Strah od Amerike u nama

Jens Bjernbu
(1952, odlomci)

Ove odlomke1 objavljujemo kao podrku romanu norvekog pisca i

anarhiste Jensa Bjernbua (Jens Bjrneboe, 19201976), Trenutak slobode:
Heiligenberki rukopis (1966, prva knjiga iz trilogije Istorija
bestijalnosti), koji se ovih dana pojavio u izdanju DAF (Zagreb) i prevodu
Anje Majnari.
AG, 23. X 2015.

I
ivimo izmeu dva pola straha. Jedan od njih lei na danjem svetlu; to je strah od
Rusije i mnogih stvari ija nam je priroda poznata: strah od gladi, bombi, masovnih
deportacija i koncentracionih logora. To je jedini zvanino priznati i prihvaeni strah.
Drugi pol lei duboko u naem nesvesnom i potpunom mraku. Njegova isijavanja
primeuju samo oni koji su dovoljno osetljivi i mladi. To je strah od Amerike i neega
to se ne moe tano identifikovati. To moe da poprimi oblik modernistike poezije
ili nervnog sloma. Ili se moe kamuflirati i uiniti operativnim pomou arsenala
komunistikih parola: ratna pretnja, kapitalizam, imperijalizam, itd. Ali, nema naina
da ga se otarasimo. Naime, strah od Amerike je strah od unutranjeg stanja, od
Amerike u nama.
Ono to u stopu prati amerikanizam jeste stav koji osiromauje ivot i smrt ini
besmislenom. Smrt je nezvani gost, iji se dolazak ne moe spreiti uz pomo
friidera i ilustrovanih asopisa. S druge strane, ivot ah, svi znamo ta je ivot:
konzervirani ananas.
Mediji koje su SAD izabrale za svoje predstavljanje u Evropi, stalno ponavljaju da je
tajna ivota reena: radio-friider je ono to je ljudski rod sve do sada ekao. Pored
toga, novi model bjuika imae 170 konjskih snaga. Ta tema se provlai kao crvena
nit kroz sve to sluamo o Americi: u toj velikoj demokratiji ive ljudi nove vrste,
divne, polumehanike dinovske bebe, koje ive od paradajza u konzervi i sintetikih
vitamina. U Americi ak i okoladi dodaju vetake zaslaivae sa ukusom vanile.
1

Prevod je uraen na osnovu engleske verzije (The Fear of America Within Us), koja nosi napomenu
odlomak, iako je re o potpuno povezanom tekstu. Izvorni tekst, na norvekom, nisam mogao da
proverim, ali verovatno je re o neto kraoj verziji originalnog eseja. (AG)

Supercrvene jabuke su odavno poznate kao proizvod amerike kulture. Ali, za proli
Boi, naiao sam na i na neke pomorande, vrlo primamljive, koje su se presijavale
kao neke ute, hromirane kugle. Kada sam pritisnuo jednu, boja mi je ostala na
prstima. Naravno, na polici je pisalo: Sa dodatkom boje. Boja je bila lana kao i
film u tehnikoloru. U to vreme, za mene je to bila novost.
I dok nam Rusija prua prizor pakla, ovde i sada, SAD nam se predstavljaju kao raj na
zemlji. Ali, stvar je u tome to se u tom raju, ako ste neko vreme iveli tamo, jabuke i
pomorande moraju naminkati da biste ih primetili. ivot se mora obojiti.
Slabost Amerike prema vetakom je neto potpuno drugaije od prostog nedostatka
kulture. To je bolest, neka vrsta preranog starenja. Raj amerike civilizacije je
iznedrio rokfelerovsku fizionomiju, a time i vrlo neobian, dvosmisleni simbol: fetus i
starca u jednoj osobi. To je neto jo neroeno i umirue, ali i to nikako ne eli da
umre. Strah od smrti je verni pratilac gladi za ivotom.
Strah od smrti je velika no koja baca svoju senku na ameriki raj. Tomas Vulf
(Thomas Wolfe) je to opisao na nezaboravan nain. Prvi drutveni zadatak budunosti
zato mora biti da stvori ljudsku rasu koja o smrti nee znati nita.
Mnogi instinktivno oseaju da je cena obojenih pomorandi previsoka.
Ovde bi se moda vredelo prisetiti jednog pogrebnog obiaja, koji se ve due vreme
iri Sjedinjenim Dravama. To je varijacija bdenja, koja ostavlja veoma udan utisak
na nepripremljene Evropljane.
Pre kremacije, le se odnosi na tretman kod vetih kozmetiara. On ili ona se
minkaju, daju im se injekcije koje im vraaju konture i boju, kosa se nameta tako da
izgleda kao da su se upravo vratili iz vonje kabrioletom ili kao da idu na neku
zabavu, oi im se otvaraju i pune sjajem, a pokojnike oblae u sveanu ili sportsku
odeu, u zavisnosti od njihovog ukusa i karaktera. Le se onda postavlja na svoje
uobiajeno mesto u porodinoj dnevnoj sobi, s aom, jabukom ili cigaretom u ruci,
na gramofon se stavlja njegova omiljena ploa, prave se fotografije. Onda sledi
pogreb.
To, i jo mnogo toga, nije se pojavilo samo od sebe. Sve te pojave su nesvesne
reakcije na ameriki nain ivota. Svejedno je da li se minkaju leevi ili jabuke. Kada
ljudi sebe toliko doteruju spolja, kae Tomas Vulf, iznutra mora da su veoma
zaputeni. Doterivanje promovie zdravlje i blagostanje, produava ivot. to ste
zdraviji i to due ivite, moete iscediti vie uivanja iz materijalistikog raja.
Dodajte vetaki ukus ananasa prirodnom ananasu i poprskajte ga nekom plastinom
ruiastom bojom; naime, ispod i iza nas, na plesnom podijumu, pod neonskim
svetlom, vreba Besmisao! Smrt je jedina prava zmija u Edenu!
Nae uee u amerikom nainu ivota je ono to nazivam Amerika u nama.
Nebeska, nova Amerika, nezavisna od vremena i prostora.

Ona zemaljska Amerika je mesto gde ljudska misao i oseanja stoje gore nego bilo
gde drugde na svetu. Ne morate biti strunjak za ameriku knjievnost da biste doli
do tog saznanja. Ali, gde su oni pravi muenici, ije se slike ne pojavljuju na koricama
asopisa? Poto na ovom svetu jo uvek vai da je ovek oveku najvea radost, prvo
i najtee pitanje koje postavljamo Americi glasi:
Gde su naa amerika braa?
Moja prva iskustva bili su susreti s neprekidnom strujom ljudi iz Severne Amerike.
Bilo je to krajem dvadesetih i poetkom tridesetih godina. Posle sloma na Vol Stritu i
mnogo pre dana vrste valute. Ljudi u Evropi jo nisu gledali na Amerikance kao na
hodajue vree dolara. U naim oima to su jo uvek bila ljudska bia, ljudi s kojima
ste mogli da priate, bez zadnjih misli i bez straha od njih. Mogli smo da kupujemo
amerike cigarete u svim norvekim trafikama, a na njih jo uvek nismo gledali s
kompleksom bogataa i siromaha, koji nas danas proganja. (...)
U to vreme, SAD su bile i zemlja bogatstva i zlata. To smo dobro znali. Ali, znali smo
i da ljudi tamo moraju teko da rade, toliko teko, da jo u mladosti moraju da umeu
zlatne zube i nose naoari sa zlatnim okvirima, da bi mogli da vau i vide. I nikome
nije padalo na pamet da im zavidi na njihovom bogatstvu. Ti jadnici su morali da
crne za sve to, dok smo mi, u staroj, dobroj postojbini, sedeli po kuama i itali
knjige ili pecali pimolje,2 ne pomiljajui da svoje vodopade pretvorimo u
profitabilne elektrane. Niko nije pomiljao da je Amerikancima sueno da budu
bogati. I ako su preko stomaka nosili zlatne lance debele ceo palac, ako su se
razmetali svojim automobilima i kuama, time nisu hteli da nam kau, Gledaj dasu
koji lei na parama! Pokazivali su nam da su ljudi koji su radili tee i vie nego to
smo mi mogli da pojmimo. Na njih smo zaista gledali bez zavisti bili su naa braa i
blinji, a mi smo im se smejali, smehom bez pakosti.
Danas je sve drugaije.
Progutali smo toliko veliki zalogaj amerikog naina ivota, da vie ne vidimo ljudska
bia oko sebe. Ima pogleda na svet koji mogu da poveu ljude i onih koji ih
razdvajaju. Nikada se ne moete povezati sa osobom koja samo gleda kako da se
obogati.
Prva strana zemlja koju sam posetio bile su Sjedinjene Drave. Kada sam kroio na
obalu Amerike, u Bruklinu, jo nisam bio ni u Danskoj, ni u vedskoj.
Na putovanju sam se sprijateljio s jednim amerikim momkom mojih godina. (...)
Poto je bio sa srednjeg zapada, rastali smo se u Njujorku. Nijednom nam nije palo na
pamet da bi on trebalo da mi plaa bilo ta.
Danas se tu javlja problem. Svest o klasnim razlikama stalno vreba u pozadini. Za pet
godina, koliko je od tada prolo, mi Evropljani poeli smo da jedemo sardine sa sve
2

Vrsta ribe, Merlangius merlangus (merlan, molet, itd.).

glavama, iznutricama i repom. Sakupljamo opuke i radimo mnoge druge udne

stvari. I dolazimo do sutinskog uvida, da nije stvar u tome.
Stvar je u oseanju bliskosti: da se bude ljudsko bie, meu ljudskim biima.
Do daljeg, u nekoliko taktova neke komunistike borbene pesme ima vie hrane za
duu nego u celom Atlantskom okeanu, punom konzerviranog ananasa. Zar i ljudi s
druge strane okeana ne ele da napuste fabrike i njive i krenu u potragu za Svetim
gralom?
Izgleda da je Amerika poela da lui novu vrstu Amerikanca, neko novo i neameriko
stvorenje. (...) Mladi Amerikanci, koji sada lutaju Evropom, spadaju u one rezervne
delove koji se ne uklapaju u veliku ameriku mainu. Oni su drugaije izrade. esto
su siromani, a u oima nose ono udno beskunitvo, koje govori da se cela jedna
generacija, cela nova vrsta ljudi nala u pokretu. To vie nisu neduni stranci oni
nisu iz inostranstva, zato to nemaju domovinu. Najvie ih ima u starim kulturnim
centrima i dobrovoljno se odriu svega to Amerika ima da im ponudi, samo ako
mogu da provedu jo jednu zimu u Firenci, Rimu ili Parizu. to je neki grad stariji, to
e lake u sebe usisati ljudi izgladnele zbog nedostatka istorije. Tragedija je u tome to
ti vitezovi Svetlog grala tragaju za neim u Nemakoj, Italiji i Francuskoj, u zemljama
svojih dedova, u trenutku kada se ostaci evropske kulture nalaze na pragu zaborava.
Ljudi lieni istorije, tragaju za svojom prolou na kontinentu koji je i sam na ivici da
postane aistorijski.
Tako i amerike ptice selice, iz poslednje generacije, streme toplijim evropskim
predelima. Trae kulturu i duhovnu tradiciju, a sreu se s generacijom Evropljana
kojoj je dosta i jednog i drugog. Umorna, kritika i revolucionarna inteligencija
doekuje te hodoasnike i preporuuje im primitivizam. Ali, za tu (delom) nadarenu
generaciju, stasalu posle Prvog svetskog rata, pokazuje se da ima nii kulturni
potencijal nego sve njene buroaske pretee. Naime, svi oni koji s divljenjem gledaju
na velike revolucionare iz perioda izmeu dva svetska rata, teko e progutati sledeu
injenicu: pobuna protiv buroaske tradicije imala je za ishod bolnu banalizaciju
kulturnog ivota.
O tome je skoro nemogue pisati bez pribegavanja olakim formulama. Ali, opet je
izvesno da je veliki talas udnje za bratstvom, talas koji su progutali socijalizam i
radikalizam, u stvari bio udnja za novim, prvobitnim hrianstvom. Potpuno je
izvesno da bez dve hiljada godina hrianstva, Evropa nikada ne bi mogla da izmisli
neto poput socijalizma. Da je socijalizam bio paljiviji prema tom svom poreklu,
moda bi bio u stanju da se bori protiv crkvi ne ba laka srca, ali opet tako da s
prljavom vodom ne odbaci i samo hrianstvo. Jasna svest da je hrianstvo religija
bratstva i kao takvo, direktna suprotnost konzervativnom principu mogla je da
stvori neto slino dinovskom kvekerskom pokretu, koji podjednako stremi i zemlji i
nebu. Pisac Injacio Silone (Ignacio Silone) mogao bi se navesti kao predstavnik
takvog socijalizma. Problem je, naravno, u tome to bi se takvo hrianstvo, koje bi

odgovaralo drutvenom saoseanju, moralo shvatati ozbiljno u meri koja jo nigde

nije zabeleena.
Amerikanci koji su u prvoj polovini ovog veka udeli za Evropom, nisu uspostavili
vrstu vezu sa onim to su traili. Kulturna generacija koja ih je doekala, nije bila
nimalo ubeena u vrednost evropskog naslea i potpuno se uzdrala od njegovog
prenoenja. Mlada Amerika podsea na mlaeg brata, koji se vraa u postojbinu oeva
po svoje nasledstvo, samo zato da bi mu rekli kako sve to nije vredno truda; to je
samo gomila bezvredne starudije.

II
Moda bismo danas mogli da na drugaiji nain sagledamo to naslee, pre nego to ga
nepovratno spalimo. Moda e se pokazati da naa duhovna skladita sadre blaga o
kojima doslovno nismo ni sanjali. Sada imamo distancu s koje moemo na nov i sve
nain proceniti celokupnu evropsku ideju.
Evropa je zemlja hrianstva. Evropska kultura nije jedna od hrianskih kultura; ona
jeste sama hrianska kultura. Sve to je u poslednjih 1800 godina niklo na tlu Evrope
hrianskog je porekla.
Ono od ega danas strahujemo, od istoka do zapada, nije nita drugo nego iezavanje
bratstva. A u prirodi je nas Evropljana da na to moramo gledati kao na najvee zlo: to
bi znailo potpuno brisanje hrianstva s lica zemlje. Svet bez bratstva, za
Evropljanina bi bio svet bez svrhe ili smisla. To otvara perspektivu neizmerne tuge i
praznine.
Ideja bratstva je toliko duboko usaena u evropsku kulturu da je nalazimo u svim
moguim oblicima. To je naa slika sveta. I ako neko ne vidi paralelizam izmeu tako
razliitih formulacija kao to su one Franje Asikog, o bratu magarcu, bratu
vrapcu i bratu vuku, i Darvinovog uenja o poreklu vrsta, onda je ta osoba ili
verski ili nauno zatucana.
Sloboda i jednakost su ideje koje nikada ne bi bile miljene da ideja o bratstvu nije
obezbedila plodno tle. Ali, kada su se jednom pojavile, mogle su da zaborave svoje
poreklo i ive vlastitim ivotom. Evropa je prihvatila sveto, trostruko geslo: sloboda,
jednakost, bratstvo. Zapad je izabrao slobodu. Istok je izabrao jednakost. Ali, sloboda
bez bratstva znai ekonomski i drutveni zakon dungle. Bez bratstva, sloboda se
razdvaja od jednakosti.
Na istoku: jednakost bez bratstva postaje jednakost bez slobode. Ta tri koncepta su
neraskidivo povezana.
udno je eh, vie nego udno da je ateistika Francuska revolucija izabrala
parolu koja je direktna parafraza hrianskog koncepta Trojstva (pred Ocem smo svi
jednaki, pred Duhom smo slobodni, a pred Sinom smo braa).

Radikalna inteligencija je odbacila hrianstvo s neoprostivom neodgovornou. Ali,

uradila je to u najboljoj nameri. Odvojila se od njega, a da nije ni istraila ta je ono;
ali, bilo bi pogreno verovati da se hrianstvo moe opravdati sa istom lakoom.
Moda su upravo radikali obezbedili najbolju odskonu dasku za ono to je potrebno:
oni su zvanino hrianstvo odbacili toliko daleko, da sada na njega moemo da
pogledamo novim oima. Oni su prekinuli liniju prenoenja, a hrianstvo koje nije
preneto u naslee ispunjava osnovi uslov da postane prvobitno hrianstvo. A kada
shvatimo da je bratstvo na glavni visak za razlikovanje izmeu dobra i zla, da sve to
u evropskim oima slui bratstvu uestvuje u dobru, a da sve ono to mu ne slui,
uestvuje u zlu i da je to zato to smo u dubini due proeti hrianstvom, i da
upravo zato hrianstvo moe da potpuno razvije bratstvo kao svoju najskriveniju i
najdublju tajnu onda nee biti daleko dan kada e Evropa s pravom zauzeti svoje
mesto kao Zemlja bratstva, pored toga to e biti Zemlja slobode i Zemlja jednakosti.
Kada shvatimo da je ono to trpimo nebratstvo izrabljivanje i tlaenje drugih,
optuivanje drugih zbog jeresi, pohlepa, udnja za moi, rasna mrnja da su to
najgori meu grehovima upravo zato to su antihrianski, onda emo moi da se sa
svojom amerikom braom naemo u zajednikoj potrazi za Svetim gralom. Onda
emo moi da im pribliimo Evropu, da im prenesemo njihovom naslee, ne dovodei
u pitanje njegovu vrednost. Dani kulturnog pesimizma bie prolost, prosto zato to je
evropska hrianska kultura na najuzvieniji i najdragoceniji posed ono to smo u
dubini due oduvek voleli vie od svega ostalog. O hrianstvu moemo da mislimo
ta god hoemo, ali ono se ne moe ponititi; ono je posejano u nama i raslo je u
naem nesvesnom dve hiljade godina; ono je postalo naa krv i skelet, vid i sluh, izraz
lica i jezik tela. I ako jednakost, sloboda i bratstvo ikada budu izbrisani s lica zemlje,
oni e opet iveti u naim srcima kao neutoljiva udnja za bratstvom. Hrianstvu se
moemo rugati, ismevati ga, prezirati; ali, onog dana kada s njega skinemo veo,
prepoznaemo u njemu voljeno lice nae mladosti, svoju jedinu ljubav.
1952.

Jens Bjrneboe, Frykten for Amerika i Oss. Prvi put objavljeno u Spektrum, 1952; zatim, Norge, mitt
Norge (Oslo, Pax, 1968); Samlede Essays: Politikk (Oslo, Pax, 1996), 1221. Prevod na engleski, The
Fear of America Within Us (Excerpts), Esther Greenleaf Mrer, 1999.
http://www.uncletaz.com/fearofamer.html. Vie o Jensu Bjernbou:
http://web.archive.org/web/20050403214114/http://home.att.net/~emurer/
Preveo: Aleksa Golijanin, 2015.
aleksa.golijanin@gmail.com
http://anarhija-blok45.net1zen.com