti EM
talasima od znaaja je odredjivanje
vektorskog proizvoda vektora elektrinog polja E i

vektora magnetskog polja H

p EH

(2.1)

Vektor
se naziva Poynting-ov vektor i ima dimenziju W/m2. Koristei se Maxwellovim jednainama moe se pokazati da ovaj vektor definie trenutnu gustinu snage EM talasa u
posmatranoj taki prostora kroz koji se talas prostire.
P

ANTENE U MIKROTALASNIM KOMUNIKACIONIM

SISTEMIMA
Antene imaju vitalnu ulogu u sistemima prenosa informacija posredstvom
elektromagnetnih talasa. Pod pojmom antena se podrazumeva elektrini uredjaj koji ima
sposobnost da emituje elektromagnetne talase u okolni prostor i prima ih iz okolnog prostora.
Shodno tome, antena ima dva osnova reima rada a to su predajni ili emisioni reim rada i
prijemni reim rada.
U predajnom (emisionom) reimu rada antena zrai (emituje) elektromagnetsku
energiju koju dobija od strane predajnika u okolni prostor. Najprostiju emisionu antenu bi
teoretski predstavljala jedna taka u prostoru koja bi podjednako zraila u svim pravcima.
Takva antena se naziva izotropnim radijatorom ali se ona fiziki ne moe realizovati. Ovoj
hipotetikoj anteni bi u praksi bila bliska antena ije bi dimenzije bile mnogostruko manje u
odnosu na talasnu duinu radio talasa koji prima. Znaaj izotropnog radijatora je u tome da on
slui kao referentna antena u matematikom smislu u odnosu na koju se definiu parametri
ostalih realnih antena. S druge strane, u praksi se najee od antene zahteva da sa to manjom
snagom napajanja ostvari to jae polje na mestu prijema. Zbog toga je poeljno da antena
poseduje jako izraenu osobinu usmeravanja izraene elektromagnetske energije u odredjenom
pravcu, tj. da bude direktivna.
U prijemnom reimu rada antena ima zadatak da crpe energiju iz elektromagnetskog
polja talasa emitovanog iz odredjenog pravca i da ovu energiju predaje prijemniku. I u ovom
reimu rada svojstvo direktivnosti je od izuzetne vanosti.
Za opisivanje direktivnih svojstava najee se koriste karakteristike antene kao to su
dijagram zraenja antene i pojaanje antene. Ove kao i veina drugih karakteristika antene se
definiu samo u dalekoj zoni zraenja antene ili u tzv. zoni dalekog polja.

1.1.1 BLISKA I DALEKA ZONA ZRAENJA ANTENE

Prilikom emisije elektromagnetskog talasa od strane antene raspodela elektrinog i
magnetskog polja u bliskoj okolini antene moe imati veoma sloenu zavisnost. U toj bliskoj
okolini elektromagnetski talas ima sferni karakter jer je njegov predjeni put uporediv sa
dimenzijama antene, a takodje je i veoma izraen uticaj geometrije zraeih elemenata antene
kao i uticaj raspodele struje unutar njih, na raspodelu jaine elektrinog i magnetnog polja u
okolnom prostoru. Stoga se karakteristike antene koje opisuju polje zraenja definiu za oblast
u prostoru koja je od antene dovoljno udaljena tako da se u njoj emitovani elektromagnetski
talas moe smatrati ravanskim i gde se gore navedeni uticaji mogu zanemariti. Ova oblast se
naziva zonom dalekog polja ili dalekom zonom zraenja a ponekad se u literaturi koristi i krai
naziv zona zraenja (Slika 2.3). U skladu sa tim oblast u prostoru izmedju antene i daleke
zone zraenja naziva se zonom bliskog polja ili bliskom zonom zraenja. Udaljenost granice u
prostoru zraenja antene gde se moe smatrati da se zavrava bliska zona a poinje daleka
zona zraenja antene moe se odrediti prema formuli
rdz

2D 2

(2.2)

gde D predstavlja najveu dimenziju zraeeg otvora antene, a talasnu duinu.

Slika 2.3. Bliska i daleka zona zraenja antene

1.1.2 PRIMARNE KARAKTERISTIKE ANTENE

Pod primarnim karakteristikama antene mogu se smatrati one karakteristike elektrine
prirode koje su vidljive od strane pobudnog kola antene. Tu pre svega moemo spomenuti
karakteristike kao to su impedansa antene, radni frekvencijski opseg antene, otpornost
zraenja antene i efikasnost antene.

1.1.2.1 Impedansa antene

Impedansa antene predstavlja radnu elektrinu impedansu koju ona ima na svojim
prikljucima, tj. onu impedansu koju vidi predajnik koji tu antenu napaja strujom (signalom)
odredjene frekvencije. Antena se u skladu sa tim moe predstaviti ekvivaletnim kolom ija
ulazna impedansa sadri otpornu, induktivnu i kapacitivnu komponentu.
1.1.2.2 Radni frekvencijski opseg antene
Rezonatna frekvencija antene predstavlja frekvenciju signala kojim se napaja antena, pri
kojoj impedansa antene pokazuje isto otporni karakter. Ova frekvencija se obino uzima kao
centralna radna frekvencija antene i prema njoj se vri prilagodjenje antene na vod koji je
napaja. Ako se, poevi od rezonantne (centralne) frekvencije, frekvencija signala smanjuje ili
poveava dolazi do poveavanja reaktanse antene i pojave reflektovanog talasa. Time dolazi do
sve veeg neprilagodjenja izmedju antene i napojnog voda i do poveanja gubitaka u prenosu
energije ka anteni tako da antena zrai sve manjom snagom. to je neprilagodjenje vee,
2
efikasnost antene u odnosu na refleksiju, er 1 , je manja. Najee se smatra da su
gubici usled neprilagodjenja podnoljivi sve dok koeficijent stojeeg talasa (KST) ima vrednost
manju ili jednaku 1.5. Ako KST ima vrednost koja je vea od 1.5 smatra se da antena zrai
suvie malo energije u odnosu na energiju koju generie predajnik pa se odgovarajue
frekvencije ne mogu smatrati radnim frekvencijama antene. Frekvencije f d i f g na slici
predstavljaju granine frekvencije signala kojim se antena napaja, pri emu je unutar opsega
ogranienim ovim frekvencijama postignut uslov da KST bude manji od 1.5. Stoga se ovaj
opseg naziva radnim frekvencijskim opsegom antene. Radni frekvencijski opseg antene se
moe na istovetan nain definisati i za antene koje rade u prijemnom reimu, s tim to se
razmatra snaga EM talasa koja se prikuplja antenom i koja se predaje prilagodjenom
prijemniku.

Slika 2.4 Radni frekvencijski opseg antene

1.1.2.3 Otpornost zraenja antene

Otpornost zraenja antene je deo ulazne otpornosti antene koja je prouzrokovana

emisijom elektromagnetskih talasa sa antene i moe se izraunati prema jednaini
R rad

Prad
2
I eff

(2.3)

gde Prad predstavlja snagu koja se emituje sa antene u okolni prostor posredstvom
elektromagnetskih talasa i koja se obino naziva jo i snagom zraenja antene, dok I eff
predstavlja efektivnu vrednost struje na ulazu antene. Otpornost zraenja je iskljuivo
odredjena geometrijom antene to znai da ne zavisi od vrste materijala koji je upotrebljen za
realizaciju antene.
1.1.2.4 Efikasnost antene
Antena ima dobru efikasnost ako gubi mali deo energije kroz proces zraenja/prijema.
Svaka antena, poto kroz nju tee struja, bilo da radi u prijemnom ili predajnom reimu, zbog
svoje elektrine otpornosti provodnika od kojih je napravljena, troi jedan deo energije
napajanja na toplotu. Poto je to, u ovom sluaju, energija koja se gubi, snagu toplotnog
zagrevanja nazivamo snagom gubitaka. Ova snaga predstavlja razliku u snazi kojom se antena
napaja i snage koja se realno emituje sa antene u okolni prostor posredstvom
elektromagnetskih talasa
Ploss Pt Prad

(2.4)

U skladu sa ovim efikasnost zraenja antene se definie na nain

erad

Prad Pt Ploss
P

1 loss
Pt
Pt
Pt

(2.5)

gde Pt predstavlja snagu napajanja antene, a Ploss snagu gubitaka antene. Efikasnost antene
je uvek manja ili jednaka jedinici i obino se izraava u procentima. Mada se efikasnost definie
za emisioni reim rada antene ona je ista i za prijemni reim rada.

1.1.3 SEKUNDARNE KARAKTERISTIKE ANTENE

Sekundarne karakteristike antene definiu polje zraenja antene u dalekoj zoni. U ove
karakteristike spadaju karakteristika zraenja antene, trodecibelska irina glavnog lista zraenja
antene, pojaanje (dobitak) antene, direktivnost antene i efektivna povrina antene.
1.1.3.1 Karakteristika zraenja antene i trodecibelska irina glavnog lista
zraenja
Karakteristika zraenja antene (po snazi) definie zavisnost kvadrata intenziteta
izraenog elektrinog polja od ugaonih koordinata i pri konstantnom rastojanju r od antene
F ( , )

| E ( , ) |2
, r const. ,
| E ( , ) |2max

(2.6)

gde je ugao u azimutalnoj ravni a ugao u elevacionoj ravni sfernog koordinatnog sistema
sa centrom na poziciji antene. Iako se radi o funkciji dve ugaone koordinate, iz razloga
jednostavnosti, u praksi se najee koristi grafika predstava ove zavisnosti sa projekcijom u
elevacionoj ili azimutalnoj ravni. Ovakva grafika predstava se naziva dijagramom zraenja
antene. Tipian dijagram zraenja antene je prikazan na slici 2.5. Jasno se uoava glavni list
(snop) zraenja antene, boni listovi zraenja i list zraenja unazad. Pored toga na slici je
oznaena trodecibelska irina glavnog lista zraenja koja predstavlja veoma vanu sekundarnu
karakteristiku antene. Radi se o uglu (o ugaonoj irini) 3dB izmedju pravaca pri kojima
gustina izraene snage (intezitet Poynting-ovog vektora) opadne za 3 dB u odnosu na gustinu
snage u pravcu maksimalnog zraenja. Trodecibelska irina glavnog lista zraenja je, drugim
reima, definisana pravcima pri kojima je intezitet elektrinog polja 2 puta manji od
intenziteta polja u maksimumu zraenja.

Slika 2.5. Dijagram zraenja antene

Ako se poznaje karakteristika zraenja antene, u svakom trenutku se moe odrediti

nivo elektrinog polja u dalekoj zoni zraenja antene kao

e jk0 r

E (r , , ) [ F ( , ) F ( , )]
r

[V / m]

(2.7)

gde E predstavlja vektor elektrinog polja emitovanog elektromagnetnog talasa, F ( , ) i

F ( , ) su karakteristike zraenja antene u azimutalnoj i elevacionoj ravni respektivno, dok

su i jedinini vektori sfernog koordinatnog sistema. lanovi e jk0 r gde k 0 predstavlja

faznu konstantu, i 1/r opisuju promenu faze i amplitude emitovanog elektromagnetskog talasa
respektivno u zavisnosti od rastojanja r od antene.
1.1.3.2 Pojaanje antene
Pojaanje (dobitak) antene u odredjenom pravcu je definisano kolinikom snage
napajanja (ulazne snage) fiktivne izotropne antene, koja podjednako zrai u svim pravcima i

snage napajanja (ulazne snage) posmatrane antene pri uslovu da obe antene stvaraju polje istog
inteziteta u nekoj taki na posmatranom pravcu, tj.
G ( , )

Piz
, | E ( , ) | | Eiz |
Pt

(2.8)

Geometrijska interpretacija ove definicije pojaanja je data na slici 2.6(a).

Piz

(b)

(a)

Slika 2.6 Grafike interpretacije definicija pojaanja antene

Pojaanje se moe alternativno definisati i kao kolinik kvadrata intenziteta elektrinog

polja koje stvara posmatrana antena i kvadrata intenziteta elektrinog polja koje bi stvarala
izotropna antena u istoj taki na na posmatranom pravcu, pri emu bi se obe antene napajale
istom snagom
G ( , )

| E ( , ) |2
,
| Eiz |2

Pt Piz

(2.9)

Geometrijska interpretacija ove definicije pojaanja je data na slici 2.6(b).

Pojaanje antene je funkcija ugaonih koordinata. Uobiajeno je, medjutim, da se u
praksi pod pojmom pojaanja podrazumeva maksimalna vrednost pojaanja
G G ( , ) max

(2.10)

G [dB] 10 log G

(2.11)

i najee se izraava u decibelima

Ako je poznata maksimalna vrednost pojaanja i ako je poznata karakteristika zraenja
antene F ( , ) , pojaanje u bilo kom pravcu se moe lako izraziti kao
G ( , ) G F ( , )

(2.12)

1.1.3.3 Direktivnost antene

Direktivnost antene u odredjenom pravcu je definisana kolinikom snage zraenja
fiktivne izotropne antene (koja je jednaka njenoj snazi napajanja) i snage zraenja posmatrane

antene pri uslovu da obe antene stvaraju polje istog inteziteta u nekoj taki na posmatranom
pravcu, tj.
D ( , )

Piz
, | E ( , ) | | Eiz |
Prad

(2.13)

Direktivnost antene je kao i pojaanje funkcija ugaonih koordinata. I ovde je

uobiajeno da se u praksi pod pojmom direktivnosti podrazumeva maksimalna vrednost
direktivnosti
D D ( , ) max

(2.14)

Direktivnost antene u bilo kom pravcu se kao i pojaanje moe izraziti preko
karakteristike zraenja
D ( , ) D F ( , )

(2.15)

Polazei od izraza (2.5) moe se doi do veze izmedju pojaanja i direktivnosti antene
G

Piz erad Piz

erad D
Pt
Prad

(2.16)

Kada je koeficijenat iskorienja antene blizak jedinici pojaanje postaje samo

karakteristika usmeravanja izraene energije odnosno direktivnost.
1.1.3.4 Efektivna povrina antene
Iako su prethodne definicije za karakteristiku zraenja, pojaanje i direktivnost antene
date u uslovima predajnog reima antene, one u potpunosti vae i u uslovima prijemnog
reima. Za prijemni reim rada antene od izuzetnog je znaaja odrediti koliku snagu antena
moe da primi od elektromagnetskog talasa kojim je zahvaena. U potpunosti vai injenica da
e antena vie primiti snage ako je gustina snage elektromagnetskog talasa vea. U skladu sa
tim moe se rei da je snaga koju antena prihvata od elektromagnetskog talasa i koju predaje
prilagodjenom prijemniku proporcionalna gustini izraene snage (intenzitetu Poynting-ovog
vektora) na mestu prijemne antene, to se moe predstaviti izrazom
Pr Ae p

(2.17)

gde je Pr snaga koja se prima i predaje prilagodjenom prijemniku, p je gustina izraene snage
elektromagnetskog talasa, a Ae je konstanta proporcionalnosti. Poto Poynting-ov vektor ima
dimenziju W/m2 a primljena snaga se izraava u W, zakljuuje se da konstanta
proporcionalnosti ima dimenziju povrine (m 2). U skladu sa tim veliina Ae se naziva
efektivna povrina antene i predstavlja veoma bitnu karakteristiku antene. Efektivna povrina
antene se moe shvatiti kao povrina antene kojom se upija deo energije od elektromagnetskog
talasa koji egzistira u okolnom prostoru antene. Od znaaja je relacija koja povezuje efektivnu
povrinu i pojaanje antene
P

Ae

2
G
4

(2.18)

Efektivna povrina antene je u praksi uvek neto manja od fizike povrine antene jer
su prisutni gubici u anteni. U sluaju kada su gubici veoma mali odnosno kada je efikasnost
antene bliska jedinici, efektivna povrina antene je bliska fizikoj
Ae

erad 1

Sa

(2.19)

gde je sa S a oznaena fizika povrina antene

Efektivna povrina antene u prijemnom reimu rada je funkcija ugaonih koordinata.
Moe se pokazati da su ugaone zavisnosti pojaanja kada antena radi u emisionom reimu i
efektivne povrine iste antene u ulozi prijemne antene identine. Kao i u sluaju pojaanja, u
praksi je uobiajeno da se pod pojmom efektivne povrine podrazumeva maksimalna vrednost
ove veliine,
Ae Ae ( , ) max

(2.20)

Saglasno tome za efektivnu povrinu u proizvoljnom pravcu vai

Ae ( , ) Ae F ( , )

(2.21)

1.1.3.5 Polarizacija antene

Polarizacija nekog elektromagnetskog talasa je definisana kao orijentacija vektora
njegovog elektrinog polja. U sluaju ravanskog talasa koji se prostire du z ose vektor
elektrinog polja moe da ima samo x i y komponente tako da se on moe predstaviti kao

E ( E0 x x E0 y y ) e jk 0 z
j

(2.22)

gde E0 x E0 x e j 0 x i E0 y E0 y e 0 y predstavljaju kompleksne amplitude x i y komponenti sa

poetnim fazama 0 x i 0 y respektivno. Ako vai da je E0 y = 0 onda je talas linearno
polarizovan u x ravni, a ako je E 0 x = 0 onda je talas linarno polarizovan u y ravni. Ako je,
pak, E0 x E0 y onda je talas linearno polarizovan u ravni koja sa x i y ravni zaklapa ugao od
45. Generalno, ako su kompleksne amplitude x i y komponenti u fazi onda je talas linearno
polarizovan u ravni koja sa x i y ravni moe zaklapati proizvoljan ugao.
Razmotrimo sada sluaj kada x i y komponente elektrinog polja imaju isti intenzitet
kompleksnih amplituda ali razliite faze. Tako na primer, neka vai da je E0 x E0 x i
E0 y jE 0 x , to znai da su komponente elektrinog polja fazno pomerene za 90. Vektor
elektrinog polja u vremenskom domenu se moe dobiti mnoenjem izraza (2.22) sa e jt i za
ovaj sluaj dobija se

jk0z jt
E(x, z, y,t) Re{(E0x x j E0y y) e e

 j(t k0 z) j(t k0 z / 2)

Re{E0x x e E0x y e
} E0x [x cos( t k0 z) y sin( t k0z)]

(2.23)

Posmatrajui ovaj izraz mogu se uoiti dve bitne stvari. Prva stvar je da vektor
elektrinog polja i dalje ima samo x i y komponente. Druga stvar je da posmatrajui du z-ose
vektor elektrinog polja rotira u x-y ravni kako vreme tee. U ovom sluaju smer rotacije je
suprotan smeru kazaljki na asovniku. Ova polarizacija se naziva LHCP (left-hand circular
polarization) polarizacijom. Ako se promeni znak E0 y lana dobija se RHCP (right-hand
circular polarization) polarizacija. Ako amplitude E 0 x i E0 y nisu jednake onda amplituda
vektora elektrinog polja varira tokom rotacije oko z-ose, tanije vrh ovog vektora opisuje
elipsu. Ovakva polarizacija se naziva eliptika polarizacija i ona je generalizacija gore
navedenih cirkularnih polarizacija.
Prema IEEE standardu polarizacija antene se definie kao polarizacija
elektromagnetnog talasa koji je izraen tom antenom. U praksi se obino za analizu zraenja
antene koristi sferni koordinatni sistem umesto pravouglog, tako da se talas koji je linearno
polarizovan u ravni koja je paralelna azimutalnoj ravni smatra horizontalno polarizovanim a
talas koji je linearno polarizovan u ravni koja je paralelna elevacionoj ravni smatra vertikalno
polarizovanim.
Polarizacija antene utie na snagu koja se prenosi elektromagnetnim talasima izmedju
predajne i prijemne antene. Maksimalna energija se moe preneti samo ako i predajna i
prijemna antena imaju istu polarizaciju, to e detaljnije biti objanjeno u sledeim poglavljima.

1.1.4 TIPOVI ANTENA

Postoji veliki broj kriterijuma prema kojima moe da se izvri klasifikacija antena. U
daljem tekstu panja e se usmeriti na sledee klasifikacije: klasifikaciju na osnovu fizike
geometrije odnosno konstrukcije, klasifikaciju na osnovu usmerenosti karakteristike zraenja
antene i klasifikaciju na osnovu radnog frekvencijskog opsega. to se tie klasifikacije na
osnovu fizike geometrije odnosno konstrukcije antene, generalno gledajui, mogu se
razlikovati tri osnovne grupe antena. Prvu grupu ine iane antene, drugu grupu ine antene u
obliku zraeih otvora (en. aperture antennas) i treu grupu ine sloene antene. Od ianih
antena bie pomenute dipol i monopol antene. U okviru antena u obliku zraeih otvora bie
pomenute levak (horn), reflektor antene, antene sa soivima, prorezne antene i tampane
antene. Od sloenijih antena bie pomenuta Jagi-Uda antena. to se tie tampanih antena bie
predstavljene mikrostrip patch antene. Klasifikacija antene na osnovu usmerenosti
karakteristike zraenja antene nee biti posebno obraena ve e se antene koje su podvrgnute
nekoj drugoj katergorizaciji jednostavno svrstavati u slabo ili izrazito usmerene antene. Ako se
posmatra klasifikaciju na osnovu radnog frekvencijskog opsega onda se antene mogu svrstati u
sledee tri osnovne antene: kanalske (uskopojasne) antene, irokopojasne antene i frekvencijski
nezavisne antene.
1.1.4.1 Dipol antene

Elektrini mali dipol predstavlja najprostiji tip zraeeg elementa koji ima praktinu
upotrebu. Na slici 2.7 (a) prikazan je dipol, postavljen du z-ose, koji se sastoji od tanke ice
poluprenika a i duine L sa napajanjem u sredinjem delu. Ekvivalentno kolo dipola prikazano
je na slici 2.7 (b)

(c)

Slika 2.7. Elektrino mala (krat ka) dipol antena. (a) Geometrija antene i raspodela struje
(b) Ekvivalentno kolo antene (c) Slika tipine dipol antene na nosau
T

a) kratki dipol
Termin elektrino mali ili kratak se koristi kada je duina dipola manja od polovine
talasne duine zraenja tj. L < /2. Raspodela struje u metalnom provodniku dipola je takva da
je ona na krajevima priblino jednaka nuli a na polovini duine u taki napajanja ima
maksimalnu vrednost I 0 . U drugim takama kratkog dipola nema drugih minimuma i
maksimuma struje. Moe se pokazati da je jaina elektrinog polja kratkog dipola u dalekoj
zoni zraenja
B

jk 0 z0 I 0 L
cos e jk0r
4r

, E 0

(2.24)

za vrednosti ugla -/2 /2. Ovo pokazuje da karakteristika zraenja dipola ima maksimum
u pravcima koji pripadaju horizontalnoj (azimutalnoj) ravni ( = 0) i da su talasi koji se zrae
ovim dipolom vertikalno polarizovani.
Ulazna impedansa dipola je Z in =R rad +R loss+jX . Elektrina otpornost ili otpornost
gubitaka za kratak dipol iznosi
B

Rloss

0 L
,

2 6a

(2.25)

L
.

(2.26)

dok je otpornost zraenja

Rrad 20 2

Reaktansa kratkog dipola je

60
L

L
ln a 1 .

(2.27)

Moe se lako pokazati da je reaktansa kratkog dipola reda veliine nekoliko stotina
tako da kratki dipol iziskuje komplikovana kola za prilagodjenje na standardne vodove za
napajanje. Pojaanje kratkog dipola je priblino 1.76 dB.
a) polutalasni dipol
Sa porastom duine dipola otpornost gubitaka raste ali se reaktansa koja je sve manje
kapacitivna smanjuje. Pri vrednosti L = /2 dipol ulazi u rezonansu tako da je tada reaktansa
priblizno jednaka nuli. Ovakav dipol se naziva polutalasni dipol. Moe se pokazati da je ulazna
impedansa polutalasnog dipola priblino jednaka 72+j0 to pokazuje da je on veoma
pogodan za prilagodjenje na standardni napojni vod koji najee ima vrednost karakteristinr
impedanse od 50 ili 75 .
Moe se pokazati da je jaina elektrinog polja polutalasnog dipola u dalekoj zoni
zraenja

cos cos
jk r
,
(2.28)
2
e
E V0
, E 0
sin
r
0

gde je V 0 napon napajanja antene. Karakteristika zraenja polutalasnog dipola je slina

karakteristici kratkog dipola, s tim to je glavni list zraenja neto malo ui tj. usmereniji (Slika
2.8). Trodecibelska irina glavnog lista zraenja je priblino jednaka 78. Otpornost gubitaka
polutalasnog dipola je ranga otpornosti gubitaka kratkog dipola dok mu je efikasnost znatno
vea od kratkog i priblino je jednaka 100 %. Pojaanje polutalasnog dipola je priblino 2.2
dB.
B

a) dugi dipol
Sa daljim porastom duine dipola koja je sada vea od /2 karakteristika zraenja
dipola postaje sloenija. U dijagramu zraenja se moe uoiti porast broja listova to se moe
videti na slikama 2.10 i 2.11 gde su prikazani dijagrami zraenja za L = n/2 (n=3,4,10). Dugi
dipoli ija je duina L = n/2 gde je n ceo broj nazivaju se rezonatnim dipolima.
Jaina elektrinog polja rezonantnog dipola u dalekoj zoni zraenja za neparno n je
n

cos
cos
jk r
2

e 0
E V0
sin
r

, E 0

(2.29)

Slika 2.8 Dijagram zraenja polutalasnog dipola (a) trodimenzionana predstava (b) u
vertikalnoj ravni (c) u horizontalnoj ravni

Slika 2.9 Poreenje dijagrama zraenja kratkog dipola i polutalasnog dipola

u elevacionoj ravni

dok je za parno n
E V0

cos
jk r
2

e 0
sin
r

sin

, E 0

(2.30)

1.1.4.2 Monopol antene

Ako se, kao to je to prikazano na slici 2.9, dipol antena isee po sredini duine, a
zatim se na tom mestu na osnovu teoreme lika u ogledalu smesti uzemljena provodna povrina
(en. ground plane), dobija se antenska struktura koja se naziva monopol antenom. Napon
napajanja monopol antene ja sada V 0/2. Jaina elektrinog polja u dalekoj zoni zraenja u
prostoru iznad uzemljene provodne povrine ostaje ista kao i kod dipola (jednaina(2.24)).
B

Slika 2.10. Evolucija monopol antene poevi od dipol antene. (a) Dipol antena i njen
dijagram zraenja, (b) Dipol antena sa podeljenim naponom napajanja u serijsku vezu dva
napona, (c) Monopol antena montirana na uzemljenoj provodnoj povrini.

Moe se zakljuiti da se zahvaljujui prisutnosti uzemljene provodne povrine, sa duplo

manjom izraenom snagom monopol antene postie ista jaina polja kao i kod dipol antene. To
znai da je pojaanje monopol antene duplo vee od dipol antene, tj. iznosi 1.76 dB + 3 dB =
4.76 dB. Slino za monopol antenu koja ima duinu L = /4 vai da ima pojaanje 2.2 dB + 3
dB = 5.2 dB. Takodje se moe pokazati da je ulazna impedansa monopol antene duplo manja
od ulazne impedanse monopol antene
Z monopole

1
Z dipole .
2

(2.31)

To znai da /4-ska monopol antena ima ulaznu impedansu koja je priblino jednaka 36 .

Dipol kao i monopol antene se, zbog osobine da slabo usmeravaju izraenu
elektromagnetsku energiju u odredjenom pravcu, redje upotrebljavaju kao samostalne antene u
mikrotalasnim komunikacionim sistemima. Najee se upotrebljavaju u realizaciji sloenijih
antenskih struktura koje imaju jako izraenu direktivnost a saglasno tome i veliko pojaanje
kao to su npr. reflektor antene.

Slika 2.11. Dijagram zraenja monopol antene u vertikalnoj ravni

1.1.4.3 Levak (horn) antene

Elektromagnetska energija se moe primati i slati u okolni prostor preko otvorenog
kraja talasovoda (Slika 2.10(a)). Medjutim to nije efikasan nain za sprezanje talasovoda sa
okolnim prostorom jer nagla promena povrine poprenog preseka stvara refleksije a time i
velike gubitke u prenosu EM energije. S druge strane otvoren kraj talasovoda zrai sa veoma
slabom usmerenou. Mnogo efikasnija sprega se postie postepenim irenjem talasovoda
(postepenim poveanjem povrine poprenog preseka) ime se dobija struktura poznata kao
talasovodni levak. Time se znaajno smanjuju refleksije a dobija se i na usmerenosti zraenja
(Slika 2.10(b)). Antene bazirane na talasovodnom levku nazivaju se levak (horn) antenama.

Slika 2.10. Zraenje (a) otvorenog kraja talasovoda

(b) kraja talasovoda koji se iri u obliku levka

Slika 2.11 Tipovi talasovodnih levaka

Za sluaj talasovoda sa pravougaonim poprenim presekom irenje talasovoda se moe

izvriti samo u ravni vektora magnetskog polja (H ravni) ime se dobija sektorski levak u H
ravni, samo u ravni vektora elektrinog polja (E ravni) ime se dobija sektorski levak u E ravni
ili u obe ravni istovremeno ime se dobija piramidalni horn (slika 2.11). Ako je talasovod
krunog poprenog preseka uniformnim irenjem poprenog preseka dobija se konini levak,
prikazan na istoj slici. Veliina na slici naziva se ugao irenja levka. Ako je ugao irenja suvie
veliki talasni front emitovan levak antenom e biti znaajno zakrivljeniji u odnosu na front
ravanskog talasa a odstupanje faze talasa na krajevima i u centru otvora bie izraenije. Ovo
dovodi do toga da se direktivnost a samim tim i pojaanje antene smanjuje. S druge strane, ako
je ugao irenja suvie mali, smanjuje se efikasnost zraenja antene zbog loeg prilagodjenja na
okolni prostor, smanjuje se efektivna povrina antene a samim tim se smanjuje i pojaanje
antene koje je proporcionalno efektivnoj povrini. Optimalni ugao irenja moe se priblino
odrediti na osnovu relacije
cos

L/

,
2 L/

(2.32)

gde predstavlja maksimalnu razliku u fazi talasa u ravni zraeeg otvora koja je
normalizovana u odnosu na opseg od 360 (na primer za faznu razliku od 36 iznosi 0.1).
Tipine vrednosti za pojedine tipove levak antene su: sektorski levak u E ravni
= 0.25, sektorski levak u H ravni = 0.4, konini levak = 0.4. U sluaju piramidalnog
horna za svaku od ravni se izraunava zaseban ugao irenja.
Pojaanje levak antene se moe izraunati po aproksimativnoj formuli
G erad

4
dE dH
2

(2.33)

gde su d E i d H dimezije otvora levak antene. Efikasnost levak antene e rad zavisi kako od
ugla irenja antene tako i od drugih geometrijskih i fizikih parametara antene. Takodje ova
veliina zavisi i od pobudjenog talasnog moda. Za veinu levak antena ova veliina se kree od

0.5 do 0.81. Tako, na primer, za piramidalnu levak antenu sa optimalnim uglom irenja, koja se
napaja talasovodom u kome je pobudjen TE 10 tip talasa, efikasnost antene je priblino 0.8.
B

1.1.4.4 Paraboloidna reflektor antena

Reflektor antene koriste metalne reflektujue povrine za usmeravanje (fokusiranje)
EM zraenja u eljenom pravcu. Ove antene pripadaju grupi antena koje su jako usmerene to
znai da imaju snaan i uzak snop zraenja odnosno u karakteristici zraenja dominantan im je
uzak glavni list zraenja uz veliko maksimalno pojaanje antene.
U mikrotalasnim komunikacijama najee se koristi paraboloidna reflektor antena
(slika 2.12). Ona se sastoji od metalnog paraboloidnog reflektora i primarne antene koja je
smetena u ii reflektora. U predajnom reimu primarna ili fid (en. feed) antena ima zadatak
da vri emisiju EM zraenja ka reflektoru. Ovo zraenje se naziva iluminacija ili osvetljavanje
reflektora i tei se da ono bude to uniformnije. Reflektor ima zadatak da prikupi EM zraenje
iz ie i formira uzak paralelni snop zraenja u eljenom pravcu. U prijemnom reimu reflektor
ima zadatak da ravanski talas koji stie u obliku paralelnog snopa zraenja koji je kolinearan sa
njegovom osom fokusira u iu gde e signal dalje prihvatiti primarna antena. Za realizaciju
primarne antene najee se koriste dipol ili horn antene.

(a)

(b)

Slika 2.12. Paraboloidna reflektor antena (a) geometrija (b) slika na nosau

Zraenje primarne antene koje nije obuhvaeno paraboloidnim reflektorom odlazi u

okolni prostor ne uestvujui u formiranju sekundarnog snopa zraenja. Ovaj gubitak energije
primarnog zraenja zove se spilover (en. spillover). U prijemnom reimu rada antene spilover
efekat dovodi do toga da primarna antena osim to prikuplja talas sa reflektora prikuplja i
druge talase iz okolne sredine koji predstavljaju um. Spilover se moe smanjiti ako se glavni
list zraenja primarne antene koji vri iluminaciju reflektora suzi ili se ia priblii reflektoru.
Medjutim to dovodi do toga da je iluminacija reflektora neuniformna tj. gustina snage
iluminacionog talasa u oblasti bliske obodu reflektora je mnogo manja nego u centralnom delu
reflektora. Kao rezultat toga javlja se znaajno smanjenje pojaanja reflektor antene i irine
sekundarnog snopa zraenja i u tom sluaju se smatra da raspoiva refleksiona povrina antene
nije dovoljno iskoriena. Prilikom konstrukcije reflektor antene trai se kompromis izmedju
zahteva za eliminacijom spilovera i zahteva za uniformnom iluminacijom. U takvom postupku

veliku vanost ima izbor karakteristike zraenja primarne antene kao i odredjivanje optimalnog
odnosa f Da (aperture number).
Efektivna povrina paraboloidne reflektor antene je data izrazom
Ae e rad A ,

(2.34)

gde A predstavlja fiziku povrinu zraeeg otvora antene i iznosi D a 2 /4, dok efikasnost
antene e rad u ovom sluaju predstavlja efikasnost otvora antene (ili drugim reima efikasnost
iluminacije). Na osnovu (2.35) pojaanje paraboloidne reflektor antene je
B

PB

G erad

(2.35)

Efikasnost otvora antene zavisi od geometrije reflektora, broja otvora antene kao i od
karakteristike zraenja primarne antene. U praksi ova veliina najee uzima vrednosti
izmedju 0.5 i 0.7.