AMINOGLIKOZIDNI

ANTIBIOTICI
Dr Saa Trailovi

Aminoglikozidni antibiotici se dobijaju iz kultura razliitih vrsta

streptomiceta a delimino i polusintetskim putem, u terapiji se
koriste u obliku sulfata.

Najee se koriste peroralno za leenje infekcija gastrointetsinalnog

trakta.

Primenjeni parenteralno
sistemskih
infekcija
mikroorganizmima.

Aminoglikozidni antibiotici su aminoeeri vezani glikozidnim

vezama, a aminociklitoli kao to su spektinomicin i apramicin, imaju
amino grupe na ciklitolu umesto na eerima.

aminoglikozidi su efikasni u terapiji

prouzrokovanih
gramnegativnim

 Zajedniko za sve aminoglikozidne antibiotike je:

Da se slabo absorbuju posle peroralne primene.
Da posedujue relativno uzan antimikrobni spektar dejstva
(prvenstveno deluju protiv gram-negativnih mikroorganizama).
Da su potencijalno neurotoksini i nefrotoksini lekovi kada se
primene parenteralno.
Da deluju baktericidno i da su sinergisti sa beta-laktamskim
antibioticima.
Da na njih bakterije relativno brzo razvijaju rezistenciju.

Aminoglikozidni
antibiotici blokiraju
inicijaciju translacije i
dovode do pogrenog
oitavanja mRNA

Makrolidi preveniraju
kontinuitet sinteze
proteina

Hloramfenikol prevenira
ugraivanje peptida
Tetraciklini blokiraju
vezivanje tRNA za
ribozom

Streptogrami (QuinupristinDalfopristin) interferiraju sa

razliitim fazama sinteze
proteina

Linkozamini
prevenirajudalje
nastavljanje sinteze
proteina

Oksazolidoni interferiraju sa
inicijacijom sinteze proteina

 Mehanizam delovanja
Aminoglikozidni antibiotici deluju baktericidno na osetljive
mikroorganizme i to tako to se ireverzibilno se vezuju za receptor
na 30S subjedinici bakterijskog ribozoma i inhibiu sintezu
proteina.
Proces ulaska antibiotika u eliju jednim delom se odigrava
aktivnim transportom a drugim delom posebnom difuzijom.

Inicijalni 50S Subjedinica

kodon

Peptidni
lanac

5'

30S Subjedinica
3'

mRNA

Lek (blokira inicijalni

kompleks)

Lek (pogreno
kodiran
peptidni lanac)

Lek
(blokada
translacije)

5'

30S Subjedinica
mRNA

3'

 Rezistencija na aminoglikozidne antibiotike

Jedan od moguih mehanizama nastajanja rezistencije je da

aminoglikozidni molekul podlee acetilaciji, fosforilaciji ili adenilaciji.
Ovaj proces je pod uticajem plazmida pa se ovakav tip rezistencije moe
prenositi sa jedne na drugu bakteriju.

Drugi mehanizam nastajanja rezistencije je smanjena permeabilnost

bakterijske elije ime se onemoguuje prodiranje leka, na primer
amikacina u unutranjost bakterijske.

Poznato je da se izmeu streptomicina i dihidrostreptomicina javlja

ukrtena hromozomska rezistencija. Bakterije koje su rezistentne na
dihidrostreptomicin takoe su rezistentne i na streptomicin, neomicin i
kanamicin.

STREPTOMICIN I DIHIDROSTREPTOMICIN

Streptomicin je izolovan iz Streptomyces griseus a

promenom njegove hemijske strukture dobijen je 1946.
godine dihidrostreptomicin.

NH
H2 N
HN

HO

Antibakterijsko dejstvo
N
H
Oba antibiotika deluju baktericidno prvenstveno na H2N
gramnegativne mikroorganizme, mikobakterije i
H3 C
neke grampozitivne bakterije (Staphylococcus
OHC
aureus).

Veina gramnegativnih bakterija je postala rezistentna

na ove antibiotike.
Rezistencija, koja nastaje razliitim mehanizmima,
obino se razvija brzo ve posle 2 do 3 dana od njihove
primene. Izmeu streptomicina i dihidrostreptomicina
postoji ukrtena rezistencija.

OH
OH

O
O

HO

NH

O NHCH3
HO
HO

OH

Streptomycin sulfate
Generics only

 Farmakokinetika

Primenjeni peroralno, streptomicin i dihidrostreptomicin praktino se ne

absorbuju iz digestivnog trakta pa se, koriste za leenje crevnih infekcija
(lokalno delovanje).

Eliminiu se preko fecesa u nepromenjenom obliku kada se primene p.o. i ne

ostavljaju znaajne rezidue u jestivim tkivima tretiranih ivotinja.

Posle intramuskularne ili subkutane primene absorbuju se brzo, dok im je

resorpcija ograniena posle intramamarne i intrauterine primene.

Posle absorpcije se brzo raspodeljuju po organizmu, zadravaju

ekstracelularnoj tenosti i u ogranienom stepenu difunduju u organe.

Slabo prolaze u cerebrospinalni likvor i sekret respiratornog trakta dobro

prolaze kroz placentalnu barijeru i ulaze u fetalni krvotok i amnionsku tenost.

Najvei deo parenteralno primenjene doze streptomicina i dihidrostreptomicina

izluuje se u toku 24 sata u nepromenjenom obliku u mokrai.

 Terapijska primena

Streptomicin i dihidrostreptomicin primenjeni peroralno koriste se za

leenje infekcija digestivnog trakta izazvanih enterobakterijama kao i u
terapiji infekcija koe i mlene lezde.

Oba antibiotika se kombinuju sa penicilinima u terapiji stafilokoknih ili

streptokoknih mastitisa intramamarno ili parenteralno.

Kombinacija sa penicilinima efikasna je u terapiji streptokoknih

infekcija i crvenog vetra kod svinja kao i kod aktinobaciloze,
leptospiroze, bruceloze, salmoneloze i koli infekcija.

 Neeljeni i toksini efekti

Streptomicin i dihidrostreptomicin, i.m. ili intravenski u viim dozama

od terapijskih (5 do 10 puta), prouzrokuju akutne toksine efekte
naroito kod pasa i maaka.
Simptomi akutne intoksikacije su: ataksija, inkoordinacija, nistagmus,
povraanje, depresija disanja, hipotenzija, koma i na kraju smrt.
Parenteralna primena antihistaminika doprinosi da se ove ivotinje bre
izvuku iz stanja oka.
Streptomicin moe da prouzrokuje i alergijsku reakciju.

Posle due primene (due od 10 dana) veih doza, ovi lekovi

prouzrokuju neurotoksine i nefrotoksine efekte. Na dejstvo
aminoglikozidnih antibiotika make i psi pokazuju visok stepen
osetljivosti, koji se manifestuje simptomima oteenja vestibularnog
aparata.

Neurotoksino dejstvo streptomicina, uglavnom je praeno oteenjem

kohlearnog dela (vestibulum) osmog kranijalnog nerva.
Kao posledica toga dolazi do ataksija i poremeaj ravnotee, a ukoliko se
nastavi sa njegovom primenom javlja se nepovratan gubitak ravnotee.
Ukoliko se posle pojave prvih vidljivih simptoma toksinosti smanji doza ili
prekine parenteralna primena, nastaje kompletno oporavljanje ivotinje.

Dihidrostreptomicin prouzrokuje oteenje sluha, ee kod pasa nego

kod maaka, bez prethodno vidljivih simptoma
Ukoliko se terapija nastavi prouzrokuje trajnu gluvou.
Oba tipa oteenja, javljaju se posle primene veih doza za due od 7 dana.

Velike doze streptomicina i dihidrostreptomicina, kao i produeno

leenje ovim lekovima, moe da prouzrokuje oteenje proksimalnih
tubula i poremeaj funkcije bubrega.

Oba leka primenjena u visokim dozama prouzrokuju neuromiinu

blokadu (slino kurareu dovode do miine paralize pa ak i apneje).

Neeljeni efekt moe da

relaksantnim lekovima......

Leenje nastalog poremeaja postie se intravenskom primenom 10%

rastvora
kalcijum-boroglukonata
i
subkutanom
aplikacijom
reverzibilnih antiholinesteraza na primer neostigmina u dozi od 0,22
mg/kg telesne mase.

Na mestu aplikacije, streptomicin relativno malo drai tkiva.

bude

pojaan

optim

anesteticima,

Kontraindikacije:
oteenja sluha i ravnotee, alergija, poremeaj funkcije bubrega i
graviditet (intrauterino oteenje statoakustikog nerva ploda).
make su posebno osetljive na streptomicin pa se zbog toga ovaj lek
oprezno primenjuje kod njih.

Interakcija sa drugim lekovima:

Ne primenjuju se zajedno sa drugim aminoglikozidnim antibioticima, kao ni
sa nefrotoksinim lekovima (cefaloridinom i amfotericinom B).
Ne daju se zajedno sa optim anesteticima i relaksantnim lekovima.
Streptomicin i dihidrostreptomicin su sinergisti sa penicilinima
(proirivanje antimikrobnog spektra delovanja), naroito protiv streptokoka
i stafilokoka).

Rezidue:
Karenca za meso posle parenteralne primene ovih antibiotika iznosi 30
dana a kada se primenjuju peroralno karenca se kree od 2 do 5 dana.

NEOMICIN

HO
HO

Neomicin je izolovan iz aktinomicete

Streptomyces fradie.
U komercijalnim formulacijama sastoji
iz dve hemijski i bioloki sline
komponente, neomicina B i C.

NH2
O
NH2
H2N O
O

HO
HO

HO
NH2
O
H2N

NH2
HO

O
O

OH

Neomycin Sulfate

 Farmakokinetika

Neomicin se u veterinarskoj medicini moe primeniti peroralno,

lokalno (intramamarno, na kou, intrauterino) a ree i parenteralno.

Posle peroralne primene absorbuje se svega oko 3% doze (slui za

leenje infekcija gastrointestinalnog trakta prouzrokovanih uglavnom
gram-negativnim bakterijama ).

Primenjen parenteralno, obino i.m. postie maksimalnu koncentraciju

u krvi u toku 1 asa, a znaajne terapijske koncentracije se odravaju
unutar 4 do 8 asova (dozira se na 6 do 12 sati, odnosno dva do etiri
puta u toku dana).

Posle absorpcije, neomicin prolazi kroz krvno-modanu, pleuralnu i

peritonealnu barijeru, a brzo i potpuno se eliminie preko mokrae.

 Terapijska primena

Zbog visoke neurotoksinosti i nefrotoksinosti posle parenteralne

primene, ovaj antibiotik se retko primenjuje na ovaj nain.

Indikovan je za lokalnu terapiju infekcija digestivnog i genitalnog

trakta, infekcija koe i sluzokoe, infekcija vimena prouzrokovanih
mikroorganizmima osetljivim na neomicin.

Primenjen peroralno koristi se kao antidijaroik kod crevnih infekcija

prouzrokovanih enterobakterijama u prasadi, teladi, drebadi, pasa i
maaka.

Kod pasa i maaka za leenje infekcija spoljanjeg unog kanala,

infekcija oka i koe.

esto se kombinuje sa bacitracinom (proiruje se antimikrobni spektar

delovanja prema gram pozitivnim mikroorganizmima).

 Neeljeni efekti
Vie od svih drugih aminoglikozidnih antibiotika neomicin posle
parenteralne primene veih doza od terapijskih i dueg davanja
prouzrokuje oteenje sluha i bubrega, nervno-miinu blokadu i
kalciuriju.
Oteenje sluha, naroito kod pasa i maaka, moe da bude
ireverzibilno.
Posle peroralne primene neomicin moe da prouzrokuje prolaznu
dijareju.

Rezidue
Karenca za meso tretiranih ivotinja kojima je parenteralno
aplikovan neomicin iznosi 30 dana, a posle peroralne primene
karenca je 10 do 14 dana.

GENTAMICIN

Aminoglikozidni antibiotik izolovan iz

jedne vrste aktinomiceta
Micromonospora purpurea

Antibakterijski spektar i mehanizam dejstva

Gentamicin ima iri antibakterijski spektar u odnosu na druge
aminoglikozidne antibiotike, tako da deluke i na Pseudomonas spp.,
Proteus, Klebsiella, E. coli, streptokoke i stafilokoke.
Mehanizam baktericidnog delovanja
mehanizmu delovanja streptomicina.

gentamicina

slian

je

Farmakokinetika

Posle intramuskularne primene, brzo dostie maksimalnu koncentraciju u

serumu kod veine vrsta ivotinja.
Vrlo malo se absorbuje posle peroralne primene, mali deo se vezuje za
proteine plazme, a vei slobodni deo difunduje i raspodeljuje se u
ekstracelularnom prostoru.
Gentamicin u malom stepenu prolazi kroz krvno-modanu barijeru, a
sasvim dobro prolazi kroz placentalnu barijeru.
Najvei deo gentamicina izluuje se preko mokrae glomerularnom
filtracijom (due se zadrava u bubrezima) a izluuje se i preko mleka.
Jedan deo primenjene doze gentamicina u obliku intrauterine infuzije
absorbuje iz uterusa krava.

 Terapijska primena

Terapija urinarnih, respiratornih, genitalnih infekcija, kao i infekcija

koe i mekih tkiva kod goveda, konja, ovaca, koza, svinja, pasa,
maaka i ivine
primenjuje se parenteralno.

Gentamicin se koristi
enterobakterijama

terapiji

enteritisa

prouzrokovanih

Primenjuje se peroralno ili parenteralno ili istovremeno na oba naina.

Primenjuje se i u terapiji mastitisa i metritisa, a aplikuje se direktno u

uterus i mleni kanal vimena.

Dobre efekte gentamicin postie u infekcijama koe i sluzokoa (otitis,

dermatitis, konjuktivitis, ulcerozni keratitis).

Gentamicin predstavlja lek izbora za leenje urinarnih infekcija kod

pasa i maaka (vie od 90% izolovanih uzronika infekcije urinarnog
trakta, osim Pseudomonas spp., pokazuje osetljivost na gentamicin).

 Neeljeni efekti

Neki predisponirajui faktori mogu da poveavaju frekvenciju pojave

neeljenih efekata, naroito nefrotoksinost.

Make, tenad, drebad i kunii su posebno osetljivi na gentamicin

(lek davati oprezno i sa produenim vremenskim intervalom davanja na 24 sata).

Moe da izazove poremeaj ravnotee i dovode do oteenja sluha

(posle visokih doza i este primene due vreme).

Kontraindikacije

Gentamicin se ne daje gravidnim ivotinjama (rani graviditet),

ivotinjama
sa
obolenjem
bubrega
ili
unutranjeg
uha,
novoroenadima, zajedno sa drugim ototoksinim i nefrotoksinim
lekovima, miorelaksantima, optim anesteticima, kao i ivotinjama
preosetljivim na gentamicin.

KANAMICIN

Kanamicin ima iri antibakterijski spektar od

streptomicina i neomicina.
U
veterinarskoj
medicini
se
primenjuje
parenteralno (i.m.) ili lokalno (intrauterino i
intramamarno),
za
leenje
enteritisa
i
konjuktivitisa, keratokonjuktivitisa i dermatitisa
prouzrokovanih sa Staph. aureus i S. epidermidis
u pasa i maaka.
Za leenje mastita koristi se sam ili u kombinaciji
sa penicilinom (stafilokokni mastitis), a sa
spiramicinom za leenje mastitisa prouzrokovanih
meovitom bakterijskom florom.

NH 2
HO
HO

O
NH 2
HO O
HO

NH 2
O

HO
HO

OH

H 2N
Kanamycin sulfate

Kanamicin moe da se koristi i u terapiji

pneumonije goveda prouzrokavne Pasteurella spp.

AMIKACIN

Amikacin
je
hemijski
modifikovan
kanamicin
sa
veom
antibakterijskom aktivnou od njega ali manjom od gentamicina

Manje je toksian od gentamicina, rezistentan je na mnoge bakterijske

enzime na koje su osetljivi drugi aminoglikozidni antibiotici

Primenjuje se peroralno, intramuskularno, intravenski (dobro je

rastvorljiv u vodi) na 12 sati, a kod infekcija koje ugroavaju ivot
ivotinja i na 8 sati.

Indikacije: leenje infekcija respiratornog, urogenitalnog, miinoskeletnog sistema prouzrokovanih osetljivim gram-negativnim
mikroorganizmima

TOBRAMICIN

Tobramicin je aminoglikozidni antibiotik

koji se retko koristi u veterinarskoj
praksi.
Ima
dosta
slinih
osobina
sa
kanamicinom
i
neomicinom,
a
antibakterijski spektar mu je slian kao
kod gentamicina.

HO

NH2
O
NH2
H2N O
HO

NH2
O

HO
HO

OH

H2N

Terapijska
primena
tobramicina
u
veterinarskoj praksi slina je kanamicinu

Tobramycin Sulfate

SPEKTINOMICIN

Spektinomicin je jedan je od predstavnika aminociklitolnih antibiotika.

On uglavnom deluje bakteriostatski na gram negativne i neke gram
pozitivne mikroorganizme i mikoplazme.

Klinika primena

Primenjuje se u hrani za stimulaciju rasta (promotor) kod svinja i

ivine.

Indikovan je za preveniranje oboljenja ivine prouzrokovanih sa M.

gallisepticum i CRD-a, kao i za leenje infekcija prouzrokovanih sa E.
coli i Salmonella typhimurium (primenjuje se subkutano)

Upotrebljava se kod kolibaciloze ivine i prasadi, pneumonije goveda

prouzrokovane pasterelama, kao i kod mastitisa krava prouzrokovanih
sa E. coli.

Za leenje CRD, kolibaciloze i dizenterije prasadi spektinomicin se

najee kombinuje sa linkomicinom (peroralno ali i parenteralno).

APRAMICIN

Apramicin je aminociklitolni antibiotik koji deluje baktericidno na gram

negativne i neke gram pozitivne bakterije i neke mikoplazme.

Koristi se za leenje kolibaciloze, salmoneloze kod teladi i prasadi i

dizenterije kod prasadi.

Primenjuje se bilo peroralno (za enteralne infekcije) ili parenteralno (za

sistemske infekcije).