Visoka zdravstveno-sanitarna kola strukovnih studija

VISAN

SEMINARSKI RAD
Predmet : Farmakologija
Tema:

Antibiotici

Student: Jovanovi Ivica

Mentor :

Novembar 2015.

Sadraj

1. Uvod........................................................................................................................3
2. Beta-laktamski antibiotici........................................................................................4
3. Makrolidi i aminoglikozidi........................................................................................5
4. Linkozamidi i glikopeptidni antibiotici......................................................................6
5. Tetraciklini i sulfonamidi..........................................................................................7
6. Flurohinoloni,streptogramini i ketolidi.....................................................................8
7. Zakljuak...............................................................................................................10
8. Literatura...............................................................................................................11

1. Uvod
Antibiotici su produkti metabolizma nekih mikroorganizama koji nepovoljno deluju
na rzavoj ili razmnoavanje drugih mikroorganizama. Antibiotici predstavljaju jedno od
najveih otkria moderne medicine. Mogu biti I sintetski preparati.Antibiotici deluju
iskljuivo na bakterije, gram pozitivne i gram negativne. Nemaju nikakvog uticaja na
viruse.Mogu se primenjivati oralno i parenteralno, lokalno I td. Oralni oblici su najei i
najpoeljniji, jer su i najjednostavniji. Parenteralna primena je kod nekih antibiotika
neizbena zbog nestabilnosti istog u digestivnom traktu ili slabe resorpcije. Antibiotici
mogu delovati baktericidno i bakteriostatski. Prema mehanizmu delovanja antibiotici se
dele na:
-

One koji ometaju biosintezu elijskog zida: beta-laktamski, bacitracin,

cikloserin, vankomicin,
One koji ometaju sintezu proteina : aminoglikozidi, amfenikoli, tetraciklini,

makrolidi, linkozamidi...,
One koji ometaju sintezu nukleinskih kiselina : grizeofulvin, rifampicin,
antibiotici citostatici,

Najznaajnija podela antibiotika je na : beta laktamske antibiotike. makrolide,

aminoglikozide,

linkozamide,

glikopeptide,

tetracikline,

hinolone

(fluorohinoloni),

sulfonamide, ketolide, streptogramine.

Mikroorganizmi mogu razviti rezistenciju na antibiotike. Ona moe biti prirodna i
steena. Pod prirodnom se podrazumeva prirodna karakteristika mikroorganizma, koju
druge bakterije nemaju i zbog koje odreeni antibiotik ne moe normalno da deluje.
Steena rezistencija se prenosi sa bakterije na bakteriju i ubrzo neki antibiotik gubi
vanost kakvu je imao po izlasku na trite. Nekad se ta rezistencija stvara brzo, a
nekad sporo, zavisno od toga kojom brzinom odreeni soj bakterije uspeva da razvije
modifikovanene enzime na koje odreeni antibiotici ne deluju. Rezistencija se moe
razvijati selekcijom koja podrazumeva enzimsku varijabilnost meu pojedinim sojem.

2. Beta-laktamski antibiotici
Beta-laktamski antibiotici (-laktamski antibiotici) su velika grupa antibiotika koja u
svojoj molekularnoj strukturi sadri beta-laktamski prsten.U grupu beta-laktamskih
antibiotika, spadaju sledee podgrupe antibiotika:

Penicilini,

Cefalosporini,

Monobaktami,

Karbapenemi i Penemi,

Beta-laktamaze.

Beta-laktamski antibiotici deluju bakterocidno na bakterije tako to inhibiraju sintezu

peptidoglikena (to je polimer proteina i eera) u elijskom zidu bakterije.elijski zid je
odgovoran za postojanost bakterijske elije u razliitim uslovima sredine, a naroito je
znaajan u spreavanju prekomernog bubrenja bakterije u hipotoninoj sredini.
Remeenje intregiteta elijskog zida bakteriju ini podlonu prekomernom ulasku vode,
a konaan efekat jeste, baktericidan. Bakterija puca, ili podlee lizi, a na dejstvo betalaktamskih antibiotika najosetljivija je u fazi deobe.Beta-laktamski antibiotici ostvaruju
kontak sa bakterijom tako to se vezuju za grupu bakterijskih proteina karakteristinih
po svom afinitetu prema penicilinu koji se zbog toga nazivaju i penicilin-vezujui proteini
PVP (engl. Penicillin-binding protein PBP) i nalaze se na povrini bakterija.
Beta laktamski antibiotici su indikovani za profilaksu i leenje infekcija izazvanih
osetljivim mikrorganizmima na ove lekove.Naelno, -laktamski antibiotici deluju samo
protiv gram-pozitivnih bakterije, Streptococcus, Peptostreptococcus, B. anthracis,
Actinomyces, Corynebacterium, Listeria. Neisseria, Treponema...
Veoma su korisni i bezopasni antibiotici,malo tete organizmu. Glavni nedostatak je
alergija na ove antibiotike koja se manifestuje od blage ospe koja se moe razviti i posle
vie od 8 asova (kasna reakcija) od primene penicilina do reakcija u vidu guenja i
najtee anafilaktine reakcije koja se moe razviti ak i tokom aplikovanja ovih
antibiotika.

3. Makrolidi i aminoglikozidi
Makrolidi blokiraju 50S subjedinicu ribozoma bakterija I deluju bakteriostatski, znai
bakterija se tako rei uspavljuje I na kraju umire. Najznaajniji prestavnici ove grupe
antibiotika su: Azitromicin,Klaritromicin,Diritromicin,Eritromicin,Roksitromicin...
Makrolidi se koriste za tretiranje infekcija uzrokovanih gram pozitivnim bakterijama (e.g.
Streptococcus pneumoniae) i Haemophilus influenza delotvorni su protiv intracelularnih
bakterija, alternativa su penicilinu u terapiji streptokoknih infekcija, vani su i u terapiji
atipinih

pneumonija,

klamidijalnih

infekcija

infekcija

urogenitalnog

trakta.

Kontraindikacije retke a neeljeni efekti su muka,dijareja,grevi u stomaku (GIT)

naruito kod azitromivina, klaritromicina.
Aminoglikozid je molekul ili deo molekula koji se sastoji od amino-modifikovanog
eera.Najznaajniji aminoglikozidi su : amikacin, arbekacin,gentamicin, kanamicin,
neomicin, netilmicin, paromomicin, rodostreptomicin, streptomicin, tobramicin...
Ovi antibiotici lokiraju 30S subjedinicu ribozoma bakterija . Aminoglikozidi inhibiraju
sintezu proteina bakterije. Dejstvo je baktericidno i pojaano je lekovima koji ometaju
sintezu elijskog zida. Ne resorbuju se iz GIT-a pe se primenjuju i.m i i.v!. Ne prolaze
krvno-modanu barijeru, prodiru kroz staklasto telo oka i dostiu visoku koncentraciju u
sekretima i telesnim tenostima, ali ne i u zglobovima i pleuralnoj tenosti. Takoe
prolaze placentnu barijeru.esto se kombinuje sa penicilinima i tetraciklinima(tako se
pokriju i pozitivne i negativne bakterije).Aminoglikozidi su efikasni protiv mnogih
aerobnih Gram negativnih i nekih Gram pozitivnih organizama. Ovi antibiotici se pre
svega koriste za leenje infekcija izazvanih Gram-negativnim bakterijama kao to su
Escherichia coli, Klebsiella, Enterobacter, Proteus mirabilis, Pseudomonas aeruginosa i
druge. Najvie se koriste protiv Gram negativnih crevnih organizama i sepse. Mogu se
davati zajedno sa penicilinom kod infekcija koje izazivaju streptokoke, pseudomonas i
listerija. Gentamicin je najee korieni aminoglikozid, mada je tobramicin omiljeni lek
iz ove grupe za infekcije uzrokovane pseudomonasom. Amikacin ima najiri
antimikrobni spektar dejstva i zajedno sa netilmicionm deluje na infekcije uzrokovane
organizmima rezistentnim na gentamicin i tobramicin.
Najznaajniji neeljeni efekti su ototoksinost i nefrotoksinost.
5

4. Linkozamidi i glikopeptidni antibiotici

Linkozamidi spadaju u grupu antibiotika inhibitore sinteze proteina bakterija.
Najznaajniji su klindamicin i linkomicin. Klindamicin se moe primeniti oralno ili
parenteralno i iroko se raspodeljuje po tkivima (ukljuujui i kosti) i telesnim
tenostima, ali ne prolazi krvno-modanu barijeru. Aktivno se preuzima u leukocite
Delotvorni su protiv Gram pozitivnih koka, ukljuujui mnoge penicilin-rezistentne
stafilokoke, i mnoge anaerobne bakterije kao to je Bacteroides species.

Klinika

primena se odnosi na infekcije uzrokovane Bacteroides organizmima i za stafilokone

infekcije kostiju i zglobova. Takoe se primenjuje i lokalno, kao kapi za oi, u terapiji
stafilokoknog konjunktivitisa.Neeljena dejstva su uglavnom gastrointestinalne tegobe.
Moe se javiti i potencijalno latentno stanje, pseudomembranozni kolitis.
Glikopeptidne antibiotike nazivamo i rezervni antibiotici - njihova se primena
maksimalno odlae jer na njih uglavnom nema rezistencije. U ovu grupu spadaju:
vankomicin i teikoplanin. Glikopeptidni antibiotici inhibiraju sintezu muraminske kiseline
vanog sastojka zida veine bakterija i time ih unitavaju.Deluju baktericidno.
Vankomicin je glavni glikopeptidni antibiotik. Vankomicin je baktericid (osim protiv
streptokoka) i deluje tako to inhibira sintezu elijskog zida. Efikasan je uglavnom protiv
Gram pozitivnih bakterija i koristi se protiv meticilin-rezistentnih stafilokoka.Klinika
primena vankomicina ograniena je uglavnom na pseudomembranozni kolitis i terapiju
nekih multirezistentnih stafilkokoknih infekcija. Takoe je dragocen kod ozbiljnih
stafilokoknih infekcija, kod pacijenata alerginih na penicilin i cefalosporine kao i kod
nekih formi endokarditisa. Neeljena dejstva obuhvataju groznicu, osip i lokalni flebitis
na mestu primene injekcije. Mogu se javiti ototoksinost i nefrotoksinost!. Reakcija
preosetljivosti javlja se povremeno.

Sl.2. Vankomicin

5. Tetraciklini i sulfonamidi
Tetraciklini su antibiotici irokog spektra dejstva. Ovu grupu ine: tetraciklin,
oksitetraciklin, doksiciklin, minociklin, metaciklin i demeklociklin. Tetraciklini deluju
bakteriostatski tako to inhibiraju sintezu proteina, obino se daju oralno, ali se mogu
dati i parenteralno. Apsorpcija veine lekova iz creva je nepravilna i nepotpuna, a
poboljava se u odsustvu hrane. Poto tetraciklini sa metalnim jonima formiraju
neresorptivne helatne komplekse, resorpcija je smanjena u prisustvu mleka, antacida i
preparata gvoa.
Spektar antimikrobnog delovanja tetraciklina veoma je irok i obuhvata Gram pozitvne i
Gram negativne bakterije: Mycoplasma, Rickettsia, Chlamydia spp., spirohete i neke
protozoe (amebe).. Klinika primena: tetraciklini su antibiotici prvog izbora u terapiji
infekcija prouzrokovanih rikecijama, mikoplazmama, hlamidijama, kao i za terapiju
bruceloze, kolere, kuge i Lajmske bolesti. Veoma su korisni u terapiji meovitih infekcija
respiratornog trakta i u terapiji akni. Uobiajeni neeljenei efekti su gastrointestinalni
poremeaji prouzrokovani u poetku direktnim nadraajem, a kasnije modifikacijom
crevne flore. Fototoksinost (preosetljivost na sunevu svetlost) karakteristina je kod
primene demeklociklina.
Sulfonamidi su sintetski antimikrobiotici koji deluju bakteriostatski, inhibiraju sintezu
folne kiseline, kao i sintezu nukleotida. Primeri za sulfonamide u klinikoj praksi su:
sulfadiazin,sulfadimidin,sulfametoksazol,sulfametopirazin,sulfasalazin , sulfametoksazol
(zajedno sa trimetoprimom ine kotrimoksazol)- Baktrim.
Prisustvo gnoja i proizvoda raspada tkiva ponitava dejstvo sulfonamida, poto oni
sadre timidin i purine, koje bakterija koristi da bi izbegla potrebu za folnom kiselinom.
Veina sulfonamida lako se apsorbuje iz gastrointestinalnog.Obino se primenjuju
lokalno, zbog rizika od razvoja preosetljivosti i alergijskih reakcija. Lek prolazi u
zapaljenske eksudate i prolazi placentnu i krvno-modanu barijeru. Klinika primena:
terapija infekcija urinarnog i respiratornog trakta, za infekcije izazvane Pneumocystis
carnii. Neeljena dejstva su munina, povraanje, poremeaji krvne slike i ospa.
Nedostatak folne kiseline,jer je i blokira, uzrok megaloblastne anemije i toksini efekat
primene trimetoprima, moe se spreiti primenom folne kiseline.
7

6. Flurohinoloni,streptogramini i ketolidi
Fluorohinoloni su grupa antibiotika irokog spektra dejstva:

ciprofloksacin,

levofloksacin, ofloksacin, norfloksacin, akrosoksacin i pefloksacin, i ueg spektra

dejstva, koji se koriste za terapiju urinarnih infekcija: cinoksacin i nalidiksinska kiselina.
Ovi lekovi inhibiraju topoizomerazu II (DNK girazu), enzim koji proizvodi negativni
supernamotaj DNK i na ovaj nain se omoguava transkripcija i replikacija.
Fluorohinoloni se dobro apsorbuju posle oralne primene. Veina ne prelazi krvnomodanu

barijeru,

sa

izuzetkom

perfloksacina

ofloksacina,

koji

dostiu

cerebrospinalnoj tenosti 40% (penfloksacin) i 90% (ofloksacin) od njihovih serumskih

koncentracija. Ciprofloksacin je predstavnik i najee je korieni fluorohinolon. On je
antibiotik irokog spektra dejstva, efikasan protiv Gram-pozitivnih i Gram-negativnih
organizama. Ima izvanredno dejstvo protiv enterobakterija, ukljuujui i mnoge druge
organizme rezistentne na peniciline, cefalosporine i aminoglikozide, a takoe je veoma
efikasan protiv H.influenzae, N.gonorrhoeae, Campylobacter spp. i pseudomonasa.
Neeljena dejstva su retka, veoma blaga i nestaju sa prestankom primene leka.
Uglavnom su to gastrointestinalni poremeaji i osip po koi. Artropatija je karakteristina
za mlae osobe. Javljaju se i CNS simptomi, glavobolja i vrtoglavica, a ree konvulzije,
koje su povezane sa CNS patologijom ili istovremeno primenom teofilina ili nesteroidnih
antiinflamatornih lekova.
Streptogramini deluju tako to inhibiraju sintezu proteina .Lek se vezuje za subjedinicu
na bakterijskom ribozomu. Pojedinano, kvinupristin i dalfopristin pokazuju veoma
skromnu bakteriostatsku aktivnost, ali ako se primene zajedno, u obliku intravenske
injekcije, deluju protiv mnogih Gram-pozitivnih bakterija. Kvinupristin / dalfopristin
efikasan je nain za terapiju ozbiljnih infekcija, obino kada drugi antibiotici nisu
podesni. Ova kombinacija je efikasna protiv sojeva Staphilococcus aureus osetljivih na
meticilin i takoe protiv vankomicin-rezistentnih sojeva Enterococcal faecium.
Mehanizam dejstva je inhibicija sinteze proteina.. Dalfopristin menja strukturu ribozoma,
to olakava vezivanje kvinupristina i verovatno objanjava poboljanu aktivnost lekova
kada se primene zajedno.

Neeljeni efekti obuhvataju inflamaciju i bol na mestu primene infuzije, artralgiju,

mialgiju i nauzeju, povraanje i dijareju . Trenutno, rezistencija na kvinupristin i
dalfopristin ne predstavlja veliki problem.
Ketolidi su nova klasa antibiotika koji su strukturno srodni sa makrolidima. Oni se
koriste za tretiranje infekcija respiratornog trakta uzrokovanim bakterijama otpornim na
makrolide. Ketolidu su posebno efektivni, jer imaju dva mesta vezivanja ribozoma. Noviji
fluoroketolidi imaju tri ribozomna mesta interakcije. Najznaajniji predstavnici su :
Telitromicin,Cetromicin,SolithromIcin - prvi fluoroketolid, Spiramicin - koristi se za
tretiranje toksoplazmoze , Ansamicin, Oleandomicin , Karbomicin , Tilosin...

7. Zakljuak
Supstance koje ubijaju mikroorganizme ili spreavaju njihovo razmnoavanje u ivom
organizmu nazivaju se antibiotici. Antibakterijski lekovi mogu delovati baktericidno,
ubijajui ciljnu bakteriju ili bakteriostatski inhibirajui njen rast i razmnoavanje. Prema
mehanizmu delovanja antibiotici se dele na: one koji ometaju biosintezu elijskog zida,
one koji ometaju sintezu proteina i one koji ometaju sintezu nukleinskih kiselina.
Najznaajnije klase antibiotika su:
-

Beta laktamski antibiotiki (penicilini i cefalosporini) blokiraju sintezu elijskog zida

Makrolidi (eritromicin, azitromicin, klaritromicin...) blokiraju 50S subjedinice

ribozoma blokira se,

Aminoglikozidi (streptomicin, amikacin, gentamicin, rifampicin, neomicin..)

blokiraju 30S subjedinice,

Linkozamidi (linkomicin i klindamicin) blokiraju 50S subjedinice ribozoma ,

Glikopeptidi (vankomicin i teikoplanin),

Tetraciklini (doksiciklin, oksitetraciklin...) blokiraju 30S subjedinica ribozoma,

Hinoloni (fluorokinoloni)- inhibicina sinteze nukleinskih kiselina,

Sulfonamidi- inhibicija sinteze folne kiseline,

Ketolidi blokiraju 50S subjedinice ribozoma ,

Streptogramini blokiraju 50S subjedinice ribozoma,

10

8. Literatura
1. Vladislav V. Varagic,Milenko P.Milosevic, Farmakologija, Beograd
2. Igor Franceti, Dinko Vitezi ,Klinika farmakologija ,Medicinska Naklada 2002
3. www.student.rs
4. www.scribd.com
5. www.belimantil.com

11