TA JE DADA?

Teo van Dusburg (1923)

Sadraj
Uvod ta je Dada? (1923) Teo van Dusburg i dada (Kurt viters, 1931)
Bibliografska napomena

Uvod
Ovaj pamflet, najavljen kao predavanje iz dadazofije, bio je itan i distribuiran na
velikoj holandskoj dadaistikoj turneji, koju su Teo van Dusburg, Neli van Morsel
(Nelly-Ptro van Moorsel, kasnije Doesburg), Kurt viters (Kurt Schwitters) i Vilmo
Husar (Vilmos Huszr) organizovali 1923. Turneja je trajala od 10. januara do 14.
februara i obuhvatila je osam gradova, s neto vie nastupa, koji su privukli veliku
panju publike i tampe. Na turneji su trebalo da uestvuju jo neki dadaisti od
1919, sve do prerane smrti 1931, van Dusburg je bio u najprisnijem kontaktu sa
Arpom, Sofi Tojber, Carom, Hausmanom, Rihterom i vitersom ali, sticajem
okolnosti, samo je ovaj poslednji mogao da se pridrui holandskoj posadi. Teo je bio
zaduen za predavanje, Neli je (najavljena kao Petro) svirala Satija (Rag Time
Parade, prekrtena u Dada-Rag-Time) i druge avangardne kompozitore, Vilmo je
projektovao senke svojih mehanikih figura, a viters je, kao gost iz Nemake i ovek
od iskustva, trebalo da direktno demonstrira prirodu dade tako to bi u odreenom
trenutku, posle Teovog predavanja iz dadazofije, bez najave, na dogovoreni znak,
poeo da laje, sa svog mesta u publici. Lajao je toliko glasno i prodorno, da je na
prvoj veeri, u Hagu, nekoliko osoba palo u nesvest. Drugom prilikom je, opet na
dogovoreni znak (Teo za govornicom, smrtno ozbiljan, u crnom smokingu i sa belim
puderom na licu, prinosi ustima au vode), poeo da trese nos. Taj deo programa je
varirao, iz nastup u nastup, sve dok je viters mogao da sedi u publici neprimeen;
glas o neobinoj turneji se brzo irio, publika je posle prvih nastupa donekle znala ta
moe da oekuje, a u Utrehtu e neki dobri graani, revoltirani van Dusburgovim
pamfletom (naroito delom koji je napisao Teov dadaistiki alias, I. K. Bonset)
pokuati da im naprave zasedu bezuspeno (videti vitersova seanja, iz nastavka
bukleta). vitersova uloga se inae nije svodila samo na tu taku; u drugom delu
programa je itao neke svoje tekstove, da bi onda, poto publika uglavnom nije
razumela nemaki, izvodio svoje apstraktne poeme to je bio samo nastavak
1

zvunog urnebesa koji je prethodno pravio iz publike. Posle toga bi obino usledila
opta pometnja, koja se ponekad razvijala u diskusije (uslovno reeno), ponekad u
tue. Bila je to i poslednja velika dadaistika manifestacija, koja je izazvala optu
panju u nekoj sredini, i koja praktino zakljuuje period povezanih dadaistikih
aktivnosti, koji je zapoeo 1916.
AG

ta je dada?

Moda ete se upitati kako neko neupuen u dadaizam, neki nedadaista,1 moe da
vam pria o dadi.
Dada: strah i trepet klupskih buruja, umetnikih kritiara, umetnika, uzgajivaa
kunia, Hotentota i ko zna koga jo.
Jedna takva tema verovatno je poslednja koja zasluuje ozbiljno predavanje, to mi
ionako nije na kraj pameti.
Zadovoljiu se ako, iz obaveze prema prijateljima, uspem da osvetlim dadaistiki
odnos prema ivotu. To mi izgleda naroito u vano u zemlji koja je jo od 1880.
hermetiki zatvorena za svaki novi izraz ivota.
Bilo bi zaista pretenciozno s moje strane kada bih mislio kako se tajna dade moe
uiniti intelektualno pojmljivom.
To je nemogue i to je neto to ni samim dadaistima nije uspelo.
Dada je lice.
Dada eli da bude ivljena.
Dada ne eli nikakvu intelektualnu razumljivost.
Dada kategorino odbacuje svaku loginu vezu izmeu ideja.
Dada, kae Rihard Hilzenbek, puta da joj pogledi na svet cure kroz prste, dada je
duh koji plee iznad sveta i njegovih moralnih sistema. Dada je velika paralela
relativistikim filozofijama naeg doba; dada nije aksiom; dada je stanje duha,
nezavisno od svih kola i teorija, koje se obraa samoj individualnosti, a da je pri tom
ne oteuje. Dada se ne moe svesti na principe.2
Pitanje koje se stalno postavlja dadaistima, ta je dada?, jeste teoretsko i na njega je
nemogue odgovoriti, kao i na pitanja o svim drugim ivotnim pojavama.
Odgovor na pitanje ta je dada? mogla bi biti samo neka spontana akcija.

Kao vodei predstavnik neoplasticizma (uz, naravno, Pita Mondrijana) i urednik asopisa De Stijl
iji su geometrijski modeli i stroga, redukcionistika filozofija delovali kao suta suprotnost dadi Teo
van Dusburg je zvanino bio samo dadaistiki simpatizer, kao to se ovde predstavlja, iako je i u tom
svojstvu bio veoma aktivan, kao iva spona izmeu dade i nekih konstruktivistikih tendencija. Ali,
imao je i svoje dadaistiko lice ili masku: I. K. Bonseta, s kojim emo se upoznati u nastavku.
Povremeno bi se tu pojavio i izvesni Aldo Kamini (Aldo Camini), ali Bonset je bio mnogo zastupljeniji.
(Sve napomene, osim f. 8 i 10: AG.)
2

Richard Huelsenbeck, Einleitung, Dada Almanach, 1920 (Uvod za Dada alamanah).

Pogreno je misliti kako dada spada u kategorije novih umetnikih formi, kao to su
impresionizam, futurizam, kubizam, ekspresionizam, itd.
Dada nije umetniki pravac.
Dada je neposredno kretanje ivota, koje se sukobljava sa svime za ta umiljamo da
je od vitalnog znaaja.
Dada ne postavlja nikakva pitanja.
Dada je pobijanje opteprihvaenog shvatanja ivota.
Dada je najsnanija negacija svih kulturnih merila.
Pravi dadaista ne zauzima nijedno stanovite, ni u umetnosti, ni u politici, ni u
filozofiji, ni u religiji.
U svim tim znamenjima jedne buave pseudokulture, dadaista vidi samo prevaru.
Svaka marka ima prou, dok se ne izmisli sledea.
U tim izmiljotinama koje nas odvlae od stvarnosti i koje moemo zvati Tao, Om,
Brama, Jahve, Bog, broj, duh, itd. dada vidi samo razliite etikete iste robe, koja se
razvila iz niega i namee ljudima uz mnogo tam tamova i bum bumova.
Dada porie bilo kakav uzvieni duhovni sadraj, u ivotu, umetnosti, religiji,
filozofiji ili politici.
Za dadaistu, ceo taj balast poiva na dve stvari: na reklami i sugestiji.
Prema dadaisti, ljudski rod, zbog svojih fetiistikih nagona, sklon je zaslepljivanju
odreenim prepoznatljivim znacima, koji slue kao reklame i koji se toliko ponavljaju
da ostavljaju neizbrisiv utisak. Religija koristi krst, zubna pasta Odol zakrivljenu
tubu, Nie guste brkove, Oskar Vajld homoseksualnost, a Tolstoj kaftan i sandale!
Dada ne eli da stvara preobraenike. Dada je dovoljno iskusna da bi znala kako se
mase mogu vezati za nita, samo ako se njeni atavistiki nagoni probude
sugestivnom reklamom.
U svakoj dogmi, u svakoj formuli, dada vidi klin kojim pokuavamo da zakujemo
truli, probueni amac (nau zapadnu kulturu).
Dada je najneposredniji izraz naeg bezoblinog doba i eli da i sama bude takva.
Dada nema ambiciju za venou. Dada se slae sa svetom pedeset posto. Poto u
svemu vidi prevaru, proglaava svet bankrotiranim. Dada bi se mogla nazvati
anacionalnim izrazom kolektivnog ivotnog iskustva oveanstva iz poslednjih deset
godina.
Ono to je u oveanstvu ostalo latentno, pronalazi svoj izraz u dadi.
Dada je oduvek postojala, ali je prvi put otkrivena u ovo nae doba.
Dadaista, kae Raul Hausman, ne doivljava svet na naivan nain: ni Bog, ni otac,
ni neki uitelj ne mogu ga kanjavati... Dada je praktina detoksikacija sebe, moderno

evropsko stanje, antiistonjako, antidalekostonjako, nemagijsko. Dada je klica

nove vrste ljudi: kao odbacivanje moralistikog srednjovekovno-hrianskog jarma
greha, dada je negacija dosadanjeg poimanja ivota ili kulture, koja nije tragina ve
istroena.3 Dadaista, prema tome, ne preuzima nikakvu odgovornost za nau kulturu.
Dadaisti su dobro poznate sve postavke i pretpostavke nae kulture, u kojoj su za
njega ljudskost i varvarstvo jedno te isto. Poznate su mu sve mahinacije i trikovi
naih elementarnih ivotnih interesa. On tano zna kako se fabrikuje duh. Iz svete
averzije prema kulama od slonovae naih velikih ljudi, on i ne pokuava da bude
umetnik, filozof ili reformator. Osloboen od ambicije za slavom ili drutvenim
uspehom, on je najslobodniji, najsmireniji, najuravnoteeniji ovek na svetu.
Dadaista, meutim, priznaje ljudskom rodu neke pozitivne vrednosti: instinkt za
dominacijom i potrebu za uzajamnim prodiranjem. Svi etiki motivi dobrota,
milosre, saaljenje, itd. za dadaistu su samo maske koje sakrivaju pravu prirodu
ljudi. U pozitivne vrednosti dadaista ubraja i karakter, u smislu da moemo
napredovati toliko da ivimo i ponaamo se bez lanih izgovora i skrivenih namera.
Prema Rihardu Hilzenbeku, Dada se oslanja na sebe i postupa u skladu sa sobom,
kao to to radi i Sunce kada se penje na nebo ili drvo kada raste. Stablo ne raste tako
to eli da raste. Dada ne optereuje svoje postupke nijednim motivom usmerenim na
neki cilj. Dada ne gaji u sebi nikakve apstrakcije, u obliku rei, formula i sistema,
koje bi trebalo primeniti na ljudsko drutvo. Nisu joj potrebni nikakvi dokazi i
opravdanja, ni pomou formula, niti pomou sistema. Dada je suta kreativna akcija.
Dada je porodila tromost i tempo ovog vremena pravo iz svoje glave dada je izrazito
civilizujua, ali je u stanju da ogranienja svoje pojavnosti u vremenu sagleda
istorijski; ona stavlja sebe u svoje vreme.4

II
U ovom trenutku, to kako je, kada i gde nastao taj fenomen nad fenomenima, koji
zovemo dada, nije od velikog znaaja. Dada obiluje dokumentima. Mogao bih da vam
priam o prvim zloglasnim soareima u Kabareu Volter u Cirihu; o tuama u Galeriji
Dada; o velikim manifestacijama u Njujorku, Parizu i Berlinu; o dadaistikoj
propovedi koju je takozvani Oberdada odrao u Katedrali u Berlinu;5 o skupu,

Raoul Hausmann, Dada is mehr als Dada (Dada je vie od dade) , De Stijl 4, n. 3, maj 1921;
Courrier Dada, Le Terrain Vague, Paris 1958; Alia, Paris, 1992; Am Anfang war Dada, Anabas,
Steinbach, 1972 (1970).
4

Richard Huelsenbeck, Einleitung, Dada Almanach, 1920 (Uvod za Dada alamanah).

Propoved koju je Johanes Bader Oberdada (Johannes Baader, 18751955) odrao u Berlinskoj
katedrali, 17. XI 1918, pod naslovom Ne dajete vi ni pet para za Hrista (Christus ist euch Wurst;
doslovno znaenje originalne fraze je mnogo grublje i moe se prevesti na vie naina), posle koje je
bio uhapen.

odranom bez znanja tampe, u jednoj pariskoj katolikoj crkvi,6 itd., ali to vam nee
pribliiti sutinu DADE.
DADA nema otadbinu i nacionalnost. Pojavila se iznenada, na razliitim i
najudaljenijim mestima, u Americi, vajcarskoj, Francuskoj, Nemakoj, itd., iz opte
potrebe za duhovnim samoproienjem.
Dada ta re, inae, ne znai nita, i mogla je, kao to primeuje Hausman, da glasi i
Bebe, Sisi ili Lolo7 nije nastala a priori, iz bilo koje teorije. Nastala je iz opteg
suprotstavljanja celom naem nainu razmiljanja.
Dada se proirila praktino iz niega, po velikom, ali ipak ogranienom prostoru,
nosei sve sa sobom, da bi se na kraju kristalizovala u negaciju svih farmaceutskih
ivotnih principa.
Dadaisti u koje danas sebe rado ubrajaju najbolji i najinteligentniji ljudi (kao to su
Ajntajn, aplin i Bergson8) jasno su, u skoro svim svojim manifestima, stavili do
znanja da ne ele nita, da ne znaju nita i da su nita.
Dada, pie Pikabija, ne osea nita, ona je nita, nita, nita.
Ona je kao vae nade: nita.
Ona je kao va raj: nita.
Ona je kao vai idoli: nita.
Ona je kao vai politiari: nita.
Ona je kao vai heroji: nita.
Ona je kao vai umetnici: nita.
6

Excursions & Visites Dada, 14. IV 1921: program najavljen na inicijativu Andrea Bretona, kojim su
pariski dadaisti hteli da odu dalje od teatarskih nastupa, koji su do tada za javnost ve postali novi
oblik zabave. Iako se program sveo na samo jednu ekskurziju, do neugledne crkve Sen-ilijen-lePovr, tekst letka je znaajan kao pokuaj proirivanja aktivnosti dade na kritiku svakodnevnog ivota,
odnosno, uvreenih modela percepcije i ponaanja; sve to najavljuje i kasnije letristikesituacionistike preokupacije: Dadaisti, koji e proi Parizom, u nameri da isprave nestrunost
sumnjivih turistikih vodia i cicerona, odluili su da organizuju seriju obilazaka odreenih mesta,
naroito onih koja postoje bez ikakvog pravog razloga. Pogreno je insistirati na pitoresknom
(Gimnazija anson-de-Saji), istorijski znaajnom (hotel Monblan) ili na sentimentalnoj vrednosti
(Mrtvanica). Igra jo nije izgubljena, ali moramo delovati brzo. Svojim ueem u ovom
prvom obilasku, doprineete moguem poslu destrukcije i potrebi da nastavimo s naim radom, koji
ete ohrabriti u svakom pogledu. Letak je bio dopunjen raznim parolama i oglasima (Siromatvo je
luksuz siromaha. Budite prljavi!; Perite grudi kao rukavice; Skratite nos, kao to skraujete kosu;
Distribucija svilenih arapa za 5,85, itd.). Taj pokuaj je bio ocenjen kao neuspeh; ali, bio je to
znaajan neuspeh, zato to je nedostatak razumevanja i entuzijazma meu samim dadaistima pokazao
koliko neki meu njima ude za spektaklom opozicije; samim tim, ovakvi izleti bili su im
dosadni. Nadrealisti e kasnije razvijati upravo takva iskustva, koja e onda voditi i do letristikihsituacionistikih prolazaka (drive) i psihogeografije.
7

R. Hausmann, Dada is mehr als Dada, 1921, op. cit. ... Bebe, Sisi oder Ollolo...

Iz pouzdanih izvora sam saznao da e i grupa francuskih dadaista biti primljena u Akademiju. (Nap.
Theo van Doesburg.)

Ona je kao vae religije: nita.9

Dada nije napravljena ve nastala.
Dadaista se ne moe postati ve samo biti.
U prvim, skandaloznim danima posle dadinog roenja, ni samim dadaistima nije bilo
sasvim jasno ta ih je okupilo. U to vreme (oko 1915), dadaizam je imao uglavnom
estetski karakter. Postepeno ga se oslobaao, da bi se na kraju okrenuo protiv
umetnosti.
Prema dadi, umetnost vredi samo kao spekulacija o atavistikim i fetiistikim
nagonima oveanstva. Umetnost, smatraju dadaisti, nastaje iz potrebe da se ti nagoni
prognaju, u emu se jo nije uspelo.
U prizoru modernog sveta dada vidi proizvod svih moguih kontradikcija i
nedoslednosti, bankrotstvo pokuaja da se ivot objasni s moralistikog stanovita.
Pokuaji Isusa, Bude, Tolstoja i drugih, nisu vodili niemu. Dada potpuno odbacuje
sve eksperimente u ureivanju te beskrajno promenljive, haotine i heterogene mase,
zvane ljudski rod.
Dada ne priznaje evoluciju. Svaki pokret raa kontrapokret, jednake snage, i oni se
uzajamno ponitavaju. Nita se sutinski ne menja. Svet uvek ostaje kakav jeste. Dada
je potpuno odbacila opteprihvaenu podvojenost materije i duha, mukog i enskog i
tako dosegla taku ravnodunosti, koja prevazilazi ljudsko poimanje vremena i
prostora.10 To znai da je dada stekla sposobnost da taku gledanja i fiksnu daljinu,
koji nas dre zatoenim u naoj (trodimenzionalnoj) zabludi, stavi u pokret. Tako je
postalo mogue da se prizma sveta sagleda kao celina, a ne samo s jedne strane. U
tom smislu, dada je jedna od najsnanijih manifestacija etvrte dimenzije,
transponovane na subjektivnu ravan.
Svakom da dada moe istovremeno da pokae ne. Dada je da-ne: ptica s etiri
noge, merdevine bez stepenika, kvadrat bez uglova. Dada sadri pozitivno i negativno
u istoj meri. Shvatanje po kojem je dada samo destruktivna, ne shvata sam ivot, iji
je dada izraz. Boriti se protiv dade znai boriti se protiv samog sebe. Dada eli da
okona podelu na transcendentalnu i svakodnevnu stvarnost. Dada je potreba za
jedinstvenom realnou sveta, sainjenom od disonantnih i kontrastnih odnosa.
Dada u prirodi ne vidi lep prizor, koji tako rado zamiljamo, ve smrdljivi le, koji
zagauje naa duhovna zadovoljstva i sve odmah dovodi u stanje truljenja: svako, od
istaice do umetnika (to je u sutini isto), vodi bitku protiv prirodnog raspadanja.
9

Francis Picabia, Manifeste cannibale dada, Dada no. 7 (Dadaphone), Pariz, mart 1920, str. 3.

10

Referenca na ideje Salomoa Fridlendera (Salomo Friedlaender Mynona, 18711946), koji je u

svojoj knjizi Kreativna ravnodunost (Schopferische Indifferenz, 1918) spekulisao da bi ljudska svet
mogla dostii srednju taku izmeu dihotomija preko kojih obino opaamo svet. Fridlender je bio
blizak prijatelj berlinskih dadaista Raula Hausmana i Hane Heh (Hannah Hch). (Nap. Michael White.)

Zato bih sada ustupio re holandskom dadaisti I. K. Bonsetu,11 koji je sve to izrazio
poetski, u svom tekstu DRAMADIN HIPOSTRODON (HYPOSTRODON DER
DRAMADE).12
DRAMADIN HIPOSTRODON, I. K. Bonseta
dadaistika meditacija o strvini,
podsticanje na protivprirodne radnje.
Nema sumnje da smo oboleli od svojih uverenja. Koliko god da smo
pocepani i rastureni, okieni fronslama od govana, svi mi jo uvek imamo
pravo vodimo nekakav ivot. Ali, pogledajte kakva je strvina ta priroda,
koju moete videti na pariskom le grand roue (panoramski toak),13 na
korniu vae kue, u borama na licu vae mlade, u mekoj konjskoj balezi
na bulevaru Sen-Miel.
DRAMADIN HIPOSTRODON
ispoljava se kao plutajua, gola strvina. Svaki pokuaj da se stvori vlastiti
svet, u vakuumu, u kojem bi se ivelo neprimeeno, netaknuto rakom
PRIRODNE DRAMADE, osuen je na neuspeh.
Sve to se mrda i polae pravo na dimenzije, prostor, vreme i pare, puno je
mikroba, koji e, pre ili kasnije, doi po svoje. Ni za trenutak ne moete
umai tom kodljivom naliju svog duhovnog iskustva (O, parodijo
rajske parade). Moete se zadovoljiti toplim kupkama (= poezija),
fazanima boje kalaja (= religija), naoarima od stakla sa srednjovekovnih
crkvenih prozora (= umetnost), horizontalno uravnoteenom klackalicom
(= filozofija), ali rak u vaem srcu e neminovno nastaviti da se iri.
Stotine generacija su mukotrpno pokuavale da prognaju taj rak da ga
prevaziu da ga obuzdaju, ne uviajui da su sami njihovi mozgovi i
sadraj njihovih aspiracija zaraeni istim kancerogenim elijama. Dada je
krenula u pohod protiv tiranije PRLJAVTINE i to je ono po emu se
razlikuje od impresionizma, koji se pomirio s tom trokom. Cele
generacije su poudno udisale pogubna isparenja filozofije, religije i
umetnosti, u uverenju da e posledina katapepsija (potpuna svarenost)
biti pravo ivotno stanje.
11

Dadaistiki alias Tea van Dusburga (od 1920), iji pravi identitet dugo nisu znali ni najblii prijatelji i
saradnici. I. K. Bonset je poigravanje holandskom frazom Ik ben zot (ja sam lud). Pod tim imenom je
objavljivao asopis Mcano (19221924) uz vitersov Merz, moda najoriginalniju dadaistiku
publikaciju u kojem su saraivala jo neka poznata dadaistika imena iz Francuske, Nemake i
Holandije. http://monoskop.org/Mcano
12

Dramade ne znai nita, a hypostrodon bi mogla biti neka potkona injekcija (ili infekcija).

13

Panoramski toak (ili Ferisov toak, po izumitelju, Georgu Ferrisu), sagraen za Svetsku izlobu u
Parizu 1900.

Mi, neovitalisti, dadaisti, destruktivni konstruktivisti, razotkrili smo

krajnju ulceraciju svetskog tela, viui, Gledaj, gledaj, gledaj, tu, tu, tu,
nita, nita, nita. Bez batine iznad naih glava, trenuci spokoja u kojima
uivamo ne bi nam bili tako slatki. Ono to najljubomornije uvamo kao
to nam pokazuje dadazofija jeste na praak za spavanje. Uz redovnu i
paljivu upotrebu tog praka, promakla nam je injenica da je ceo ivot
nakien govnima. Ma koliko bili debeli zidovi kojima pokuavamo da se
ogradimo od prirode, najminunciozniji proizvodi naih duhovnih
zadovoljstva nestae u toj dinovskoj katapepsiji.
DA LI VAM JE SADA JASNO TA JE DADA?
1923.

Tekst najave sa poslednje stranice pamfleta (videti buklet):

Pretplatite se na
MEKANO
Meunarodni asopis za mentalnu higijenu i neodadizam
Ureuje
I. K. Bonset (Teo van Dusburg)
Cena 5 guldena godinje
Bogato ilustrovano
Vrhunska izrada
Izdava
De Stijl (De til) Klimopstraat 18 Den Haag
Traite probne primerke.

Teo van Dusburg i dada

Kurt viters (1931)

Svi znaju za van Dusburga, iz asopisa De Stijl, za njegov rigorozni razvoj, za

njegovo logiki utemeljeno stvaralatvo, ali samo su neki svesni njegovog znaaja za
dadu. On je bio taj koji je predstavio dadaizam u Holandiji, 1923, s neuvenim
uspehom, pri emu je, u tom procesu, dobrim delom i sam postao dadaista.
U svom asopisu Mekano (Mcano) ve se bio dokazao kao vrsni poznavalac dade; u
svakom redu koji je napisao, svesno ili nesvesno, osea se njegov veliki entuzijazam
za dadu.
Krajem 1922, Teo van Dusburg je pozvao najistaknutije dadaiste na jedan kongres u
Holandiji, koji je trebalo da se odri naredne godine. Naalost, tada smo pogreno
procenili prijemivost Holanana, tako da sam, pored van Dusburga, bio jedini
dadaista koji je se pojavio na prvoj veeri u hakoj dvorani Kunstkring.14 Teo van
Dusburg je odrao uvodno predavanje o dadaizmu, a ja sam trebalo da pruim primer
dadaizma. Ali, istina je bila da je upravo van Dusburg, koji se pojavio na bini u
smokingu, u besprekornoj crnoj koulji, s belom kravatom i, povrh svega toga, s
monoklom i belim puderom na licu, koji je njegovim strogim crtama davao sablasnu
ozbiljnost, proizveo efekat koji je bio sasvim prikladno dadaistiki. Da navedem
njegov vlastiti aforizam: ivot je fantastian izum.
Poto nisam znao ni rei holandskog, dogovorili smo se da bih sa svojom
demonstracijom dadaizma trebalo da ponem im on posegne za aom vode. Van
Dusburg je gucnuo vodu, a ja sam, smeten usred publike, kojoj sam bio nepoznat,
iznenada poeo da lajem, iz sve snage. Na drugoj veeri, u Harlemu, svi su oekivali
lave; u stvari, vee je bilo rasprodato, zato to su svi hteli da vide kako van Dusburg
uzima au vode, a onda uju mene, koji bi odjednom, bez najave, poeo da lajem. Na
van Dusburgov predlog, tada sam preskoio lajanje.15 To nas je dovelo do tree veeri,
u Amsterdamu; ovog puta, iz sale su iznosili ljude koji su pali u nesvest, jedna ena je
dobila napad grevitog smeha, koji je punih petnaest minuta drao panju publike, a
14

Godine 1922, posle Kongresa konstruktivista i dadaista u Vajmaru i Jeni (2427. IX), odranog
takoe na inicijativu van Dusburga (na kojem je Cara odrao svoje Predavanje o dadi), pao je
predlog da se priredi jo jedan skup, ovog puta u Holandiji. Taj predlog e zatim prerasti u ideju o
turneji. Van Dusburg je oekivao Caru i jo neke dadaiste iz Francuske i Nemake (Arp, Hausman,
Ribmon-Desenj), ali samo je viters uspeo da doe na vreme, iako su i ostali, kroz prepisku,
uestvovali u osmiljavanju turneje. Do tada, u Parizu i Berlinu nije vie bilo organizovanih
dadaistikih grupa, tako da je i to osipanje, do kojeg je dolo u glavnim aritima dade, moda uticalo
na pogrenu procenu prijemiivosti Holanana, odnosno, svrsishodnosti jedne dadaistike turneje, u
zemlji kao to je Holandija, koja je delovala kao naroito beznadean teren.
15

Tada je, naime, poeo da trese nos, opet iz sve snage.

10

neki fanatini gospodin, u gruboj odei, proroki je vikao na gomilu, Idioti!. Van
Dusburgova dadaistika kampanja je odnela odluujuu pobedu. To je za posledicu
imalo brojne nastupe u svim gradovima Holandije, a van Dusburg je svuda uspevao
da na sebe i svoje trupe privue najee napade publike. I uvek iznova, svi mi Petro
(Neli) van Dusburg i Vilmo Husar takoe su bili u naoj maloj grupi pokuavali
smo da odolimo razbesneloj publici, koju smo i hteli da razbesnimo, pri emu je Dus,
uprkos svojoj crnoj koulji, uvek imao dejstvo crvene marame. Holananima su ta
savreno crna elegancija i dostojanstveno dranje delovali stravino provokativno,
tako da je on mogao da se poigrava s publikom, da s najveom panjom obrauje
svoju njivicu, ne bi li iz nje niklo neto novo.
Za mene je najbolje iskustvo bilo ono iz Utrehta. Dok sam najavljivao veliku i slavnu
revoluciju16 (van Dusburg je bio u garderobi), na scenu je stupilo nekoliko nepoznatih,
maskiranih osoba, koji su mi predale jedan vrlo neobian buket i oigledno htele da
preotmu predstavu. Buket je bio visok skoro tri metra i privren za ogromni drveni
ram. Sastojao se od trulog cvea i kostiju, s jednom nesreno iupanom kalom (cvet)
na vrhu. Pored toga, pred noge buroaziji bili su poloeni i jedan ogromni, smrdljivi
venac i izbledela, svilena lenta, pokupljeni sa utrehtskog groblja. Jedan od te gospode
je seo za moj sto i poeo da ita neto iz neke ogromne Biblije koju je doneo sa
sobom. Poto nisam znao holandski, smatrao sam da je moja dunost da pozovem van
Dusburga, da razmeni koju prijateljsku re s tim gospodinom.
Ali, nije bilo ba tako. Na sceni se pojavio van Dusburg. Veni, vidi, vici. Jednim
pogledom je osmotrio situaciju i bez mnogo oklevanja, bez predstavljanja i bilo kakve
pompe, gurnuo onog oveka, sa sve Biblijom i dinovskim buketom, u rupu za
orkestar. Bio je to nevieni uspeh. Od prvobitnih napadaa nije vie bilo ni traga, ali
sada se cela gomila digla na noge, kao jedan. Policajci su plakali, publika se besno
tukla izmeu sebe, a svako je pokuavao da se dograbi delia buketa; sa svih strana,
publika je estitala i nama i samoj sebi, s modricama ispod oiju i raskrvavljenim
nosevima. Bio je to nezabeleni dadaistiki trijumf.17

16

viters je itao svoju priu, Uzroci i poetak velike i slavne revolucije u Revonu (Ursachen und
Beginn der grossen glorreichen Revolution in Revon, prvi deo njegovog nedovrenog romana, Franz
Mllers Drahtfrhling, objavljen u Der Sturm, XIII, 11, 1922).
17

U jednom pismu iz 1946, pisanom na pomalo nesigurnom engleskom (Jed Rasula), viters se jo
jednom osvrnuo na to vee: U Utrehtu (29. I 1923), popeli su se na binu i predali mi gomilu uvenulog
cvea i krvavih kostiju i poeli da itaju neto svoje, umesto nas, ali Dusburg ih je sve gurnuo u onu
rupu u kojoj sedi orkestar, a cela publika je poela da izvodi svoju dadu, bilo je to kao da je dadaistiki
duh uao u stotine ljudi, koji su odjednom otkrili da su ljudska bia. Neli je zapalila cigaretu i povikala
na publiku, poto je publika bila vrlo dada, mi emo sada biti publika. Seli smo i gledali (kako se
otimaju o) nae cvee i koske. Kurt Schwitters, pismo od 14. XI 1946, Getty Research Center, Los
Angeles; navedeno u Jed Rasula, Destruction was my Beatrice: Dada and the Unmaking of the
Twentieth Century, Basic Books, 2015, str. 255256.

11

Voleo bih da sam mnogo vie druio s jednim tako nadarenim dadaistom kao to je
bio van Dusburg. Svetski dadaizam je u van Dusburgu izgubio jednog od svojih
najveih mislilaca i boraca.
Kurt viters, De Stijl, januar 1932,
poslednji broj, posveen Teu van Dusburgu.

12

BIBLIOGRAFSKA NAPOMENA
Theo van Doesburg (Christian Emil Marie Kpper, 18831931), Wat is Dada?, pamflet u izdanju
asopisa De Stijl, Den Haag, 1923.
Kurt Schwitters (18871948), Theo van Doesburg, In memoriam, originalno bez naslova (1931), De
Stijl, januar 1932.
Preveo i priredio: Aleksa Golijanin, 2016.
Na osnovu engleskog prevoda Michaela Whitea, Theo Van Doesburg, What is Dada? and Other Dada
Writings, Atlas Press, London, 2006, i francuskog prevoda Marca Dachya, Quest-ce que Dada?,
Archives Dada: Chronique (Hazan, 2005); takoe, za vitersov tekst, na osnovu engleskog prevoda
Ralpha Manheima, Theo van Doesburg and Dada, The Dada Painters and Poets: An Anthology, ed.
Robert Motherwell, George Wittenborn Inc., 1951 (1967), Harvard University Press, 1981, str. 275
276; i francuskog prevoda Marca Dachya, Van Doesburg: La vie est une invention extraordinaire,
Archives Dada: Chronique, Hazan, 2005, str. 366367.
VELIKO HVALA MAJKLU VAJTU, koji mi je poslao svoj prevod teksta ta je dada?! Izdanje Atlas
Press je u meuvremenu postalo raritet, prilino skup, tako da je to bio spas.
Michael White, Professor of History of Art: https://www.york.ac.uk/history-of-art/staff/white/
Michael White, Generation Dada The Berlin Avant-Garde and the First World War (Yale University
Press2013): http://yalebooks.co.uk/display.asp?k=9780300169034
David Hopkins & Michael White, Virgin Microbe: Essays on Dada (Northwestern University Press,
2014): http://www.nupress.northwestern.edu/content/virgin-microbe
Izbor iz dostupne bibliografije:
Originalni pamflet iz 1923: http://sdrc.lib.uiowa.edu/dada/Wat is dada/index.htm
Hubert F. van den Berg, The Import of Nothing. How Dada Came, Saw and Vanished in the Low
Countries (19151929). Crisis and the Arts. The History of Dada. Volume VII. Farmington Hills: G. K.
Hall & Co, 2002. PDF: https://repozytorium.amu.edu.pl/handle/10593/8466
Jed Rasula, Destruction was my Beatrice: Dada and the Unmaking of the Twentieth Century, Basic
Books, 2015, naroito poglavlja 1112, New Life i Yes No, str. 215245269. Dostupno kao PDF,
izmeu ostalog i preko adrese, http://monoskop.org/Dada.
Hans Richter, Dada Kunst und Antikunst, 1964; Dada: Art and Anti-Art, 1965; poglavlje o vitersu i
berlinskoj dadi. Englesko izdanje se moe nai na internetu.
aleksa.golijanin@gmail.com
http://anarhija-blok45.net1zen.com

13