OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Kragujevac, novembar 2012.

UVOD
Pod pojmom obnovljivi izvori energije
(OIE) podrazumevaju se izvori energije koji
se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili
delimino,a tu se ubrajaju:
- energija vetra,
- neakumulirana suneva energija,
- biomasa,
- geotermalna energija,
-energija vodotokova i dr.

Kragujevac, novembar 2012.

Korienje ovih izvora doprinosi efikasnijem

korienju sopstvenih potencijala u proizvodnji
energije, smanjenju emisija "gasova staklene bate",
smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne
industrije i otvaranju novih radnih mesta.

Tehniki iskoristiv energetski potencijal navedenih OIE u

Republici Srbiji, veoma je znaajan i procenjen je na
preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte (toe) godinje od ega se oko 2,7 miliona toe godinje nalazi u
iskorienju biomase, 0,6 miliona toe godinje u
neiskorienom hidropotencijalu, 0,2 miliona toe godinje
u postojeim geotermalnim izvorima, 0,2 miliona toe
godinje u energiji vetra i 0,6 miliona toe godinje u
iskorienju sunevog zraenja.
Kragujevac, novembar 2012.

ENERGIJA VETRA
Vetar je posledica Sunevog zraenja (manje od 3%) ,a energija vetra je
transformisani oblik suneve energije u vidu kinetike energije koju poseduje
vazduh koji struji. Koliina energije uglavnom zavisi od brzine vetra, ali i od
geofizikih karakteristika tla.
Moderno korienje energije vetra za dobijanje
elektrine energije ozbiljnije je zapoelo tek nakon
svetske naftne krize 1973.godine.

Nakon toga, u nizu zemalja dolazi do uurbanih aktivnosti na

iskorienju energije vetra u proizvodnji struje. Razvoj se uglavnom
ubrzava posle 2000.godine i trenutno ovaj segment OIE ima rast od oko
20-30% godinje,kao najzastupljeniji alternativni izvor energije na svetu.
Kragujevac, novembar 2012.

Elektrina energija iz vetra se proizvodi u

generatorima
koje
pokree
trokraka
turbina
postavljena
uz
vetar,
a
princip
rada
se
pojednostavljeno moe nazvati "obrnutim od
ventilatora": vetar pokree turbinu koja pokree
osovinu spojenu na generator i to okretanje proizvodi
elektrinu energiju. Velike industrijske turbine mogu
imati prenike preko 100m, i snagu ak i do 1,5 MW.
Velike vetrenjae esto se instaliraju u vetro-park koji predstavlja elektranu na vetar
i preko transformatora se spaja na elektrinu mreu.
Usprkos poveanoj ukupnoj efikasnosti, veliki problem
predstavlja pravilan izbor lokacije , jer je potrebna
velika povrina gde duvaju relativno jaki i, to je moda
i najvanije, stalni vetrovi. Za svaku moguu lokaciju
potrebno je pre gradnje napraviti opsena istraivanja
godinjih kapaciteta vetra u cilju prorauna nominalne
koliine energije .
Kragujevac, novembar 2012.

UN su takoe ukljuene u razvoj energije vjetra kroz SWERA projekt (Solar Wind
and Energy Resource Assessment) koji je usmeren ka lociranju podruja
podobnih za iskoriavanje energije vetra i kreiranje mapa moguih podruja za
postavljanje vetro-parkova irom sveta.
Prednosti: vetro-parkovi ne troe nikakvo gorivo, pri
proizvodnji struje nema nikakvih otpadaka niti se
stvaraju gasovi staklene bate, zauzete povrine
mogu se normalno koristiti u poljoprivredi,
vetrogeneratori su dobar nain da se od mree
udaljeni
potroai
snabdevaju
elektrinom
energijom.
Mane: vetar je neujednaen i nema ga uvek,pa tada
vetrogeneratori ili ne rade ili daju manju snagu,
njihov rad proizvodi stalan, slab i neprijatan um, a
najpogodnija mesta su obino na obalama mora i
reka ili u planinama, pa je u prvom sluaju zakup
zemlje skup, a u drugom je poveano ulaganje u
izgradnju.
Kragujevac, novembar 2012.

ENERGIJA SUNCA
Energija Sunca predstavlja jedan od najznaajnijih
obnovljivih izvora energije jer se njenim
korienjem ne remeti znaajno ravnotea toka
materije i energije u prirodi, a i produkcija odnosno
proizvodnja energije se moe odvijati istom
brzinom kojom se i troi.
Uprkos ogromnom potencijalu, solarnom
energijom trenutno se pokriva vrlo mali
procenat
energetskih
potreba
oveanstva,
kako
zbog
slabe
razvijenosti odgovarajuih tehnologija
tako i zbog visoke cene
potrebne
opreme.

Kragujevac, novembar 2012.

Sunce nam svakog sata poalje toliko energije koliko celokupno stanovnitvo
Zemlje potroi u jednoj godini, stoga ovakva investicija spada u trajno reenje
dobijanja elektrine energije koja je apsolutno besplatna.

Osnovni naini direktnog iskorienja energije Sunca mogu biti preko:

solarnih kolektora (pretvaraju sunevu energiju u toplotnu)
odnosno apsorbuju energiju Sunca preko solarnih ploa u kojima se
zagreva potrona voda ili voda potrebna za zagrejavanje prostora.

Kragujevac, novembar 2012.


solarnih (fotonaponskih)
panela koji direktno pretvaraju
sunevu energiju u elektrinu.
Suneva energija u obliku fotona
dolazi u kontakt sa solarnom
elijom pri emu joj predaje svoju
energiju,
to
dalje
doprinosi
kretanju
elektrona
prema
negativnoj
strani
odnosno
nastanku jednosmerne struje.

solarnih koncentratora
(sistema solarnih ogledala) koji se
uglavnom
koriste
u
velikim
energetskim
sistemima.
Fokusiranjem suneve svetlosti
pomenutim sistemom ogledala
dolazi
do
stvaranje
ogromne
koliine toplote koja se kasnije u
standardnim
generatorima
pretvara u elektrinu energiju.
Kragujevac, novembar 2012.

Snaga zraenja Sunca koja doe na

povrinu Zemlje, a koja bi se mogla
energetski iskoriavati, znatno se menja
tokom dana, a njene promene zavise od
godinjeg doba i poloaja obasjane
povrine.

U Srbiji je ona u proseku oko 3.5kWh/m2

na dan, uzimajui u obzir godinji prosek.
Sunevo zraenje je tih, ist i pouzdan izvor energije, ali je nepovoljno s obzirom
na to da zraenja nema u toku noi, i da je manje intenzivno tokom zime kada je
potronja energije najvea. Postrojenja mogu raditi samo u toku dnevnog ciklusa,
to se ne poklapa sa ritmom potranje energije. Moraju se graditi dodatna
postrojenja ili osigurati akumulacija energije pomou koje bi se vrilo eventualno
naknadno snabdevanje potroaa.
Kragujevac, novembar 2012.

ENERGIJA IZ BIOMASE
Biomasa predstavlja biorazgradivi deo proizvoda,
otpada i ostataka u poljoprivredi (ukljuujui
biljne i ivotinjske supstance), u umarstvu i
pripadajuoj industriji, kao i biorazgradivi deo
industrijskog i gradskog otpada

U tabeli je definisan opis

materijala koji spadaju ili ne
pod pojam "biomasa" u
smislu korienja obnovljivih
izvora energije.

Kragujevac, novembar 2012.

Generalno,u zavisnosti od agregatnog stanja,

biomasa se moe podeliti na:
vrstu (briketirana biomasa, peletirana biomasa)
Tenu (bioetanol, biometanol i biodizel)
Gasovitu (biogas, deponijski otpad...).
Prema sirovini koja se koristi za dobijanje biomase, postoje:
Biomasa iz drvne industrije (ostaci i otpad pri obradi drveta)
Poljoprivredna biomasa (ostaci agrokultura)
Energetski zasadi (brzorastue drvee, uljarice, zelene alge,i dr. )
Biomasa sa farmi ivotinja (ivotinjski izmet, spaljivanje leina)
Biogoriva (etanol, biodizel, )
Gradski otpad (zeleni deo iz parkova i vrtova, mulj iz kolektora
otpadnih voda).
Biorazgradivost biomase u tlu je
izvrsna jer gotovo 95% materije
biomase se razgradi za 28dana.

Kragujevac, novembar 2012.

Prerada biomase se vri sa ciljem dobijanja pogodnijeg oblika za transport,

skladitenje i upotrebu.

Biomasa, kao obnovljivi izvor energije, konvertuje se u biogas uz pomo

metanogenih bakterija koje uestvuju u procesu bioloke razgradnje materijala
u anaerobnim uslovima (anaerobna digestija).
Biogas (barski, deponijski, movarni gas) je meavina metana(5075)%,
ugljendioksida (25-60)% i 2% drugih gasova (vodonik, vodonik-sulfid, azot) i
nastaje fermentacijom organskih supstanci, (stajnjak, mulj iz otp. voda,gradski
vrsti otpad i slino), pri anaerobnim uslovima.
Kragujevac, novembar 2012.

Proizvedeni biogas se skuplja u

gasnom rezervoaru, odakle se zatim
prosleuje u gasni motor.
Korienjem generatora, mehanika
energija gasnog motora se pretvara
u elektrinu energiju.

Pri korienju biomase smanjena je emisija

tetnih gasova u atmosferu, titi se biljni i
ivotinjski svet, pri sagorevanju se dobija
tzv.isti pepeo.
Nedostaci se ogledaju u problemima pri
sakupljanju,
pakovanju
i
skladitenju,
periodinosti nastanka ,kao i
visokim
investicijama postrojenja za preradu, pripremu
i sagorevanje biomase.
Kragujevac, novembar 2012.

GEOTERMALNA ENERGIJA
Pod geotermalnom energijom se podrazumeva
toplota kojom raspolae Zemlja u slojevima ispod
svoje povrine, a iji intenzitet temperature raste sa
dubinom - udaljenou od povrine. Geotermalne
elektrane koriste paru iz rezervara tople vode na
nekoliko kilometara ispod povrine zemlje.
Postoje tri vrste geotermalnih elektrana: suva para,
bljetava para i binarni krug.
Elektrane na suvu paru koriste paru, koja se
cevima dovodi do elektrane iz podzemnih izvora.
Elektrane na bljetavu paru koriste geotermalne
rezervare vode T>182C. Ona tee kroz
podzemne bunare pod visokim pritiskom. Kako ide
prema povrini pritisak se smanjuje, i voda kljua
stvarajui paru. Para se odvaja od vode i koristi se
za pokretanje turbina. Sav ostatak vode se vraa
nazad u rezervoar, to ovo ini odrivim resursom.
Kragujevac, novembar 2012.

Elektrane koje koriste binarni krug, koriste

vodu T=(107-182)C. Topla voda
zagreva drugi fluid (u nezavisnom
zatvorenom sistemu),koji se pretvara u
paru i pokree turbine.

Ekonomski i energetski najefikasniji sistem za grejanje i hlaenje prostora je

toplotna pumpa.
Sistem
grejanja
toplotnim
pumpama sastoji se od:
- izvora toplotne energije,
- toplotne pumpe, i
-sistema za distribuiranje
toplotne energije.

Kragujevac, novembar 2012.

Postoje tri vrste toplotnih

pumpi, u zavisnosti od tipa
toplotnih izvora:
zemlja/voda,
voda/voda,
vazduh/voda.

Princip rada toplotnih pumpi je sledei:

1.Toplotna energija iz okoline T=(7-14)C ulazi u ispariva pumpe gde gas
R407c
preuzima tu energiju.
2. Gas ulazi u kompresor i podie se na vii pritisak to dovodi do poveanja
njegove temperature T=(90-95)C.
3. Unutar zatvorenog sistema izmenjiva toplote vri predavanje toplote gasa na
sistem za grejanje.
4. Zahvaljujui predaji toplotne energije dolazi do pada temperature i pritiska na
poetnu vrednost i proces poinje ponovo.
Kragujevac, novembar 2012.

Toplotna pumpa zemlja voda , radi na principu preuzimanja i predaje toplote

iz tla i to pomou horizontalno ili vertikalno postavljenih kolektora.
Horizontalne sonde se
postavljaju na dubinama
(1,8-2)m pri minimalnom
meusobnom rastojanju
od 3m, a vertikalne na
dubinama preko 30m.
Poetkom jeseni, zemlja na dubini do 2m je oko 15C,a krajem zime je oko 5C,
dok je na veim dubinama (20m i vie) konstantna i iznosi oko 10C .
Toplotna pumpa voda / voda iskoriava
energiju podzemnih voda ,jer voda na dubini od
20m i vie ima gotovo konstantnu temperaturu
tokom itave godine koja se kree u intervalu od
13 C do 14 C .

Kragujevac, novembar 2012.

Toplotna pumpa vazduh / voda efektivno

moe raditi do -20C spoljanje temperature
i opremljena je elektrinim grejaem koji e
pruiti podrku toplotnoj pumpi kada
temperatura spoljnjeg vazduha nije dovoljna,
a to je veoma redak sluaj.
Geotermalna energija se najbolje koristi
sa podnim grejanjem, koje zahteva vodu
niske temperature za grejanje kue.
Ovakvi sistemi omoguavaju pored grejanja i hlaenje u letnjem periodu, to
donosi utedu u invensicionom ulaganju jer korienjem toplotne pumpe
postiete i grejanje i hlaenje objekta.
Od 100% energije koju generie
toplotna
pumpa
75-80%
je
besplatno jer dolazi iz okolnog
okruenja, a samo 20-25% energije
dolazi iz elektrinih izvora koji se
plaaju.
Kragujevac, novembar 2012.

ZAKLJUAK
Obnovljivi izvori energije OIE,
predstavljaju neiscrpan prirodan vid
energije svuda oko nas i obnavljaju
se u celini ili delimino. Kao takvi ne
predstavljaju ekoloku pretnju za
oveanstvo, jer ne utiu na
stvaranje efekta staklene bate i
klimatske promene.

Pored ekolokog, upotreba obnovljivih

izvora energije ima i ekonomski znaaj moe doprineti smanjenju uvoza fosilnih
goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju
novih radnih mesta, ali i omoguiti utede
domainstvima
Kragujevac, novembar 2012.

Koristi za ivotnu sredinu:

Tehnologije obnovljivih izvora energije su
iste, i imaju mnogo manji tetni uticaj na
okolinu od konvencionalnih energetskih
tehnologija.

Energija za decu nae dece:

Obnovljivi izvori energije nikada nee
nestati. Nikada. Ostali izvori energije su
konani i jednog dana e biti potroeni.

Kragujevac, novembar 2012.

Upotrebom obnovljive energije,

dajemo svoj doprinos ouvanju
prirode!
Sauvajmo je zajedno!

Kragujevac, novembar 2012.