Antin kutak

1 of 5

http://www.urbansu.rs/antin-gradopis/pgp.php

Uvod
Autobiografija
Vekovi
etnja kroz Suboticu
Prirodno geografski preduslovi
Krugovi

Trg Republike

Odrivost razvoja

I PRIRODNO GEOGRAFSKI PREDUSLOVI

Pratei graf.priloz : Laziusov
plan 1526 )
Makro,mikro,- s velikokog ili
malog, pa putevi i trgovite budui grad i sve ono to ga
trgovi, jo nepostojeeg grada, koji
je u izrastanju, njemu danannjem
na lik, pa i reice, poneki potoktzv VOK, a bilo je tu i podosta,
jezerca ili jezera, pa u
slobodnom prevodu Maijih suza - mako kenj, koje su za
razliku u Deliblatske peare, nepoznate! Subotiko-horgoka
peara je u Panoniji drugija, svojim prirodnim dastoima,
samo zato, da u pustinji sve raste - na pesku, a vode ima,
koiko treba biljkama i ljudima, za razliku od - druge,
Deliblatske peare u Junoj Panoniji. Istini za volju, ovaj
ovdanji pesak je uvek edan, ali uvek i daje vodu. - I leti i zimi
bar u ovoj peari, na severu Bake.
Nekako, po zapisima, moni civilizacijski gradovi po pravilu
nastajali su na rekama, a posebno u meurjejima. Jedini GRAD u
meurjeju izmeu dvaju najmonijih panonskih reka Dunava i Tise, jeste SUBOTICA. Niti sevrnije, niti junije ne
postoji grad u ovoj Panonskoj ravnici, a da nije na reci! Istini za
volju severnije postoji jo jedan - Kekemet, ali on je nastao na
sredokrai puta Segedin - Budimpeta, za razliku od SUBOTICE
koja je jedina uistinu suvozemna raskrsnica svih putova u
ovom junom delu Panonije.
Tri prirodne datosti su
opredelile i njenom
viemilenijumskom utemeljenju to
ba ovde, na ovom mestu ,na ovoj
lokaciji plodne nizije, june
Panonije.? Zasigurno su to i,
onomad ne sluajno bili
opredoljujui faktori - plodna crnica
sa juga, plodan pesak sa severa i
obilje vode - GENIUS LOCI bolje rei arobno nego (genijalno
-op,aut). Svi onomad, nomadi morali su zastati i odmoriti
se, eto ba ovde, na ovom mestu gde je posle vie
milenijuma stasavao, ili izrastao ovaj grad SUBOTICA.
A kasnije i putnici namernici, od prastarih vremena, neovisno
da li su putovali ili hodili od istoka ka zapadu ili od severa ka jugu
morali su ovde zastati malo se i zadrati. Meutim, bilo kojim su
putem hodili, konjima, potanskim koijama, volovskom ili
konjskom zapregom - ovde se uvek moralo stati. Odmoriti sebe, ali
i zapregu, a zato je i STANITE, koje je zapravo od vajkada bilo i
ostalo spontano formirano TRGOVITE! I onda naiu putnici namernici. To je tako bilo, pa i biti e! Neovisno od - vremena i
tehnologija putovanja koje se menjaju vremenom, ali grad postoje
popstupno gradom i nadograuje se, traje verujui u samog sebe..!
Svakoko, ko ga eli upoznati, valja tu imati u vidu i te pomenute
datosti - prirode, fiziko-geografske, geomorfoloke(pedoloke) i
fito-geografske celine koje su pogodovale naseljavanju od vajkada.

5.8.2011 12:33

Antin kutak

2 of 5

http://www.urbansu.rs/antin-gradopis/pgp.php

No, sa ovog aspekta sledi i

sasvim lian zakljuak - ukrsnica
puteva je predodreeno je za
ubikaciju naselj. Odgovor na to :
zato se putovi ukrtaju nemam, ali
odvajkadanje odmorite, na
sredokrai suvozemnih putova
pravca sever-jug, istok-zapada, kao
i vodenih to je potpuno i
objanjivo, pa samim tim I imama odgovor! Naime, najbitnije je
konstatovti, ba taj putni pravac jugoistok-severozapad,
odvajkadnji put koji je dobio naziv PUT SOLI ( Kaliczi ut ). Ovaj
put postojao je i milenijumima, verovtno prije, ali zapisan je tek u
XIV veku. i vodio je od Karpatskih rudnika soli sa istoka , ka
zapadu - Beu ili Budimpeti.
Postojali su razni civilizacijski
suvozemni putovi u meurejima,
kao recimo - poznati put svile (
suvozemni) ali i oni plovni -u
istoriji poznati. pomorski putovi zaina. Meutim, u
meureju ovih monih panoskih
reka, Dunava i Tise, spominju se
tamo negde poev od XV veku,
prema pisanim izvorima. Svi su oni nekamo vodili, od polaska do
povratka. Normalno, onomad putovanja su trajala mesecima, a
valjalo je prei u tim meurijeima i reke! Znalo se to iskustveno,
generacijski, prenoenjem sa kolena na koleno. Te, ondanje
panonske karavane, najverovatnije su planirane i prilogoavale su
svoja putovanja, u zvisnosti od godinjeg doba, a reke su
udnovate! Ili su plavile ili im je bio nizak vodostaj, pa se mogu
kolijama pregaziti, ili su zaleene pa se mogu sankama prei i
odneti sol na odredite. Uistinu te reke su udnovate. Kad plave navodnjavaju i plode zemljite, kad se smrznu - zalede, a vodostaj
kad opadne moe se prei preko njih i preko zaostalog leda. Zima
napolju sve smrznuto, a kada im se spusti vodostaj, led ostane,
zarobii sve, I moe se klizati po njima u rano prolee, a one u
svom koritu teku, meandrirajui u svojim meandrima, koj se ve
dva veka ispravljaju i staljaje pod ( lenjir), ali pored svih pokuaja
to se nikad nee desiti. Uvek e meandrirati - manje ili vie. Ima tu
jo dve njihove udne osobine! U neko doba godine cvetaju, a kako
stari alasi kazivaju - kad reka cveta ona se proiava! Pa onda
doe njihove srdbe i ponu plaviti, pa onda odjednom presue
gotovo, da ih moe pregaziti peke(ako se malo zavrnu nogavice
pantolonoa - do kolena ! ) Jeste, da je voda izvor ivota, ima i ribe,
ali sa njima se nikad ne zna! Ni leti ni zimi. Nisu zasad poznati
opisi puteestvija na PUTU SOLI, iz onih vremena, ali ove dve reke
zasigurno svoju ud nisu promenile !
Ipak u svakom sluaju, ove
dve mone panonske reke su
udljive, ali i sasvim razliite.
Zajedniko im je jedino to da imaju
svoje brojne izvore, da se spajaju
kod Slankamena i ulivaju u
zajdniku deltu Dunava, ali itavim
svojim tokom, mnogo meandriraju
posebno u svom ravniarskom junom toku PANONIJE. Virovi na
Dunavu su mnogo moni, a tzv.
crne rupe na Tisi su opet vrlo
neobine. Pa kad se jo se nadoda
da udljiva Tisama usvom priobalju
ima i ivog peska, onda samo
oprezno sa njom. Nije ala, treba ju
poznavati.
Naime na Tisi dobrim delom obale je ivi pesak u pliaku, a malo
dalje su tzv. - crne rupe -, koji su isto virovi, od hoda kroz taj

5.8.2011 12:33

Antin kutak

3 of 5

http://www.urbansu.rs/antin-gradopis/pgp.php

pliak, odjedamut potone pa ako nezna dobro plivati - gotovo,

udave se kupaci. Bolje pitati alase! Inae je mnogo lepa u pejzau,
ali priroda joj podarila i udljivost, koja nama prolaznicima u
hodljublima, sa ili bez soli.
ZAPRAVO SUTINA OVOG UVODA O UDIMA,MEURJEJA
JE da bi se bolje razumeo PUT SOLI i raskrsnica putova
suvozemnih. Kako bi ta sva kolija kroz prohujale vekove ovde
zastala. Na svom putovanju, kroz prohujale vekove ovde su te
karavane morale zastati ba na ovoj raskrsnici gde je tokom
vremena nastao ovaj na grad potonja Subotica. Pa nije bilo
onomad drugog puta osim ovog suvozemnog, ovde se moralo
zastati i odmoriti i ljude i zapregu.
Samim tim, ljudi su priali, razmenjivali informacije uz
plamen svea nakon zalaska sunca ili u ranjim jutarnjim satima,
nakon izlaska sunca. Naime, cca 35 km od Tise to je za konje
trasa za jedan dan, a za volove, verovatno je bilo potrebno dva do
tri puta due vremena, to je zavisilo ne samo od reka, ve i ove
neobine i bogate peare sa svojim prirodnim datostima, a za
putnike i prisutvo obilja vode za odmorite. I sasvim je razumljivo
da su tu zastajali karavani ili kolija, neovisno od godinjeg doba, a
trgovci u svom odmoru su usput,trgovali i prenosili, razmenjivali
vesti o koje - emu, sa svih strana, kojima su prohodili.
I tako je to bilo sa tom SOLI, na tom putu soli, e onda
doe neko drugo vreme, taman, ama ba na prekretnici XVIII u
XIX veka.
Ondanji, dananjim reima, da se bolje razumemo PROSTORNI PLANERI, smisli su jedostvavniji, jeftiniji i bri put
transporta soli I TO RENI ! Uostalom i danas posle dva veka je
reni transport najekonominiji. Sve, je to uspelo u ideji realizaciji.
Braa Ki, projektanti i akcionari, koji su normalno posle izgradnje
kanala bankrotirali, ali kanal tada zvan Ferecatorna, pa Franc Josip
II, a sada se zove Veliki baki kanal koji Tisu povezuje, sa
Dunavom plovnim kanalom od, prvobitnom predvodnicom od
Bakog Monotara (Dunav), zatim kod Vrbasa i do Bakog Gradita
(Tisa), da bi se kasnije prevodnice premestile tokom druge
polovine XIX veka Dunavska premestila kod Bezdan, a Tiska kod
Beeja (zat.sp.kulture - izvedena po prijektu Ajfela). O ovome
plovnom putu moe se otom potom kazivati, od izgradnje, preko
prevodnica i njihovih izmetanja. Bitna je da je ovaj kanal skratio
PUT SOLI, kao i svih transporta roba koje ova plodna
ravnica iznedri i moe da daje.
I moglo bi se rei, zapravo da se ta sol sa Karpata
transportovala veno, ali sada i reno, Moriem i Begejom, sa
Karpata pa dalje Tisom i dalje nizvodno do Slankamena, a onda
uzvodno Dunavom prema, Budimbeti i Beu. Uzgred, taj Dunav,
ta crna crno-crvena, a moda i plava reka prema trausovom
valceru "Na lepom plavom Dunavu" bio je neplovan krajem XVIII
veka od Futoga do Bezdana, pa su lae "ajke" vukli uzvodno
konjske zaprege ili robijai - burlacli sa Dunava. To je bio
verovatno jo jedan od osnovnih razloga za izgradnju ovog
grandioznog zahvata, pogotovo za ono vreme. Sve se to nekako
promenilo izgradnjom ovog Velikog Bakog kanala, (Franc Josef II 1802,3.5.), da bi Dunav tek drugom polovinom XIX veka plovan.
O Dunava, jo samo toliko o udima ove panonske reke, ali
monijoj od svih njenih pritoka, pomenimo samo vee reke koje u
svom toku prihvata u Panoniji. Dravu, onda Savu, Tisu sa svim
njegovim pritokama - tzv crnomrskog sliva. Nije ni udo. Mona je.
Izvire u varcvaldu (Crnoj umi), - uliva se u Crno more, ali od
kad postoje pisani izvori - od rimskoga perioda, pa na ovamo, u
tim brojnim ratovima podosta je bio i crven od krvi od brojnih
ratova, u proteklim milenijumima, a sada civilkizacijski zamuen
od kanalizacija brojnih gradova kroz ija sredita protie, ali ipak,
onaj valcer - trausa mlaeg, spada u doba poetka industrijske
revolucije - polovina XIX veka, kada se u njega nije uputala

5.8.2011 12:33

Antin kutak

4 of 5

http://www.urbansu.rs/antin-gradopis/pgp.php

kanalizacija, pa je bio bistar, a na njegovoj povrini video se odsjaj

plavog neba, pa je verovatno kompozitor i dobio inspiraciju - to se
i oseti u taktovima, mona reka-polako tee, ali talasii se
poigravaju na suncu ili meseini! Po kazivanju, njegova delta je
najudnija u Evropi, pa nije ni iznenaujue, obzirom na njegov
sveukupni sliv. Danas, ba 14.04.2006. godine, dok piem ove
redove se ovaj moj Dunav rasrdio! Nevalja, jako ga dobro
poznajem moglo bi se skoro rei da je GOROPADAN i
predvidljivo neprevidiv. Nas, stanovnike june Panonije
stalno dira milenijumima i ne da nam mira! Mnoge obradive
povrine June panonije je poplavio.
Moda se nasrdio, zbog brane na erdapu, pa sad onda
vraanam - etovam, nedate mi da teem! Ja u svakako proi,
makar i branu sruio, a vi sad vidite, ta e ostati iza mene, a Ja
jo uvek teem i talasam. Vie plovite i pecajte uzimajui
darove koje vam nosim, a mene pustite - samo da teem.
tau, kad kod vas toliko pritoka ima u ovoj mojoj Panoniji koje
vam JA moram prihvatiti i odvesti sa sobom u Crno more.
No vratimo se GRADU potonjoj - Subotici.
Svaki putnik namernik, od vajkada u prolosti, jo od
bronzanog doba, o kome svedoe i neki arheloki lokaliteti, morao
se zaustaviti, ba ovde. No, ima, tu jo jedna i to nesluajna
injenica za sve njih, putnike namernike, pa i pogodnost za
naseljavanje, neovisno od tih prohujalih vremena ili u ova doba,
ali i nadolazea! Svima je bilo i bice - treba ovde zastati i
odmoriti se, pogledati, a neki put i ostat. Ovaj grad
milenijumima, stalno se gradi, razgrauje i nadograuje. U
tome je i tajna njegovog trajanja.
Nije tome ni za uditi se. Njegove prirodne geomorfoloke
karakteristike su osnovni preduslov za nastanak stanita, a
samim tim i TRGOVITA, to mu je ostalo - GRADU, od
davnina pa sve i do danas u XXI veku (povazadan trgovi,
trgovanje tj. pijace, koje kakove, ali odvajkada spelijalizirane.
Nemogue je poznavati ba sve gradove sveta, ali u Panoniji junoj u jednom gradu toliko pijaca kroz vekove - pa to je gotovo
pravo udo. Lokacije im se stalno menjaju, a za sobom
ostavljaju prostore, budue trgove, premetaju se i stalno
sele, nestaju i nastaju, a gradograditeljima daju - nevolju misao i osmiljavanje tih prostora za budunost. Ti prostori,
buduih trgova su zapravo odvajkada bile ukrsnice putova. To ve
pripada i mikrolokacijskim karakteristikama - obilja vode, izvora
ivota. Tako se to u prohujalim vremenima deavalo u prolosti, a
desilo se nad ovim danas i gradom, a sve mi se ini da se i deava.
Da, ali, danas gotovo niko
nee ni da poveruje da Subotica
nije RAVAN GRAD u smislu ravnica. Na toj, ljudski primerenoj
povrini rasprostiranja. Odvajkada
se uvek ovaj prostor naseljavao i
nadograivao na tzv. "gredama" ili
ti uzvienjima, izmeu kojih su
postojali u udolinama njegove i
sadanje uoljive planimetrije
izmeu kojih su tekli u prolosti - obilje gradskih pirodnih
vodotokova i bara i movra, koji su odskora, ima tom moda
vek ipo, bare nasute, a vodotokvi su veinom i osmiljeno
planerski cacevljeni, a regulisani i dobiveni prostori pretvoreni
planski u gradsko graevinsko zemljite.
Otuda i toliki broj nekadanjih mostova na teritoriji njegovog
rasprostiranja! ) Dva spomenika Sv Ivana. zatitnaka voda, jo
uvek su ta svedoanstva u gradskim prostorima koji su znatno
promenuli svoj prirodni oblik, zahvaljui planskim ininjerskim
intervencijama u skoroj njegovoj prolosti.
O barama, vodotokovima

5.8.2011 12:33

Antin kutak

5 of 5

http://www.urbansu.rs/antin-gradopis/pgp.php

drugim povodom, ali posebno!

Samo toliko da je nadmorska visina
izmeu najunijeg i najsevernijeg
dela grada razlika u nadmorskoj
visini, ak 16.00 metara, to za
ravnicu i nije tako, ba zanemarivo,
sa tim da su na teritoriji njegovog
rasporostrnja mnogobrojni tzv.
grede i dolje (dolovi ili vokovi).
Ipak, sa aspekta kazivanja o
grada, valja se vratiti tim
geomorfolekim karakteristikama,
prirodnim datostima ili nazovimo ih
pogodnostima, pa se PUTOVIMA. Naime prema zapisanom, ovaj
dananji grad nasto je zahvaljujui svojim priroidnim datstomi, na
raskrsnici suvozemnih putova, koji su od vajkadanje
prolosti, do danas, vodili i vode u svim pravcima, diljem
Panonije, neovisno od onomadnih karavana, a i kolija po
pranjavim ili blatnjavim, a moda i kasnije zasutim
"makadamom", uz prestarerele drvorede dudova i topola,
kojih zapravo i nema vie - sem seanja na svilene bube,
lionsku svilu i beli ili crni duda (uz komad kruva odsienog od
somuna dok su dorukovala u njihovim kronjama).
Odvajkada zapravo ova varo ivi i stasava od TRGOVINE. Bar
tako je zabeleeno u prolosti, tako je i u sadanjosti, a ako je
verovati istoriji - to joj je i budunost (Historija est magistra vite!)
- O pijacama , trgvitima i trgova - posebno Uistinu - u junom
delu Panonije nema, kroz sva minula vremena vee raskrsnice
suvozemnih i vodenih putova, osim ovog GRADA SUBOTICE Nema ! Svi su se oni, ini, nekako tu susticali i ukrtali, a
tamo, na njihovim ukrtanjima, nastajali posle budui
gradski trgovi. Tako je to bilo, a tako e i biti, po svemu sudei u
narednom planskom periodu, a trebalo bi biti sa svih aspekata
planske intencije ka daljnjem prosperitetu ovog GRADA.

5.8.2011 12:33