MENADZMENT U SAOBRACAJU

(II kolokvijum)
1. KARAKTER USLUGE KAO PROIZVODA I PREDMETA RAZMENE NA TRITU
2. KONCEPTI HARMONIZACIJE SAOBRACAJNOG SISTEMA (samo je drugi naslov)
EKONOMSKE I ORGANIZACIONE PRETPOSTAVKE IZJEDNACAVANJA USLOVA KONKURENCIJE I HARMONIZACIJE
SAOBRACAJNOG SISTEMA
4. FUNKCIJE DRZAVE U UPRAVLJANJU SAOBRACAJNIM SISTEMOM

1. Karakter usluge kao proizvoda i predmeta razmene na

trzistu?
*Saobracajna usluga nije materijalni proizvod i ima specificnu upotrebnu
vrednost. Njenu upotrebnu vrednost sacinjava promena mesta nahodjenja
objekta transportovanja. Onog momenta kada se proces prevoza zavri,
usluga se gasi, gaenjem samog procesa njene proizvodnje. Iz ove
karakteristike saobracajne usluge proizilaze dve osnovne cinjenice:
a) Prva cinjenica je da usluga kao proizvod u stvari predstavlja sam
proces prevoza. Kvalitet usluge olicava kvalitet organizacije procesa
prevoza i on se ne moze unapred znati. Kvalitet saobracajne usluge zapravo
predstavlja rezultantu izmeu ocekivanja korisnika i ostvarenog kvaliteta
procesa prevoza, a sama ocena kvaliteta prevoza zavisi od rezultata usluge,
kao i vrste i nacina procesa u kom je izvrsena.
- U PUTNICKOM SAOBRACAJU bitni su oni aspekti kvaliteta koji se odnose
na ocekivanja putnika u toku samog putovanja i to u vezi sa direktno i
indirektno uzajamno povezanim faktorima kvaliteta.
Direktno s putovanjem su povezani faktori: brzina, tacnost, komfor, cena i
izbor reda voznje.
Indirektno faktori su: sigurnost, uslovi putovanja, cistoca, okolina,
ugostiteljske usluge.
Dakle u cilju obezbeenja kvaliteta usluge unapred saobracajna preduzeca
moraju preduzimati posebne organizacione mere procesa rada u

saobracaju, a one su: usluge pre i posle putovanja; usluge u stanicama;

kriteriji u vezi sa putovanjem vozom; pomoc putnicima u resavanju
eventualno nastalih problema u toku puta; ostale usluge u toku puta; tarifna
politika i sigurnost putovanja.
-U ROBNOM SAOBRACAJU osnovni kriteriji kvaliteta usluge se odnose na:
ukljucivanje transporta u produkcioni process just in time sto predstavlja
dostavu robe u pravo vreme, na pravo mesto i u pravoj kolicini; i koriscenje
savremenih informacionih i komunikacionih tehnika i tehnologija u cilju
optimiziranja logistickog procesa kao i formiranje centralnog informacionog
sistema za individualno koriscenje.
Osnovni cilj organizacije proizvodnje usluge jeste: brzo, tacno, dostupno
korisniku, protocno, ekoloski cisto, prevoz sprovesti od vrata do vrata u
saradnji sa razlicitim saobracajnim granama, da bi se obezbedila kompletna
usluga.
b) Druga cinjenica jeste da su process proizvodnje usluge i proces njene
potrosnje identicni vremenski i prostorno, a to znaci da nema lagerovanja
usluga.
U saobracaju se usluga ne moze izdvojiti iz procesa proizvodnje.
Saobracajno peduzece zavrsava svoj proces prevoza, a korisnik
istovremeno zavrsava potrosnju usluge.
U saobracajnom preduzecu planiranje prodaje usluga u sustini predstavlja
planiranje organizacije procesa prevoza i koriscenja transportnih kapaciteta,
a to se, sa stanocista saobracajnog preduzeca, poklapa sa planiranjem
marketing-logistike.

2. Koncepti harmonizacije saob. sistema (samo je drugi

naslov)
Ekonomske i org. pretpostavke, izjednacavanja uslova
konkurencije i harmonizacije saobracajnog sistema?
*Osnovnu pretpostavku za realizaciju harmonizacije saobracajnog sistema
predstavlja obezbeivanje jednakih uslova konkurencije izmeu svih
saobracajnih grana. Liberizacija saobracajnog trzista podrazumeva
odstranjivanje svih oblika kontigentiranja u saobracaju kao i to da se drzava
odrekne svih zahteva koje ima prema pojedinim saobracajnim granama
(kao npr. zeleznici), a koji su socijalne prirode i karakterise ih propisivanje

razlicitih obaveza (obaveze javne sluzbe, odrzavanja saobracaja, obaveza

prevoza, reda voznje, tarifne obaveze).
Liberizaciju saobracajnog trzista mora da sledi njegova harmonizacija koja
podrazumeva izjednacavanje uslova snosenja troskova infrastructure, kao i
eksternih troskova svake grane saobracaja prema principu uzrocnosti, na
saobracajno-ekonomskim principima racunovodstva. Na osnovu svega
navedenog zakljucak je da za zeleznicu optimalan sledeci koncept
ekonomskih odnosa:
- preuzimanje finansijske odgovornosti drzave za saobracajni put i
odreivanje taksi zeleznici za koriscenje saobracajnih puteva - sto znaci da
drzava preuzima finansiranje i brigu za izgradnju i odrzavanje
infrastrukture. Zeleznica placa takse i naknade za koriscenje saobracajnog
puta. Primenom jednakih kriterija u politici cena koricenja infrastrukture
drava, na ovaj nacin, dovodi sve saobracajne grane u poloaj ravnopravnih
uslova konkurencije.
- opterecenje saobracajnih preduzeca spoljnim troskovima, jer
svaka saobracajna grana prouzrokuje razlicite spoljne efekte na zivotnu
sredinu, putem derogiranja prostora, buke i posledicama saobracajnih
udesa. U odnosu na ostale saobracajne grane, eleznica ima najpovoljniji
poloaj u pogledu visine spoljnih trokova.
- ugovorno regulisanje odnosa drzava-zeleznica za socijalne
usluge i razdvajanja komercijalnog i nekomercijalnog poslovanja zeleznice.
- konsolidacija finansijskog stanja zeleznice. Neophodno da neko
novoformirano (dravno) preduzece za infrastrukturu srazmerno nadoknadi
eleznici realnu vrednost preuzete infrastrukture koju je eleznica do tog
momenta isfinansirala i otplatila u potpunosti.
- uspostavljanje jednakih konkurentskih uslova u poreskom sistemu
i poreskoj politici,
- noveliranje zakonske regulative.

3. Funkcije drzave u upravljanju saobracajnim sistemom?

* Funkcije drzave u upravljanju saobracajnim sistemom, kao mere
koordinacije saobracaja, sistematizovane su na sledeci nacin:
-investicione funkcije uskladjivanja razvoja saobracaj sa potrebama privrede

i drutva;
-funkcije koordinacije odnosa izmedju saobracajnih grana na saobracajnom
trzistu;
-ekonomske funkcije izjednacavanja uslova konkurencuje.
1. INVESTICIONE FUNKCIJE USKLADJIVANJA RAZVOJA SAOBRACAJA SA
POTREBAMA PRIVREDE I DRUSTVA
Drzava regulise odnose u razvoju strukture saobracajnog sistema u
zavisnosti od finansiranja investicija u infrastrukturu namenjenu pojedinim
saobracajnim granama. Drzava isto, indirektno, putem kreditne, bankarke i
devizne politike usmerava investicije u vucne i prevozne kapacitete
zeleznice ili transportne kapacitete u ostalim granama saobracaja i na taj
nacin utice na uslove za razvoj odredjenih grana saobracaja. Finansiranjem
razvoja integralnog transporta drzava isto tako regulise odnose na
saobracajnom trzistu i stimulise razvoj kombinovaog saobracaja.
2. FUNKCIJE KOORDINACIJE ODNOSA IZMEDJU SAOBRACAJNIH GRANA NA
SAOBRACAJNOM TRZISTU
Posto je zeleznica , zbog nejednakih uslova konkurencije, dosla u nezavidan
polozaj drzava je morala da intervenise posebnim merama koordinacije. Te mere
imaju karakter ogranicavanja drumskog saobracaja. Zbog eknomski neopravdane
supstitucije prevoza drzava propisuje preduzecima drimskog saobracaja uslove i
ogranicenja kao sto su podela svih prevoza na kratkoliniske i dugoliniske;
ogranicenje brzine vozila na putevima; ogranicenje duzine voza (kamiona s
prikolicom); zabrana kretanja kamionima iznad odredjene tonaze i velicine;
zabrana svim saobracajnim parkovima namenjenim za sopstvene potrebe da vrse
komercijalne prevoze za druge korisnike; kontingentiranje, odnosno izdavanje
dozvola za prevoz u medjunarodnom saobracaju.

3. EKONOMSKE FUNKCIJE IZJEDNACAVANJA USLOVA KONKURENCIJE NA

SAOBRACAJNOM TRZISTU
U ove funkcije spadaju mere koje se primenjuju u svim zemljama sa razvijenom
trzisnom privredom u uslovima ogranicene konkurencije, a one su:
-sistem i politika cena usluga u saobracaju se primenjuju razliciti sistemi cena
saobracajnih usluga pa se prema tome i cene saobracajnih usluga u pojedinim
granam formiraju na razlictim principima; paralelno se primenjuju sistemi
fiskalnih, kontrolisanih, slobodno formiranih cena

-takse i naknade za koriscenje infrastrukture u strukturi troskova zeleznice

sadrzani su svi troskovi infrastrukture dok kod ostalih saobracajnih preduzeca ona
nije sastavni deo njihovih osnovnih sredstava; ta razlika predstavlja osnovni uzrok
nejednakosti ekonomskih uslova konkurencije
-subvencije imaju ulogu regulatora konkurencije samo u slucaju kada su unapred
utvrdjene po osnovu naknade troskova infrastrukture i to u smislu kao takse i
naknade
-sistemske mere tim merama se u odredjenom smislu resava ekonomski polozaj
preduzeca u pojedinim granama saobracaja, a mogu biti: instrumenti raspodele
(doprinosi, porezi, kamate); propisane stope amortizacije (kao mera snizenja
fiksnih troskova); kreditna politika; devizni i carinski sistem.