Ukidanje telesnog

kanjavanja dece

Ukidanje telesnog kanjavanja dece

Pitanja i odgovori

Zato udaranje dece iz disciplinskih razloga treba da bude nezakonito? Kakvo pravo ima drava
da se mea u to kako se deca vaspitavaju? Kako javni stavovi mogu da se promene ka pozitivnom
i nenasilnom roditeljstvu? Ta i mnoga druga pitanja razmatraju se u publikaciji Ukidanje telesnog
kanjavanja dece pitanja i odgovori (Abolishing corporal punishment of children Questions and
answers), brouri za roditelje, kreatore politike, advokate, zastupnike dece i druge ljude koji rade
s decom, a koji svi imaju uvreeni interes u njihovom blagostanju.
U ovoj brouri, podeljenoj na 4 glavna dela, definie se telesno kanjavanje dece, navode se na
meunarodnom pravu utemeljeni razlozi zato telesno kanjavanje treba ukinuti, raspravlja se o
tome kako to ukidanje postii, i, konano, razobliuju se mitovi i javni strahovi povezani sa ovim
pitanjem. Fiziko kanjavanje dece predstavlja in nasilja i povredu ljudskih prava dece. Svaka
drava u Evropi ima zakonsku obavezu da se pridrui grupi sedamnaest evropskih drava koje su
ve usvojile potpunu zabranu telesnog kanjavanja dece.

www.coe.int/children

IZGRADNJA EVROPE ZA DECU I SA DECOM

Pitanja i odgovori

Ukidanje telesnog
kanjavanja dece
Pitanja i odgovori

Izgradnja Evrope za decu i sa decom

www.coe.int/children

Sadraj

Englesko izdanje
Abolishing corporal punishment of children
Questions and answers
ISBN 978-92-871-6310-3
Francusko izdanje
Labolition des chtiments corporels des enfants
Questions et rponses
ISBN 978-92-871-6309-7

Verzije na francuskom i engleskom jeziku su zvanine verzije ovog teksta.

Ova broura je tampana uz nesebinu podrku Vlade Finske.

Uvod.............................................................................................................................................................................................................................................. 5
1. ta je telesno kanjavanje dece?.................................................................................................... 7

2. Zato bi trebalo ukinuti telesno kanjavanje dece?................. 9

3. Kako ostvariti ukidanje telesnog kanjavanja dece?....... 19

4. Pitanja, odgovori i razobliene lane predstave.......................... 31
Napomene uz tekst. .................................................................................................................................................................... 41
Saznajte vie..................................................................................................................................................................................................... 43

Dizajn naslovne strane: Graphic Design Studio of the Council of Europe

(Radionica za grafiki dizajn Saveta Evrope)
Ilustracije: Gabriel Pagonis/Savet Evrope
Council of Europe
F-67075 Strasbourg Cedex
Council of Europe, June 2008


Uvod

Kao to je vodio sistematsku kampanju da Evropu oslobodi smrtne kazne,

Savet Evrope sada sledi svoju viziju kontinenta bez telesnog kanjavanja.
Udarati ljude je pogreno a i deca su ljudi.
Deca imaju ista prava kao i odrasli na potovanje svog ljudskog dostojanstva
i fizikog integriteta i na ravnopravnu zatitu pred zakonom. etrdeset i
sedam zemalja lanica Saveta Evrope ima neposredne obaveze u pogledu
ljudskih prava, u skladu s meunarodnim i regionalnim instrumentima koji
se bave ljudskim pravima, da reformiu svoje zakone i preduzmu edukativne
i druge mere radi zabrane i eliminisanja svakog telesnog kanjavanja dece,
ukljuujui i telesno kanjavanje u porodinom domu.
Ovo je 2006. godinu postalo ne samo regionalni ve i globalni cilj. U
izvetaju podnetom Generalnoj skuptini, Studija generalnog sekretara
Ujedinjenih nacija o nasilju nad decom postavila je 2009. kao ciljnu godinu za
ostvarivanje potpunog ukidanja telesnog kanjavanja dece na globalnom
nivou. Evropa je ve poprilino odmakla u tom pogledu: do oktobra 2007.
vie od treine zemalja lanica uvelo je zabranu, a najmanje jo osam njih
se obavezalo da sprovedu punu reformu.

Deca nisu minijaturna ljudska bia s minijaturnim ljudskim pravima.

1. ta je telesno kanjavanje dece?

Prema jednoj od definicija, telesno kanjavanje je svako postupanje

preduzeto radi kanjavanja dece koje bi se smatralo nezakonitim napadom
ukoliko bi bilo usmereno protiv odrasle osobe. Odrasli imaju prilian dar
da smiljaju rei zbog kojih e se bolje oseati u vezi sa udaranjem dece
pljuska, batine, donner des fesses, picchiare, dar un azote. Meutim, muna
realnost za decu jeste injenica da sve to predstavlja nasilje.
Komitet za prava deteta (KPD engl. skraenica CRC), kao nadzorno telo
zadueno za Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima deteta (KUNPD engl.
skraenica UNCRC), naglasio je da ljudska prava nalau eliminisanje svih
vrsta telesnog kanjavanja, ma kako blaga ona bila, i svih oblika okrutnog ili
poniavajueg kanjavanja. U optem komentaru (autoritativno tumaenje
obaveza drava prema KPD) objavljenom 2006. godine, Komitet definie
telesno ili fiziko kanjavanje kao:
svako kanjavanje pri kome se upotrebljava fizika sila i ija je svrha da
se nanese odreeni stepen bola ili nelagode, bez obzira na to koliko je
ono blago. To se najvie odnosi na udaranje dece (pljuska, batine,
uka) rukom ili pomagalom biem, tapom, pojasom, cipelom,
drvenom kaikom, itd. Meutim, ono takoe moe da podrazumeva,
na primer, utiranje, drmusanje ili bacanje dece, grebanje, tipanje,
ujedanje, upanje kose ili zavrtanje uiju, primoravanje dece da budu u
neprijatnim poloajima, nanoenje opekotina, urenje ili prisilno gutanje
(na primer ispiranje deci usta sapunom ili teranje dece da progutaju ljute
zaine). Po miljenju Komiteta, telesno kanjavanje je uvek poniavajue.
Uz to, postoje i drugi, nefiziki oblici kanjavanja koji su takoe okrutni
ili poniavajui i, prema tome, nespojivi s Konvencijom. Oni ukljuuju,
na primer, kanjavanje kojim se dete omalovaava, poniava, ocrnjuje,
okrivljuje, zastrauje ili ismejava ili kojim se detetu preti.1

Ako udari odraslog, to se naziva napadom.

Ako udari ivotinju, to se naziva okrutnou.
Ako udari dete, to je za njegovo sopstveno dobro.

2. Zato bi trebalo ukinuti

telesno kanjavanje dece?

Postoji mnotvo valjanih razloga zbog kojih bi trebalo ukinuti telesno

kanjavanje dece. Ono:
predstavlja povredu prava dece na potovanje njihovog fizikog
integriteta, ljudskog dostojanstva i jednaku zatitu pred zakonom. U
mnogim sluajevima, telesno kanjavanje moe da ugrozi deija prava na
obrazovanje, razvoj, zdravlje, pa ak i njihovo pravo na ivot;
moe ozbiljno da naudi deci u fizikom i psihikom smislu;
ui decu da je nasilje prihvatljiva i odgovarajua strategija za razreavanje
sukoba ili za navoenje ljudi da rade ono to oni ele;
nije delotvorno kao sredstvo disciplinovanja. Postoje pozitivni naini
da se deca naue, koriguju ili disciplinuju, a koji su bolji za razvoj dece
ili koji doprinose izgradnji odnosa na osnovu poverenja i uzajamnog
potovanja;
teko je zatititi decu ukoliko je telesno kanjavanje legitimno to
podrazumeva da su neki oblici ili nivoi nasilja nad decom prihvatljivi.
Savet Evrope poiva na naelima potovanja vladavine prava i uivanja
ljudskih prava i osnovnih sloboda od strane svih naroda. Kada drave
lanice ratifikuju Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i Evropsku
socijalnu povelju ili revidiranu Evropsku socijalnu povelju, one preuzimaju
obavezu da potuju ljudska prava svih ljudi pod njihovom nadlenou
ukljuujui i svu decu. Tokom protekle dve decenije institucije Saveta
Evrope su sve glasnije u izraavanju protivljenja telesnom kanjavanju
dece.


Ljudska prava se ne zaustavljaju na pragu tvoje kue.

Komitet ministara Saveta Evrope osudio je telesno kanjavanje i predloio

njegovu zabranu kroz niz preporuka koje datiraju jo od 1985. godine:
preporuke o nasilju u porodici (1985), o drutvenim merama koje se

tiu nasilja unutar porodice (1990), o medicinsko-socijalnim aspektima

zlostavljanja dece (1993) i o politici podrke pozitivnom roditeljstvu
(2006).
Parlamentarna skuptina je 2004. pozvala Komitet ministara da hitno
pokrene koordiniranu i udruenu kampanju u svim zemljama lanicama
radi potpunog ukidanja telesnog kanjavanja dece. Naglaavajui uspeh
Saveta Evrope u ukidanju smrtne kazne, Skuptina je pozvala Komitet da
to pre uini Evropu zonom bez telesnog kanjavanja dece.
Na svom Treem samitu 2005. godine efovi drava i vlada Saveta Evrope
ponovili su svoje zalaganje za prava dece. Program Izgradnja Evrope za
decu i sa decom predstavlja odgovor na mandat poveren Organizaciji
da garantuje zajedniki pristup promovisanju prava dece i na odluku
Treeg samita da se pokrene program koji bi obuhvatio socijalne, pravne,
obrazovne i zdravstvene dimenzije razliitih oblika nasilja nad decom.
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava, Tomas Hamarberg (Thomas
Hammarberg), objavio je 2006. godine rad na temu telesnog kanjavanja:
Pravo osobe da ne bude tuena jeste i deje pravo (The right not to be hit,
also a childrens right).2 U svom govoru pred Parlamentarnom Skuptinom
2007. on je izjavio da je prvi neophodan korak zakonska zabrana svakog
nasilja nad decom, bilo da je ono prisutno u kolama, institucijama ili kod
kue.

Evropski standardi u vezi sa ljudskim pravima

i telesnim kanjavanjem

10

Dostojanstvo svake osobe predstavlja osnovno rukovodee naelo

meunarodnog prava o ljudskim pravima. Sva ljudska bia se raaju
slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima... kae se na poetku lana
1 Univerzalne deklaracije UN o ljudskim pravima. Uzimajui ovo kao
polaznu osnovu, danas postoji jasan konsenzus u pogledu injenice da
meunarodni i regionalni instrumenti ljudskih prava zahtevaju ukidanje i
eliminisanje svih oblika telesnog kanjavanja dece.

Presudama Evropskog suda za ljudska prava (Sud) vremenom je sve vie

osuivano telesno kanjavanje, najpre u krivinim sistemima i kolama, a
u skorije vreme i u kui. Drugim odlukama je takoe jasno naznaeno da
zabrana svih oblika telesnog kanjavanja ne predstavlja povredu porodine
privatnosti ili verskih prava. Sud sve vie primenjuje standarde Konvencije
UN o pravima deteta u presudama koje se odnose na decu.

Ukidanjem telesnog kanjavanja ne naruavaju se porodina

prava ili sloboda veroispovesti
Evropska komisija za ljudska prava je 1982. proglasila neprihvatljivom
predstavku koju je podnela grupa roditelja u vedskoj. Roditelji su tvrdili da
zabrana fizikog kanjavanja od strane roditelja koju je vedska uvela 1979.
predstavlja meanje u njihova prava na potovanje porodinog ivota i
slobodu veroispovesti. Kao lanovi kongregacije protestantske Slobodne
crkve u Stokholmu, oni su verovali u neophodnost fizikog kanjavanja,
opravdavajui svoja uverenja pozivanjem na tekstove iz Biblije. Komisija
je zakljuila da vedski zakon o fizikim napadima ni u kom pogledu nije
neuobiajen niti drakonski:
injenica da se ne pravi razlika izmeu postupanja roditelja prema deci
i istovetnog postupanja prema nepoznatoj odrasloj osobi ne moe, po
miljenju Komisije, da predstavlja meanje u potovanje privatnih i
porodinih ivota podnosilaca predstavke poto su posledice napada
izjednaene u oba sluaja ... Komisija je zakljuila da domet vedskog
zakona o fizikom napadu i zlostavljanju predstavlja normalnu meru
kontrole nasilja i da je cilj njegovog proirenja na obino fiziko
kanjavanje dece od strane roditelja da se zatite potencijalno slabi i
ugroeni lanovi drutva.3

U slinoj odluci iz septembra 2000. godine Sud je odbacio jednoglasno i

bez rasprave predstavku osoba povezanih sa grupom privatnih hrianskih

11

kola u Ujedinjenom Kraljevstvu, koje su tvrdile da sprovoenje zabrane

telesnog kanjavanja u privatnim kolama predstavlja povredu prava
roditelja na slobodu veroispovesti i na porodian ivot.

Osporeno razumno kanjavanje od strane roditelja

Evropski sud za ljudska prava osporio je koncept razumnog kanjavanja
od strane roditelja. Septembra 1998. godine Sud je jednoglasno zakljuio
da je telesno kanjavanje jednog deaka u Engleskoj od strane njegovog

ouha predstavljalo poniavajue kanjavanje suprotno lanu 3 Evropske

konvencije o ljudskim pravima (A. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 1998).4
Optuba protiv ouha je odbaena u sudu Ujedinjenog Kraljevstva na
temelju tvrdnje da je u pitanju bilo razumno kanjavanje. Evropski sud je
zakljuio da je Vlada Ujedinjenog Kraljevstva odgovorna to domai zakon
koji dozvoljava razumno kanjavanje nije obezbedio odgovarajuu zatitu
dece, ukljuujui delotvorno odvraanje. Sud je naloio Ujedinjenom
Kraljevstvu da plati nadoknadu od 10 000 funti sterlinga deaku koji je
stalno trpeo udarce batenskim tapom.
U predmetu A. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, u presudi se citiraju lanovi
Konvencije UN o pravima deteta, ukljuujui lan 19, kojim se od drava
zahteva da zatite decu od svih oblika fizikog i mentalnog nasilja dok su
pod starateljstvom roditelja i drugih.
Sudska praksa Evropskog komiteta za socijalna prava, koji nadgleda
potovanje Evropske socijalne povelje i revidirane Evropske socijalne
povelje, zahteva od svih zemalja lanica da zabrane telesno kanjavanje
i drugo poniavajue postupanje ili kanjavanje dece i da podstiu druge
energine administrativne i obrazovne mere radi priznavanja i ostvarivanja
prava dece na zatitu.
U jednom optem razmatranju iz 2001. Komitet je izjavio da lan 17
Povelje:

12

Halo! Moete li mi rei ta je to razumno kanjavanje?

zahteva zabranu zakonom svakog oblika nasilja nad decom, bilo u koli,
u drugim institucijama, kod kue ili drugde. On nadalje smatra da svaki
oblik poniavajueg kanjavanja ili postupanja prema deci mora da
bude zabranjen zakonom i udruen sa odgovarajuim sankcijama u
krivinom ili graanskom pravu. [Komentar komiteta je bio da on] ne
smatra prihvatljivim da drutvo koje zabranjuje svaki oblik nasilja meu
odraslima prihvata da odrasli podvrgavaju decu fizikom nasilju.5

13

Komitet je 2005. doneo svoje odluke u vezi s kolektivnim albama protiv

drava lanica od strane Svetske organizacije protiv muenja. Komitet je
konstatovao da tri drave nisu ispunile svoje obaveze u skladu sa dvema
Poveljama poto nisu delotvorno zabranile telesno kanjavanje u porodici.
Godine 2006. utvreno je da je i etvrta drava nastavila sa nepotovanjem
obaveza i nakon druge albe po istom pitanju. Prilikom razmatranja
izvetaja u skladu s Poveljama, Komitet je utvrdio nepotovanje ovih
obaveza u drugim zemljama iz istog razloga.

Druga ugovorna tela Ujedinjenih nacija za ljudska prava, ukljuujui

Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Komitet za ljudska prava
i Komitet protiv muenja takoe su osudili telesno kanjavanje dece.

Univerzalni standardi u vezi sa ljudskima

pravima i telesnim kanjavanjem
Ukupno 193 zemlje, ukljuujui sve drave lanice Saveta Evrope, ratifikovale
su obavezale su se da e potovati Konvenciju Ujedinjenih nacija o
pravima deteta. Ova konvencija ukljuuje obavezu da se deca tite od svih
oblika fizikog ili psihikog nasilja dok su pod starateljstvom roditelja i
drugih (lan 19). Njeno nadzorno telo, Komitet za prava deteta, dosledno
tumai da Konvencija zahteva eliminaciju svakog telesnog kanjavanja.
Nakon prouavanja izvetaja zemalja potpisnica Konvencije, KPD je
sistematski preporuivao izriitu zabranu zakonom, zajedno s podizanjem
svesti i edukacijom javnosti.
U junu 2006. godine Komitet je usvojio opti komentar u vezi s pravom
dece na zatitu od telesnog kanjavanja i drugih okrutnih ili poniavajuih
oblika kanjavanja. Komitet naglaava da:
Reavanje pitanja iroko rasprostranjenog prihvatanja ili tolerisanja
telesnog kanjavanja dece i njegovo eliminisanje, u porodici, u kolama
i drugim okruenjima nije samo obaveza drava potpisnica Konvencije.
Ono takoe predstavlja kljunu strategiju za smanjenje i spreavanje
svih oblika nasilja u drutvima...

14

Kada postane vidljiva, jasno je da je praksa [telesnog kanjavanja] u

direktnom sukobu s jednakim i neotuivim pravima dece na potovanje
njihovog ljudskog dostojanstva i fizikog integriteta. Posebna priroda
dece, njihovo poetno stanje zavisnosti i razvoja, njihov jedinstveni
potencijal, kao i njihova ranjivost zahteva vie, a ne manje, pravne i
druge zatite od svih oblika nasilja.6

Ako tuete decu, dajete im lekciju iz loeg ponaanja.

15

Studija Generalnog sekretara UN o nasilju nad decom

Studija Generalnog sekretara UN o nasilju nad decom (Studija UN) trai opte
ukidanje telesnog kanjavanja dece do 2009. Nikakvo nasilje nad decom
ne moe se opravdati; svako nasilje nad decom moe se spreiti: to je
kljuna poruka izvetaja o studiji dostavljenog Generalnoj skuptini UN
oktobra 2006. godine.7
Nezavisni strunjak Paulo Sero Pinjeiro (Paulo Srgio Pinheiro), koga je
Kofi Anan (Annan) imenovao 2003. da rukovodi Studijom UN, napominje
u uvodu da nasilje nad decom postoji u svakoj zemlji sveta, bez obzira na
kulturu, stale, obrazovanje, prihode i etniko poreklo:

Savet Evrope je odigrao kljunu ulogu u procesu izrade Studije UN, i

posveen je daljem sprovoenju svojih preporuka u Evropi. Cilj inicijative
Saveta Evrope protiv telesnog kanjavanja jeste da se ostvari zabrana
svakog telesnog kanjavanja i da se podstiu pozitivno roditeljstvo i kultura
nenasilja radi obezbeivanja detinjstva bez nasilja za svu decu.

U svim regionima, nasuprot obavezama potovanja ljudskih prava

i razvojnih potreba dece, nasilje nad decom smatra se drutveno
prihvatljivim, a esto iza njega stoje i pravni sistem i drava.
Studija bi trebalo da predstavlja prekretnicu okonanje opravdavanja
nasilja odraslih nad decom, bez obzira na to da li se ono prihvata kao
tradicija ili se sprovodi prikriveno, kao disciplinovanje dece. Ne moe
se praviti nikakav kompromis u suprotstavljanju nasilju nad decom.
Jedinstvenost dece njihov potencijal, njihova zavisnost od odraslih
nalae da im se prua vie, a ne manje zatite od nasilja.8

Izvetaj preporuuje zabranu svih oblika nasilja nad decom, u porodici

i svim drugim okruenjima, ukljuujui svako telesno kanjavanje i sve
okrutne, neovene ili poniavajue oblike kanjavanja.
Studija UN razmatra nasilje nad decom u razliitim okruenjima u kojima se
ono pojavljuje, poevi od doma i porodice:

16

Nasilje nad decom u porodici moe esto da se odvija u kontekstu

disciplinovanja, i ono poprima oblik fizikog, okrutnog ili poniavajueg
kanjavanja. Grubo postupanje i kanjavanje u porodici esto se sree
i u industrijski razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju. Deca su,
prema izvetajima istraivanja, kao i govorei o sebi na regionalnim
savetovanjima organizovanim u okviru procesa izrade ove studije,
posebno naglaavala fiziku i psihiku patnju koju su trpela usled
ovakvih oblika postupanja, i predlagala su pozitivne i delotvorne
alternativne oblike disciplinovanja.9

Rok za univerzalno ukidanje telesnog kanjavanja.

17

3. Kako ostvariti ukidanje

telesnog kanjavanja dece?

Eliminisanje svakog telesnog kanjavanja dece zahteva spoj eksplicitne

zakonske reforme, politike zatite i prevencije i drugih, prvenstveno
edukativnih mera kako bi se drutva pomerila dalje od prihvatanja nasilnog
i poniavajueg kanjavanja. Zakonska zabrana je od kljune vanosti, ali
ona sama nije dovoljna da garantuje ljudska prava dece. Potrebno je da
roditelji, strunjaci koji rade s decom, sama deca i javnost budu informisani
o zakonu i o pravu dece na zatitu.
Ukidanje telesnog kanjavanja, stoga, zahteva intenzivan rad u najmanje
tri oblasti:
pravnoj reformi;
reformi politike (naroito merama spreavanja i zatite);
podizanju svesti.

Pravna reforma
Ukidanje telesnog kanjavanja podrazumeva uspostavljanje pravnog okvira
koji jasno zabranjuje telesno kanjavanje i titi decu od svih oblika napada,
ukljuujui i napade u porodinom okruenju.

18

Ukidanje telesnog kanjavanja znai podsticanje pozitivnog roditeljstva.

Sve drave lanice imaju zakone kojima se zabranjuju namerni napadi

na druge osobe. Problem je u tome to u mnogim drutvima ovi zakoni
ne obezbeuju deci isto toliko zatite koliko i odraslima. Neke drave su
zadrale, bilo u statutarnom ili precedentnom pravu, ili u oba, razliite
oblike odbrane ili opravdanja udaranja dece razumno kanjavanje,
zakonito korigovanje itd. U drugim dravama ne postoje opravdanja
upisana u zakonu, ali tradicionalni postupci odgajanja dece, odraeni
u politikim stavovima i esto u sudskim odlukama, oprataju napade
na decu pod vidom disciplinovanja. Fiziko kanjavanje dece se odvija

19

u razliitim okruenjima, ukljuujui kole, ustanove za smetaj dece i

omladine, hraniteljske porodice, ustanove za dnevni boravak, pravosudni
sistem, u kontekstu angaovanja dece za rad i unutar porodinog doma.
Sve drave imaju zakone kojima se zabranjuju okrutnost prema deci
ili zlostavljanje, ali se oni ne tumae kao zabrana svakog telesnog
kanjavanja u svim okruenjima. Sve drave su prihvatile Konvenciju UN o
pravima deteta, a u nekima Konvencija ini deo domaeg zakonodavstva;
pa ipak, to nije dovoljno da se osigura ukidanje telesnog kanjavanja.
Pravnom reformom potrebno je ukloniti sva postojea opravdanja ili
vidove odbrane koji mogu da spree da se zakoni o krivino kanjivim
napadima primene na kanjive napade na decu. Izriita zabrana telesnog
kanjavanja i drugih okrutnih ili poniavajuih oblika kanjavanja potrebna
je da bi se poslala jasna poruka porodicama i drutvu u celini da nije nita
prihvatljivije niti zakonitije udarati decu nego bilo koju drugu osobu.
Nije dovoljno da najvii sudovi drava zakljue da je telesno kanjavanje
nezakonito: te presude mogu da zamene druge koje dozvoljavaju odreeni
nivo telesnog kanjavanja. Zabrana mora da bude jasno navedena u
zakonu.
Kako Komitet za prava deteta objanjava u svom Optem komentaru br. 8:
U svetlu tradicionalnog prihvatanja nasilnih i poniavajuih oblika
kanjavanja dece, sve vie drava priznaje da jednostavno ukidanje
odobrenja da se vri telesno kanjavanje i svih postojeih oblika njegove
odbrane nije dovoljno. Pored toga, potrebna je izriita zabrana telesnog
kanjavanja i drugih okrutnih ili poniavajuih oblika kanjavanja u
njihovom graanskom ili krivinom zakonodavstvu kako bi bilo potpuno
jasno da je nezakonito da se deca udaraju, amaraju ili tuku po
zadnjici, kao to je sluaj i sa odraslim osobama, i da se krivini zakon
o fizikom napadu podjednako odnosi na takvo nasilje, bez obzira da
li se ono naziva disciplinovanjem ili razumnim korigovanjem.10

20

Otpor zabrani telesnog kanjavanja u porodici ponekad potie od uverenja

da e on dovesti do krivinog gonjenja i zatvorske kazne za hiljade roditelja.
To sigurno ne bi pomoglo deci. Komitet za prava deteta prua dalje savete
dravama:

Princip podjednake zatite dece i odraslih od fizikog napada, ukljuujui

i fizike napade u porodici, ne znai da svi sluajevi telesnog kanjavanja
dece od strane roditelja koji izau na videlo treba da dovedu do krivinog
gonjenja roditelja. Naelo de minimis da se zakon ne bavi trivijalnim
pitanjima obezbeuje da manji napadi meu odraslim osobama
dolaze pred sud samo u izuzetnim okolnostima; isto e vaiti i za
manje napade na decu. Drave treba da razviju delotvorne mehanizme
izvetavanja i upuivanja. Mada svi izvetaji o nasilju nad decom
treba da budu istraeni na odgovarajui nain a deci treba obezbediti
zatitu od ozbiljne povrede, cilj treba da bude da se roditelji spree da
koriste nasilne ili druge okrutne ili poniavajue oblike kanjavanja kroz
intervencije koje imaju prirodu podrke i edukacije, a ne kazne.
Zavisan status dece i jedinstvena prisnost porodinih odnosa zahtevaju
da odluke o krivinom gonjenju roditelja ili o formalnoj intervenciji u
porodici na druge naine treba da se donose veoma paljivo. U veini
sluajeva krivino gonjenje roditelja ne moe biti u najboljem interesu
dece. Stav Komiteta je da krivino gonjenje i druge formalne intervencije
(na primer, da se dete skloni ili da se poinilac izmesti) treba primeniti
kada se smatra da su oni potrebni da bi se dete zatitilo od mogunosti
da mu se ozbiljno naudi i da je to u najboljem interesu deteta.
Odgovarajuu teinu treba dati miljenjima deteta, u skladu s njegovim
uzrastom i zrelou.11

Do oktobra 2007. vie od polovine drava lanica Saveta Evrope je

uspostavilo zabranu ili se obavezalo da to uini u bliskoj budunosti. Treba
se nadati da e i sve druge drave ubrzo preispitati svoje zakonodavstvo i
predloiti svojim skuptinama potrebne reforme. Proces pravne reforme
moe sam po sebi da bude edukativan, pri emu e vlade i politiki i lokalni
lideri isticati pravo dece na jednaku zatitu svog ljudskog dostojanstva.

Reforma politike
Drave imaju obavezu da obezbede sveobuhvatan i multisektorski odgovor
na sve oblike nasilja nad decom. Ukidanje telesnog kanjavanja zahteva

21

razvijanje politika i slubi koje spreavaju nasilje, efikasno tite decu i

pomau deci rtvama.
Istraivanja su pokazala da razliite vrste intervencija mogu spreiti nasilje.
Na primer, nasilje u kunom okruenju moe znaajno da se smanji
sprovoenjem zakona, politika i mera kojima se jaaju i podravaju
porodice i koje se bave osnovnim iniocima zajednice i drutva koji
dozvoljavaju da nasilje eskalira.

Politika podrke pozitivnom roditeljstvu

Preporuka Saveta Evrope iz 2006. o politici podrke pozitivnom roditeljstvu
naglaava kljunu ulogu javnih vlasti u promovisanju edukacije o pozitivnom
roditeljstvu i pravima dece. Ona prua smernice za pomo dravama
lanicama da uspostave mere koje pomau roditeljima.
Savremena porodica moe veoma da se razlikuje od tradicionalnog modela
zatvorene porodice iz prolosti. Dananja raznolikost naina ivota stvorila
je nove koncepte za formiranje partnerstava i dobijanje dece. Porodine
jedinice, kakav god bio njihov sastav, suoene su s novim vrstama pritisaka
usled brzih i dubokih promena u drutvima, i one se njima moraju
prilagoditi. Ekonomski i socijalni inioci esto su izvor stresa za roditelje i
mogu da potkopaju njihove napore u roditeljstvu i njihov sopstveni razvoj
kao linosti.

postavljanje granica radi omoguavanja punog razvoja deteta. Pozitivno

roditeljstvo se temelji na potovanju ljudskih prava dece i, stoga, na
nenasilnom okruenju, u kome roditelji ne koriste telesno ili psihiki
poniavajue kanjavanje radi razreavanja sukoba ili poduavanja
disciplini i potovanju. Ono obezbeuje alternative nasilju koje zavise od
zrelosti svakog pojedinanog deteta i od situacije. One mogu da se kreu
od smirivanja mlae dece humorom do toga da se starija deca zamole da
poprave tetu ili da nadoknade svoje propuste. Ukoliko su emocije prejake,
roditelji mogu da naprave pauzu i da o problemu razgovaraju kasnije. U
veini sluajeva telesnom kanjavanju pribegnu roditelji pod prevelikim
stresom koji jednostavno izgube kontrolu.

Predstava o deci se takoe promenila. Poto se na njih u naelu vie ne

gleda kao na budue odrasle ljude, njima je sada priznato da poseduju
potencijal da budu aktivni i korisni lanovi kako porodice tako i drutva u
celini. Deca uivaju puna prava i njihovim gleditima treba dati teinu koju
zasluuju u vezi s pitanjima koja ih se neposredno tiu. Potrebno je da deca
takoe imaju pun pristup informacijama koje su im potrebne da bi bila
informisana. Na roditeljima je odgovornost da im pomognu da realizuju
taj potencijal.

22

Niko ne voli da sebe smatra negativnim roditeljem, ali ta zapravo znai

biti pozitivan roditelj? Pozitivno roditeljstvo se odnosi na ponaanje
roditelja koje se zasniva na najboljim interesima deteta: ono obezbeuje
odgajanje, osposobljavanje, priznavanje i usmeravanje, to podrazumeva

Zbog dejih prava Evropa raste.

23

ta je deci potrebno
Da bi pomogli deci da u potpunosti ostvare svoj potencijal, roditelji bi
trebalo deci da obezbede sledee:
odgajanje. Roditelji bi trebalo da odgovore na potrebu dece za ljubavlju
i sigurnou;
strukturu i usmeravanje. Ovo se odnosi na postavljanje i potovanje
standarda prikladnog ponaanja, odreivanje ta prikladno ponaanje
znai i pruanje dobrog primera deci. Deci su potrebne granice i
usmeravanje radi njihove bezbednosti i razvijanja sopstvenih
vrednosti;
priznavanje. Deci je potrebno da budu viena, sasluana i
vrednovana kao linosti. Roditelji treba da pokau zainteresovanost
za svakodnevna iskustva dece, da ih sluaju i da pokuaju da shvate
njihova gledita;
osposobljavanje. To znai pojaati deji oseaj sposobnosti, line
kontrole i mogunosti da utiu na stavove i ponaanja drugih.
Da bi pomogli deci da se naue pozitivnom ponaanju, roditelji mogu:
da obezbede redovnu, pozitivnu panju u svim uzrastima. Kako deca
rastu, to obuhvata svest i zainteresovanost za odnose meu vrnjacima
i uspeh u koli;
da pomognu deci da shvate potencijalne posledice svojih izbora;
da podstiu dobro ponaanje panjom i pohvalama, a da ignoriu
nepoeljno ali manje bitno ponaanje;
24

da se ponaaju onako kako ele da se njihova deca ponaaju, da sa njima

komuniciraju uz potovanje i da pokazuju kako se sukobi konstruktivno
reavaju.

ta je potrebno roditeljima
Svaki roditelj eli da bude dobra majka ili dobar
otac svom detetu. To je ponekad teko ostvariti.
Roditeljstvo, osim to predstavlja radosno i
prijatno iskustvo, moe da bude i stresno.
Roditeljima je, stoga, potrebna podrka da
prevaziu stres, da upravljaju sukobima i
kontroliu bes.
Mnogi roditelji raspodeljuju svoje
vreme i energiju na razliite obaveze
(kao to su zaposlenje, staranje o
deci, staranje o starijim lanovima
porodice). Vreme provedeno s
decom veoma je dragoceno ono
brzo proe i ne vraa se. Pozitivno
roditeljstvo zahteva vreme koje
omoguava roditeljima i deci da budu
zajedno. I dok je ovo naroito znaajno
u najranijem ivotnom dobu deteta, ne
treba da zaboravimo da je i tinejderima
potrebno da im roditelji budu dostupni.
Takoe je od kljunog znaaja da roditelji
nau vremena da se brinu o sebi kao odrasle
osobe, da vode rauna o sopstvenim potrebama
za prisnou, druenjem i rekreacijom. Roditeljima
su potrebne mere zapoljavanja i odredbe o brizi o
deci kojima bi im se omoguilo da pomire porodini i
profesionalni ivot.

25

Roditelji mogu mnogo da naue kroz razgovore o sopstvenim iskustvima

s drugim roditeljima, prijateljima i rodbinom. Roditelji takoe mogu da
koriste strune usluge, kao to su edukacija o roditeljstvu, koje neposredno
pruaju podrku ulozi roditelja, ili manje neposredne usluge kao to su
psiholoka terapija za brane parove. Traenje pomoi je znak odgovornosti,
a ne slabosti. Da bi mogli da budu efikasni roditelji, da obezbede svojoj
deci kontakt, podrku i usmeravanje, roditeljima su potrebni resursi i
podrka. Drave treba da se postaraju da to bude optepoznato i dostupno
roditeljima i strunjacima koji rade s decom.

Pozitivno roditeljstvo propraeno je i mnogim pozitivnim pojavama

Deca se bolje slau s drugima. Deca imaju manje uznemirujuih problema
u ponaanju i emocionalnih problema i otvorenija su kada su u pitanju
briga i strah. Ukoliko se prema njima postupa s potovanjem, veliki su
izgledi da e se i oni ophoditi prema drugima s potovanjem, ukljuujui
i sopstvenu decu. Pozitivno roditeljstvo pomae deci da i sama postanu
pozitivni roditelji.
Roditelji imaju bolje odnose sa svojom decom, pozitivniji su i dosledniji,
samouvereniji su kao roditelji, manje su pod stresom, manje depresivni,
manje eksplozivni sa svojom decom i manje su izloeni riziku da ih
zlostavljaju. Oni su u stanju da uspostave bolju ravnoteu izmeu obaveza
u porodici i na poslu i imaju manje meusobnih sukoba.

treba da se nau na politikom dnevnom redu u Evropi, njihov uticaj se ve

neko vreme osea u strunim krugovima. Oni se polako ire, kako u pravu
tako i u praksi, mada u razliitoj meri u razliitim zemljama.

Izgradnja svesti
Telesnom kanjavanju dece mediji pridaju veoma malo panje u poreenju
s pitanjima kao to su seksualno nasilje i radna eksploatacija dece. Kao to
Studija UN naglaava, mediji igraju sredinju ulogu u oblikovanju stavova
i uticanju na drutvene norme koje takoe utiu na ponaanje. Pitanje
telesnog kanjavanja treba izneti na javnu scenu; mora se stvoriti prostor
za razmatranje ovih pitanja i za nalaenje reenja. Bez izgradnje svesti bie
teko ostvariti trajno spreavanje telesnog kanjavanja na irokoj osnovi,
kao i promenu ponaanja.

Podravanje poeljnog ponaanja i umanjivanje nepoeljnog najbolje

ostvaruju roditelji koji uivaju potovanje svoje dece. To zahteva da
roditelji priznaju da i oni gree, istovremeno preuzimajui odgovornost
za svoje ponaanje kao roditelji i za kvalitet odnosa sa svojim detetom
(umesto okrivljavanja deteta).

26

Novi resursi Saveta Evrope, preporuka iz 2006. o politici podrke pozitivnom

roditeljstvu, Roditeljstvo u savremenoj Evropi pozitivan pristup (Parenting in
contemporary Europe a positive approach) i Pogledi na pozitivno roditeljstvo
i nenasilno odgajanje dece (Views on positive parenting and non-violent
upbringing), detaljno razmatraju ovu novu vrstu roditeljstva i odraavaju
smer u kome se rad u ovoj oblasti odvija..12 Iako ovi pogledi na decu tek

Deja prava su briga svih nas.

27

Osnovni koraci za ostvarivanje ukidanja

telesnog kanjavanja dece na papiru i u praksi
Pravna reforma:
Obezbediti da ne postoje oblici odbrane, u statutarnom ili precedentnom
pravu, koji opravdavaju telesno kanjavanje od strane roditelja ili drugih;
Obezbediti da se krivini zakon o fizikom napadu podjednako primenjuje
na kanjive napade na decu;
Usvojiti izriitu zabranu svakog telesnog kanjavanja i svih drugih
degradirajuih i poniavajuih postupanja ili kanjavanja dece, po pravilu
u graanskom pravu, i primenjivati je na sva okruenja u ivotima dece;
Obezbediti smernice u pogledu odgovarajueg sprovoenja ovih zakona
koje se usredsreuju na zatitu i promociju ljudskih prava dece uopte, a
posebno na najbolje interese pogoene dece.
Mere politike
Obezbediti da se sveobuhvatni sistemi spreavanja nasilja i zatite dece
primenjuju na razliitim nivoima;
Obezbediti da telesno kanjavanje i drugi tetni i poniavajui oblici
disciplinovanja dece kod kue budu obuhvaeni definicijom kunog ili
porodinog nasilja i da se strategije za eliminisanje kanjivog nasilja nad
decom ugrade u strategije koje osporavaju kuno ili porodino nasilje;

Obezbediti da deca imaju pristup poverljivim savetima i savetodavnim

uslugama, kao i zalaganju za suprotstavljanje nasilju nad njima;
Obezbediti delotvorne i adekvatne oblike zatite dece koja bi mogla
da budu naroito osetljiva na tetno i poniavajue kanjavanje na
primer, deca sa invaliditetom;
Obezbediti da deca i mladi ljudi imaju mogunost da izraze svoja
gledita i uestvuju u planiranju i u akcijama za eliminisanje telesnog
kanjavanja;
Nadgledati delotvornost ukidanja telesnog kanjavanja putem redovnih
istraivanja iskustava dece s nasiljem kod kue, u kolama i u drugim
okruenjima. Tu treba da spada i ocenjivanje uinka ukidanja telesnog
kanjavanja na slube za zatitu dece i roditelje.
Izgradnja svesti:

Izgraditi kapacitete meu onima koji rade s decom i njihovim porodicama;

Obezbediti sveobuhvatnu izgradnju svesti o zabrani svakog telesnog

kanjavanja i drugog neovenog ili poniavajueg postupanja i
poniavanja dece, meu decom, svima koji ive i rade s njima i u
javnosti;

Podsticati pozitivne, nenasilne oblike vaspitanja dece, razreavanja sukoba

i edukacije buduih roditelja, roditelja i drugih staratelja, nastavnika i
javnosti;

Obezbediti sveobuhvatnu izgradnju svesti o ljudskim pravima dece,

ukljuujui pravo na potovanje njihovog ljudskog dostojanstva i
fizikog integriteta.

Obezbediti da porodini sudovi i drugi delovi pravnog sistema budu

osetljivi na potrebe dece i njihovih porodica;

28

Obezbediti da saveti i odgovarajua podrka budu dostupni svim

roditeljima, a naroito onima za koje je odgajanje dece stresno;

29

4. Pitanja, odgovori
i razobliene lane predstave

Da li zaista boli?
Da! Na osnovu lana 12 Konvencije UN o pravima deteta, deca imaju
pravo da iskazuju svoje stavove o svim pitanjima koja ih se tiu i pravo
da se njihovim stavovima pridaje duan znaaj. Deca poinju da nam
govore o tome koliko ih fiziko kanjavanje boli. U izvetaju koji je predao
Generalnoj skuptini UN u oktobru 2006, Paulo Sero Pinjeiro (Paulo Srgio
Pinheiro) objanjava:
Deca su kroz proces sprovoenja Studije stalno izraavala potrebu da
se to nasilje hitno sprei. Deca svedoe o boli ne samo fizikoj, ve i
o boli unutra koju im to nasilje nanosi, a koju dodatno pogorava
injenica da odrasli to prihvataju, pa ak i odobravaju.
Vlade moraju da prihvate injenicu da se ovde zaista radi o hitnom
sluaju, iako on nije nikakva novost. Deca vekovima trpe nasilje odraslih,
a da pri tom to nasilje prolazi potpuno neopaeno. Ali sada, kada opseg
i uticaj nasilja nad decom postaje vidljiv, decu nije mogue ostaviti da
ekaju delotvornu zatitu na koju imaju apsolutno pravo.13

Postoje mnoga istraivanja posledica telesnog kanjavanja koje ubedljivo

potvruju njegove potencijalne kratkorone i dugorone tetne posledice.
Telesno kanjavanje od strane roditelja i s njim povezana ponaanja i
iskustva dece, metaanaliza 88 istraivakih studija, objavljena je 2002. i
prua mnotvo dokaza o opasnostima.14 Iako otkria ne iznenauju, ona su
istovremeno u izvesnom smislu nevana. Ne bismo tragali za istraivanjima
vezanim za posledice prebijanja ena ili starijih ljudi da bismo pronali
opravdanje da se ono zabrani: to je stvar osnovnih prava.

Kako ukidanje telesnog kanjavanja

napreduje u Evropi?
30

Godina 1669: jedan ivahni deak buni se protiv kanjavanja u koli i podnosi peticiju
Britanskom parlamentu.

Prilino, ali ne dovoljno! Ukidanje telesnog kanjavanja u kolama u Evropi

poelo je pre nekoliko vekova. Poljska je bila prva zemlja u kojoj je takvo

31

ukidanje zabeleeno 1783. godine. Do 1900. njen primer su sledile druge

zemlje, ukljuujui Austriju, Belgiju i Finsku, dok je u Sovjetskom Savezu do
ukidanja dolo 1917.
U Ujedinjenom Kraljevstvu je, sudei po pisanim dokumentima, do prvog
pokuaja dovoenja u pitanje fizikog kanjavanja u kolama dolo 1669,
kada je neki ivahni deak pred Parlament izneo peticiju u ime dece
ove nacije iz protesta protiv te nepodnoljive nedae koja je snala nau
omladinu zbog strogih disciplinskih mera koje se obino primenjuju u
kolama ove nacije prolo je, meutim, vie od tri veka pre nego to je
telesno kanjavanje ukinuto u svim kolama u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Sada se skoro sve drave lanice Saveta Evrope kreu prema ukidanju
telesnog kanjavanja u kolama. U nekim zemljama ono je takoe ukinuto
u velikom broju institucija i kod alternativnih oblika brige o deci, bez
obzira da li ih obezbeuje drava ili privatna i dobrovoljna udruenja.
Ali u nekim sluajevima zabrana u veoj meri zavisi od administrativnih
pravila ili smernica nego od jasnog zakonodavstva. U mnogim sluajevima,
sprovoenje se jo uvek ne odvija striktno i zahteva stalnu panju. Kod
oblika brige koji nisu vezani za institucije, ukljuujui brigu u hraniteljskim
porodicama i uvanje dece, propisi variraju, tako da se u nekim zemljama
podrazumeva da osobe koje uvaju decu imaju isto pravo kao i roditelji da
koriste telesno kanjavanje.

32

Reforme iji je cilj bio da se roditeljima oduzme pravo na primenu telesnog

kanjavanja poele su tokom pedesetih godina prolog veka. U vedskoj
je odredba kojom se opravdavaju roditelji koji nanesu blae povrede
tokom primene telesnog kanjavanja uklonjena iz Krivinog zakonika 1957,
dok je 1966. iz Kodeksa za roditeljstvo i starateljstvo izbrisana jo jedna
odredba kojom se dozvoljava ukor. Od tog trenutka, vedski zakon vie
nije odobravao primenu telesnog kanjavanja od strane roditelja, a krivini
zakon o napadu podjednako se primenjivao na disciplinske napade na
decu. Meutim, ove tihe reforme nisu bile dovoljne, tako da je 1979.
vedska postala prva zemlja na svetu u kojoj je telesno kanjavanje bilo
izriito zabranjeno. Kodeks roditeljstva sada je glasio: Deca imaju pravo
na brigu, bezbednost i dobro vaspitanje. Prema deci se treba odnositi s

potovanjem prema njihovoj linosti i individualnosti, tako da se ona ne

smeju se podvrgavati telesnom kanjavanju niti bilo kom drugom obliku
poniavajueg postupanja.
Druge zemlje su u poslednjih 25 godina lagano sledile taj primer. Do
oktobra 2007, u 17 drava lanica dovrene su zakonske reforme iji je
cilj potpuno ukidanje telesnog kanjavanja dece. U tim zemljama deca
su zatiena zakonom nezavisno od toga gde se nalaze i ko je poinilac
u svojim domovima, na ulici, u obdanitu, obrazovnim i svim drugim
institucijama. U nekim, ali ipak ne svim ovim dravama, zakonske reforme
odvijale su se uporedo s podizanjem svesti i javnom edukacijom vezanom
za zakone i prava dece na zatitu, kao i s podsticanjem pozitivnog
roditeljstva bez nasilja. Ako se ima u vidu duboko ukorenjena tradicija da
se deca tuku, jasno je da proces edukacije mora biti stalan.

Zato je toliko teko prestati tui decu?

Zato to mnogi odrasli i dalje misle da je jai uvek u pravu. Kada ovo pitanje
odraslima, ukljuujui i politiare, ne bi predstavljalo potekou, odavno
bismo prihvatili injenicu da deca imaju potpuno ista prava kao i svi mi
na potovanje njihovog ljudskog dostojanstva i fizikog integriteta i na
jednaku zatitu zakonom. U stvari, verovatno bismo prihvatili da deca, koja
su na poetku ivota veoma mala i veoma krhka, imaju pravo na vie zatite
nego odrasli.
Odraslima je teko da se odreknu neega to jo uvek smatraju svojim
pravom da tuku i povreuju decu u ime discipline ili kontrole.
Izgleda da ova potekoa ima korena u linom iskustvu. Veinu ljudi irom
sveta roditelji su tukli u detinjstvu. Veina roditelja je tukla decu tokom
odrastanja. Niko od nas ne voli da ima loe miljenje o svojim roditeljima
niti o sebi kao roditeljima, a upravo to je razlog zbog koga mnogi ljudi,

33

ukljuujui politiare i idejne lidere, pa ak i one koji rade na zatiti dece,

imaju potekoa da shvate da je telesno kanjavanje temeljno pitanje
jednakosti i ljudskih prava. Ovde nije stvar u krivici roditelji su postupali u
skladu sa onim to drutvo od njih oekuje ali dolo je vreme da se pree
na pozitivan odnos sa decom, koji se nee zasnivati na nasilju.
Teei tome da se fiziko kanjavanje iskoreni, mi jednostavno deci
pruamo punu zatitu od napada i drugog okrutnog ili poniavajueg
kanjavanja koju mi, kao odrasli, za sebe podrazumevamo.

Sudei po anketama javnog mnjenja, veina ljudi

je protiv zvanine zabrane telesnog kanjavanja
Rezultati ispitivanja javnog mnjenja u naelu zavise od toga kolikosu pitanja
neprecizno formulisana i sa koliko informacija ispitanici raspolau. Ako su
ljudi u potpunosti informisani o tom pitanju, postojeoj nejednakosti
zatite dece i svrsi zabrane, postoji ansa da e se za njega zaloiti.
Meutim, u svakom sluaju, i kod ovog pitanja kao i kod drugih nasilja
nad enama i rasne diskriminacije politiari moraju da vode, a ne da prate,
javno mnjenje, i da naglaavaju apsolutnu obavezu potovanja ljudskih
prava kako bi se obezbedilo da se zakonom predvidi puna zatita ljudskog
dostojanstva deci, isto kao i odraslima. Skoro sve drave lanice koje su
u potpunosti zabranile fiziko kanjavanje uradile su to pre nego to je
javnost iskazala svoje miljenje, mada je ona ubrzo podrala promenu. Za
nekoliko godina emo se sa uenjem seati vremena kada je bilo zakonito
i prihvatljivo udarati decu.

Ako se roditelji odreknu primene telesnog kanjavanja,

zar nee deca postati razmaena i nedisciplinovana?

34

Ne. Prava disciplina se ne zasniva na sili. Ona nastaje iz razumevanja,

uzajamnog potovanja i tolerancije. Bebe su na poetku ivota potpuno
zavisne od drugih i dok rastu oslanjaju se na odrasle naroito na roditelje
da ih vode i podravaju dok sazrevaju i da ih ue samodisciplini. Telesno
kanjavanje ne govori deci nita o tome kako treba da se ponaaju. Upravo

suprotno, udaranjem se deca ue loem ponaanju. Deca se na taj nain

ue da njihovi roditelji, koje oni, nadamo se, vole i potuju, smatraju da
je prihvatljivo pribegavati upotrebi nasilja da bi se razreili problemi ili
sukobi. Deca ue i iz postupaka svojih roditelja, ne samo iz njihovih rei.
Telesno kanjavanje i drugi poniavajui oblici kanjavanja nisu zamena za
pozitivne naine disciplinovanja, iji je cilj ne da razmaze decu, ve da ih
podstaknu na razmiljanje o drugima i o posledicama svog ponaanja.
Drave imaju obavezu da podravaju pozitivno roditeljstvo, a preporuka
Komiteta ministara vezana za politiku podravanja pozitivnog roditeljstva
prua im smernice o tome kako bi to trebalo da sprovedu.

Mene su u detinjstvu tukli i to mi nije nimalo naudilo.

U stvari, ne bih bio gde sam sada da me roditelji nisu
fiziki kanjavali.
Kako to znate? Niko od nas ne zna kakvi bismo bili da nas roditelji nikada
nisu udarali ili ponizili. Koliki broj ljudi, kada kau da im to nije nimalo
naudilo, porie patnju kojoj su bili izloeni kada su odrasli koji su im bili
najblii mislili da ih mogu neemu nauiti samo ako im nanesu bol? Ljudi
obino ponu da tuku decu zato to su i sami u detinjstvu dobijali batine,
mada, prema istraivanju, esto posle toga oseaju griu savesti. Meutim,
oni nastavljaju da tuku decu, naroito ako su na kraju snaga. Bespredmetno
je kriviti prethodne generacije za to to su tukle decu poto su se one
ponaale u skladu s preovlaujuom kulturom tog vremena. Ali, vremena
se menjaju i drutva se razvijaju. Ako se uvidi da deca imaju neka prava,
potrebno je delati kako bi nasilje nad decom prestalo da bude zakonito
i drutveno prihvatljivo, isto kao to su se drutva razvila i prestala da
prihvataju nasilje nad enama.

35

Roditelji imaju pravo da decu vaspitavaju onako

kako oni smatraju da je prikladno. Trebalo
bi im se suprotstaviti samo u ekstremnim sluajevima,
kao to je zlostavljanje dece.
Ljudska prava ne prestaju da vae na kunom pragu. Deca imaju ista prava
kao i ostali lanovi porodice na zatitu od batina i nije nita vie nasrtljivo
insistirati na tome da zakon treba da titi decu u kui nego insistirati na
tome da mukarci treba da prestanu da tuku svoje supruge. Konvencijom
UN o pravima deteta uveden je koncept odgovornosti roditelja, pri emu
glavna briga roditelja treba da bude zatita najboljih interesa njihove dece.
Deca nisu vlasnitvo svojih roditelja.

Postoji velika razlika izmeu batina koje

dete dobije i amara iz ljubavi.
Ovu razliku zakon ne priznaje! Jedna alternativa fiziki vie boli od druge,
ali obe spadaju u nasilje i obe naruavaju detetovo jednako pravo na
potovanje. Drutva ne povlae crtu kojom bi razlikovala i pokuala da
opravdaju odreene vidove nasilja kada dovode u pitanje nasilje nad
enama ili starijim osobama. Zato bi tako neto radila kada se radi o
deci? A opasnost koja preti od dovoenja roditeljske ljubavi u vezu s
povreivanjem trebalo bi da bude oigledna. Sam termin amar iz ljubavi
kontradikcija je najgore vrste. Ovaj naizgled bezazleni izraz predstavlja veo
iza koga moe da se krije naruavanje ljudskih prava.

amaram svoju decu samo da bih ih spreio

da se povrede.

36

amaranje nije zatita! Roditelji sve vreme moraju da budu fiziki aktivni
da bi zatitili decu naroito bebe i mlau decu. To je prirodan deo
roditeljstva. Ukoliko dete puzi ka vatri ili tri ka prometnom putu, roditelji
ih, naravno, zaustavljaju fizikim sredstvima uhvate ih, podignu, pokau
im i objasne opasnost. Kao to Komitet za prava deteta objanjava u
Optem komentaru br. 8:

Komitet uvaava injenicu da roditeljstvo i staranje o deci zahtevaju este

fizike aktivnosti i intervencije radi zatite dece. To se izriito razlikuje od
namerne kaznene upotrebe sile sa ciljem da se izazove odreeni stepen
bola, neugodnosti ili ponienja. Kao odrasli, sami moemo razlikovati
zatitniku fiziku aktivnost i kazneni napad; nije nita tee uvideti
ovu razliku ukoliko se ove aktivnosti izvravaju nad decom. Zakon u
svim dravama, izriito ili preutno, dozvoljava upotrebu nekaznene
neophodne sile da bi se zatitili ljudi.15

Moja vera zahteva da koristim fiziko kanjavanje.

Sloboda veroispovesti se ne moe ostvarivati na raun ljudskih prava. Kao
to Komitet za prava deteta pojanjava u Optem komentaru br. 8:
Neki se pozivaju na opravdanja za telesno kanjavanje koja su zasnovana
na veri, navodei da izvesna tumaenja verskih tekstova ne samo da
opravdavaju telesno kanjavanje, ve ga predstavljaju kao dunost.
Sloboda verskih ubeenja jemi se svima Meunarodnim paktom o
graanskim i politikim pravima (lan. 18), ali ispoljavanje verskih obiaja
ili uverenja mora biti u skladu s potovanjem ljudskog dostojanstva
i fizikog integriteta drugih. Sloboda ispoljavanja verskih obiaja ili
uverenja moe biti legitimno ograniena radi zatite osnovnih prava
i sloboda drugih.16

Preovlaujue versko opredeljenje i drutvo u celini moraju osuditi

verske ekstremiste koji zagovaraju ritualno udaranje dece predmetima.
Verski lideri pridruuju se kampanji za ukidanje telesnog kanjavanja. Na
Svetskom saboru religija za mir 2006. u japanskom gradu Kjotou, vie od
osam stotina verskih lidera podralo je versku posveenost borbi protiv
nasilja nad decom, zahtevajui od vlada da usvoje zakone koji su u skladu
s Konvencijom o pravima deteta, kao i da zabrane svako nasilje, ukljuujui
i telesno kanjavanje.

37

Ukoliko se fiziko kanjavanje inkriminie, na hiljade

roditelja e biti sudski gonjeno, a jo mnogo vie dece
e biti stavljeno pod dravno starateljstvo.
Nije cilj poslati roditelje u zatvor, ve podsticati pozitivno roditeljstvo. Nema
dokaza da je u sve veem broju zemalja u kojima je telesno kanjavanje
inkriminisano dolo do poveanja intenziteta sudskog gonjenja roditelja.
Zabranom telesnog kanjavanja drave lanice ispunjavaju svoje obaveze
kad je re o ljudskim pravima deteta. Njena primarna svrha je edukativna:
kao to je ranije navedeno, ova zabrana mora poslati jasnu poruku u
privatnost doma da nije nita vie prihvatljivo niti zakonitije udariti dete
nego nekog drugog. Smernice koje se pruaju onima koji se bave zatitom
deteta, ukljuujui policiju i sudske organe, trebalo bi da obezbede da
pri sprovoenju zakona u centru panje bude ono to je u najboljem
interesu deteta. Malo je verovatno da e sudsko gonjenje i druge zvanine
intervencije doprineti dobrobiti deteta, osim ukoliko ne predstavljaju jedini
nain da se postigne neophodna zatita od znaajnih povreda.

Zato u ovo ukljuiti zakon? Zato jednostavno ne

obrazovati roditelje da ne koriste telesno kanjavanje?
Za ukidanje telesnog kanjavanja potrebno je oboje. To nije pitanje izbora:
ljudska prava zahtevaju da dete odmah stekne makar isti stepen pravne
zatite kao i odrasli u porodici i van nje. Zakon je sam po sebi mona
obrazovna alatka, a reforma zakona koja zabranjuje fiziko kanjavanje
mora, naravno, biti povezana s javnom edukacijom i edukacijom roditelja.
Zabrana e motivisati roditelje da istrae pozitivne naine obrazovanja
svoje dece, a strunjake, politiare i medije da pronau i prue takvu
edukaciju. Savet Evrope je spreman da pomogne roditeljima i strunjacima
u ovom izazovnom poslu.

Zabrana telesnog kanjavanja e dovesti do toga

da se sa decom postupa na jo uasnije naine
da se emotivno maltretiraju, poniavaju ili zakljuavaju.

38

Deca imaju pravo na zatitu ne samo od telesnog kanjavanja ve i od

svih drugih vidova okrutnog ili poniavajueg kanjavanja ili postupanja.
Reforma zakona mora biti povezana s podizanjem svesti i podsticanjem
pozitivnih, nenasilnih odnosa sa decom. Roditelji ele da im deca zaponu
ivot na najbolji mogui nain. Roditelji koji udaraju svoju decu ne oseaju
se dobro zbog toga obino oseaju uznemirenost i krivicu. Najvei broj
njih rado bi sasluao savete o tome kako spreiti i razreiti sukobe s decom.
Politike pozitivnog roditeljstva pomau roditeljima da bez primene nasilja,
fizikog ili emotivnog, omogue svojoj deci da razumeju, prihvate i potuju
pravila (disciplinu). Prelaskom sa udaranja i poniavanja dece na stanje
u kome se ona smatraju ljudskim biima i nosiocima prava kao i ostali
poboljava se porodini ivot za sve.

Deca nisu vlasnitvo njihovih roditelja.

39

Napomene uz tekst

1. Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta: Opti komentar br. 8, 2006.godina, stav 11.
2. Pravo osobe da ne bude tuena jeste i deje pravo (The right not to be hit, also a childrens
right), rad Tomasa Hamarberga, komesara Saveta Evrope za ljudska prava, objavljen 6. juna 2006.
V. <http://www.coe.int/children> (govori, Hammarberg).
3. Evropska komisija za ljudska prava: odluka o prihvatljivosti, Sedam pojedinaca protiv vedske,
1982; predstavka br. 8811/79. V. < http://www.echr.coe.int/echr/> (sudska praksa, Hudoc).
4. Evropski sud za ljudska prava, A. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 1998. V. <http://www.echr.coe.
int/echr/>.
5. Savet Evrope: Evropski Komitet za socijalna prava, Opte razmatranje u vezi sa lanovima 7
(stav 10) i 17, Zakljuci XV-2, sveska 1, Opti uvod, str. 26.
6. Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta, n.d, stavovi 3 i 21.
7. Izvetaj nezavisnog strunjaka za Studiju Ujedinjenih nacija o nasilju nad decom: Uvod, stav 1.
V: http://www.violencestudy.org/IMG/pdf/English.pdf
8. Isto, stavovi 1-2.
9. Isto, stav 41.
10. Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta, n.d, stav 34.
11. Isto, stavovi 40-41.
12. Roditeljstvo u savremenoj Evropi pozitivan pristup (Parenting in contemporary Europe
a positive approach) i Pogledi na pozitivno roditeljstvo i nenasilno odgajanje dece (Views on
positive parenting and non-violent upbringing), Publikacija Saveta Evrope, 2007.
13. Pinheiro, Paulo Srgio, Svetski izvetaj o nasilju nad decom (World Report on Violence against
Children), str. 5, Studija Generalnog sekretara UN o nasilju nad decom, eneva, 2006.
14. Gershoff, Elizabeth Thompson, Telesno kanjavanje od strane roditelja i s njim povezana
ponaanja i iskustva dece (Corporal punishment by parents and associated child behaviours
and experiences: A meta-analytic and theoretical review) u asopisu Psychological Bulletin, 2002,
sveska 128, br. 4, str. 539-79.

40

15. Komitet Ujedinjenih nacija o pravima deteta, n.d, stav 14.

Deci je potrebno vie zatite, a ne manje.

16. Isto, stav 29.

41

Saznajte vie

O Savetu Evrope njegova telima i institucijama

Savet Evrope je osnovan 1949. i predstavlja najstariju sveevropski
orijentisanu organizaciju koja se bavi ljudskim pravima u Evropi. Cilj mu je da
razvije opta i demokratska naela koja se temelje na Evropskoj konvenciji
o ljudskim pravima i drugim referentnim tekstovima o zatiti pojedinaca.
Da biste dobili informacije o lanstvu, istoriji, telima i institucijama Saveta
Evrope, kao i o trenutnim aktivnostima, posetite matinu internet stranicu
Saveta: <http://www.coe/int>.
Izgradnja Evrope za decu i sa decom jeste sveobuhvatni program iji
je cilj podsticanje prava dece i zatita dece od svih oblika nasilja. Na
internet stranici programa nalaze se informacije o najvanijim aktivnostima
Saveta Evrope, dokumenti, pravni tekstovi i vesti koje se tiu prava dece,
ukljuujui i aktivnosti programa na teritoriji itave Evrope protiv
fizikog kanjavanja dece (2008). Posetioci mogu pristupiti informacijama,
koje redovno aurira Globalna inicijativa za okonanje svakog fizikog
kanjavanja dece, o pravnom statusu telesnog kanjavanja u 47 drava
lanica. Pogledajte: <http://www.coe.int/children>.

42

Zatita dece zahteva strateki pristup.

Komitet ministara je telo Saveta Evrope koje donosi odluke. Sastoji se

od ministara inostranih poslova svih drava lanica ili njihovih stalnih
diplomatskih predstavnika u Strazburu. To je vladino telo u kome se
na ravnopravnim osnovama moe diskutovati o pristupima pojedinih
zemalja problemima sa kojima se suoava evropsko drutvo, a predstavlja
i zajedniki forum na kome se planiraju zajedniki naini reavanja tih
problema. U saradnji s Parlamentarnom skuptinom, on predstavlja uvara
osnovnih vrednosti Saveta i kontrolie da li drave lanice potuju svoje
obaveze. Pogledajte <http://www.coe.int/t/cm>.

43

Relevantne preporuke Komiteta ministara

Preporuka Rec(2006)19 o politici podrke pozitivnom roditeljstvu i
izvetaju sa objanjenima
Preporuka Rec(2005)5 o pravima dece koja ive u ustanovama za smetaj
dece i omladine
Preporuka br. R (93) 2 o medicinsko-socijalnim aspektima zlostavljanja
dece
Preporuka br. R (90) 2 o socijalnim merama koje se odnose na nasilje u
porodici
Preporuka br. R (85) 4 o nasilju u porodici
Svim preporukama Komiteta ministara moe se pristupiti preko internet
stranice Komiteta ili internet stranice programa Izgradnja Evrope za decu i sa
decom na adresi <http://www.coe.int/children> (kljuni pravni tekstovi).
Parlamentarna skuptina se sastoji od lanova dravnih skuptina iz 47
drava lanica Saveta Evrope. Oni se sastaju etiri puta godinje da bi
raspravljali o aktuelnim pitanjima, pozvali drave da preduzmu inicijativu
i podnesu izvetaj. Ovi izabrani lanovi Skuptine predlau pitanja po
svom izboru za diskusiju, a vlade evropskih zemalja koje u Savetu
Evrope predstavlja Komitet ministara obavezne su da odgovore.
Pogledajte: <http://assembly.coe.int>.
Relevantne preporuke Parlamentarne skuptine
Preporuka 1778 (2007) o deci rtvama: suzbijanje svih oblika nasilja,
eksploatacije i zlostavljanja.
Preporuka 1666 (2004) o zabrani telesnog kanjavanja na teritoriji itave
Evrope
Svim tekstovima Parlamentarne skuptine moe se pristupiti preko internet
stranice Skuptine ili internet stranice programa Izgradnja Evrope za decu i sa
decom na adresi <http://www.coe.int/children> (kljuni pravni tekstovi).
44

Komesar za ljudska prava je nezavisna institucija u okviru Saveta Evrope ije je

ovlaenje da promovie svest o postojanju ljudskih prava i njihovo potovanje
u dravama lanicama. Komesar sarauje sa velikim brojem meunarodnih

i domaih institucija, kao i s mehanizmima za nadzor ostvarivanja ljudskih

prava. Meu najvanije meuvladine partnere Kancelarije komesara
spadaju Ujedinjene nacije i specijalizovane agencije Ujedinjenih
nacija, Evropska unija i Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi.
Kancelarija takoe tesno sarauje s vodeim nevladinim organizacijama
za zatitu ljudskih prava, univerzitetima i savetodavnim telima.
Pogledajte: <http://www.coe.int/t/commissioner>.
Konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (CETS br. 005),
poznata pod skraenim nazivom Evropska konvencija o ljudskim pravima
(EKLJP), stupila je na snagu septembra 1953. EKLJP sadri graanska i
politika prava i slobode koji ine osnovu ljudskih prava u Evropi. Za
razliku od Konvencije UN o pravima deteta, EKLJP ne sadri odredbe koje
se posebno odnose na decu i mlade, iako se neka prava, kao to je pravo
na obrazovanje, odnose naroito na decu. Meutim, lanom 1. Konvencije
predvia se da drave obezbeuju a ne da se obavezuju da obezbede,
kako je navedeno u veini meunarodnih sporazuma svakome prava
i slobode koji su u njoj utvrena. Deca, stoga, imaju pravo na zatitu
svojih ljudskih prava. Sve drave lanice Saveta Evrope imaju obaveze
na osnovu ove Konvencije. Tekst Konvencije moete preuzeti sa internet
stranice Odeljenja za meunarodne ugovore (Treaty Office), pomou
gorenavedenog broja serije evropskih ugovora Saveta Evrope. Pogledajte
<http://conventions.coe.int/>.
Evropski sud za ljudska prava je osnovan 1959. godine. Sud je nadzorni
mehanizam ustanovljen na osnovu Evropske konvencije o ljudskim pravima
kako bi se obezbedilo potovanje obaveza koje drave imaju na osnovu
Konvencije. etrdeset sedam sudija Suda (broj sudija odgovara broju
drava potpisnica Konvencije) slue u linom svojstvu i ne predstavljaju
nijednu dravu. lanom 34 se predvia da Sud moe primiti predstavke od
svakog lica koje tvrdi da je rtva povrede prava zajemenih Konvencijom.
Ne pravi se nikakva razlika izmeu mukaraca i ena, stranaca i dravljana,

45

odraslih i maloletnika: prema tome, maloletno dete moe se direktno

obratiti Evropskom sudu za ljudska prava. Sud je doneo kljune odluke o
nasilju nad decom, ukljuujui i telesno kanjavanje. Izbor iz sudske prakse
koji se odnosi na prava dece moe se pronai na gorenavedenoj internet
stranici programa Izgradnja Evrope za decu i sa decom, a svim odlukama
i presudama moe se pristupiti pomou internet baze podataka Suda, koja
se naziva Hudoc. Rasprave se mogu pratiti na internetu putem vebkasta. Da
biste dobili sve informacije o istorijatu i organizaciji Suda, obradi predmeta
i sudskoj praksi, pogledajte: <http://www.echr.coe.int>
Evropska socijalna povelja (1961, CETS br. 035) i izmenjena Evropska
socijalna povelja (1996, CETS br. 163) jeme ekonomska i socijalna ljudska
prava, i komplementarne su sa EKLJP. Mnoga prava koja se jeme dvema
poveljama odnose se na decu, a u nekoliko sluajeva, tite njihova prava od
roenja do punoletstva. Izmenjena Povelja sadri odredbe koje se naroito
odnose na decu i koje tite decu kao lanove porodice. Poveljama se moe
pristupiti putem Kancelarije za ugovore, pomou gorenavedenih CETS
brojeva. Pogledajte: <http://conventions.coe.int/>.
Evropski komitet za socijalna prava (ECSR) nadgleda da li su zakon i praksa
u skladu sa Evropskom socijalnom poveljom i izmenjenom Evropskom
socijalnom poveljom. On usvaja zakljuke koji se odnose na nacionalne
izvetaje i odluke o kolektivnim albama. Od donoenja protokola iz
1995, kolektivne albe Evropskom komitetu za socijalna prava mogu
podneti odreene meunarodne organizacije poslodavaca i sindikata,
nevladine organizacije, kao i udruenja poslodavaca i radniki sindikati u
pojedinanim zemljama. Postupak prilikom kolektivne albe naroito je
delotvoran kod zatite prava dece poto se albe mogu podnositi u njihovo
ime. Da biste dobili potpune informacije o ECSR, pristupite njegovoj
internet stranici preko matine stranice Saveta Evrope na adresi
<http://www.coe.int/> (ljudska prava).

O Ujedinjenim nacijama
46

Ujedinjene nacije (UN) osnovane su 1945. godine i skoro svaka priznata

drava na svetu njihov je lan. Od kada je 1948. usvojena Univerzalna
deklaracija o ljudskim pravima, Ujedinjene nacije su sainile preko 60

sporazuma koji su se ticali pitanja kao to su ropstvo, sprovoenje

pravde, genocid, status izbeglica i manjina i ljudska prava. Svaki od ovih
sporazuma zasniva se na idejama nediskriminacije, jednakosti i uvaavanja
dostojanstva svakog pojedinca, ime se jasno stavlja do znanja da se one
odnose na svakoga, ukljuujui i decu. Deca, prema tome, imaju pravo na
prava i zatite navedene u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta
(CRC), kao i u svim drugim sporazumima o ljudskim pravima.
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta (UNCRC) je prvi zakonski
obavezujui instrument koji sadri puni opseg ljudskih prava za decu
politikih, graanskih, socijalnih, kulturnih i ekonomskih. etiri sutinska
naela Konvencije su nediskriminacija; posveenost najboljim interesima
deteta; pravo na ivot, preivljavanje i razvoj; i potovanje gledita
deteta. Svako pravo navedeno u Konvenciji nerazdvojivo je od ljudskog
dostojanstva i harmoninog razvoja svakog deteta. UNCRC je sporazum
koji je od svih postojeih meunarodnih sporazuma najvie puta potvren,
ali se esto navodi da se on i najee povreuje.
Komitet Ujedinjenih nacija o pravima deteta (CRC) jeste telo sainjeno od
18 nezavisnih eksperata koje nadgleda kako drave potpisnice sprovode
UNCRC. Komitet objavljuje svoje tumaenje odredaba Konvencije u vidu
optih komentara na tematska pitanja, usvaja zakljuna opaanja i odluke
u vidu preporuka i odrava godinji dan za diskusije iji je cilj negovanje
boljeg razumevanja Konvencije i njenih implikacija.
Studija Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o nasilju nad decom
predstavlja globalni pokuaj da se detaljno predstave priroda, opseg i
uzroci nasilja nad decom, kao i da se iznesu jasne preporuke o aktivnostima
kojima bi se ono spreilo i kojima bi se na njega reagovalo.
Pogledajte: <http://www.violencestudy.org>.

47

O akcijama koje sprovode vlada i nevladine organizacije

Do oktobra 2007. godine sedamnaest drava lanica Saveta Evrope
promenilo je svoje zakone i zabranilo svaki vid telesnog kanjavanja dece.
To su: Austrija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Danska, Finska, Nemaka, Grka,
Maarska, Island, Letonija, Holandija, Norveka, Portugalija, Rumunija,
vedska i Ukrajina.
Mnoge od vlada ovih zemalja pokrenule su informativne kampanje i
kampanje za podizanje nivoa svesti iji je cilj promena stavova javnosti
po pitanju ovog iroko rasprostranjenog metoda disciplinovanja, kao i
prihvatanje novog zakona. Kljuni deo posla na terenu izvele su nevladine
organizacije (NVO), deiji ombudsmani, same vlade i mnogi drugi. Neke
vlade ak uspostavljaju telefonske linije za pomo deci i roditeljima. Takoe
je u toku mnogo aktivnosti i kampanja iji je cilj promena zakona, stavova
i ponaanja u zemljama u kojima je telesno kanjavanje jo uvek legalno.
Iz ovoga je proisteklo mnotvo materijala za roditelje i samu decu, kao i
za strunjake koji rade s decom, nezavisno od pravnog statusa telesnog
kanjavanja u datoj zemlji.

48

Evropska mrea ombudsmana za decu (ENOC) predstavlja neprofitno

udruenje nezavisnih institucija koje se bave dejim pravima. Njegovi
ciljevi su da podstakne najpotpunije mogue sprovoenje Konvencije
UN o pravima deteta, potpomogne kolektivno lobiranje za deja prava,
razmenjuje podatke, metode i strategije i promovie nezavisne institucije
za decu. Pogledajte: <http://www.ombudsnet.org/enoc>
Globalna inicijativa za ukidanje telesnog kanjavanja dece jeste NVO
koja obezbeuje podatke o relevantnim standardima na polju ljudskih
prava, kljunim ocenama i globalnom napretku u ukidanju telesnog
kanjavanja, istraivanjima, kao i linkove ka materijalima o pozitivnim,
nenasilnim odnosima sa decom. Takoe je obezbedila internet resurse za
roditelje i nastavnike o disciplinovanju bez telesnog kanjavanja.
Pogledajte: <http://www.endcorporalpunishment.org>.

Program Izgradnja Evrope za decu i sa decom poziva vas da istraite neke

od izvora dostupnih u vaoj zemlji, ali i van nje. Dolenavedeni partneri
Saveta Evrope mogu da poslue kao polazna taka. Kao rezultat pretrage
po kljunim reima corporal punishment (telesno kanjavanje) na svim
njihovim internet stranicama bie prikazano mnotvo materijala iz itavog
sveta take gledita, kampanje, materijali za predavae, vesti o zakonima,
publikacije, resursi, statistike, podaci o pozitivnom roditeljstvu i nenasilnom
disciplinovanju, itd. Takoe ete nai korisne linkove ka drugim internet
stranicama.

Spasite decu (Save the Children) je nezavisna globalna organizacija

koja vodi kampanje usmerene na dugorone promene i poboljanja u
dejim ivotima. Prisutna je u 120 zemalja i podstie svoje pristalice da
vre pritisak na one koji donose odluke i utiu na formiranje stavova
da promene svoju politiku i obiaje, lokalno i globalno, kako bi se
omoguilo da deja prava postanu stvarnost. Organizacija Spasite
decu vodi kampanje protiv telesnog kanjavanja u mnogim zemljama
i izradila je veoma korisne materijale za ovu kampanju.
Pogledajte: <http://www.savethechildren.net>

Informativna mrea o pravima deteta (CRIN) predstavlja globalnu mreu

koja distribuira podatke o Konvenciji UN o pravima deteta i o dejim
pravima meu nevladinim organizacijama, agencijama Ujedinjenih
nacija, meuvladinim organizacijama, obrazovnim ustanovama i drugim
strunjacima za prava deteta. Pogledajte: <http://www.crin.org>.

Nacionalno drutvo za spreavanje okrutnosti prema deci (NSPCC)

dobrotvorno je drutvo osnovano 1884. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Njegove sutinske vrednosti zasnivaju se na Konvenciji UN o pravima deteta,
a cilj mu je da okona svu okrutnost prema deci putem telefonskih linija
za pomo, podrke osetljivim porodicama, kampanja za izmenu zakona i

49

podizanja svesti o zlostavljanju. NSPCC vodi kampanje protiv zlostavljanja

dece i izdaje asopis Your Family (Vaa porodica) namenjen roditeljima.
Pogledajte: <http://www.nspcc.org.uk>

Odabrane publikacije:
Daly, Mary (ed.), Parenting in contemporary Europe a positive approach:
Council of Europe Publishing, Strazbur, 2007.

Views on positive parenting and non-violent upbringing: Council of Europe

Publishing, Strazbur, 2007.

Gershoff, Elizabeth Thompson, Corporal punishment by parents and

associated child behaviours and experiences: A meta-analytic and
theoretical review, u asopisu Psychological Bulletin, 2002, sveska 128, br.
4, 539-79.

Pinheiro, Paulo Srgio, World report on violence against children; a more

elaborate publication of the above-mentioned UN Study report, it contains
case studies, best practices and recommendations: United Nations
Publishing, eneva, 2006.

Eliminating corporal punishment a human rights imperative for Europes

children, fully revised second edition: Council of Europe Publishing,
Strazbur, 2007.

Willow, Carolyne; Hyder, Tina: It hurts you inside children talking about
smacking: National Childrens Bureau and Save the Children, London,
1998.

Hindberg, Barbro, Ending corporal punishment: Swedish experience of

efforts to prevent all forms of violence against children and the results:
Ministarstvo za zdravlje i socijalna pitanja i Ministarstvo spoljnih poslova,
vedska, 2001.
Ending legalised violence against children Global report 2007: Global
Initiative to End All Corporal Punishment of Children, 2007.
Goicoechea, Pepa Horno, Love, power and violence a comparative analysis
of physical and humiliating punishment patterns: Save the Children, panija,
2005.
Harper, Kate, et al., Ending physical and humiliating punishment of children
Manual for Action: Save the Children Sweden and the International Save
the Children Alliance, 2005.
Hart, Stuart (ed.), Eliminating corporal punishment the way forward to
constructive child discipline: Unesko, Francuska, 2005.

50

Implementation handbook for the Convention on the Rights of the Child, fully
revised 2nd edition (includes detailed analysis of the jurisprudence of the
Committee on the Rights of the Child (third edition is in preparation)):
Unicef, 2002

51

Napomene

52

Kriminalizacija telesnog kanjavanja dece ne znai da se roditelji alju u zatvor.

53

54

55

56

Ukidanje telesnog
kanjavanja dece

Ukidanje telesnog kanjavanja dece

Pitanja i odgovori

Zato udaranje dece iz disciplinskih razloga treba da bude nezakonito? Kakvo pravo ima drava
da se mea u to kako se deca vaspitavaju? Kako javni stavovi mogu da se promene ka pozitivnom
i nenasilnom roditeljstvu? Ta i mnoga druga pitanja razmatraju se u publikaciji Ukidanje telesnog
kanjavanja dece pitanja i odgovori (Abolishing corporal punishment of children Questions and
answers), brouri za roditelje, kreatore politike, advokate, zastupnike dece i druge ljude koji rade
s decom, a koji svi imaju uvreeni interes u njihovom blagostanju.
U ovoj brouri, podeljenoj na 4 glavna dela, definie se telesno kanjavanje dece, navode se na
meunarodnom pravu utemeljeni razlozi zato telesno kanjavanje treba ukinuti, raspravlja se o
tome kako to ukidanje postii, i, konano, razobliuju se mitovi i javni strahovi povezani sa ovim
pitanjem. Fiziko kanjavanje dece predstavlja in nasilja i povredu ljudskih prava dece. Svaka
drava u Evropi ima zakonsku obavezu da se pridrui grupi sedamnaest evropskih drava koje su
ve usvojile potpunu zabranu telesnog kanjavanja dece.

www.coe.int/children

IZGRADNJA EVROPE ZA DECU I SA DECOM

Pitanja i odgovori