Arabel

1. Boanstva
1.1 Kraljica Lia
Samo najstariji vilovnjaci znaju za povezanost Kraljice Lia i Konijanije, dok veina drugih nema nikakvu
predstavu u kakvom su odnosu ovo dvoje. Meutim, majka diviljih vilovnjaka Arabele je oduvek
podseala na Konijaniju, iako pomalo grublja. Boginja prirode, rasta i razvoja, je takoe majka Arabele i
veine rasa koje od davnina nazivaju ovu zemlju svojim domom. Maiji narod prati ovu boginju, kao i
halflinzi i gnolovi. Njena svetilita su gotovo uvek formirana u obliku lista.

1.2 Ji-Karrat
Otac Arabele je uz Kraljicu Lia tvorac divljih vilovnjaka i orkova, mada ga orkovi daleko vie potuju
nego njegova druga deca. Zaduen za podzemni svet Arabele, Ji-Karrat zaduuje svoje sinove da budu
uvari, istraioci i graditelji podzemnog sveta. Ljubiasti crvi, ljubimci ovog boanstva, i danas kopaju
tunele ispod Arabele, neki od koji ak povezuju glavno ostrvo sa susdenim. Podzemni gradovi orkova,
sada uglavnom naputeni, sadre svetilita ovom boanstvu, a od kada su orkovi izali na povrinu, mnogi
totemi isklesani u kamenu i urezani u drvetu se mogu nai po celoj zemlji.

1.3 Berna
Vudu babica mrane strane Arabele. Berna je boginja tame i mrane magije, otrova i prevare u ovom
delu sveta. Potie jo iz vremena pre nego to su orkovi izali na svetlost dana, iako je njen uticaj izmeu
dolaska divova i pojave vampirizma bio izuzetno slab na ostrvu. Pre titana je bila boginja yuan-tia,
zmijolikih ljudi koji su kontrolisali jug Arabela. Pored njih, klanjali su joj se volebnici sa Zaaravajue
Planine, sve dok moan necromancer, Damien Sikotik, nije odbacio Bernu i napravio kult oko sebe.
Berna, ogorena, je bacila prokletstvo na volebnike, davajui im veliku mo, ali nedovoljan razum da
rukuju njome. Vremenom, nakon povlaenja titana sa ostrva Berna je stvorila vampirizam, i poslala ga na
izbeglice Kardusa i ilumiane na Agnosku. Kako su dinovi bili imuni na njenu novostvorenu bolest, spojila
je davno ubijene orkove Crnog Zmaja sa krvlju stvarnih crnih zmajeva, stvarajui Okot Crnila, kako bi
kaznila divove za desetkovanje njenog zmijolikog naroda.

1.4 Sensibal
Bog mudrosti, znanja i vetine, Sensibal je boanstvo koje je u razliitim delovima istoije bio od velike
koristi svim delovima sveta. Iako se smatra da mu centar moi lei u Planini Nomin na Agnosku, i da je
ovde jedino mesto gde je mogue Sensibalu se obratiti, Sensibal je putovao kontinentima i svetovima,
obraajui se pojedincima kada je smatrao neophodnim, i prikupljajui sva saznanja na koja je nailazio.
Iako su titani stvorili ilumiane od ljudi, smatra se da je Sensibal bio taj koji im je dao mo, znanje i vetinu
da to urade, i da je vreme provedeno pod robstvom titana bilo samo poetna pria koju je njegov narod
morao preiveti. U toku milenijuma smatra se da je Sensibal u manjoj ili veoj meri pomogao svim
bogovima Kaliima, dobrim i loim, a za uzvrat dobijao tajne kojima je punio svoje police u Bibliopoli,
njegovom svetu koji predstavlja beskonanu arhivu koja sadri informacije svetova.
1

1.5 Inamon
Inamon i Miakistra su otac i majka titana i divova sa Xan'Dalokije. Iako u vreme pre dolaska titana na
Arabelu ova boanstva nisu imala nikakvu mo ovde, sa osvajanjima titana uticaj Miakistre, i Inamona
pogotov, se sve vie oseao. Bog magije, snage, borbe i pohoda, ovo boanstvo predstavlja vrhovnog
boga Xan'Dalokije, i moda najmonije boanstvo na Kaliimu posle Weebam-Ne, pre nego to je
Weebam-Na bio oslabljen. Veliki spomenici su se nalazili u skoro svim naseljima koja su divovi izgradili na
Arabeli, glorifikujui ovo boanstvo, i ak i danas dosta njih i dalje stoji, gotovo jednako velianstveni kao
tada. Oba boanstva titana su i dalje prisutna na Arabeli, zahvaljujui divovima koji sada nazivaju ovo
ostrvo svoj dom.

1.6 Miakistra
Divovska boginja prirode, lova, poljoprivrede, ena i dece, Miakistra je majka titana i ena Inamona.
Mona kao i svoj mu, Miakistra je posveena miru i razvoju umesto osvajanju i ratu, zbog ega je ova
boginja bila dugo vremena glavni bog ilumiana. Majka u pravom smislu rei, Miakistra je uvek bila ta koja
je skretala panju Inamonu kada treba prestati sa daljim razaranjem i previti rane, i ona je bila glavna
zatitnica protiv drevnih zmajeva protiv kojih su se titani borili dugi niz vekova.

1.7 Weebam-Na
Bog mora je prisutan i na ovom kontinentu, i kraljevina Vainikas ga najvie potuje od svih boanstva
Kardusa. Ljudi, i ak vilovnjaci, beei od senke Ulduna su se usudili da plove preko Praeclarus Mora, koje
je tada bilo izuzetno opasno za plovidbu. Svi na brodu, bez izuzetka, su se molili ovom boanstvu, i mnogi
smatraju da su zahvaljujui njemu uspeli da prebrode vode koje skoro niko pre njih nije uspeo. Od tada,
pa sve do danas, se ovo boanstvo potuje meu ljudima i vilovnjacima Vainikasa.

1.8 Jarvik
Nakon to je porazio Ulduna, aneo Marmaroth je postao boanstvo poznato pod nazivom Jarvik. Iako
niko od izbeglica nije video Kardus do kraja svog ivota, vesti su se irile i kako bi zahvalili anelu to je
spasao njihovo rodni kontinent i spreio irenje senke Ulduna na Arabelu, deo stanovnitva je poeo da
die oltare i spomenike ratniku svetla. Danas se prati kao bog nade, hrabrosti i snage, i veina ratnika i
avanturista mu se klone.

1.9 Konijanija
Boanstvo radosti, veselja, muzike, prirode i slobode Kardusa se u Vainikasu slavi, ali u mnogo manjoj
meri, i to uglavnom na samom severu. Deo vilovnjaka se priklonio Weebam-Ni nakon to su bezbedno
doli na ostrvo, a deo se vremenom poeo klanjati Kraljici Lia. Postoje dva svetilita Konijanije u celoj
Arabeli, jedan juno od Sasserina i jedan istono od Fimina, i oba su relativno slabo poseeni. Vikendi
Konijanije se odravaju, ali Konijanija u njima najmanje uestvuje.

2. Geografija
Arabel predstavlja grupu od desetak velikih ostrva koja se nalazi juno od Kardusa, razdvojena morem
Praeclarus, zatim istono od Talassinus Marea gde se izmeu nalazi Naputeni Okean, i zapadno od
Xan'Dalokije, gde ih deli more Snova, dok se na jugu prostire Beskonano More. Ova grupa se prua oko
2800 km od zapada ka istoku i 2200 km od severa ka jugu.
etiri velike i pregrt sitnih zajednica deli ovu divlju zemlju. Na drugom najveem ostrvu, zvanom
Agnosko, se nalazi zajednica Plave Sfere, pratioci boga Sensibala, veinom ilumiani, mada se mogu nai i
pripadnici drugih rasa, pogotovo ljudi, sivih i visokih vilovnjaka. Na glavnom ostrvu, zvanom isto kao i
kontinent, se nalaze tri velike zajednice. Plemena orkova su udruena ve nekoliko vekova pod barjakom
Crvenog Zmaja, koji sedi u Kangas Urovu. Kraljevina Vainikas sa prestonicom u Sasserinu, je nastala kao
Beliin pokuaj da napravi koloniju na ovom mistinom ostrvu, ali je danas Sasserin i cela kraljevina
potpuno nezavisna od raspale carevine. Poslednja zajednica predstavlja potomke titana sa Xan'Dalokije
koji su sredinom druge ere bili proterani od strane zmajeva u svoju prapostojbinu, ostavljajui najslabije
svog soja, divove, da ive na jugu Arabele, a njihova prestonica je u Inxulumi. Pored ove tri krupne
zajednice jo jedna se istie koja se nalazi na skoro svakom ostrvu, a to su deca Kraljice Lia, odnosno
divlji vilenjaci, koji su najbrojniji na ostrvima Velikog i Malog Brata. Pored njih jo desetak malih zajednica
naziva Arabel svojim domom, meu kojima spadaju maiji narod na ostrvima Kikorat Mora, raptorani na
ivici Beskonanog Mora, gnolovi, yuan-ti i drugi.
Klima na ostrvima Arabele je manje vie svuda ista topla i vlana, omoguavajui bujan ivot sa gustim
visokim umama koja razna bia nazivaju svojim domom.Izuzev viih delova planina i ostrva Agnosko koje
je za nijansu hladnije od ostalih i ne podrava toliko guste praume ostatak kontinenta je dobrim delom
neprohodan, a putevi su ouvani samo na teritorijama kraljevine Vainikas. Jo jedan izuzetak je Stepa
Suvog Vetra, gde nema ni ume i ivot je prilino oskudan za standarde ovog kontinenta.
Kako je kontinent neukrotiv i surov tako je i stanovnitvo dobrim delom izuzetno sposobno i prekaljeno,
pogotovo kako se ide dublje u dunglu. Dok se orkovi bave ratovanjem, bilo meusobnim ili sa okolinom,
i usavravaju svoje sposobnosti, oruija i opremu, divovi gledaju da obnove svoje palo carstvo i pokore
zmajeve koji su ga sruili. Za to vreme, kraljevina Vainikas gleda da istrai to vie moe zemlje, te
redovno angauje svoje najsposobnije da donesu blago, bilo u obliku artifakta zaboravljenog doba,
sadraja trezora propalih gradova titana ili kosti velikog zmaja. Pored toga sve zajednice uestvuju u
uobiajnim poslovima poput poljoprivrede i rudarstva, s' tim to se esto gaje egzotini usevi poput
melesie, biljke koja se koristi kao protivotrov od nekoliko vrsta pauka koji uglavnom ive u gradovima
ovog kontinenta, zatim fifon, izuzetno skup zain, kao i koka, a kopaju rude jedinstvene za ovu zemlju
poput arkaniuma i krvavika.
Divlja Kruna trguje sa ostatkom sveta preko Sasserina, i spremna je da prihvati svakog dovoljno
sposobnog da se oproba u divljini, bez obzira na njegovo poreklo. Pored njih, pripadnici Plave Sfere
primaju svakog ko je eljan znanja i usavravanja, i ko je spreman da proe kroz iskuenja Sensibala kako
bih dokazao svoju predanost. Nasuprot njima, jedina interakcija koju orkovi Arabele imaju sa ostatkom
sveta je preko svojih gusara i pljakaa koji vekovima haraju Praeclarusom i junim delom Volukrisa, dok
divovi gotovo uopte ne interaguju sa ostalim kontinentima, izuzev sa Xan'Dalokijom.
3

3. Istorija
Iako je istorija sveta pre prve ere po Kardusu generalno slabo poznata, i vie predstavlja niz pria i
legendi nego vremensku liniju, Arabela je zemlja gde veina istorije pre druge ere po Kardusu nije
poznata. Smatra se da Plava Sfera, barem oni na viim poloajima znaju tano kako se odvio razvoj ovog
divljeg kontinenta od njihovog dolaska na kontinent, koji se desio pre oko osam hiljada godina, pa sve do
danas. Pored njih, smatra se da arobnjaci Exbunga, kuratori Nebeske Biblioteke Lovorova i jo neki
pojedinci znaju neka od deavanja koja su se desila pre druge ere, ali zapisana istorija Arabele poinje sa
osnivanjem Sasserina, vek pred kraj prve ere, kada su graani Belie voeni od strane nekoliko vojvoda,
beei od senke Ulduna, odluili da se iskrcaju na Arabelu, ne bi li tu nali utoite. Vremenom se kroz
istraivanje kontinenta i upoznavanje sa domorocima pria proiruje i saznaju se neki detalji o ranijoj
istoriji, ali gotovo svi dolaze iz nepozudanih izvora.
Arabela je oduvek bila podeljena u tri celine, gde je jedna celina bila samo ostrvo Arabel, druga ostrvo
Agnosko sa okolnim sitnim ostrvima, i trea sva ostala velika ostrva. Malo je ak i danas poznato o
okolnim ostrvima, i samo su neka vea naselja mapirana i osnovne informacije o stanovnicima i njihovim
obiajima prikupljena. Prema tome, pria o poznatoj istoriji ove zemlje je podeljena na dve celine,
Agnosko i Arabel.

3.1 Agnosko
Agnosko je oduvek bilo ostrvo koje je zrailo magijom drugaijom od ostatka kontinenta. Titani i divovi
koji su uspeli da stignu do ovog ostrva se nisu usuivali da grade neka naselja na njemu i oseali su mo
jaku gotovo koliko i njihova boanstva. Meutim, magija koja je odbijala divove je privlaila njihove
robove, darovite i posveene ilumiane, ovekoliko rasu sa Xan'Dalokije koju su divovi stvorili, stopivi
ljudsku rasu sa tenom magijom koja je izvirala iz Ven'Ulada, zaaranog vulkana koji je umesto lave
izbacivao tenu magiju.
Oko petsto godina nakon to je invazija titana sa Xan'Dalokije na Arabel poela se deava pobuna robova,
i ilumiani, barem oni preiveli, dolaze na Agnosko gde se zvanino upoznaju sa Sensibalom, svojim novim
ouhom, oko etiri hiljade godina pre prve ere. Kree razvoj tri centra ilumiana na ostrvu, svaki
podjednako vaan za Plavu Sferu.
Tokom narednih milenijuma ilumiani razvijaju tri centra sa svoje najvee kabale, Templa, kabal pera koji
je posveen skupljanju znanja, zatim Ostar, kabal eklipse, zaduen za prikupljanje, uvanje i izuavanje
artifakta dobavljenih iz celog sveta, i na kraju kabal lanaca, Tal, koji alje svoje agente irom sveta da se
integriu u razne vlade i institucije, kako bi znali ta se deava u svetu i iza zavese manipulisali politikom,
ili se bar tako sumnja. Svaki od ova tri kabala danas broji tano 1500 lanova, i kada neki lan umre od
starosti ili pogine na zadatku apliciraju najbolji kandidati iz niih kabala da popune prazna mesta.
Nakon to su pobegli od divova, Sensibal je raspodelio mali broj ilumiana koji su preiveli na razliite
delove ostrva, naredivi im da grade svoje utvrde, iako nije pruio nikakvu direktnu pomo, te su ilumiani
morali da ukrote zemlju pre nego to je krenu obraivati. Polovina je poginula, ali dve hiljade ilumiana
koji jesu preiveli su se rasporedili u svoje nove utvrde kako im je Sensibal dirigovao. Ovo boanstvo ih

savetuje da savladaju ovu zemlju i razviju svoje kabale te da e ih ponovo posetiti kada budu spremni,
nakon ega ih naputa, na skoro etiri milenijuma.
Iako su bili relativno zatieni na Agnosku dugo je vremena trebalo ilumianima da ojaaju i osmele da
istrauju Arabelu. Skoro milenium nakon to ih je Sensibal napustio, nakon to su utvrdili svoj poloaj na
Agnosku su krenule redovne ekspedicije na Arabel i okolna vea ostrva. Kako nisu poznavali zemlju ni
blizu dobro kao divlji vilenjaci i orkovska plemena, a nisu smeli da se suoe sa svojim bivim
gospodarima, progres je bio izuzetno spor, i trebalo je nekoliko generacija da se smeni pre nego to su
uspeli da dovedu ispitanost ostalih ostrva na zadovoljavaju nivo. Uspeli su da ugrubo mapiraju zemlju i
donesu mo, u vidu znanja, iskustva i maginih predmeta u svoje kabale.
Oko hiljadite godine pre prve ere po Kardusu, ilumiani su krenuli da isplovljavaju primitivnim brodovima
u nepoznate predele, sve vreme i dalje ispitujui ostrva Arabele. Tano hiljadu ilumiana su otili u
nepoznate predele, od toga manje od sto je stiglo na neko kopno koje nije pripadalo Arabeli. Jo oko sto
ilumiana je zavrilo na nekim ostrvima Arabele, nakon to su ih oluje i vetrovi nasukali, dok je ostatak
potonuo ili bio potpuno izgubljen u stranim morima. Pet brodova koji jesu dohvatili strane obale, i to tri
na Kardusu, jedan na Gif Danu i jedan na Talassinusu su krenuli da uspostavljaju kabale.
Kabal na Talassinusu, smeten na ivici Mora Ludosti, je bio u roku od samo par godina progutan. Kabal na
Gif Danu, Kakla, e formirati utvrdu na jugu kontinenta, i ona e stojati tu skoro dva milenijuma, sve dok
erupcija snanog Moirona nije pobila najvei broj stanovnitva i razorila utvrdu. Tri broda koja su stigla
na Kardus su formirali kabal korena, Simil. U narednim vekovima e se, usled zatite koju je utvrda
pruila, kako zemlji tako i okolnom stanovnitvu, formirati naselje oko utvrde, i na kraju grad, Similion.
Grad postaje zvanino deo Belie 850. godine prve ere, kada se iluminai na Kardusu odriu Sensibala i
posveuju upravljanjem regiona.
Prva vea kriza na Agnosku se deava etiri veka pre prve ere, kada orkovi voeni pod barjakom Zelenog
Zmaja odluuju da napuste rodni Arabel zbog sve vee opresije divova, i bee ka Agnosku, saznavi da ga
se divovi klone. U narednim godinama orkovi zauzimaju dve utvrde, istrebivi potpuno Cinta kabal i
pobivi pola Mela kabala, proteravi ostatak u Templu, gde se spremala vojska da se suoi sa orkovima,
koji su se sada iskrcavali na glavnom ostrvu.
Trebalo je skoro sto godina Ilumianima da proteraju orkove sa Agnoska. U dva navrata je utvrda Templa
kabala zamalo pala, i na jedno vee je Tal bio pod kontrolom orkova, samo da bi bili izbaeni sutradan od
ilumiana iz Ostara. U tih sto godina su utvrde Gurtha i Enque bili osvojeni, pa osloboeni, pa opet
osvojeni. Orkovi su poznavali zemlju, i bili su prekaljeni ratnici, ali najbitnije od svega bilo ih je mnogo.
Orkovi su bili nemilosrdni i posle vie milenijuma u ratu sa dinovima ilumiani su im doli kao slabija
verzije iste stvari magija je bila slina, a fizika snaga neuporedivo manja. Ono to je Zeleni Zmaj
prevideo je bilo lukavstvo koje su ljudi posedovali, a dinovi ne. Tal je poslao svoje najbolje agente da se
uvuku u pleme uz pomo iluzije i magija opiinjavanja. Integrisani u hordu, agenti su uspeli da je razore
iznutra, i kada su se orkovi podelili na tri dela ilumiani su ih lako proterali sa svog ostrva. Sve utvrde su
osloboene, osim Cinte. Kako je kabal bio istrebljen, a orkovi i dalje snani, ilumiani su smatrali
pragmatinim da osiguraju svoj poloaj i odreknu se te teritorije.
5

Orkovi su naneli dosta tete ilumianima, ali su i doneli dosta koristi. Do tada se narod Agnoska klonio
prirode i podreivao joj se. Ilumiani su je potovali i bojali je se, ak i posle par milenijuma. Putevi
izmeu kabala su postojali, ali su bili izuzetno opasni. Orkovskom najezdom, horda je dosta toga
pustoila i pravila iroke puteve. Juni i istoni deo ostrva je postao daleko pitomiji od kada je horda
prola kroz njih, i ilumiani su odluili da odravaju takvo stanje tu, jer su tokom vekova previe lanova
gubili zbog zveri i nemani koji su nazivali Agnosko dom mnogo pre njih. Predeo oko Ostara ostavljaju
divljim, budui da je Ostar predstavljao centar monih artifakta, i trebala mu je svaka odbrana koju je
mogao da dobije.
Naredni milenium nema mnogo deavanja vezanih za Plavu Sferu koji su poznati svetu. Veruje se da se,
poetkom prve ere po Kardusu, Sensibal konano javio ilumianima i da im je dao ciljeve za naredni
period. Sve do neke hiljadite godine prve ere se ilumiani razvijaju, istrauju svet i unapreuju kabale.
Sledea vea kriza na Agnosku se desila oko 900. godine prve ere, kada je usled sve veeg rivalstva
izemu tri glavna kabala izbio unutranji rat. Ostar, smatrajui da ini sedite moi ilumiana eli da
podredi Templu i Tal. Tal prihvata, meutim Templa ulazi u rat sa Ostarom. Zahvaljujui ogromnoj koliini
znanja koju je Templa skupila, veina Ostarovih artifakta bivaju onesposobljeni, i Templa uspeva da
odbije agresore od svoje utvrde. Kontra napad je sledio, meutim igrom sluaja Templa saznaje da je Tal
orkestrirao ovu celu stvar, i ojaeni Ostar i Templa, nakon estokih pregovora, kreu na njegove zidine.
Iako su se sitniji kabali drali van sukoba, Enque dolazi Talu u pomo, i zajedno odbijaju napadae i
kontra napadom istrebljuju ceo kabal Temple. Ostar nema izbora nego da se podredi Talu.
U narednim godinama Tal alje veliki deo svojih ljudi u Templu i raspisuje konkurse da im se pridrue
najbolji lanovi sitnijih kabala, dosta njih iz Enquea. Sa Talom na elu ilumiani se oporavljaju. U ovo
vreme polako stiu izbeglice od senke Ulduna sa Arabele. Kada su Kardusovi ratnici i istraivai uspeli da
osiguraju i kultiviu ue Jolne, onda su se ilumiani zainteresovali za njih. Poslali su pomo izbeglicama,
vojsku da ih titi kao i znanje koje e im osigurati opstanak.
Nakon Marmarotove pobede nad Uldunom, Belia je pokuavala da od Sasserina i okolnih sela napravi
svoju granu, slino kao to e uraditi i na Talassinusu nekoliko vekova kasnije. alju pomo i sredstva
gradu da nastavi svoju ekspanziju na ostrvu. Ilumiani, pragmatini kakvi jesu bili, nisu namervali da odbiju
nikakvu pomo irenja svoje budue grane. Iza zavese su agenti Tala orkestrirali plan da se Sasserin
odrekne budue carevine, ali jo nije bilo pravo vreme.
Pored deavanja na istoku Arabele, stanovnici Agnoska alju svoje ljude da se integriu u razne delove
sveta. Za razliku od prolih ekspedicija, ove su bile uglavnom uspene, jer su mora u meuvremenu
postala daleko pitomija. Ovog puta nije cilj bio proirivanje teritorije Plave Sfere jer su zemlje ili ve bile
dovoljno razvijene da tumae to kao ratni in ili previe divlje da bi se nastanile. Trebalo se integrisati u
svet radi glavnog cilja ilumiana skupljanja znanja, iskustva i resursa radi usavravanja u to vie oblasti.
Krajem druge ere, 1499. godine, poinje nova invazija orkova sa Arabele, ovog puta voeni barjakom
Krvavog Kiklopa. Kako je dobar deo divova pobegao, a oni koji su ostali su ratovali sa zmajevima,
orkovska arobnica Lilith gra-Mefaza je skupila plemena u nadi da e uspeti da opljaka Ostar i domogne
se artifakta koji su leali u njegovom trezoru.
6

Lilith, spremna na lukavstvo ilumiana, osvaja par sitnih kabala i za samo dve godine osvaja utvrdu Tala,
desetkujui kabal. Osiguravi svoj poloaj i opremivi svoju vojsku sa oruijem ilumiana koje su do sada
zaplenili, arobnica je dve godine kasnije bila blizu Ostara, i dobra je bila procena da joj nee trebati vie
od godinu dana da ga osvoji. Meutim, 1503. ljudi Sasserina, spremni da se odue za ljubaznost koju su
ilumiani njima pruili kada su oni prvi put doli u ovu zemlju, dolaze brodovima u Zaliv Runa gde hvataju
orkove nespremne. Posle izuzetno krvave bitke ljudi bivaju poraeni, i gotovo svi pobijeni, ali je i horda
bila desetkovana. Lilith se povlai u utvrdu Tal, odakle biva izbaena tri godine kasnije, i Krvavi Kiklop biva
slomljen godinu dana posle toga, 1507.
Pored poraza Krvavog Kiklopa, tri stvari su se promenile zbog intervencije Sasserina. Belia, koja je bila
protiv takve ofanzive je sankcionisala koloniju i u narednim godinama dovela mnogo vie svojih ljudi i
uvela daleko rigorozniji reim u kolonijalnim naseljima. Zatim, zbog zahvalnosti ilumiana, Zaliv Runa je
preimenovan u Zaliv Spasitelja, i formiran je mali kabal koji e posvetiti jedan vek da prikupi to vie
moe informacija o junacima koji su poginuli u borbi, da bi ih na kraju ovekoveili u arhivama Temple. Na
kraju, ilumiani su razmotrili mogunost stranaca da se pridrue njihovim kabalima. Ovo nije bilo novo
pitanje, i ve su vekovima razmiljali da prikljue ljude i vilovnjake pogotovo, uvaavajui mudrost koju
dugi ivot vilovnjaka moe da vidi, kao i snalaljivost i adaptabilnost koju ljudska rasa poseduje. Posle
ovoga, odluili su da naprave mesto u svom kabalu za svaku sposobnu osobu koja je spremna da se
posveti usavravanju.
Narednih par vekova se reformira Tal kabal, i oporavlja ostrvo od Lilithinih orkova. Tal kabal se najvie
populie lanovima Enque kabala, to e se u narednim godinama ispostaviti kao veliki problem. U
treem veku tree ere, nedugo nakon to se vampirizam poeo iriti Arabelom, ilumiani saznaju da se
Enque transformisao u kabal aptaa mrtvih. Oni su prihvatili Bernu i njen vampirizam kao korisnu stvar,
jer izbegavanjem smrti svojih najiskusnijih nema gubitaka informacija i iskustva. Ostatak Agnoska nema
isti stav, i veina ulazi u novi unutranji rat, gde su Tal i Enque, ojaani Bernom, bili u prednosti skoro sve
vreme. Rat je trajao izmeu 267. i 277. godine, i svake godine je sve vie kabala bilo potinjeno
vampirizmu. aptai mrtvih bi verovatno osvojili ostrvo da nisu ilumiani iz Temple pronali lek od
vampirizma, i posle jo tri godine uspeli da oslobode veinu poraenih kabala od ove bolesti. Tal je
osvojen, a Enque istrebljen.
Lek za vampirizam je bio efikasan da neutralie vampire, ali samo deo njih je uspeo da preivi leenje da
vidi svetlost dana. Kod istih ljudi je bio procenat takvih jo manji, ali ipak je Plava Sfera uspela da
pomogne novoformiranoj Divljoj Kruni da rei problem sa vampirizmom. Enque je reformiran, ali mrana
istorija kabala e zauvek biti razlog za brigu, i smatra se da i danas na Sensibalovim klikerima i oblinoj
obali Agnoska postoje sitni kabali koji se kriju i slue Berni.
Narednih pet vekova prolaze bez nekih bitnijih dogaaja za samo ostrvo. Ilumiani rastu i razvijaju se, i
pripremaju se za dolazak Svete Majke, ukoliko njihova intervencija bude potrebna. Nakon to je kriza
prola, etvrta era poela i svet se stabilizovao, Plava Sfera odluuje da iskoristi vojsku koju je spremila
da napravi veliku ekspediciju na Xan'Dalokiju, gde e pokuati da oslobode svoje roake. Brodovi su
isplovili osamnaeste godine etvrte ere. Ilumiani su se iskrcali na obalu Xan'Dalokije godinu dana kasnije,
i formirali uporite odakle e u narednim decenijama pokuavati da izvuku to vie ilumiana iz ropstva.
7

3.2 Arabel
Izuzetno je teko priati o vremenu pre izlaska orkova iz podzemlja Arabele. Kako su orkovi, divovi,
zmajevi i izbeglice sa Kardusa vie puta menjali topologiju ostrva, tragovi starih zajednica su veinom
izgubljeni. Pre dolaska orkova, na ostrvu su najbrojniji bili divlji vilenjaci, maiji narod i yuan-ti. Divlji
vilenjaci i maiji narod je u navratima ratovao sa yuan-tima, dok zmijoliki ljudi konano nisu uspeli da
proteraju maiji narod sa ostrva i nateraju divlje vilovnjake da se kriju po dunglama. Kako se ovo tano
desilo, i koliko je taj prastari rat trajao je nepoznato.
Izuavanjem njihovog glavnog i prvog grada Kangas Urova, kao i manje razmene koje su stanovnici
Vainikasa uspeli da uspostave sa orkovksim plemenima, pretpostavlja se da su orkovi doli na ostrvo oko
osam hiljada godina pre prve ere, kada su izali iz Planine Origin. Legenda kae da su otac i majka
Arabele, Ji-Karrat i Kraljica Lia, nakon to su stvorili zemlju, populisali je svojom decom. Orkove, koji su
povukli na svog oca, su zaduili da budu kraljevi podzemlja i da grade velike gradove u peinama irom
Arabele. Ruevine jednog ovakvog grada su i naene, ba u Planini Origin. Divlji vilovnjaci, koji su povukli
na svoju majku, su trebali da uvaju nadzemni svet i da odravaju divljinu i ivot u njoj u balansu.
Meutim, neto se desilo u podzemlju to je nateralo orkove da pobegnu na svetlost dana. Pretpostavlja
se da su, kako su kopali sve dublje, orkovi pobudili podzemne vulkane, ili su probudili neka uasna bia
zbog kojih su morali napustiti svoju domovinu. Pratei reke, razna peinska plemena su izala napolje,
veina prvi put u ivotu. Dugo im je trebalo da se priviknu na ivot van peine, i mnogi i danas ne vide
najbolje na Suncu, dok je veina zadrala svoju sposobnost da vidi u mraku.
Formirana su tri velika plemena, Zeleni, Crveni i Crni Zmaj. Crni Zmaj, koji je izaao na junu stranu
planine, se spustio dolinom reke Ilog i Ismitrin, i usput pravio naselja gde je bilo pogodno. Tokom
narednih vekova Crni Zmaj e zauzeti najpogodnije teritorije na Abelskoj visoravni, kao i uz reke Ismitrin i
Wildenmage. Crveni Zmaj, koji se formirao na severnoj strani planine, se spustio niz Dagat, formirajui
veliki grad kod jezera Urov. U narednim vekovima e se crveni zmaj proiriti do mora koje e kasnije
postati poznato kao Orkovsko, gde e du obale formirati naselja i u kasnijim milenijuma razviti
brodogradnju. Zeleni zmaj, pratei podzemnu reku Jolnu, je izbio na istonu stranu planine, i spustio se
njenom dolinom, usput formirajui sela.
Naredna tri milenijuma su prola u irenju orkovskih naselja i konstantnom ratu izmeu njih i vilovnjaka.
Orkovi, koji su brzo sa kamena preli na drvo, su kosili ume i gradili kue neverovatnom brzinom.
Vilovnjaci, koji su mnogo bolje poznavali teren su uspeli da im remete planove, ali orkovske horde su bile
izuzetno velike, i u stanju da zapale i iseku umu pre nego da prou kroz nju. Meutim, iako su orkovi
napredovali, neretko ih je sama priroda odbijala i diktirala kuda mogu da se kreu. Zbog toga su se
uglavnom drali obala reka i mora, gde su praume bile ree i savladive.
Sve se promenilo kada su titani i divovi sa Xan'Dalokije doli, otprilike pet hiljada godina pre prve ere.
Iskrcavi se na najjunije ostrvo Arabele, koje e kasnije postati poznato kao Titanovo Sletite. im su
sleteli uposlili su svoje robove, ilumiane, da izgrade dva naselja na ostrvu, dok izvide kontinent dalje.
Narednih hiljadu godina su prole u ekspanziji titana na Arabel. U ratu protiv titana, Crni Zmaj nije imao
nikakvog uspeha, i pleme je bilo desetkovano, sva naselja oko Wildenmagea i Ismitrina su bila zgaena, i
8

Crni Zmaj se povukao u Ismitrin, njihov poslednji i najvei grad, pripremajui za okraj sa napadaima.
Divlji vilenjaci su bili dovoljno veti da izbegnu divove, pa ak i titane, ali su im problem stvarali ilumiani
koji su ih redovno proganjali.
Ismitrin je pao oko etiri hiljade dvestote godine pre prve ere, a Crni Zmaj je bio sada samo nekoliko
zajednica od par desetina orkova rasutih po zemlji. Sledei na udaru su bili pripadnici plemena pod
barjakom Crvenog Zmaja, koji, savladavi magiju svojih protivnika, su bili vei izazov, ali su i dalje bili u
veini sluaja gubitnici. Pored njih, yuan-ti koji su iveli u tom predelu su uspevali da odole titanima, ali
su na kraju i oni morali da se povuku. Tako su etiri hiljade godine pre prve ere, titani drali ceo Zmajev
Greben, Abelsku visoravan, kao i Yuan-ti proplanke.
Dok se granica nove zemlje divova gurala sve vie ka severu, tako su se veliki gradovi i naselja dizali po
osvojenim teritorijama. Ilumiani, koji su neumorno gradili i osvajali sa titanima, su napustili svoje surove
gospodare kada su stigli do Agnoska, gde ih je Sensibal prizvao. Beg robova se desio oko etiri hiljade
godina pre prve ere, i samo je etvrtina ilumiana doivela da vidi formiranje prvog kabala.
Kako su titani izgubili treinu svoje snage izgubivi ilumiane, Crveni Zmaj, uz pomo Zelenog Zmaja koji je
stigao svojoj brai u pomo, je uspeo da odbije titane i divove sve do reka Ismitrin i Dangan. Divovi su
usporili osvajanje novih teritorija i krenuli su u defanzivu. Stvorili su snane utvrde oko Zmajevog
Grebena koje orkovi nisu mogli pomisliti da osvoje. Tako su osnovana tri velika dvorca, i gradovi oko njih,
Itavini oko 3500. godine pre prve ere, Idoloba, deceniju kasnije i Inxuluma vek kasnije. Inxuluma, je oko
3000. godine pre prve ere postala prestonica novog carstva titana i brojala je neverovatnu populaciju.
Kako su dobili priliku da se oporave, orkovi su se raspodelili u desetine novih plemena, kako bi svako
pleme imalo vei razlog da dri svoju teritoriju, a ne da se bori pod jednim barjakom. Plemena nastala u
ovom periodu su uzimali nazive po zverima Arabele Krvavi Kiklop, Mantikor, Stoglava Hidra, i slino.
Ovakva organizacija je dozvolila veu specijalizaciju u borbi protiv divova, neto to e biti presudno u
narednih par hiljada godina.
Divovi, koji su uspeli do 2500. godine pre prve ere da osvoje ceo jug Arabele, sve do Planine Origin, su bili
spremni da poraze orkove i osvoje ceo Arabel. Naredna dva milenijuma uspeno osvajaju sve vie
teritorija na ostrvu, i teraju orkove sve vie severno, a neki ak bee na Agnosko.
Orkovi, koji su bili petstote godine pre prve ere na ivici istrebljenja su dobili veliku priliku da se oporave,
kada su titani, usled halavog kopanja za krvavikom u Zmajevom Grebenu, uspeli da probude usnule
drevne zmajeve. Drevni zmajevi, za koje se smatra da vode poreklo od boanstva davno zaboravljenih, su
sada bili budni i ljuti na uljeze. Postoji verovanje da je Ji-Karrat bio taj koji je probudio zmajeve, kada je
video da e njegovi sinovi biti istrebljeni.
Titani i divovi su morali da se povuku u svoje citadele odakle su se borili sa leteim hororima koji su ruili
sve sem njihovih najboljih utvrda. Ove bitke su se odvijale u navratima tokom narednih milenijuma, i bie
okonane tek sredinom druge ere, kada preostali titani bee nazad u Xan'Dalokiju. U periodu izmeu
buenja zmajeva i bega titana e mnogi divovi i titani nastradati, ali isto tako i mnogo zmajeva, drevnih i
obinih.
9

Kako su se titani tokom vekova sve vie povlaili juno, orkovi su dobili priliku da obnove svoju zajednicu.
Crveni Zmaj, koji je i dalje bio najmnogobrojniji klan, je okupio veinu plemena pod svoj barjak i krenuo u
ponovnu izgradnju, prvo prestonice, pa onda i ostatka. Do sredine prve ere su uspeli da ponovo izgrade
naselja izmeu Jolne i Agnoska. Sever je neko vreme bio miran, i to je trajalo sve do dolaska izbeglica sa
Kardusa, krajem prve ere.
Ljudi iz Belie i vilovnjaci iz Licentie su pristizali u sve veem broju tokom narednih godina. Predvoeni
admiralom Trentom Kronikl, izbeglice su brzo formirale Sasserin, i nakon to su uvrstili svoj poloaj na
Arabeli, uz savete i pomo ilumiana koji su u meuvremenu doli su krenuli da se ire istonom obale
Jolne.
U narednim decenijama se formiraju neke granice koje dosta lie na stanje koje e biti poetkom etvrte
ere. Orkovi dre veinu severnog i zapadnog dela ostrva, dok dinovi i titani dre region oko Zmajevog
Grebena. Izbeglice sa Kardusa, uz pomo Plave Sfere, se razvija prema jugu, povremeno ratujui sa
orkovima na zapadu, ali uglavnom ih odbijajui. Obala oko Grebena Razjarenosti dolazi pod kontrolu
izbeglica i formira se Fimin, 228. godine druge ere, i nekoliko naselja u okolini u narednim godinama.
Glavna prepreka izbeglica u ovom periodu su bili dinosaurusi na istoku Arabela. Kako su se prebrzo
razmnoavali i bili nesavladivi, a i pri tom su im divlji vilovnjaci kvarili pokuaje za nekom ozbiljnijom
intervencijom nad prirodom, budua kraljevina je morala da prestane svoju ekspanziju direktno kroz
bregove i dri se istone obale. Tako se sputajui, formiran je trei grad izbeglica, Kaupunki, 539. godine
druge ere.
U narednom periodu izbeglice, koji su u meuvremenu postali zvanina kolonija Belie, Vainikas, je na
savete Belie i ilumiana prestala bilo kakvu dalju ekspanziju i utvrivala svoju teritoriju. Orkovi su postajali
sve smeliji, a i priroda je bila isuvie opasna da se brzo napreduje kroz nju. Kako je na jugu bila neplodna
stepa, a najsigurnije je bilo putovati brodom, u narednim godinama su opstala samo naselja koja su se
nalazila na obali, dok su ostala izgubljena, ili zbog napada orkova ili zbog napada prirode.
Titani su privodili kraju rat sa zmajevima koji se odvijao na jugu Arabele preko dva milenijuma. Oba
strana je imala ogromne gubitke, ali su na kraju zmajevi uspeli da proteraju titane van zemlje, i nazad u
Xan'Dalokiju. Divovi, koji su ostali, su se prepustili milosti i nemilosti zmajeva, ali na njihovu sreu
nekoliko drevnih zmajeva koji su ostali ivi su se vratili na Zmajev Greben, nazad u svoj beskonaan san.
Otvoren rat je bio gotov 781. godine, ali je netrpeljivost ove dve vrste i danas uzrok mnogih borbi na
ovom delu kontinenta.
Orkovi, sada jai i mnogobrojniji nego ikad, su bili spremni da osvoje celu zemlju, i ire. Orkovski gusari su
ve godinama harali Praeclarus morem, pa ak i dostizali do Talassinusa Marea. Prvu veliku ofanzivu je
poveo Dagar gro-Uza, poglavica Crvenog Zmaja, koji je u tri navrata napao Sasserin i sva tri puta bio
odbijen. Uspeo je, meutim, da spali sva okolna naselja. Sasserin je bio okupiran i samo je bilo pitanje
vremena pre nego to e pasti. Kako je Belia bila zauzeta sa ratom na Talassinus Mareu, izbeglice su bile
preputeni sebi. ak su i ilumiani morali da se povuku na Agnosko, oseajui najezdu koja e uskoro doi,
sada kada pretnja dinova vie ne koi orkove.

10

Uz pomo par ilumiana i odreda vilovnjaka Licentie, uspostavljen je kontakt sa divljim vilovnjacima i
polutanima Raptorskih Bregova. Stvoren je sporazum i sklopljen savez za rat protiv orkova. Tako je 801.
godine druge ere, na prvi dan zime ispred zidina Sasserina napravljen pokolj. Ljudi i vilovnjaci iz grada su
poveli glavni udar niz Reku Gromova, jedan od krakova delte Jolne, dok su divlji vilovnjaci uz halflinge i
dinosauruse napali sa lea. Crveni zmaj je bio prepolovljen u roku od sat vremena, i divljaci su proterani
preko reke pa sve do ua Nayona.
Crveni Zmaj je izgubio prevlast nad plemenima, i uz pomo suptilnog uticaja ilumiana je dolo do
unutranjeg rata izmeu orkova. Nekoliko decenija kasnije se izborio novi voa, ali tada je orkovska
horda bila petina poetne snage, i nikakav izazov za Sasserin. Narednih nekoliko vekova je provedeno u
miru, a Belia, koja je upravo uspostavila mir na ostrvima Talassinus Marea, je sada mogla vie da se
posveti svojoj koloniji na Arabeli.
Krajem druge ere, 1499. dolazi do izuzetno koordiniranog napada orkova na Agnosko. Krvavi kiklop, pod
vostvom mone arobnice, namerava da osvoji Ostar i uzme artifakte sa kojim e vladati Arabelom.
Sasserin, suprotstavljajui se direktnim nareenjima Belie, alje svoju flotu nakon to je uo da je Tal pao.
1503. dolazi do krvave borbe na Obali Runa, i veina ratnika kolonije gine. Iako su igrali presudnu ulogu u
spasu Ostara, i zato dobili zahvalnosti ilumiana, Belia je povukla deo svoje flote iz Talassinusa, i poslala je
na Sasserin, kako bi kontrolisali koloniju blie. Od 1508. do sredine tree ere je vladao strog reim na
koloniji, i Belia je pokazala izuzetnu kontrolu, neto to nije radila u svojoj kraljevini, a ni na kolonijama
arhipelaga Talassinus Marea.
Pored opresije carevine, Vainikas je imao probleme sa sve veim brojem vampira koji su harali jug
kolonije, u predelima oko Kikorat Mora. Prvi znaci vampirizma su se pojavili poetkom tree ere, 261.
godine, a u narednim decenijama ih je sve vie bilo. Da stvar bude gora, vojska Belie se povukla iz tih
predela, ostavljajui narod da se brine o sebi. Jedine saveznike koje su stanovnici Kaupunkia imali su
narod sa Maijih Ostrva. Rituali koje su oni pokazali stanovnicima su drali Bernine vampire na
odstojanju, ali su i dalje bili potrebni ratnici da ih istrebe. Ilumiani, koji su spremni bili da prue pomo, su
dosta vremena gubili u raspravama sa zvaninicima Belie, da bi na kraju morali da se posvete svom
ostrvu, kada je Beliin vampirizam inficirao Enque kabal.
Uz pomo starih saveznika divljih vilovnjaka, kao i maijeg naroda, predeo oko Kikorata je odolevao
vampirima. Kada je Belia povukla svoje trupe usled nemira u carevini, kao i na ostrvima Talassinus
Marea, ilumiani, koji su uspostavili mir na svom ostrvu i nali lek za vampirizam, su uspeli da ree
problem u Kaupunkiu i okolini. Dobar deo vampira je ubijen ili izleen, a ostali su proterani na sam jug
kontinenta.
Usled opresije carevine na koloniji, kao i odbijanja da brani jug zemlje prilikom najezde vampira, Vainikas
je bio spreman na revoluciju. Iskoristivi kolektivan nemir na teritorijama Belie na Kardusu i Talassinus,
formirano je vee koje e kasnije postati poznato kao Divlja Kruna, i tako je kolonija Vainikas postala
kraljevina Vainikas, 637. godine tree ere.

11

Naredne godine su obeleene veom saradnjom Plave Sfere i Divlje Krune. Vainikas uspostavlja
diplomatske veze sa orkovima u formiraju labav sporazum o podeli teritorija. Kraljevina takoe
uspostavlja komunikaciju sa divovima sa juga, meutim nikakvi sporazumi se ne formiraju.
Plava Sfera, uz pomo ininjera kraljevine, formira uvenu Munjevitu Prugu, sistem transporta koji
omoguava nekoliko vagona da pree skoro osamsto kilometara dnevno, koristei mo vazdunih
elemenatala koje ilumiani zarobljavaju. Koristei arkanium i elektrini kamen formiraju se linije po kojima
vagoni lebde, i uz pogon vazdunih elementala lete. Formiranje pruge poinje 649. godine, a zavrava 17
godina kasnije. Pruga pravi krug oko Raptorskih Bregova, sputajui se uz obalu do Grebena Razjarenosti,
i zatim odatle se put odvaja, jedan deo vodei u Fimin, a drugi u Kaupunki. Od Kaupunkia, pruga ide u
Laminiko, naselje koje je postalo grad 15. etvrte ere, odakle ide kroz planinu i izlazi blizu reke Elenor,
gde zatim pratei Jolnu stie nazad do Sasserina.

12