Gup BGD

REPUBLIKA SRBIJA
SKUPTINA GRADA BEOGRADA

Broj: 350-403/03-XII-01
22. septembar 2003. godine
Beograd
GENERALNI PLAN BEOGRADA

2021
PREDSEDNIK
SKUPTINE GRADA BEOGRADA
Radmila Hrustanovi s. r.
GENERALNI PLAN BEOGRADA 2021.

NARUILAC
Skuptina grada Beograda

OBRAIVA
Urbanistiki zavod Beograda, JUP

Palmotieva 30
DIREKTOR
Prof. dr Vladimir Macura, dipl. in. arh.
DIREKTOR SEKTORA ZA GENERALNO,

PROSTORNO I URBANISTIKO PLANIRANJE
Mr Miodrag Ferenak, dipl. in. arh.
DIREKTOR SEKTORA ZA SAOBRAAJ
Zoran Zotovi, dipl. in. gra.
DIREKTOR SEKTORA ZA
TEHNIKU INFRASTRUKTURU
Boko Vuji, dipl. in. ma.
ZAMENIK DIREKTORA
Dr Zoran egarac, dipl.in. ma.
II
S A D R A J:
1. PROBLEMI I PERSPEKTIVE BEOGRADA ....................................................................................1
1.1 Evropska dimenzija .............................................................................................................1
1.2 Drutvo ................................................................................................................................3
1.2.1 Dananje stanje i problemi ........................................................................................3
1.2.2 Perspektive drutvenog razvoja.................................................................................4
1.3 Stanovnitvo........................................................................................................................5
1.3.2 Prognoza budueg kretanja stanovnitva ..................................................................6
1.4 Ekonomija............................................................................................................................7
1.4.2 Perspektive ekonomskog razvoja ..............................................................................8
1.5 Graevinsko zemljite.......................................................................................................14
1.6 ivotna sredina..................................................................................................................16
1.7 Gradsko tkivo ....................................................................................................................18
1.7.1 Glavni problemi dananjeg stanja............................................................................18
1.8 Prikaz i ocena dosadanjih planova Beograda ................................................................22
1.8.1 Prostorni plan grada Beograda iz 1981. godine .......................................................23
1.8.2 Izmena i dopuna GUP-a Beograda iz 1985. godine .................................................23
1.8.3 Dopune Generalnog urbanistikog plana Beograda iz 1999. godine ........................24
1.8.4 Prostorni plana Republike Srbije (PPRS) iz 1996. godine ........................................25
1.8.5 Potreba za novim Generalnim planom.....................................................................26
2. PRAVNI OSNOV, CILJEVI, METOD, KONCEPCIJA ....................................................................27
2.1 Pravni osnov....................................................................................................................27
2.2 Opti urbanistiki ciljevi Beograda..................................................................................27
2.2.1 Beograd, grad nae zemlje......................................................................................27
2.2.2 Beograd, evropska metropola..................................................................................28
2.2.3 Dunavska orijentacija Beograda ..............................................................................28
2.2.4 Beograd u dosluhu sa prirodom...............................................................................28
2.2.5 Beograd, grad po meri odrivosti .............................................................................29
2.2.6 Beograd, urbanistiki regulisan grad........................................................................29
2.2.7 Beograd, grad sloenih uspomena ..........................................................................29
2.2.8 Beograd, grad zaokruenog izgleda ........................................................................30
2.2.9 Beograd, grad privredne vitalnosti ...........................................................................30
2.2.10 Beograd, grad za sve ljude....................................................................................30
2.2.11 Beograd, povezan i pristupaan grad ....................................................................31
2.2.12 Beograd, grad kulture............................................................................................31
2.3 Metod izrade plana ............................................................................................................31
2.3.1 Glavni koraci izrade GP..........................................................................................31
2.3.2 Funkcionalni obuhvat .............................................................................................32
2.3.3 Vremenski obuhvat Generalnog plana....................................................................32
2.3.4 Izvori za rad na Generalnom planu.........................................................................32
2.3.5 Kvalitet ulaznih informacija .....................................................................................33
2.3.6 Ortofoto snimak R 1:5.000 i podloga u R 1:20.000..................................................33
2.4 Dugorona koncepcija organizacije i ureenja prostora...............................................33
I
3. GRANICE PLANA, PROSTORNIH CELINA I ZONA....................................................................35

3.1 Povrina podruja Generalnog plana..............................................................................35
3.2 Opis granice Generalnog plana .......................................................................................35
3.3 Graevinski rejoni i gradsko graevinsko zemljite.......................................................37
3.3.1 Graevinski rejoni ...................................................................................................37
3.3.2 Gradsko graevinsko zemljite................................................................................37
3.4 Prostorne zone .................................................................................................................37
3.5 Urbanistike celine...........................................................................................................38
3.6 Javno graevinsko zemljite ............................................................................................38
3.7 Ostalo graevinsko zemljite............................................................................................40
4. OSNOVNA NAMENA OBUHVAENOG PROSTORA ..................................................................40
4.1 Planirane namene i povrine zemljita u 2001. i 2021. godini .........................................40
4.2 Definicije pokazatelja za odreivanje kapaciteta izgradnje .............................................41
4.2.1 Bruto razvijena graevinska povrina (BRGP) .........................................................42
4.2.2 Neto razvijena graevinska povrina (NRGP)..........................................................42
4.2.3 Stepen zauzetosti (Z) ..............................................................................................42
4.2.4 Indeks izgraenosti (I).............................................................................................42
4.3 Stanovanje i stambeno tkivo............................................................................................43
4.3.1 Postojee stanje.....................................................................................................43
4.3.2 Ciljevi.....................................................................................................................44
4.3.3 Koncepcija razvoja .................................................................................................45
4.3.4 Tipologija stambenog tkiva .....................................................................................46
4.3.5 Planirane transformacije unutar stambenih tkiva.....................................................46
4.3.6 Stanovanje u kompaktnim gradskim blokovima.......................................................47
4.3.7 Stanovanje u otvorenim gradskim blokovima .........................................................50
4.3.8 Individualno stanovanje..........................................................................................52
4.3.9 Stanovanje u meovitim gradskim blokovima..........................................................55
4.3.10 Stanovanje u prigradskim naseljima ......................................................................55
4.3.11 Nove lokacije za stambenu izgradnju i nova kompleksna stambena izgradnja........58
4.3.12 Socijalno i pristupano stanovanje.........................................................................59
4.3.13 Stanovanje u blokovima sa partajama ...................................................................61
4.3.14 Stanovanje u spontano nastalim naseljima ............................................................62
4.3.15 Opta pravila za stambeno tkivo............................................................................64
4.3.16 Dozvoljeni radovi..................................................................................................65
4.3.17 Rekapitulacija planiranih povrina po tipovima stambenih tkiva..............................65
4.4 Privredne delatnosti i privredne zone.............................................................................66
4.4.1 Postojee stanje......................................................................................................66
4.4.2 Ciljevi......................................................................................................................68
4.4.3 Koncepcija razvoja..................................................................................................68
4.4.4 Planirane povrine privrednih zona..........................................................................70
4.4.5 Vrste privrednih lokacija ..........................................................................................71
4.4.6 Mali proizvodni pogoni.............................................................................................71
4.4.7 Proizvodni pogoni....................................................................................................72
4.4.8 Industrijske zone .....................................................................................................73
4.4.9 Privredne zone........................................................................................................74
4.5 Komercijalne zone i gradski centri ..................................................................................75
II
4.5.1 Postojee stanje......................................................................................................75

4.5.2 Ciljevi......................................................................................................................76
4.5.4 Planirane povrine novih gradskih centara ..............................................................77
4.5.5 Planirani sistem centara Beograda ..........................................................................78
4.5.6 Centralna zona i Glavni gradski centar ....................................................................79
4.5.7 Centri gradskih podcelina........................................................................................79
4.5.8 Poslovno-trgovake ulice.........................................................................................80
4.5.9 Zona ulaznih pravaca u grad ...................................................................................81
4.5.10 Posebni poslovni kompleksi...................................................................................82
4.5.11 Centri u novim naseljima .......................................................................................83
4.5.12 Centri prigradskih naselja i pojedinani sadraji u tkivu..........................................84
4.5.13 Turizam.................................................................................................................85
4.5.14 Opta pravila za komercijalne delatnosti................................................................86
4.6 Javne slube, javni objekti i kompleksi ............................................................................87
4.6.1 Postojee stanje......................................................................................................88
4.6.2 Ciljevi......................................................................................................................88
4.6.4 Lokacije i kompleksi javnih slubi ............................................................................90
4.6.5 Deije ustanove ......................................................................................................91
4.6.6 Osnovne kole ........................................................................................................92
4.6.7 Oblast obrazovanja - standardni nivo.......................................................................93
4.6.8 Ustanove primarne medicinske zatite ....................................................................94
4.6.9 Ustanove socijalne zatite.......................................................................................95
4.6.10 Specijalizovana zdravstvena zatita .....................................................................96
4.6.11 Specijalizovani centri.............................................................................................97
4.6.12 Ambasade.............................................................................................................99
4.6.13 Verski objekti i njihovi centri...................................................................................99
4.6.14 Kultura ................................................................................................................100
4.6.15 Primarne zone za razvoj javnih objekata izuzetnog gradskog i nacionalnog
znaaja ................................................................................................................102
4.7 Sport i sportski objekti i kompleksi ................................................................................103
4.7.1 Postojee stanje....................................................................................................103
4.7.2 Ciljevi....................................................................................................................103
4.7.3 Koncepcija razvoja................................................................................................104
4.7.4 Vrste prostora namenjenih sportu..........................................................................105
4.7.5 Rekreativni sportski objekti....................................................................................105
4.7.6 Takmiarski sportski objekti...................................................................................107
4.7.7 kolski sportski objekti ........................................................................................109
4.8 Sistem zelenih povrina.................................................................................................110
4.8.1 Postojee stanje...................................................................................................111
4.8.2 Ciljevi...................................................................................................................111
4.8.3 Koncepcija razvoja ...............................................................................................112
4.8.4 Tipovi zelenih povrina.........................................................................................113
4.8.5 Rena ostrva ili ade..............................................................................................114
4.8.6 Movare, bare i ritovi............................................................................................115
4.8.7 Parkovi.................................................................................................................116
4.8.8 Skverovi...............................................................................................................117
4.8.9 Drvoredi ...............................................................................................................118
4.8.10 Zeleni koridori .....................................................................................................119
4.8.11 ume ..................................................................................................................120
4.8.12 Groblja................................................................................................................122
4.8.13 Posebni zeleni kompleksi ....................................................................................124
4.8.14 Neureena zemljita, kopovi, deponije sa posebnim stanjem zelenila ..................125
4.8.15 Tretman komunalnog vrstog otpada sa posebnim obavezama rekultivacije........126
4.9 Poljoprivredne povrine i objekti...................................................................................128
III
4.9.1 Postojee stanje...................................................................................................128

4.9.2 Ciljevi...................................................................................................................129
4.9.3 Koncepcija razvoja ...............................................................................................129
4.9.4 Planirana namena poljoprivrednog zemljita.........................................................130
4.9.5 Tipovi poljoprivrednih povrina .............................................................................131
4.9.6 Oranice i bate.....................................................................................................132
4.9.7 Viegodinji zasadi...............................................................................................132
4.9.8 Trajni travnjaci......................................................................................................132
4.9.9 Ribnjaci, trstici i bare ............................................................................................133
4.9.10 Plastenici i staklenici ...........................................................................................133
4.10 Vodne povrine i objekti..............................................................................................133
4.10.1 Postojee stanje.................................................................................................133
4.10.2 Koncepcija razvoja .............................................................................................134
4.10.3 Tipovi objekata priobalne zone ...........................................................................135
4.10.4 Marine................................................................................................................135
4.10.5 Vezovi u toku .....................................................................................................137
4.10.6 Restorani na vodi ...............................................................................................138
4.10.7 Rekreativni splavovi ...........................................................................................139
4.10.8 Sojenice.............................................................................................................139
4.11 Dalji tretman neizgraenih gradskih povrina .............................................................140
4.12 Dalji tretman povrina i objekata razliitih namena neusklaenih sa okolinom.........140
5. ZATITA PROSTORA..............................................................................................................141
5.1 Zatita nepokretnih kulturnih dobara ..........................................................................142
5.1.1 Podruja integrativne konzervacije ........................................................................143
5.1.2 Podruja opte obnove..........................................................................................144
5.1.3 Podruja usmerene urbane obnove.......................................................................145
5.1.4 Podruja povremenih usaglaenih intervencija u graenom tkivu...........................147
5.1.5 Arheoloko spomeniko naslee ...........................................................................147
5.2 Zatita i ureenje znaajnih javnih urbanih prostora ...................................................149
5.2.1 Preporuke za planske intervencije u ambijentalnim sklopovima najznaajnijih urbanih
prostora ...............................................................................................................151
5.3 Zatita i tretman moderne arhitekture ...........................................................................151
5.3.1 Kriterijumi za vrednovanje moderne arhitekture ....................................................152
5.3.2 Opte vrednosti dela ............................................................................................152
5.3.3 Posebne vrednosti dela........................................................................................152
5.3.4 Nagrade, priznanja i afirmativni prikazi u publicistici..............................................153
5.3.5 Definicije pojmova................................................................................................153
5.3.6 Urbanistike preporuke za pojedine celine u reimu delimine zatite...................153
5.4 Zatita prirode i prirodnih dobara.................................................................................155
5.4.1 Zatiena prirodna dobra.....................................................................................155
5.4.2 Evidentirane lokacije za koje nisu doneta reenja o zatiti ....................................156
5.4.3 Evidentirane povrine sa posebnim prirodnim vrednostima:..................................156
5.4.4 Strateko opredeljenje zatite prirode...................................................................156
5.4.5 Integralna zatita prirode......................................................................................157
5.5 Zatita vizura ...................................................................................................................157
5.6 Zatita ivotne sredine ...................................................................................................159
5.6.1 Zatita vazduha i zatita od buke..........................................................................159
5.6.2 Zatita voda i zemljita ........................................................................................160
5.6.3 Zatita od hemijskih udesa i jonizujueg zraenja ................................................161
5.6.4 Privredne lokacije sa poveanim rizikom ..............................................................162
IV
5.7 Geotehniki aspekti zatite prirodne sredine................................................................162

5.8 Ogranienja urbanog razvoja u odnosu na vodozahvatna podruja i njihove zatitne
zone................................................................................................................................163
6. SAOBRAAJ I INFRASTRUKTURA ..........................................................................................168
6.1 Saobraajni sistem..........................................................................................................168
6.1.1 Postojee stanje....................................................................................................168
6.1.2 Ciljevi....................................................................................................................169
6.1.3 Putna i ulina mrea..............................................................................................170
6.1.4 Javni gradski i prigradski prevoz putnika................................................................172
6.1.5 Parkiranje .............................................................................................................174
6.1.6 Peaki i biciklistiki saobraaj ..............................................................................176
6.1.7 Meugradski i prigradski autobuski terminali..........................................................177
6.1.8 elezniki saobraaj..............................................................................................177
6.1.9 Reni saobraaj ...................................................................................................178
6.1.10 Vazduni saobraaj .............................................................................................179
6.1.11 Robno-transportni centri i logistika....................................................................180
6.2 Integralno upravljanje vodama .....................................................................................180
6.2.1 Snabdevanje grada vodom za pie.......................................................................181
6.2.2 Kanalisanje atmosferskih i otpadnih voda .............................................................185
6.2.3 Ureenje vodotoka ...............................................................................................189
6.2.4 Ouvanje i unapreenje korienja voda ..............................................................191
6.2.5 Dopunsko vodosnabdevanje ................................................................................192
6.2.6 Pojava mineralnih, termalnih i termomineralnih voda ............................................194
6.3 Energetika........................................................................................................................194
6.3.1 Elektroenergetika .................................................................................................195
6.3.2 Sistem snabdevanja toplotnom energijom ............................................................199
6.3.3 Sistem snabdevanja prirodnim gasom ..................................................................202
6.3.4 Decentralizovani sistemi snabdevanja energijom..................................................203
6.4 Telekomunikacije...........................................................................................................204
6.4.1 Glavna strategija i ciljevi za budunost .................................................................205
6.4.2 Plansko reenje ...................................................................................................206
6.5 Posebna pravila ureenja prostora za komunalne delatnosti i infrastrukturne
povrine .........................................................................................................................208
7. PROSTORNE ZONE I URBANISTIKE CELINE........................................................................208
7.1 Centralna zona.................................................................................................................209
7.1.1 Centar starog Beograda ........................................................................................209
7.1.2 Varo u ancu (1)..................................................................................................214
7.1.3 Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4) ..................................................................215
7.1.4 Novi Beograd ......................................................................................................217
7.1.5 Centar Novog Beograda (2) .................................................................................219
7.1.6 Prvobitni Novi Beograd (8) ....................................................................................221
7.1.7 Centar Zemuna (3)................................................................................................222
7.1.8 Luka "Beograd" (5)................................................................................................224
7.1.9 Novo groblje, Bulevar kralja Aleksandra, Neimar (6) i Lion, Juni bulevar (12) .......226
7.1.10 Savski amfiteatar, Prokop (7) ..............................................................................229
7.1.11 Veliko ratno ostrvo (9) .........................................................................................232
7.2 Srednja zona....................................................................................................................233
7.2.1 Karaburma, Ada Huja (10).....................................................................................233
7.2.2 Zvezdara (11) .......................................................................................................236
V
7.2.3 Duanovac, umice, Konjarnik (13).......................................................................237

7.2.4 Vodovac (14).......................................................................................................240
7.2.5 Banjica (15) i Senjak, Dedinje, Topider (16) .........................................................242
7.2.6 Rakovica (17)........................................................................................................245
7.2.7 Banovo brdo (18) i Labudovo brdo (31) .................................................................247
7.2.8 Ada Ciganlija (19)..................................................................................................249
7.4.9 Posavski deo Novog Beograda (20) ......................................................................250
7.2.10 Beanija (21).......................................................................................................252
7.2.11 Gornji Zemun (22) ...............................................................................................254
7.3 Spoljna zona ....................................................................................................................256
7.3.1 Vinjica (25) ..........................................................................................................257
7.3.2 Mirijevo (26) ..........................................................................................................259
7.3.3 Mali mokri lug (27).................................................................................................260
7.3.4 Veliki mokri lug (28)...............................................................................................262
7.3.5 Kumodra, Jajinci (29)...........................................................................................263
7.3.6 Resnik (30) ...........................................................................................................264
7.3.7 eleznik (32) .........................................................................................................266
7.3.8 Ua zona beogradskog vodoizvorita ....................................................................268
7.3.9 Veliki Maki (33)....................................................................................................269
7.3.10 Dr Ivan Ribar (34) i Leva obala Save (54)............................................................269
7.3.11 Aerodrom, zona Autoput (35) ..............................................................................270
7.3.12 Zona Autoput, Zemun polje (36) i Altina, Kamendin (37) ......................................271
7.4 Rubna zona......................................................................................................................273
7.4.1 Krnjaa (23), Privredna zona Krnjaa (24), Crvenka (38), Bora (39), Ova (40) i
Privredna zona Panevaki rit (41) .......................................................................274
7.4.2 Slanci, Veliko selo (42)..........................................................................................277
7.4.3 Podunavske celine Vina, Ritopek (43), Kaluerica (44) i Bole (45) .....................278
7.4.4 Vina, Ritopek (43)................................................................................................280
7.4.5 Kaluerica (44)......................................................................................................281
7.4.6 Bole (45) .............................................................................................................283
7.4.7 Celine podavalskih sela Zuce (46) i Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47) ........285
7.4.8 Zuce (46) ..............................................................................................................286
7.4.9 Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47)...............................................................287
7.4.10 Ruanj (48) .........................................................................................................287
7.4.11 Sremica (49)......................................................................................................288
7.4.12 Posavska naselja Beograda - Velika Motanica (50), Peani, Umka (51) i Ostrunica
(52) ......................................................................................................................290
7.4.13 Peani, Umka (51) ..............................................................................................291
7.4.14 Uzvodni Mali Maki (53) ......................................................................................292
7.4.15 Naselje Surin (55) i Surin, Dobanovci (56)........................................................292
7.4.16 Batajnica (57)......................................................................................................294
7.5 Rekapitulacija povrina po urbanistikim celinama ......................................................296
7.6 Prostorne zone i urbanistike celine u kojima se primenjuju ista pravila graenja.....307
7.6.1 Prostorne zone......................................................................................................307
7.6.2 Urbanistike celine................................................................................................307
7.6.3 Pravila graenja po prostornim jedinicama ............................................................307
7.6.4 Primena pravila graenja.......................................................................................308
8. TROKOVI I IZVORI FINANSIRANJA PLANIRANE IZGRADNJE I REKONSTRUKCIJE .......309
9. UREENJE PROSTORA OD INTERESA ZA ODBRANU I ZATITU OD ELEMENTARNIH I
DRUGIH VEIH NEPOGODA I OPASNOSTI U MIRU I RATU................................................311
9.1 Zatita od elementarnih nepogoda i drugih veih opasnosti ......................................311
9.1.1 Mere zatite ..........................................................................................................311
9.1.2 Poplave.................................................................................................................311
VI
9.1.3 Klizita ..................................................................................................................312

9.1.4 Zemljotresi ............................................................................................................313
9.1.5 Industrijski udesi ...................................................................................................313
9.2
10.
Zatita od interesa za odbranu zemlje.........................................................................314
PRVA FAZA SPROVOENJA GENERALNOG PLANA ........................................................315

10.1 Priprema sprovoenja Generalnog plana za vanije gradske prostore .....................316
10.1.1 Izrada koncepta urbanistikog reenja kao osnove za izradu plana detaljne
regulacije .............................................................................................................316
10.1.2 Javne strune provere.........................................................................................317
10.1.3 Urbanistika i studijska dokumentacije za realizaciju velikih integralnih projekata.318
10.2 Praenje, kontrola i unapreenje procesa sprovoenja GP ........................................319
10.2.1 Kontinualno generalno planiranje .......................................................................319
10.2.2 Kontinualno unapreivanje Pravila ureenja i graenja.......................................319
10.2.2 Unapreivanje urbanistikog informacionog sistema
Urbanistikog zavoda Beograda .........................................................................319
10.2.3 Aerofotogrametrijsko snimanje podruja grada u ciklusima od etiri godine i
aururanje geodetsko-katastarskih planova ..........................................................320
10.2.4 Instrumenti za unapreenja estetskih vrednosti ...................................................320
10.2.5 Podrka za sprovoenje Generalnog plana u oblasti zatite i unapreenja ivotne
sredine.................................................................................................................320
10.2.6 Podrka za sprovoenje Generalnog plana u oblasti
saobraajne infrastrukture ..................................................................................321
10.3 Prva faza sprovoenja Generalnog plana ....................................................................321
10.3.1 Prioritetne gradske zone......................................................................................322
10.3.2 Saobraajni sistem..............................................................................................322
10.3.3 Snabdevanje grada vodom za pie......................................................................323
10.3.4 Kanalisanje atmosferskih i otpadnih voda ............................................................324
10.3.5 Ureenje vodotoka ..............................................................................................326
10.3.6 Komunalni otpad i vrsti otpad.............................................................................327
10.3.7 Elektroenergetika ................................................................................................327
10.3.8 Sistem snabdevanja toplotnom energijom ...........................................................327
10.3.9 Sistem snabdevanja prirodnim gasom .................................................................328
10.3.10 Telekomunikacije ..............................................................................................328
11. PRAVILA ZA GRAENJE I OBNOVU ....................................................................................329

11.1 Pravila graenja za planiranu namenu prostora .........................................................331
11.1.1 Dominantna namena prostora .............................................................................331
11.1.2 Privremeno korienje javnih prostora do privoenja nameni ...............................334
11.2 Pravila graenja za saobraajnice ................................................................................334
11.2.1 Definicija ulice.....................................................................................................334
11.2.2 Klasifikacija uline mree ....................................................................................334
11.2.3 Minimalni elementi poprenog profila...................................................................337
11.2.4 Opta pravila......................................................................................................338
11.3 Pravila graenja za javne prostore ...............................................................................340
11.3.1 Pravila graenja za javne urbane prostore u tradicionalnom tkivu ........................341
11.3.2 Pravila graenja za javne urbane prostore u postojeem novoizgraenom tkivu ..342
11.3.3 Pravila graenja za javne urbane prostore na novoplaniranim lokacijama............342
11.4 Pravila graenja za blokove ..........................................................................................343
11.4.1 Definicija bloka....................................................................................................343
11.4.2 Pravila za regulaciju bloka...................................................................................344
11.4.3 Pravila za transformaciju bloka...........................................................................345
VII
11.5 Pravila graenja za parcele ...........................................................................................345

11.5.1 Definicija parcele.................................................................................................345
11.5.2 Mogue transformacije parcela - preparcelacija ...................................................345
11.5.3 Regulacija parcele za novu izgradnju ..................................................................347
11.5.4 Odnos graevinske linije prema regulacionoj liniji bloka.......................................349
11.5.5 Odnos graevinske linije prema susednim bonim parcelama .............................350
11.5.6 Odnos graevinske linije prema zadnjoj liniji parcele............................................352
11.5.7 Odnos delova objekta prema graevinskoj liniji....................................................353
11.6 Pravila graenja za zgrade............................................................................................356
11.6.1 Gabarit i osnova zgrade .....................................................................................356
11.6.2 Postojee i planirano korienje zgrade...............................................................356
11.6.3 Odnos zgrade i regulacije parcele za postojee i planirane objekte......................357
11.6.4 Odreivanje visina zgrade za nove objekte i
nadgraene postojee objekte.............................................................................358
11.6.5 Odreivanje kote prizemlja ..................................................................................361
11.7 Pravila za izgradnju novih objekata i intervencije na postojeim objektima ..............363
11.7.1 Pravila za izgradnju novih objekata......................................................................363
11.7.2 Pravila za intervencije na postojeim objektima ...................................................366
11.8 Pravila za rekonstrukciju objekata................................................................................375
11.9 Pravila za tretman nepokretnih kulturnih dobara, dobara koja uivaju prethodnu
zatitu i objekata i celina koji uivaju urbanistiku zatitu..........................................375
11.10 Urbanistika pravila za ulepavanje grada.................................................................376
11.10.1 Potovanje konteksta ........................................................................................376
11.10.2 Potovanje izvornog arhitektonskog stila ...........................................................376
11.10.3 Potovanje izvorne fasade.................................................................................376
11.10.4 Ulepavanje dvorinih fasada ............................................................................376
11.10.5 Spreavanje kia...............................................................................................377
11.10.6 Upotreba korektivnog zelenila............................................................................377
11.10.7 Definisanje beogradskih materijala i boja...........................................................377
11.10.8 Ulepavanje javnih prostora ..............................................................................377
11.10.9 Tretman moderne i savremene arhitekture ........................................................377
11.11 Urbanistika pravila za uspostavljanje sistema zelenih povrina grada ..................378
11.11.1 Stambeni blokovi...............................................................................................379
11.11.2 Centralni sadraji ..............................................................................................381
11.11.3 Javni objekti ......................................................................................................381
11.11.4 Linearne zelene povrine u regulaciji saobraajnica...........................................382
11.12 Urbanistika pravila za organizaciju prostora za graane sa smanjenom
sposobnou kretanja...................................................................................................382
11.13 Pravila za korienje alternativnih izvora i utedu energije ......................................383
11.14 Inenjerskogeoloki uslovi i pravila za izgradnju novih objekata i za dogradnju,
nadziivanje i rekonstrukciju postojeih objekata.......................................................384
11.14.1 Povoljni tereni ...................................................................................................384
11.14.2 Uslovno povoljni tereni ......................................................................................385
11.14.3 Nepovoljni tereni ...............................................................................................385
11.14.4 Vrlo nepovoljni tereni.........................................................................................385
11.14.5 Nadziivanje i dogradnja ...................................................................................386
11.14.6 Seizmika rejonizacija beogradskog podruja....................................................386
11.15 Primena pravila graenja ............................................................................................387
VIII
11.15.1 Primena dozvoljenih urbanistikih pokazatelja i indeksa.....................................387

11.15.2 Primena optih pravila graenja ........................................................................387
12. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE........................................................................................387
12.1 Uslovi sprovoenja Generalnog plana .........................................................................387
12.2 Pravila graenja.............................................................................................................388
12.3 Pravila graenja za reavanje sluajeva sa objektima izgraenim bez odobrenja za
graenje .........................................................................................................................389
12.4 Priprema i donoenje odluke o odreivanju delova ranije donetih urbanistikih
planova koji se mogu primenjivati u skladu sa Zakonom............................................389
12.5 Regulacioni planovi ije se sprovoenje obustavlja ...................................................390
12.6 Primena Generalnog plana u odreivanju javnog graevinskog zemljita i ostalog
graevinskog zemljita..................................................................................................391
12.7 Korienje javnih povrina za sanaciju problema parkiranja i nadlenost prema
vrstama saobraajnica ..................................................................................................392
12.8 Posebni instrumenti sprovoenja plana.......................................................................393
12.9 Novi planovi detaljne regulacije i urbanistiki projekti................................................394
12.10Tretman malih kompleksa za komercijalne zone i gradske centre u periodu pre izrade
planova generalne i detaljne regulacije ........................................................................394
12.11 Tretman povrina za novu kompleksnu stambenu izgradnju u periodu do donoenja
planova generalne i detaljne regulacije ........................................................................395
12.12 Kontinualno planiranje i unapreenje Generalnog plana ..........................................395
12.13 Ostale prelazne i zavrne odredbe .............................................................................396
12.14 Sastavni delovi Generalnog plana ..............................................................................396
13. GRAFIKI DEO GENERALNOG PLANA

PLAN (1:20.000)
Sastavni deo Generalnog plana Beograda su sledei grafiki prilozi u razmeri 1:20.000:
1. Granice
1.1 Granice i podela podruja Generalnog plana
1.2 Planirano javno graevinsko zemljite i ostalo graevinsko zemljite 2021.
2. Planirano korienje zemljita (2021.)
3. Planirani saobraaj (2021.)
4. Planirani sistem snabdevanja vodom za pie (2021.)
5. Planirani sistem kanalisanja atmosferskih i otpadnih voda (2021.)
6. Planirano ureenje vodotoka (2021.)
7. Planirani sistem snabdevanja elektrinom energijom (2021.)
8. Planirani sistem snabdevanja toplotnim energijom i prirodnim gasom (2021.)
9. Planirane telekomunikacije (2021.)
IX
10. Plan prioriteta 2006. (prva faza)

11. Planirano stambeno tkivo (2021.)
12. Planirane privredne zone (2021.)
13. Planirane komercijalne zone i gradski centri (2021.)
14. Planirane javne slube, javni objekti i kompleksi (2021.)
15. Planirani sportski objekti i kompleksi (2021.)
16. Planirane zelene povrine (2021.)
17. Urbanistiki instrumenti sprovoenja plana
17.1 Prostorne zone i urbanistike celine u kojima se primenjuju ista pravila
graenja
17.2 Instrumenti sprovoenja plana
DOKUMENTACIJA (1:20.000)
Sastavni deo Generalnog plana Beograda su sledei grafiki prilozi u razmerama 1:50.000 i
1:20.000:
1. Prikaz ireg podruja GP (1:50.000)
2. Karta blokova (2001.)
3. Trajna dobra Beograda (2001.)
4. Znaajni javni urbani prostori (2001.)
5. Ogranienja urbanog razvoja (2001.)
6. Postojee korienje zemljita (2001.)
7. Postojei saobraaj (2001.)
8. Stambeno tkivo (2001.)
9. Privredne zone (2001.)
10. Komercijalne zone i gradski centri (2001.)
11. Javne slube, javni objekti i kompleksi (2001.)
12. Sportski objekti i kompleksi (2001.)
13. Zelene povrine (2001.)
14. Planirana transformacija blokova i nove lokacije
14. DOKUMENTACIJA GENERALNOG PLANA
14.1 Osnovna dokumentacija
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
X
Odluka o pristupanju izradi plana

Program rada na izradi Generalnog plana
Spisak ostalih istraivanja, studija koje su koriene ili izraene za potrebe GP
Izvetaj o saradnji sa obaveznim uesnicima
Posebni uslovi od organa, organizacija i preduzea zakonom ovlaenih (Republiki zavod za
zatitu prirode, Zavod za zatitu spomenika kulture grada Beograda- "Nepokretna kulturna dobra
na prostoru Generalnog plana Beograda 2021.", Republiki zavod za zatitu spomenika kulture
"Predlog mera zatite graditeljskog naslea sa elementima strategije, metoda, koncepta i
valorizacije", Zapisnik o usaglaavanju stavova o reenjima u GP sa predstavnicima Generaltaba,
Saveznog ministarstva odbrane)
Posebne evidencije i spiskovi
Spisak kulturno-istorijskih spomenika i prethodne zatite
Spisak prirodnih zatienih vrednosti
Spisak objekata industrijskog naslea
Spisak objekata moderne arhitekture
Spisak postojeih znaajnih javnih prostora u centralnoj zoni
Obrazloenje plana
Radni tim Generalnog plana - po svim fazama izrade plana
14.2 Ostala dokumentacija

1. Istraivanja, studije, analize:
Metropoliten Beograda, Geografski fakultet
Demografska sadanjost i budunost Beograda, Centar za demografska istraivanja,
Beograd
Koncepcija privrednog razvoja Beograda u periodu 2002 - 2006 - 2021, Factis
Geoloke, hidrogeoloke i seizmike karakteristike terena sa kategorizacijom prema
inenjersko-geolokim uslovima za planiranje prostora za izradu GP Beograda,
Urbanistiki zavod Beograda, Geozavod D.O.
Plan javnog gradskog prevoza - SYSTRA, izvetaji maj i jun
Hipoteza Generalnog plana Beograda 2021., Urbanistiki zavod
Koncepcija Generalnog plana Beograda 2021., Urbanistiki zavod
Prednacrt Generalnog plana Beograda 2021., Urbanistiki zavod
Nacrt Generalnog plana Beograda 2021., april 2002., Urbanistiki zavod
2. Miljenja, saglasnosti od organa, organizacija i preduzea zakonom ovlaenih:
faza Hipoteze
faza Koncepcije
faza Prednacrta
faza Nacrta - prva verzija
3.
Podaci o obavljenom javnom uvidu, strunoj raspravi i saradnji u toku izrade plana
Podaci o saradnji u toku izrade plana
Usaglaavanje stavova sa pojedinim uesnicima (Sekretarijat, Direkcija, KIO, Savet,
optine, struna udruenja) do nacrta - prva verzija
Usaglaavanje stavova sa pojedinim uesnicima (Sekretarijat, Direkcija, KIO, Savet) do
nacrta - druga verzija
Izvetaj o obavljenom javnom uvidu sa stavovima planske komisije o svakoj dostavljenoj
primedbi
XI
SPISAK SKRAENICA
APG
BVS
BRGP
GVI
GP
GRS
GSP
GUP
DP
DUP
EUR
TP
ZSO
Z
I
JKP
JP
Ki
KO
KP
KO
mlrd.
mil.
NRGP
ODK
OMR
PA
Pi
PKB
PP
PPGB
PPRS
SAS
SIV
SMT
SO
SRC
TO
UN
UMP
UTU
HE
CZ
PC
- Administrativno podruje Beograda

- Beogradski vodovodni sistem
- Bruto razvijena graevinska povrina
- Granine vrednosti imisije
- Generalni plan
- Glavna regulaciona stanica
- Gradsko saobraajno preduzee
- Generalni urbanistiki plan
- drutveni proizvod
- Detaljni urbanistiki plan
- evro
- elezniko-transportno preduzee
- Zona stvaranja otpadaka
- stepen zauzetosti
- indeks izgraenosti
- Javno komunalno preduzee
- Javno preduzee
- Koeficijent izgraenosti
- Katastarska optina
- Katastarske parcele
- Komunalni vrsti otpad
- milijardi
- miliona
- neto razvijena graevinska povrina
- Osnovna dravna karta
- Obnavljivi materijalni resurs
- Putniki automobil
- Procenat izgraenosti
- Poljoprivredni kombinat Beograd
- Prostorni plan
- Prostorni plan grada Beograda
- Prostorni plan Republike Srbije
- Savez arhitekata Srbije
- Savezno Izvrno vee
- Spoljna magistralna tangenta
- Skuptina optine
- Sportsko-rekreativni centar
- Toplana
- Ujedinjene nacije
- Unutranji magistralni prsten
- Urbanistiko-tehniki uslovi
- Hidroelektrana
- Centralna zona
- ira prostorna celina
Skuptina grada Beograda, na sednici odranoj 22. septembra 2003. godine, na

osnovu lana 36. i 54. Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", broj 47/2003) i
lanova 11. i 27. Statuta grada Beograda ("Slubeni list grada Beograda", br. 18/95
preien tekst, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je
GENERALNI PLAN BEOGRADA 2021.
1. PROBLEMI I PERSPEKTIVE BEOGRADA

1.1 Evropska dimenzija
U odnosu na period pre 1991. godine Beograd je u znaajnoj meri danas snizio rang na skali
evropskih metropola. U ranijem periodu Beograd je tretiran kao evropska metropola, veoma
znaajna za itav jugoistok Evrope. Danas je Beograd ocenjen kao "glavni grad drave" dok
su Be, Budimpeta ili Solun evropske metropole u ovom regionu. Prema "Studiji dunavskog
podruja" Srbija, a sa njom i Beograd, nalazi se na perifernom delu Dunava uz objanjenje
na osnovu politikih kriterijuma.
Prema projektu ARGE DONAU, u kome zvanino uestvuje i Srbija, Beograd je kandidovan
da bude jedan od lukih gradova u okviru zajednice lukih gradova tzv. Donau Hansa.
U svakom sluaju, Beograd danas ima drugaiju ulogu i znaaj od onog koji je imao u vreme
SFRJ, to zahteva preispitivanje strategije njegovog prostornog razvoja i novog orijentisanja
u odnosu na evropske metropole, posebno onih u centralnoj, istonoj i jugoistonoj Evropi.
Dve injenice su od bitnog znaaja za Beograd:
Mrea evropskih metropola sve vie dobija osobine dinamike klasifikacije, gde
gradovi koriste konkurentnu sposobnost da zauzmu odreen poloaj u mrei. Interesi i
povezivanje interesa, pre svega ekonomskih, u tome su presudni te se umreavanje
gradova sve vie vri na partnerskoj interesnoj osnovi. Evropska unija u tom smislu
podstie umreavanje gradova centralne, istone i jugoistone Evrope sa gradovima
na zapadu, ali mrea se stalno menja sa promenom interesa.
Mrea evropskih saobraajnih koridora, definisana na konferenciji u Helsinkiju,
pokriva sve zemlje Evrope sa 10 koridora od kojih dva, koridor VII i koridor X sa dva
kraka, prelaze preko Srbije, odnosno ukrtaju se u Beogradu.
Koncepcija prostornog razvoja, ureenja i zatite grada Beograda, teritorije od 3.000 km2,
danas treba da se zasniva na potovanju napred navedenih injenica, ali, pre svega,
podiui planskim i organizacionim reenjima stepen privlanosti urbanog podruja grada
Beograda. Naime, sam poloaj u mrei evropskih gradova se menja promenom politike i
ekonomske konfiguracije, dok se prednost dva koridora i izuzetnog geografskog poloaja
Beograda mora opravdati kroz poveanu privlanost za nove investicije i nove kulturne
poduhvate. Ovo e se postii:
doslednom reformom politikog i ekonomskog miljea koji e garantovati sigurnost

investicija;

paljivom socijalnom politikom koja e reiti legalne predispozicije za reavanje

stambenog pitanja, spreavanje bespravne gradnje, razvoj mree socijalnih usluga i
sl.;
mudrom kulturnom politikom koja e prirodne i kulturne vrednosti grada Beograda
umeti da postavi kao osnov ukupnog razvoja Beograda, potencirajui njegov identitet;
razvojnom politikom koja e uspostaviti neophodnu ekonomsku i ekoloku ravnoteu
u metropolitenskom podruju Beograda koristei sve prirodne resurse na odriv nain
uz pomo komunalnih sistema;
usavravanjem mehanizma upravljanja gradom Beogradom kao jedinstvenom
metropolitenskom celinom u kojoj vlada odreen stepen meuzavisnosti, uz razvoj
kvalitetnog informacionog sistema.
Promenom politike situacije stiu se pretpostavke za vraanje Beograda u centar

Podunavlja, podizanje njegovog ranga u konstelaciji evropskih gradova, ali je perspektiva
ekonomskog razvoja i umreavanja Beograda sa drugim slinim metropolama Evrope, pre
svega centralne, istone i jugoistone, jo uvek neodreena. Izvan Evropske unije, korelaciju
treba traiti sa Bratislavom, Budimpetom, Bukuretom i Sofijom, gradovima koji su vie ili
manje ozbiljno zakoraili u proces evropskog regionalnog umreavanja, a u Evropskoj uniji
sa Beom i Solunom, pre svih.
U svetlu ovog pitanja, kapitalnu ulogu ima poloaj Beograda na ukrtanju dva od deset
evropskih koridora, koridora VII i koridora X. Koridor VII ili "Dunavski koridor" ima specifinu
ulogu u odnosu na ostale jer mu je reka okosnica, a za Beograd ima kardinalni znaaj jer ga
ekonomski, funkcionalno, kulturno pa i duhovno povezuje sa Nemakom, Austrijom,
Maarskom i drugim dunavskim zemljama, sa nesluenim i do sada neiskorienim
potencijalima razvoja na potezu Beograd Smederevo - Veliko Gradite. U tom pogledu
posebno treba istai da se Dunav u Evropi sve vie posmatra sa stanovita transverzalnih
veza, kao geografski longitudinalni element koji trai premoavanje i povezivanje. Primeri
veza preko Dunava, Maarske i Slovake upuuju na ideju o mostovima kao prioritetu i u
regionu Beograda, uz neophodne funkcionalne i ekonomske dokaznice.
Koridor X Be - Zagreb Beograd - Ni - Solun i krak X1 Beograd - Budimpeta predstavljaju
osnovnu kimu razvoja Srbije, sa Beogradom kao epicentrom. Radi toga ukrtanje ova dva
koridora u zoni Beograda treba posmatrati sa stanovita:

povezivanja na saobraajne i infrastrukturne mree gradskog i republikog znaaja;

budueg Beograda kao potencijalno monog multimodalnog vora, gde se ukrtaju
putni, elezniki, reni i vazduni saobraaj;
rekonstrukcije i modernizacije postojee mree pre definisanja novih stratekih
pravaca;
korienja zemljita, pre svega oko magistralnih koridora u okviru administrativnog
podruja Beograda, odnosno metropolitena Beograda.
Kapitalne strateke zone u metropolitenu Beograda, kao to su poljoprivredna zona u

Zemunu, Paliluli, Grockoj ili Mladenovcu, zona Kolubarskog ugljenog basena u Lazarevcu i
Ubu, zona termoenergetike u Obrenovcu i Lazarevcu, ili zone strateke industrije u apcu,
Valjevu, Obrenovcu ili Panevu, treba strukturno redefinisati na ekonomsko-ekolokoj
osnovi. Jedan od prvih zadataka u ovoj fazi razvoja predstavlja analiza efekata zapoetih i
planiranih objekata (industrija, saobraaj, privreda, skladita i sl.), kao i bolje korienje i
modernizacija postojeih sistema infrastrukture.
Koordinirano i sinhronizovano sa ovim treba organizovati i pravce, kapacitete i dinamiku
razvoja drugih mrea infrastrukture. Ova tematika ima svoju transnacionalnu (elektro, gas,
nafta), nacionalnu i regionalnu dimenziju (TT, voda, otpad) i otvara znaajno pitanje za
regionalni razvoj: pristupanost infrastrukturi. Od odgovora na ovo pitanje zavisi budue
2
uravnoteenje razvoja APB, kao i odnos prema irem regionalnom okruenju. Posebno je
znaajno da se gradske institucije koje brinu o vodama i sanitaciji grada ukljue u evropske
integracione projekte organizovane oko dunavskog sliva.
Evropsku dimenziju Beograd e u budunosti da afirmie:

korienje prirodnih i stvorenih potencijala za usklaen ekonomsko-ekoloki razvoj;

povezivanje u mreu evropskih gradova preko zajednikih projekata obnove grada i
modernizovanje urbanih i ruralnih tehnologija;
rehabilitovanje kulturnih staza, kompleksa i repera od evropskog znaaja, kao i
prirodno-ekolokih sistema koji Beograd mogu da afirmiu kao evropsku turistiku
destinaciju;
uvoenje vie reda u korienje zemljita u gradskom graevinskom podruju, ali i u
poljoprivrednom ataru, uz nuno zaustavljanje i regulisanje bespravne gradnje;
potenciranje elemenata i repera koji doprinose animaciji duha i identiteta grada
Beograda kao kompleksne urbano-ruralne celine sa veoma specifinim i
prepoznatljivim delovima prostorne strukture u gradovima i prigradskom delu.
Aktiviranjem razvojnih potencijala grada Beograda, to u velikoj meri zavisi od kvaliteta

upravljanja gradom, odnosno od aktivne upotrebe svih instrumenata kojima grad raspolae
(normativni, ekonomski, finansijski, organizacioni, tehniki), Beograd u budunosti moe
ponovo da konkurie za kategoriju gradova evropskog znaaja konkurentan drugim
metropolama na Dunavu (Be, Budimpeta), odnosno u regionu centralne, istone i
jugoistone Evrope kao to su Prag, Bukuret, Kijev, Solun ili Atina.
1.2 Drutvo
1.2.1 Dananje stanje i problemi
U razvoju naeg drutva sa aspekta urbanizacije, u prethodnom socijalistikom periodu,
mogu se razlikovati ruralno, industrijsko i urbano obeleje i drutva i grada. Po stepenu
urbanizacije nae drutvo je i dalje na zaelju liste srednjevropskih i istonoevropskih
zemalja. Uee gradskog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu SRJ tek poetkom
devedesetih godina premailo je polovinu (53%), kada smo, demografski gledano, postali
preteno urbano drutvo. Glavni akter nae urbanizacije posle Drugog svetskog rata je
drava. Gradovi kao nosioci regionalnih i optinskih funkcija bili su razvojni favoriti. U njima
su gradsko graevinsko zemljite, privatne stambene zgrade i privredni objekti eksproprisani,
konfiskovani i nacionalizovani.
Industrijalizacija je bila preteno zasnovana na ekstenzivnom zapoljavanju radne snage sa
sela, to je uslovljavalo migracije i brojne cirkulacije (dnevne migracije). Osamdesetih godina
migracije selo - grad opadaju, dok cirkulacije jaaju. Jedan od rezultata ovakvih trendova
jeste predimenzionsan i saobraajno neureen grad. Sa druge strane, stihijske migracije selo
- grad dovele su do ruralizacije Beograda, to se vidi po njegovoj morfologiji i po
socioprofesionalnoj, odnosno "polutanskoj" pripadnosti.
Krizi urbaniteta doprinela je i injenica da je u razvoju naeg graanstva bilo drastinog
diskontinuiteta, tako da je ono malobrojno i nestabilno i jo uvek ne predstavlja drutveno
konstituisan sloj. Relativno je mali broj onih koji predstavljaju gradsko stanovnitvo u drugom
ili treem kolenu. Ovaj problem je posebno zaotren devedesetih godina zbog priliva
seoskog i polutanskog, naroito izbeglikog stanovnitva i intezivnog odliva gradskog
visokoobrazovanog stanovnitva.
3
Za postsocijalistiku transformaciju i tranziciju u Beogradu moe se rei da je, u poreenju sa

centralnoevropskim drutvima i gradovima, bila usporena i blokirana. Prelazak sa jednog
sistema na drugi odlikovao se marginalizacijom privrede i drutva unutar podele svetskog
ekonomskog sistema na centar, poluperiferiju i periferiju, kao i podravljenjem velikog
korpusa nekadanje samoupravne drutvene svojine.
Sunovrat standarada poveavao je jaz izmeu bogatih i siromanih, pogaajui i pripadnike
srednje klase. Pauperizacija je vie pogodila gradove, odnosno urbano stanovnitvo, tako da
na prelazu dva veka postoji oko 40% siromanog stanovnitva, oko 40% je na granici
siromatva, oko 15% se moe svrstati u srednju klasu, dok je bogatih oko 5% (0,5% su vrlo
bogati). Vrh drutvene lestvice bogatstva svedoi o rastu diferencijacije, a na dnu se deava
homogenizacija.
Prostorne posledice, u oblasti organizacije naselja viestruko su negativne: masovno
polulegalno i ilegalno doziivanje i nadogradnja, predimenzioniranost postavljanja "kioska",
podizanje nelegalnih stambenih (sirotinjskih i luksuznih) i drugih objekata, ukljuujui i nove
gradske blokove i itava naselja.
1.2.2 Perspektive drutvenog razvoja
Perspektiva drutvenog razvoja Beograda vezuje se za izgradnju novog drutva u celini sa
ciljem da se obezbedi ukljuivanje nae zemlje i grada u drutvo modernih drava, pre svega
Evrope. Konstituisanje novog socioekonomskog sistema, izgradnja pravnog poretka koji
garantuje ostvarivanje osnovnih ljudskih prava prihvaenih u savremenom svetu, stvaranje
konzistentnog privrednog ambijenta, ukljuivanje u perspektivne svetske tokove, kao i
uspostavljanje saradnje sa drugim zemljama iz okruenja u svim domenima drutvenog
delovanja - politikom, ekonomskom, obrazovnom, kulturnom, sportskom, humanitarnom itd.
osnova su za integrisanje u meunarodnu zajednicu.
Korienje kako postignutih rezultata na planu spoljne politike na poetku tranzicionih
promena, tako i geografskih i drugih prednosti kojima Beograd raspolae preduslov su za
jaanje sopstvenog poloaja u krugu drugih gradova jugoistone Evrope sa istim
aspiracijama. Pri tome bi orijentacija bila na izgradnji takvog imiya grada koji je privlaan za
ulaganje stranog kapitala u svim njegovim pojavnim oblicima, i shodno tome, promovisanje
prednosti i pogodnosti ove sredine za potencijalna ulaganja.
Na unutranjem planu, a s obzirom na sopstvene raspoloive potencijale, merama iz gradske
nadlenosti neophodno je voditi politiku podsticanja razvoja propulzivnih industrijskih grana i
privrednih sektora, sticanja i primene savremenih znanja u proizvodnom i radnom procesu
uopte. Grad takoe treba da vodi rauna o zatiti opteg interesa balansiranjem odnosa
izmeu optih i pojedinanih interesa, odnosno raspodeljivanjem javno proizvedenog dobra
izmeu vlasnika gradskog zemljita i preduzetnika, izmeu lokalnih privrednih aktera i
nacionalnih i multinacionalnih kompanija, izmeu proizvoaa i stanovnika, izmeu
stanovnika koji pripadaju razliitim drutvenim slojevima, izmeu vlasnika i zakupaca, itd.
Zapoeta politika urbanih promena treba da bude usmerena na dovrenje privatizacije
stambenog i poslovnog prostora, adekvatnu komercijalizaciju gradskih istorijskih jezgara,
zaokruivanje rezidencijalnih celina,
smanjivanje rezidencijalne i komercijalne
suburbanizacije i socioprostorne segregacije. U cilju zaokruivanja organizacije naselja
preduzimae se mere za zaustavljanje poluilegalnog i ilegalnog doziivanja i nadogradnje,
podizanja "divljih" stambenih (sirotinjskih i luksuznih) i drugih zgrada, postavljanje
privremenih, montanih objekata i dr.
4
Izgradnja novog identiteta Beograda odvijae se na gradskom, nacionalnom i regionalnom

nivou. Na gradskom nivou to podrazumeva revitalizaciju naslea predsocijalistikog
Beograda i izgradnju identiteta na prigradskom nivou, kroz jaanje saradnje sa neposrednim
gradskim i ruralnim susedstvom. Na nacionalnom nivou, Beograd kao metropola svoj
strateki identitet treba da formira na globalnoj drutvenoj integraciji koja obuhvata saradnju
sa veim i srednjim gradovima u zemlji i gradovima sa simbolinim ili istorijskim
metropolskim obelejima. Regionalni znaaj Beograda povezan je sa potrebom isticanja
njegovog identiteta kao internacionalnog, srednjoevropskog ili balkanskog sredita.
1.3 Stanovnitvo
U periodu od 1948. do 1999. godine ukupno stanovnitvo Beograda je poveano preko 2,5
puta (sa 634.000 na 1.621.000). Kao posledica natprosenog demografskog rasta,
uzrokovanog pre svega doseljavanjem, stalno je poveavan udeo beogradskog u ukupnom
stanovnitvu centralne Srbije. Ono je 1948. godine iznosilo 15,3% od populacije centralne
Srbije, a u 1999. godine je poveano na 28,25%.
Stopa nataliteta iznosila je u 1999. godine 8,7 o/oo , dok je stopa mortaliteta bila 11,9 o/oo. To
je razlog to je stopa prirodnog prirataja bila negativna (-3,2 o/oo). Poslednja decenija
dvadesetog veka predstavlja izuzetno sloen period u demografskom razvoju Beograda.
Stanovnitvo se nije obnavljalo prirodnim putem usled niskog nivoa raanja (pad od 1,4 na
1,2 deteta po eni), tj. fertilitet je za 40% nii od nivoa neophodnog za prostu reprodukciju.
Stanovnitvo je prvenstveno uveano po osnovu mehanikog priliva, ime je ublaen tempo
smanjivanja stanovnitva Beograda. U 1999. godini broj stanovnika Beograda je po tom
osnovu uvean za oko 8.100 lica, ime je ublaen tempo smanjivanja stanovnitva.
Oekivano trajanje ivota pri ivoroenju kod mukaraca ima tendenciju stagnacije i iznosi
77,7 godina, dok kod ena belei blagi pad sa proseno 75, 8 godina.
Beogradska populacije se moe svrstati u grupu demografski starih populacija. Promene u
starosnoj strukturi se ogledaju u stalnom opadanju udela mladih uz istovremeno stalno i sve
izraenije poveanje udela starih. Prema procenama za 1999. godinu, broj stanovnika mlaih
od 20 godina i broj stanovnika starijih od 60 godina je gotovo isti, odnosno svaki peti
stanovnik je mlai od 20 godina, ali je i svaki peti stariji od 60 godina. Udeo lica starijih od 75
godina iznosi oko 5%. Promene u polnoj strukturi su se kretale u smeru poveanja udela
enskog stanovnitva, dok je udeo mukog gotovo stalno opadao. Tako je u posmatranom
periodu odnos mukaraca i ena bio oko 910 : 1000. U 2001. godini na teritoriji GP ivelo je
oko 1.320.000 hiljada stanovnika, to ujedno predstavlja osnovu za planiranje buduih
vrednosti, kako demografskih, tako i prostornih.
1.3.2 Prognoza budueg kretanja stanovnitva
Izuzetan znaaj razvoja stanovnitva Beograda, ne samo kao demografskog, nego i kao
politikog, ekonomskog, kulturnog i svakog drugog njegovog izraza, u prvi plan postavlja
pravilnu procenu tendencija njegovog budueg rasta. Meutim, ovde se kao ozbiljno
ogranienje pojavljuje nepotpuna i nedovoljno precizna analitika osnova (poto je bio
odloen popis predvien za 2001. godinu) i zasnovanost prognoze na procenjenom broju
stanovnika sa osloncem na popis iz 1991. godine, kretanju vitalnih karakteristika, migracija,
5
kao i popisu izbeglih i raseljenih. Rezultati popisa odranog prolea 2002. godine su potvrdili
da nema bitnijih odstupanja u odnosu na u polazu predvieni broj stanovnika pretpostavke
ove osnove.
Na prognozu budueg kretanja stanovnitva od presudnog uticaja su dugorone tendencije
fertiliteta, mortaliteta i migracija. to se tie fertiliteta i mortaliteta, oekuje se nastavljanje
tendencija iz prethodnog perioda. Predvia se da stopa fertiliteta u 2021. god. dostigne nivo
od 1,23 deteta po eni, a oekivano trajanje ivota sa 70,5 god. kod mukog i 75,5 god. kod
enskog pola ostvarenog na kraju devedesetih godina dvadesetog veka produi na 73,3,
odnosno 77,8 godina. Migraciona kretanja, pod uticajem dogaaja iz prethodnog perioda
(ratni sukobi, politike promene itd.) i normalizovanja politike i ekonomske situacije u prvim
godinama 21. veka, ponovo bi promovisala Beograd kao imigraciono podruje sa neto
izmenjenom strukturom doseljavanja - pored migranata iz drugih regiona zemlje, odvijao bi
se i proces useljavanja stranih dravljana.
U planskom periodu nastavio bi se proces ubrzanog starenja stanovitva, tako da e na kraju
perioda udeo starijih od 60 godina iznositi 27,3%, a mlaih od 20 godina 19,5%, dok bi
prosena starost stanovnitva bila poveana na 43,6 godina. Prognoze "Centara za
demografska istraivanja", zasnovane na prethodnim krakteristikama, pokazale su da e,
shodno oekivanim trendovima kretanja stanovnitva, na podruju GP u 2021. godini iveti
oko 1.322.000 stanovnika. Od presudne vanosti za planiranje je pravilno dimenzionisati broj
lica koja e po raznim osnovama boraviti u gradu. Stoga je, za ove potrebe, neophodno
raunati sa neto veim od procenjenog broja stanovnika, odnosno potrebno je u kalkulaciju
ukljuiti i privremene stanovnike Beograda (studenti, zaposleni u stranim predstavnitvima,
vojna lica i dr.). Sa druge strane, poveanje broja stanovnika proizalo je i iz potrebe da se
predvide dovoljne rezerve prostora namenjene razliitim gradskim sadrajima (stanovanje,
poslovanje i dr.) za sluaj nepredvienih okolnosti. S obzirom da stanovnitvo koje
privremeno boravi u gradu, optereuje sve socijalne, infrastrukturne i ostale fondove, u
planerskim projekcijama se raunalo sa 1.400.000 stanovnika na podruju GP u 2021.
godini. Miljenje je da poveanje od oko 5% u odnosu na projekciju stalnog stanovnitva
predstavlja zadovoljavajuu meru osiguranja pri razliitim proraunima (stepen izgraenosti i
dr.).
Tabela 1: Projekcija broja stanovnika i broja zaposlenih na podruju GP Beograda

godine
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
2015.
2016.
2017.
2018.
2019.
2020.
2021.
broj stanovnika
1.320.000
1.328.000
1.336.000
1.344.000
1.352.000
1.360.000
1.363.000
1.365.000
1.368.000
1.371.000
1.373.000
1.376.000
1.379.000
1.381.000
1.384.000
1.387.000
1.389.000
1.392.000
1.395.000
1.397.000
1.400.000
broj zaposlenih
420.000
422.000
430.000
439.000
448.000
457.000
465.000
474.000
482.000
491.000
499.000
505.000
511.000
516.000
521.000
526.000
529.000
532.000
536.000
540.000
545.000
Iz projekcija stanovnitva za podruje GP i njegovog uea u stanovnitvu centralne Srbije

proizilazi da e porasti uee stanovnitva koje ivi na teritoriji GP u stanovnitvu centralne
Srbije sa 22,6%, koliko je iznosilo u 2001. godini, na preko 24% u 2021. godini.
1.4 Ekonomija
Privredni ambijent Beograda prethodne decenije u ekonomskoj sferi karakteriu ista obeleja
koja su uticala na trendove i stanje u celoj zemlji. Uzroci pojava su spoljanje i unutranje
prirode. U prvoj grupi od presudne vanosti su:

smanjenje veliine dravnog i trinog prostora,

ekonomske sankcije Evropske unije i Saveta bezbednosti UN,
tranziciona kriza zemalja bive istone Evrope,
zatvaranje trita razvijenih zemalja uslovljenih globalizacijom politikih i ekonomskih
veza,
stagnacija svetske privrede i zaotravanje dunike krize.
U drugoj grupi, grupi unutranjih faktora koji su uticali na oblikovanje dananjeg ekonomskog
stanja, najkrupniji su:

nekonzistentnost i nedovrenost privrednog ambijenta uz este promene

institucionalnih uslova privreivanja,
suprotstavljenost dva modela - samoupravnog i trinog,
nestabilnost uslova privreivanja - kursa i cena,
ratno okruenje, veliki priliv izbeglih i interno raseljenih lica i odliv mladih strunih
kadrova sa savremenim tehnolokim znanjima.
U periodu od 1989. godine, kao godine nakon koje je nastupila erozija ekonomskih i
socijalnih prilika i 2000. godine, izdvajaju se dva potperioda. Prvi, do 1994. godine, pratilo je
produbljivanje ekonomske i socijalne krize. Drugi je vezan za donoenje Programa
rekonstrukcije monetarnog sistema i strategije ekonomskog oporavka Jugoslavije, koji je dao
zapaene stabilizacione rezultate, ali na strukturnom planu nije doveo do potrebnog pomaka.
Na poetku novog planskog ciklusa, u 2000. godini, u odnosu na 1989. godinu ekonomsku
situaciju na podruju GP obeleavaju:

pad ukupnog drutvenog proizvoda sa 4.400 miliona na 2.400 miliona EUR;

pad drutvenog proizvoda po stanovniku sa 3.400 na 1.780 EUR;
izmena privredne strukture: smanjenje uea industrije u DP (sa 38,4% na 27,6%) i
graevinarstva (sa 8,3% na 6,5%), a poveanje uea trgovine (sa 22,9% na 27,7%)
i sektora usluga;
smanjenje investicionih ulaganja sa 990 miliona na 420 miliona EUR;
opadanje broja zaposlenih za oko 140.000 (sa 563.000 na 420.000);
poveanje broja nezaposlenih lica za oko 30.000 (sa 73.000 na 103.000), to se
odrazilo na poveanje stope nezposlenosti koja iznosi oko 24% i pojava vika
zaposlenih od oko 30%.
Ocena dostignutog nivoa rasta drutvenog proizvoda obuhvata sve sektore svojine i tzv. sivu
ekonomiju koja je za ove potrebe ukalkulisana sa 20% vrednosti DP. Istovremeno, tako
obraunat DP predstavlja osnovu za prognozu mogunosti budueg razvoja.
1.4.2 Perspektive ekonomskog razvoja
Perspektiva ekonomskog razvoja Beograda oslanja se na Koncepciju privrednog razvoja
Beograda u periodu 2002-2006-2021. konsalting firme FAKTIS i razvojnu strategiju
zasnivanu na korienju realnih mogunosti. To znai da se polo od dostignutog ukupnog
nivoa razvoja, od postojee privredne strukture, kao i od specifinosti Beograda, posebno
njegovog centralnog dela koji ima obeleja administrativnog, obrazovnog i kulturnog sredita.
Imajui to u vidu, kao i ispoljene tendencije u drugim evropskim gradovima i glavnim
gradovima zemalja u tranziciji, oekuje se da e doi do postepene pozitivne promene
privredne strukture.
Strategija sa kojom rauna ovaj GP opredeljena je sledeim injenicama:
a) opti nivo ekonomske aktivnosti u Beogradu egzogeno je izazvan, to znai da deo
resursa, razvojne aspiracije i potroake navike stanovnitva odgovaraju viem nivou
drutvenog proizvoda po stanovniku od onog koji je zateen na poetku planskog
perioda;
b) rast privredne aktivnosti u velikoj meri moe da se osloni na postojee resurse, kao to
su radna snaga, poloaj grada i delom proizvodni i drugi objekti;
c) navedeni faktori, kao i druga obeleja ovdanje privrede (saobraajne veze,
infrastrukturna opremljenost, poznavanje trinog naina poslovanja i sl.), prestavljaju
osnovu za privlaenje stranih investicija, ali uz sutinsku promenu zakonodavnog i
opteg privrednog i drutvenog ambijenta;
d) vitalnost privatnog sektora sa fleksibilnim proizvodnim programima i njegov dalji
organizovano spontan razvoj, predstavlja dodatnu mogunost sveukupnog razvoja.
Opredeljivanje ciljeva razvoja u narednom periodu bazira se i na injenici sporijeg tempa
transformacije privrede u odnosu na oekivanja, pre svega u domenu privatizacije i
transformacije drutvenih i dravnih preduzea, kao i na sporijem prilivu inostranih sredstava
bez kojih nije mogue aktiviranje razvojnih potencijala, niti ostvarivanje ciljnog nivoa
produkcije, posebno ne u kratkom roku. Shodno tome, oekuje se da e razvoj privrede ii u
dva pravca. S jedne strane odvijae se u pravcu prestrukturiranja postojee proizvodnje, a s
druge tei e proces breg razvoja malih i srednjih (privatnih) preduzea.
Polazei od zateenog stanja i ocene mogunosti razvoja na teritoriji GP izdvajaju se dva
dominantna strateka cilja :
1. ubrzanje rasta drutvenog proizvoda tako da on sredinom planskog perioda dostigne nivo
iz 1989. godine, to znai iznos od oko 8,100 miliona EUR i
2. dostizanje, do 2021. godine, privredne strukture sline onoj u glavnim gradovima drugih
evropskih zemalja (gde dominira tercijarni sektor) i nivoa drutvenog proizvoda od oko
5.700 EUR po stanovniku.
Tabela 2:
Projekcija drutvenog proizvoda po oblastima na podruju GP Beograda (u mil. EUR)
-6,0
10,5
6,4
2,6
150
90
100
100
100
110
110
120
130
140
150
160
170
170
180
190
190
190
200
200
200
210
3,9
350
320
310
300
290
270
260
310
360
420
490
570
660
720
780
880
980
1.090
1.290
1.500
1.700
1.910
8,9
250
160
160
170
180
180
190
220
260
290
330
360
400
450
540
590
650
710
700
690
700
710
7,5
DP po
stanovniku
1.140
760
780
800
820
840
860
910
960
1.020
1.070
1.120
1.160
1.200
1.230
1.260
1.280
1.290
1.300
1.300
1.290
1.300
ostalo
510
320
350
380
410
440
480
530
590
650
710
760
800
850
900
940
990
1.030
1.070
1.110
1.140
1.180
usluge
420
180
190
190
200
210
220
260
310
360
420
480
550
620
700
780
870
970
1.080
1.190
1.310
1.450
ugostiteljstvo i
turizam
2,6
trgovina
5,3
260
150
160
170
180
180
190
180
170
160
150
130
120
110
100
90
80
70
60
60
50
40
saobraaj
1.900
600
700
800
900
1.000
1.100
1.200
1.200
1.200
1.300
1.300
1.200
1.200
1.200
1.100
1.100
1.100
1.100
1.100
1.000
1.000
graevinarsto
5.000
2.700
2.900
3.100
3.300
3.500
3.700
4.000
4.300
4.600
5.000
5.200
5.400
5.700
5.900
6.200
6.500
6.800
7.100
7.400
7.700
8.100
poljoprivred.i
umarstvo
industrija
prose.
st. rasta
GDP
godine
1989.
2000.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007..
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
2015.
2016.
2017.
2018.
2019.
2020.
2021.
3.900
2.000
2.100
2.300
2.400
2.600
2.700
2.900
3.200
3.400
3.600
3.800
3.900
4.100
4.300
4.500
4.600
4.800
5.000
5.200
5.500
5.700
5,2
Ostvarenje postavljenih ciljeva treba da obezbedi porast drutvenog bogatstva, povratak

beogradske privrede na svetsko trite, vii nivo zaposlenosti i, kao rezultat svega toga,
podizanje linog standarda i drutvenog blagostanja. U tim uslovima strukturu privrede
Beograda odlikovalo bi nisko uee industrije i visoko uee graevinarstva (ukljuujui
poslove sa nekretninama), finansijskih usluga i komunalnih delatnosti.
U tranzicionim uslovima otvara se prostor za bri razvoj privatnog sektora, naroito malih i
srednjih preduzea. Proizvodni programi tako nastalih privatnih preduzea su fleksibilniji i
omoguavaju relativno lako seljenje kapitala iz jedne industrijske grane u drugu ili iz jedne
oblasti u drugu. Pored toga, u sektoru usluga ova preduzea nude vii kvalitet i tee da
zadovolje potrebe razliitih segmenata trita (stanovnitva sa veim dohotkom, trgovinu
proizvodima visoke tehnologije, iri spektar finansijskih i drugih usluga).
Prilikom opredeljivanja za oblike privrednog razvoja vodilo se rauna i o propulzivnosti
pojedinih sektora i industrijskih grana kako sa aspekta postojeeg i perspektivnog nivoa
domae tranje, tako i sa aspekta mogunosti izvoza prilagoenog izmenjenoj izvoznoj
tranji. U okviru razvojnih podsticaja prednost e imati upravo propulzivne industrijske grane i
sektori. Na osnovu kriterijuma, kao to su visok nivo prodaje na domaem tritu,
zainteresovanost stranih investitora, oekivan visok rast izvoza i iskustva drugih zemalja u
tranziciji, kao propulzivne izdvajaju se sledee industrijske grane:
prehrambena industrija (industrija mleka, mesa, povra, konditorskih proizvoda i pia),
hemijska industrija (farmaceutska industrija, bazna hemija, boje i lakovi, kozmetika,
industrija gume, ulja i maziva),
metalopreraivaka delatnost (kuglini leajevi, odlivci),
elektroindustrija (telekomunikacioni, rashladni i merni ureaji),
nemetali i graevinski materijal (blokovi i keramika),
industrija papira i grafika delatnost i
reciklaa sirovina.
9
Pored pomenutih industrijskih grana, u propulzivne proizvodne sektore ubrajaju se saobraaj

i veze, ugostiteljstvo i turizam, graevinarstvo i komunalne usluga. U veini ovih oblasti
postoje pogodnosti za ubrzanje razvoja, a te pogodnosti proistiu iz geografskog poloaja,
mree infrastrukturnih i poslovnih objekata, kao i perspektivnih potreba.
Strategija privrednog razvoja pretpostavlja takav rast drutvenog proizvoda koji e oko
2010/2011. godine da obezbedi dostizanje nivoa iz 1989. godine, tj. nivo pre nego to je
zapoelo devastiranja privrednih potencijala. Procenjuje se da e drutveni proizvod da raste
po prosenoj godinjoj stopi od oko 5,5%, s tim to bi na poetku perioda porast bio bri
(iznosio bi oko 7% proseno godinje), a potom bi se usporavao (proseni godinji rast
iznosio bi oko 4,5%). U 2021. godini DP, u iznosu od oko 8.100 miliona EUR, nadmaio bi
onaj iz 2000. godine oko tri puta. Drutveni proizvod po stanovniku rastao bi neto sporije,
odnosno po stopi od 5,2% godinje, tako da bi nivo iz 1989. god. bio dostignut oko 2012.
godine. Ta stopa obezbeuje drutveni proizvod po stanovniku na nivou od oko 5.700 EUR,
to je, u odnosu na 2000. godinu, 2,8 puta vei iznos.
Na poetku perioda najvei doprinos privrednom razvoju poticao bi od industrije prosena
stopa rasta industrijske proizvodnje iznosila bi preko 8% u prvim godinama, a potom bi se
smanjivala tako da u proseku za ceo period iznosi 2,9%. Dinamian rast industrije mogu je
jer u njoj ima najvie neiskorienih resursa, a niska je i startna osnova. Orijentacija na
industrijsku proizvodnju potrebna je i zbog izgradnje neophodne baza za razvoj tercijarnih
delatnosti u budunosti, s obzirom na to da se razvoj tercijara intenzivira nakon dostizanja
odreenog nivoa razvijenosti (nivo DP po stanovniku u rasponu od 3.500 do 4.500 EUR).
Pored toga, rast drutvenog proizvoda u industriji bio bi i rezultat dinaminog rasta
proizvodnje u propulzivnim granama, posebno preraivakoj industriji. Korienje ovih
pogodnosti uticalo bi da na kraju projekcionog perioda struktura industrije bude izmenjena propulzivne industrijske grane inile bi oko 90% ukupne industrijske proizvodnje.
Prosena stopa rasta drutvenog proizvoda saobraaja i veza iznosila bi 6,4% i to kao
rezultat izrazitog rasta fizikog obima usluga u drumskom, eleznikom i PTT saobraaju.
Kako je Beograd raskrsnica plovnih i drumskih puteva, razvoju saobraaja treba dati visok
prioritet, a prvenstveno modernizaciji putne i eleznike mree i razvoju luke i pristanine
infrastukture.
Ugostiteljstvo i turizam ostvarivali bi godinju stopu rasta drutvenog proizvoda od 3,9% po
osnovu poveanja obima prometa, broja noenja i vanpansionske potronje. Ubudue bi
trebalo ojaati turistiku ponudu razvijanjem tzv. biznis turizma, kao i irenjem regionalne
turistike ponude. Tekua turistika ponuda mora se uiniti raznovrsnijom treba poveati
ponudu hotelskih usluga visoke kategorije (izgradnja hotela poznatih svetskih kompanija) i
luksuznih ugostiteljskih objekata. Takoe, ona mora biti znatno bolje medijski predstavljena,
kako na konvencionalnim, tako i na interaktivnim medijima.
Rast drutvenog proizvoda graevinarstva iznosio bi 10,5% prosene godinje proizvodnje i
bio bi rezultat izgradnje novih trgovinskih i poslovnih objekata, rekonstrukcije putne mree i
razvoja novih usluga, prvenstveno kompletnog opremanja pojedinih lokacija, izgradnje i
prodaje poslovnog i stambenog prostora.
Poveanje obima i kvaliteta usluga komunalnih delatnosti osnovni je preduslov za rast
drutvenog proizvoda u ovoj delatnosti, a predstavlja i osnovu za razvoj drugih oblasti i
izgradnju dobrog imiya Beograda.
Na kraju planskog perioda, privredna struktura na podruju GP bila bi sledea: industrija bi
inila oko 16%, poljoprivreda 0,5%, graevinarstvo oko 18%, saobraaj i veze 14,5%,
trgovina 16%, finansijsko-tehnike usluge oko 23,5% i turizam sa ugostiteljstvom 2,%.
10
Projekcija broja zaposlenih bazira se na postojeem stanju, planiranom sektorskom rastu

drutvenog proizvoda i ostalim razvojnim pretpostavkama. U periodu do 2021. god. broj
zaposlenih e se poveati sa 420.000 na 545.000, to je porast od 125.000. Planira se da
ceo prirast bude ostvaren u privredi, dok bi u neprivredi, uz meusektorska pomeranja,
uglavnom bio zadran postojei nivo. Stopa rasta zaposlenosti iznosie 1,3% proseno
godinje, to je znatno ispod rasta drutvenog proizvoda. To znai da e vei doprinos
stvaranju drutvenog proizvoda dati poveanje produktivnosti rada i tehniko-tehnoloki
progres. Predvieno kretanje broja zaposlenih dovelo bi do porasta njihovog uea u
stanovnitvu koje ivi na podruju GP - to uee bi iznosilo oko 39% i predstavljalo bi
poveanje od 7,5 strukturnih poena u odnosu na planski polaz. Posmatrano po sektorima
delatnosti, primarni sektor bi inio oko 0,5%, sekundarni 26% i tercijarni 73,5%.
Tabela 3:
Ukupna zaposlenost po sektorima delatnosti
godina
ukupno
privreda
neprivreda
2001.
2021.
420.000
545.000
293.000
418.000
127.000
127.000
primarni
sektor
5.900
2.200
sekundarni
sektor
138.200
142.000
tercijarni
sektor
275.900
401.000
Po oblastima i delatnostima broj zaposlenih dat je u sledeoj tabeli:
Tabela 4 :
Zaposlenost po oblastima i delatnostima
oblasti i delatnosti (sektori GP)
Privredne delatnosti i privredne zone
Komercijalne zone i gradski centri
Javne slube,javni objekti i kompleksi
Sport i sportski objekti i kompleksi
Sistem zelenih povrina
Poljoprivreda i poljoprivredne povrine
Aktivnosti na vodi i vodene povrine
Saobraajni sistemi
Infrastrukturni sistemi
PODRUJE GP
2001.
2021.
148.600
86.500
124.500
1.300
500
5.800
350
38.000
14.500
420.000
160.000
174.500
124.500
1.500
700
2.200
500
61.000
20.000
545.000
I pored brojnih nepoznanica u sferi drutvenog i ekonomskog sistema, za potrebe

ekonomske podrke prostornom rasporedu, odnosno investiranja u dalje ureivanje,
izgradnju i opremanje na podruju GP Beograda, pristupilo se projektovanju investicionih
sredstava. Pri tome se polo od oekivanih promena u oblasti privreivanja, posebno u sferi
podsticanja privatne inicijative i davanja pogodnosti za strana ulaganja. Procena investicionih
sredstava data je na bazi oekivanog rasta drutvenog proizvoda i tendencija u zemljama
koje su prole tranzicioni period. Predvia se da e bruto investicije u osnovna sredstva u
2021. godini iznositi 1,450 mlrd EUR to je oko 2,5 puta vie nego 2000. godine. Taj nivo
sredstava obezbeuje stopa rasta od 4,3% proseno godinje, s tim to bi ova sredstva prvih
godina planskog perioda ostvarivala uee od oko 22% u drutvenom proizvodu, dok bi na
kraju perioda njihovo uee palo na oko 18%. U dvadesetogodinjem periodu, procenjuje
se, za investicione potrebe bilo bi mogue izdvojiti oko 21 mlrd EUR, od ega oko 65% ili
oko 13,5 mlrd EUR za potrebe privrede, a oko 35% ili 7,5 mlrd EUR za neproizvodne
delatnosti. Sledei dosadanju praksu, oko 20% raspoloivih sredstava bilo bi usmereno na
odranje dostignutog nivoa postojeih kapaciteta, odnosno sluie za revitalizaciju postojeih
objekata i pratee opreme, a gro procenjenih sredstava bi se ulagao u nove investicione
programe.
11
Tabela 5:
Bruto investicije u osnovna sredstva u milionima EUR
bruto investicije
ukupno bruto investicije
investicije u privredu
investicije u neprivredu
kumulativ 2002-2021.
21,000
13,500
7,500
uee
100.0
65.0
35.0
Tabela 6:
Bruto investicije u neprivredu u milionima EUR
bruto investicije u neprivredi
invest. u stambenu izgradnju
inv. u komun. i saobra. infrast.
inv. u javne slu.,dr.org.i DPO
ukupno
kumulativ 2002-2021.
2,600
4,100
800
7,500
uee
35.0
55.0
10.0
100.0
U ovom planskom periodu predvia se zaokret u politici finansiranja neprivrednih investicija.

Poto je osnovni problem u gradu dotrajala komunalna infrastruktura, planira se da se u
njenu revitalizaviju i proirenje utroi oko 55% raspoloivih neprivrednih sredstava.
Istovremeno, ulaganja u ureivanje zemljita i komunalnu infrastrukturu doprinee realizaciji
opredeljenja ka unapreenju kvaliteta i podizanju urbanog nivoa grada i na taj nain postati
stimulans za njegov dalji ukupan razvoj.
Za realizaciju ciljeva razvoja neophodan je znatan obim investicionih ulaganja, ali to ipak ne
znai da bi se budui razvoj odvijao samo kroz irenje i otvaranje novih privrednih zona.
Nove zone e se formirati u skladu sa zahtevima, pre svega, krupnih investitora. Investiranje
u industriju, pored ostalog, znaie i ponovno kapitalno opremanje radnih mesta za ve
zaposlene radnike uz ulaganja u radna mesta za nove radnike. Nakon 56 godina
investiranja, promenie se oblik, opremljenost, a esto i vrsta radnog mesta gotovo svih
zaposlenih u industriji. U narednom periodu investirae se prvenstveno u novu opremu onih
postojeih industrijskih preduzea ija proizvodnja ima perspektivu, samostalno ili
inkorporirana u sisteme meunarodnih kompanija. Objekti i infrastruktura preduzea koji
nemaju perspektivu bie rekonstruisani i dobijae nove namene.
Ubudue treba nastojati da se prvenstveno nastavi dalje ureivanje i infrastrukturno
opremanje postojeih privrednih zona u kojima e se kao investitori javljati najpre strani, a
postepeno i sve vie, domai investitori. Uporedo sa ovim potrebno je i otvaranje novih
privrednih zona. Kod stranih ulaganja (ukljuujui i ona koja e imati oblik kupovine domaih
drutvenih preduzea) treba insistirati na potovanju propisa koji se odnose na zatitu
okoline, odnosno interesa drugih privrednih subjekata i graana. Znaajnija izgradnja u
Beogradu moe se oekivati u okviru razvoja saobraajnih i tercijarnih delatnosti gde e
takoe dominirati strane investicije. Izgradnju novih poslovnih objekata hotela, trgovinskih
objekata i sl. po pravilu treba razvijati u gradskom tkivu, dok u privredne zone treba
usmeravati izgradnju skladita i celovitih distributivnih centara.
Kljuni preduslovi za strana ulaganja stvaraju se, pre svega, na saveznom i republikom
nivou i odnose se na liberalan trini reim, stabilnost novca i liberalizaciju spoljne trgovine,
jednak tretman stranih i domaih ulagaa, to su uslovi koji se sve vie ostvaruju. Reavanje
pitanja privatizacije, a naroito omoguavanje kupovine graevinskog zemljita u dravnoj
svojini, dodatno treba da doprinese privlaenju stranog kapitala.
Sam grad, sa svoje strane, treba da se orijentie na ureivanje privrednih zona i podizanje
kvaliteta i efikasnosti komunalne privrede. U tom smislu treba maksimalno pojednostaviti
nain dodele lokacija i proceduru pribavljanja graevinskih dozvola, a nain dodele lokacija
mora biti transparentan i javan. U pogledu budue stambene izgradnje, ocenjuje se da je
malo verovatno da e biti potrebne nove lokacije za masovniju stambenu izgradnju, jer se
12
broj stanovnika prema demografskim prognozama vie nee uveavati, mada se jedan deo
njih mora obezbediti zbog promena u stambenoj tranji. Pored toga, u Beogradu se vie
nee razvijati delatnosti kojima je potrebna radna snaga niih kvalifikacija, a koja je ranije
dolazila iz unutranjosti.
Umesto irenja stambenih podruja, u budunosti e od prvorazrednog znaaja biti pitanje
odravanja postojeih velikih stambenih zgrada za kolektivno stanovanje, poto veliki broj tih
zgrada ve sada iziskuje znatne graevinske intervencije. Na drugoj strani, novi privredni
sistem produkovae na irem planu nove socijalne razlike, tako da e imunije stanovnitvo
u budunosti ispoljavati tranju za kvalitetnijim stanovanjem. Na drugoj strani, potrebno je
razvijanje socijalnog i ekonomski pristupanog stanovanja. Poseban sistem mera za
ostvarenje strategije razvoja odnosi se na promenu imiya grada i nain njegovog
predstavljanja u svetu. Osnovna mera u tom sklopu jeste izgradnja i prezentacija novog
imiya grada, ne samo kao glavnog grada, ve i kao znaajnog grada jugoistone Evrope. U
tom smislu je potrebna strategija koja u prvi plan stavlja kosmopolitski i evropski duh grada,
uz zadravanje tradicionalnih elemenata koji ga ine posebnim u odnosu na druge.
Kako inostrana iskustva govore da se razvoj svakog velikog grada bazira na nekom velikom
dogaaju ili manifestaciji koja se periodino ponavlja, treba jednom reju i dalje podravati
postojee kulturne, sportske i druge manifestacije i nastaviti, ali iskoristiti postojee
potencijale i za popularizaciju novih koje e Beograd jasno razlikovati od drugih gradova u
okruenju i privui investitore i turiste.
1.5 Graevinsko zemljite
Prethodni zakoni o graevinskom zemljitu prestali su da vae i zamenjeni su odredbama
poglavlja IV Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 47/2003).
Meutim, donoenje odgovarajuih novih propisa i akata tek predstoji, pa se i problemi i
povoljnosti u vezi sa ovim promenama moraju aktivno prevazilaziti i koristiti, a injenice i
podaci o dosadanjoj strukturi graevinskog zemljita e u tome biti vaan inilac. Gradsko
graevinsko i graevinsko zemljite u duem periodu proglaavano je drutvenim, odlukama
grada i optina Beograda, ali jo ne postoji digitalizovana predstava o poloaju tog zemljita
u GP. Takoe, ne postoji jasno razdvojeno zemljite u javnom sektoru (po ulicama i javnim
objektima) od ostalog gradskog (dravnog) graevinskog zemljita. Ustav SRJ dozvoljavao
je da gradsko graevinsko zemljite bude u svim oblicima svojine, to Ustav SR Srbije nije
tako definisao, te i Ustav Srbije i Zakon o graevinskom zemljitu gradsko graevinsko
zemljite tretiraju samo kao dravno, pa se ne moe privatizovati. Takva odredba
onemoguava kvalitetno gazdovanje zemljitem i suava okvire zemljine politike.
Osnovni podaci o stanju zemljita na teritoriji GP su:
GP zahvata oko 77.600 ha sa 296.000 parcela, od ega je 84% gradsko graevinsko
- dravno. Samo 1% je graevinsko - meovite svojine, a 15% ostalo zemljite negraevinske namene;
od 77.600 ha, optine koriste 6%, razne direkcije 2%, grad 2% (ukupno grad 10%),
TP 2%, PKB 11%, dok su ostalo razni drutveni i privatni korisnici koji imaju pravo
korienja kao status;
od 77.600 ha, vodno zemljite je 5%, umsko 7%, pod putevima je 5%, pod objektima
3%, dok je poljoprivredno, kao i prethodno, preklopljeno sa graevinskim i obuhvata
70% korienja;
kontinualno izgraeno podruje obuhvata oko 22.000 ha, ili blizu 30% prostora GP;
graevinskim zemljitem gazduje JP Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju
Beograda u ime grada;
13

Direkcija za graevinsko zemljite delimino ureuje zemljite i ustupa ga korisnicima

konkursom na neogranieni rok (u svetu se zemljite daje u zakup na 49, 99 ili vie
godina);
Grad Beograd, kao ni ostale lokalne samouprave u Republici, nemaju pravo
vlasnitva nad graevinskim zemljitem poto je ukupno zemljite (u ranijem statusu
drutveno) prevedeno u svojinu Republike Srbije, koja je i uknjiena kao vlasnik tog
zemljita;
javna komunalna preduzea gazduju komunalnim fondovima, a odgovorna su
gradskoj upravi;
Rezime stanja graevinskog zemljita u GP upuuje na brojne probleme, meu kojim su

najvei:
posle Drugog svetskog rata nacionalizacijom, konfiskacijom i drugim oblicima
podravljenja proglaen je dravnim veliki deo zemljita u podruju GP, dok je
Ustavom zabranjeno otuenje istog;
crno trite, nedostatak zakupa zemljita, simboline cene komunalija i stanarina,
administrativno gazdovanje infrastrukturom, nepoznavanje rente, a posebno
neekonomski mehanizmi njenog zahvatanja, omoguili su privatizaciju ovih sredstava
od strane korisnika, to je uslovilo opstanak niskoprofitnih firmi u centru grada,
posebno na najatraktivnijim lokacijama, zbog ega su graevinsko zemljite i
infrastruktura postali usko grlo razvoja Beograda, sa brojnim negativnim posledicama;
u perifernim zonama GP i okruju vlasnici i korisnici zemljita neovlaeno ga
parceliu i prodaju privatizujui rentu, ime podstiu bespravnu izgradnju, to je
poprimilo velike razmere;
nemogunost kapitalizacije zemljita u postojeem sistemu oteava domainsko
poslovanje jer svojina na graevinskom zemljitu nije adekvatno reena, te predstoji
veliki problem denacionalizacije i restitucije, to e biti neophodno hitno reavati uz
sve posledice koje to nosi;
nije afirmisan zakup zemljita, niti brojne druge transakcije svojinskih prava - hipoteke
i sl., to sve znatno umanjuje pozitivne efekte koji se inae mogu realizovati
aktiviranjem ovih mogunosti;
poseban problem je veliki broj lokacija koje je Direkcija za graevinsko zemljite
ustupila investitorima na podruju GP u poslednjih 5 godina (za preko 4 miliona m2
stambenog i poslovnog prostora, to je veliina od preko 50.000 stanova), a od toga
je realizovano svega 18%, dok je 82% nerealizovano, to je jedan od razloga zbog
ega nema dovoljno slobodnih lokacija u Beogradu (prilog tabela ustupljenih a
nerealizovanih lokacija po namenama i optinama).
Osnovni cilj razvoja oblasti gazdovanja zemljitem se moe ostvariti takvim
modelom
upravljanja zemljitem koji uvaava trite, sa jedne i potuje princip poslovanja javnog
sektora, sa druge strane. Opti interes i javni sektor su korektori trita koje razvijaju neke
strane zemlje gde ovaj sektor zahvata do 30% ekonomskog ivota, dok u evropskim
zemljama javni sektor zahvata od 40% - 60%, to ukazuje na model tranzicije sistema koji je
Srbiji najblii. U tom smislu strategija gazdovanja nekretninama i zemljine politike moe se
definisati:
denacionalizacijom graevinskog zemljita kao pretpostavkom razvijanja trita u ovoj
oblasti i brzim preobraajem naeg dosadanjeg sistema gazdovanja zemljitem u
trini;
zatitom socijalnih kategorija graana od trinog delovanja kroz posebne
mehanizme;
afirmacijom potencijalne rente i uvaavanjem svih uesnika u njenom efektuiranju
(vlasnik zemljita, graditelj, zakupac objekta i lokalna zajednica), to e omoguiti
domainsko ponaanje;
demetropolizacijom Beograda koja e se postii posebnim merama, naroito realnim
cenama i instrumentima gazdovanja zemljitem bez socijalizacije trokova kao do
14

sada, osim za kategorije graana koji svojim ekonomskim stanjem stvarno to

zahtevaju;
razradom mehanizama za aktiviranje do sada ustupljenih a nerealizovanih lokacija
(kako bi se obezbedio dovoljan broj parcela za novogradnju i rekonstrukciju grada);
razdvajanjem javnog od ostalog graevinskog zemljita za koje se hitno mora stvoriti
elektronska baza podataka;
zajednikom razvojnom, poreskom, urbanom i zemljinom politikom grada i svih
gradskih optina.
U ovom Generalnom planu obraeno je vie oblasti i obezbeeno je dovoljno poetnih

osnova za ispunjenje zakonskih odredbi u propisanim rokovima datim za transformaciju i
ureenje sistema graevinskog zemljita, to e omoguiti organizaciju detaljnog i
operativnog odreivanja javnog graevinskog zemljita, ostalog graevinskog zemljita,
graevinskih rejona, reprivatizacije i deeksproprijacije i formiranje racionalno ureenog trita
graevinskog zemljita u Beograd.
1.6 ivotna sredina
Stanje ivotne sredine Beograda odreeno je njegovim prirodnim uslovima, urbanom
fizikom strukturom, privrednom aktivnostima, saobraajem i drutveno-ekonomskim
procesima koji se odvijaju u gradu i njegovom okruenju. Srednje godinje koncentracije
zagaujuih gasova u vazduhu 2000. godine bile su ispod graninih vrednosti imisije (GVI) i
kretale su se od 6 do 22 g/m3 sumpordioksida, 13-57 g/m3 ai i 12-45 g/g/m3
azotdioksida. Na veini mernih mesta postoji opadajui trend. Emisija iz industrije stagnira
zbog smanjenog obima proizvodnje. Ukupne talone materije u posmatranom periodu iznose
142 - 313 g/m2/dan. Karakteristina je neujednaenost kvaliteta vazduha na pojedinim
delovima grada zavisno od prisustnosti izvora emisije. Glavni zagaiva vazduha i izvor buke
je drumski saobraaj koji najvie ugroava stanovnitvo u centralnim zonama grada i u
pojasevima magistralnih saobraajnica. Prosene godinje koncentracije CO (7,9 g/m3),
NOx(125 g/m3) i olova (1,1 g/m3) su vee od GVI na glavnim gradskim raskrsnicama.
Rezultati merenja komunalne buke na 16 mernih mesta u gradu pokazali su visoke vrednosti
i danju /56-80 dB(A)/ i nou /53-73 dB(A)/, koje su znatno iznad dozvoljenih - 55 dB(A),
odnosno 45 dB(A).
Iako rezultati merenja posle 1991. godine pokazuju poboljanje, najznaajniji vodotoci grada,
Sava i Dunav, nominalno svrstani u vodotoke III klase, ne zadovoljavaju propisanu klasu
kvaliteta u 51%, odnosno 75% uzoraka (u 2000. godini). Kvalitet vode u malim rekama i
kanalima je van propisane klase. Vrednosti biolokih i fiziko-hemijskih parametra kvaliteta
voda ukazuju na prisustvo mikrobiolokih zagaenja, velike koliine otpadnih voda bogatih
organskim materijama, kao i intenzivnih erozionih procesa u slivu. U kanalima Panevkog
rita konstantno je veliko zagaenje organskim i mikrobiolokim materijama, amonijakom,
nitratima i nitritima, zbog otpadinih voda sa farmi. Kontrola kvaliteta voda za pie pokazuje
da oko 95% uzoraka vode iz centralnog vodovoda odgovara propisanom kvalitetu i oko 80%
uzoraka iz lokalnih vodovoda, dok kvalitet voda iz individualnih izvora pijae vode i javnih
esmi nije dobar, to se moe povezati sa zagaenjem zemljita. O zagaenju zemljita ne
postoje sistematizovani podaci. Zapaeno je da do zagaivanja tla dolazi u mnogim delovima
grada usled isputanja otpadnih voda iz domainstava i privrednih organizacija, zbog brojnih
divljih deponija vrstog otpada, kao i u koridorima magistralnih saobraajnica. Zagaivanju i
degradaciji zemljita znatno doprinose brojni bespravno podignuti objekti, kako zbog toga to
su podignuti na plodnim poljoprivrednim i zelenim povrinama, tako i zbog nedostatka
odgovarajue infrastrukture. Za grad su kritini procesi zagaivanja zemljita usled aktivnosti
u zoni zatite izvorita vodosnabdevanja u Makiu.
15
Na teritoriji Beograda postoji vie desetina hazardnih industrija i postrojenja, koje koriste,
skladite ili proizvode opasne materije. Neke od njih se nalaze u gradskom tkivu ("Duga",
"Galenika", "Jugopetrol" - ukarica itd.). Na podruju grada, u periodu od 1991. do 2000.
godine dogodilo se oko 80 hemijskih udesa, od kojih je oko polovine bilo tokom transporta
opasnih materija. Veliki hemijski kompleksi u Panevu i Bariu, zbog svoje blizine
predstavljaju znatnu, jo uvek nekvantifikovanu opasnost za pojedine delove Beograda.
Nepovoljan i do sada nepotpuno identifikovan uticaj na ivotnu sredinu vre brojni novi
hemijski pogoni "male" privrede zastupljeni u stambenim zonama, kako u rubnim naseljima,
tako i u nekim delovima centralnog podruja grada. Reaktori i privremena deponija
nuklearnog otpada u Institutu nuklearnih nauka "Vina" predstavljaju opasnost od nuklearne
havarije, naroito za susedna naselja.
Na osnovu prikaza stanja ivotne sredine zakljuuje se da su prioritetni problemi i njihovi
neposredni uzroci sledei:
zagaen vazduh i povieni nivo buke u centralnim zonama grada,
degradiranost zemljita zbog bespravne gradnje,
zagaenost zemljita otpadnim vodama i vrstim otpadom,
zagaenost vodotoka usled uputanja nepreienih voda iz kanalizacione mree i
rizik od udesa pri korienju i transportu opasnih materija u centralnim zonama grada.
Treba naglasiti da su navedeni problemi bili i ranije identifikovani i da su prethodnim
Generalnim urbanistikim planom (1985.) i Globalnim projektom zatite ivotne sredine
Beograda (1991.) bila ponuena reenja i projekti za veinu navedenih problema, koji nisu
realizovani. Pored toga, urbani razvoj grada odvijao se izvan normi i standarda i esto u
suprotnosti sa odredbama Zakona o planiranju i ureenju prostora i naselja, Zakona o zatiti
ivotne sredine i drugih. Tome je doprinosio nezadovoljavajui sistem upravljanja ivotnom
sredinom koji nije obezbedio integrisanje politika zatite ivotne sredine u sektorsko
planiranje, zatim neodgovorno ponaanje nadlenih organa i pojedinaca i odsustvo
demokratskog naina donoenja odluka od znaaja za ivotnu sredinu.
Nova koncepcija zatite ivotne sredine od zagaivanja zasniva se na opredeljenju za odrivi
razvoj Beograda. Odrivost se ne shvata kao vizija, niti kao neko poeljno stanje grada, ve
kao kreativan proces uspostavljanja ravnotee izmeu prirodnih resursa i urbanih funkcija
grada u partnerskom odnosu svih interesnih grupa u gradu. Strategija odrivog razvoja
obezbeuje irok okvir za integrisanje aspekata zatite ivotne sredine u sve sektore plana,
poev od namene zemljita, preko zemljine i stambene politike, planiranja unapreenja
saobraaja, upravljanja tokovima vode, energije, otpadaka itd. Pri izradi i sprovoenju plana
uspostavlja se aktivna politika preventivne zatite ivotne sredine, koja podrazumeva
procenjivanje ekolokog uinka svih planskih reenja, programa i aktivnosti, to nije samo
uslov za unapreenje kvaliteta ivota, ve i znaajan podsticajni faktor ekonomskog razvoja.
Osnovni ciljevi zatite ivotne sredine u planskom periodu su:
smanjenje zagaenosti vazduha i nivoa buke u centralnim zonama,
efikasna zatitita izvorita vodosnabdevanja, zatienih prirodnih i kulturnih dobara,
racionalno korienje prirodnih resursa, naroito vode, energije i sirovina za
graevinske materijale,
racionalno i kontrolisano korienje graevinskog zemljita,
izbegavanje stvaranja ekolokih konflikata izmeu privrednih aktivnosti i saobraaja
sa jedne strane i stanovanja, rekreacije i zatienih dobara sa druge,
zatita poljoprivrednog i umskog zemljita;
smanjenje koliine otpada, poveanje stepena recikliranja i bezbedno deponovanje
svih vrsta otpada i
smanjenje rizika od hemijskih udesa u opasnim industrijskim postrojenjima i pri
transportu opasnih i otrovnih materija.
16
1.7 Gradsko tkivo

1.7.1 Glavni problemi dananjeg stanja
Ispitivanje urbanih procesa i dananjeg stanja Beograda pokazae da je tokom poslednje
decenije prolog veka, pod udarom mnogih nedaa, beogradska zajednica izgubila kontrolu
nad gradskim razvojem. Grad je, zajedno sa njom, dospeo do vrlo niskog nivoa
svakodnevnog funkcionisanja koji se na ne malom broju taaka granii sa haosom,
anarhijom, ili kolapsom. Glavni uzrok postepenog erodiranja urbanog sistema jeste uporedo
izrastanje jednog neregulisanog, na mnogim mestima stihijskog, neplanskog i runog
Beograda. Danas praktino uz svaki sektor gradskog ivota i uz svaku od urbanistikih
struktura postoji i jedan, na nelegalnim osnovama izrastao tok, koji ivi uporedo sa onim
prvim, legalnim. Ureeni i neureeni grad se meusobno dodiruju, prepliu, ponegde
podravaju, prelaze jedan u drugi.
Iza sivog Beograda stoje isti takvi privredni tokovi, drutvena struktura i socijalni odnosi.
Danas, nakon deset godina uruavanja drutva, moemo da govorimo o nekoliko razliitih
loih aspekata razvoja Beograda. Iako njihova analiza nije izvrena jer, prosto, decenija
koja ih je kreirala nije, po prirodi stvari, ni mogla da ih sagledava - oni se jasno uoavaju:

slaba realizacija urbanistikih planova,

stihijska i nelegalna stambena izgradnja,
polulegalna stambena izgradnja,
dodeljeno, ali neizgraeno gradsko zemljite,
nicanje siromanih gradskih etvrti i slamova,
zamiranje postojeih industrijskih zona,
irenja "kiosk privrede",
devastiranost saobraajnog sistema,
neregulisana gradska poljoprivreda,
enormno umnoavanje nehigijenskih deponija smea,
nedozvoljeno prikljuivanje na komunalne instalacije,
nesvesno ruenje grada.
Na osnovu saznanja i iskustava kod nas i u svetu moe se konstatovati da sprovoenje

urbanistikih planova ima ograniene rezultate koji, zavisno od pristupa planiranju, nainu
odluivanja, finansiranja i drugih instrumenata sprovoenja, mogu da variraju, ali su svakako
delimini i manji od oekivanih. Praenje realizacije planova u nas i rezultata primene je
skopano sa sistemskim nedostatkom podataka i dokumentima koji nisu raeni za ove
potrebe, nego za praenje realizacije politikih odluka. Tradicionalni urbanistiki planovi su
uglavnom statine prirode, nainjeni prema scenariju sporog urbanog rasta i nemaju odgovor
za mnogo dinaminiji planerski proces u kome prioriteti treba da se ocenjuju kontinualno, kao
i da se kontinualno vri izmena ovih ocena u svetlu raspoloivih resursa. Urbanistiki planovi
ne sadre nain i etapnost izvoenja i finansiranja komunalne infrastrukture i saobraaja.
Nisu raeni srednjoroni programi ureivanja graevinskog zemljita, a ovaj nedostatak
dinamike razrade doprineo je heterogenom razvoju grada, bez jasno definisanih razvojnih
pravaca. Sistem urbanog planiranja razdvojen je od javnog investiranja i ekonomskog
planiranja od strane dravnih i lokalnih vlasti. Najzad, privoenje nameni graevinskog
zemljita odvija se veoma usporeno sa nizom problema.
17
Stihijska i nelegalna stambena izgradnja prvi je put ozbiljnije zabeleena sredinom

sedamdesetih godina. U to vreme je doivljavana ne kao ozbiljna posledica neravnopravnog
stambenog sistema, ve prvenstveno kao kriminalno ponaanje pojedinaca. Krajem
osamdesetih godina u Beogradu je na teritoriji 10 optina evidentirano 23 lokaliteta sa preko
9.000 bespravno podignutih stambenih objekata. Godine 1993. nakon privatizacije
drutvenog stambenog fonda, stan postaje privatna stvar domainstva i pojedinca, gubi se iz
nadlenosti preduzea, prestaje da biva drutvena briga. Uporedo sa ovom privatizacijom
odvija se i proces raspadanja Jugoslavije koji kroz nekoliko talasa dovodi u Srbiju, a time i u
Beograd, ukupno oko 166.000 izbeglih i raseljenih lica. Nepostojanje stambene politike
spremne da prihvati ovaj priliv ostavlja veliki deo tih porodica nezbrinutim. Deo njih poinje
da gradi svoje domove bez dozvola. Godine 1994. procenjuje se da Beograd ima oko 35.000
do 40.000 bespravno podignutih stambenih objekata to odgovara broju od oko 100.000
stanovnika. Godinu dana kasnije donosi se "Zakon o legalizaciji" ija je namera bila da
zaustavi nelegalnu izgradnju, ali koji taj zadatak nije uspeo da izvri. Beograd danas po
procenama na teritoriji 10 optina ima preko 22.000 bespravno izgraenih objekata. Iako je
taj fond vrlo raznovrstan po svojim lokacijskim, aglomeracionim, graevinskom, upotrebnom i
drugim kvalitetima, izvesno je da je on postao tokom devedesetih jedan od dominantnih
oblika reavanja stambenog problema.
Polulegalna stambena izgradnja je nastala kao posledica svesne institucionalne podrke
stambenoj izgradnji bez kompletne dokumentacije. Re je o tome da je izgradnja obavljana
na osnovu vrlo razliitih dokumenata koji jesu deo dokumentacije za dobijanje graevinske
dozvole, ali ne ine ukupnu dokumentaciju. Zapravo, vrlo je verovatno da najvei deo zgrada
koje smo u prethodnom paragrafu oznaili kao bespravno podignute, pripada ovoj drugoj
kategoriji. Jedna analiza vrste dokumenata za gradnju izvedena 1993-94. godine u
Orlovskom naselju u Mirijevu, pokazala je da oko 73% bespravnih graditelja poseduje neku
vrstu "dozvole". Ova je praksa dugo vremena poivala na dozvolama komunalnih radnih
organizacija za prikljuivanje na komunalne instalacije kua koje su bile podizane bez
graevinske dozvole. Naime, veina gradova u Srbiji, ukljuujui i Beograd, bila je protiv ove
prakse koja nije mogla da se prekine zbog svojevremene odluke Ustavnog suda koja je
potvrdila obaveznost komunalnih kua za izdavanje ovih dozvola. Praksa je trajala sve do
nedavno. Na drugoj strani, veliki korisnici gradskog graevinskog zemljita ilegalno su
prodavali razliitim interesentima pravo korienja zemljita. Ovakvi ugovori su naizgled
oslobaali kupca od dobijanja graevinske dozvole, dajui mu izvesnu sigurnost pred sudom
koji je trebalo da donese odluku o ruenju njihovog bespravno podignutog objekata. U ovoj
skali je sasvim specifian sluaj optine Zemun koja je u periodu od 1995. do 2000. godine
podelila veliki broj parcela za izgradnju, a da te podele nisu bile zasnovane na kompletnoj
urbanistikoj dokumentaciji.
Dodeljeno ali neizgraeno gradsko zemljite jeste poseban gradski problem. Naime, veliki
broj lokacija koje je Direkcija za gradsko graevinsko zemljite ustupila investitorima na
podruju GP u skorije vreme, ostao je neizgraen. U poslednjih pet godina Direkcija je
ustupila zemljite za izgradnju preko 4 miliona m2 stambenog i poslovnog prostora. Od ove
brojke je izgraeno svega 18%, dok je 82% nerealizovano. Mereno samo u broju stanova,
investitori danas dre zemljite na kome je mogue podii oko 50.000 stanova, to odgovara
broju od nekih 120.000 do 150.000 ekvivalentnih stanovnika. Imajui u vidu ovaj podatak,
mogue je rei da bi izgradnja na ovim lokacijama bila dovoljna da prihvati praktino
celokupan prirast stanovnitva do 2021. godine. Ovo je ozbiljan argument koji govori u prilog
teze da grad ne treba iriti ve da treba unapreivati njegovu unutranjost, njegov "enterijer".
Deo ustupljenog zemljita je neizgraen, a deo se nalazi pod razliitim vrstama objekata koje
tek treba sruiti da bi se na tim mestima zatim gradilo. injenica da na 82% ustupljenog
zemljita nije graeno govori o finasijskoj nemogunosti investitora da ustupljeno zemljite
pretvore u parcele za novu izgradnju. Iako postoji obaveza investitora da u odreenom roku
zapone izgradnju ili, u suprotnom, da vrati ustupljenu lokaciju, ona se ipak najee ne
18
izvrava iz razliitih razloga: otvoreno gradilite, delimino izvrene obaveze prema gradu i
sl. To su neki od momenata koji spreavaju vraanje ustupljenih i neizgraenih lokacija.
Nicanje siromanih gradskih etvrti i slamova predstavlja relativno novi proces koji je bio
skoro nepozant Beogradu iz osamdesetih. U jednom istraivanju iz 1996. godine utvreno je
da u Beogradu postoji oko 220 siromanih gradskih podruja u kojima ivi preko 120.000
stanovnika. Re je o podrujima koja zauzimaju razliiti tipovi stambenog tkiva - od partaja,
preko radnikih kolonija, nehigijenskih naselja, zaputenih periferijskih sela, pa do slamova.
Prema jednom drugom istraivanju iz 2000. godine, u Beogradu je registrovano oko 120
romskih naselja svih tipova, ija je zajednika odlika da pripadaju siromanim naseljima. U
njima ivi oko 40.000 Roma. Siromana i romska naselja se proteu od centralnih delova
grada pa do same ivice podruja Generalnog plana. NJihova opta odlika je loa komunalna
infrastruktura, nedovoljne veliine parcela, skromne kue koje su ne retko straare,
zagaena ivotna sredina, nedostatak zelenila, nepostojanje javnih sadraja. Nepostojanje
gradske strategije i politike reavanja siromanih naselja jo vie oteava ovaj problem.
Zamiranje industrije i propadanje proizvodnih industrijskih zona je proces koji se nalazio u
ii privrednog opadanja Beograda tokom devedesetih. Aktuelni problemi privrede negativno
su se odrazili na industriju pasivizirajui, ili, u nekim sluajevima, potpuno zaustavljajui njen
ivot i razvoj. Danas je stepen otpisanosti osnovnih sredstava u beogradskoj industriji oko
72%. Pad industrijske proizvodnje, poreen sa 1990. godinom, iznosi oko 54%, dok je pad
zaposlenosti oko 44%. Proces zamiranja proizvodnje ostavljao je za sobom zaputene i
neodravane industrijske objekte i prazne fabrike hale. Treina skladinog prostora bila je
izdavana u zakup da bi se nekako preivelo. Danas je najvei broj industrijskih zona
Beograda ozbiljno oteen dugogodinjim neradom. Ceni se da je oko 63% industrijskih
povrina koje su nekada bile aktivne danas preputeno propadanju. Zakorovljene
manipulativne platforme, derutni prilazni putevi, od nekorienja zarale eleznike ine,
oronule fasade i polupani prozori - sve to ulazi u realnu sliku jedne propale industrije.
irenje "kiosk privrede" bio je normalan odgovor na propadanje proizvodnje i smanjenje
radnih mogunosti tokom devedesetih. Deo onih koji su iz razliitih razloga ostali bez posla
pronaao je novo radno mesto u skromnim, manje vie privremenim, trgovinskim, uslunim i
ugostiteljskim objektima. Montani objekti (povrine do 30 m2) i kisoci (povrine do 9 m2)
smetaju se na trotoarima najprometnijih ulica centra Beograda, stvarajui jedan haotian i
zatrpan ambijent sasvim neprimeren lokacijskim mogunostima ulica. Procenjuje se da na
podruju deset gradskih optina ima oko 4.000 kioska i manjih montanih objekata i da je
oko 75% njih locirano u centralnoj zoni grada. Ulice Sremska, Balkanska, Prizrenska,
Bulevar kralja Aleksandra i Ulica kralja Milana, zatim peaka Knez-Mihailova ulica, trgovi na
Zelenom vencu, kod eleznike stanice, Slavija, zona Sajmita, zatim Ulica 29. novembra,
okretnica u Ulici Salvadora Aljendea, kod Bogoslovije, 27. marta, Glavna u Zemunu,
Mauraniev trg, Zemunski kej, Save Kovaevia, Prvomajska, na Novom Beogradu oko
Merkatora, du Jurija Gagarina, oko "Fontane" oko "buvljaka" i Sava centra, zatim na
ukarici u Poekoj i Trgovakoj ulici, u Rakovici u Borskoj ulici, na Kanarevom i Petlovom
brdu, u Ulici pilota Mihajla Petrovia, Ratka Vujovia oe i u Partizanskoj, sve su to
ambijenti narueni postavljanjem ovih objekata. Javni prostor, preteno trotoari koje oni
okupiraju, dug je oko 23 kilometra, a njegova povrina iznosi oko 8 ha. Procenjuje se da je
oko 50% njih, znai u duini od oko 10 km, podignuto ili montirano bez dozvole.
Nesvesno ruenje grada je proces u kome podjednako uestvuju skoro svi koji danas u
Beogradu ive. Naputanje nekadanjih modela podele rada u razliitim poslovima koji
odreuju gradski lik i prelazak na model "sam svoj majstor" uinili su od Beograda poprite
neukusa i kia. Priterani sa jedne strane nematinom i sa druge potrebom da se ipak u gradu
i na njegovim zgradama poneto i radi i odrava, ljudi su se veinom oslanjali na sopstveno
graevinarsko umee. Umesto nekadanjeg razvijenog niza u kome su uestvovali investitor,
urbanista, projektant, bankar, sekretarijat, korisnik i graevinar, tokom devedesetih formirana
19
je uproena ema u kojoj nema mesta za izdavanje uslova, za projektovanje, za podizanje

kredita, za profesionalno zidanje. Taj ispranjeni prostor je ispunjen neukou i neukusom.
On se protee od neprihvatljivih kombinacija, poput neprirodne stilske veze predratnog art
dekoa sa planinskim kosim krovom ezdesetih, pa do stilski neutanaenih i estetski
neprihvatljivih vila u najluksuznijim zonama Beograda. Svi krajevi grada, od centra do
periferije, podloni su opasnom ruenju. Neki od popularnih primera pripadaju finansijskoj,
medijskoj i nekadanjoj politikoj eliti zemlje.
irenje po poljoprivrednom zemljitu je jedan od starijih vidova rasta Beograda. Zapravo,
itavu njegovu modernu istoriju obeleava neprestani rast grada na raun okolnog plodnog
zemljita. Ova osobina Beograda nije drugaija od one koja se sree u ostalim savremenim
gradovima. irenje izgraenog tkiva i, uporedo sa tim, unutranje transformacije koje se ire
od centra ka periferiji i u kojima poslovanje preteno tercijarnih delatnosti potiskuje
proizvodnju i stanovanje, dva su procesa koji se dobro uoavaju na rastu Beograda du
Bulevara kralja Aleksandra. Ipak, zaposedanje poljoprivrednog zemljita u poslednjoj deceniji
20. veka umnogome je drugaije od irenja koje je Beograd ranije poznavao. Naime, dok su
prethodne ekspanzije bivale planski pripremane, dotle su ove koje su se dogaale u
poslednjoj deceniji, ili neto due, izazvane stihijskom i neplaniranom gradnjom. Tako je
Beograd u pomenutom razdoblju izgubio oko 2.800 ha plodnog zemljita. To plodno zemljite
je zaposednuto relativno malim brojem porodica koje ive u naseljima ija gustina ne prelazi
20 do 30 st po ha. Drugim reima, svo to stanovnitvo je moglo da bude prihvaeno i sa
upola manjim gubicima zemljita, ak i sa svega jednom treinom.
Nerealni detaljni urbanistiki planovi su jedna od sasvim loginih posledica planiranja
socijalistikog perioda koje je verovalo da je mogue da se povezivanjem efikasnog
prognoziranja demografsko-ekonomske budunosti i rigidnog sistema realizacije programa
razvoja postigne uspena planska izgradnja grada. Od ukupno 278 za potrebe ovog GP
posebno pregledanih detaljnih i regulacionih planova, koji su tokom godina sainjeni za
Beograd, utvreno je da samo 52 mogu da budu predmet dalje realizacije bez izmena.
Razlog tome su pre svega razlike koje postoje u vrednosnim sistemima planske
dokumentacije i samog drutva. Naime, ve od sredine osamdesetih postoji jako protivljenje
javnosti masovnim rekonstrukcijama u kojima se, koristei eksproprijaciju, itavi kvartovi
relativno niskog tkiva zamenjuju viespratnom stambenom izgradnjom. Jedan od poslednjih
ovakvih poduhvata bila je rekonstrukcija du Ulice Vojislava Ilia u kojoj je na povrini od oko
2 ha partajska i individualna izgradnja zamenjena viespratnicama. Nakon toga, itavu
deceniju, ovakva praksa vie nije mogla da bude sprovedena. Uprkos tome, planovi za
obimne rekonstrukcije su i dalje uvani bez ikakvog izgleda da ikada budu realizovani. Jedan
od zadataka ovog GP je da ove nerealne detaljne planove stavi van snage.
Centar bez ureenog parkiranja je osobina dananjeg Beograda. Beogradski centar nikada
se nije odlikovao reenim sistemom parkiranja. Nekoliko garaa koje su izgraene
osamdesetih godina nisu bile dovoljne da zadovolje potrebe ni u godinama u kojima su
izgraene. Iako je u mnogim planovima, na vie razliitih nivoa, bila predviena izgradnja
preko 30 garaa u centru, one nisu nikada izgraene. Problem sa zemljitem, opiranjem
stanara susednih blokova da se u njihovoj sredini podigne masovno parkiralite, realni
nedostatak novca, nepostojanje svesti o potrebi pravinog i ozbiljnog reavanja parkiranja i
sl., bili su realni problemi osamdesetih. Pritom, kada je re o novoj izgradnji, ona nikada nije
imala ozbiljnu obavezu da se parkiranje izvede na parceli na kojoj se i gradi. Nije postojala ni
obaveza da se umesto parkiranja na sopstvenoj parceli izvri plaanje neke vrste
nadoknade, sline onoj koja postoji i sa obavezom finasiranja javnih sklonita. Ovo
nasleeno stanje se samo pogoravalo tokom devedesetih. Potrebe za parkiranjem vozila
viestruko premauju danas ponuene kapacitete. Raspodela parkiranih vozila u zavisnosti
od mesta parkiranja u centralnoj zoni pokazuje da se samo 8% vozila parkira u garaama,
2% na ureenim otvorenim parkiralitima, a 90% na ulinim frontovima.
20
Saobraaj pred kolapsom je posledica sprege loeg sistema ulica, loeg javnog saobraaja i
jo gorih uslova parkiranja. Broj registrovanih putnikih automobila u periodu od 1990. do
2001. godine na podruju grada Beograda (16 gradskih optina) kretao se u rasponu od
308.000 do 319.000. Stepen motorizacije za 2000. godinu dostigao je vrednost, za celo
podruje Beograda, od 200 PA/1.000 stanovnika, a za 10 gradskih optina od 210 PA/1.000
stanovnika. Stanje uline mree je takvo da, sa porastom stepena motorizacije, pa i u sluaju
samo poveanog stepena korienja putnikog automobila, to je danas vrlo prisutno na
beogradskim ulicama, nee biti u stanju da prihvati sve vee zahteve transportnog sistema.
Od 617 km primarne uline mree u gradu oko 67% je sa jednom trakom po smeru. Pored
neizgraenosti i sistema upravljanja saobraajem je zastareo i ne odgovara saobraajnim
zahtevima. Prosena brzina u centralnoj zoni grada kree se u rasponu od 12-18 km/h, to
dovodi do vremenskih gubitaka koji na pojedinim deonicama iznose i 45% od ukupnog
vremena putovanja. Poslednjih godina stanje u javnom gradskom saobraaju sve je loije.
Vozni park je zastareo, ukinut je jedinstven tarifni sistem, infrastruktura, posebno tramvajska,
u izuzetno loem je stanju, to je sve zajedno uticalo na pad kvaliteta javnog prevoza.
Beogradski javni saobraaj oslonjen je na etiri podsistema: autobus, tramvaj, trolejbus i
gradsko- prigradsku eleznicu. Danas prevoz u javnom gradskom saobraaju obavljaju javno
preduzee GSP "Beograd" i grupacija od oko 100 privatnih preduzea ije je angaovanje u
sistemu javnog prevoza zapoeto 1997. godine. Vozni park GSP-a sastoji se od 206
zglobnih tramvaja, 124 trolejbusa i 757 autobusa, dok privatni prevoznici raspolau sa oko
620 autobusa od kojih oko 60% radi u vrnim periodima. Treba istai da javni saobraaj,
osmiljen po modelu postojeeg stanja, nee moi da prihvati i zadovolji sve veu potranju
ukoliko se radikalno ne promeni odnos prema njemu i u sistem ne uvedu savremeni gradski
kapacitetni inski sistemi.
1.8 Prikaz i ocena dosadanjih planova Beograda
Beograd je tokom svoje moderne istorije, poev od sredine 19. veka u mnogome razvijan
planski. Danas postoje dva kljuna dokumenta Prostorni plan Beograda iz 1981. godine sa
dopunom iz 1999. godine i GUP iz 1985. godine koji ine osnovu i za izradu ovog
Generalnog plana i ovde emo ih prikazati. Tu je takoe i Prostorni plan Republike Srbije kao
dokument koji nudi znaajna usmerenja.
1.8.1 Prostorni plan grada Beograda iz 1981. godine
Po donoenju GUP-a Beograda 1972. godine, ispoljene su potrebe i interesi Beograda za
intenzivnijim prostornim i funkcionalnim povezivanjem sa irim podrujem grada, Srbijom i
zemljom u celini i to u svim oblastima privrednog i drutvenog razvoja. Zakonom o planiranju
i ureenju prostora iz 1974. godine otvorena je mogunost za planiranje prostornog i
ukupnog razvoja na celoj teritoriji grada Beograda. Po ovim osnovama, Skuptina grada
Beograda donela je 1981. godine "Prostorni plan grada Beograda" (PPGB) - kao dugoroni
plan razvoja teritorije 16 optina grada Beograda do 2000. i 2010. godine.
Polazei od specifinosti Beograda - koje su bile izraene sloenou i znaajem
metropolitenskog podruja, kao najveeg pola rasta u poratnom periodu i oblasti najvee
koncentracije stanovnitva i aktivnosti u zemlji i, ujedno, funkcijama glavnog grada Srbije i
DZ Srbije i Crna Gore - zadatak ovog prostornog plana bio je da usmeri prostorni razvoj i
integrie interese na podruju 16 optina grada Beograda, usaglaeno sa odgovarajuim
potrebama i interesima irih prostora Republike i SFRJ.
21
U tom smislu, osnovne postavke i opredeljenja PPGB kao dugoronog plana, kojim se
usklauju sadraji i nain organizacije i ureenja prostora, bile su uravnoteenje i integracija
razvoja na celom podruju grada, humanizacija uslova ivota i rada, usaglaenost fizikih i
prirodnih struktura, infrastrukturno usmeravanje i saobraajno povezivanje i dr.
Uravnoteenje razvoja kojim bi se obezbedili uslovi i osnove za sprovoenje politike
usklaenog korienja prostora, izgraivanje i opremanje naselja, ureivanje predela,
ouvanje i unapreivanje ivotne sredine na celoj teritoriji grada, planirano je kroz dve
osnovne take. To su funkcionalna i prostorna decentralizacija kompaktnog tkiva gradskog
naselja Beograd, kao i funkcionalna integracija naselja na irem podruju Grada u zajednice
naselja.
Ovaj plan, iako nikada nije sluio za direktan prostorni razvoj ukupnog administrativnog
podruja Beograda, ipak je imao znaajnu strategijsku usmeravajuu i vrednosnu ulogu.
Prilikom izrade planova nieg reda, znai i generalnog plana za sam Beograd 1985. godine,
kao i planova okolnih gradskih centara, ovaj plan je usmeravao insistirajui na voenju
rauna o prirodi, ekolokim pojavama i procesima, ivotnoj sredini, njenim segmentima, o
tenji ka distribuciji funkcija i stanovnika i sl. Tu je ulogu on imao i prilikom izrade ovog
Generalnog plana.
1.8.2 Izmena i dopuna GUP-a Beograda iz 1985. godine
Izmene i dopune GUP-a Beograda usvojene 1985. godine imale su za cilj da se na na
osnovu analize neusklaenosti aktuelnog razvoja u odnosu na reenja iz GUP-a iz 1972.
godine utvrde takva planska reenja koja bi bila realnija za ostvarivanje.
Koncepcijska opredeljenja ovih izmena i dopuna GUP-a zasnivala su se na osnovnim
opredeljenjima i smernicama Prostornog plana grada Beograda i Nacrta Prostornog plana
Srbije. Ova koncepcijska opredeljenja su se takoe bazirala na analizama, istrivanjima i
studijama za pojedine oblasti koje su bile od znaaja za razvoj grada. Najvanija
koncepcijska opredeljenja su bila sledea:

promene namena odreenih i po pravilu nerealizovanih povrina u bilansu povrina

obuhvaenih GUP-om smanjene su povrine namenjene za ureenje i izgradnju
urbanih struktura sa 43.904 ha na 29.147 ha, a poveane povrine namenjene za
zatitno zelenilo, poljoprivredu i ume za 14.757 ha;
izmene parametara i kategorija gustina naseljenosti u sedam tipova razliite gradnje;
promene u sistemu saobraaja usklaivanje mree saobraajnica sa izmenjenom
namenom povrina uz zadravanje koridora prve faze metro-sistema i ostavljanja
otvorenog pitanja za deonicu unutranjeg magistralnog prstena;
promene u gradskom javnom prevozu, a naroito u intenziviranju razvoja tramvajskog
saobraaja u centralnoj zoni grada i ka Novom Beogradu;
izmena namena i utvrivanje prostorno-radnih jedinica za razvoj
industrije,
graevinarstva, proizvodnog zanatstva i drugih delatnosti;
promene u sistemu centara.
Ostvarivanje GUP predvieno je programima drutveno-ekonomskog i prostornog razvoja i

izgradnje Beograda i DUP, saglasno etapnim akcijama razvoja. Meutim, ni ovaj znatno
realniji i odreeniji Generalni plan od prethodnih, nije realizovan u oekivanoj meri do 2000.
godine, iako je sadravao niz prioritetnih planskih reenja u urbanom razvoju i funkcionisanju
grada. Enormni pritisak razliitih vidova pojedinane gradnje, drugaije od nekadanje
masovne izgradnje, kao i zakonska mogunost direktonog izdavanja urbanistikih uslova na
osnovu GUP-a, doveli su 1999. godine do Dopuna GUP-a Beograda. Ova dopuna je imala
22
za cilj da se omogui neposrednija primena planskih reenja GUP-a kako bi se zadovoljile

obimne potrebe graana. Razlog tome je bilo, pre svega, okretanje ukupne dravne politike,
a time i gradske, ka nekim drugim ciljevima, a ne ka sistematskom urbanom napretku
Beograda. Svakako je tu, izmeu ostalog, bilo i nasleeno stanje jedne relativno krute
urbanistike prakse, kao i nedovoljno efikasan nain realizacije planova. Nastale drutvenopolitike okolnosti devedesetih, sa nepotpuno definisanom ulogom i mestom institucije
planiranja, u novim uslovimam dodatno su obezvreivale urbanizam. Ove okolnosti, pod
uticajem naglog mehanikog priliva stanovnitva uzrokovanog burnim i vanrednim
politikim zbivanjima i problematinim ekonomskim kretanjima, dovele su u poslednjoj
deceniji planskog veka do pojave enormne stihijske i neplanske, privremene i bespravne
gradnje.
1.8.3
Dopune Generalnog urbanistikog plana Beograda iz 1999. godine
Kljune postavke koje su sadrale Dopune GUP-a, kako bi bio sprovodiv, bile su: definisanje
intervencija koje se mogu izvoditi na osnovu plana i definisanje zona i namena povrina u
okviru teritorije GUP-a na kojima je mogue sprovesti planirane intervencije, kao i definisanje
zona za koje to nije mogue i za koje je neophodna izrada odgovarajuih urbanistikih
planova.
Za neposredno sprovoenje odredbi ovih dopuna u pojedinanim sluajevima rekonstrukcije,
nadziivanja, dogradnje ili nove izgradnje, kada planovi uih celina ne postoje ili ne odreuju
dovoljno podataka za odgovarajue planiranje odnosa u neposrednom susedstvu, pristupalo
se izradi prethodnih urbanistikih analiza, kojima su se proveravali kvalitet promena
prostornih i funkcionalnih odnosa, optereenje prostora i infrastruktura, usklaenost radova
sa namenama, parametrima i urbanistikim pokazateljima utvrenih planom iz 1985. godine,
kao i usklaenost sa optim i posebnim uslovljenostima utvrenim ovim planom.
Najvea primena ovih dopuna odvijala se u kombinaciji sa Zakonom o odravanju stambenih
zgrada ("Slubeni list grada Beograda", br. 44/95).
U periodu od 1999. godine do danas realizovano je oko 3.000 pojedinanih zahteva za
intervencije obuhvaenih ovim planom.
1.8.4 Prostorni plana Republike Srbije (PPRS) iz 1996. godine
Osnovno strategijsko opredeljenje PPRS je postizanje veeg stepena funkcionalne
integrisanosti podruja Beograda, kao i obezbeenje uslova znatno vee saobraajne i
ekonomske integracije sa susednim funkcionalnim podrujima.
U prostornom modelu mree naselja Srbije do 2010. godine se predvia:

jaanje funkcionalnih veza Beograda sa centrima u okruenju, naroito sa Panevom,

Starom i Novom Pazovom i dr.;
jaanje privrednih veza i infrastrukturnih sistema izmeu susednih gradova (Beograd Panevo), kao i meusobna razmena usluga i organizovanje zajednikih aktivnosti u
susednim gradovima i
demetropolizacija kroz dislociranje pojedinih tercijarnih delatnosti republikog znaaja
iz Beograda u gradske centre makroregionalnog znaaja.
23
U oblasti saobraaja, autoputski koridori od znaaja za Beograd su:

granica Maarske - Subotica - Novi Sad - Beograd (E-75) i dalje sa dva paralelna
pravca (a) Beograd - Ni - Skoplje - Atina (E-75) sa vezom Ni-Dimitrovgrad - Sofija Istambul (E-80) i (b) Beograd - Juni Jadran (E-763) i trajektna veza sa Italijom (Bar Bari);
koridor koji prati pravac meunarodnog puta E-70 (Zagreb Beograd - Vrac granica Rumunije), odnosno pravac magistralnih puteva M-1 (Zagreb - Beograd) i M19 (Beograd - Vrac - granica Rumunije);
zapadnomoravski koridor koji se poklapa pravcem evropskog puta E-761, odnosno
magistralnog puta M-5, veza Autoputa Beograd - Ni i budueg Autoputa Beograd Juni Jadran (veza na poziciji aak - Poega). Koridor pravca za Juni Jadran
naglaava funkciju ove saobraajnice, a u GP Beograda potrebno je pronai
odgovarajue reenje poteza (koridora);
vezni koridor Batoina Kragujevac - zapadnomoravski region, povezuje Autoput
Beograd - Ni sa zapadnomoravskim koridorom i
mrea magistralnih puteva predstavljena je severnom obilaznicom Beograda na
poziciji Banovci - Padinska Skela - PK "Beograd" - veza ka Panevu (E-75), to
ostaje kao jedno od otvorenih pitanja.
U oblasti eleznikog saobraaja, pruni koridori od znaaja za Beograd su:

Beograd - Stara Pazova - Ruma - id (veza sa Hrvatskom)
Beograd - Stara Pazova - Novi Sad - Subotica (veza sa Maarskom)
Beograd - Lapovo - Ni - Preevo (veza sa Makedonijom)
Beograd - Valjevo - Podgorica
Beograd - Panevo - Zrenjanin - Kikinda (veza sa Rumunijom)
Batajnica - Ostrunica - Beograd Ranirna
Beograd Ranirna - Jajinci - Beli potok - Vina - Panevo
Razvoj renog saobraaja planiran je sa etiri glavne luke i to u Beogradu, Panevu, Novom
Sadu i Prahovu sa svojom infrastrukturom, pretovarnim i skladinim kapacitetima.
Vazduni saobraaj je planiran u smislu rekonstrukcije poletno-sletnih staza i rulnih pista,
dogradnje druge poletno-sletne staze i uvoenja novih tehnologija na aerodromu "Beograd".
Lokacije na kojima se ve obavljaju neke aktivnosti, kao i pojedine nove lokacije sa ciljem da
se rezervie i sauva prostor za budue aerodrome, su Lisiji jarak i Batajnica.
U oblasti industrijskog razvoja, uz neophodno prestrukturiranje, dalje specijalizacije
proizvodnje i privrednog povezivanja sa drugim industrijskim centrima, Beograd i dalje ostaje
okosnica razvoja. Osnovni dugoroni cilj je potpunije korienje resursa i uravnoteenija
teritorijalna struktura. Posebni cilj je selektivnost u alokaciji pojedinih industrijskih grana i
usmeravanje manje efikasnih i lokaciono fleksibilnih grana u druga podruja.
Potencijalni pojasevi industrijskog razvoja sa industrijskim centrima su:

dunavsko-savski (Novi Sad, Beograd, Panevo, Smederevo, Obrenovac);

velikomoravski i junomoravski (Beograd, Smederevo, Poarevac);
pojas od Beograda, preko Paneva, Alibunara i Vrca, do rumunske granice;
ibarski (Beograd, Lazarevac) i
pojas Zajear - Bor - Majdanpek - Poarevac - Beograd.
U smislu vodosnabdevanja, preko savsko-beogradskog sistema e sve beogradske optine

do Mladenovca biti povezane u jedinstven sistem.
24
U sferi turizma Beograd spada u i grupu prioriteta kao glavni turistiki centar Srbije i evropski
tranzitni i turistiki centar.
1.8.5 Potreba za novim Generalnim planom
Sada ulazimo u nov period drutvenog i ekonomskog razvoja koji e traiti drugaije
urbanistike odgovore za prostorne zahteve, ali i drugaiji urbanizam koji e na novi nain
reagovati na zateene i nasleene prostorne izazove Beograda. Tri osnovna razloga za
pristupanje izradi novog Generalnog plana Beograda su:

novi drutveni sistem, koji se postepeno raa i koji zahteva novi plan kojim e se
usmeravati gradski razvoj;
postojanje realne potrebe da se na aktuelne privredne i socijalne zahteve odgovori
novim urbanistikim reenjima i
tree, nuno je da se preispitaju i ocene instrumenti sprovoenja Generalnog plana,
da se aktuelizuju, srede, ak i ponite brojni detaljni planovi, razliite odluke i postupci
i da se prilagode ili uvedu novi koji odgovaraju stvarnim potrebama privrede i graana.
Sve ovo to je prethodno nabrojano nije mogue bez potpune obnove, odnosno izrade novog
Generalnog plana Beograda. Skuptina grada Beograda je, polazei od sagledane potrebe
za hitnim reavanjem niza znaajnih urbanistikih pitanja, na sednici 14. 02. 2001. godine
donela Odluku o pristupanju izradi Generalnog plana Beograda, a Izvrni odbor Skuptine
grada je svojim Zakljukom od 6. 04. 2001. godine dao pozitivno miljenje o Programu izrade
Generalnog plana.
U okviru postojeeg zakonskog okvira mogue je razviti nekoliko tipova generalnih planova.
Ovakvim reenjem data je mogunost svakom gradu da pronalazi sebi primeren osnovni
urbanistiki dokumenat. Kakav e on biti zavisi od konkretne gradske situacije i odlika grada.
U sluaju plana za Beograd opredeljenje je usmereno na kombinaciju vizije i operativnog
dokumenta.
2. PRAVNI OSNOV, CILJEVI, METOD, KONCEPCIJA

2.1
Pravni osnov
Generalni plan Beograda 2021. (u daljem tekstu Generalni plan Beograda, Generalni plan i
GP) je opti urbanistiki plan odreen kao plan koji se donosi za grad Beograd Zakonom o
planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 47/2003) posebno u lanovima
2, 35, 36, 40, 41, 42, 43, 69, 169, 170, 173, pripremljen u saglasnosti sa "Pravilnikom o
sadrini i izradi urbanistikog plana" ("Slubeni glasnik Republike Srbije" 53/99), a na osnovu
"Odluke o pristupanju izradi Generalnog plana Beograda" Skuptine grada Beograda
("Slubeni list grada Beograda" br. 4 /2001).
Poto je priprema plana otpoela i Nacrt plana je utvren, struna rasprava i javni uvid su
okonani do 27. marta 2003. godine, a novi Zakon je stupio na snagu 13. maja 2003., to je
Generalni plan po prethodnom Zakonu nastavljen, usklaen i zasnovan i na vaeem
Zakonu.
2.2 Opti urbanistiki ciljevi Beograda
25
U ovom delu izloen je najpre predlog optih urbanistikih ciljeva Beograda koji proizilaze iz
ocene sadanjeg stanja i procene budueg razvoja.
2.2.1 Beograd, grad nae zemlje
Beograd je tokom istorije uspeo da zauzme mesto vodeeg grada u nekadanjoj Jugoslaviji,
a i u naoj dananjoj zemlji. To nije argument svekolike dominacije. Suprotno tome Beograd
treba, a to i moe, da svoje vostvo po veliini i ne retko po kvalitetu, pretvori u paljivu
podrku gradovima nae zemlje. Razmene na regionalnom nivou, udruivanja i saradnje,
mogu da budu osnov prenosa znanja, kulturnih obrazaca, graanskih i gradskih vrednosti i,
naroito, privredne saradnje. Taj proces ne moe da ima jednosmerni karakter. Beograd je
ne retko uio i preuzimao iz drugih sredita kakva su Novi Sad, Ni, Kragujevac ili Subotica,
ali i mnogih drugih.
Meutim, kao i drugi nai gradovi, Beograd ima obavezu da podnese i teret opteg
siromatva, nezaposlenosti i privredne umrtvljenosti. Svoje nesumnjive komparativne
prednosti Beograd ne sme da koristi za prebacivanju tereta obnove u druge centre.
Smiljena regionalna politika sa visokim ueem lokalne samouprave, svesno
decentralizovana u poljima koja se svuda u svetu raunaju za stvar manjih zajednica, treba
da pomogne da se korak po korak izvuemo iz tekoa. Beograd, susedni gradovi i udaljeniji
gradovi, treba da se razvijaju na osnovama regionalizma.
2.2.2 Beograd, evropska metropola
Pre samo jedne decenije Beograd je bio sredite Balkana i jedan od vanih evropskih
gradova. Uruavanje ukupnog sistema teko je otetilo i urbani sistem Beograda. Danas su
prisutne tekoe, od kulturne marginalizacije i ekonomske neatraktivnosti, preko privredne i
saobraajne neefikasnosti, do naruene lepote i identiteta grada. Opta urbana oteenost je
jedan od dominantnih problema sa kojima e Beograd da se sukobljava u narednim
godinama. Poseban aspekt ove tekoe je mogunost daljeg zaostajanja u odnosu na druge
glavne gradove centralne i istone Evrope. Beograd je evropska metropola koja treba da
iskoristi specifinosti i prednosti svog povoljnog stratekog poloaja u odnosu na ostale
evropske metropole, kao i blizinu vanih meunarodnih koridora. Ulogu metropole Beograd
ostvaruje razvijanjem funkcija i delatnosti koje odgovaraju takvom rangu grada (usluge,
tercijarne delatnosti, turizam, nauni i obrazovni centri, reni saobraaj, tranzitni saobraaj
itd.), a razvoj treba da se zasniva na stvarnim komparativnim vrednostima uz poboljanje
kvaliteta fizikih struktura i ivotne sredine, kao i identifikacijom, afirmacijom i unapreenjem
specifinih elemenata identiteta grada. Kao jedan od vanih gradova Evrope, Beograd treba
da ue u mree koje ovi gradovi danas formiraju, ali i u utakmicu sa njima na polju
prestinosti, ekonomske efikasnosti i lepote.
2.2.3 Dunavska orijentacija Beograda
Poseban strategijski cilj GP jeste orijentacija Beograda ka Dunavu koji je jedan od dva
najznaajnija saobraajna koridora koji prolaze kroz na grad i zemlju. Ta orijentacija se
ogleda kroz nizanje razliitih privrednih, maritimnih, turistikih, rekreativnih, ali i centralnih i
stambenih sadraja du desne obale Dunava, kao i znaajniju raznovrsnu izgradnju na levoj
26
obali Dunava, poev od novog rekreativnog ostrva, pa zakljuno sa novim pristanitem.

Novost u ovome planu jeste predlog smanjenja industrijskih kapaciteta na podruju Ade Huje
u korist centralnih delatnosti i predlog kompletiranja novih lokacija u zoni Reve. Tu se planira
izgradnja jednog novog bazenskog pristanita opsluenog industrijskim kolosecima iz stanice
Ova. Protezanje novih centralnih sadraja sa desne obale Dunava dublje ka unutranjosti
gradskog tkiva bie najdominatnije na Dorolu i du Ruzveltove ulice.
2.2.4 Beograd u dosluhu sa prirodom
Nekontrolisani rast i zaostalost privredne osnove imali su za posledicu i postepen gubitak
vrednih zelenih prostora, poev od onih najmanjih skverova, do parkova i uma. Grad jeste
vetaka struktura, ali su elementi prirode zbog toga meu najbitnijim. Postoje i negativni
trendovi smanjenja poljoprivrednih povrina, divlje gradnje na poljoprivrednom zemljitu,
zauzimanje visokih bonitetnih klasa zemljita za industrijske objekte. Sve ovo pokazuje
nedostatak svesti o vanosti ovih prostora za ekosistem, klimatske uslove, lepotu grada i
ukupno bogatstvo u kome treba svi zajedno da uivamo. Rekonstrukcija ove svesti i obnova
elemenata prirode u gradu se ogleda u afirmaciji postojeih ada i stvaranju novih, kao
zelenih oaza u naselju, provlaenju zelenih klinova kroz gradsko tkivo, ouvanju razliitih
vrsta biotopa: uma, ritova, itd. Zelene zone treba raspodeliti ravnomerno, planirati zatitno
zelenilo oko postojeih i planiranih privrednih zona kao i prema poljoprivrednom zemljitu.
Poljoprivredna zemljita najviih bonitetnih klasa, kao i ono opremljeno melioracionim
kanalima, treba uvati u istoj nameni. Treba, osim planskih, definisati i uvesti i druge
mehanizme za ouvanje poljoprivrednih, umskih i slobodnih povrina, postojeih zelenih
kompleksa, kao to su Ratno ostrvo, leva obala Dunava, Zvezdara, Topider, Koutnjak,
Avala i drugi.
2.2.5 Beograd, grad po meri odrivosti
Odrivi razvoj je preduslov kvalitetnog ivota u gradu. On podrazumeva identifikaciju,
sanaciju i uvanje neobnovljivih prirodnih resursa i stvaranje uslova za formiranje kvalitetnog
okruenja dugoronim sagledavanjem trokova i koristi od razvoja pojedinih funkcija grada ili
graditeljskih poduhvata. Efikasno upravljanje i optimalno korienje pogodnosti i potencijala
Beograda tako da se stvore uslovi za potovanje javne dobrobiti i usklaivanje optih i
pojedinanih interesa jeste jedan od vanih ciljeva plana. Izgradnja grada je prvenstveno
usmerena ka postojeem tkivu, zaokruivanju postojeih i opremljenih stambenih i radnih
zona, uz ogranieno linearno irenje. Unapreenje uslova ivota na prostorima nelegalne
stambene izgradnje, na privatnim parcelama, za koje se utvrdi da je to mogue, a javni
interes nije ugroen, integrisanje ovih naselja u tkivo grada, jedan je od zadataka plana.
Unapreenje uslova ivota u siromanim naseljima, kroz utvrivanje specifinih uslova za
njihovu transformaciju ili sanaciju, takoe.
2.2.6 Beograd, urbanistiki regulisan grad

Obimna bespravna izgradnja, koja je do pre jedne decenije pokrivala samo periferne delove,
proirila se na veliki deo gradskog tkiva, a zahvatila je i sam centar grada. Znaajne tete
ovakvog razvoja proteu se od irenja arhitektonskog neukusa i graevinske nevinosti, do
27
elementarnog nepotovanja i zaposedanja javnih prostora i ulica. Svi akteri izgradnje grada
(nekoliko sekretarijata, Direkcija za gradsko gradevinsko zemljite i izgradnju Beograda i
Urbanistiki zavod) treba da izrade odgovarajue procedure breg reagovanja na zahteve
graditelja. Beograd treba da se vrati urbanizmu kao jednom od stoera prostornog
regulisanja grada.
2.2.7 Beograd, grad sloenih uspomena
Uvaavanje urbane memorije Beograda i afirmisanje diferencirane kulturno- istorijske urbane
matrice tri osobena prostorna entiteta Beograda, Zemuna i Novog Beograda sa njihovim
specifinim centralnim zonama, predstavlja jedan od vanih stratekih okvira urbane obnove
i rekonstrukcije. Generalni plan, orijentisan na korienje potencijala postojeeg grada, treba
da omogui mehanizme za bre, efikasnije i uravnoteenije ostvarivanje uloge i znaaja
postojeeg graevinskog fonda, primenom koncepcije integralne zatite graditeljskog
naslea. Afirmacija javnih prostora i ambijentalnih celina, isticanje i uvanje kvalitetnih vizura
i silueta grada, unapreuju identitet Beograda i predstavljaju
okosnicu kvalitetne
transformacije gradskog okruenja.
2.2.8 Beograd, grad zaokruenog izgleda
Poslednja decenija je uinila da fiziki izgled grada postane obeleen atributima
zaputenosti, nedovrenosti, neodravanosti, siromake improvizovanosti, jeftinog izgleda,
profiterskog neukusa. Postupno, sredstvima urbanistike regulacije, pravilima graenja (ali i
pravilima za postizanje gradske lepote), odgovarajuim merama gradske politike i
angaovanjem svojih stanovnika, Beograd treba da oplemeni svoja zaputena zemljita, da
popravi svoje ulice i instalacije, da obnovi svoje parkove i zelene oaze, da okrei svoje
fasade i vrati ukrase, da obnovi nadmetanja za "najlepi balkon u kraju". Lep izgled grada,
njegova upristojenost i uljuenost su vrednosti koje imaju i svoju naglaenu materijalnu
dimenziju, koje se u skupu znaajnih gradova uvaavaju.
2.2.9 Beograd, grad privredne vitalnosti
Generalni plan treba da prui osnov za aktiviranje postojeih proizvodnih potencijala i
zaokruenje postojeih radnih zona, kao i prostorni i urbano- tehniki okvir za perspektivne
privredne aktivnosti koje su u skladu sa izabranom drutveno-ekonomskom strategijom
razvoja Beograda. Vee proizvodne privredne aktivnosti treba razvijati du Dunava (kao veze
sa Severnim i Crnim morem), nizvodno od grada, koristei postojee luke kapacitete. Tei
se ravnomernoj raspodeli radnih mesta, kako u centralnim, tako i u ostalim privrednim
zonama, koja odgovara prostornoj distribuciji stanovnitva, saobraajnoj dostupnosti,
postojeoj infrastrukturnoj opremljenosti, klimatskim i mikroklimatskim uslovima, uz
postepeno prenoenje manje zavisnih aktivnosti u prigradske optine i ostale regione Srbije.
Privredne aktivnosti treba razvijati selektivno, tako da se izbegnu opasnosti ugroavanja
ivotne sredine. Zakonsku regulativu u domenu zatite ivotne sredine treba prilagoditi i
usaglasiti sa jedinstvenim zakonima Evropske unije, primeniti pravila o neophodnim zatitnim
zonama u zavisnosti od vrste proizvodnje i uvesti neophodni monitoring uz konkretne
akcione mere. Projekti za aktiviranje znaajnih lokacija i programa, kao to su, na primer,
Savski amfiteatar, centar Novog Beograda - novi poslovni city, reke i rene obale, sastavni
su deo GP-a.
28
2.2.10 Beograd, grad za sve ljude

Prostorni i programski predlozi i reenja Generalnog plana su saglasni sa oekivanom
transformacijom upravljanja i korienja graevinskog zemljita na trinim osnovama.
Trina orijentacija treba da bude praena odgovarajuom socijalnom politikom koja e
zastupati potrebe manje monih i manje privilegovanih. Definisanje drutveno prihvatljivih
urbanistikih parametara, standarda i normativa za trinu stambenu izgradnju, za drutveno
finansirano stanovanje, sanaciju slamova i nehigijenskih etvrti, za izgradnju prostora za
javne sadraje, slobodnih povrina i javnog zelenila, treba da bude zasnovano na efikasnoj
kombinaciji trinih i planerskih mera i instrumenata. Unapreivanje postojeih mrea i
usklaeno infrastrukturno opremanje prostora tehnikim, komunalnim i saobraajnim
sistemima je nuna pretpostavka ostvarivanja prava na stan, zaposlenje, kolovanje i
zdravlje, a Beograd treba da bude grad za sve ljude, bez obzira na njihovo poreklo i rasu,
kolovanost i materijalni status, uzrast i pol, veru i uverenja.
2.2.11 Beograd, povezan i pristupaan grad
Saobraajni sistem Beograda treba obnoviti kroz uspostavljanje harmoninog odnosa
korienja zemljita i prevoznih zahteva i kapaciteta, kao i meusobne usklaenosti u
razvoju svih vidova daljinskog, regionalnog i unutargradskog saobraaja. On treba, pre
svega, da se zasniva na efikasnom i racionalnom korienju raspoloivih prevoznih
kapaciteta ime se na dostupan i odriv nain poveava nivo usluge i bezbednosti
saobraaja. Sa druge strane, gradsko izgraeno tkivo, sastavljeno od pojedinanih parcela i
zgrada, sa svojim pojedinanim interesima, ne bi trebalo da bude konica otvaranju
mogunosti vee i prirodnije prohodnosti. Kretanje iz dela u deo grada, danas skoro
blokirano u vrnim asovima, moe se poboljati samo uvoenjem jaih sistema javnog
prevoza, pre svega inskim sistemima. Ono treba i moe da bude praeno i daljim
razvijanjem i kompletiranjem uline mree, koja na nekim delovima centralne zone poiva na
matricama sa kraja pretprolog veka. U daljem procesu ostvarivanja nadlene slube i
graani treba da pronau prave dogovore za otvaranje novih ulica i zaokruivanje onih koje
su zapoete pre vie decenija.
2.2.12 Beograd, grad kulture
Struktura sadraja Beograda treba da bude u skladu sa strukturom velikih evropskih
gradova. Beograd treba da postigne strukturu javnih sadraja koju danas imaju gradovi
njegove veliine i nacionalnog znaaja. Potrebna je rezervacija prostora za ove namene - od
prostora Muzeja grada, Opere, Filharmonije, do komercijalnih sportskih sadraja, kao to su
golf tereni, staze za automoto trke i slini sadraji. Beograd moe i treba da bude ponovo
kulturni centar Balkana, uvanjem i daljim razvojem kulturnih specifinosti, jaanjem svog
identiteta i prepoznatljivosti. Postojee kulturne manifestacije, iji je znaaj preao domae
granice, moraju da imaju svoja utemeljena mesta dogaanja, svoje prostore, zgrade kao
simbole gradskih manifestacija.
2.3 Metod izrade plana
2.3.1 Glavni koraci izrade GP
29
Osnovne odlike metoda kojim je izraen Generalni plan su: transparentnost postupka i
ukljuivanje velikog broja razliitih zainteresovanih subjekata, profesionalni rad sproveden u
etiri ciklusa u kojima se insistiralo na sintezi rezultata - urbanistikih reenja, znaajno
oslonjene na savremene kompjuterske alate u reavanju razliitih zadataka tokom rada,
timski rad sa naglaenom ulogom sinteznog tima, kao i stalna saradnja sa Sekretarijatom za
urbanizam i Direkcijom za gradsko graevinsko zemljite.
Metod rada za izradu Generalnog plana se sastoji iz sledeih radnih linija:

rad na osnovnom bloku profesionalnih aktivnosti koji je dao Hipotezu, Koncepciju,

Prednacrt i Nacrt plana, kao glavne korake;
ocenjivanje meuizvetaja od strane strunog saveta GP, politiara, strunjaka i
graana;
saradnja sa graanima i optinama, kao i profesionalnom i kulturnom javnou;
saradnja sa sekretarijatima, zavodima, JKP i Direkcijom za graevinsko zemljite;
saradnja sa stranim konsultantom za saobraaj;
saradnja na dva posebna zadatka koji su uporedo raeni sa izradom GP Prostornom planu Beograda i Regulacionom planu centralne zone - Prostorna celina
optine Vraar.
2.3.2 Funkcionalni obuhvat

Osnovna tematska podruja kojima se Generalni plan bavio definisana su Odlukom o
pristupanju izradi Plana. Ova tematska podruja sadre odgovarajue podceline koje Plan
obrauje. To su Priroda: morfologija, hidrologija, geologija, seizmologija, klima, pedologija;
Drutvo: stanovnitvo, socijalne pojave i procesi, ekonomija, pravo; Gradsko graevinsko
zemljite: povrine, katastar, status svojine, status korienja, trite, zemljina politika;
Gradsko tkivo: stanovanje, centri, komercijalni sadraji, javne slube, privredne zone, javni
prostori; Gradsko zelenilo i pejza: elementi prirode, zeleni prostori grada; Saobraaj: javni,
individualni, elezniki, vazduni, reni, peaki, biciklistiki, saobraajnice, ulice;
Infrastruktura: energetska, telekomunikaciona, vodna, komunalna.
Veliki projekti i definisanje prioritetnih razvojnih celina su deo plana. Generalni plan takoe
obuhvata i zatitu prirode, pitanja ivotne sredine, kulturne batine, odrivog razvoja,
racionalne upotrebe resursa itd.
2.3.3 Vremenski obuhvat Generalnog plana
Generalni plan daje predloge razvoja Beograda za dva vremenska perioda. On je
kombinacija vizije budunosti do 2021. godine i operativno znaajnih akcija, koje mogu
poeti ili se realizovati do 2006. godine.
2.3.4 Izvori za rad na Generalnom planu
30
Reenja koja su ponuena formirana su na osnovu nekoliko izvora. Na prvom mestu tu su

domae ideje i na njima zasnovana iskustva o planiranju razvoja Beograda. Treba pomenuti
postojei Generalni urbanistiki plan iz 1985. godine i neka od reenja koja su razvijena u
okviru rada na Prostornom planu Srbije. Pojedinani koncepti i reenja, koja su tokom
vremena dobila potvrdu profesionalne javnosti, takoe su jedan od vanih izvora za rad na
ovom planu. Pojedina reenja, saobraajna, fizike strukture, zelenila i sl., koja su stvorena u
okviru regulacionog planiranja u Urbanistikom zavodu, takoe su vaan izvor. Veliki broj
radova u vezi planiranja i ureenja grada, iznetih na brojnim strunim i naunim skupovima,
takoe su bili u vidu prilikom ovog rada. Pored domaih izvora, koriena su i najvanija
dokumenta konferencija "Habitat II" i "Istambul plus 5", koji daju najvaniji doktrinarni okvir za
sagledavanje razvoja gradova u narednom periodu. Koriene su i evropske povelje i
uputstva za tretman gradova, kao to je Evropska urbanistika povelja ili dokumenti
specijalizovanih profesionalnih organizacija.
2.3.5 Kvalitet ulaznih informacija
Generalni plan Beograda je zapoeo da se radi sa informacionom osnovom kojom su
Urbanistiki zavod i druge slube grada poetkom 2001. godine raspolagale. U cilju
osveavanja informacione osnove dopuna podataka je bila obavljena tokom izrade Plana u
nekoliko navrata. Izvreno je sakupljanje i obrada postojee statistike grae na nivou
optina i statistikih krugova za 1971., 1981. i 1991. godinu.
Stanje informacione osnove za infrastrukturu, saobraaj, deo fizike strukture Beograda, deo
delatnosti i funkcija, jeste relativno zadovoljavajue i dalo je mogunosti da se sa radom na
GP napreduje kao i da se on zavri.
2.3.6 Ortofoto snimak R 1:5.000 i podloga u R 1:20.000.
Poseban problem, koji je na poetku izrade Plana bio vrlo izraen, bio je nedostatak aktuelne
kartografske podloge. Sredinom 2001. godine je izraen ortofoto materijal u R 1:5.000.
Ortofoto snimak je georeferencirana podloga sa rezolucijom od 35 cm, to daje mogunost
poveanja i kontrole reenja do priblino R 1:2.500. Na osnovu ortofoto materijala formirana
je Karta blokova kao osnovna katrografska podloga za Generalni plan.
2.4 Dugorona koncepcija organizacije i ureenja prostora
Dugorona koncepcija organizacije i ureivanja prostora koji pokriva Generalni plan
Beograda zasnovana je na strategiji i odgovarajuim planskim reenjima i merama koji su
definisani u ovom GP kao odgovori na probleme sa kojima se grad danas susree.
Glavna zamisao koja je ugraena u koncepciju organizacije i ureenja prostora ovog GP
jeste unutranja transformacija gradskog tkiva uz odgovarajuu spoljnu izgradnju za sektore
za koje je ocenjeno da e imati izraenu potrebu za novim lokacijama. To su privreda kao
pokreta razvoja, sistem javnog zelenila kao svojevrsni rekreativni resurs i ekoloka
infrastruktura, kao i nova stambena izgradnja kao odgovor na nove potrebe stanovnika
grada.
Druga zamisao jeste razvoj Beograda preko velikih projekata uz potovanje potrebe malih
investitora da grade praktino u skoro svakoj taki gradskog tkiva. Veliki razvojni projekti su
31
definisani za dva vremenska horizonta - za prvu fazu koju uslovno moemo da odredimo kao
period do 2006. i za dalji razvoj do 2021. godine.
Trea zamisao jeste da svaka obimnija izgradnja obavezno mora da se oslanja na
odgovarajuu komunalnu i saobraajnu infrastrukturu, ime ne samo da se titi sredina, ve
se obezbeuje da ona postane deo ukupnog sistema Beograda. Privredna, stambena,
rekreativna, tercijarna i sl. obimna gradnja nije mogua bez uporedne gradnje potrebne
komunalne infrastrukture i odgovarajuih saobraajnica.
etvrta zamisao dugorone koncepcije je da se kroz ostvarivanje ovog GP osigura snano
povezivanje izgraenog tkiva sa prirodnom podlogom na kojoj je grad iznikao. Ova zamisao
je sprovedena kroz nekoliko razliitih segmenata i sektora. Sistem javnog zelenila, striktno
izbegavanje gradnje na nepovoljnim terenima, zoniranje moguih privrednih delatnosti, jaka
orijentacija ka rekama i pre svega Dunavu, uputstva da se koriste lokalni vodni resursi,
organizovano uvoenje autonomnih izvora bioklimatske energije, energije Sunca, vetra,
geotermalnog potencijala, uz neophodne mere tednje kod domainstava u zonama sa
niskim gustinama naseljenosti, najvaniji su delovi realizacije ove zamisli.
Peta zamisao jeste plansko uvanje za budunost transportnih koridora kao i zemljita koje
je pogodno za razliite namene. Povrine za gradske aktivnosti su vee od trenutnih potreba
da bi se omoguio razvoj grada i posle ovog planskog perioda. Definisanjem ovih podruja u
GP otvorena je mogunosti da grad aktivira, pored planskih i druge oblike zatite ovakvih
terena (kupovina zemljita, eksproprijacija, itd).
Prethodno opisani razvojni zadaci ostvarivae se u uslovima koje namee tranzicija drutva.
Novi drutveni okvir, trite i demokratski odnosi, postavljaju pred Generalni plan nekoliko
novih zahteva, a tri najvanija su: fleksibilnost umesto krutosti, dinaminost umesto
statinosti, kao i plan koji podrava procese umesto plana koji podrava "sliku".
Imajui prethodno na umu, moemo rei da je, takoe, bitna zamisao da GP mora da bude
otvoren za svaku investiciju, pogotovo za one znaajne koje pokreu i privredni ivot i
doprinose boljitku graana. Ovaj GP zato poseduje visok stepen fleksibilnosti koja
omoguava da se investicioni zahtevi izvedu tako da zadovolje privatne potrebe, ali ne i da
ugroze zajedniki i javni interes grada kao celine.
Osnovne koncepcijske zamisli o prostornoj organizaciji i ureivanju grada date su u
narednim takama. Tu se na saet nain iskazuje kako zamiljamo Beograd u godinama i
decenijama koje dolaze.
Koncepcija GP do 2021. godine predstavlja sasvim prirodni kontinuitet sa planom iz 1985.
godine. Taj kontinuitet je ostvaren u sledeih nekoliko osnovnih elemenata:

uvaavanju postojee izgraenosti grada i realnih procena fizikih mogunosti daljih

intervencija u gradu;
kontinuitetu u planiranju saobraaja i infrastrukture u skladu sa postojeim i planiranim
namenama povrina;
integraciji razliitih sadraja, ukoliko se meusobno ne ugroavaju, umesto njihovog
razdvajanja;
planiranju zatite i razvoja preostalih prirodnih zelenih masiva duboko urezanih u
gradsko jezgro, kao i negovanje unutargradskog zelenila;
Promene u odnosu na plan iz 1985. godine su sledee:

32
poveanje planiranog izgraenog podruja grada;

promene u socijalnim i ekonomskim okolnostima budueg razvoja;

planiranje nekoliko kljunih velikih razvojnih projekata;
planiranje povrina za individualnu izgradnju naroito u kontinualno izgraenom tkivu
grada kao oekivanog dominantnog vida reavanja stambenih potreba u budunosti;
intenzivnije ureivanje prigradskih naselja po obodu grada radi ravnomernijeg
ukupnog razvoja;
racionalnije planiranje intervencija u saobraaju i infrastrukturi;
isticanje tri kraka prirodnog koridora Dunava i Save sa Velikim ratnim ostrvom kao
glavnog motiva prostorne organizacije.
3. GRANICE PLANA, PROSTORNIH CELINA I ZONA

3.1 Povrina podruja Generalnog plana
Planska reenja odnose se na prostor unutar granice koja je ustanovljena prethodnim
generalnim planovima Beograda i koja je obuhvatala 77.347 ha povrine, uz aktuelna
preciziranja granice itavom duinom i uz dodatak 255 ha povrine u optinama Zemun i
Grocka, koje su dodate radi obezbeivanja jedinstvenog reima planiranja i realizacije u
privrednim zonama u KO Dobanovci (199 ha) i KO Vrin (55 ha), tako da ukupna povrina
podruja Generalnog plana Beograda iznosi 77.602 ha.
3.2 Opis granice Generalnog plana
Granica podruja obuhvaenog Generalnim planom Beograda (GP) obeleena je na
grafikim prikazima i obuhvata granine linije kako sledi:
Na istoku, poev od ua Dunavca u Dunav, prua se nizvodno Dunavom du spoljnih
granica KO Vina i KO Ritopek, prema optini Panevo do KO Grocka. Ovde granica GP
izlazi na kopno i ide spoljnim granicama KO Ritopek, KO Bole, KO Letane, KO Zuce do
preseka sa zapadnom eksproprijacionom linijom Autoputa Beograd - Ni. Ovde granica GP
zalazi u KO Vrin, ide na jug zapadnom eksproprijacionom linijom Autoputa Beograd - Ni,
sve do puta kp 8670/4 koga preseca i dolazi do njegove granine linije blie Autoputu.
Graninom linijom, levom stranom ovog puta, idui na jugoistok, granica GP dolazi do
granine linije kp 3268, a zatim dalje nastavlja na jugoistok graninim linijama kp 3268, kp
3243, kp 3242 i kp 3270/15, tako da ove katastarske parcele ukljuuje u podruje plana. U
severoistonoj menoj taki kp 3270/15 granica GP skree na jug, do granine linije puta kp
3270/9, prati tu graninu liniju u pravcu zapada, preseca put kp 8312, zatim nastavlja
graninim linijama kp 3263/1, kp 3262/1, kp 3262/2, kp 3262/3, kp 8616/2 (put) i obuhvatajui
navedene parcele granica GP dolazi do kp 3519/1. Dalje granica GP pravcem jugozapad zapad ide graninim linijama parcela koje obuhvata i to: kp 3519/1, kp 3520/1, kp 3520/3, kp
3520/4, kp 3520/6, kp 3520/5, kp 3524/1, kp 3526/2, kp 3168/1, kp 3167/4, kp 3167/3, kp
3167/2, kp 3166/4, kp 3166/3, kp 3164, preseca put kp 8516/1, a zatim nastavlja graninim
linijama parcela kp 3159/4, kp 3159/3, kp 3159/2 i kp 3159/1 i ukljuujui ih u podruje GP
stie do puta kp 8466. Nastavljajui dalje, granica plana preseca put kp 8466, skree na
sever graninom linijom ovog puta do granine linije kp 3007/9, a zatim skree na
severozapad, ide graninom linijom ove parcele, koju obuhvata, sve do preseka sa
eksproprijacionom linijom pruge Beograd - Poarevac kp 8652 KO Vrin. Istonom
eksproprijacionom linijom pruge, granica GP ide na sever do preseka sa granicom KO Zuce i
dalje nastavlja na zapad spoljnom granicom KO Zuce. Zatim nastavlja spoljnim granicama
KO Beli Potok, KO Pinosava, KO Ruanj, KO Sremica, KO Velika Motanica i KO Rucka,
33
do reke Save. Odatle granica GP vodi nizvodno rekom Savom du spoljnih granica KO
Rucka, KO Umka, KO Peani i KO Ostrunica do KO Surin kod eleznikog mosta kod
Ostrunice. Ovde granica GP ponovo izlazi na kopno i ide spoljnom granicom KO Surin do
preseka sa graninom linijom izmeu kp 5370 i kp 5369/1 KO Dobanovci. Ovde granica GP
zalazi u KO Dobanovci i ide pomenutom graninom linijom kp 5370 i kp 5369/1 na sever,
preseca put kp 5307/1 i stie do granine linije kp 5368. Zatim granica GP skree na istok
idui graninom linijom kp 5368 i puta kp 5307/1 stie do zajednike granine linije izmeu
kp 5368 i kp 5367, kp 5366/1, gde skree na severozapad, nastavlja pomenutom
zajednikom granicom, preseca put kp 5506/3 i stie do granine linije kp 5506/3, kp 5382/1.
Sada granica GP skree na jugozapad pratei graninu liniju izmeu kp 5382/1 i kp 5506/3
(put) do preseka sa graninom linijom kp 5381 i kp 5382/1 kojom nastavlja u pravcu
severozapada, sve do preseka sa graninom linijom (istona) kanala Galovica kp 6073.
Istonom graninom linijom kanala Galovica granica GP skree na sever i ide do preseka sa
produetkom granine linije kp 5404/3 i kp 5421/1 kojom nastavlja, kreui se na istok,
prelazi preko kp 5421/2 i dolazi do granine linije puta kp 6599. Zapadnom graninom
linijom, levom stranom puta kp 6599, granica GP pravcem severoistok, ide sve do
eksproprijacione linije puta A III Batajnica - Progar (produetak ulice Marala Tita).
Eksproprijacionom linijom puta A III kp 5503, granica skree na severozapad, do preseka sa
produetkom zapadne granine linije ulice Beogradske kp 3454. Zapadnom graninom
linijom ul. Beogradske kp 3454 granica GP ide na sever, sve do ulice Zemunske kp 3448/1
koju preseca i produava dalje graninom linijom izmeu kp 4983 i kp 3430, kp 3431 i kp
3453/1 (zavretak Ul. proleterske). Graninom linijom Ulice proleterske kp 3453/1 i kp
4978/2, granica GP, idui na severozapad, dolazi do puta kp 5020, kojim skree na
severoistok, ide graninom linijom pomenutog puta kp 5020 i kp 4978/2 i 4978/1 KO
Dobanovci do preseka ove granine linije i zapadne eksproprijacione linije pruge Ostrunica Batajnica i ide zapadnom eksproprijacionom linijom ove pruge na sever do izlaska na granicu
KO Dobanovci. Nadalje ide spoljnom granicom KO Dobanovci i KO Batajnica i, izlazei na
granicu prema optini Stara Pazova, izbija na Dunav. Zatim granica GP ide nizvodno
Dunavom du spoljnih granica KO Batajnica i KO Zemun Polje do ua Dunavca u Dunav.
Ovde granica GP ponovo izlazi na kopno i najkraim putem skree na severoistok u podruje
KO Kovilovo do najjunije mene take kp 2110 KO Kovilovo. Dalje, menom linijom izmeu
kp 2110 i Dunavca, obuhvatajui Dunavac, granica GP nastavlja na sever do kanala kp
2299. Graninom linijom izmeu kanala kp 2299, koji ukljuuje i kp 2130 i kp 2131 koje
iskljuuje, granica GP nastavlja na severoistok obuhvatajui kanal kp 2299, skree na istok
presecajui kanal kp 2299, ide do izlomljene mene linije kp 2300. Graninom linijom kp
2300 i kp 2518, koje iskljuuje, granica GP preseca nasip kp 2460/1 menom linijom izmeu
kp 2524, koju iskljuuje i kp 2525, koju ukljuuje, izlazi na put kp 2159. Levom stranom ovog
puta, iskljuujui kp 2158/1, granica GP dolazi do preseka sa graninom zapadnom linijom
kanala broj 2-123, kp 2576. Od ove presene take granica GP nastavlja na sever
zapadnom linijom kanala, ukljuujui kanal i dolazi do kanala 2-89, kp 2576. Severnom
graninom linijom kanala 2-89 idui na istok, obuhvatajui isti kanal, granica GP dolazi do
granine linije izmeu Glavnog kanala kp 2544, koji ukljuuje i kp 2094, koju iskljuuje.
Granica GP dalje nastavlja na jugoistok graninom linijom Glavnog kanala, kp 2544,
obuhvatajui ga, sve do preseka ove granine linije sa graninom linijom kanala 4-29, kp
2581. Od ove presene take, kreui na severoistok izlomljenom graninom linijom kanala
4-29, kp 2581 i kanala 4-30, kp 2580 KO Kovilovo, ukljuujui obe ove parcele, granica GP
dolazi do granice KO Bora, na zapadnoj obali kanala Vizelja. Kreui na sever, granica GP
nastavlja spoljnom granicom KO Bora i KO Ova, izlazei na granicu prema optini
Panevo i ide dalje spoljnom granicom KO Ova i KO Krnjaa. Ovde granica GP izbija na
Dunav, pratei granicu prema Panevu, kree uzvodno, preseca Dunav, ulazi u Dunavac i
pratei spoljne granice KO Vinjica i KO Veliko Selo, granica Generalnog plana Beograda
dolazi do polazne take - ua Dunavca u Dunav.
Povrina od 199 ha, koja se dodaje u katastarskoj optini Dobanovci i povrina od 55 ha,
koja se dodaje u katastarskoj optini Vrin obeleena je na grafikim prikazima.
34
3.3 Graevinski rejoni i gradsko graevinsko zemljite

3.3.1 Graevinski rejoni
Graevinski rejoni unutar podruja Generalnog plana obuhvataju javno i ostalo graevinsko
zemljite i to kao jedan povezani graevinski rejon i vie manjih enklava odvojenih
zemljitem koje nije namenjeno izgradnji, sa ukupno 53.940 ha.
U graevinski rejon nije ukljuen deo poljoprivrednog, umskog i vodnog zemljita, kao i
koridori infrastruktura i puteva koji kroz njih prolaze, u delovima u kojima neposredno
korienje ovih povrina nije u funkciji gradskih aktivnosti. Meutim, ukljuene su one
granine poljoprivredne i umske povrine u kojima se nalaze grupe objekata na koje se
mogu posle izrade planova regulacije proiriti granice susednih namena, zatiena
vodoizvorita i povrine reka i obala od posebnog znaaja za ureenje Beograda na rekama.
Granice graevinskih rejona prikazane su odgovarajuom linijom na grafikom prilogu 1.
"Granice". Poloaj date linije se moe koordinatno odrediti i georeferencirati sa tanou
svojstvenom razmeri 1:20.000, ali on je usmeravajui a ne definitivan jer ga treba precizirati i
odrediti i posebnom gradskom odlukom u skladu sa Zakonom.
3.3.2
Gradsko graevinsko zemljite
Unutar podruja Generalnog plana nalazi se i prostor gradskog graevinskog zemljita koje
je u 2001. godini obuhvatalo 45.692 ha, i koji je prikazan na grafikom prilogu 1. "Granice".
Poto je potrebno doneti niz gradskih odluka u vezi sa prestankom vaenja ove kategorije
zemljita, ovaj prikaz granice ima karakter informacije a ne planske odredbe.
3.4 Prostorne zone
U podruju Generalnog plana, ukupne povrine od 77.602 ha, definisane su etiri prostorne
celine, koje ine glavne prostorno-funkcionalne, urbanistiko-arhitektonske i predeonoekoloke zone Beograda u kojima se mogu oekivati razliite intervencije u periodu primene
plana:
I centralna zona (3.206 ha);
II srednja zona (8.532 ha);
III spoljna zona (21.962 ha);
IV rubna zona (43.902 ha).
3.5 Urbanistike celine
Unutar prostornih zona odreeno je 57 urbanistikih celina u kojima se posebne
karakteristike jo blie grupiu.
U Centralnoj zoni su: Varo u ancu (1); Centar Novog Beograda (2); Centar Zemuna (3);
Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4); Luka Beograd (5); Groblje, Bulevar, Neimar (6);
Savski amfiteatar, Prokop (7); Prvobitni Novi Beograd (8); Veliko ratno ostrvo (9).
35
U srednjoj zoni: Karaburma, Ada Huja (10); Zvezdara (11); Lion, Juni bulevar (12);
Duanovac, umice, Konjarnik (13); Vodovac (14); Banjica (15); Senjak, Dedinje, Topider
(16); Rakovica (17); Banovo brdo (18); Ada Ciganlija (19); Posavski deo Novog Beograda
(20); Beanija (21); Gornji Zemun (22).
U spoljnoj zoni: Krnjaa (23); Privredna zona Krnjaa (24); Vinjica (25); Mirijevo (26); Mali
mokri lug (27); Veliki mokri lug (28); Kumodra, Jajinci (29); Resnik (30); Labudovo brdo (31);
eleznik (32); Veliki Maki (33); Dr Ivan Ribar (34); Aerodrom zona Autoput (35); Zona
Autoput, Zemun polje (36); Altina, Kamendin (37).
U rubnoj zoni: Crvenka (38); Bora (39); Ova (40); Privredna zona Panevaki rit (41);
Slanci, Veliko selo (42); Vina, Ritopek (43); Kaluerica (44); Bole (45); Zuce (46); Rakovica
selo, Beli potok, Pinosava (47); Ruanj (48); Sremica (49); Velika Motanica (50); Peani,
Umka (51); Ostrunica (52); Uzvodni Mali Maki (53); Leva obala Save (54); Naselje Surin
(55); Surin, Dobanovci (56); Batajnica (57).
Granice Generalnog plana, prostornih zona i urbanistikih celina usklaene su sa statistikim
krugovima radi informatike organizacije planskih iskaza.
3.6 Javno graevinsko zemljite
U skladu sa lanom 41. stav 2. taka 1. Zakona o planiranju i izgradnji neophodno je planirati
podelu zemljita obuhvaenog Generalnim planom na javno i ostalo graevinsko zemljite.
Javno graevinsko zemljite obuhvata sve javne povrine definisane lanom 2. istog Zakona
odnosno objekte i komplekse definisane propisima o eksproprijaciji i drugim propisima.
U Generalnom planu Beograda te povrine i objekti su planirani u odgovarajuim poglavljima
teksta i prikazani na odgovarajuim listovima grafikog prikaza Generalnog plana.
Kao skup planiranog javnog graevinskog zemljita, ove povrine su date na karti koja
prikazuje granice i podele podruja Generalnog plana Planirano javno i ostalo graevinsko
zemljite (2021.).
Javnim povrinama u podruju Generalnog plana pripadaju planirane lokacije, kompleksi i
prostori: za objekte i aktivnosti od opteg interesa; za parkove i javno zelenilo; za saobraaj i
saobraajne povrine; za vodne povrine i retenzije, kao i sve postojee povrine za
prethodne namene koje su evidentirane i knjiene u skladu sa propisima, a ije su dimenzije
isuvie male za prikaz u podlogama i razmerama Generalnog plana.
1. Skupu javnih povrina za objekte i aktivnosti od opteg interesa pripadaju sledee
namene prikazane i planirane u prilozima Generalnog plana:

36
Komunalne delatnosti i infrastrukturne povrine Planirano korienje zemljita

(2021.)
Sport, sportski objekti i kompleksi Planirano korienje zemljita (2021.)
Groblja Planirano korienje zemljita (2021.)
Socijalno stanovanje Planirano stambeno tkivo (2021.)
Ogledna poljoprivredna polja Planirano korienje zemljita (2021.)
Deije ustanove Planirane javne slube, javni objekti i kompleksi (2021.)
Osnovne kole Planirane javne slube, javni objekti i kompleksi (2021.)
Oblast obrazovanja standardni nivo Planirane javne slube, javni objekti i
kompleksi (2021.)
Ustavnove primarne medicinske zatite Planirane javne slube, javni objekti i
kompleksi (2021.)

Specijalizovana zdravstvena zatita Planirane javne slube, javni objekti i

kompleksi (2021.)
Specijalizovani centri Planirane javne slube, javni objekti i kompleksi (2021.)
Kultura Planirane javne slube, javni objekti i kompleksi (2021.)
2. Skupu javnih povrina za parkove i javno zelenilo pripadaju sledee namene prikazane i
planirane u prilozima Generalnog plana:

Parkovi Planirane zelene povrine (2021.)

Skverovi Planirane zelene povrine (2021.)
Zooloki vrt i Botanika bata Jevremovac Planirane zelene povrine (2021.)
Gradske ume Planirane zelene povrine (2021.)
Forland Planirane zelene povrine (2021.)
ume ada Planirane zelene povrine (2021.)
Gradska uma Avala kompleks prigradskih uma Planirane zelene povrine
(2021.)
3. Skupu javnih povrina za saobraaj pripadaju sledee namene prikazane i planirane u

prilozima Generalnog plana:
Saobraaj i saobraajne povrine Planirano korienje zemljita (2021.)
4. Skupu javnih povrina za vodene povrine i retenzije pripadaju sledee namene prikazane
i planirane u prilozima Generalnog plana:

Vodene povrine Planirano korienje zemljita voda (2021.)

Retenzija Planirani sistem kanalisanja atmosferskih i otpadnih voda (2021.)
Dalja razrada i detaljnije opredeljenje za donoenje optinskih odluka o javnom

graevinskom zemljitu zasniva se na generalno definisanim povrinama iz ovog plana i na
detaljnijoj proveri i razgranienju na nivou pojedinanih kompleksa i parcela.
3.7 Ostalo graevinsko zemljite

U okviru graevinskog rejona, kao i u prostorima van graevinskog rejona a u podruju
Generalnog plana, zemljite koje nije planirano za javne povrine opisane u prethodnom delu
teksta i dato na grafikim prilozima ovog plana predstavlja ostalo graevinsko zemljite.
Planirano ostalo graevinsko zemljite moe u sluaju potrebe javnih slubi grada i
Republike da se pretvori u javno graevinsko zemljite, uz izradu odgovarajueg plana
generalne ili detaljne regulacije (i po potrebi urbanistikog projekta) u skladu sa propisima.
Planirano javno graevinsko zemljite moe u sluaju prestanka potrebe za korienjem
objekata i povrina kao javnih povrina i objekata od opteg interesa da se pretvori u ostalo
graevinsko zemljite u skladu sa propisima i zakonom.
Za javne povrine koje su u ovom planu oznaene kao trajna dobra Beograda, potrebna je i
izmena ovog Generalnog plana.
37
4. OSNOVNA NAMENA OBUHVAENOG PROSTORA

4.1 Planirane namene i povrine zemljita u 2001. i 2021. godini
Prostor koji pokriva ovaj GP je planiran za odreeni broj namena, odnosno delatnosti i
prostorno-fizikih struktura koje im odgovaraju. Saobraaj i saobraajnice, kao i komunalne
delatnosti i infrastruktura, imaju dve vrste struktura - linijske i povrinske. Ove druge su
takoe ukljuene u planirane namene prostora.
Ukupna povrina zemljita unutar granice GP je 76.602 ha. Generalnim planom se predvia
da e se u 2021. godini najvei deo ove povrine, ukupno oko 23.200 ha, koristiti za
poljoprivredu. Vodne povrine, meu kojima dominiraju tokovi Save i Dunava, iznosie oko
4.200 ha. Planirana povrina za groblja je oko 500 ha. Zemljite predvieno za stanovanje
bie oko 14.200 ha, a zemljite za privredu oko 3.500 ha. Gradski centri e imati oko 1.800
ha, javni objekti oko 1.400 ha, sportski objekti i kompleksi oko 1.200 ha. Saobraajni sistem i
saobraajne povrine zauzimae oko 6.000 ha.
Tabela 7: Planirane namene i povrine zemljita u 2001. i 2021.

Postojee
2001.
(ha)
Stanovanje i stambeno tkivo
Privredne delatnosti i privredne zone
Komercijalne zone i gradski centri
Javne slube, javni objekti i kompleksi
Sport, sportski objekti i kompleksi
Zelene povrine
Poljoprivredne povrine i objekti
Vodne povrine
Groblja
Saobraaj i saobraajne povrine
Komunalne delatn. i infrastrukturne povr.
Neizgraeno zemljite
UKUPNO
12.571,65
1.595,22
667,98
1.123,1
685,87
11.365,27
39.657,32
4.071,05
344,69
4.424,15
345,3
750,39
77.602
Planirani prirast
2021 - 2001
(ha)
Ukupno planirano
1.570,25
1.929,35
1.147,6
275,04
502.01
9.044,64
-16.463,32
101,16
144,51
1.503,56
436,4
-750, 39
14.141,9
3.524,57
1.815,58
1.398,14
1.187,88
20.409,91
23.194,00
4.172,21
489,2
5.927,71
781,7
(ha)
77.602
Iz prethodne tabele se vidi da e najvei prirataj povrina biti u sektoru zelenilo i da iznosi
oko 9.000 ha. Stanovanje e imati prirast od oko 1.600 ha. Privreda e takoe imati znaajan
prirast i on je oko 1.900 ha. Tabela takoe pokazuje da je najvee smanjenje zemljita u
poljoprivredi i da e ono iznositi oko 16.400 ha. Najvei deo te povrine e se transformisati
u umsko zemljite, a znaajan deo dananjeg poljoprivrednog zemljita treba da pree u
izgraeno tkivo. U daljem tekstu su prikazane pojedinane namene koje se javljaju na
podruju GP Beograda.
38
4.2 Definicije pokazatelja za odreivanje kapaciteta izgradnje

U daljem tekstu bie prikazana planska reenja za pojedine namene zemljita. U tim opisima
koriste se pokazatelji za odreivanje kapaciteta izgradnje. Radi preciznog razumevanja
planskih reenja daju se definicije pojmova koji se koriste.
Pokazatelji za odreivanje kapaciteta izgradnje, ije vrednosti su date u osnovnim
namenama prostora ovog GP, su sledei:
stepen zauzetosti (Z),
indeks izgraenosti (I).
Ovi pokazatelji se primenjuju zajedno sa drugim pravilima iz "Pravila graenja". Ta pravila se
odnose na regulacije ulice, bloka, parcele, graevinske linije, visinu i poloaj objekta na
parceli i u bloku, kapacitete za parkiranje, zelene povrine. NJihovom primenom se kapacitet
dobijen na osnovu pokazatelja definitivno odreuje na stvarni iznos za odreenu lokaciju.
Kod izrade detaljnijih urbanistikih planova ovi pokazatelji su za parcele orijentacioni i
usmeravajui, pa se pokazatelji na nivou pojedinane parcele mogu poveati tako da na
nivou bloka, odnosno skupa blokova, ostanu u rasponima datim u osnovnim namenama
ovog GP.
Ostali usmeravajui pokazatelji za detaljniju plansku razradu su:
gustina stanovanja,
gustina zaposlenosti,
gustina korisnika,
odnos BRGP stanovanja i komercijalnih delatnosti,
normativi za slobodne i zelene povrine po stanovniku ili u odnosu na povrinu bloka.
Ovi pokazatelji se daju za nivo bloka ili prostorne celine za svaki tip posebno i treba da
usmere odluke prilikom izrade analiza i reenja tokom pripreme detaljnijih planova.
4.2.1 Bruto razvijena graevinska povrina (BRGP)
Bruto razvijena graevinska povrina (BRGP) parcele (bloka) je zbir povrina i redukovanih
povrina svih korisnih etaa svih zgrada parcele (bloka). U proraunu potkrovlje se rauna
kao 60% povrine, dok se ostale nadzemne etae ne redukuju. Podzemne korisne etae se
redukuju kao i potkrovlje. Podzemne garae i podzemne podstanice grejanja, kotlarnice,
stanarske ostave, trafostanice itd., ne raunaju se u povrine korisnih etaa. Bruto razvijena
povrina etae je povrina unutar spoljne konture zidova, odnosno zbir povrina svih
prostorija i povrina pod konstruktivnim delovima zgrade (zidovi, stubovi, stepenita i sl).
Odnos neto i bruto povrine se rauna kao 1 : 1,25 a detaljnijom razradom se moe ovaj
odnos i drugaije definisati, u zavisnosti od prirode objekta.
4.2.2 Neto razvijena graevinska povrina (NRGP)
Neto graevinska razvijena povrina (NRGP) je veliina ograniena samo na upotrebu u
planerske svrhe i odnosi se na BRGP umanjenu za spoljne i unutranje zidove, zajednike i
pomone prostorije i druge povrine koje ne slue za neposredno korienje.
39
4.2.3 Stepen zauzetosti (Z)

Stepen zauzetosti (Z) iskazan kao % je kolinik povrine horizontalne projekcije nadzemnog
gabarita objekta na parceli i povrine parcele.
Planirani stepen zauzetosti parcele na uglu moe se uveati ukoliko je re o arhitektonskim
akcentima u prostoru.
U sluaju da je postojei stepen zauzetosti parcele vei od maksimalne vrednosti za taj tip
izgraenosti, zadrava se postojei, bez mogunosti uveanja.
U sluaju zamene objekta novim, stepen zauzetosti mora biti definisan na osnovu vrednosti
iz pravila.
4.2.4 Indeks izgraenosti (I)
Indeks izgraenosti (I) za postojee objekte je kolinik BRGP svih objekata na parceli (bloku)
i povrine parcele (bloka). Maksimalna BRGP planiranih objekata na parceli je proizvod
planiranog indeksa izgraenosti i povrine parcele.
Podzemne korisne etae ulaze u obraun indeksa izgraenosti, osim povrina za parkiranje
vozila, podzemnih garaa, smetaj neophodne infrastrukture i stanarskih ostava.
4.3 Stanovanje i stambeno tkivo
Ova namena prostora obuhvata u planu stanovanje kao osnovnu funkciju, ali i sve druge
delatnosti koje su sa stanovanjem kompatibilne i koje se prirodno u stanovanju nalaze. To su
deije ustanove, kole, zdravstvene ustanove, prodavnice, manji lokali za razliitu zanatsku
proizvodnju, preduzea ija delatnost nije opasna po susedstvo, usluge, kancelarijsko
poslovanje i sl. Pored toga, u zonama stanovanja se prirodno nalaze i saobraajne povrine,
ulice, skverovi i sl. kao i komunalne infrastrukture i zelenilo. U ovom GP tereni koji imaju
stambenu namenu su oni u kojima preovlauju stambene povrine nad drugim kompatibilnim
namenama (vie od 50%). Parcele i zgrade koje su namenjene stanovanju i kompatibilnim
namenama ine stambeno tkivo koje je podeljeno na gradske blokove.
Pod terminima stanovanje i stan se podrazumevaju oni koji su definisani Habitat Agendom.
To je "... krov nad glavom... sa adekvatnom privatnou, adekvatnim prostorom, fizikom
pristupanou, adekvatnom bezbednou, sigurnou stanara, koji je graevinski stabilan i
otporan, adekvatno osvetljen i provetren, sa adekvatnom osnovnom infrastrukturom,... sa
odgovarajuim kvalitetima ivotne sredine i odgovarajuim zdravstvenim iniocima... to sve
skupa mora da bude dostupno po prihvatljivoj ceni." Za ovakvo odreenje u ovom GP e se
koristiti izraz "stan".
4.3.1 Postojee stanje
40
Dananja stambena izgradnja unutar granica GP podeljena je u dva osnovna dela: prvi je
kontinualno izgraeno tkivo grada sa trendom irenja du postojeih saobraajnih pravaca i
srastanja sa naseljima u neposrednoj blizini. Drugi je rubna zona sa naseljima po obodu
grada koja su relativno samostalna u pogledu razvoja stanovanja, delatnosti, centara i sl.
Na teritoriji GP, zakljuno sa 2000. godinom, bilo je oko 426.500 stanova korisne povrine od
oko 24.522.000 m2. Prosena veliina stana iznosi oko 57,50 m2 to predstavlja blago
poveanje u odnosu na 1981. godinu kad je ona iznosila oko 53,40 m2. Dve treine
stambenog fonda inili su dvosobni (43%) i trosobni stanovi (22%). Uee ovih stanova u
strukturi stambenog fonda postepeno se poveavalo (od oko 51% u 1972. god. na oko 65%
u 2000.). U odnosu na period od pre 28 godina, smanjivao se broj garsonjera i jednosobnih
stanova (od oko 43,5% na oko 25%), delom i u korist etvorosobnih i viesobnih stanova (od
oko 5,5% na oko 10%). U odnosu na period od pre 28 godina znatno je unapreena
opremljenost stambenog fonda. Stanovi kompletno opremljeni instalacijama (struja, voda,
kanalizacija, centralno grejanje) inili su oko 57% stambenog fonda na podruiju GUP-a
(241.000 stanova). Oko 98% stanova imalo je struju, vodu i kanalizaciju. Oko 15% stanova je
starije od 50 godina, to upuuje na potrebu njihove zamene.
Na teritoriji GP 2001. godine je identifikovano vie tipova stambenih blokova i zona i to
zatvoreni blokovi u starim delovima grada, otvoreni blokovi novih naselja iz druge polovine
20. veka, individualno stanovanje, koje je urbanistiki regulisano ali sa razliitim odlikama,
stanovanje u meovitim blokovima blokovima ija je fizika struktira sastavljena od raziitih
kombinacija prethodnih tipova, stanovanje u blokovima sa partajama, u prigradskim
naseljima a nekadanjim selima, kao i stanovanje u sponatno nastalim naseljima, kao to su
bespravno podignuta naselja, ostaci starih sela.
Analiza prethodne stambene izgradnje pokazala je da je u okviru organizovanih formi
(zadruge, izgradnja za trite, solidarna stambena izgradnja i sl.) dominiralo takozvano
kolektivno stanovanje. Organizovana i kontrolisana individualna stambena izgradnja
praktino i nije postojala jer planovima nije bila predviena. Na drugoj starni, velika potranja
za stanovima u periodu devedesetih, izazvana ozbiljnim drutvenim poremeajima, otvorila
je masovnu izgradnju bez graevinskih dozvola, takozvanu "divlju gradnju".
Pored niza nereenih drutvenih i ekonomskih pitanja vezanih za ovu oblast, Beograd e se
u narednom periodu sresti i sa tri krupna zadatka u stambenoj izgradnji: sa otvaranjem
mogunosti nove stambene individualne izgradnje na novim lokacijama, kao i u ve
formiranim podrujima i naseljima preteno nie spratnosti, zatim sa tenjom dela
stanovnitva da kroz rekonstrukcije starih i centralnih delova grada dolazi do novih stanova i,
najzad, sa drutvenom potrebom da se stihijski nastali delovi grada (sa znaajnim ueem
bespravne izgradnje) pretvore u standardne krajeve grada sa individualnim stanovanjem.
4.3.2 Ciljevi
Koncepcija razvoja stambenog tkiva i ciljevi koji se za to postavljaju u ovom GP zasnivaju se
na pretpostavljenim promenama koje se oekuju u narednom periodu. Oekivane promene
su:
celovita reforma stambenog sistema koja treba da obuhvati reformu svojinskih prava i
privatizaciju, reformu stambenog finansijskog sistema, reforma u pogledu odravanja i
reprodukcije postojeeg stambenog fonda;
reforma gradskog graevinskog zemljita i sistema planiranja, uspostavljanje trita
zemljita;
41

uvoenje jasne stambene politike za socijalno, ekonomski i zdravstveno povredive

kategorije u skladu sa evropskim standardima;
pojednostavljenje planerske procedure i prihvatanja aktivnosti privatnog sektora na
osnovu vlasnikih prava.
U skladu sa ovim oekivanjima u ovom GP su postavljeni odgovarajui ciljevi. Deo njih je

preuzet iz prethodnog GUP-a, ali sa drugaijim mehanizmima za realizaciju. Ti ciljevi se tiu
zdrave stambene sredine, izbora mesta i naina stanovanja, kao i pravilnog usmeravanja
stambene izgradnje na prirodno i funkcionalno povoljne lokacije. Ciljevi koje ovde kao nove
istiemo su:
urbana obnova kao jedno od bitnih stratekih opredeljenja i u tom smislu prihvatanje
svake graevinske inicijative koja je u skladu sa ovim GP;
promena povrina koje su svojevremeno bile planirane GUP-om iz 1985;
obuhvatanje povrina koje su u prethodnom periodu bile predviene za stambenu
izgradnju, na kojima je zapoeta izgradnja ili su izvrene pripreme za izgradnju;
ukljuivanje evidentiranih zona bespravne gradnje pod uslovom da nisu u okviru
postojeih i planiranih povrina od javnog interesa, postojeih i planiranih koridora
infrastrukturne i saobraajne mree i objekata, kao i pod uslovom da formiraju
prostorno-funkcionalnu celinu i da zadovoljavaju uslove stanovanja sa aspekta
stabilnosti terena, kao i higijenskih i ekolokih parametara;
zaokruivanje izgraenih stambenih celina u funkcionalnom pogledu, na osnovu
odabranih steenih urbanistikih obaveza i na pravcima irenja izgraenog tkiva;
obezbeenje povrina dovoljnih za stanovanje ukoliko doe do nepredvienog
porasta potreba za stambenim fondom i mogunosti za njegovu realizaciju, odnosno
ukoliko se ispolji poveani interes za gradnju;
omoguavanje razmetaja planiranih delatnosti i dela radnih mesta u okviru povrina
za stanovanje sa ciljem ostvarivanja meovitosti namena;
omoguavanje porodicama u rubnoj i spoljnoj zoni da popravljaju svoje stambene
uslove postupno a u skladu sa planskom dokumentacijom;
korienje svake graanske intervencije, od formiranja itavih novih naselja ili
blokova, pa do malih adaptacija za poboljanje kvaliteta grada u pogledu ivotne
sredine, kao i u socijalnom, ekonomskom i estetskom pogledu.
4.3.3 Koncepcija razvoja
Do 2021. godine predviena je izgradnja oko 50.000 novih stanova sa oko 4.000.000 m2
novog prostora. Do 2006. godine predvieno oko 10.700 stanova, sa oko 857.000 m2 korisne
povrine, to je godinja proizvodnja od oko 2.500 stanova.
Programske prosene veliine za 2021:

veliina domainstva
NRGP po lanu domainstva
odnos NRGP i BRGP
prosean stan NRGP (sa 22 m2/lanu)
prosean stan BRGP
2,9
22 m2/lanu
1,25
63,8 m2
80,0 m2
Stanovanje e se razvijati preteno na postojeim i ve isplaniranim povrinama kako bi se

kontrolisao rast grada i sauvalo neizgraeno zemljite. Lokacije koje su isplanirane za novu
stambenu izgradnju razliitog tipa nalaze se, kako u kompaktno izgraenom tkivu, tako i na
periferiji grada.
Izvesno je da e biti potrebne nove lokacije, ali ne za masovu stambenu izgradnju, ve da bi
se zadovoljile potrebe za stanovanjem u naseljima niih gustina. Kako se stanovnitvo
42
Beograda nee znaajnije uveavati to e razvoj novih stambenih podruja biti prvenstveno
zasnovan na postepenom porastu standarda stanovnitva.
Na drugoj strani, kad je u pitanju rekonstrukcija, treba oekivati da e sa stabilizacijom trita
zemljita i uvoenjem jasnih urbanistikih pravila postepeno rasti interes za zamenu
ruiniranog fonda koji je godinama bio zaputan. U tom smislu, ovim planom se omoguava
znaajna rekonstrukcija du najvanijih gradskih ulica i u podrujima koja ulaze u sastav
Centralne zone. Predvia se transfromacija blokova niih gustina, i sa slabijim fondom, u
blokove nove izgradnje viih gustina.
Dalja izgradnja stanova u formiranim blokovima novih naselja bie arhitektonski kontrolisana,
to znai da e biti preispitivani programski kapaciteti, infrastruktura, parkiranje, zelenilo i sl.
kako se ne bi naruili prethodno postignuti standardi.
Ovim planom se predvia i uvoenje jedne sasvim nove stambene kategorije - socijalnog
stanovanja, koja treba da pokrije potrebe mnogih grupa osoba koje su se nale ili e se nai
u nepovoljnom socijalnom i ekonomskom poloaju.
Reavae se i problemi bespravne gradnje, nehigijenskih naselja i siromanih podruja
grada.
4.3.4 Tipologija stambenog tkiva
Tipovi stambenog tkiva - blokova - koji su obuhvaeni u ovom GP definisani su na osnovu
morfolokog kriterijuma.
Planirano je da se stanovanje razvija unutar nekoliko tipova blokova:
stanovanje u kompaktnim gradskim blokovima,
stanovanje u otvorenim gradskim blokovima,
individualno stanovanje,
stanovanja u prigradskim naseljima i
stanovanje u meovitim gradskim blokovima.
Stanovanje e se u ovim blokovima prvenstveno realizovati kroz razliite oblike
rekonstrukcije, obnove, revitalizacije, sanacije i sl. Nove stambene potrebe, novi stanovi koji
e se tek graditi i za koje su planirane nove stambene zone u ovom GP, mogu da pripadaju
praktino svim planiranim tipovima. U veini gore pomenutih tipova blokova mogue je da se
u budunosti nae i socijalno i pristupano stanovanje. Pored ovoga predviene su i nove
lokacije na kojima e se podizati samo ovaj tip stanovanja sa specifinim mogunostima
opreme, tako da je u daljem tekstu prikazan i ovaj vid stanovanja.
4.3.5 Planirane transformacije unutar stambenih tkiva
Predvieno je da se veina dananjih blokova koji ine stambeno tkivo Beograda postepeno
unapreuje i transformie u bolju sredinu. Taj proces e biti spor i deavae se
jednovremeno na velikom broju lokacija u gradu. Proces transformacije je prikazan u
narednoj tabeli. Komentar uz pojedine situacije je sledei. Kompaktni stambeni blokovi se
danas nalaze uglavnom u centralnoj zoni grada. Predvieno je da se jedan manji deo ovih
blokova transformie u tipino centralne blokove, one u kojima e skoro 1/2 povrine (bloka
43
BRGP) biti namenjeno centralnim sadrajima. Drugi, vei deo ovih blokova, ostae sa
karakteristikama koje ima i danas, ali uz poboljanje parkiranja i sl. Planom je predvieno da
se partaje, u zavisnosti od pozicije u gradu, transfromiu u kompaktne blokove, individualne,
meovite, trgovake i u blokove javnih namena. Blokovi sa individualnim kuama ili ostaju u
toj kategoriji ili se u svojim delovima transformiu u javne namene, komercijalne zone ili male
proizvodne pogone. Blokovi sa seoskim stanovanjem ostaju u toj kategoriji, a mogu da se
transformiu u individualno stanovanje, blokove javnih namena, ili u blokove sa trgovakim
ulicama. Meoviti blokovi, osim toga to mogu da ostanu u ovoj kategoriji, mogu da se
transformiu i u kompaktne, otvorene, individualne, blokove sa centralnim funkcijama,
blokove sa javnim namenama i blokove sa trgovaikim ulicama. Spontano nastali blokovi e
se trnsformisati u blokove sa individualnim kuama, blokove prigradskog i seoskog
stanovanja, socijalno stanovanje, blokove trgovakih ulica i blokove sa javnom namenom, a
mogu i da ostanu u stanju u kakvom su koje bi se donekle popravilo.
Kompaktni
Otvoreni
Individualni
Prigradski
Meoviti
Partaje
Spontani
x mogua transformacija
Meoviti
Prigradski
Individualni
Otvoreni
Kompaktni
Postojee
Planirano
Tabela 8:
Planirane transformacije unutar stambenih tkiva
O
O
X
X
O
X
X
X
X
O
O
X
X
4.3.6 Stanovanje u kompaktnim gradskim blokovima

Kompaktni blokovi su skupovi pojedinano izgraenih zgrada na odgovarajuim parcelama
koje potuju uslove meusobne povezanosti i regulacije. Kompaktni blokovi su oivieni
ulicama ili drugim javnim prostorima. Kompaktni blok se u najveoj meri pojavljuje u
centralnoj zoni grada, a delimino u srednjem prstenu. Objekti su izgraeni po obodu bloka,
a u odnosu na regulacionu liniju bloka postavljeni su na nju ili paralelno sa njom. Po pravilu
su dvojno uzidani sa retkim izuzecima kada je uspostavljeno odstojanje izmeu dva objekta.
Svakom objektu pripada deo ulinog fronta i deo zalea sve do parcele susednih objekata. U
kompaktnim blokovima centralne zone grada izraena je izgraenost i u dubini parcele
preteno stambenim i pomonim zgradama. Ovaj tip tkiva karekterie visok indeks
izgraenosti i stepen zauzetosti na parceli, neureenost unutranjih delova bloka, nedostatak
parking mesta, kako za stanovnike zgrada, tako i za korisnike poslovnog prostora i
nedovoljna povrina pod zelenilom.
Cilj je da se vremenom unapredi i znatno uvea standard korienja prostora kompaktnih
blokova i to izgradnjom garaa i parkinga, oslobaanjem unutranjosti blokova gde god je to
mogue i stvaranjem novih zelenih povrina, boljim provetravanjem i osvetljenjem blokova,
poboljanjem uslova stanovanja u objektima (nove instalacije, termo i zvuna izolacija), kao
kvalitetno poboljanje infrastrukturnom opremljenou blokova u celini i svakog pojedinanog
objekta (kvalitetna elektrina instalacija, kanalizacija vezana za gradski sistem, grejanje
44
vezano na sistem daljinskog grejanja, energetske sanacije, korienje alternativnih izvora

energije i dr.).
Predieno je da se kompaktni blokovi sa jasno oformljenom parcelacijom, gabaritima i
celinom urbane matrice u centarlnoj zoni grada i srednjem prstenu i dalje razvijaju i
unapreuju kao kompaktni blokovi. Oni se na osnovu ovog GP mogu i transformisati u
blokove sa centralnim funkcijama, u blokove trgovakih ulica ili u blokove sa javnom
namenom ako se radi o javnim sadrajima nacionalnog znaaja.
Po svojoj formi kompaktni blokovi mogu da budu zatvoreni sa svih strana, mogu da imaju
manji procep, mogu da budu bez jedne strane, ili da imaju neku drugu loginu formu koju
utvrdi RP.
Meoviti blokovi, u kojima dominira kompaktno tkivo, sa manjim brojem objekata
pojedinanog porodinog stanovanja i partajama, prema ovom GP treba da se tranformiu u
kompaktni blok. Partaje u centralnoj zoni, u trgovakim ulicama, ulicama I reda i
magistralama, takoe treba da se transformiu u kompaktne blokove.
Koncepcija kompaktnog bloka omoguuje bez veeg uticaja na celinu i susedne objekte
zamenu pojedinanih objekata, faznu izgradnju i rekonstrukciju, kao i transformaciju namene
objekata. U cilju dovrenja i unapreenja bloka potrebno je omoguiti izgradnju pojedinih
zgrada na neizgraenim parcelama ili zamenu dotrajalih objekata.
Tenja da se sve vie prostora pretvara u poslovni prostor je generalno pozitivna, ali
zadravanje stanovanja na nivou jednog bloka je poeljno. Opte pravilo bi bilo da se
stanovanje u prizemlju sasvim iskljui, da se isto dogodi i sa stanovanjem na prvom spratu,
posebno u prometnim saobraajnicama.
Problem parkiranja za potrebe bloka treba reiti izgradnjom novih javnih ili blokovskih garaa
postavljenih na regulaciji bloka, ili, izuzetno, ako za to postoje prostorne i tehnike
mogunosti, kao podzemne garae u unutranjem delu bloka. Krov garae treba ozeleniti. Za
izgradnju novog stambenog ili poslovnog objekta, rekonstrukciju i dogradnju postojeih
objekata, kada se formira novi stambeni ili poslovni prostor, parkiranje reiti u objektu, na
parceli ili u garai predvienoj posebnim reenjima. Neophodan parking, odnosno garani
prostor, mora se obezbediti istovremeno sa izgradnjom objekta.
Prilikom detaljnije regulacione razrade kompaktnih stambenih blokova teiti ka obezbeenju
zajednikih ozelenjenih prostora u unutranjosti bloka za decu i stanare bloka kao
sukorisnike povrine ukoliko nije mogue ostvariti odgovarajue normative za zelene
povrine na nivou pojedinanih parcela.
Tabela 9:
Urbanistiki parametri za nivo bloka ili ire celine u kompaktnim gradskim blokovima
Odnos
BRGP
stanovanja
delatnosti
Blok
Postojei blokovi u
centralnoj zoni
Postojei
van CZ
Novi blokovi
blokovi
50 - 90%
50 - 10%
Preko 70%/
do 30%
Max.
gustina
stanovn.
st/ha
Max.
gustina
Max.
gustina
korisnika
(st+ zp) /
ha
% zelenih i
nezastrtih
povrina
u
odnosu na
P bloka
zap/ha
400 - 800
500
1000
10 %
250-- 450
200
500
20 %
zaposlen.
Deija igralita
uzrast
3-11
2
god. m /st
1 m2/st.
(najmanje 100
m 2)
1 m2/st.
(vie od 100
m 2)
Parametri zavise od poloaja bloka u gradskom tkivu i uslova RP
45
Na 5,5 m2 BRGP bloka u detaljnom urbanistikom planu obavezno je obezbediti 1 m2

neizgraene slobodne povrine.
Tabela 10:
Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u kompaktnim gradskim blokovima
2
do 300 m
2
do 400 m
2
do 500 m
do 600 m2
2
preko 600 m
Indeks izgraenosti parcele
Indeks izgraenosti ugaonih parcela

Stepen zauzetosti parcele
Stepen zauzetosti ugaonih parcela

Procenat ozelenjenih povrina na parceli
Visina novih objekata
(u odnosu na irinu ulice)
Broj parking mesta za stanovanje
Broj parking mesta za poslovanje
do 300 m2
2
do 400 m
do 500 m2
do 600 m2
preko 600 m2
postojei blokovi u centralnoj zoni
postojei blokovi van centralne zone
novi blokovi
u izgraenom tkivu
u novim blokovima
3.5
3.5
3.5
3
3
I x 1,15
60%
55 %
50 %
45 %
40 %
Z x 1,15
10% do 20%
20% do 30%
30%
1.5 ir.ulice
1.0 ir.ulice
0,7 1,1 PM/ 1 stan
1 PM/ 80 m 2 BGP
Tabela 11:
Rastrojanja objekta od regulacine linije, granica parcela i susednih objekata u kompaktnim gradskim
blokovima
Rastojanja graevinske linije objekta od regulacione linije
(preporuka za nove objekte)
Rastojanja objekta od
u neprekinutom nizu
bonih granica parcele
u prekinutom nizu (novi i postojei)
u prekinutom nizu novih objekata
Rastojanje objekta od
bonog susednog objekta
zadnje granice parcele
naspramnog objekta
46
atrijumski
u neprekinutom nizu
u prekinutom nizu (novi i postojei)
u prekinutom nizu prvi i poslednji novoplanirani
atrijumski
Izgradnja unutar postojeih blokova
Za objekte u novim blokovima
Atrijumski i poluatrijumski
Izgradnja unutar postojeih blokova
Za objekte u novim blokovima
Atrijumski i poluatrijumski
0.0 m, 3.0 m ili 5.0 m

0.0 m
merodavno je rastojanje izmeu
objekta ali ne manje od 1,5 m
1/5 h vieg objekta, ali ne manje
od 2,5 m
0,0 m
0,0 m
1/3 h vieg objekta, ali ne manje
od 4 m
2/5 h, ali ne manje od 5 m
0,0 m
0.5 1,5 h, ali ne manje od 7m
0,0 m
1 3 h, ali ne manje od 14 m
0,0 m
Kanalizacija
kina
Elektro
Toplovod
Telefon
preporuka
preporuka
preporuka
preporuka
preporuka
preporuka
Novi blokovi
preporuka
preporuka
preporuka
Gasovod
Kanalizacija
fekal.
Postojei blokovi u
centralnoj zoni
Postojei
blokovi
van CZ
Topla voda
Vodovod
Kablovska tel.
Tabela 12:
Stepen infrastrukturne opremljenosti parcele (objekta) u kompaktnim gradskim blokovima
Za sve intervencije na parceli vae opta pravila.

4.3.7 Stanovanje u otvorenim gradskim blokovima
Otvoreni blokovi se karakteriu slobodno postavljenim viespratnim objektima koji su
povueni u odnosu na regulacionu liniju bloka, izgraeni na jedinstvenoj zajednikoj povrini
bez parcelacije. Slobodni prostori su ureeni kao velike blokovske zelene povrine sa
prostorima za deiju igru, sport i rekreaciju.
Otvoreni gradski blokovi se u najveoj meri pojavljuju na prostoru Novog Beograda i u novim
delovima grada nastalim na ranije neizgraenim povrinama ili rekonstrukcijom gradskih
tkiva niske gustine. Graeni su masovno i brzo po unificiranim projektima i savremenim
tehnologijama. Otvoren blok je oivien jakim saobraajnicama sa uvoenjem saobraaja u
unutranjost bloka (stambene ulice, slepe pristupne ulice i parkinzi).
Sve ovo uslovilo je da ovaj tip blokova zahvata vee prostore, sa urbanistikim parametrima
koji su predstavljali ravnoteu izmeu izraeno velikog slobodnog prostora i velike spratnosti
objekata.
Otvoreni blokovi, prema ovom GP, ocenjuju se kao vredan doprinos jednog perioda moderne
arhitekture i urbanizma razvoju Beograda. Tokom vremena koncept otvorenog bloka je
pokazao mnoge prednosti. Stoga otvaranje blokova treba uvati i unaprediti. Otvoreni
blokovi ne omoguavaju velike promene u transformacionom smislu, kako unutar bloka, tako
i na obodu prema saobraajnicama. Znaajna remodulacija prostora i objekata, koja bi
naruila karakter otvorenih blokova, ovim GP nije dozvoljena. Otvorene blokove treba
razvijati sa istim konceptom, s tim to se uz vane saobraajne pravce mogu formirati
trgovake ulice.
Intervencije u postojeim otvorenim blokovima, planom detaljnije razrade za blok u celini,
definisae se mogunpst dogradnje, nadgradnje ili izuzetno nove izgradnje, u kontekstu
postojee visinske i horizontalne regulacije. Pri tome se posebno mora vodi rauna o
kompoziciji bloka, ostvarenim prostornim vrednostima i kapacitetima, objektima javnih slubi i
infrastrukture, parkiranju i postojeem zelenilu.
47
U slobodnim parkovskim delovima otvorenih blokova nije dozvoljena izgradnja novih

objekata. Prostori planirani za javne namene ne mogu se koristiti u druge svrhe. Ove
povrine, do privoenja zemljita planiranoj nameni mogu se privremeno koristiti iskljuivo
kao zelene povrine, deija ili sportska igralita, bez izgradnje vrstih objekata.
U otvorenim blokovima, kad god je to mogue, potrebno je planirati i dodatno parkiranje, ali
tako da visoki masivi zelenila ne smeju biti ugroeni. U tom kontekstu je mogue je da se
izvri preparcelacija otvorenih blokova ali uz potovanje logike samostojeih zgrada i njihovih
potreba.
Meovite blokove u kojima dominira tkivo otvorenih blokova tretirati dvojako, iskljuivo u
zavisnosti od makrolokacijskih uslova (uticaj prostora u neposrednom okruenju), interesa
potencijalnih investitora i imovinsko-pravnih odnosa i to: a) blok se daljom rekonstrukcijom
definie u otvoreni blok; b) deo bloka otvorenog tipa zadrava postojee stanje, a drugi deo
bloka se realizuje u konceptu jednog od tipova planiranih tkiva.
Tabela 13:
Urbanistiki parametri za nivo bloka u otvorenim gradskim blokovima
Blok
blokovi u centralnoj
zoni
blokovi van
centralne zone
Novi blokovi
Odnos BRGP
stanovanja i
delatnosti
Max.
gustina
Max.
gustina
Zap/ha
Mak.
Gustina
korisnika
(St+ Zp) / ha
% zelenih i
nezastrtih
povrina u odnosu
na P bloka
stanovnika
zaposlenih
St/ha
50 - 90% / 50 - 10%
300 - 600
300
700
30%
Preko 70%/ do 30%
250-- 450
200
600
20 %
Parametri zavise od poloaja bloka u gradskom tkivu i uslova plana detaljnije razrade
Tabela 14:
Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u otvorenim gradskim blokovima
Indeks izgraenosti u centalnoj zoni
Indeks izgraenosti van centralne zone
Stepen zauzetosti blokova niske izgradnje, do P+4+Pk
Stepen zauzetosti u blokovima visoke izgradnje
Dei ja igralita (3-11 godina)
Visina za nove stambene objekte
Visina za nove poslovne objekte
*Ukoliko je na 6. spratu i povuenom spratu stan tipa dupleks
1.2 do 2.2
1.0 do 2.0
35%
30%
30% do 40%
1 m2/stan (min. 100-150 m2)
P+6+(Ps)*
P+12+Ps (max43m)
0,7 1,1 PM/ 1 stan
1 PM/ 80 m 2
Tabela 15:
Rastojanja objekta od susednog objekta u otvorenim gradskim blokovima
U udnosu na fasadu sa stambenim prostorijama
U odnosu na fasadu sa pomonim prostorijama
48
1 h vieg objekta
1/2 h vieg objekta
Elektro
Toplovod
Telefon
Kablovska
televizija
Topla voda
preporuka
preporuka
preporuka
preporuka
preporuka
preporuka
preporuka
preporuka
preporuka
Ostalo
Kanalizacija
kina
Gasovod
Kanalizacija
fekal.
Postojei blokovi u
centralnoj zoni
Postojei blokovi van
CZ
Novi blokovi
Vodovod
Tabela 16:
Stepen infrastrukturne opremljenosti otvorenog gradskog bloka
Za sve intervencije na postojeim objektima i na parceli vae opta pravila

4.3.8 Individualno stanovanje
Blok sa individualnim stanovanjem je skup pojedinano izgraenih zgrada na parcelama
veliine preteno od 300 m2 do 600 m2, a izuzetno i preko 2000 m2, oivien je ulicama ili
drugim javnim prostorima. Objekti su izgraeni po obodu bloka, a u odnosu na regulacionu
liniju bloka postavljeni su na nju ili su povueni. Objekti su stambene namene, sa jednim i
vie
stanova,
pretene
spratnosti
Po(Su)+P+1+Pk
(podrum
ili
suteren+prizemlje+sprat+potkrovlje), izgraeni kao slobodnostojei objekti, retko kao dvojni
ili zgrade u nizu. Objekti postavljeni na regulacionoj liniji karakteristika su naselja u
ravniarskom delu grada, a sa povuenom graevinskom linijom za prostore juno od Save i
Dunava. U ovom sluaju izraena je izgraenost u prednjem delu parcele. U dubini parcele
prostor je ureen kao dvorini vrt. Na ovim delovima parcele ponekad se pojavljuju manji
pomoni, a u poslednje vreme i manji poslovni objekti. Izraena je tendencija transformacije
naroito prizemnih i suterenskih delova objekata u poslovni prostor.
Blokovi sa individualnim stanovanjem pojavljuju se na irokom prostoru grada od centralne
zone grada, preko srednjeg prstena, sve do krajnih granica perifernih delova grada. Razvoj
naselja sa individualnim stanovanjem zapoinje u periodu izmeu dva svetska rata
(Zvezdara, Vraar, deo Vodovca, deo Zemuna i dr.), a ezdesetih godina 20. veka
intenzivno i planski grade se novi veliki kompleksi na junom delu gradskog prostora na
Banovom brdu, delovima Vodovca i Zvezdare, arkova, Petlovog brda, Belih voda i dr. Ovaj
tip tkiva karakterie nizak indeks izgraenosti i stepen zauzetosti na parceli, ureenost
prednjih i unutranjih delova parcele, sa parkiranjem u objektu ili zasebnoj garai na parceli i
dovoljno zelenila.
Veliki deo blokova sa individualnom stambenom izgradnjom, koji su planirani u ovom GP,
izgraen je u prethodnim decenijama ili ak i pre Drugog svetskog rata. Ne postoji razlog za
strukturalnom i morfolokom transformacijom blokova sa individualnim stanovanjem. U
centralnoj zoni, na magistralama ili ulicama I reda, objekti ovog tipa mogu dobiti veu
spratnost (Po (Su) +P+2+Pk) i postati gradske vile. Mogue je da se u ovakvim blokovima
podiu novi javni objekti, kole, jasle i sl.
Planirano je da jedan deo blokova i zona sa individualnim stanovanjem nastane u planskom
periodu kroz transformaciju dananjih manje komfornih formi stanovanja - stihijsko
stanovanje i partaje u pravo individualno stanovanje.
49
U nekim delovima grada nuno je racionalnije korienje zemljita i transformacija

stambenog u poslovni prostor, planiranje objekata javnih delatnosti u funkciji podizanja nivoa
kvaliteta ivota, kao i poboljanje infrastrukturnom opremljenou pojedinanih ili grupe
blokova i itavih naselja. S druge strane, kvalitetne zelene povrine koje se nalaze unutar
ovog tipa tkiva, mogu da ublae nedostatak javnih zelenih povrina.
Za izgradnju novog stambenog ili poslovnog objekta, rekonstrukciju i dogradnju postojeih
objekata, kada se formira novi stambeni ili poslovni prostor, parkiranje reiti iskljuivo na
parceli, prema normativima za izgradnju novog objekta. Izuzetno je dozvoljeno parkiranje na
stambenim ulicama i ulicama II reda.
Tabela 17:
Urbanistiki parametri za nivo bloka u individualnom stanovanju
Blok
Odnos BRGP
stanovanja i delatnosti
Mak. gustina
stanovnika
St/ha
Mak. gustina
zaposlenih
Zap/ha
Mak. gustina
korisnika
(St+ Zp) / ha
% zelenih i
nezastrtih povrina
u odnosu na P
bloka
Preko 80% / do 20 %
100 - 300
50
300
3070 %
Tabela 18:
Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u blokovima sa individualnim stanovanjem
Indeks izgraenosti na parceli
(Raspon podrazumeva mah. kapacitete u
zavisnosti od tipa individualnog
stanovanja)

do 300 m2
do 400 m2
do 500 m2
do 600 m2
preko 600 m2
atrijumski i poluatrijumski
do 300 m2
do 400 m2
do 500 m2
2
do 600 m
preko 600 m2

Visina objekta u centralnoj zoni i du magistralnih i ulica I reda
Visina objekta van centralne zone i du magistralnih i ulica I reda
Visina pomonih objekata
P+1+Pk do P+2+Pk
mah. 0.8 - 1.2
mah. 0.75 - 1.05
mah. 0.7- 1
mah. 0.65 - 0.9
mah. 0.6 - 0.85
mah. 1.2 -1.5
I x 1,15
50%
45%
40%
35%
30%
65%
Z x 1,15
30%
max 11.5 m (do kote venca)
max 15.0 m (do kote slemena)
max 5.0 m
1 PM/ 1 stan
1 PM/ 80 m 2
Tabela 19:
Rastojanja objekta od regulacine linije, granica parcela i susednih objekata u individualnom stanovanju
50
0.0m, 5.0m ili 10m
Rastojanja graevinske linije objekta od regulacione linije (preporuka za

nove objekte)
Rastojanje objekta od bonih granica
slobodnostojei objekti
parcele
dvojni objekti
u prekinutom nizu prvi i poslednji
1.5 2.5 m
4.0 m
1.5 4.0 m
0.0
dvojni
Rastojanje objekta od zadnje granice predbata 5 m
parcele
predbata vea od 5 m
Rastojanje objekta od naspramnog objekta
Rastojanje objekta od naspramnog objekta (atrijumski i poluatrijumski)
4.0 m
5.5 m
4.0 m
0.0
1 h, ali ne manje od 8 m
0.0 4.0 m
1.0 2.0 h, ali ne manje od 8 m
0.0 4.0
Rastojanje objekta
susednog objekta
od
bonog
Tabela 20:
Urbanistiki pokazatelji za parcele za nove objekte na parceli u individualnom stanovanju
Za slobodnostojei objekat
Za dvojne objekte
Za objekte u nizu
Min. irina parcele
Min. povrina parcele
12 m
20 m
6 m
300 m2
2
400 m
200 (150)m2
Elektro
Toplovod
Telefon
preporuka
Postojei blokovi u
centralnoj zoni
preporuka
Van centralne zone
+
sengrup*
Ostalo
Kanalizacija
kina
Gasovod
Kanalizacija
fekal.
Novi blokovi
Kablovska
televizija
Vodovod
Tabela 21:
Stepen infrastrukturne opremljenosti parcele (objekta) u individualnom stanovanju
preporuka
Do realizacije gradske kanalizacione mree na parcelama se za potrebe evakuacije otpadnih voda

dozvoljava izgradnja pojedinanih ili zajednikih sengrupa (septikih jama) u svemu prema tehnikim
normativima propisanim za ovu vrstu objekata.
Za sve intervencije na postojeim objektima i parcelama vae pravila graenja.
4.3.9 Stanovanje u meovitim gradskim blokovima
51
Pojedini blokovi, naroito u centralnoj zoni i prvom prstenu gradskog tkiva, koji su u procesu
rekonstrukcije, definisani su kao meoviti. Meoviti blokovi mogu biti sastavljeni od sledeih
tkiva:
kompaktno + otvoreno
kompaktno + partaje
kompaktno + individualno stanovanje
otvoreni gradski blok + partaje
otvoreni gradski blok + individualno stanovanje
partaje + individualno stanovanje
individualno stanovanje + stanovanje u prigradskim naseljima
spontano nastala naselja + individualno stanovanje
spontano nastala naselja + stanovanje u prigradskim naseljima.
Meoviti blokovi su naroito vidni u prostoru prvog prstena, gde su usled drutvene i
ekonomske situacije zapoete rekonstrukcije zaustavljene, tako da su mnogi blokovi ostali
nedefinisani, ni niski ni potpuno rekonstruisani u visoke.
Meoviti blokovi su kombinacija drugih tipova stambenih blokova, pa za njih vae svi
parametri, urbanistiki pokazatelji i uslovi za odgovarajue tipove. Pri izradi planova detaljnije
razrade, kao i drugih dokumenata, mora se voditi rauna o sloenoj morfologiji ovih blokova,
a parametre i uslove regulacije prilagoavati svakom pojedinanom podtipu.
U novim kompleksima organizovane stambene izgradnje mogue je planirati meovite
blokove, u zavisnosti od steenih obaveza, odnosa prema makro i mikrolokacijskim uslovima
i okruenju.
Meoviti blokovi u daljem razvoju se reavaju na sledee naine: a) blok se transformie u
kompaktan, ili poluotvoren, i b) zadrava se zateeno stanje i svaki deo bloka se razvija u
smeru svoje tipologije, ili u okviru svojih razvojnih mogunosti, a u zavisnosti od poloaja
bloka.
4.3.10 Stanovanje u prigradskim naseljima
Nukleus razvoja prigradskih naselja su bila manja sela, ija je nagla urbanizacija zapoela
ezdesetih godina 20. veka pred naletom velike potranje za gradnjom. Tako su se naglo
razvile Batajnica, Surin i Bora sa vojvoanske, kao i Umka, Sremica, Ruanj i Beli potok u
umadijskom delu Beograda. To su sada mesta od 10.000 - 20.000 stanovnika, sa
promenjenom strukturom stanovnitva, a time i stambenih potreba.
Blok u prigradskom i seoskom naselju ine pojedinano izgraene zgrade na parcelama
veliine od 600 m2 do 1.000 m2, izuzetno veim i od 3.000 m2, na kojima se razvila specifina
meavina ivota gradsko-poljoprivrednog domainstva. Objekti su izgraeni po obodu bloka,
a u odnosu na regulacionu liniju bloka postavljeni su na nju ili paralelno sa njom. Objekti su
stambene namene, sa jednim i vie stanova, pretene spratnosti Po(Su)+P+1+Pk (podrum ili
suteren+ prizemlje+sprat+potkrovlje), izgraeni kao samostojei objekti, retko kao dvojni ili
zgrade u nizu. Objekti postavljeni na regulacionoj liniji karakteristini su za naselja u
ravniarskom delu grada, a sa povuenom graevinskom linijom karakteristika je za naselja
na prostoru juno od Save i Dunava.
U ovim blokovima izraena je izgraenost u prednjem delu parcele, sa predbatom ili bez
nje. U dubini parcele prostor je uraen kao dvorini vrt ili je u funkciji poljoprivrede sa
batom, vonjakom, vinogradom i dr. Aproksimativni odnos povrina na parceli veoj od 600
m2 je 1 : 1 : 2 (kuno dvorite, ekonomski deo, okunica). Pri tom kuno dvorite i ekonomski
52
deo mogu biti maksimalne povrine po 500 m2 za parcele vee od 2.000 m2. Za postojee
parcele vee od 2.000 m2 mogua je izgradnja objekata (stambenog, pomonih i
ekonomskih) ukupne BRGP maksimalno do 750 m2. Na ovim delovima parcele ponekad se
pojavljuju manji pomoni poljoprivredni, a u poslednje vreme i manji poslovni objekti.
Izraena je tendencija transformacije prizemnih i suterenskih delova objekta u poslovni
prostor, kao i izgradnja poslovnih objekata u prostoru izmeu regulacione i graevinske linije.
Posebnu specifinost, ali i problem, pretstavljaju tale, staje, svinjci i sl. ekonomski objekti.
Navedene ekonomske objekte mogue je planirati pod uslovima da ekonomski objekat bude
projektovan prema svim higijenskim zahtevima i propisima za ovu vrstu objekata. Otpadne
vode iz staje, svinjca ili tale otiu u zatvorenu septiku jamu, koja e se redovno prazniti i da
sve bude realizovano u skladu sa propisima o zatiti ivotne sredine.
Ovaj tip tkiva karekterie nizak indeks izgraenosti i stepen zauzetosti na parceli i reen
problem parkiranja. Ulini koridori, vrtovi ispred objekata i u dubini parcele obiluju zelenim
povrinama. U delovima prigradskih naselja nuno je racionalnije korienje zemljita i
transformacija stambenog u poslovni prostor, planiranje objekata javnih delatnosti u funkciji
podizanja nivoa kvaliteta ivota, kao i poboljanje infrastrukturne opremljenosti pojedinanih
ili grupe blokova i itavih naselja, ali i uvanje zelenih povrina, parcela i naselja.
Stanovanje u prigradskim naseljima moe da se razvija u istom tipu, ili da preraste u
stambene blokove gradskog izgleda i funkcije. Urbanizacija ovih prostora omoguena je
transformacijom u trgovake ulice ili u blokove sa javnom namenom u delovima naselja gde
je zapoet proces stvaranja centralnih sadraja ili uz jake saobraajnice. Treba oekivati da
e veliki deo seoskih blokova na kojima su danas okunice sa poljoprivrednim objektima
postepeno da se transformiu u individualno stanovanje. U tom procesu je mogue da se
parcele postepeno smanjuju, a da se poljoprivredni objekti zamenjuju drugim ili treim
stambenim objektom na parceli.
Tabela 22:
Urbanistiki parametri za nivo bloka u prigradskim naseljima
Odnos BRGP
stanovanja i delatnosti
Max. gustina
stanovnika
st/ha
Max. gustina
zaposlenih
zap/ha
Mak. gustina
korisnika
(st+ zp) / ha
% zelenih i
nezastrtih
povrina u odnosu
na P bloka
Preko 80% / do 20 %
60 - 200
30
200
3050 %
Blok
Tabela 23:
Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte za stanovanje u prigradskim naseljima
Indeks izgraenosti na parceli

do 400 m2
do 500 m2
do 600 m2
preko 600 m2
preko 1000 m2
preko 1000 m2
(sa poslovnim objektom)
do 400 m2
0.6 ( 0.8 za niz, atrij. i poluatrij.)

0.5
0.4
0.35
0.3
0.5
I x 1,15
40%
53
do 500 m
2
do 600 m
2
preko 600 m
2
preko 1000 m
2
preko 1000 m
(sa poslovnim objektom)
35%
30%
30%
25%
40%
Z x 1,15
20% do 50%
2
Visina objekta uslunog zanatstva na parcelama viim od 1.000m
prema uslovima za privredne objekte
Visina pomonih objekata
max 4 m (do kote venca)
max 6 m (do kote slemena)
Broj parking mesta za stanovanje*
1 PM/ 1 stan
1 PM/ 80 m 2
*Na parceli se moraju parkirati i ostala vozila i neophodna poljoprivredna mehanizacija.
Visina stambenih objekata
Tabela 24:
Rastojanja objekta od regulacione linije, granica parcela i susednih objekata u prigradskim naseljima
Rastojanja graevinske linije objekta od regulacione linije (preporuka za
nove objekte)
Rastojanja graevinske linije
objekta od regulacione linije
dvojni objekti
Rastojanje objekta od bonog
susednog objekta
dvojni
Rastojanje objekta od bonog predbata 5 m
susednog objekta
predbata vea od 5 m
Rastojanje objekta od naspramnog objekta
0.0m, 5.0m ili 10 m

1.5 2.5 m
4.0 m
1.5 4.0 m
4.0 m
5.5 m
4.0 m
1h
1/2 h
1.0 2.0 h, ali ne manje od 8m
Tabela 25:
Dimenzija parcele za nove objekte na parceli u prigradskim naseljima
Za slobodnostojei objekat
Za dvojne objekte
Za objekte u nizu
Za kompaktne male jedinice
(niz)
Min. irina parcele

12 m
20 m
6 m
Min. povrina parcele

400 m2
400 m2
250 m2
6m
150 m2
Tabela 26:
Organizacija parcele seoskog domainstva* u prigradskim naseljima
Parcela
> 600 m2
54
Kuno dvorite
Mah. 250
Ekonomski deo
Mah. 250
Okunica
BRGP
500 m2
> 2000 m
Mah. 500 m
*Vae opti uslovi za intervencije na parceli.
Mah. 500 m
750 m
Ostalo
Gasovod
Topla voda
Kablovska
televizija
Telefon
Elektro
+
sengrup
Toplovod
Kanalizacija
kina
Kanalizacija
fekal.
Vodovod
Tabela 27:
Stepen infrastrukturne opremljenosti parcele (objekta) u prigradskim naseljima
preporuke
Za individualne objekte u prigradskim naseljima moe izuzetno parcela da se organizuje i

tako da se prihvate dva porodina objekta na istoj parceli, ali je potrebno obezbediti prilaz do
svakog objekta, kao i prilaz do ekonomskog dela i okunice.
Za sve intervencije na postojeim objektima i parcelama vae opta pravila.
4.3.11 Nove lokacije za stambenu izgradnju i nova kompleksna stambena izgradnja
Ovim Generalnim planom za novu stambenu izgradnju planirani su delovi stambenih naselja
koji nisu realizovani, a za koje postoje detaljni ili regulacioni planovi, kao i novi kompleksi.
Lokacije koje pripadaju prvoj grupi realizovae se na osnovu vaeih planova. Za lokacije za
novu kompleksnu stambenu izgradnju potebna je izrada planova detaljne regulacije ili
urbanistikih projekata, na osnovu kojih e se ovi kompleksi realizovati. U GP planirano je
ukupno 486 novih lokacija sa ukupnom povrinom od 1.982 ha. Preko polovine ove povrine
se nalazi u tkivima koja su spontano nastala i ija je dananja gustina stanovanja izuzetno
niska. Ne treba oekivati da e ih u tim zonama (Krnjaa, Ova, delovi Gornjeg Zemuna i sl.)
ove gustine prei bruto gustinu od 50 do 70 st/ha. U zonama koje se planiraju za
organizovane oblike izgradnje (Savska i Jezerska terasa, lokacija "Trudbenik", Lisiiji potok,
Slanci, i sl.) ne treba raunati na gustine preko 90 do 110. Imajui sve ovo u vidu, nove
lokacije daju mogunost za naseljavanje jo oko 200.000 stanovnika.
Svaka od ovih lokacija, bez obzira to joj je osnovna namena stanovanje, treba da bude
izgraena kao kompletna urbana celina, kao svojevrstan gradi sa naglaenom stambenom
ulogom. Deo stanovanja treba da bude angaovan za socijalne potrebe. Najvanije lokacije
za nove stambene komplekse su Lisiiji potok, Savska terasa, "Trudbenik", Majdan i
Banjiki vis. Za nove lokacije za stambenu izgradnju primenjuju se iz optih pravila i
normativi i uslovi za pojedine primenjene tipove stambenog tkiva, a novo stanovanje moe
da pripada svim planiranima tipovima i njihovim indeksima izgraenosti i stepenu zauzetosti.
Nain aktiviranja do donoenja odgovarajueg plana podrazumeva reenja koja obezbeuju
naknadni razvoj kompleksne stambene izgradnje na iroj lokaciji.
4.3.12 Socijalno i pristupano stanovanje
Socijalno stanovanje je stanovanje koje je namenjeno reavanju stambenih potreba socijalno
ugroenih i lako povredivih grupa. Socijalno ugroene i lako povredive grupe kojima je
potrebno pruiti posebnu pomo pri obezbeivanju adekvatnih uslova stanovanja su:
mlade porodice sa prihodima nedovoljnim za nabavku stana,
55

samohrani roditelji,
porodice sa puno dece i sa niskim prihodima,
izbeglice,
privremeno raseljena lica,
Romi,
ratni i mirnodopski invalidi,
stare osobe i staraka domainstva,
fiziki i mentalno hendikepirane osobe,
dugo nezaposleni bez prihoda i
druge drutveno ranjive kategorije stanovnika.
Svi pripadnici ovih grupa ne ulaze u kategoriju kojoj je potrebna pomo pri reavanju
stambenog pitanja. U tu kategoriju spadaju samo oni pripadnici ovih grupa koji imaju
izuzetne ekonomske, socijalne, etnike, zdravstvene i dobne tekoe. Socijalni stan, prema
ovom GP, mora da bude konstruktivno siguran, siguran sa zdravstvenog i sanitetskog
stanovita, kao i pravno regulisan. Nia povrina stana po osobi, skromnija opta i
zajednika oprema koji su u sklopu ire shvaenog stanovanja, kao i jeftinija finalna obrada
enterijera i eksterijera su odlike socijalnog stana. U svom pojavnom vidu socijalni stan i
zgrada su manje komforni od prosenog stana i zgrade. Pored manje sobnosti dozvoljena je
i manja prosena povrina po stanovniku koja je u ovom planu utvrena kao raspon izmeu
5 i 15 m2/st. Manja sobnost, manja povrina i skromnija obrada i oprema ine socijalno
stanovanje umnogome jeftinije od prosenog. Posebnu mogunost u ovoj grupi mogu da
ine etapno graeni i postepeno unapreivani stanovi u kojima drutvo podie poetnu
jedinicu a korisnik je dalje razvija.
Osnovni kriterijumi za odreivanje lokacija za socijalno stanovanje, koji su primenjeni u ovom
GP i koje treba koristiti i u daljim postupcima su:
zdravo i za stanovanje prirodno prihvatljivo mesto,
lokacija u relativnoj blizini postojeeg stanovanja,
relativno laka dostupnost javnom prevozu,
postojanje mogunosti za povezivanje na odgovarajuu infrastrukturu,
postojanje osnovnih socijalnih servisa (kola, deija ustanova, snabdevanje,
zdravstvena ustanova i sl.).
Ovim GP se planira da se za potrebe socijalnog stanovanja obezbede dve vrste lokacija.
Jedna vrsta lokacija za podizanje socijalnih stanova su unutar stambenih grupacija koje su
vee od 250 stanova u kojima treba obezbediti od 5 do 8% stanova za ove potrebe. Planom
detaljne regulacije treba jasno definisati zemljite namenjeno socijalnom stanovanju i
zemljite namenjeno obinom vidu stanovanju. Mogue je i da se unutar jedne zgrade, ili
lamele, takoe izvri meanje socijalnog sa drugim stanovanjem. Drugi vid organizovanja
socijalnih stanova je na zasebnim lokacijama. U ovom GP one su razliitih veliina, s tim to
sve zadovoljavaju prethodno iznete kriterijume. Koje e se lokacije koristiti za koje grupe
korisnika zavisi od gradske politike. Spisak od 58 lokacija za socijalno stanovanje, koji je dat
u dokumentaciji ovog GP, treba i moe da bude dopunjavan i menjan.
injenica da je stan manje sobnosti, manje prosene povrine i skromnije opreme i obrade
jeftiniji od prosenog stana ini ga prihvatljivim i za druge, socijalno neugroene i tee
povredive grupe stanovnitva. Re je o grupama koje su bilo slabije ekonomske moi, bilo da
su mlae i jo uvek na putu stvaranja karijere. Stoga se u ovom delu GP predlae da se vid
stanovanja koji smo ovde definisali oraganizuje i kao pristupano koje moe da zadovolji
potrebe mladih, onih kojima je potreban pristojan ali skromniji stan i sl.
Vrednosti indeksa izgraenosti, stepena zauzetosti, maksimalnih visina objekata, spratnost,
kao i ostalih elemenata kojima se regulie izgradnja na parceli za tip socijalnog stanovanja,
preuzimaju se za odgovarajui tip tkiva.
56
Tabela 28:
Uslovi za ulinu mreu* za socijalno stanovanje
Tip ulice
irina kolovoza / staze(m)

min
max
Glavne ulice
10
15
Sporedne ulice
6
9
Peake staze
1,5
4.5
*Nije potrebno formiranje posebnih povrina za parkiranje ve se parkiranje ostvaruje u glavnim i sporednim
ulicama i unutar dvorita.
Tabela 29:
Opta pravila parcelacije za socijalno stanovanje za socijalno stanovanje
2
80 m do 150 m
6 m do 10 m
12 m do 15 m
Veliina parcele za individualno socijalno stanovanje

irina fronta parcele za individualno socijalno stanovanje
Dubina parcele za individualno socijalno stanovanje
Lokacija opremljena
osnovnom infrastrukturom
Lokacija opremljena
poboljanom infrastrukturom
u odnosu na osnovnu
Lokacija potpuno opremljena
infrastrukturom
+
+
Kanalizacija
Zatvoreni i otvoreni
kanali
Drenaa otvoreni
kanali
Asfalt
Tvrda podloga za
glavne ulice, za ostale
makadam
+
+
Ulica makadam
Kanalizacija
Poljski nunik sa
septikom jamom
Komunalni punktovi
Voda u kui
Voda esme u svakom

dvoritu
Voda esme na 250 m
Tabela 30:
Stepen infrastrukturne opremljenosti parcele (objekta) za socijalno stanovanje
+
+
+
+
4.3.13 Stanovanje u blokovima sa partajama

(koje se postepeno transformie u druge oblike stanovanja)
57
Izrazom partaja se oznaava uska i duboka stambena parcela na kojoj se nalazi niz najee
prizemnih, ree i spratnih kua, koje su podeljene na male stanove, sastavljene od sobe i
kuhinje, a koji se niu du tesnog dvorita. U prednjoj zoni dvorita, po pravilu, nalazila se
esma zajednika za vie stanova, a u dnu nunici i po koja upa. One su nastale
prvenstveno u periodu izmeu dva svetska rata kao odgovor vlasti na potrebe brzog i
odgovarajueg reavanja stambenih potreba siromanijih slojeva stanovnitva. Partaje
formiraju gradske blokove koji se u tkivu grada jasno prepoznaju po svojoj uskoj parcelaciji.
Meutim, partaje mogu da budu pomeane i sa drugim oblicima parcela - irim - na kojima
su podizane stambene slobodnostojee porodine kue. Ukoliko je uee ovog drugog tipa
stambenog tkiva manje, tada i takve blokove moemo da oznaimo kao partajske blokove.
Vei broj blokova partaja ini posebna i u gradskom tkivu sasvim prepoznatljiva podruja,
kao to su ona na uburi, na Lekinom brdu, oko Crvenog krsta, u iroj zoni du Bulevara
Revolucije, ili du Ulice vojvode Stepe. U prethodnim decenijama nije bilo dozvoljeno
znaajnije unapreivanje ovog oblika stambenih zgrada od dodavanja po koje nune ili
sanitarne prostorije. Tokom vremena one su postepeno propadale i zgunjavale se, tako da
danas iziskuju znaajna sredstva za podizanje kvaliteta ivota.
Ovim GP je planirano da se parcele i blokovi sa partajama postepeno transformiu u vrednije
oblike stambenog i stambeno-poslovnog tkiva, da dananje partaje mogu da se transformiu
u parcele sa individualnim stanovanjem (niz, atrijum, poluatrijum i sl.), kao i da mogu da se
transformiu u parcele sa viespratnim zgradama. NJihov glavni resurs u toj transformaciji
jeste njihova relativno prestina lokacija u starom Beogradu, u njegovom sredinjem prstenu.
Na drugoj strani, njihova osnovna mana jeste relativno mala parcela sa relativno velikim
brojem stanova. No, uprkos tome, proces transformacije partaja je ve uveliko zapoet tako
to se zgrade rue i mesto njih podiu komfornije. Period transformacije moe da se
protegne na vie decenija tako da e dananji blokovi sa partajama u prelaznom periodu
prerasti u blokove meovitog tipa. U ovoj transformaciji treba koristiti parametre, uslove,
kapacitete i td. tkiva i namena u koje se partaje transformiu.
4.3.14 Stanovanje u spontano nastalim naseljima
(koje se postepeno transformie u druge oblike stanovanja i nestaje)
Izrazom spontano nastala naselja oznaava se jedan skup naselja, stanita, zaselaka,
mahala i sl. koji ima nekoliko zajednikih odlika koje dozvoljavaju da ih svrstamo u jednu
grupu. Te odlike su sledee: autarhinost u nastanku i delimino u razvoju, odsustvo ili slaba
oslonjenost na pravni sistem Beograda, poloaj na aktuelnoj ili bivoj periferiji, samogradnja
naselja (parcelacija, regulacija, izgradnja kua, ne retko infrastrukture i ulica), loa
komunalna opremljenost, niske gustine i niska spratnost, preteno stambena namena
pomeana sa malom privredom. Na parcelama je mogue da postoji vei broj objekata,
stambenih ili i za druge namene. Objekti su mahom graeni u sopstvenoj organizaciji
domainstva i ne retko bez graevinskih dozvola.
U prethodnom periodu razvoja Beograda nije postojala drutvena briga da se ova naselja
pretvore u pristojna mesta stanovanja i ivota. Veina njih je u mnogome na ilegalan nain i
u granicama mogunosti samogradnje unapreivala svoju sredinu. To je razlog da su neka
od njih, kao to je to sluaj sa naseljem Vojni put u Zemunu, prerasla iz mekih u tvrde
betonirane slamove. Na drugoj strani su naselja u zaetku, niskih gustina, bez elementarne
infrastrukture, koja ponekad nisu jo uvek ni nastanjena, kao to je sluaj sa blokovima na
Zrenjaninskom putu.
Spontano nastala naselja, posmatrano sa urbanistikog stanovita, u fizikom, prostornom,
ambijentalnom smislu treba postepeno da prerastu u razliite tipove naselja individualnog
58
stanovanja. Jasno je da spontana naselja ne mogu da dostignu kvalitete individulanih, jer ni

polazna fizika osnova tih naselja nije ista. U tom smislu nadalje e biti predloeni
diferencirani prostorni standardi za dalju transformaciju ovih naselja. Izvesna spontano
nastala naselja e morati da budu preseljena iz razliitih razloga na nove lokacije gde tada
treba primeniti one urbanistike pokazatelje koji odgovaraju i pristojnom ivotu i ekonomskoj
moi stanovnitva.
Osnovni principi na kojima se planira transformacija svih spontano nastalih podruja
Beograda su u skladu sa principima i praksom koja je u nas proveravana na nekim od
lokaliteta i koja se preporuuje od strane evropskih i meunarodnih organizacija. Ti principi
su sledei:
Nuno je pre zapoinjanja bilo kakvog programa transformacije izvriti odgovarajua
evidentiranja stvarnog stanja pojedinih naselja (broj stanovnika, mesto stalnog
boravka, bespravna gradnja, imovinsko stanje, socijalna karta i sl.).
Sreivanje stanja spontano nastalih naselja podrazumeva u mnogim sluajevima da
e pravni status tih naselja kao celine, kao i objekata u njima, morati da bude reen.
U procesu sreivanja spontanih naselja nee moi da budu legalizovani objekti
podignuti na koridorima infrastruktura, saobraajnicama, kanalima, kulturno-istorijskim
podrujima, prirodno vrednim podrujima, javnim povrinama i parcelama javnih
objekata, na zemljitima iji je korsnik drava, republika, grad, optina ili neko privatno
lice, kao ni na svim onim mestima koja su od znaaja za gradsku zajednicu i grad kao
jedinstven organizam.
Potrebno je u reavanju problema ovih podruja koordinirano delovanje ekonomskih i
socijalnih programa, kao i programa unapreenja ivotne sredine.
Razliite kombinacije ovih programa i mere unutar njih treba da odgovaraju razliitim
tipovima podruja imajui u vidu njihove odlike. Razlog za ovo je injenica da teina i
vrsta problema u svakom od tipova nije ni podjednaka niti ista. Individualizirani pristup
je nuan s obzirom da je akcioni kapacitet u razliitim podrujima razliit.
Programi treba da se zasnivaju na kombinaciji samofinansiranja (sredstva
domainstava, samodoprinosi, krediti) i razumne finansijske pomoi sa strane
(raspoloiva sredstva drave, grada, javni fondovi, sredstva fondacija i sl).
Kooperacijom razliitih aktera potrebno je da se pronau reenja za svaki konkretan
sluaj. Dosadanje samostalno delovanje bilo grada, bilo lokalne zajednice, nije dalo
dobre rezultate.
Celovit program unapreenja spontanih naselja, pogotovo ako je re o siromanim
podrujima, zahteva odgovarajuu organizaciju za upravljanje koja e ovaj proces
voditi. To podrazumeva ne samo odreivanje nadlenog sekretarijata i samo
formiranje upravljake grupe, ve i razradu odgovarajuih formi udruivanja graana,
kao i ukljuivanja postojeih i novih nevladinih i neprofitnih organizacija.
Transformacija spontano nastalih naselja nije jednostavan posao, niti se moe reiti u
kratkom roku. On je jo tei u uslovima kada je ukupno drutvo realno osiromailo.
Posmatrano u ovom svetlu, unapreenje siromanih podruja treba prihvatiti kao
dugoroan zadatak.
Tabela 35: Pregled kljunih mera unapreenja u spontano nastalim naseljima

U narednoj tablici prikazani su osnovni programi u zavisnosti od tipa podruja i njegovog poloaja u Beogradu.
Slamovi i
Siromani delovi Radnike
Romska naselja
Retka
nehigijenska
starih
kolonije
ravniarska i
naselja
prigradskih sela
ostala naselja
Centralna zona i Integralno
podruja
unapreenje sa
Ne postoje
Ne postoje
magistralnih
preseljavanjem
saobraajnica
59
Srednji prsten
Periferija
Rubni predeo
Integralno
unapreenje sa
ili bez
preseljenja
Integralno
unapreenje sa
ili bez
preseljenja
Sanirano u
prethodnom
periodu
Integralno
unapreenje sa
ili bez
preseljenja
Sanirano u
prethodnom
periodu
Obnova uz
promenu gustina
i uvoenje
infrastrukt.
Integralno
unapreenje
sa ili bez
preseljenje
Integralno
unapreenje
Obnova uz
promenu gustina i
uvoenje
infrastrukture
Obnova uz
promenu gustina i
uvoenje
infrastrukture
Promena
gustina i
uvoenje
infrastrukt.
Integralno
unapreenje
Obnova uz
promenu gustina i
uvoenje
infrastrukture
Promena
gustina i
uvoenje
infrastrukt.
Objanjenja izraza iz prethodne tabele su sledea:

Integralno unapreenje je proces u kome se kombinovanim sredstvima podie blagostanje
ljudi, njihova socijalna sredina i njihova ivotna sredina. Ova vrsta unapreenja je odgovor na
stanje svih slamova i velikog broja nehigijenskih naselja.
Preseljenje pojedinih naselja je mera koja treba da bude primenjena u sluajevima kada se
ona nalaze na izrazito nezdravim mestima, ili sa druge strane, na gradskim lokacijama
centralne zone i srednjeg prstena koje su od vitalnog znaaja za grad, ili, pak, koje e u
novim ekonomskim okolnostima biti toliko skupe za korienje i eksploataciju da siromani
slojevi nee moi da izdre trokove ivota na takvim lokacijama.
Uvoenje infrastrukture je parcijalna, ali izuzetno bitna mera o emu svedoe podaci o
problemima siromanih podruja. Ona treba da bude primenjena odmah na onim lokalitetima
ije strukture se nee bitnije menjati.
Promena gustina je mera koju je potrebno primeniti u sluajevima izuzetno niskih ili visokih
gustina. Kod novih naselja u ravniarskim delovima gustine su niske i njih treba kroz novu
izgradnju postepeno podizati. Kod nekih starih naselja gustine su prevelike i njih treba
postepeno, kroz rekonstrukciju, smanjivati ukoliko je to mogue.
Obnova je proces u kome se postojee strukture kue, dvorita, radnje i sl, umerenim i
skromnim sredstvima, dovode ili u prethodno stanje, ili poboljavaju, delimino proiruju i sl.
Delovi spontano nastalih naselja kod kojih su mogue intervencije mogu se rekonstruisati u
tip blokova i to: sa individualnim stanovanjem, sa stanovanjem u prigradskim naseljima, sa
javnim namenama, mogu ostati u istom tipu, ili mogu biti tretirani kao socijalno stanovanje.
Za potrebe izrade planske dokumentacije za rekonstrukciju spontano nastalih naselja
preuzimaju se sva pravila regulacije za jedan od predloenih tipova urbanog tkiva.
Za delove spontano nastalih naselja kod kojih se ne mogu primeniti pravila planom detaljne
regulacije e se na osnovu pravog stanja na terenu definisati substandardna pravila i
uspostaviti kriterijumi za mogue intervencije.
4.3.15 Opta pravila za stambeno tkivo
Urbanistika pravila se odnose na zgrade u bloku i ugaone zgrade, dok se za zgrade koje
predstavljaju akcenat u prostoru podrazumeva provera i definisanje posebnih uslova u
skladu sa njihovim znaajem za iri ambijent.
60
4.3.16 Dozvoljeni radovi
spontano nastala
naselja
meoviti blokovi
prigradsko i seosko
stanovanje
individualno
stanovanje
otvoreni blokovi
kompaktni blokovi
Tabela 36:
Dozvoljeni radovi za stambena tkiva u spontano nastalim naseljima
nadgradnja novih etaa/ krova do visine suseda u skladu sa

x
x
x
x
ambijentom bloka ili ulice
nadgradnja novih etaa/krova preko visine suseda
x
x
dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom bez potkrovlja
x
x
x
o
x
o
dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom sa korisnim
x
+x
x
+x
potkrovljem
zamena postojeeg krova novim radi dodavanja potkrovlja
x
x
x
x
energetska sanacija fasade i/ili krova
x
x
x
x
x
x
zatvaranja prizemlja koja imaju stubove
zatvaranje kolonada
pregraivanje pasaa javnih prolaza u unutranjost bloka
otvaranje podruma sa prilazom na sopstvenoj parceli
x
o
x
x
x
dogradnja novog dela zgrade
x
x
x
x
x
dogradnja vertikalnih komunikacija (stepenita, liftovi)
x
*
x
x
x
x
dogradnja na otvorenim terasama
o
o
nadgradnja i dogradnja novih prostorija
x
x
x
zatvaranje balkona, loa, terasa
x
x
x
x
o
ruenja starog i izgradnja planiranog objekta
x
o
x
x
x
x
O
praktino nepostojee ili nemogue
X
prihvatljiva mera
neprihvatljiva mera
+uslovno neprihvatljiva (kada je sam objekt ili okruenje sa takvim arhitektonskim karakteristikama da pojava
kosih i mansardnih krovova naruava karakter objekta ili celine)
4.3.17 Rekapitulacija planiranih povrina po tipovima stambenih tkiva

U narednoj tabeli dat je pregled povrina koje se 2001. godine koriste za stanovanje, kao i
onih koje su planirane za 2021. Prvo to treba naglasiti jeste da u ovom trenutku nije mogue
sastaviti taan pregled po tipovima stambenog tkiva, jer se u ovom trenutku ne zna kakvo e
61
stanovanje biti na nekoliko znaajnih lokacija. Uoava se da praktino ne postoji promena u

tipu kompaktnih blokova. Jedan broj ovih blokova se transformie u centralne blokove, ali se
i jedan tip partaja pretvara u kompaktne blokove, tako da je njihov ukupan broj na nivou
dananjeg. Druga vana napomena jeste da partaje praktino nestaju i da se transformiu u
razliite druge oblike. Taj proces transformacije ovog tkiva uveliko je u toku. Zatim, treba
oekivati da e se broj blokova sa individualnim stanovanjem poveati.
Blokovi koji su spontano nastali treba da se transformiu u druge razliite tipove, tako da se
ova vrsta u 2021. godini i ne pojavljuje. Blokovi prigradskog stanovanja se poveavaju jer je
to proces koji e morati da se dogodi u ravniarskom delu Beograda. U odnosu na sadanje
stanje po prvi put se ovde javljaju i blokovi sa socijalnim stanovanjem.
Tabela 37:
Preliminarni pregled povrina stambenih zona i drugih lokacija u 2001. i 2021. godini u ha.
Tipovi stambenih blokova
Stanovanje u kompaktnim gradskim blokovima
Stanovanje u otvorenim gradskim blokovima
Individualno stanovanje
Stanovanje u prigradskim naseljima
Stanovanje u meovitim gradskim blokovima
Nove lokacije za kompleksnu izgradnju
Socijalno stanovanje
Stanovanje u blokovima sa partajama
Stanovanje u spontano nastalim naseljima
2001.
broj blokova
povrina
ha
366
292
667
1636
1168
1564
1088
3128
307
468
163
143
2408
5343
6117
12.575
2021.
broj
povrina
blokova
ha
358
294
765
1813
2856
5483
1386
3780
153
282
486*
2.224
58
228
6072
14.140
UKUPNO
* Re je o blokovima koji su kao prostorna podela prikazani u Karti postojeeg stanja, tako da e budui broj
blokova u ovoj vrsti biti znatno vei.
4.4 Privredne delatnosti i privredne zone

Privredne zone obuhvataju vrlo irok spektar privrednih delatnosti poev od industrijske,
manufakturne i zanatske proizvodnje, objekata saobraajne privrede, preko skladitenja,
prodaje na otvorenom, pa do onih oblika maloprodaje koji zahtevaju velike prodajne prostore
tipa hipermarketa.
Pri analizi podataka za proizvodne zone i njihovom planiranju uzete su primarne i
sekundarne delatnosti (industrija, graevinarstvo, skladita i proizvodno zanatstvo) iz
ifarnika delatnosti, koje se u daljem tekstu pojavljuju pod zajednikim nazivom proizvodne
zone, privredno-tehnoloke zone, pogoni ili proizvodnja. Na teritoriji GP se ne predvia
obavljanje sledeih privrednih delatnosti: elektroprivreda, proizvodnja hidroelektrine
energije, proizvodnja termoelektrine energije, proizvodnja nuklearne elektrine energije,
proizvodnja uglja, prerada uglja, proizvodnja nafte i zemnog gasa, proizvodnja derivata nafte,
proizvodnja rude gvoa, crna metalurgija, proizvodnja ruda obojenih metala, proizvodnja
obojenih metala, prerada obojenih metala, proizvodnja nemetalnih minerala, prerada
nemetalnih minerala, proizvodnja baznih hemijskih proizvoda a naroito proizvodnja i
prerada kancerogenih, mutagenih i teratogenih materija.
U privredne zone mogu da budu ukljueni i objekti visoko komercijalizovanih sportskih
aktivnosti ili masovnih oblika zabave tipa luna parkova. Namene koje se mogu javiti u okviru
privrednih lokacija pored navedenih delatnosti su i pogoni i baze graevinskih preduzea,
62
skladita robe, graevinskog materijala, skladita tenih i vrstih goriva, robni terminali i
robno-transportni centri, veliki kompleksi trgovine, posebne vrste trnih i uslunih centara i
sl., sa naglaenim obimnim saobraajem, velikom posetom, znatnijim optereenjem i sl.
Tehnoloki parkovi, nauno-istraivaki kompleksi, slobodne zone i dr., su takoe mogui u
sastavu ovih zona, kao i minimalno uee stanova za slubene potrebe.
Na teritoriji Generalnog plana popunjenost prostora namenjenog za proizvodnju u 2001.
godini iznosila je oko 1.600 ha, od ega su proizvodne zone zauzimale 1.200 ha, dok je
ostatak od 400 ha pripadao pojedinanim privrednim i proizvodnim pogonima.
Ukupnu zaposlenost u privredi ini 420.000 zaposlenih, od ega u primarnim i sekundarnim
delatnostima 143.000 (34%), u industrijskim zonama 62.000 i 81.000 u privrednim pogonima
u disperziji. Broj zaposlenih se moe uzeti kao relativan s obzirom na postojee stanje
proizvodnje i fiktivnu zaposlenost.
Tabela 38 :
Povrine zemljita u ha, bruto razvijene graevinske povrine, stepen zauzetosti i broj zaposlenih u
proizvodnim zonama u 2001. godini
2001.
Proizvodnja i proizvodne zone

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
GORNJI ZEMUN
AUTOPUT
MALI MAKI
RAKOVICA
BOLE (NOVI)
VRIN-BELI POTOK
PANEVAKI RIT
NOVI BEOGRAD
ELEZNIK
SURIN - DOBANOVCI
NOVI ELEZNIK
BANJICA
KUMODRA
BATAJNICA 2 (nije realizovana )
VRBIN POTOK (nije realizovana)
VRIN
BEOGRAD - NI
VRIN-BELI POTOK
LUKA BEOGRAD
ADA HUJA
SURIN - RTC (CARGO)
UKUPNO ZONE:
22 POJEDINANE LOKACIJE
UKUPNO:
PK/ha
275
124
17
79
31
BRGP/m
337385
361275
54527
584931
57000
% izgr.
12,3
29,1
32,1
74,0
18,4
Broj zap.
7990
5050
1490
9507
930
Zap./ha
146
94
48
115
6
15
43
512420
269798
113202
345000
11710
45083
103478
35,1
28,7
23,6
30,0
19,5
30,1
24,1
4370
5560
4300
2500
420
850
5550
30
59
90
22
70
57
129
10
25
4000
9020
4,0
3,6
500
340
50
14
84
71
199821
396913
23,8
55,9
12870
2750
153
39
1112
483,22
3008650
2041350
27,1
41,0
62227
80773
56
162
1595,22
5050000
31,4
143000
89
29
41
88
120
30
Globalan raspored industrijskih zona pokazuje neracionalno korienje i raubovanja

zemljita. To se posebno odnosi na nasleenu industriju u centralnim delovima grada koja
zauzima najbolje lokacije (skladita u savskom pristanitu, pivara u Cetinjskoj). Na drugoj
strani postoji nedostatak ponude slobodnih, opremljenih lokacija na razliitim lokalitetima
dovoljno fleksibilnih i prihvatljivih za razliite vrste privrednih i proizvodnih delatnosti.
63
Nasleeni proizvodni pogoni i industrija zateeni u centralnim podrujima grada su u sukobu

sa okolinom ("Duga", IKL), jer zastarela tehnologija nepovoljno utie na ivotnu sredinu.
Neravnomeran prostorni raspored radnih mesta (odsustvo veze mesta rada i mesta
stanovanja) jo je vie otean industrijom zateenom u centru, koja nepovoljno utie na
saobraajno optereenje (Luka "Beograd", "Beko", Pamuni kombinat). Objekti i mrea
infrastrukture ne zadovoljavaju potrebe savremene industrije: prevaziena koncepcija
razvoja (putne i eleznika mrea), konstantno propadanje jednog dela infrastrukture
(vodovod, deo elektro mree), neusaglaen razvoj dravnih sistema (eleznice, gas,
elektrika).
4.4.2 Ciljevi
U koncepciji dugoronog razvoja i razmetaja privrednih delatnosti i privrednih zona
postavljeni su sledei ciljevi:
revitalizacija i modernizacija postojeih i izgradnja novih proizvodnih kapaciteta,
rast uea industrije u DP Beograda (po preporuci MMF predvien rast DP u poetku
je 5% godinje a kasnije 4%, dok je svetska banka jo konzervativnija. Uee
industrije i rudarstva u DP Beograda 1999. godine iznosilo je 23,72% ),
minimalno poveanje zaposlenosti u industriji ili zadravanje sadanje stope
nezaposlenosti (u 2021. godini oekuje se povratak na nivo iz 1989. god.),
transformacija iz proizvodne u poslovnu delatnost ili stanovanje (izmetanje odreenih
proizvodnih pogona u jednu od planiranih privrednih zona ime bi se oslobodio prostor
za profitabilne centralne sadraje - kao to su: Industrija obue "Beograd",
"Brodotehnika", Pivara BIP, "Beko" konfekcija, Pamuni kombinat, IKL, Elektronska
industrija i dr. ),
prilagoavanje veliine i strukture industrije stvarnim potrebama trita. Teite bi
trebalo da bude na izgradnji malih i srednjih preduzea u disperziji, posebno u
gradskim i prigradskim naseljima i
obezbediti ponudu lokacija razliitih veliina radi racionalnog korienja zemljita i
prilagoavanja potrebama potencijalnih investitora.
Prostor namenjen privredi i proizvodnji u 2021. godini planiran je na oko 3.500 ha, od ega
3.050 ha u proizvodnim zonama i oko 500 ha na pojedinanim privrednim lokacijama.
Planirano je proirenje postojeih zona za novih 770 ha, kao i est potpuno novih lokacija sa
oko 1.100 ha. Poveanje povrina za razvoj proizvodnje planirano je prvenstveno u
privredno-tehnolokim zonama. Poveanje povrina namenjenih za razvoj privrednoproizvodnih delatnosti iznosi oko 1.100 ha, to iznosi oko 70% u odnosu na postojee stanje.
Neizvesnost sadanjeg stanja privrede i oekivanih trendova razvoja, kako u strukturi, tako i
u veliini i oblicima organizovanja, uticali su na to da su povrine namenjene privrednoproizvodnim delatnostima planirane u veem obimu nego to su realne mogunosti za
njihovu realizaciju. Ove povrine su svesno uveane i treba ih uzeti alternativno, kao
raznovrsnu ponudu lokacija na razliitim stranama i saobraajnim pravcima, posebno u
kontekstu razvoja robnih terminala i robno-transportnih centara za koje postoje pretpostavke
da imaju perspektivu u narednom periodu.
Realizacija projektovanog privrednog razvoja Beograda odvijae se revitalizacijom privrede
na postojeim lokacijama i otvaranjem novih privrednih zona.
64
irenje postojeih i formiranje novih privrednih zona bie motivisano potrebom domaih i
stranih investitora da na istim lokacijama, na onima koje nisu optereene nedefinisanim
vlasnikim odnosima, starim zgradama i dotrajalom infrastrukturom, zaponu nove privredne
cikluse. Ovakvih lokacija danas u Beogradu praktino nema i one tek treba da se otvore.
Ureenje podruja autoputa izmeu aerodroma i Beanije, poteza izmeu Gornjeg Zemuna i
Batajnice, zatim, na Banatskoj strani izmeu Krnjae i Reve du Panevakog puta, inicijalno
otvaranje Velikoselskog rita, kao i otvaranje niza manjih zona oko novog zaobilaznog
autoputa i na izvodnim pravcima iz grada (Ibarska magistrala, Autoput ka Niu, Smederevski
put) predstavlja formiranje glavnog dela ponude usmerenih lokacija ka privredi. U ovom GP
su obuhvaene sve privredne zone koje su kao potencijali prouavane kroz razliite studije i
planove. Deo tih lokacija se planira da bude aktiviran odmah, deo e biti aktivan u periodu do
2021.
Za oekivani razvoj robnih, robno-transportnih i distributivnih centara predviene su nove
lokacije sa lokacionim prednostima, pre svega sa provereno dobrim saobraajnim vezama.
Predvia se izmena privredne strukture ka novim tehnologijama, to podrazumeva bolje
opremanje komunalnom infrastrukturom i poveanje ekoloke pouzdanosti proizvodnih
lokacija.
Da bi se ostvario razvoj, to blii jednoj optimistikoj varijanti, potreban je veliki obim
ulaganja u privredu Beograda. To podrazumeva i ulaganje u revitalizaciju dananjih
preduzea, ali i u irenje postojeih i formiranje novih privrednih zona. Objekti i infrastruktura
preduzea koja nemaju perspektivu bie rekonstruisani i dobijae nove namene. Investicije u
industriju Beograda praktino e znaiti velikim delom novo kapitalno opremanje radnih
mesta za ve zaposlene radnike i ulaganja u radna mesta za nove radnike. Nakon 5-6
godina investiranja, promenie se oblik, opremljenost, a esto i vrsta radnog mesta gotovo
svih zaposlenih u industriji Beograda.
Na teritoriji GP Beograda ne planiraju se nove lokacije tipa D. U privrednim zonama Gornji
Zemun i Autoput, zbog blizine velikih stambenih zona, pravca dominantnog vetra i optih
klimatskih uslova, mogue je planirati samo delatnosti iz kategorija A, B i V. Meutim, na
teritoriji GP postoji izvestan broj preduzea koja treba da usklade svoju namenu zato to se u
njima obavljaju delatnosti sa poveanim ekolokim rizikom.
Postojea privreda koja ima negativne uticaje na okolno gradsko tkivo treba da svoj rad
uskladi sa sredinom ili da se preseli na drugu lokaciju. Spisak preduzea sa poveanim
ekolokim rizikom dat je u prilogu 5.6 Zatita ivotne sredine. Postojee lokacije namenjene
privredi i proizvodnji generalno se mogu transformisati u sve privredne deletnosti koje su
ekoloki povoljnije od postojeeg stanja, kao i u sve tercijarne delatnosti. Nove lokacije
namenjene privredi mogu da se projektuju i grade u skladu sa odredbama ovog plana i
drugih odgovarajuih propisa.
Postojee privredne lokacije koje su u tkivu grada, a na Planu namene povrina prikazane
crvenom i utom takom, transformiu se u komercijalne zone, odnosno stanovanje.
Novoplanirane zone vee od 100 ha i povrine i zone na geolokim podlogama osetljivim na
naknadno provlaivanje (les), mogu se aktivirati tek po izgradnji osnovne komunalne
infrastrukture. Industrijski pogoni sa tehnologijom korienja vee koliine vode ili sa
dinamikim optereenjem i velika podna skladita moraju problem fundiranja i zatitu lesnog
tla posebno obraditi.
Prema potencijalnom ekolokom optereenju utvruje se pet kategorija privrednih
preduzea:
65
Kategorija A - male firme koje prema nivou ekolokog optereenja mogu biti locirane unutar
stambenog naselja i ne izazivaju neprijatnosti susednom stanovnitvu, kao to su pekarske i
poslastiarske radnje, tehniki servisi;
Kategorija B - male i srednje firme koje prema nivou ekolokog optereenja mogu biti
locirane na rubnim delovima stambenog naselja tako da njihova funkcije ne izazivaju
neprijatnosti susedstvu, kao to su vee elektromehanike radionice, skladita graevinskog
materijala, prerada plastinih masa, fabrike hleba i drugo;
Kategorija V - firme koje prema nivou ekolokog optereenja mogu biti locirane na
odreenom odstojanju od stambenog naselja tako da njihova funkcija na tom rastojanju ne
izaziva neprijatnosti susedstvu, kao to su trni centri i vea skladita (bruto povrine vee
od 5.000 m2), prehrambena industrija, tekstilna industrija, itd. Moraju se sprovoditi tehnikotehnoloke, urbanistike i organizacione mere zatite ivotne sredine;
Kategorija G - firme koje prema nivou ekolokog optereenja mogu biti locirane na veem
odstojanju od stambenog naselja tako da njihova funkcija na tom rastojanju ne izaziva
neprijatnosti susedstvu, kao to su metalopreraivaka industrija, pojedinani pogoni
hemijske industrije, vee klanice, prehrambena industrija, itd. Moraju se sprovoditi tehnikotehnoloke, urbanistike i organizacione mere zatite u skladu sa zahtevima Zakona o zatiti
ivotne sredine;
Kategorija D - firme koje prema nivou ekolokog optereenja mogu biti locirane na velikom
odstojanju od stambenog naselja tako da njihova funkcija na tom rastojanju ne izaziva
neprijatnosti susedstvu, kao to su vee industrije bazne hemije, rafinerije nafte, petohemija,
vee industrije lekova i druge. Moraju se sprovoditi tehniko-tehnoloke, urbanistike i
organizacione mere zatite u skladu sa zahtevima Zakona o zatiti ivotne sredine.
Prilikom formiranja novih privrednih objekta i zona utvruju se urbanistika pravila i uslovi
zatite ivotne sredine za odreene ekoloke kategorije preduzea koja se zasnivaju na
minimalnim planskim povrinama kruga preduzea i obaveznim zatitnim rastojanjima
izmeu potencijalnih izvora opasnosti u krugu i stambenih naselja, kao to sledi:
Tabela 39 :
Opta pravila zatite ivotne sredine
Ekoloka kategorija preduzea prema dokumentaciji
KATEGORIJA PREDUZEA*
A
B
V
G
ZATITNO ODSTOJANJE**
< 50
50 - 100
100 -500
500 1000
Potrebna urbanistika dokumentacija
AU
AU, PO
AU
za zatitu ivotne sredine***
PO
SPU
*
Kada je prisutno vie rizika, kategorija preduzea se odreuje prema najveem riziku.
** Zatitna odstojanja izmeu industrije i stambenih naselja.
Po pravilu zatitno odstojanje obezbeuje se unutar granica privrednog objekta ili kompleksa.
*** AU - analiza uticaja objekta na ivotnu sredinu
PO - procena opasnosti od hemijskog udesa
SPU - strateka procena uticaja kompleksa na ivotnu sredinu
D
> 1500
AU,PO
SPU
4.4.4 Planirane povrine privrednih zona
U narednoj tabeli su prikazane postojee i planirane povrine privrednih zona. Kao to se iz

tabele vidi, 17 velikih zona imaju prirast od ukupno 1.159 ha u 2001. godini na planiranih
2.949 ha u 2021. godini. Ovakav prirast treba da omogui veliki izbor ponude lokacija, ali u
isto vreme, zahvaljujui oekivanoj znaajnoj koncentraciji privrednih preduzea, i snanu
podrku zatiti sredine. Ostale lokacije, koje su rasute po itavom gradu i koje su relativno
male, imaju sasvim skroman prirast od 436 ha u 2001. godini na 575 ha u 2021. godini.
66
Tabela 40 :
Pregled povrina privrednih zona i drugih privrednih lokacija u 2001. godini i 2021. godini u ha.
naziv zone
2001.
Pk/
ha
BRGP/
2
m
%
izg.
2021.
broj
zap.
zap/ha
GORNJI ZEMUN
283
337385
11,9
7789
28
2 AUTOPUT
3 SURIN - DOBANOVCI
4 BATAJNICA
5 SURIN-RTC
6 NOVI BEOGRAD
7 BRODOGRADILITE
8 REVA
9 VELIKOSELSKI RIT
10 VRIN
11 BOLE
12 ELEZNIK
13 LUKA BEOGRAD
14 KUMODRA
15 RAKOVICA
16 ADA HUJA
17 STOJINO BRDO
ukupno zone:
25 POJEDINANE LOKAC.
138
102
361275
345000
26,2
33,8
4923
2437
36
24
77
65
133
269708
117000
512420
35,0
18,0
38,5
5420
3899
4260
70
60
32
11
19
39
104
54
76
58
4000
57000
113202
199821
103478
584931
140000
3,6
30,0
29,0
19,2
19,2
77,0
24,1
487
907
4192
12546
5410
9268
2681
44
48
107
121
100
122
46
1159 3005310
436 2113587
1595 5118897
25,9
52,4
32,8
64220
84380
148600
55
209
95
UKUPNO
Pk/
ha
BRGP/
2
m
437 1182000
597
272
58
70
70
44
610
203
135
112
39
97
56
72
38
39
2949
575
3524
1323000
816000
174000
450000
196000
95000
1085000
5000
405000
336000
97500
291000
168000
500000
300000
80000
7123500
1218000
8341500
%
izg
broj
zap.
zap/
ha
30,0
11075
28
30,0
30,0
30,0
25,0
28,0
25,0
35,0
25,0
30,0
30,0
25,0
30,0
30,0
30,0
30,0
30,0
31,3
40,0
30,5
13536
8614
3076
3692
4922
3076
17228
1046
4307
1477
3938
11075
6153
10460
2461
2461
108596
51404
160000
31
32
53
53
70
70
56
32
32
13
101
114
110
145
65
77
48
112
59
4.4.5 Vrste privrednih lokacija

Unutar podruja GP identifikovane su i planirane sledee vrste privrednih lokacija:
mali proizvodni pogoni,
proizvodni pogoni,
industrijske zone i
privredne zone.
4.4.6 Mali proizvodni pogoni
Mali proizvodni pogoni su najmanje proizvodne jedinice koje se mogu locirati u sklopu
stanovanja ili drugih namena. To su kategorije A i B iz pravila zatite ivotne sredine. Pod
malim proizvodnim pogonima se podrazumevaju privredne lokacije veliine do 0.5 ha.
Lokacije za razvoj malih pogona nisu naznaene na karti.
Male proizvodne pogone mogue je podizati u optim centrima, stambenim zonama,
pogotovo ako pripadaju preduzeima sa delatnostima iz kategorije A. Mali proizvodni pogoni
su najee samostalni objekti locirani u sklopu drugih namena, najee u okviru
stambenog tkiva.
U malim proizvodnim pogonima dozvoljene su delatnosti iz klase A i B, kao na primer: male
firme, pekarska i poslastiarska proizvodnja, elektromehaniarske radionice, manja skladita
graevinskog materijala, prerada plastinih masa, fabrike hleba i sl.
Transformacija postojeih pogona, posebno ukoliko su u centralnoj zoni i srednjem prstenu,
mogua je i poeljna ka tercijarnim delatnostima sa kojima su ovi pogoni najee u simbiozi,
kao to su trgovina, manja skladita, poslovanje, ugostiteljstvo i sl. Izuzetno, postojei
pogoni, ukoliko se nalaze na periferiji i u rubnom podruju, mogu da se transformiu u
67
ozbiljnije firme koje spadaju u kategoriju B, pod uslovom da dobiju saglasnost na Analizu
uticaja na ivotnu sredinu.
Tabela 41 :
Urbanistiki parametri za nivo bloka u malim proizvodnim pogonima
50%
0.35 - 1.0
20%
9 m
50 - 200
5m
1/2 h
20 %
Stepen zauzetosti
Indeks izgraenosti
Minimalni procenat ozelenjenih povrina na parceli (bez parkinga)
Visina objekta m
Gustina zaposlenih / ha
Minimalno rastojanje graevinske od regulacione linije
Rastojanje graevinskih linija od bonih i zadnje granice parcele
Nezastrte povrine - minimum
Broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele
Dozvoljeni radovi na parceli: ruenje, izgradnja, dogradnja, nadziivanje, rekonstrukcija,
sanacija, adaptacija, promena namene
Tabela 42:
Stepen infrastrukturne opremljenosti malih proizvodnih pogona
vodovod
fekalna
kina
elektro
telefon
toplovod
gasovod
Poeljno
Poeljno
produktovod
tehnika
voda
+
4.4.7 Proizvodni pogoni

Proizvodni pogoni su manje proizvodne jedinice koje mogu postojati samostalno ili se
grupiu u privredne i industrijske zone. Pod proizvodnim pogonima se podrazumevaju
privredne lokacije veliine od 0.5 do 50 ha.
Proizvodni pogoni su samostalne lokacije koje se mogu podizati pored stanovanja, centara i
drugih namena ako zadovoljavaju kriterijume zatite ivotne sredine. Proizvodni pogoni,
takoe, mogu biti i delovi industrijskih ili privrednih zona. U proizvodnim pogonima, ukoliko
egzistiraju samostalno, dozvoljene su delatnosti iz klase A, B i V, kao na primer: male i
srednje firme, trni centri, vea skladita, prehrambena industrija, tekstilna industrija i dr.
Proizvodni pogoni iz klase G mogui su samo u sastavu industrijskih i privrednih zona.
Postojei proizvodni pogoni u centralnoj zoni i srednjem prstenu mogu se transformisati u
tercijarne delatnosti: poslovanje, trgovinu, manja skladita, ugostiteljstvo i sl. Za nove pogone
obavezna je saglasnost na Analizu uticaja na ivotnu sredinu. Samostalni proizvodni pogoni
u rubnom podruju mogu se grupisati u industrijske i privredne zone kao skup samostalnih
firmi ili kao deo nekog tehnolokog lanca.
Postojee industrijske zone u centralnoj zoni i srednjem prstenu planirane su za
transformaciju ka tercijarnim delatnostima: trgovina, skladita, poslovanje, ugostiteljstvo i sl.
Mogua je i transformacija samo pojedinih proizvodnih pogona u okviru industrijske zone (na
primer livnica u Rakovici i FOB Novi Beograd) u ekoloki povoljnije delatnosti.
Tabela 43 :
Urbanistiki parametri za nivo bloka u proizvodnim pogonima
Stepen zauzetosti
Indeks izgraenosti
Minimalni procenat ozelenjenih povrina na parceli do 1 ha - bez parkinga
68
50 %
0.35 - 1.0
20%
25%
30 - 50%
12 m
50 - 200
5m
1/2 h
Minimalni procenat ozelenjenih povrina na parceli do 1- 5 ha - bez parkinga

Minimalni procenat ozelenjenih povrina na parceli do > 5 ha - bez parkinga
Visina objekta m
Tabela 44 :
Stepen infrastrukturne opremljenosti proizvodnih pogona
vodovod
+
fekalna
kina
elektro
+
telefon
+
toplovod
poeljno
gasovod
produktovod
poeljno
tehn.
voda
+
poeljno
4.4.8 Industrijske zone

Industrijske zone su proizvodno-tehnoloki kompleksi po pravilu meusobno tehnoloki i
proizvodno povezani, obino istom ili slinom industrijskom granom. Industrijske zone
obuhvataju zemljite veliine od 50 do 100 ha.
Ovim Generalnim planom ne planiraju se nove industrijske zone. Postojee industrijske zone
na periferiji i u rubnom pojasu predviene su za unapreivanje kroz razliite prostornourbanistike, arhitektonske, graevinske i komunalno- infrastrukturne mere. U postojeim
industrijskim zonama dozvoljene su delatnosti iz klase A, B i V. Pojedini pogoni koji ulaze u
klasu G moraju se transformisati u ekoloki povoljnije kategorije ili preseliti. Lokacije
industrijskih zona su Novi Beograd i eleznik.
Tabela 45 :
Urbanistiki parametri za nivo bloka u industrijskim zonama
Stepen zauzetosti
Indeks izgraenosti
Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do 1 ha
Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do 1- 5 ha
Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do > 5 ha
Visina objekta m
50 %
0.35- 1.0
20%
25%
30 - 50%
12 m
30 - 150
5m
1/2 h
+
Tabela 46 :
Stepen infrastrukturne opremljenosti u industrijskim zonama
vodovod
+
fekalna
kina
elektro
+
telefon
+
toplovod
Poeljno
gasovod
Poeljno
produktovod
Poeljno
tehn.
voda
+
4.4.9 Privredne zone

69
Privredne zone su vee lokacije namenjene raznovrsnim privrednim aktivnostima u okviru

kojih se mogu formirati industrijske zone, proizvodni i graevinski pogoni, skladita, robnotransportni centri i druge delatnosti pomenute u poglavlju Namena privrednih zona.
Proizvodni pogoni u okviru privrednih zona meusobno mogu ali i ne moraju biti tehnoloki
povezani. Privredne zone obuhvataju zemljite veliine od 50 do 500 ha. U sutini su to
pravi privredni gradovi. Privredne zone, kao najvanija radna podruja grada u ovom GP,
imaju posebno mesto u smislu otvaranja novih lokacija.
Nove privredne zone i one koje su planirane za proirenje i intenzivan razvoj su: Gornji
Zemun, Autoput, Bole, Panevaki rit, Surin - Dobanovci, Batajnica, Vrin, Surin RTC. U
postojeim privrednim zonama dozvoljene su delatnosti iz klase B, V i G, ukoliko su na
periferiji i rubnom pojasu. Pojedini pogoni koji ulaze u klasu G i D moraju se transformisati u
ekoloki povoljnije kategorije ili preseliti, posebno u zonama zateenim u centralnom pojasu i
srednjem prstenu. Na teritoriji GP Beograda ne planiraju se nove lokacije tipa D.
Postojee privredne lokacije u centralnoj zoni i srednjem prstenu planirane su za
transformaciju ka tercijarnim delatnostima: trgovina, skladita, poslovanje, ugostiteljstvo i sl.
Obavezna je transformacija onih proizvodnih pogona u sastavu privrednih zona u kojima se
obavljaju delatnosti sa poveanim ekolokim rizikom.
Privredne zone su planirane na sledeim lokacijama: Gornji Zemun, Autoput, Surin Dobanovci, Batajnica, Surin RTC, Brodogradilte "Beograd", Panevaki rit, Velikoselski rit,
Vrin, Bole, Luka "Beograd", Kumodra, Rakovica, Ada Huja i Stojino brdo.
Tabela 47 :
Urbanistiki parametri za nivo bloka u privrednim zonama
50 %
0.35 - 1.0
20%
25%
30 - 50%
12 m
30 - 150
5m
1/2 h
100
(1/3 zaposlenih )
+
Stepen zauzetosti
Indeks izgraenosti
Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do 1 ha
Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do 1- 5 ha
Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do > 5 ha
Visina objekta m
Broj potrebnih parkinga, prema normativima za svaku delatnost, a proseno 1 parking
mesto na m2
Tabela 48 :
Stepen infrastrukturne opremljenosti u privrednim zonama
vodovod
fekalna
kina
elektro
telefon
toplovod
gasovod
produktovod
poeljno
poeljno
poeljno
4.5 Komercijalne zone i gradski centri
70
tehn.
voda
+
Centri su kompleksni gradski prostori javnog karaktera na niim etaama, jasnog identiteta,
koji pored komercijalnih sadraja, zavisno od funkcije, znaaja i mesta, sadre u velikoj meri i
druge javne objekte (kultura, visoko kolstvo, razliite uprave, verski objekti itd.) i javne
povrine (trgovi, parkovi) uz mogue stanovanje na viim spratovima. Iako i javni sadraji,
stanovanje i komercijalni sadraji ine specifinu meavinu centara, u ovom poglavlju je
akcenat na komercijalnom aspektu. Javni sadraji i stanovanje su obraeni u zasebnim
poglavljima.
Komercijalne zone su koncentracije poslovnog prostora preteno komercijalnih delatnosti
koje zauzimaju gradske prostore visokog stepena javnosti i komunikativnosi, naroito u
sredinjim podrujima grada. To su trgovina, ugostiteljstvo i turizam, zanatstvo (usluni deo)
i poslovne i finansijske usluge, i drugi poslovni prostor. Komercijalne zone sadre i druge
kompatibilne namene (definisane u tabeli kompantibilnosti namena u "Pravilima graenja").
Delatnosti koje ugroavaju ivotnu sredinu zagaenjem vazduha ili bukom, stare fabrike u
centru, koje generiu veliki obim kretanja i zahtevaju direktan pristup automobilom i promet
kabastom robom (kao na primer skladita, prodaja nametaja), sve ee se iseljavaju iz
centralnih komercijalnih podruja.
Beograd je u 2001. godini u komercijalnim delatnostima raspolagao sa oko 3.000.000 m2
poslovnog prostora i 113.000 zaposlenih. GUP-om iz 1985. godine u komercijalnom delu
tercijarnog sektora planirano je 3.290.000 m2 sa oko 150.000 zaposlenih u 2000. godini.
Uee sektora komercijalnih delatnosti u drutvenom proizvodu na podruju GP danas
iznosi 43%, a u broju zaposlenih 27%.
Za razliku od ezdesetih i sedamdesetih godina, kada je Beograd teio izuzetno jakoj
centralizaciji sadraja, uoena je u novijem periodu pozitivna promena u decentralizaciji
poslovnog prostora na podruju grada. Relativno uee trgovine na malo u samom jezgru
(Stari grad, Savski venac i Vraar) opalo je sa 38% na 31%, u prvom pojasu oko jezgra
(Vodovac, Zvezdara i Palilula) stagnira sa oko 25% i raste u sekundarnim jezgrima ukarica i Rakovica sa 12% na 15% i, posebno, Zemun i Novi Beograd sa 22% na 29%.
Nedostatak kapitala i smanjena tranja roba vieg kvaliteta imaju za posledicu irenje
poslovanje na otvorenim atraktivnim delovima grada (Bulevar kralja Aleksandra, OTC) ili
nekontrolisanu izgradnju (na potezima Prvomajska, Vinjika, autoput, Partizanski put,
Zrenjaninski put), postavljanje velikog broja kisoka na javnim povrinama (oko 3.000 u
centralnoj zoni). Istovremeno, postojei poslovni prostori u centru grada, a pre svega robne
kue, nisu dovoljno iskorieni.
Osnovni ekonomski problemi komercijalnih delatnosti u Beogradu su danas: nedostatak
kapitala, zastarelost objekata, opreme i tehnologije rada, nedostatak sopstvenog poslovnog
prostora, s obzirom da je blizu 60% poslovnog prostora u reimu zakupa, usitnjenost
poslovnog prostora i tehnoloka inferiornost, naroito kod trgovine, gde samo jednu treinu
ine veliki, moderni, prodajni, skladini i poslovni kapaciteti. Delimino je obavljen proces
privatizacije, s obzirom da 90% preduzea u privatnoj svojini ine mala preduzea, koja
obavljaju manje od 30% ukupnog poslovanja. Dalje, evidentni su nedefinisanost turistike
ponude, niska konkurentnost turistikog proizvoda i zaputenost smetajnih kapaciteta,
predimenzioniranost finansijskih organizacija i njihov mali kreditni potencijal, kao i veliki
deficit skladinog prostora u gradu.
4.5.2 Ciljevi
71
Koncepciji razvoja gradskih centara i komercijalnih delatnosti zasnovana je na sledeim

ciljevima:
Sa poveanjem ekonomske moi grada komercijalne delatnosti e imati pokretaku
ulogu u promeni privredne strukture i pribliavanju stepenu razvoja koji je prisutan u
Evropi.
Formiranje kvalitativne i realne prostorne organizacije za dinamian privredni razvoj
tercijarnog komercijalnog sektora i za policentrian sistem koji e smanjiti trokove
komuniciranja i funkcionisanja u gradu i omoguiti potpuni spektar aktivnosti na
itavom prostoru grada.
Uravnoteen razvoj na itavom prostoru grada podravanjem procesa decentralizacije
poslovnog prostora daljim razvojem centara gradskih podcelina na ulaznim pravcima
grada i jaanjem lokalnih centara u okolnim samostalnim naseljima.
Poveanje atraktivnosti i pristupanosti starih jezgara Beograda i Zemuna
poboljanjem dostupnosti javnim gradskim saobraajem i novom politikom parkiranja i
smanjenja motornog saobraaja u njima.
Potreba ogranienja individualnog motornog saobraaja i znaajno poboljanje uslova
peakog i biciklistikog saobraaja pre svega u gradskim jezgrima nuna je tim pre
to ova unapreenja ne trae velika ulaganja u uslovima ogranienih ekonomskih
mogunosti.
Glavna koncepcija razvoja gradskih centara i komercijalnih delatnosti obuhvata nekoliko
polja aktivnosti. Jedno je afirmacija i razvoj Centralne zone, koja je u prethodnom periodu,
usled nedostatka kapitala i smanjene tranje roba vieg kvaliteta i cena, pretrpela odliv
velikog dela prometa. NJena atraktivnost, meutim, nije smanjena i ona predstavlja osnov za
znaajne projekte.
Formiranje veeg broja centara gradskih podcelina, dalji razvoj lokalnih centara koji izrastaju
iz nekadanjih centara mesnih zajednica, kao i oblikovanje nekih sasvim posebnih centralnih
poteza - du sadanjeg autoputa, ili du svih gradskih trgovakih ulica, dopunie sistem
komercijalnih i komplementarnih lokacija. U privrednim zonama treba oekivati vei interes
za izgradnju skladita i celovitih distributivnih centara, velikih trgovinskih jedinica poput
hipermarketa, posebnih trgovinskih i uslunih centara i sl. Kod ove izgradnje mogue je
oekivati dominirajui interes stranih investitora.
Ovim Generalnim planom se takoe predvia obimna izgradnja na ulaznim pravcima u
Beograd. Zona autoputa sa severa i juga, pojas uz novu obilaznicu i njihova ukrtanja sa
mreom nieg reda pruaju vie izuzetno atraktivnih lokacija za izgradnju velikih kapaciteta
(kao to su trni centri, hipermarketi, itd.).
Turistika ponuda Beograda je u ovom GP planirana kao osnova za ekspanziju mnogih
grana privrede u celini. Planirani prostori za komercijalne sadraje, razvoj specijalizovanih
slubi - vanstandardnih i unikatnih sadraja, posebno razvoj sadraja uz reke, mrea marina,
omoguie razvoj ove privredne grane. Gradski prostori primarne turistike vrednosti u
Beogradu vezuju se za stara jezgra Beograda i Zemuna. Planira se ekonomski opravdano i
kulturno-istorijski svrsishodno ureenje Beogradske tvrave i Gardoa, pristanita na Savi i
proirenje peakih zona. U tom kontekstu, a oslanjanjem na standardni i poslovni turizam,
treba raunati i na ozbiljno unapreenje mree hotela sa akcentom na malim smetajnim
jedinicama porodine organizacije, uz nekoliko velikih hotela iz poznatih svetskih mrea.
Ureenje obala i ada, marina i nautiki turizam ostaju specifino obeleje Beograda. Tu se,
takoe, misli na privredno aktiviranje podruja kao to su obale Save i Dunava, Adu
72
Ciganliju, Koutnjak, Topider i Avalu. Oni se moraju potpuno komunalno urediti, mora se
istai njihov karakter kao delova grada ouvane prirode, a moraju se obogatiti i novim
sadrajima, tako da turistika ponuda bude kompletna.
Poseban, a svakako centralni beogradski motiv, ine ue Save u Dunav i Veliko ratno
ostrvo. Ono ima prirodni, vizuelni, naturistiki, kulturni, ekoloki i kupalini karakter i funkciju
i jedan je od najznaajnijih identifikacionih i simbolikih elemenata Beograda. itavo
podruje Ua bie formirano kao velika akvatorija pogodna za razvoj sportova, rekreacije i
turizma na vodi. Izgradnjom kanala koji je planiran na levoj obali uz nasip ka Krnjai i
formiranjem novih ada i vodenih povrina stvorie se novi turistiki motivi. Novo ostrvo
"aplja", koje e se formirati na ovaj nain, planirano je podjednako za turizam i rekreaciju.
Arheoloki motiv Vine promovisae se novim turistikim centrom sa marinom.
Inostrana iskustva govore da se razvoj svakog velikog grada bazira na nekim velikim
dogaajima ili manifestacijama koje imaju tradiciju. U tom smislu treba maksimalno iskoristiti
postojee kulturne i sportske aktivnosti, a i neke nove manifestacije, koje e Beograd jasno
razlikovati od drugih gradova u okruenju i privui investitore i turiste. Zavravanje nekoliko
sportskih objekata i Beogradske arene je u skladu sa ovom idejom.
Osim pomenutih hotelskih kapaciteta planiraju se i smetajni kapaciteti uz marine, a posebno
na Ada Huji, na levoj obali Dunava - novo ostrvo "aplja" i na desnoj obali Dunava kod
arheolokog nalazita Vina i u ostalim komercijalnim zonama, posebno u centralnoj zoni i u
centrima gradskih podcelina.
4.5.4 Planirane povrine novih gradskih centara
Rast u komercijalnom sektoru do 2021. godine realizovae se izgradnjom novog poslovnog
prostora, zatim rekonstrukcijom i promenom namene postojeih prostora privrednih
preduzea i stanovanja, kao i oslobaanjem novih lokacija u centru grada ruenjem
neadekvatnog fonda. Za razvoj novih komercijalnih sadraja planirano je ukupno oko 1.231
ha zemljita. Od toga je oko 500 ha planirano na etiri lokacije za veletrnice i distributivne
centre (povrine ukupno oko 100 ha), za 10 hipermarketa gradskih i vangradskih u centrima
gradskih podcelina (ukupno oko 100 ha), za 15 lokacija u centralnoj zoni i izvan nje za
oping molove i vee trgovinske centre (ukupno oko 100 ha), za vee hotele oko 10 ha, za tri
zabavna parka oko 40 ha i za lokacije planirane za transformaciju neodgovarajuih namena
u preteno komercijalne zone oko 50 ha. Pored navedenog, na veem broju lokacija na oko
250 ha planirani su poslovni kompleksi razliitih namena iz oblasti trgovine, turizma i
ugostiteljstva i poslovanja u najirem smislu. Najvee lokacije u Centralnoj zoni grada su
Savski amfiteatar, a u Novom Beogradu Blok 26 i blok izmeu mosta "Gazela" i mosta kod
eleznike stanice. Pojedinane jedinice zauzimae jo oko 200 ha. Ukoliko se pokae
potreba, postoji raspoloiva rezerva od oko 110 ha za razvoj preteno komercijalnih sadraja
i u privrednim zonama. Planira se razvoj receptivnog turizma - izgradnjom 10 novih veih
hotela i velikog broja malih hotela. Ovakav rast u poslovnom prostoru pratilo bi i poveanje
broja zaposlenih u ovom sektoru sa priblino 113.000 na oko 174.500. Da bi planirani rast
bio ostvariv, potrebna su nova ulaganja od oko 1,3 milijardi EUR, odnosno proseno godinje
oko 70 miliona EUR, to se moe smatrati dostinim, s obzirom na atraktivnost i isplativost
ovih investicija za domae i strane ulagae.
4.5.5 Planirani sistem centara Beograda
73
Prema znaaju i poloaju u gradu, funkciji i karakteru, gustini poslovnog prostora, veliini i
odnosu prema susedstvu, komercijalne zone, zajedno sa kompatibilnim namenama,
formiraju sistem centara u Beogradu. Sistem centara obuhvata opte i lokalne centre. Opti
centri su: glavni gradski centar (smeten u centralnoj zoni), centri gradskih podcelina i
pojedini ulazni pravci i poslovni kompleksi. Centralna zona obuhvata dva stara jezgra
Beograda i Zemuna i centar Novog Beograda. Lokalni centri su centri mesnih zajednica u
novim naseljima i lokalni centri u samostalnim naseljima izvan kontinualno izgraenog tkiva.
U sastavu sistema centara nalaze se sledee celine i tipovi zona i kompleksa:

Centralna zona i glavni gradski centar (centar Beograda, centar Zemuna, centar
Novog Beograda),
centri gradskih podcelina,
poslovno-trgovake ulice,
zone ulaznih pravaca u grad,
posebni poslovni kompleksi,
centri u novim naseljima,
centri samostalnih naselja i
pojedinani sadraji u tkivu.
Opti centri zadovoljavaju potrebe vieg nivoa i povremene potrebe stanovnika grada i irih
podruja. Lokalni centri zadovoljavaju svakodnevne potrebe lokalnog stanovnitva.
U svim tipovima centara komercijalne zone imaju razliitu gustinu poslovnog prostora i mogu
biti:
blokovske kada je dominantna namena itavog bloka poslovanje, predstavljeno u
planu povrinom;
linearne kada je du ulica i bulevara veina objekata na regulaciji poslovna,
odnosno najmanje jedna (prizemna) etaa je poslovna, predstavljeno u planu linijom
du odgovarajue ulice;
punktalne kada su poslovni kompleksi deo bloka ili zone neke druge namene, to je
predstavljeno u planu povrinom. Detaljnija struktura i karakteristike pojedinih
komercijalnih zona ili njihovih skupova odreene su u okviru sistema centara.
4.5.6 Centralna zona i Glavni gradski centar
Centar starog Beograda, centar Zemuna i centralni deo Novog Beograda - koji je danas jo
uvek u formiranju - najvaniji su delovi Centralne zone Beograda. Ova tri centralna jezgra, sa
planiranom novom gradnjim na obe obale Save, izmeu Beograda i Novog Beograda, inie
jedno od najmonijih centralnih podruja Beograda i zemlje. U istorijskom, funkcionalnom i
ambijentalnom smislu ova tri jezgra su posebni entiteti. Oni poseduju razliite razvojne
mogunosti. Dalji razvoj i unapreenje ove zone e zahvatiti i one njene delove koji su danas
nestruktuirani, zaputeni ili neodgovarajue namene. Realizacija saobraajnog sistema i
sistema za parkiranje, infrastrukture i kapacitetnog inskog sistema pretpostavke su za
potpunu realizaciju planirane unapreenjima i transformacijom Centralne zone. Centar
starog Beograda, centar Zemuna i centralni deo Novog Beograda su dataljnije obrazloeni u
delu koji obrauje urbanstike celine. U narednoj tabeli dati su osnovni urbanistiki parametri
i uslovi koje treba primenjivati u daljoj detaljnijoj urbanistikoj razradi centra.
Tabela 49:
Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u Centralnoj zoni i glavnom gradskom centru
74
Centar Beograda
Indeks izgraenosti (I)
Stepen zauzetosti (Z)
3.5 (izuzetno 4.5)

75%
Visina slemena (spratnost)
22 (25) (P+6 do
P+6+Pk)
izuzetno 32 (p+8+Pk)
Nain parkiranja*
garae na obodu jezgra

i u jezgru
Centar Zemuna
2 (izuzetno 2,5)
65%
12 m
garae na obodu
jezgra i podzemne u
jezgru
drvoredi, parkovi i dr. drvoredi; javno i

forme zelenila
zelenilo na parceli
*Broj parking mesta za poslovanje prema Optim uslovima za parkiranje
Zelenilo
Centar Novog
Beograda
3.5 (izuzetno 5)
60% (izuzetno 80%)
32 (P+8+Pk)
(u zoni visokih
objekata nije limitirana
visina)
posebni parkinzi i garae

van ulice
drvoredi , parkovi i
blokovsko zelenilo
4.5.7 Centri gradskih podcelina

Centri gradskih podcelina su po pravilu poslovno-trgovake ulice koje se formiraju na
glavnim radijalnim pravcima od centralne zone do spoja radijalnih pravaca i veznih
saobraajnih poluprstenova.
Planira se osam centara gradskih podcelina i to: potez Ugrinovake i Prvomajske ulice u
Zemunu, Bulevar Jurija Gagarina u Novom Beogradu, Poeka ulica na Banovom brdu,
Bulevar kralja Aleksandra, Vojvode Stepe - Banjica, Vinjika ulica, Rakovica i Krnjaa.
4.5.8 Poslovno-trgovake ulice

Poslovno-trgovake ulice su komercijalni potezi
izmeu atraktivnih taaka u gradu
(Kalemegdan i Slavija, veliki trgovi, veliki terminali, znaajni javni objekti, pijace, parkovi). Po
pravilu, to su ulice sa velikom gustinom poslovnog prostora preko 10 m2/m1 ulice, sa
znaajnim objektima kulturno-istorijskog i arhitektonskog naslea i intenzivnim javnim
gradskim saobraajem.
Ovaj tip ulica je po pravilu oformljen u tradicionalno oblikovanim delovima grada sa preteno
formiranom matricom kompaktnih blokova, ali i dananjih partaja i meovitih blokova sa
preteno formiranom parcelacijom, regulacijom ulica i zgrada i neto veim poprenim
profilom. Pored trgovakih ulica, koje su razvijane u starim gradskim jezgrima (Kralja Milana,
Glavna, Cara Duana, Karaoreva..), postoje i ulice u centrima gradskih podcelina kao
osovina razvoja komercijalnih sadraja na uvodno-izvodnim pravcima grada (Poeka,
Bulevar kralja Aleksandra..). Zona ovih ulica obuhvata, pre svega, objekte i pripadajue
parcele ivine izgradnje, ali na pojedinim deonicama i itave kontaktne blokove uz ulicu.
Bulevari su preteno komercijalni potezi velike gustine poslovnog prostora (preko 30 m2/m1
ulice) i velikog poprenog profila. U centru Novog Beograda i preteno u novim delovima
grada razvijaju se veliki centralni potezi - bulevari u formiranoj matrici otvorenih blokova sa
slobodnostojeim objektima jednostavne geometrijske forme (kula i trakt). To su potezi
velikog poprenog profila sa velikim javnim reprezentativnim i poslovnim objektima, potezi
sa intenzivnim javnim i individualnim saobraajem velikog kapaciteta i dometa. Bulevari u
tradicionalnim delovima grada sa formiranom ili delimino formiranom matricom kompaktnih i
meovitih blokova i partaja imaju neto manji popreni profil ( Dimitrija Tucovia, Bulevar
75
kralja Aleksandra, Ustanika..). Bulevari ne moraju uvek imati komercijalnu dominantu ve

mogu imati reprezentativni javni karakter (Nemanjina, Kneza Miloa..).
Kod pojedinih ulica u odreenoj meri u budunosti mogu se oekivati povremena ogranienja
i smirivanje individualnog motornog saobraaja (Kralja Milana, Glavna...). To se postie
segregacijom ulinog prostora za sve vidove saobraaja ili smanjenjem brzine motornih
vozila, uz zadravanje prednosti direktnog pristupa automobilom.
U postojeim objektima planira se transformacija prizemlja, suterena i prve etae u poslovne
i javne sadraje. Nova izgradnja na pojedinanim parcelama podrazumeva i izgradnju isto
poslovnih objekata, koji treba da budu graeni kao arhitektonsko-urbanistike celine.
Stimulisae se dogradnja solidnih postojeih zgrada do visine suseda, dovravanje,
ureenje i promena neodgovarajue strukture trgovakih ulica, kroz celovite rekonstrukcije
(Bulevar kralja Aleksandra, Cara Duana, Karaoreva, Balkanska; u Zemunu: Zmaj-Jovina,
Beanijska i dr.). Nove poslovno-trgovake ulice su planirane du Vinjikog bulevara (preko
Ulice 29. novembar) i Ruzveltove, kojima treba da se poveu tradicionalni centar Beograda
sa novim centrom Ada Huja na obali Dunava. Du planirane saobraajnice izmeu Jezerske
i Savske terase u regulacionoj razradi treba predvideti odgovarajue centralne sadraje koji
e tako biti postavljeni da oblikuju novu trgovaku ulicu. Blagovremenom izradom planova sa
lokacijama prilagoenim po nameni i veliini strukturi realne tranje, organizovanom
pripremom i opremanjem lokacija u koordinaciji sa privatnim inicijativama ove ulice e
dobijati postepeno svoj karakter.
Za organizaciju razvoja trgovakih ulica preporuuju se prostorno-programska istraivanja u
okviru irih funkcionalno-prostornih celina.
Tabela 50:
Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u poslovno- trgovakim ulicama
Stepen zauzetosti (Z))
Glavni bulevari
3.5 (izuzetno 5)
60% (izuzetno 80%)
32 (P+8+Pk)
(u zoni visokih objekata

nije limitirana visina)
posebni parkinzi i garae

van ulice
Zelenilo
min 2 drvoreda u profilu
Nain parkiranja*
Poslovno-trgovake ulice
3.5 (izuzetno 4.5)
75%
22 (25) (P+6 do P+6+Pk)
izuzetno 32 (p+8+Pk)
ulino parkiranje ili ivine
garae na 800 1.500 m
min 1 drvored u profilu
Kolski pristup za snabdevanje (utovar i istovar robe) na glavnim trgovakim ulicama po

pravilu reava se direktno sa ulice, pri emu je mogue vremensko ogranienje. Parkiranje
na javnim prostorima trgovakih ulica i peakim zonama treba planirati samo za posebno
registrovana vozila lokalnih korisnika (prvenstveno stanovnika), za parkiranje vozila za
snabdevanje sa fiksnim vremenom zadravanja i za parkiranje bicikla.
U okviru ovih istraivanja mogue je da se du bulevara planiraju vrlo visoki objekti, koji su,
po pravilu, reperi u gradskom tkivu. NJihova spratnost se odreuje na osnovu konkretnih
uslova i limitirana je vizurama i siluetom Beograda kao trajnim gradskim vrednosima.
4.5.9 Zona ulaznih pravaca u grad
Na spoju glavnih radijalnih pravaca ka centralnoj zoni i veznih saobraajnih poluprstena
razvija se poslovanje na ulaznim pravcima grada. Danas su to najee potezi u formiranju
kao smedervski, batajniki, ibarski, panevaki, zagrebaki, niki, zrenjaninski. U podrujima
76
izvan srednjeg prstena zona poslovanja na ulaznim pravcima se poklapa sa privrednim

zonama na istom podruju.
U zonama ulaznih pravaca u grad tipine namene su specijalizovane velike prodavnice
odreenih vrsta roba, servisi, skladita sa direktnom prodajom na malo i veliko i poslovanje
bilo koje posebne vrste. U ovim zonama mogu se locirati turistiki sadraji za potrebe
tranzita. Stanovanje u delu prema glavnoj komunikaciji se ne preporuuje, dok je u
povuenom delu mogua i takva namena ukoliko je u skladu sa poslovanjem.
Na ulaznim pravcima autoputa treba organizovati lokacije za vee korisnike zemljita i vei
spektar moguih delatnosti (hipermarketi, oping molovi, veletrnice i drugi veliki posebni
poslovni kompleksi). Osnovna ogranienja u ovim zonama postavljaju se u funkciji zatite
ivotne sredine i nekompatibilnost sa susednim delatnostima.
To su po pravilu veliki komercijalni objekti sa trgovinom kao dominantnom funkcijom,
kombinovanom sa nizom prateih funkcija. Mogu biti gradski i vangradski. Zahtevaju lokacije
velikog stepena komunikativnosti koje se po pravilu nalaze na preseku uvodnih pravaca u
grad i obilaznih poluprstenova. Ukoliko su u gradskom tkivu mogu da zauzimaju itav blok, a
za centralnu zonu potrebno je posebno ispitivanje uticaja ovog sadraja na okolno tkivo zbog
izuzetne saobraajne frekvencije koju generie ova namena.
Planira se takva transformacija koja e u budunosti omoguiti racionalno korienje
graevinskog zemljita, plansko formiranje blokova i organizovano infrastrukturno
doopremanje spontano zapoetih pravaca (Smederevski put, Zrenjaninski put) i
infrastrukturno opremanje planiranih i delimino realizovanih lokacija (Batajniki drum).
Planirane nove zone poslovanja na ulaznim pravcima su Autoput, Ibarska magistrala,
Krnjaa (planirana povrina izmeu postojeeg i novog mosta na Dunavu u kontekstu nove
luke u zoni i dunavske orijentacije Beograda), Vrin - kruni put.
Tabela 51:
Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u zonama ulaznih pravaca u grad
Indeks izgraenosti (I))

Nain parkiranja*
Zelenilo
*Broj parking mesta za poslovanje prema Pravilima za parkiranje
0.5 - 1
50%
u skladu sa zonom u kojoj se
nalazi
parking prema ulici
min. 20% i ozelenjen parking
4.5.10 Posebni poslovni kompleksi

Posebni poslovni kompleksi (u daljem tekstu PPK) su viefunkcionalni kompleksi razliite
veliine od 2 do 40 ha sa dominantnom komercijalnom namenom koja moe sadrati ostale
kompatibilne namene (prema Tabeli kompatibilnosti u pravilima graenja) kao sekundarne,
ukljuujui i poslovno stanovanje (poslovno stanovanje je poseban oblik slubenog
stanovanja u funkciji osnovne namene poslovanja, koje ne podrazumeva socijalne
infrastrukture - snabdevanje, kole, obdanita itd.). PPK sa veim ueem javnih sadraja i
dobrim poloajem u gradskom tkivu moe postati i gradski centar za to podruje. PPK se, po
pravilu, nalaze van centralne zone, a po poloaju dele se na gradske i vangradske i mogu u
ambijentalnom smislu biti posebne celine u odnosu na kontaktne zone.
77
Posebni kompleksi mogu biti:

preteno distibutivni (distributivni centri),
preteno u funkciji trgovine na veliko (veletrnice, skladita, kvantake pijace prelazni oblik),
preteno u funkciji saobraaja (pratei sadraji autoputa: motel, kamp, pumpa,
parkiranje kamiona),
preteno u funkciji trgovine na malo (hipermarketi, oping centri i oping molovi,
pijace, otvoreni trni centri - prelazni oblik, pijace starih stvari),
preteno kancelarijsko-istraivaki (poslovni parkovi),
preteno zabavni (zabavni parkovi, planetarijumi, veliki akvarijumi, rolerkoster,
kuglane...),
preteno izlobeni (sajmovi),
postojei kompleksi u transformaciji u preteno komercijalne sadraje (vojni objekti,
naputena saobraajna infrastruktura i komunalni objekti, industrijski objekti...) i
meoviti (ostali).
Gradski posebni poslovni kompleksi najee e svoju fizionomiju ostvariti transformacijom
postojeeg nestambenog prostora, bilo da se radi o rekonstrukciji i promeni namene
postojeih privrednih preduzea, ili drugih namena koje zbog tehnolokog progresa,
nepoeljnog uticaja na okolinu ili malog stepena iskorienosti zemljita, ne mogu vie
zauzimati gradske lokacije (industrijska, saobraajna i infrastrukturna postrojenja, lokacije
vojnih i dravnih ustanova). Mogunost transformacije se kree od zadravanja i
rekonstrukcije postojeih objekata za novu namenu do potpune zamene objekata novom
strukturom u skladu sa buduom namenom. Iako su ovo posebni kompleksi u odnosu na
okolno tkivo, njihova namena, volumen, saobraajni pristup i potrebe za parkiranjem ne
smeju ni na koji nain da ugroze kontaktnu zonu. Ve formiran gradski kompleks kod koga
se oekuju samo manje transformacije u kontekstu povezivanja sa buduim centrom u
Savskom amfiteatru je Beogradski sajam. Veliki kompleksi su i neizgraeni blokovi van
centralne zone na Novom Beogradu, planirani za preteno komercijalne namene (kao to su
blokovi 41, 41a i drugi).
Vangradski posebni poslovni kompleksi su uglavnom blokovi ili kompleksi oivieni jakim
saobraajnicama, za koje treba definisati program, prostornu organizaciju i blie odreenu
namenu. To su po pravilu lokacije rezervisane za vangradske hipermarkete, oping molove,
veletrnice. Novi poslovni kompleks na Adi Huji, izmeu lokoteretne stanice i obale Dunava,
ima mogunost da, sa odgovarajuim sadrajem, postane centar ovog dela grada sa
posebnom ulogom unapreenja izgleda grada sa Dunava. Visinska regulacija ne sme da
ugrozi siluetu Zvezdare u pozadini.
Tabela 52:
Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u posebnim poslovnim kompleksima
Posebni poslovni kompleksi u Posebni poslovni kompleksi
CZ
van CZ
3.5 (izuzetno 5)
0.5
Indeks izgraenosti (I))
60% (izuzetno 75%)
50%
32 max (P+8+Pk)
12 (P+1)
18 (max P+3) u zonama
planiranim za visoke objekte
Nain parkiranja
na svojoj parceli u garai
parkinzi na svojoj parceli
10 % i ozelenjen parkinng
min 20% i ozelenjen parking
Zelenilo
4.5.11 Centri u novim naseljima
78
Lokalni centri obuhvataju koncentracije sadraja koji omoguavaju lokalno snabdevanje i

usluge u centrima mesnih zajednica i glavnim ulicama u novoizgraenim stambenim
zonama, ali i sadraje koji zadovoljavaju potrebe osnovnog obrazovanja, deije zatite,
osnovne zdravstvene potrebe i potrebe kulture i zabave gravitirajueg stanovnitva.
Ovi centri imaju tipian sadraj centara mesnih zajednica koji obuhvata komercijalni deo i
deo koji zadovoljava javne potrebe lokalnog nivoa. Komercijalne namene su samo u
prizemlju dok su na spratu mogue javne namene (biblioteka, vienamenska sala), ali i
stanovanje. Poeljan je kontinuitet trgovakih radnji i zanatskih lokala u prizemlju. Servisi koji
su buni nisu dozvoljeni.
Potrebno je postojee centre oblikovno zavriti i sadrajno dopuniti savremenim uslugama
koje zadovoljavaju potrebe gradskog stanovnitva u funkciji slobodnog vremena, zabave,
sporta i rekreacije. Oblikovanje ovih centara uskladiti sa ve formiranim elementima
arhitektonskog pristupa.
Tabela 53:
Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte centrima novih naselja
1-2 zavisno od stambenog tkiva
50%
12 (P+1+Pk)
Nain parkiranja*
parkinzi
Zelenilo
min. 20 %, ozelenjeni parking i javno zelenilo
4.5.12 Centri prigradskih naselja i pojedinani sadraji u tkivu

Lokalni centri prigradskih naselja obuhvataju manje i vee koncentracije sadraja lokalnog
snabdevanja i usluga u glavnim ulicama. Pored komercijalnih, obuhvataju i javne sadraje kole, deije ustanove, usluge socijalne i zdravstvene zatite, sadraje kulture, verske
objekte. Veliina ovih centara je u funkciji veliine naselja. Re je prvenstveno o naseljima
Batajnica, Dobanovci, Surin, eleznik, Ostrunica, Sremica, Umka, Motanica, Ruanj,
Resnik, Zuce, Kaluerica, Bole, Bora, Ova i drugim manjim naseljima.
Tipine delatnosti u manjim lokalnim centrima su razne prodavnice, kafane i restorani, kao i
razne zanatske usluge koje zadovoljavaju lokalne potrebe. Tipine komercijalne delatnosti su
i mala robna kua, pijaca, poslovni prostor za prodaju specifinih roba poput nametaja,
zabava i razonode. Komercijalne namene su samo u prizemlju, dok je na spratu stanovanje.
Poeljan je kontinuitet trgovakih radnji. Buni servisi nisu dozvoljeni. U veim lokalnim
centrima iri je raspon trgovine i poslovnih usluga koje opsluuju iru stambenu zonu, ali i
sadraja koji zadovoljavaju javne potrebe lokalnog stanovnitva.
Lokalni centri su izraz koncepta decentralizacije. Za aktivno unapreenje stanja u
prigradskim naseljima na obodu kontinualnog gradskog tkiva potreban je organizovaniji
pristup nego do sada. Izgradnjom novog poslovnog prostora planira se izjednaavanje
uslove ivota i rada u malim sredinama u kojima su uslovi ivotne sredine neuporedivo bolji
nego u velikom gradu. Pri tome treba iskoristiti sve prednosti naselja na domaku velikog
grada i smanjiti nepotrebna kretanja prema gradu. U funkciji specifine turistike ponude,
koja je sve aktuelnija u naseljima u blizini velikih gradova, u lokalnim centrima posebno je
vano negovati specifine delatnosti konkretnog prostora (zanati, domaa radinost,
ugostiteljstvo) i time unapreivati identitet i samostalnost naselja. Oblikovanje ovih centara
treba uskladiti sa tradicionalnim elementima arhitektonskog pristupa.
79
Tabela 54:
Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u centrima prigradskih naselja
1-2 zavisno od stambenog tkiva
50%
12 (P+1+Pk)
Nain parkiranja*
parkinzi
Zelenilo
ozelenjeni parking i javno zelenilo
U svim vrstama gradskog tkiva planirani su manji komercijalni i srodni sadraji. NJihov
dananji raspored je uglavnom usaglaen sa potrebama okolnog stanovnitva ili korisnika.
Takav raspored se oekuje i u budunosti. Gustina ovih sadraja u centralnoj zoni dvostruko
je vea nego izvan centralne zone.
Tabela 55:
Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte koji postoje kao pojedinani sadraji u tkivu
prema okolnom tkivu
prema okolnom tkivu
prema okolnom tkivu
Nain parkiranja*
na parceli
Na pojedinanim lokacijama komercijalnih i centralnih sadraja manjih od 0.5 ha, planiranih u

okruju drugih namena u istom bloku, mogue je planirati i graditi i te preovlaujue i njima
kompatibilne namene kao osnovne.
4.5.13 Turizam
Na osnovu pravila transformacije i kompatibilne namene, turistiki kapaciteti se mogu
razvijati u privrednim zonama, uz stanovanje, javne objekte, sportske objekte i komplekse,
zelene povrine, saobraajne povrine i terminale uz arheoloka nalazita a pre svega u
komercijalnim zonama i gradskim centrima.
Ovim planom predvia se i transformacija velikih privrednih, adminstrativnih, saobraajnih i
drugih kompleksa koji su izgubili svoju funkciju u centralnoj zoni grada, u komercijalne zone i
gradske centre od kojih znaajan deo moe bitu u funkciji ugostiteljstva, turizma i zabave.
Takav razvoj se oekuje na prostoru Starog sajmita, na prostoru Savskog amfiteatra, na
Dorolu, u sklopu novog centra gradske podceline na Ada Huji i na drugim privlanim
lokacijama.
Znaajni kapaciteti ugostiteljsko-turistikog karaktera oekuju se u buduim
velikim
viefunkcionalnim centrima u posebnim poslovnim kompleksima.
Kao nove inicijative koje e u prostoru grada dobijati preteno turistiko-ugosti-teljski karakter
do 2021. godine su:
80
potez autoputa od Aerodroma "Beograd" do petlje "Lasta", kao gradska avenija koja
ve sada objedinjuje najznaajnije turistike kapacitete i gradske terminale, moe se
formirati kao jaka koncentracija zabavnih funkcija i poslovanja;

vodeni bulevari Beograda - Dunav i Sava posebno u centralnoj zoni (sa restoranima,
kulturnim, sportskim i zabavnim manifestacijama i revijalnim programima na vodi uz
razvoj renog gradskog putnikog i taksi saobraaja;
tranzitni nautiki centri na Evropskom koridoru VII Dunav rukavci Dunava sa velikim
marinama van plovnog puta;
tranzitni turistiki centar na koridoru X u zoni Bubanj potoka. Ovaj turistiki centar se
oslanja direktno na Zuko polje i belopotoke padine Avale kao memorijalni, izletniki
i rekreativni kompleks Beograda i kao najznaajniji prostor za prihvat tranzitnih turista
(sa sadrajima: etno kompleks Srbije, autokamp "Avala", iara za Avalu,
termoakvatiki kompleks za potrebe rekreacije, omladinski prihvatni centar, kompleks
"arapievog bresta" sa sportskim zabavnim centrom, turistika stajalita regionalne
eleznice u Belom potoku i Bubanj potoku, turistiko- apartmanski kompleks sa
vezom na deije odmaralite na upljoj steni;
park minijatura kao muzej - Srbija kroz prostor i vreme, za koje treba uraditi
istraivanje najpogodnije lokacije;
turistika biciklistika transferzala od Ade Ciganlije preko Topidera, Jelezovakim
potokom do Spomen parka "Jajinci" i tranzitnog turistikog centra Avala.
Nove lokacije za vee hotele planirane su u starim jezgrima (okretnica u Rajievoj ulici, "Tri
lista duvana"), uz obale reka (Karaoreva ulica, Kosaniev venac, dorolska marina,
Savski amfiteatar, centar na Adi Huji, zemunsko jezgro, Blok 12), uz velike terminale
(Aerodrom "Beograd", eleznika stanica Novi Beograd, eleznika stanica "Centar") i uz
sportske i zabavne objekte. Manji smetajni kapaciteti, koji nedostaju Beogradu, kao
komplementarni sadraji mogu se razvijati na itavom prostoru grada.
Pored rekonstrukcije i kompletiranja sadraja u postojeim velikim marinama, planirane su i
druge marine u toku i bazenske marine (beanijski zimovnik, ukariki rukavac, marina
"Dorol", rukavac Ade Huje, ue Boleice, uz planirane mostove na levoj obali Dunava, na
novoj adi "aplja" i druge).
Planirana su nova i proirena kupalita i izletita na rekama (Veliko ratno ostrvo, Veliko blato,
Koara, Beljarica, Ada Ciganlija, Maki, Ostrunica i Umka, Duboko). Odreene su lokacije
za tri zabavna parka od kojih dva na umadijskom i jedna na banatskom delu grada (juno
od toplane "Cerak", u Rakovici i u Krnjai). Planirane su tri lokacije za vee golf terene od
kojih su takoe dve u umadijskom i jedna na banatskom delu grada (Resnik, Umka i
Crvenka).
Raznovrsna ponuda nacionalnih restorana upotpunie se razvojem brodova restorana na
vodi koji pored ugostiteljske treba da prihvate i kulturne, sportske i zabavne namene.
Planiraju se etiri nova autokampa od kojih dva u umadijskom delu uz obilazni autoput a po
jedan na banatskom i sremskom delu grada.
4.5.14 Opta pravila za komercijalne delatnosti
Pravila za stepen zauzetosti (Z)
Parcela poslovanja moe biti izgraena i 100% pod posebno planiranim uslovima, u
centralnoj zoni, kada je potpuno usaglaena sa svim susedima, kada zauzima celu povrinu
bloka, ili ako se naslanja na postojee (ili planirane) kalkane susednih zgrada na zajednikim
meama. Visina delova objekta na zajednikim meama moe se razlikovati za 1 m za isti
nivo.
81
Pravila za parkiranje
Kod veih intervencija u rekonstrukciji bloka, izgradnja podzemnih garaa u bloku mogua je
u funkciji garae za korisnike okolnih objekata i parcela, pod uslovom da je dominantna
namena bloka poslovanje, da je ukupna povrina zajednikog dvorita velika i da je pristup
mogu iz sporedne ulice. Mogue je da garaa u sreditu bloka bude podzemna a izuzetno
do 2,5 m iznad zemlje. Na ivici bloka i na regulaciji bloka garae po pravilu treba da budu
viespratne. Krovne povrine podzemnih garaa moraju se urediti kao peake povrine sa
znaajnim ueem specijalnog krovnog zelenila. Vieetane nadzemne garae treba graditi
kao ivine objekte koji se ne mogu graditi u unutranjosti kompaktnih blokova, osim kada je
blok jedinstvena organizaciona celina.
Za novoizgraene objekte potrebno je obezbediti po jedno parking mesto na povrini (zoni,
bloku,
kompleksu,
parceli)
na
koju
se
odnosi
plan.
Uslovi za izgradnju parking mesta odreuju se po sledeoj tabeli.
Tabela 56:
Kapaciteti parking mesta za komercijalne delatnosti (za novoizgraene objekte)
namena
trgovina
administrativno-poslovni objekti
ugostiteljski objekti
hoteli
oping molovi, hipermarketi
1 parking mesto na m2
2
50 m prodajnog prostora
60 m2 neto etane povrine
2 postavljena stola sa etiri stolice
2-10 kreveta zavisno od kategorije
50 m2 prodajnog prostora
Pravila za arhitektonsko oblikovanje

Osnovni princip oblikovanja kod izgradnje novih poslovnih objekata u komercijalnim zonama
u centru Beograda i peakim ulicama je prilagoavanje postojeoj fizikoj strukturi bloka i
zadravanje formirane parcelacije i regulacije zgrada. Ovde se daju samo specifina pravila
za poslovne objekte, a za sve ostalo vae pravila za blokove u delu pravilnika koji se odnosi
na stanovanje.
Oblikovanje objekta prilagoava se karakteru ambijenta. Za vee objekte preporuuje se da
se idejno reenje dobija konkursom.
Za izloge koji su na izrazito osunanoj strani preporuuje se otvaranje kolonda, nadstrenice
ili povlaenje sa regulacione linije (arkade, kolonade).
4.6 Javne slube, javni objekti i kompleksi
Ova namena obuhvata skalu razliitih tercijarnih delatnosti koje su znaajne za drutvo u
celini. Javne slube i njihovi objekti formiraju u gradu mree koje se kombinuju sa ostalim
vrstama sadraja i funkcija i javnih zgrada. Zahvaljujui tome zavreuju da budu prepoznate
kao javne zgrade i vee grupacije koje su u ovom GP oznaene kao specijalizovani centri.
Po zakonskom odreenju, javne slube su ustanove u kojima se obezbeuje ostvarivanje
prava, odnosno zadovoljenje potreba i interesa graana i organizacija u oblastima
obrazovanja, uenikog i studentskog standarda, nauke, kulture, fizike kulture, zdravstva i
socijalnog osiguranja, socijalne zatite, drutvene brige o deci i zdravstvene zatite ivotinja.
82
Povrine namenjene za javne slube (ustanove) obuhvataju obrazovanje, nauku kulturu i

informacije, zdravstvenu zatitu i drutvenu zatitu dece i omladine i socijalnu zatitu, objekte
dravnih organa i lokalne samouprave, udruenja i komore, organizacije i udruenja
graana.
Postojea prostorna distribucija javnih slubi (ustanova) je sledea: u centralnoj zoni
ostvarena je zadovoljavajua koncentracije svih tipova javnih slubi, od obaveznih do elitnih;
u formiranim podrujima na osnovnim pravcima razvoja (zone Banovo brdo, Duanovac,
Vodovac, deo Novog Beograda, Zemun i Karaburma) formirane su jezgrazone javnih
slubi koja uz manje korekcije u stepenu opremljenosti i kapacitetima mogu da zadovolje
obavezne i standardne potrebe gravitacionog podruja; novorazvijeni pravci i zone
(Beanijska kosa, deo Novog Beograda, Mirijevo, Rakovica i ukarica), zbog ubrzanog
razvoja, nisu uspeli da razviju osnovne i standardne javne slube, a postojei objekti i
kapaciteti nisu dovoljni da bi podmirili potrebe novodoseljenog stanovnitva; u perifernim
zonama Beograda, koje su poslednjih decenija imale intenzivan razvoj i ekspanziju
stanovnitva (naselja leve obale Dunava, Kaluerica, Altina), nedostaju objekti i slube
elementarnog drutvenog standarda (55% od potrebnih kapaciteta osnovnih kola,
predkolskih ustanova, ustanova primarne zdravstvene zatite i naseljskih drutvenih
centara).
Osnovno obeleje razvijenosti javnih slubi (ustanova) na podruju GP je injenica da
poslednjih 15 godina nije izgraen gotovo nijedan objekat ovog tipa, a samo neznatan broj je
pretrpeo manja unapreenja u opremljenosti i kapacitetima.
4.6.2 Ciljevi
Ciljevi socijalnog razvoja moraju se dovesti u vezu sa ekonomskim mogunostima i
redefinisanim socijalnim i kulturnim pravima.
Treba oekivati da e se obezbediti kvalitetnije ostvarivanje zagarantovanih prava, dok e
ostala socijalna i kulturna prava biti ostvarivana srazmerno ekonomskim mogunostima
korisnika i drugih aktera (lokalna i centralna vlast, meunarodne institucije, nevladin sektor,
donacije itd.).
Oekivane promene u politikim i drutvenim odnosima, redefinisana zakonska regulativa,
svakako e prouzrokovati promene i na planu organizacije javnih slubi, ali i njihovog
prostornog rasporeda.
Imajui u vidu oekivane promene u razradi ove oblasti u okviru GP postavljeni su sledei
ciljevi:
poboljanje (prostorne) dostupnosti javnih slubi za graane, odnosno sprovoenje
koncepta njihove decentralizacije;
fleksibilna organizacija i modaliteti organizovanja javnih slubi, odnosno ukidanje
monopolske pozicije dravnih ustanova u javnim slubama;
pribliavanje normama i kriterijumima organizacije javnih slubi u Evropskoj uniji;
usklaivanje organizacije javnih slubi sa prostorno-fizikim obelejima podruja, to
podrazumeva naputanje uniformnih modela organizacije i uvaavanje drugih
83
kriterijuma, kao to su gustina naseljenosti, tipovi izgraenosti, starosna struktura

stanovnitva, socio-profesionalna struktura, obeleja domainstava i sl.;
podsticanje ulaganja u javne slube putem fondacija, dobrovoljnog i dobrotvornog
rada i priloga, podravanjem neprofitnog sektora, razvijanjem samoinicijativa graana
i udruenja graana, povezivanjem javnih slubi sa treim sektorom itd. (poreske i
druge olakice, beskamatni ili subvencionirani krediti, pogodnosti prilikom davanja
prostora u zakup, itd.).

Javne slube se razvijaju u okviru drugih gradskih povrina sa kojima su u funkcionalnoj vezi,
kao i u okviru specijalizovanih centara. U sektor javnih slubi u Generalnom planu su
uvrene i verske ustanove, koje nisu obuhvaene prethodnim Generalnim planom.
Javne slube su svrstane u tri grupe:

obavezne/osnovne,
standardne i
elitne (specifine, nestandardne, jedinstvene, unikatne).
U obavezne i standardne ustanove spadaju: predkolska zatita dece, osnovno obrazovanje,

osnovna zdravstvena i socijalna zatita i osnovni kulturno-zabavni sadraji, srednje
obrazovanje, ustanove kulture gradskog nivoa, ustanove socijalne zatite, sakralne
graevine i sline. Elitne, specifine ustanove i centri su javne slube koje prevazilaze
karakter gradskog a grad ine kompetetivnim na nacionalnom i meunarodnom nivou.
U granicama GP njihova prostorna distribucija je trojaka:
u centrima (prema naznaenim hijerarhijskim nivoima);
u kompleksima specijalizovanih centara (strukture koje koncentriu objekte jedne
delatnosti ili su prostorna sinteza srodnih i komplementarnih funkcija);
ravnomerno rasporeena mrea sadraja naseljskog programa.
Namena javnih sadraja kompatibilna je sa drugim namenama i moe se javiti u okviru
povrina tih namena. Planskim reenjem se postojei kapaciteti zadravaju, uz obavezu
njihovog daljeg razvoja i unapreivanja. Kada se radi o postupku transformacije i privatizacije
objekata i kompleksa javnih slubi po organizovanim programima dravne uprave i
kompleksi i objekti javnih slubi mogu se transformisati i u poslovne, uz potovanje njihovog
znaaja za ambijent, tradiciju i potrebe grada kojima treba dati prioritet.
Obavezne i standardne ustanove javnih slubi e se, u okviru stambenih naselja, realizovati i
dalje proirivati. Ranije planirane lokacije su, gde je bilo mogue i planski realno, zadrane i
ine bitan prostorni resurs, a kroz izradu novih regulacionih planova e se definisati i
potrebne nove lokacije. Predviena je izgradnja novih oko 500.000 m2 neto obaveznih i
standardnih javnih slubi.
Specifini centri i sedita unikatnih i nestandardnih aktivnosti, kao i sve prostorne celine,
treba da dobiju poseban status u prostoru grada. Re je o Klinikom centru i specijalizovanim
bolnicama, fakultetskim kompleksima, najviim naunim ustanovama, Narodnoj biblioteci
Srbije, muzejima, pozoritima, itd. Ovim Generalnim planom se predvia obnova i
rekonstrukcija postojeih duhovnih objekata kako bi se poboljao kvalitet usluga i poveao
kapacitet ovih sadraja. Rekonstrukcije i adaptacije, meutim, ne znae prekomerno
korienje prostora. Zbog toga e biti potrebno da se otvore nove lokacije za ovu vrstu
sadraja, koje treba da poseduju reprezentativnost i ekskluzivnost prostora. Za razvoj
84
specijalizovanih centara i javnih objekata od najvieg nacionalnog znaaja predvieno je vie

lokaliteta, kao to su mikrolokacije u Savskom amfiteatru, Starom sajmitu, Bloku 26,
Donjem gradu, Kosanievom vencu, na Terazijskoj terasi, Trgu Republike, na prostoru
Stare centrale, u zoni Bogoslovije, Vraarskog platoa, na vrhu Zvezdare, u Vini, itd. Za
razvoj ovih slubi planirano je novih oko 100.000 m2 neto prostora.
Postojei objekti dravne, republike i gradske administracije mogu promeniti namenu.
Oekuje se poboljanje i reavanje smetaja (posebno u kategoriji kulturnih institucija) kroz
preuzimanje objekata iz fonda republikih i saveznih organa. Objekti javnih slubi lokalnog
znaaja i drugi koji se grade u namenama stanovanja i gradskim centrima prilagoavaju se
tim preovlaujuim namenama, a prema normativima i programima koje donose institucije
nadlene za njihov razvoj. Mrea (prostorni raspored) objekata koji pripadaju grupi
"obaveznih" (osnovne kole i ustanove primarne zdravstvene zatite, socijalna i predkolska
zatita dece) prilikom regulacione razrade novih stambenih naselja mora biti adekvatno
zastupljena. Za nove stambene komplekse, planirane na neizgraenom terenu, opremanje
naselja objektima obaveznog nivoa izvriti prema maksimalnim normativima.
Prostori definisani ovim planom za javne namene odreene kategorije, kao steene obaveze
prethodne regulacione razrade, ukoliko naknadne provere to pokau, mogu promeniti
prvobitnu namenu ali iskljuivo u okviru grupe javnih slubi. Izgradnja objekata javnih slubi
koje finansira privatni sektor mogua je i izvan utvrene mree. Ostali objekti iz kategorije
standardnih i unikatnih ustanova (srednje obrazovanje, ustanove kulture gradskog nivoa,
ustanove socijalne zatite, sakralni objekti i prostori i dr.), kao i sadraji koji se razvijaju u
okviru specijalizovanih centara (visoko obrazovanje, nauka i zdravstvo, duhovni centri,
kompleksi sporta i rekreacije) grade se i ureuju prema posebnim programima, a razrauju
urbanistikim projektima, ukoliko se radi o veim objektima i kompleksima.
4.6.4 Lokacije i kompleksi javnih slubi
U GP su identifikovane i planirane sledee lokacije i kompleksi za javne slube:

deije ustanove,
osnovne kole,
oblast obrazovanja - standardni nivo,
ustanove primarne medicinske zatite,
ustanove socijalne zatite,
specijalizovana zdravstvena zatita,
specijalizovani centri,
ambasade,
verski objekti i njihovi centri i
kultura - rejonski (naseljski) sadraj.
4.6.5 Deije ustanove

Deije ustanove su objekti organizovanog boravka, vaspitanja, obrazovanja i zdravstvene
zatite dece predkolskog uzrasta.
Iako na teritoriji Generalnog plana Beograda ima 211 objekat deijih ustanova (45%
kombinovanih ustanova, 30% vrtia i 25% jaslica), uoen je manjak kapaciteta i
preoptereenost postojeih ustanova. Najugroenija su podruja intenzivne izgradnje u
85
optinama: ukarica (u objektima je 67% vie dece od normiranog), Palilula i Novi Beograd
(49%), Zemun (46%) i Vodovac (44%). Privatizacija ovog segmenta obaveznih javnih slubi
je u povoju, a gotovo nijedan od ovih punktova nije registrovan.
Za lokacije novih deijih ustanova koristiti one lokacije koje su ve utvrene vaeom
planskom regulativom sa proverom kapaciteta, a prioritet u realizaciji je tamo gde je veliki
priliv novih stanovnika (nova naselja i blokovi u rubnim zonama). Za nove stambene
komplekse planirane na neizgaenom terenu, opremanje naselja predkolskim ustanovama
izvriti prema maksimalnim normativima. U objektima deijih ustanova dozvoljene su
iskljuivo namene vezane za deije ustanove propisane zakonom i drugim propisima.
Objekti deijih ustanova se mogu transformisati u objekte iste ili sline namene u kategoriji
javnih slubi pod uslovom da se ne umanjuju dostignuti standardi deije zatite na tom
podruju.
Veliina deije ustanove (kapacitet) je ogranien na 270 mesta. Objekat i parcela treba da
zadovolje normative 6,5-7,5 m2 BGP/detetu, a parcela 15,0-18,0 m2 zemlj./detetu pri emu e
se raditi na usklaivanju sa normativima EU. U cilju bolje opsluenosti predlau se
depandansi DU (grupe do 80 dece sa obezbeenom slobodnom povrinom od 8,00
m2/detetu) u bliskom okruenju, u okviru stambenih blokova i drugih odgovarajuih zelenih
povrina blokova. Parkiranje i garairanje obezbediti van kompleksa predkolske ustanove, a
prema optim uslovima za parkiranje za javne slube. Uslovljava se ograniavanje spratnosti
na max. P+1. Sastavni deo funkcije i likovnosti objekata je ozelenjavanje kompleksa. Za
kompaktne blokove u centralnoj zoni treba preispitati navedene normative definisane
zakonom u smislu njihovog smanjivanja - zbog ogranienih prostornih mogunosti.
Tabela 57:
Rekapitulacija potrebnih kapacita
Objekat m2/korisniku
Kapacitet
Parcela m2/korisniku
Spratnost
6,5-7,5
max. 270 dece
15-18
P+1
van parcele
Parking mesto na m2 objekta ili zap.
100
Tabela 58:
Stepen infrastrukturne opremljenosti objekta
vodovod
+
kanalizacija
fekal.
+
kanalizacija
kina
+
elektro
telefon
toplovod
4.6.6 Osnovne kole

Osnovne kole su vaspitno-obrazovne devetogodinje ustanove koje treba da obezbede
potpuni obuhvat mladih od 7-14 godina u priblino istim uslovima nastave i boravka dece.
Planira se da do 2006. godine celodnevnim boravkom bude obuhvaeno 30%, a do kraja
planskog perioda najmanje 66% uenika.
Na teritoriji Generalnog plana Beograda postoj 143 osnovne kole, od ega je 35 specijalnih.
Veina objekata nije modernizovana, niti tehniki prilagoena zahtevima savremenog
obrazovanja. Interesovanje za pojedine struke i zanimanja je promenjeno. Nastava se odvija
86
u vie smena, i ne retko na vie mesta, to vai i za sportsko-rekreativne prostore uz objekte

obrazovanja.
U okviru mree postojeih kola izvriti preraspodelu kako bi se za uzrast I-IV razreda
obezbedila peaka distanca (300-600 m), dok bi se stariji razredi upisivali u kole na veoj
udaljenosti. Mogua je dogradnja sala za fiziko vaspitanje, otvorenih terena, kao i dogradnja
jedne etae, radi poboljanja uslova nastave i ostvarenih normativa.
Za lociranje novih kola treba koristiti one lokacije koje su utvrene vaeom planskom
regulativom sa proverom kapaciteta, a prioritet u realizaciji je tamo gde je veliki priliv novih
stanovnika (nova naselja i naselja u rubnim zonama). Za nove stambene komplekse,
planirane na neizgraenom terenu, opremanje naselja objektima osnovnih kola izvriti
prema maksimalnim vrednostima normativa.
Prema vaeim zakonskim propisima optimalan kapacitet kole je 24 odeljenja, to se za
uslove Beograda smatra minimumom (raspon je 24 do 40 odeljenja). Zemljite se rauna sa
20-25 m2/ueniku u smeni (2,15-2,7 m2/po stanovniku gravitirajueg prostora), to
obezbeuje izgradnju povrina za fizike aktivnosti, kolski vrt i deo terena rezervisan za
neophodno proirenje kapaciteta kole. Za potrebe zaposlenih i posetilaca u granicama
parcele obezbediti parkinge za 10% radnika.
Za kompaktne blokove u centralnoj zoni treba preispitati navedene normative definisane
zakonom, u smislu njihovog smanjivanja, zbog ogranienih prostornih mogunosti, tj.
prilagoditi normative i kapacitete novim promenama u vaspitno-obrazovnom sistemu
(devetorazrednoj O, srednjoj koli u transformaciji)...
Tabela 59:
Objekat: m2/korisniku
6,5-7,5
0,4 - 0,64 (1,5 smena)
0,6 - 0,96 ( 1 smena)
24-40 odeljenja
min. 25 m 2 /ueniku u jednoj smeni
1,0 - 2,0 (1,5 smena)
1,5 - 3,0 (1 smena)
P+2 (P+3)
na parceli za 10% zaposlenih
Objekat: m /stanovniku gravitirajueg podruja

Kapacitet
Parcela m2 /stanovniku gravitirajueg podruja
Spratnost
Parking mesto na m2 min. broj zaposlenih
Tabela 60:
Stepen infrastrukturne opremljenosti objekta
vodovod
+
kanalizacija
fekal.
+
kanalizacija
kina
+
elektro
telefon
toplovod
4.6.7 Oblast obrazovanja - standardni nivo

Na nivou standardnih javnih slubi oblast obrazovanja ine ustanove srednjeg obrazovanja i
vaspitanja osnovane kao gimnazije, srednje i umetnike kole (u trajanju od 4 godine),
strune kole (u trajanju od 3 godine) i vie kole (od 2-3 godine kolovanja), specijalizovane
javne ustanove visoke kole u sastavu Beogradskog univerziteta i grupacije AAOM.
Na teriotoriji GP ima 45 srednjih kola, 16 viih kola od kojih samo 10 imaju svoje objekte i
tri univerziteta koji koriste 35 objekata. Izmetanje nekih od fakulteta na nove lokacije nije
realizovano (Elektrotehniki, deo biveg Prirodno-matematikog fakulteta i Veterinarski
87
fakultet), a i dalje ostaje aktuelna ideja formiranja univerzitetskih centara na lokacijama na

Novom Beogradu i u zonama nauno-istraivakih centara.
Za planiranu izgradnju novih obrazovnih kompleksa treba preispitati lokacije javnih namena
koje su utvrene vaeom planskom dokumentacijom, a koje nisu realizovane. Ukoliko se
pokae da je mogua prenamena, koristiti ih za komplekse koji nisu teritorijalno uslovljeni.
Na teritoriji Generalnog plana, a posebno Novog Beograda, postoji vie slobodnih lokacija
ovog tipa.
Mreu srednjih kola treba ravnomerno distribuirati na ekspanzivnim pravcima prostornog
razvoja grada (zona Trgovake i Kneza Vieslava, Cerak i Vidikovac, prostori Zemuna Gornjeg grada, blokovi uz Ulicu Jurija Gagarina na Novom Beogradu, stambena zona
Mitrovo brdo, potez uz stambenu aglomeraciju Kaluerica -Vina - Letane).
U okviru kompleksa kola treba predvideti propisima utvrene sadraje, s tim to su u
granicama kompleksa specijalizovanih visokokolskih centara mogue i poeljne i druge
kompatibilne namene: nauno-istraivake ustanove, studentski domovi i internati, sportskorekreativni poligoni i pratei komercijalni, ugostiteljski i zabavni sadraji .
Postojee lokacije vaspitno-obrazovnih ustanova mogu se transformisati u okvirima iste
delatnosti ukoliko se pri tome zadovolje osnovni urbanistiko-tehniki parametri i propisi
utvreni zakonskom regulativom.
Pod pretpostavkom da e 50-80% populacije od 7-15 god. pohaati srednje kole utvrene
su i potrebe za prostorom:

2 m2/uen.
10-12 m2/ uen. u smeni
15-30 m2/uen. u smeni
pod uionicama
ukupno izraenog m2 BGP
kolski kompleks
Kod dimenzionisanja novih i rekonstrukcije postojeih visokokolskih centara primenjivae se

normativ od 14-18 m2/studentu korisnog izgraenog prostora.
Kod dimenzionisanja parcele fakulteta javljaju se dva osnovna tipa:
a) lokacije u kompaktno izgraenom tkivu, gde e se potovati urbanistiki pokazatelji te
zone i
b) u novoformiranim centrima i ree nasleenim delovima grada gde se moe primeniti
standard 35-40 m2/studentu.
Zavisno od toga da li je lokacija u gusto izgraenom delu grada sa dobrom opsluenou JP,
ili je organizovana na periferiji, planira se 1 PM na 5-10 (20) studenata. Parkiranje obezbediti
sa 40% potrebnih mesta u okviru svoje parcele.
Tabela 61:
srednje kole
visokokolske
ustanove
14-18 m2/studentu
*
35-40 m2/studentu
*
10-12 m2/ueniku u smeni

16-32
15-30 m2/ ueniku u smeni
P - P+3
40% na parceli
2
Parking mesto na m objekta ili zap.
5-10 (20) studenta
* Volumen, spratnost i pripadajue zemljite su diktirani prostorno-programskim faktorima u drutvenim
okruenjima i potrebama.
Kapacitet
Spratnost
88
Tabela 62:
Stepen infrastrukturne opremljenosti
vodovod
+
kanalizacija
fekal.
+
kanalizacija
kina
+
elektro
telefon
toplovod
4.6.8 Ustanove primarne medicinske zatite

Ove ustanove sprovode osnovnu zdravstvenu zatitu za sve kategorije stanovnitva preko
timova lekara - specijalista za oblast opte medicine, pedijatrije, ginekologije, medicine rada i
stomatologije, a formirane su od: jedinice doma zdravlja (opsluuje podruje optina sa
30.000 - 80.000 stanovnika u radijusu 2 - 2,5 km), zdravstvene stanice (locirane u vee ili od
centralnog objekta udaljenije mesne zajednice), ambulante u ree izgraenim delovima
grada i jedinice medicine rada vezane za pojedine radne zone ili grupacije delatnosti.
Mrea objekata osnovne zdravstvene zatite (135 punktova) relativno ravnomerno pokriva
gradsku teritoriju, ali postoji potreba poboljanja opremljenosti i poveanja kapaciteta u
zonama koje su poslednjih decenija imale intenzivan razvoj i ekspanziju stanovnitva.
Postojei objekti domova zdravlja i drugih objekata primarne zatite mogu se, u cilju
postizanja boljeg funkcionisanja, transformisati i unaprediti. Kao jedan od vidova moe se
obezbediti formiranje mobilnih zdravstvenih ekipa u perifernim delovima niskih gustina
naseljenosti.
Za lokacije novih ustanova primarne medicinske zatite treba koristiti one lokacije koje su
utvrene vaeom planskom regulativom za javnu namenu, sa proverom kapaciteta, a
prioritet u realizaciji je tamo gde je veliki priliv novih stanovnika (nova naselja i blokovi u
rubnim zonama) i u postojeim naseljima sa velikim optereenjem ustanova primarne
medicinske zatite.
Dimenzionisanje doma zdravlja i njegovih organizacionih jedinica je preko standarda:
za objekte 0,003 - 0,09 m2 BGP po stanovniku grav. podruja
za parcelu 0,05 - 0,12 m2 PP po stanovniku grav. podruja.
Rasponom se kontrolie stepen pokrivenosti kako bi se obezbedio priblino jednak komfor
pruanja usluga svim stanovnicima podruja GP. Veliina doma i njegovog ogranka e
zavisiti u budunosti od demografske i patoloke strukture i planiranja zdravstvene zatite na
makro nivou. Za nove stambene, kao i radne komplekse, planirane na neizgraenom terenu,
opremanje naselja objektima ustanova primarne zatite izvriti prema maksimalnim
normativima. Unutar parcele obezbediti prostor za 20-25% parking mesta u odnosu na broj
zaposlenih.
Tabela 63:
Objekat m2/gravitirajueg stanovnika
Kapacitet
Parcela m2 /stanovn. gravitirajueg podruja
Spratnost
0.003-0,09
P+1 - P+2 *
0,05-0,12
P+1 - P+2
na parceli
Parking mesto na m2 objekta ili zap.
20-25% zaposlenih
*Volumen, spratnost i pripadajue zemljite su diktirani prostorno-programskim faktorima u drutvenim
Tabela 64:
89
vodovod
+
kanalizacija
fekal.
+
kanalizacija
kina
+
elektro
telefon
toplovod
4.6.9 Ustanove socijalne zatite

Ustanove socijalne zatite podrazumavaju objekte za smetaj dece bez roditeljskog staranja,
domove za stare, kole i ustanove za retardirana lica, centre za socijalni rad, kolektivne
centre i izbeglike kampove, dnevne centre i sl. Najvei deficit je u ustanovama za zatitu
starih, nepokretnih lica, kao i u ustanovama za smetaj invalidne dece, a potrebe se mogu
reiti samo izgradnjom novih kapaciteta, jer trenutni kapacitet, broj od 36 punktova (4 deija,
14 optih, 10 dnevnih, 8 za stara lica) i kvalitet prostora na teritoriji Beograda ne odgovaraju
potrebama.
Potrebno je poveanje kapaciteta i poboljanje uslova smetaja u ustanovama socijalne
zatite, raznovrsnost modaliteta i ponude prostornog organizovanja za ekonomski razliite
kategorije korisnika, organizovanje sistema centara za socijalni rad na perifernim zonama, sa
niim trokovima izgradnje, jeftinijim trokovima ivljenja, ekoloki pogodnijih, uz jaanje
specijalizovanih zdravstvenih slubi na tim podrujima.
U sadrajima lociranim u tri gradska jezgra i drugim gusto izgraenim delovima centralne
zone propisana veliina kompleksa po korisniku moe se smanjiti na realno dostupnu meru.
Tabela 65:
Kompleksa m2/korisniku
Spratnost
Punktovi socijalne zatite

3 m2/korisniku
5 m2/korisniku
P - P+3
Domovi socijalne zatite

20-25 m2/korisniku
40-50 m2/korisniku
*
Tabela 66:
vodovod
+
kanalizacija
fekal.
+
kanalizacija
kina
+
elektro
telefon
toplovod
4.6.10 Specijalizovana zdravstvena zatita

Ovom kategorijom standardnih javnih slubi u zdravstvu obuhvaene su: opte bolnice,
specijalne bolnice, klinike, medicinski centri, specijalni zavodi, instituti i kliniko-bolniki
centri. Na teritoriji Generalnog plana Beograda ima 7 kliniko-bolnikih centara i 25
specijalizovanih bolnica i instituta, ije bi kapacitete i opremljenost trebalo poboljati. Kliniki
centar Srbije i kompleks specijalizovane zdravstvene ustanove VMA pripadaju ovoj grupi, ali
su zbog veliine i posebnog karaktera izdvojeni u specijalizovane zdravstvene centre.
Po vaeim propisima su svrstane u dve grupe:
bolnice, zavodi, klinike, instituti, zdravstveni centri, kliniko-bolniki centri, Kliniki
centar Srbije i apotekarske ustanove i
drugi oblici obavljanja zdravstvene delatnosti (privatna praksa): dispanzeri i klinike.
Donoenjem novih organizacionih mera i njihovom primenom rekonstruisae se i poboljati
postojei fond objekata stacionarne zdravstvene zatite. U fazi strukturalnih transformacija
na lokacijama se mora zadrati primarna namena eventualno dopunjena sadrajima koji
funkcionalno zaokruuju delatnost zdravstvene ustanove.
90
U celini posmatrano za Beograd bi vaili sledei standardi:

9-12 boln. postelja/000 stanovnika
25-40 m2 BGP/1 bolesn. postelji
80-150 m2 PP/1 bolesn. postelji
Spratnost i arhitekturu objekata vratiti u humane srazmere, kako u pogledu unutranjeg
prostora, tako i kod organizacije parcele. Prema u praksi primenjivanim standardima za opti
tip specijalizovanih zdravstvenih ustanova 20% parcele je pod zgradama, 15% su
komunikacije i dvorita, 60% su parkovske povrine, 5-10% za potrebe rehabilitacije i
proirenja kapaciteta. Unutar kompleksa veih stacionarnih zdravstvenih centara treba
obezbediti 1 PM na 4-6 bolnikih postelja. Obezbediti prikljuenje na vodovod, kanalizaciju,
elektro i TT mreu i grejanje.
Tabela 67:
25-40 m2/bol.post.
9-12 bol.postelja/1000 stanovnika
80-150 m2 /bol.postelj.
Parcela m2 /stanovn. gravitirajueg podruja
0,05-012
Spratnost
*
na parceli
2
Parking mesto na m objekta ili zap.
4-6 bol. postelja
Pod objektima
20% parcele
Komunikacije
15% parcele
Zelenilo
60%
Rezerva
5%
* Volumen, spratnost i pripadajue zemljite su diktirani prostorno-programskim faktorima u drutvenim
2
Objekat m /korisniku
Tabela 68:
vodovod
+
kanalizacija
fekal.
+
kanalizacija
kina
+
elektro
telefon
toplovod
4.6.11 Specijalizovani centri

Specijalizovani centri su prostorno-funkcionalne celine koje koncentriu objekte jedne
delatnosti, ali mogu predstavljati i skup srodnih komplementarnih funkcija makroregionalnog i
republikog znaaja kao to su:
visokokolski centri u kombinaciji sa naunim ustanovama,
specijalizovani zdravstveni centri - kompleksi specijalistiko-konsultativne i
stacionarne zdravstvene zatite sa srodnim institucijama socijalne zatite.
Ovi prostori imaju status javnih povrina a veina je od opteg interesa. Ne iskljuuje se
mogunost formiranja ovih centara i kao privatnih preduzea sa povrinama kompleksa koje
nemaju javni karakter, ali po pravilu izvan centralne zone grada. Specijalizovani centri e se
razvijati u okviru postojeih i planom predvienih kompleksa a u skladu sa programima
razvoja pojedinih oblasti.
91
Generalnim planom planirano je vie lokacija za specijalizovane centre, bez blieg

odreivanja njihove prirode. Namena specijalizovanog centra kompatibilna je sa
stanovanjem, komercijalnim centrima, proizvodnim zonama i moe se u planskoj razradi
planirati i na povrinama ovih namena.
Specifino organizovani i usmereni specijalizovani centri mogu da se organizuju i u okviru
zona za sport i rekreaciju, saobraajne i komunalne zone, poljoprivredne povrine i druge
povrine ukoliko je njihov karakter i intenzitet korienja prostora takav da poboljava
osnovnu namenu.
Novim visokokolskim centrima mogue je prikljuiti vie i srednje kole i sadraje akog i
studentskog standarda (internate, domove, sportske terene), kao i manje naune proizvodne jedinice srodne delatnosti.
Planirane namene e se graditi i ureivati prema posebnim programima. Ureenje
kompleksa treba da bude prilagoeno osnovnoj funkciji centra. Poeljno je da se po obodu
nau atraktivni optegradski sadraji da bi se obezbedila kompaktna struktura grada. Pri
formiranju novih specijalizovanih centara optimalno uee zelenih povrina je 40% od
ukupne povrine kompleksa, pri emu ih treba prilagoditi raspoloivom prostoru i vrsti
specijalizovanog centra.
Planirati visok procenat zelenih povrina i univerzitetskog kampusa, istraivakim centrima,
u srednjoj i perifernoj zoni grada, uz domove starih, verske objekte u specijalizovanim
zdravstvenim centrima. Uz pomo zelenila i bioinenjerskih mera treba reavati vizuelne
konflikte sa susednim namenama, kao i zatitu od praine i buke. Parkiranje i garairanje e
se reavae na parceli kao otvorena ili pokrivena povrina za stacionarni saobraaj.
Normativi kojima se raunaju njihovi kapaciteti bie predmet programa celine
specijalizovanog centra.
Postojei i planirani specijalizovani centri su:
1. Dravna uprava, odbrana, drutvene, verske i politike organizacije
Trg Nikole Paia, Pionirski park (Dvorska bata), Bulevar kralja Aleksandra do
Pravnog fakulteta
potez Slavija - Bulevar JNA - Vraarki plato
Savski amfiteatar sa koridorima Nemanjine i Kneza Miloa ul.
Sajmite Senjak
Novi Beograd - zone poslovnih i javnih funkcija u centralnom jezgru (blokovi 31, 32)
Zemun - Karaorev trg, Glavna ulica sa svojim ograncima
blokovi du Bulevara Jurija Gagarina - gde dolazi do preplitanja i javnih slubi i
funkcija komercijalnih delatnosti
2. Istorijsko-kulturni centri
zatieni kompleks Beogradske tvrave se rekonstruie i dobija sadraje namenjene
kulturno-obrazovnim i zabavnim manifestacijama sa prateim programom
Spomen park "Jajinci"
kompleks arheolokog nalazita "Vina"
Staro Sajmite
kompleks etno-parka na Avali
3. Visokokolski vaspitno-obrazovni centri
Zadravaju se u svojim granicama postojei univerzitetski i fakultetski kompleksi utopljeni u
tkivo optegradskih funkcija: SC "Studentski trg", "Bulevar - Vukov spomenik", "Zemun -
92
Centar", Banovo brdo - Koutnjak, zona Vojvode Stepe - Jove Ilia i Botanika bata
"Jevremovac". Dalje se kompletiraju ili grade novi:
kompleks Torlak, uz Avalski put,
Blok 39, izmeu Ul. omladinskih brigada, Bulevara umetnosti i Bulevara Arsenija
arnojevia u Novom Beogradu,
Blok 32 (naspram njega), interpolacija fakultetskog kompleksa uz postojee blokove
stanovanja,
Blok 67 na Novom Beogradu.
4. Nauni centri
U okviru veih koncentracija naunih ustanova formiraju se prostorno zaokrueni nauni
centri. Oni sadre i potrebne elemente za edukaciju, eksperimentalne i promotivne aktivnosti
za svoje specifine oblasti, sa nunim sadrajima internatskog ili drugog dopunskog
programa:
kompleksna celina Zemun polja (batajniki razvojni pravac);
kompleks Instituta za nuklearne nauke "Vina";
Institut "Mihajlo Pupin" i opservatorija "Zvezdara";
Institut "Jaroslav erni" u Pinosavi;
Vojno-tehniki institut u arkovu;
kompleks "Torlak", Vodovac;
kompleksi novih centara na Novom Beogradu (Blok 67-a).
Vee koncentracije ustanova se prostorno integriu u linearne centre du Ul. vojvode Stepe,
Bulevara vojvode Miia, Duanove u Zemunu itd.
5. Kliniko-bolniki centri
Ovi subregionalni zdravstveni centri se razvijaju kao moderni, savremeno organizovani, sa
objedinjenom poliklinikom i stacionarnom zdravstvenom slubom u okviru gravitacionih
celina:
Kliniki centar Srbije na Vraaru
KBC "Zvezdara"
KBC "Dedinje"
KBC "Beanijska kosa"
KBC "Zemun"
novi SZC za podruje ibarskog razvojnog pravca u zoni atara eleznika
novi gerontoloki centri u okviru kompleksa odreenih za primarnu ili specijalizovanu
zdravstvenu zatitu, kao prioritet u otklanjanju deficita.
4.6.12 Ambasade
Ambasada je zvanini predstavniki sadraj jedne drave u drugoj, u kojoj se obavljaju
osnovne diplomatske aktivnosti. Pored prostora namenjenog ambasadoru i zaposlenom
osoblju, ona obezbeuje povrine za posetioce, ceremonijalne funkcije, poslovne funkcije i
druge, sa veim stepenom bezbednosti. Kompleks ambasade moe da ukljui i rezidencije
ambasadora i stanove zaposlenih.
irim pojmom diplomatske aktivnosti obuhvaene su osnovne grupe:
konzularna odelenja, koja se bave javnim kontaktima i uslugama,
komercijalna (trgovinska) odeljenja koja promoviu poslove svoje matine zemlje,
kancelarije koje se bave politikim i odbrambenim problemima i pitanjima.
93
Prema iskustvenim normama, pri dimenzionisanju lokacije se mogu grupisati na:

male rezidencije sa povrinom zgrade do 300 m2 na parceli do 3.000 m2,
rezidencije ija se korisna povrina kree u rasponu od 300-800 m2 na parceli do
10.000 m2,
velike rezidencije ija je graevinska parcela vea od 10.000 m2.
Pitanja lokacija novih ambasada reavaju se u skladu sa propisima i posebnim sporazumima
nadlenih institucija na raspoloivom javnom ili ostalom zemljitu svih kompatibilnih namena
osim na javnim zelenim povrinama (parkovi, skverovi, zeleni koridori, posebni zeleni
kompleksi) i povrinama koje nain i stepen zatite iskljuuje. Zemljite na kome se nalaze
ambasade i komleksi i objekti iz njihovog sastava ne spada u javno graevinsko zemljite,
nego pripada ostalom graevinskom zemljitu.
4.6.13 Verski objekti i njihovi centri
Verske graevine pripadaju kategoriji javnih sadraja u kojima religiozni deo stanovnitva
ispunjava duhovne potrebe u skladu sa konkretnom konfesijom, ali istovremeno treba da
budu mesta pruanja kulturno-obrazovnih programa i usluga socijalnog staranja za
stanovnike u svojim sredinama i da se prilagode savremenim obavezama u svojoj oblasti
delovanja. Mrea postojeih sakralnih graevina i njihovih proirenih prostora treba da se
transformie, zavisno od propisivanja utvrenih mera i programa samih konfesionalnih
zajednica.
Na teritoriji Generalnog plana registrovane su brojne lokacije namenjene sakralnim objektima
odreene prethodnom regulacionom razradom. Nove lokacije e se definisati buduom
regulacionom razradom ili urbanistikim projektom na osnovu sledeih funkcionalnih,
lokacionih i ambijentalnih uslova:
generalna podobnost mesta (broj i koncentracija vernika, gravitaciono podruje, veza
sa sadrajima centara, saobraajna pristupanost),
karakter funkcionalnog okruenja (mesta gde se sustiu kretanje i interes itelja, u
blizini sadraja koji im po tradiciji, funkciji i obeleju pripadaju),
povezanost sa ambijentalnim i prirodnim celinama,
vizure i sagledivost u slici kraja.
U sastavu parcele verskog objekta, pored bogomolje, treba obezbediti prostor za izgradnju
prateih sadraja: upravno-administrativnih sadraja, drutvene prostorije u centrima sa
veim gravitacionim zaleem (30.000 - 50.000 stanovnika) i seditima arhijerejskog
namesnitva, biskupskih sedita i sl. Sadraje kompletirati sa obrazovno-kulturnim,
rezidencijalnim i prateim (komercijalnim) izgraenim prostorom i slobodnim povrinama za
odmor i rekreaciju.
Normativi za dimenzionisanje povrina za sakralne ustanove, centre i objekte zavise od toga
o kojoj se konfesionalnoj zajednici radi. Pravoslavna crkva, koja je u procentu vernika
najzastupljenija, iskazala je svoje potrebe za povrinom objekata oko 0,10 m2 po stanovniku
gravitacionog podruja parohijske optine i parcelom od 0,3-0,5 m2/stanovniku. Ukoliko je to
sedite vieg reda u verskoj hijerarhiji, povrina parcele se poveava za 120-150% u odnosu
na nivo parohije.
Zavisno od makropoloaja lokacije i zahteva pojedinih konfesionalnih zajednica u pogledu
organizacije pripadajueg prostora, potrebe za povrinama stacioniranog saobraaja e se
reavati pojedinano po zahtevima, ali obavezno u kompleksu.
94
Prioritet u sprovoenju Generalnog plana treba da bude priprema studijskog i planskog

dokumenta koji bi definisao posebnu mreu postojeih verskih objekata svih znaajno
zastupljenih konfesija, a imajui posebno u vidu odreivanje lokacije za verske objekte i
groblja ili deo groblja Islamske verske zajednice.
Zemljite na kome se nalaze verski objekti i objekti iz njihovog sastava ne spada u javno
graevinsko zemljite, nego pripada ostalom graevinskom zemljitu.
4.6.14 Kultura
Objekti od opteg interesa u oblasti kulture i umetnosti (finansirane sredstvima Republike
Srbije) su: Narodna biblioteka Srbije, Arhiv Srbije, Narodni muzej, Istorijski muzej Srbije,
Etnografski muzej, Muzej savremene umetnosti, Muzej primenjene umetnosti, Prirodnjaki
muzej, Republiki zavod za zatitu spomenika kulture, Jugoslovenska kinoteka, Narodno
pozorite, Beogradska filharmonija i Ansambl narodnih igara "Kolo". Ove i druge institucije od
opteg interesa zadravaju postojee lokacije. Posebni programi razvoja nadlenih
republikih organa realizovae se na teritoriji Generalnog plana na prostorima planiranim za
te namene.
Ustanove kulture koje finansira grad su: pet pozorita (Pozorite na Terazijama, BDP, JDP,
"Zvezdara teatar", "Atelje 212", "Boko Buha", "Duko Radovi", "Pu", "Bitef-teatar" i
"Pinokio"), "Jugokoncert", Kulturni centar Beograd, Deiji kulturni centar, Ustanova kulturnoobrzaovnih delatnosti Dom omladine Beograda, 5 muzeja (Muzej grada Beograda,
Pedagoki muzej, Muzej Nikole Tesle, Muzej afrike umetnosti, Muzej automobila), Zavod za
zatitu spomenika kulture Beograda, Prodajna galerija "Beograd", Centar za likovno
obrazovanje, 4 biblioteke ustanove (Biblioteka grada Beograd, "Milutin Boji", "Vlada
Aksentijevi", "Dimitrije Tucovi") i Centar za kulturu i obrzaovanje Rakovica. Planira se
zadravanje i njihov dalji razvoj i unapreivanje kako bi se obezbedila:

bolja dostupnost kulturnih dobara, aktivnosti i stvaralatva kroz funkcionalno primeren

prostorni razmetaj institucija kulture na svim nivoima: od centara stambenih
aglomeracija do unikatnih (elitnih) sadraja lociranih u delovima istorijskog jezgra
Beograda i Zemuna,
odrivost
sadraja kulture u centralnim zonama, bez obzira na pritisak
komercijalizacije,
mogunost transformacije postojeih sadraja u okvirima istih kategorija,
fleksibilnost u korienju postojeih kapaciteta, ukljuujui i sportsko-rekreativne i
turistiko-zabavne objekte i prostore i
mogunost razvoja svih oblika samodelatnosti na nivou kola, centara lokalne
samourpave i poslovno-privrednih zona.
U razdoblju do 2021. prioritet dobijaju:

dograivanje postojeih i formiranje novih polivalentnih struktura u okviru gradskih

centara,
formiranje muzejsko-kompleksnih celina i obezbeenje adekvatnih depoa za smetaj
eksponata,
izgradnja objekata opere i baleta i
korienje starih privrednih, komunalnih i vojnih objekata za transformaciju u sadraje
kulture.
Ustanove od najvieg znaaja za razvoj kulture u Beogradu i Srbiji (nacinalni muzeji,

pozorita, opera, balet, biblioteke, kinoteke, nacionalne galerije, Muzej savremene umetnosti
95
i druge nove uporedive institucije), mogu da se unapreuju i grade na povrinama svih

namena, ukljuujui i zelenilo, uz odgovarajue strune i javne provere, pogodnosti lokacije i
reenja.
U dimenzionisanju ukupnih potreba primenjuju se sledee orijentacione vrenosti:
Tabela 69:
Kapaciteti objekata kulture
Kategorija
I.
II.
III.
Polifunkcionalni kulturno-obrazovni centar

Bioskopi i pozorita
Biblioteke i itaonice
Normativ
2
Kapacitet na 1.000 stan.
m gr.pov./kapac.
10 sedita
4,6 m2
2
14 sedita
5,0 m
2.000 knjiga
0,012 m2
Zbog izraene centralne funkcije treba da su zadovoljeni visoki kriterijumi u arhitekturi i

uspostavljen dobar odnos sa neposrednim graevinskim okruenjem. Povrine stacionarnog
saobraaja reavati na svojoj parceli ili na za to namenski rezervisanim povrinama u
susednim blokovima.
Za pozorita, bioskope i koncertne dvorane treba obezbediti 1 parking mesto (25-30 m) na 7
sedita, a za druge institucije kulture projekcije e se raditi zavisno u kojoj se zoni grada
nalaze.
U granicama kompleksa dozvoljeni su svi radovi kao i na povrinama sa drugim namenama
(ruenje, izgradnja, dogradnja, nadziivanje, rekonstrukcija, sanacija, adaptacija), uz strogo
potovanje uslova i programa razvoja nadlenih institucija za ovu delatnost (ministarstva,
zavodi za zatitu spomenika i sl.).
4.6.15 Primarne zone za razvoj javnih objekata izuzetnog gradskog i nacionalnog
znaaja (pregled lokacija oznaenih u Generalnom planu na karti) su:
1. zona Manje,
2. zona Cvetni trg,
3. zona Trg republike,
4. zona Terazijska terasa,
5. zona Slavija,
6. zona Svetosavski plato,
7. zona Kosaniev venac - gornji plato,
8. zona Kosaniev venac - donji plato,
9. zona pristanite na Savi ("Beton hala"),
10. zona Pariske ulice,
11. zona Rajieve ulice,
12. kompleks "Beko" na Dorolu,
13. zona marina "Dorol" i Stara centrala,
14. kompleks GSB na Dorolu,
15. zona Cvijieve ulice,
16. zona Crveni krst,
17. zona Skadarlija (Stara pivara),
18. zona Karaoreve ulice,
19. kompleks Kneza Miloa Takovska,
20. zona Nemanjina - gornji deo,
21. zona Nemanjina - donji deo,
96
22. zona Kneza Miloa uluce,

23. zona Savsko pristanite, I deo,
24. zona Donji Kalemegdan,
25. zona Savski amfiteatar I deo,
26. zona Savski amfiteatar II deo,
27. zona Kliniko-bolniki centar,
28. zona elezniki trg (bolnica "Sveti Sava"),
29. zona "Mostara",
30. zona " eerane",
31. zona Dedinje I,
32. zona Senjak I,
33. zona hale "Pionir",
34. zona Staro sajmite,
35. zona centralnih blokova 25 i 26 u Novom Beogradu,
36. zona okoline Bloka 9a u Novom Beogradu,
37. zona okoline Bloka 39 u Novom Beogradu,
38. zona 66 i 67 Novi Beograd V, (blokovi 66, 67, 67a i okolina),
39. zona Beanijska kosa,
40. zona Gardo - kula i letnja pozornica,
41. zona Zemun - Tvornika ulica,
42. zona Zemun - Kej osloboenja,
43. zona Stara kapetanija,
44. zona Topider,
45. zona Zvezdara,
46. zona Dunava - novo ostrvo na levoj obali i
47. zona Avala.
4.7 Sport i sportski objekti i kompleksi

Sport je definisan kao: sportsko obrazovanje (obuavanje u fizikom vebanju, razvoj fizikih
sposobnosti i sticanje sportskih navika); takmiarski sport (aktivnosti usmerene na postizanje
sportskih rezultata); rekreativni sport (sportske aktivnosti usmerene na rekreaciju koja se
izvodi samostalno ili u sportskim i drugim organizacijama, kao i kolska sportska takmienja
(sportska takmienja uenika i studenata).
Sportski objekat je graevina, odnosno prostor (graevinski objekat, odnosno njegov deo ili
ureena povrina), namenjen za sportske aktivnosti, koji moe da ima pratei prostor
(sanitarni, garderobni, spremini, gledalini i drugi) i ugraenu opremu (graevinsku i
sportsku).
Materijalnu bazu i potencijal za dalji razvoj, kako amaterskog i vrhunskog sporta, tako i
sportsko-rekreativnih aktivnosti graana svih uzrasta, na teritoriji 16 beogradskih optina ini
17 sportsko-rekreativnih centara, oko 600 objekata i oko 1.000 terena i borilita za razliite
sportove. Ukupna povrina sportskih objekata i terena krajem 1996. godine u Beogradu
iznosila je oko 2.046.300 m2. Po vrstama sportskih aktivnosti najvie su zastupljeni fudbalski
tereni (20%) i tereni za tenis (20%), a slede tereni za koarku (18%). Od svih vrsta podloga
97
najvie je zastupljena trava (74%). Tehnika opremljenost postojeih sportskih objekata

uglavnom ne zadovoljava potrebne standarde, jer je najvei broj sportskih centara i objekata
izgraen do 1976. godine. Stanje sportskih terena i objekata izraeno u m2 po pojedinim
optinama ne zadovoljava potrebe potencijalnih korisnika. Od ostalih sportskih povrina,
postoji 211 sportskih sala u sastavu kolskih ustanova, to, prema raspoloivim podacima,
ukazuje da oko 22% kola nemaju svoju sportsku salu, te imaju potrebu za korienjem
raspoloivih sportskih objekata u najbliem okruenju.
Izuzimajui izgradnju nekoliko objekata u privatnom sektoru i sportske hale "Limes" na
Novom Beogradu, moe se zakljuiti da je u proteklom viegodinjem periodu nepovoljna
ekonomska situacija onemoguila izgradnju znaajnih i sportskih objekata (atletski stadion,
velodrom, autodrom, golf tereni, potrebne sportske hale i dvorane i dr.), a rezultirala je
uruavanjem prostorne, funkcionalne i tehnike opremljenosti postojeih sportskorekreativnih objekata tako da su na gotovo svim znaajnim objektima potrebne manje ili
vee opsene intervencije da bi se u skladu sa meunarodnim standardima doveli u stanje
spremnosti za odravanje vrhunskih takmienja, treninga i kondicionih priprema.
4.7.2 Ciljevi
Osnovni ciljevi su:

obezbeivanje mree raznorodno opremljenih i ureenih sportskih objekata i prostora

za masovnije ukljuivanje stanovnika u sportsko-rekreativne aktivnosti,
njihova ravnomernija distribucija u prostoru,
jaanje komparativnih prednosti Beograda unapreivanjem kvaliteta prirodnih
potencijala (ume, jezera, lekovite vode, kulturno-istorijski sadraji i dr.) za raznovrsne
oblike rekreativnih aktivnosti (lov, ribolov, turizam, kole sportova, kampusi i sl.),
ouvanje, proirenje i revitalizacija, podizanje nivoa kvaliteta i tehnike opremljenosti
postojeih sportskih objekata, centara, terena, igralita i sadraja u objektima, a svuda
gde je to mogue postizanje nivoa koji omoguava meunarodna takmienja i
usaglaenost sa regulativom zemalja Evropske unije.
Znaajni zadaci su:

ouvanje, rekonstrukcija i vraanje u funkciju svih postojeih objekata i terena deijih

igralita u okviru drugih namena (u okviru stambenih blokova, zona poslovanja,
specijalizovanih ustanova i centara),
zavretak zapoetih objekata,
realizacija novih objekata i sadraja koji imaju za cilj pravilan razvoj dece i omladine,
dalju afirmaciju vrhunskog sporta, a pri tome su ekonomski isplativi,
usmeravanje razvoja novih sportskih centara i objekata ka korienju prirodnih
resursa i njihovom daljem unapreenju i
ukljuivanjem obala reka i jezera afirmisati razvoj sportova i rekreaciju na vodi.

Ovim planom se zadravaju postojei sportski objekti i kompleksi, uz mogunost
rekonstrukcije i poveanja tehnike i prostorne opremljenosti, u skladu sa meunarodnim
pravilima i propisima za pojedine kategorije sportskih objekata. Planskim reenjem je
formirana mrea sportsko-rekreativnih objekata i centara na optinskom i gradskom nivou
koji treba da relativno ravnomerno pokriju teritoriju grada i omogue omasovljavanje
98
rekreativnog, takmiarskog i kolskog sporta. Ukupno je planirano oko 32 sportska centra sa

ukupnom povrinom od oko 2003 ha. Ovde se mora napomenuti da su uraunati i specifino
veliki prostori zelenila i akvatorije koje zauzimaju ostrvo "aplja" (oko 580 ha), sportskorekreativni centar "Veliko blato" (oko 250 ha), kao i tri planirana golf terena ukupne povrine
od oko 300 ha i novi hipodrom od oko 50 ha.
Nove sportske povrine i objekti, kao i deija igralita, planiraju se u okviru prostora posebno
opredeljenih za tu namenu, kao i uz sve budue deije ustanove, kolske objekte, stambene
zone, zone delatnosti i treba ih obezbediti regulacionim planovima i uslovima za ureenje
prostora.
Specijalizovani sportsko-rekreativni centri i objekti predstavljaju kategoriju specijalizovanih
prostora planiranih za takmiarski sport, koji imaju gradski i republiki znaaj, a mogu biti
polivalentni, sa vienamenskim sportskim objektima ili specijalizovani za pojedine grane
sporta (atletski kompleks, nova ledena dvorana, autodrom, kartodrom, golf tereni, strelita i
velodrom, dvorane za male sportove i drugo).
Nedostatak sportsko-rekreativnih centara u gradskom prostoru na desnoj obali Save i
Dunava nadoknadie se na banatskoj strani formiranjem novih znaajnih zona, kao to je
formiranje sportsko-rekreativnog centra na lokaciji "Veliko blato" kojim bi se afirmisali prirodni
sadraji za sve oblike neorganizovane rekreacije, stvaranje turistiko-rekreativnog
kompleksa "aplja" na levoj obali Dunava, kao i aktiviranjem priobalja Save i Dunava
razliitim vidovima rekreacije i sportova na vodi. Planira se i organizacija SRC u zaleu
Makikog polja, SRC na Milievom brdu, mogueg prostora rezervisanog za golf izmeu
planirane obilaznice i naselja Ruanj i izmeu naselja Kote i Bora (ukupno 200 ha, koji su
prikazani kao povrine za sport i rekreaciju), atletskog kompleksa i SRC u Novom Beogradu
(iza naselja u Ul. dr Ivana Ribara) i turistiko-rekreativnog kompleksa Sremaki rt (28 ha).
U prvom planskom periodu razvoj sportsko-rekreativnih objekata treba usmeriti ka
rekonstrukciji, obnovi, dogradnji postojeih kapaciteta i to tako da objekti koji ve imaju za to
preduslove dovedu do standarda propisanih za meunarodna takmienja, a ostali da prue
mogunost kvalitetnih treninga, priprema, lokalnih takmienja i razliitih sportskih kao i
rekreativnih aktivnosti. Prenamenom "naputenih" ili neaktivnih industrijskih hala ili hangara
dobili bi se prostori za borilake sportove, gimnastike sale i sale za stoni tenis, kuglanje i
drugo. U istom periodu treba stvoriti planske preduslove za izgradnju novih sportskorekreativnih centara i kapitalnih sportskih objekata (atletski kompleks, kuglana, veslaki
kompleks na Adi Ciganliji i dr.).
4.7.4 Vrste prostora namenjenih sportu
U ovom GP postoje, posmatrano sa morfolokog stanovita, dve osnovne vrste fizikih
struktura koje su namenjene sportu. Jedno su sportski objekti i kompleksi u gradskom tkivu u
kome dominiraju izgraene strukture (stadioni, sportski centri, sportske dvorane, kompleksi
bazena i sl.), a drugo su kompleksi u kojima dominira zelenilo (kao to su Koutnjak, Ada
Ciganlija i sl).
Sportski objekti se u ovom GP dele, po tipu organizovanja sportskih aktivnosti, na:

rekreativne sportske objekte,

takmiarske sportske objekte i
kolske sportske objekte.
99
4.7.5 Rekreativni sportski objekti

U zavisnosti od oblika rekreativne, odnosno sportske aktivnosti graana
korisnika), ovi objekti se dele u dve kategorije:

(potencijalnih
sportske povrine za aktivnosti usmerene na rekreaciju koja se izvodi samostalno spontana rekreacija: etnja, zabava, igra, razonoda, odmor u prirodi, plivanje i
sunanje i sl. i
sportske povrine za aktivne oblike rekreacije, odnosno sporta, koji se odvijaju u
sportskim i drugim organizacijama ili za to posebno ureenim povrinama,
prostorijama i objektima.
U prvu kategoriju spadaju one sportske povrine i prostori koji ne iziskuju posebno izgraene
i opremljene povrine i objekte. Ove aktivnosti se odvijaju u okviru: javnih zelenih povrina,
uma, parkova, rezervata prirode, izletita u rubnoj i vangradskoj zoni, priobalju, obalama
reka i jezera. Po pravilu se ne normiraju. Za sve navedene prostore imperativ je ouvanje
prirode. Za potencijalne korisnike stepen atraktivnosti kvalitativno se uveava paljivo
odabranim sadrajima koji bi se inkorporirali ili afirmisanjem zateenih prirodnih potencijala
koji bi se uinili lako dostupnim: vidikovci i osmatranice, peane plae, tereni za lov i
ribolov, kaptirani izvori, lekovite vode, istorijski i etnografski znaajna mesta, spomenici
prirode, trim staze, staze zdravlja, staze za rekreativni biciklizam, nacionalni restorani,
planinarski i lovaki domovi, ureeni kampovi. Za ovaj oblik sportsko-rekreativnih aktivnosti
posebno su znaajni umski kompleksi. Od gradskih uma posebno su znaajne:
Manastirska uma, Banjika uma, Topider, Koutnjak, Zvezdarska uma, ume u priobalju
Save i Dunava, a od prigradskih uma za rekreaciju i sport posebno treba aktivirati
Lipovaku umu, Sremaki rt, Stepin gaj, umu Gorica kao i podruje Avale. ume u dubljem
zaleu Beograda podesne su za sportski, privredni i turistiki lov (Guberevake ume...).
U drugu kategoriju spadaju sportski objekti, sportska igralita, fitnes centri i sale, teretane i
prostori za rekreaciju, obuavanje, treninge, pripreme za takmienja, kao i takmienja na
lokalnom nivou ili optinska, gradska i meugradska. Mogu biti otvoreni, zatvoreni,
specijalizovani za odreeni sport ili polivalentni. Mogu biti u okviru sportsko-rekreativnih
centara ili drugih namena (stanovanje, delatnosti) i sadre igralita za fudbal, ragbi, hokej,
tenis, koarku, rukomet i sl., sportske hale, bazene, objekte za gimnastiku, borilake
sportove, stoni tenis, kuglanje i drugo. Sportsko-rekreativni centri su u funkciji sportskih
aktivnosti graana, treninga, priprema i takmienja sportista, nastave fizikog obrazovanja i
sportske kole, korektivne gimnastike, sportske akcije i manifestacije i zdravstvene zatite za
korisnike sportskih centara. Mogu ih osnivati pravna ili fizika lica, a imaju javni ili selektivni
(klupski) reim korienja. Ove jedinice mogu se kombinovati sa svim vrstama namena i
objekata.
Postojei sportsko-rekreativni centri se zadravaju. Planirani sportsko-rekreativni centri na
nivou optina se normiraju sa minimumom ukupne povrine 4 m2 po stanovniku i 1,2 m2 po
stanovniku korisne povrine, a preporuuje se i vie, ukoliko se ukae potreba, interes ili
mogunosti.
Dozvoljava se ruenje dotrajalih objekata, izgradnja novih objekata, dogradnja, nadgradnja,
rekonstrukcija, adaptacija, upotpunjavanje potrebnim sportskim sadrajima - otvorenim ili
zatvorenim sportskim objektima. Na lokacijama predvienim za sportske komplekse ili
objekte ne dozvoljava se privremena izgradnja objekata druge namene koja nije u funkciji
sporta. Do privoenja konanoj nameni na lokacijama za sport i rekreaciju mogu se
privremeno ureivati i graditi samo sportska igralita i objekti.
100
Postojee sportsko-rekreativne povrine i deija igralita u okviru ureenja stambenih

blokova se zadravaju i ne dozvoljava se njihova prenamena u druge namene. Postojee
sportske povrine i deija igralita, ili one koje su planirane vaeim planskim dokumentima
a nisu realizovane, treba definisati u okviru javne ili posebne parcele sa javnim reimom
korienja. Dozvoljeni su izgradnja, rekonstrukcija, adaptacija i popravka dejih i sportskorekreativnih igralita u stambenom bloku. Omoguava se i izgradnja sportskih terena u
privatnom vlasnitvu (fitnes klubovi, teniski tereni, kuglane, bazeni i dr). U zavisnosti od
potreba potencijalnih korisnika, mogue je sportske terene i objekte realizovati i u okviru
komercijalnih zona, radnih zona ili kompleksa, turistikih objekata i kompleksa i dr.
Tabela 70:
Pregled minimalnih standarda za deija igralita i sportske povrine u zoni kolektivnog stanovanja
Naziv povrine
Igralita za decu od 3-6 god.
Igralita za decu od 6-11 god.
Igralita i sportske povrine za decu od
11-14 god.
Igralita i sportske povrine za uzrast iznad 14 god.
m
50 - 300
50 - 500
100 - 1.000
Minimalno
potrebna
povrina
m2/stan.
0,40
0,60
1,00
1.000 - 1.500
4, 00
Maksimalno
udaljenje
Normativi su dati na nivou preporuka za minimalne standarde i odnose se na pratee

rekreativne sadraje stambenih celina.
4.7.6 Takmiarski sportski objekti
Takmiarski sportski objekti, odnosno prostori ili kompleksi, dele se u dve podvrste
specijalizovanih objekata, odnosno kompleksa i to:

specijalizovane sportske komplekse na otvorenom prostoru koji zahtevaju velike

ureene komplekse koji omoguavaju sportske i takmiarske aktivnosti, ali ne
zahtevaju velike posebno ureene prostore za publiku i
specijalizovane sportske objekte za organizovanje sportskih takmienja i sportskih
manifestacija na nacionalnom i internacionalnom nivou koji zahtevaju veliki kapacitet
prostora za publiku i sloene graevine i infrastrukturu.
U prvu kategoriju spadaju: golf tereni, strelita, lovita, akvatorije za nautike sportove i sl.
Golf tereni su predvieni na lokaciji izmeu naselja Resnik i Ruanj, na lokaciji Peani Umka i levoj obali Dunava, izmeu naselja Kote i Bora. Imajui u vidu da su golf tereni
prevashodno zelene povrine, podizanje i ureenje ovih terena moe se vriti i u okviru
drugih odgovarajuih zelenih povrina koje e se naknadno utvrditi izradom posebnih studija
podobnosti.
Strelita. Zadrava se postojee strelite kod Careve uprije. Postojee strelite u Mirijevu se
zadrava i predvia potpuna obnova i osavremenivanje uz uslove ostvarivanja maksimalnih
mera bezbednosti. Centralno strelite u zoni izmeu ume Sremaki rt i Ibarske magistrale
treba da zadovolji sve oblike sportskih i takmiarskih zahteva.
101
Akvatorije i pristani za nautike i motonautike sportove (veslanje, kajakatvo, jedrenje

jedrilicama, jedrenje na dasci, skijanje na vodi, jet-ski) formirae se ureenjem priobalnog
pojasa Zemuna, Novog Beograda, Dorola, Vinjike banje i dalje prema Grockoj.
Sportski ribolov odvijae se u okviru kanala u rubnoj zoni grada na postojeim jezerima i
rekama Save i Dunava.
Ovi kompleksi se normiraju i definiu prema sportskim propisima i pravilima za datu
kategoriju sportskih borilita u skladu sa pravilnicima nadlenih sportskih organizacija,
nacionalnih i meunarodnih saveza u oblasti datog sporta.
Svojom organizacijom, sadrajima i nainom korienja ne smeju ugroziti ili pogorati
ivotnu ili prirodnu sredinu (npr: za strelita je obavezna izrada balistikih projekata overena
od nadlenih institucija, za golf igralite analiza uticaja na ivotnu sredinu).
Sadraj, veliina, kapacitet, oprema i sl. za planirane sportske objekte definiu se na osnovu
Zakona o sportu, sportskim propisima i pravilima nadlenih sportskih organizacija,
nacionalnih, odnosno meunarodnih saveza u oblasti date kategorije sporta. Objekti i
kompleksi moraju biti snabdeveni odgovarajuom infrastrukturom, povrinama za parkiranje
ili garairanje. Zelenilo u kompleksu iznosi minimum 40% od ukupne povrine. Ovo pravilo
vai za nove sportske centre sa preteno otvorenim sportskim terenima.
Dozvoljeni radovi na postojeim objektima i parceli su: ruenje neodgovarajuih objekata,
izgradnja novih objekata, rekonstrukcija, adaptacija i popravka, nadziivanje objekata,
dogradnja postojeih objekata, izgradnja otvorenih sportskih terena, ureenje zelenih
povrina, izgradnja podzemnih garaa ili parkinga.
Specijalizovani sportski objekti koji zahtevaju sloene graevine i infrastrukturu su: stadioni
za atletiku, fudbal, ragbi, hokej na travi, tenis i sl., dvorane i palate sportova za koarku,
rukomet, odbojku, stoni tenis, gimnastiku, borilake sportove i drugo, veledromi, autodromi,
hipodromi, piste za karting, olimpijski bazeni, ledene dvorane i drugo.
Predvieni novi specijalizovani objekti i kompleksi su:
Atletski kompleks - Specijalizovani kompleks za razvoj vrhunskog sporta - atletike (na lokaciji
zapadno od Ulice dr Ivana Ribara), sadri: atletski stadion, pomoni teren sa atletskom
stazom, bacalite, halu za atletiku, hotel i sve potrebne sadraje u funkciji sporta;
Nova ledena dvorana i kuglana - na lokaciji u delu Bloka 67, pored kolskog centra u Novom
Beogradu;
Autodrom - Manji kompleks staza za trke automobila i razvoj automobilskog i motociklistikog
sporta, mogue je organizovati u zoni izmeu Aerodroma "Beograd" i autoputa, u okviru
kompleksa predvienog za sport i rekreaciju. U okviru kompleksa, mogua je izgradnja
kartodroma, kao i staza za ostale automoto trke sa svim prateim sadrajima prema
propisanim standardima.
Za formiranje kompleksa autodroma ranga evropskih i svetskih takmienja najvie klase
potrebno je odrediti i opremiti lokaciju izvan podruja Generalnog plana Beograda, a u okviru
podruja grada Beograda, ukoliko se prui mogunost za preuzimanje i ovog nivoa.
Kartodrom - Jedna od lokacija je u okviru specijalizovanih centara kod Aerodroma "Beograd".
Druga lokacija je u okviru planiranog SRC na Ada Huji.
102
Velodrom - Biciklistika pista mogua je na lokciji SRC "Vidikovac", ili u okviru drugog
sportsko-rekreativnog centra gde za to postoje prostorne mogunosti;
Centar za konjiki sport i trke - Zadrava se postojei hipodrom kod Careve uprije. Lokacija
drugog centra za konjiki sport i trke je planirana na banatskom pravcu u zoni Sportskorekreativnog kompleksa "Veliko blato".
4.7.7 kolski sportski objekti
Uz osnovne, srednje i visoke kole planirane su pokrivene i otvorene povrine za kolski
sport.
Izrazit je deficit sportskih objekata u okviru visokokolskih ustanova. Studenti za sport i
rekreaciju koriste objekte u Sportskom centru "Koutnjak" za koji se planira izgradnja,
dogradnja, rekonstrukcija i proirenje sadraja. Postojei Studentski centar na Beanijskoj
kosi planira se za proirenje do Ulice Toin bunar, uz mogunost izgradnje otvorenih i
zatvorenih sportskih objekata i prateih sadraja u funkciji sporta.
Sportski kampovi se planiraju u podruju kvalitetne ivotne sredine (umskih kompleksa,
obala reka, podruja sa termalnim i lekovitim vodama i sl.). U funkciji su sportskog
obrazovanja, kondicionih priprema sportista, rekreacije, rekreativnog turizma i sl. Mogu biti
specijalizovani za odreene sportske discipline ili polivalentni. Mogu imati lokalni ili regionalni
znaaj. Dozvoljena izgradnja sportskih objekata, terena i prateih sadraja: medicinski
centar, hotel, centar za snabdevanje i sl.
kolski objekti se tako normiraju da omogue redovno odvijanje nastave fizikog vaspitanja.
U skladu sa kapacitetom kole (broja razreda), minimalna pokrivena povrina za fiziku
kulturu mora da se sastoji iz prostora za vebanje minimum 32 h 18 h 7 m visine i prateih
pomonih prostorija.
103
Tabela 71:
Rekapitulacija povrina planiranih sportsko-rekreativnih centara
Red
br.
1
2
3
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
Naziv lokacije
SRC
Kamendin
Belarica
Blok 44
Zapadno od Ulice dr Ivana
Ribara
Surin
Pregrevica
eleznik
Sremaki rt
Cerak
Vidikovac
Miljakovac
Sremica
Kumodra -Torlak
Resnik -akumulacija
15
Ada Huja
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
Milievo brdo
Rakovica - Skojevska
Rakovica
Ostrunica
Umka
Ruanj - Resnik
Peani - Umka
Kote - Bora
Kote
Strelite Sremaki rt
Radmilovac
Ova
Bora
Veliko blato
Ostrvo aplja
Krnjaa
Blok 67
Povr.
ha
26
0,8
7
Naseljski SRC
Naseljski SRC
Naseljski SRC
Polivalentni sadraj
34,6
Gradski SRC
Polivalentni sadraj
Polivalentni sadraj
Polivalentni sadraj
Polivalentni sadraj
Polivalentni sadraj
Polivalentni sadraj
Polivalentni sadraj
Polivalentni sadraj
Polivalentni sadraj
Polivalentni sadraj
Motonautiki centar, marina i
sl.
Polivalentni sadraj
Polivalentni sadraj
Polivalentni sadraj
Polivalentni sadraj
Polivalentni sadraj
Golf teren
Golf teren
Golf teren
Polivalentni sadraj
Sportsko strelite
Polivalentni sadraj
Polivalentni sadraj
Polivalentni sadraj
Rekreacija
Polivalentni sadraj
Centar za konjiki sport i trke
Ledena dvorana
28,3
3,8
33
28
6,3
47
15
8
7,7
10
Naseljski SRC
Naseljski SRC
Gradski SRC
GradskiT SRC
Naseljski SRC
Gradski SRC
Naseljski SRC
Naseljski SRC
10
Specijaliz. SC
Namena
Polivalentni sdaraj
Marina, sport. na vodi
Polivalentni sadraj
46,4
9
3,5
4
5
9o
116
103
12
28
1,4
16
20
350
582
51,6
5
Napomena
Gradski SRC
Naseljski SRC
Naseljski SRC
Naseljski SRC
Naseljski SRC
Specijaliz. SC
Specijaliz.SC
Specijaliz.SC
Naseljski SRC
Specijaliz. SC
Turist.-rekr. cen.
Gradski SRC
Naseljski SRC
Gradski SRC
Gradski TSRC
Specijaliz. SC
Gradski SRC
Osim pomenutih lokacija i planiranih sportsko-rekreativnih centara veliki potencijal za razvoj

sporta i rekreacije planiran je u sportsko-rekreacionim zonama na velikom broju lokacija.
Poto u ovim zonama dominira zelenilo u raznim oblicima one su kao povrine prikazane i
bilansirane u okviru zelenila ali su posebnom oznakom na grafikim prilozima oznaene kao
sportsko-rekreativne zone u sektorskoj karti. Planirano je 15 ovakvih lokacija sa ukupno 2003
ha a najznaajnije i najkarakteristinije su: Ada Ciganlija, Veliko ratno ostrvo, Ada Huja,
novo ostrvo aplja, Veliko blato izmeu Krnjae i Ove, zone sa obe strane autoputa, zona u
Batajnici, Resniku i na Savskoj terasi. Lokacije predviene za mogue golf terene prikazane
su u ovoj kategoriji povrina.
4.8 Sistem zelenih povrina
Poseban sistem, koji je predloen u Generalnom planu Beograda, jeste sistem zelenila.
NJega ine delovi u razliitom vlasnitvu, poev od prigradskih uma, privatnih uma i ikara,
gradskih uma, gradskih bata, preko gradskih parkova, do drvoreda u pojedinim ulicama.
Za razliku od mnogih drugih gradskih sektora, iji su finasiranje i izgradnja regulisani
104
razliitim merama, sistem javnog zelenila, mada predstavlja klimatsku infrastrukturu, nema
iza sebe ni finasijske ni pravne mehanizme realizacije. U tom smislu e Beograd morati da
donese niz propisa kako bi se obezbedila realizacija ovog sistema. Realizacija dela sistema
moe da bude na komercijalnoj bazi, ali jedan deo mora da bude ugraen u razliite pravne i
finasijske procedure grada.
Ova namena je definisana prvenstveno sa stanovita zemljinog pokrivaa - zelenila, a ne sa
stanovita aktivnosti koje se na tim zemljitima obavljaju. U tom smislu je ova namena
drugaija od ostalih koje u sebi spajaju i odreenu delatnost i odreene fizike strukture koje
toj delatnosti slue.
Brojani podaci postojeih zelenih povrina su sledei: samostalnih gradskih zelenih
povrina ima oko 1.557 ha, od ega parkova oko 311 ha, skverova oko 19 ha, zoovrt i
botanika bata 9 ha, gradskih uma oko 748 ha i groblja oko 470 ha. Zelenilo du putne
mree zauzima povrinu od 554 ha. Drugih prigradskih i vangradskih zelenih povrina ima
oko 9.655 ha, od ega rasadnika oko 152 ha, prigradskih uma oko 3.610 ha, uma i ikara
oko 2.462 ha, zatitnih uma oko 729 ha, uma forlanda oko 1.466 ha, uma ada oko 518
ha, neureenog zemljita, kopova, deponija oko 398 ha i zamovarenog zemljita oko 320
ha. Prema brojanim podacima JKP "Zelenilo"- Beograd, zelenila stambenih naselja ima oko
1.082 ha, drvoredi su zastupljeni u 576 ulica, a ulini travnjaci u 143 ulice.
Koncepcija i organizacija dananjeg sistema zelenih povrina grada postavljena je
prethodnim generalnim urbanistikim planovima. Realizacija ovih planova odvijala se veoma
neujednaeno, tako da do danas nije ostvaren planovima predvien celoviti sistem zelenih
povrina grada. Postojei sistem karakterie usitnjenost, nepovezanost i neravnomeran
raspored zelenih povrina. Prodori zelenila u grad nemaju veze sa umama u zaleu, a i
same ume u zaleu nisu meusobno povezane. Takoe, u dugom vremenskom periodu
zapostavljeno je njihovo odravanje i podizanje. Izgradnja trajnih i privremenih objekata
gotovo na svim postojeim ili planom predvienim zelenim povrinama ima za posledicu
njihovu degradaciju i gubitak anse za realizaciju celovitog sistema zelenila grada to je
pretpostavka za ostvarivanje njegovih mnogobrojnih funkcija.
U Beogradu danas ima 18,45 m2/st zelenih povrina. Obraunom m2/st obuhvaeni su
parkovi i skverovi, zelenilo stambenih naselja i zelenilo sa rekreacijom u odnosu na
1.320.000 stanovnika Beograda. Pretpostavka je da je stvarni odnos nii od obraunatog,
usled izgradnje privremenih i trajnih objekata na njima, to zbog nedostatka pouzdanih
podataka nije uzeto u obzir. Takoe, u centralnim delovima grada taj odnos je znatno nii.
Na optini Vraar, na primer, ima svaga 2,41 m2/st zelenih povrina.
4.8.2 Ciljevi
Opti ciljevi razvoja sistema zelenila su:
zatita unutargradskih zelenih povrina i vangradskih uma u njihovim postojeim
granicama,
zatita uma forlanda i renih ada,
zatititi ostatke movara, bara i vlanih podruja,
povezivanje postojeih uma u zeleni prsten oko grada,
ostvariti vezu prstena sa uom teritorijom grada,
105

ostvariti umreeni sistem zelenih povrina korienjem linijskih veza izmeu

postojeih i planiranih zelenih povrina,
povezati sistem gradskog zelenila sa regionalnim umama,
izdvojiti nova podruja zatite prirode,
u podrujima intenzivne poljoprivrede predvideti poumljavanja u funkciji vetrozatite,
zatite od emisija i integralne zatite prirode,
u zonama vodozatite postii visok procenat poumljavanja,
revitalizovati male gradske vodotoke uz njihovo viefunkcionalno korienje (retenzije,
zelene veze sa rekreacionim podrujima u okolini grada i dr.),
sanirati ire priobalno podruje Save i Dunava, uz oslobaanje od neodgovarajuih
namena i sadraja i formirati kontinualno linijsko zelenilo na delovima obale gde je to
mogue,
na uoj teritoriji grada kroz urbanu obnovu formirati nove manje zelene povrine i
linijsko zelenilo i
gradske neureene povrine koje nisu namenjene izgradnji urediti kao javne zelene
povrine.

Ukupno se planira oko 9.000 ha novih zelenih povrina, od ega parkova oko 86 ha,
gradskih uma oko 2.432 ha, groblja oko 90 ha, zelenila du putne mree oko 50 ha,
prigradskih uma oko 3.802 ha i zatitnih uma oko 5.644 ha. Brojani podaci postojeih i
novoplaniranih zelenih povrina su sledei: samostalnih gradskih zelenih povrina planira se
oko 4.165 ha, od ega parkova oko 397 ha, skverova oko 19 ha, zoovrt i botanika bata 9
ha, gradskih uma oko 3.180 ha i groblja oko 560 ha. Zelenilo du putne mree zauzimae
povrinu od 600 ha. Drugih prigradskih i vangradskih zelenih povrina, zajedno sa
postojeim, bie oko 16.102 ha, od ega rasadnika oko 87 ha, prigradskih uma oko 7.412
ha, zatitnih uma oko 6.373 ha, uma forlanda oko 1.715 ha i uma ada oko 518 ha.
Najvei procenat novopodignutih zelenih povrina i uma predvia se u umadijskom delu
Beograda, gde je planirano podizanje oko 5.143 ha ili 57%. U banatskom delu Beograda
novoplanirane zelene povrine zauzimaju oko 406 ha, ili 4,5%, a u sremskom delu Beograda
2670 ha, ili 29,6%. U priobalju Dunava i Save planirano je novih oko 803 ha ili 8,9 %. U
Centralnoj zoni grada, pored planiranih parkova, predvia se podizanje novih drvoreda,
zelenih veza, manjih zelenih povrina, ureenje peakih zona i dr.
Koncepcija i organizacija sistema zelenih povrina, koja je postavljena u prethodnim
generalnim planovima, u ovom GP je podrana i proirena. Naime, formiranje sistema
zelenih povrina, za razliku od nekih drugih sektora, zahteva decenije usmerenog rada.
Glavna odlika zamisli ureenja sistema zelenila je formiranje zatitnog zelenog prstena oko
grada i njegovo povezivanje, preko zelenih prodora, sa zelenim povrinama ue teritorije
grada. Planskim reenjem predvieno je povezivanje postojeih zelenih povrina i njihovo
dopunjavanje u cilju formiranja sistema zelenila grada.
Nova poumljavanja van kontinualno izgraenog dela grada predviena su na erodiranim,
strmim, neplodnim, nestabilnim i terenima znaajnim za podizanje vetrozatitnih pojaseva,
kao i na pravcima divlje izgradnje. Postojee ume dobijaju status gradskih i prigradskih
uma sa prioritetnom zatitnom i rekreacionom funkcijom. U severnim ravniarskim
podrujima predvieno je formiranje mree poljozatitnih pojaseva, zatitnih pojaseva du
saobraajnica i oko industrijskih zona. Du obala Save, Dunava i krune zemunskog lesnog
odseka, gde je to mogue, planiraju se novo linijsko zelenilo i zeleni koridori. U zonama
zatite voda predvieno je podizanje novih zatitnih uma. Du dolina malih gradskih
vodotoka planirani su prodori zelenila sa vienamenskim korienjem.
106
U okviru kontinualno izgraene teritorije grada neravnomerni raspored zelenih povrina

delimino e se uravnoteiti kroz urbanu obnovu i prenamenu prostora formiranjem novih
parkova, skverova, manjih zelenih povrina, linijskog zelenila, kao i objedinjavanjem i
ureenjem unutranjih dvorita zatvorenih blokova. Gradske neureene povrine, koje nisu
namenjene izgradnji, ili e u dugom periodu biti neizgraene, uredie se kao javne zelene
povrine.
Planom je predvieno da kategorija uma i ikara dobije status prigradskih, gradskih ili
zatitnih uma. Neureeno zemljite dobija nove namene. Zamovarena zemljita se nalaze
u kategoriji forlanda i zatitnog zelenila.
Stanje degradacije sistema zelenih povrina grada namee potrebu sprovoenja urgentnih
mera kao to su: uklanjanje privremenih objekata i divljih deponija sa svih kategorija zelenih
povrina, revitalizacija i nega ve postojeih gradskih zelenih povrina, pripreme za
sprovoenje mera nege i konverzije izdanakih uma u vii uzgojni oblik, saniranje klizita,
poumljavanje na pravcu divlje izgradnje i poumljavanje u zanama zatite voda. U prvom
planskom periodu planirano je podizanje 1.000 ha novih zatitnih i rekreacionih uma.
Realizacija sistema zelenih povrina podrazumeva promenu njihovog statusa od podreene
u primarnu gradsku infrastrukturu. Pored normativa koji kontroliu sistem planiranja
neophodna je izrada gradske "zelene regulative". Koncepcija i organizacija sistema zelenih
povrina realizovae se kroz dalje planske razrade, detaljne studije, snimanje i valorizaciju
postojeih i potencijalnih zelenih povrina i stanja ivotne sredine.
4.8.4 Tipovi zelenih povrina
Zelene povrine grada obuhvataju vrlo iroki spektar tipova. U razvijenim urbanim sredinama
ti razliiti tipovi su meusobno povezani tako da ine jedinstvenu mreu gradskog zelenila.
Pored ovih, manje ili vie javnih prostora, postoje i vrlo znaajne zelene povrine koje su
vezane za stanovanje, industriju, specijalizovane centre, opte gradske centre, sportske
objekte, saobraaj i poljoprivredu. Tu su takoe i posebni zeleni kompleksi u koje ulaze
zooloki vrt, Botanika bata "Jevremovac" kao ogledna povrina Biolokog fakulteta,
rasadnici, izlobe cvea, arboretum umarskog fakulteta, ostale ogledne povrine Biolokog
fakulteta i Instituta za kukuruz i sl.
Planirani sistem zelenih povrina grada organizuje se takoe i uz pomo drugih tipova
zelenih povrina koje se nalaze uz neki od osnovnih gradskih sektora:
zelene povrine uz objekte kolektivnog i individualnog stanovanja,
zelene povrine uz javne slube, specijalizovane centre i objekte,
zelene povrine uz komercijalne delatnosti i opte gradske centre,
zelene povrine uz industrijske i proizvodne zone,
zelene povrine du kolskog, peakog i biciklistikog saobraaja,
druge prigradske i vangradske zelene povrine (podruja zatite prirode, poljozatitni
pojasevi, rasadnici).
U GP Beograda su identifikovani i planirani sledei tipovi zelenih povrina koje ulaze u
jednistven sistem:
rena ostrva ili ade,
movare,
parkovi,
skverovi,
drvoredi,
107

zeleni koridori,
ume,
groblja,
posebni zeleni kompleksi,
neureena zemljita, kopovi, deponije sa posebnim stanjem zelenila,
tretman komunalnog vrstog otpada sa posebnim obavezama rekultivacije.
4.8.5 Rena ostrva ili ade

Pod renim ostrvima ili adama se podrazumevaju oblici nastali nagomilavanjem renog
nanosa u koritima ravniarskih reka. Na teritoriji Generalnog plana, u koritu Dunava i Save,
nalazi se vie takvih ostrva:
Veliko i Malo ratno ostrvo (u statusu prethodne zatite kao rezervat i/ili predeo
izuzetnih odlika);
Ada Ciganlija - rekreaciono podruje grada (evidentirana povrina od strane Zavoda
za zatitu prirode Srbije kao podruje sa prirodnim vrednostima od znaaja za
ouvanje kvaliteta ivotne sredine);
Ada Meica - rekreaciono podruje grada (evidentirana povrina od strane Zavoda za
zatitu prirode Srbije kao podruje sa prirodnim vrednostima od znaaja za ouvanje
kvaliteta ivotne sredine);
Ada Huja - deo ade deponija sa industrijom i deo pod autohtonom vegetacijom
(evidentirana povrina od strane Zavoda za zatitu prirode Srbije kao podruje sa
prirodnim vrednostima od znaaja za ouvanje kvaliteta ivotne sredine);
ostale ade na Savi i Dunavu (evidentirana povrina od strane Zavoda za zatitu
prirode Srbije kao podruje sa prirodnim vrednostima od znaaja za ouvanje kvaliteta
ivotne sredine).
Predloeno je da Malo i Veliko ratno ostrvo dobiju status predela izuzetnih odlika (u
saglasnosti sa statusom njegove prethodne zatite). Ogranieno je irenje plae i prateih
objekata na ostrvu. Na Adi Ciganliji se zadravaju postojei sportski objekti i tereni uz
mogunost deliminog irenja sportskih sadraja. Ada Meica zadrava postojee namene.
Na Adi Huji se planira izgradnja centra za motonautike sportove, kartodroma, manje marine
i dr. Ostale ade na Savi i povremene na Dunavu zadravaju se u prirodnom stanju i njihovoj
prirodnoj dinamici. Planom je predvieno i formiranje novog ostrva na levoj obali Dunava sa
sportskim, zabavnim i rekereacionim sadrajima.
Pri planiranju renih ostrva ili ada, kao i novog ostrva, vae sledei uslovi:
Malo i Veliko ratno ostrvo - predvideti mere obnove postojeih bara i movara (produbljivanje
i spajanje sa Dunavom), zatititi postojeu priobalnu vegetaciju, reiti preiavanje otpadnih
voda sa objekata kupalita na samom mestu izliva odgovarajuim sistemima za
preiavanje.
Ada Ciganlija i Ada Meica - Poveati atraktivnost ade u zimskom periodu, umu obnavljati
vrstama koje pripadaju dananjoj potencijalnoj vegetaciji ade, reiti problem otpadnih voda.
Ada Huja - Zatititi postojeu autohtonu vegetaciju ade.
Novo ostrvo "aplja" - Prilikom formiranja novih namena maksimalno zadrati i zatititi
postojeu autohtonu vegetaciju i postojee barske i movarne ekosisteme, umu obnavljati
vrstama koje pripadaju dananjoj potencijalnoj vegetaciji forlanda, zatititi postojeu
vegetaciju forlanda u maksimalno moguoj irini kako bi se zadrao dananji izgled leve
obale Dunava, predvideti postepenu zamenu plantaa topola vrstama dananje prirodne
108
potencijalne vegetacije, planirati minimalni odnos povrinama pod umom i slobodnim

povrinama od 60: 40 %.
Na postojeim i novoplaniranim renim ostrvima ili adama je mogua rekonstrukcija,
modernizacija i delimina izgradnja novih sportskih objekata (Ada Ciganlija i Ada Huja).
Tehnike intervencije (npr. produbljivanje i ienje zaraslih bara) obavljati iskljuivo u
funkciji njihovog odravanja i zatite (odstranjivanje bagremca Amorpha fruticosa).
Dozvoljeno je ureenje saglasno predvienoj nameni i opremanje objektima iskljuivo u
funkciji zatite, rekreacije i odravanja. Ostali uslovi se definiu odgovarajuim planskim
aktom.
4.8.6 Movare, bare i ritovi
Pod barama se podrazumevaju stajae vode u kojima nije izraena dubinska zona. itava
povrina moe da bude naseljena vegetacijom litorala. Bare su postojane i samo izuzetno
delimino ili potpuno presuuju. Pod movarama se podrazumevaju zemljita iji su gornji
slojevi, usled prisustva stajae ili sporotekue vode, stalno vlani. U njima se razvija specifina
higrofilna vegetacija prilagoena ivotu u uslovima veoma vlane i anaerobne podloge. Pod
ritovima se podrazumevaju povrine koje su samo povremeno pod vodom. U stvari ritovi
pripadaju plavnim livadama na kojima se razvija zemljite sa vrlo izrazitim humusnim
akumulativnim slojem.
U vodoplavnim nizijskim podrujima Dunava i Save danas se nalaze samo ostaci
nekadanjih bara, movara i ritova, kao to su:
Veliko blato, movarna depresija u trouglu izmeu Ove, Bore i Krnjae, ostatak
Panevakog rita povrine 200 ha. Movara je pretvorena u ribnjak i prihranjuje se
vodom iz stalnih dovodnih kanala;
bara Reva nalazi se istono od Krnjae, ostatak Panevakog rita. Prihranjuje se
vodom iz oblinjih kanala i podzemnih voda. Bara je okruena plantaama topola
povrine oko 33 ha;
bare i movare u forlandu leve obale Dunava, jo uvek ouvani movarni biotopi. Te
bare i movare tokom leta presuuju;
kubici, nekadanja pozajmita zemljita za podizanje odbrambenih nasipa, pruaju se
celom duinom nasipa u forlandu leve obale Dunava, dubine do 2 m;
Galijaka bara, movarna depresija na Velikom ratnom ostrvu povrine 24 ha;
melioracioni kanali i depresije u nizijskim podrujima Save i Dunava, obrasli trskom i
evarom.
Planom je predviena delimina prenamena ovih prostora. U zoni movarne depresije Veliko
blato predvia se formiranje sportsko-rekreativnog centra sa razliitim oblicima
neorganizovane rekreacije. Deo forlanda, na levoj obali Dunava, preko puta Ratnog ostrva,
formira se u novo ostrvo sa turistiko- sportskim sadrajima na vodi. Na podruju bare Reve
planom je predvieno formiranje pristanita u industrijskoj zoni uz formiranje nove bare u
forlandu juno od postojee. Galijaka bara na Ratnom ostrvu ovim planom e biti sauvana.
Planom je predvieno da se zarasli melioracioni kanali oiste i prodube.
Sve navedene bare, movare i ritovi predstavljaju znaajne biotope za raznoliku faunu ptica
koje ive na prostoru Velikog ratnog ostrva, Malog ratnog ostrva i priobalnim delovima
Dunava i Save. Kubici i movare forlanda su znaajna mrestilita ihtiofaune. Ovim planom se
trajno zadrava namena navedenih lokaliteta jer predstavljaju posebne prirodne vrednosti.
Ukoliko se proceni da je neophodno izvesti odreene intervencije potrebno je uvaiti sledee
uslove:
postojee bare, movare i ritove zadrati i zatititi u najveem moguem obimu,
109

ukoliko doe do smanjenja povrina obavezno je formirati nove vlane biotope kao
kompenzaciju za razorene,
predvideti odgovarajue mere zatite bara i movara (npr. od otpadnih voda,
intenzivne poljoprivrede i dr.) i
prema potrebi predvideti sisteme za preiavanje voda kojima se bare i movare
prihranjuju.
Dozvoljeni radovi na postojeim lokalitetima bara, movara i ritova su: formiranje prirodnih
ribnjaka, izlov ribe iz prirodnih mrestilita saglasno Zakonu o ribarstvu, ukoliko se ne radi o
posebno zatienim prirodnim dobrima, produbljivanje kubika i njihovo povezivanje radi
obezbeivanja protonosti i otvaranja ribljeg puta i odstranjivanje bagremca (Amorpha
fruticosa). Dozvoljeno je ureenje saglasno predvienoj nameni i opremanje objektima
iskljuivo u funkciji zatite, rekreacije i odravanja. Tehnike intervencije (npr. produbljivanje
i ienje zaraslih bara) obavljati iskljuivo u funkciji njihovog odravanja, zatite i eventualne
prenamene u rekreativne svrhe. Preporuuje se postepena konverzija plantaa topola sa
vrstama prirodne potencijalne vegetacije. Ostali uslovi se definiu odgovarajuim planskim
aktom.
4.8.7 Parkovi
Pod pojmom parka obuhvaene su zelene povrine koje se nalaze u izgraenom gradskom
tkivu, veliine su preko 1 ha i koriste se za odmor, etnju i igru. Na osnovu veliine, stila i
vremena nastanka mogue je izdvojiti vie tipova parkova:
tip gradskog parka sa kraja XIX i poetka XX veka, reen u klasinom stilu, sa dejim
igralitima i mestima za odmor - Akademski park (1,5 ha), Karaorev park (2,8 ha),
park Manje (2,65 ha) ili Gradski park u Zemuni (7,72 ha);
parkovi nastali krajem XIX veka, meavina klasinog i pejsanog stila sa bogatim
kulturno-istorijskim sadrajima - Kalemegdanski park (60,5 ha) i Topiderski park
(12,83 ha);
Hajd park podignut 30-tih godina XX veka - danas slian park-umi;
tip rezidencijalnih parkova - park oko Starog dvora - Pionirski park (3,02 ha), danas
gradski park;
tip gradskih parkova podignutnutih 50-tih godina XX veka u pejsanom stilu, u
Centralnoj zoni grada, sa mreom etnih staza, dejim igralitima, restoranima i
kulturno-istorijskim sadrajima, kao to je Tamajdanski park (10,96 ha), ili sa mnogo
skromnijim sadrajima kakav je park Terazijska terasa (1,5 ha);
parkovi u priobalju Dunava i Save, podignuti 60-tih do 80-tih godina XX veka sa
kulturnim i rekreacionim sadrajima, reeni u pejsanom stilu i velikih dimenzija Park prijateljstva (41 ha), ili park Kej na Novom Beogradu (18,5 ha);
tip spomen parka, kao to je spomen park Jajinci (57 ha) podignut 60-tih godina XX
veka, pejsano oblikovan, veim delom pod umom.
Lokacije za nove parkove u Centralnoj zoni grada treba obezbediti prenamenom prostora,
kao to su elezniki i industrijski pogoni i bolniki kompleksi. U Srednjoj i Spoljnoj zoni
lokacije za nove parkove planirati u sklopu hidrotehnikih regulacija malih gradskih vodotoka,
prenamenom prostora vojnih objekata, ureenjem neureenih zelenih povrina i u okvirima
planiranih novih naselja.
Kod rekonstrukcije parkova vae sledei uslovi:
sauvati park u postojeim granicama;
ukloniti privremene objekte;

110
izgradnja novih objekata nije dozvoljena;
rekonstruisati park u stilu u kojem je podignut.
Kod podizanja novih parkova vae sledei uslovi:

potrebno je da postoji projekat parka u odgovarajuoj razmeri sa precizno odreenom
granicom parka, unutranjim saobraajnicama i parkovskim objektima;
zelenilo treba da bude reprezentativno;
planirati mesta za postavljanje spomenika;
planirati vodene povrine (vetaka jezera, fontane);
sadraji treba da budu koncentrisani (miran odmor, igra, sportski objekti i dr.);
sadraj sportskih objekata treba da obuhvati sve starosne grupe;
u parku mogu da budu podignuti sledei objekti: ugostiteljski sa otvorenim batama,
pratei objekti sportskih sadraja, objekti u funkciji odravanja parka, objekti kulture,
manji otvoreni amfiteatri za kulturne manifestacije i infrastrukturni objekti od opteg
interesa utvreni na osnovu zakona;
mogua je izgradnja manjih pojedinanih javnih ili komercijalnih objekata u
kompleksima zelenila na osnovu planova detaljnije razrade. Pri tome treba voditi
rauna o veliini zelene povrine, mikrolokaciji, njenom znaaju za prostornu celinu ili
grad, statusu trajnog dobra i drugim uticajnim iniocima;
U postojeim parkovima su dozvoljeni sledei radovi: sanitarna sea stabala, rekonstrukcija
cvetnjaka, nova sadnja, rekonstrukcija vrtno-arhitektonskih elemenata, rekonstrukcija staza,
rekonstrukcija postojeih objekata, podizanje novih vrtno-arhitektonskih elemenata,
podizanje fontana, rekonstrukcija i popravka raznih objekata i deijih igralita, ograivanje
parka. Parkove treba opremiti standardnom infrastrukturom i sistemom za navodnjavanje.
4.8.8 Skverovi
Pod pojmom skvera obuhvaene su zelene povrine koje se nalaze u izgraenom gradskom
tkivu, veliine ispod 1 ha i koriste se za peaki tranzit, kratkotrajan odmor i igru. Skverovi u
Centralnoj zoni grada datiraju od polovine XIX veka. Meu najstarijima su skver "Prolee"
(kod hotela "Palas") 0,37 ha i skver kod Centralnog doma vojske SCG (0,09 ha).
Razlikuje se vie tipova skverova: skver u administrativno-poslovnom centru grada, skver
ispred javnih objekata, skver u stambenim naseljima, skver u okviru saobraajnica i dr. U
odnosu na na nain ozelenjavanja mogu da budu: parternog tipa (travnjaci, cvetnjaci),
poluotvoreni (parterni prostori sa sadnicama drvea i bunja) i zatvoreni (gde preovlauju
visoko drvee i iblje).
Lokacije za nove skverove treba obezbediti u sklopu peakih zona, novih saobraajnih
reenja, ureenjem neureenih prostora grada, prenamenom
graevinskog bloka ili
graevinske parcele u sklopu rekonstrukcije delova grada.
Kod rekonstrukcije skverova vae sledei uslovi:
sauvati skver u postojeim granicama,
ukloniti privremene objekte,
rekonstruisati skver u stilu u kojem je podignut i
uvaavati pravce peakog kretanja.
Kod podizanja novih skverova vae sledei uslovi:
uvaavati pravce peakog kretanja,
staze, platoi mogu da zauzimaju do 35 % teritorije skvera,
poeljno je da izbor materijala i kompozicija zastora bude reprezentativna,
objekti mogu da zauzmu do 5% teritorije skvera,
111

na skveru mogu da budu podignuti ugostiteljski objekti i infrastrukturni objekti od

opteg interesa utvreni na osnovu zakona,
planirati deija igralita saglasno tipu skvera,
zelenilo treba da bude reprezentativno,
planirati uee cvetnih povrina od 2-4%,
planirati vodene povrine (fontane, kaskade i dr.),
vrtno-arhitektonske elemente i mobilijar skvera prilagoditi tipu skvera.
Dozvoljeni su sledei radovi u postojeim skverovima: sanitarna sea stabala, rekonstrukcija

cvetnjaka, nova sadnja, rekonstrukcija vrtno-arhitektonskih elemenata, rekonstrukcija staza,
rekonstrukcija postojeih objekata, podizanje novih vrtno-arhitektonskih elemenata,
podizanje fontana, rekonstrukcija i popravka dejih igralita, ograivanje skverova. Skverove
treba opremiti standardnom infrastrukturom i, prema potrebi, sistemom za navodnjavanje.
4.8.9 Drvoredi
Pod pojmom drvoreda se podrazumeva linijski oblik zelenila iji je osnovni gradivni element
drvo. Na teritoriji grada postoje razliiti tipovi drvoreda: po poloaju (jednostrani, dvostrani,
drvoredi sredinom saobraajnice), po strukturi (jednoredni, dvoredni i vieredni), po broju
vrsta u drvoredu (homogeni i heterogeni), po kompoziciji (drvoredi sa travnim baticama i
drugim biljnim elementima). Drvoredi Beograda potiu iz razliitih vremenskih perioda, ali je
najvie drvoreda podignuto izmeu dva svetska rata.
Postojee drvorede treba zadrati uz postepenu zamenu prestarelih i suvih stabala. U
ulicama Centralne i Srednje zone, gde je to mogue, treba proiriti mreu drvoreda. Du
saobraajnica u novim naseljima planirati drvorede.
Kod obnove drvoreda vae sledei uslovi:
drvorede obnavljati vrstom drvea koja dominira u drvoredu ukoliko se pokazala
adekvatnom u datim uslovima;
predvideti sadnju kolovanih sadnica (visina sadnica 3,5 m, stablo isto od grana do
visine od 2,5 m, i prsnog prenika najmanje 10 cm).
Kod podizanja novih drvoreda u Centralnoj i Srednjoj zoni vae sledei uslovi:
profil ulice preko 12 m,
sadnju uskladiti sa orijentacijom ulice,
izbor vrsta prilagoditi visini zgrada,
sagledati mogunost sadnje u jednosmernim ulicama,
sagledati mogunost sadnje u peakim ulicama i zonama,
sagledati mogunost formiranja travnih batica sa drvoredima,
sadnju usaglasiti sa sinhron planom,
najmanje rastojanje izmeu sadnica prilagoditi vrsti drvea u drvoredu i staninim
uslovima,
predvideti sadnju kolovanih sadnica (visina sadnica 3,5 m, stablo isto od grana do
visine od 2,5 m i prsnog prenika najmanje 10 cm).
Kod podizanja drvoreda u novim naseljima vae sledei uslovi:
prioritet dati vierednim drvoredima sa travnim baticama,
najmanje rastojanje izmeu sadnica je 5 m,
predvideti sadnju kolovanih sadnica.
Dozvoljeni radovi u postojeim drvoredima su: uklanjanje suvih i bolesnih stabala, uklanjanje
stabala u sluaju kada to zahteva opti interes utvren na osnovu zakona, sadnja novog
112
drvea i standardne mere nege stabala. U Centralnoj i Srednjoj zoni grada potrebno je
postaviti titnike oko debla i zatititi sadne jame. Prema potrebi postaviti instalacije za
podzemno navodnjavanje i prihranu.
4.8.10 Zeleni koridori
Pod zelenim koridorima oznaene su ire trake zelenila, koje u sistemu zelenih povrina
grada treba da obezbede povezivanje zelenih povrina. Zeleni koridori mogu da sadre
peake i biciklistike staze sa prateom opremom i objektima. U zavisnosti od prostornih
mogunosti oni mogu da sadre sportske objekte, retenzije ili niz parkovski ureenih
povrina i drugo. Popularnost ovog tipa zelenih povrina u velikim gradovima sveta raste s
obzirom na ograniene mogunosti izdvajanja velikih povrina za zelenilo, naroito u
izgraenim centralnim delovima grada.
Ovaj tip zelenih povrina je jo uvek nedovoljno zastupljen na teritoriji Beograda. Zelene
povrine na zemunskom keju su primer jednog tipa zelenog koridora. Postojee biciklistike
staze uz obalu Dunava i Save, van parkova i sportsko-rekreativnih centara, gotovo da
nemaju prateih zelenih povrina.
Zelene koridore je mogue postaviti du odseka i obala Dunava i Save, du saobraajnica,
du malih gradskih vodotoka, kanala u sremskom i banatskom delu Beograda. Budua
mrea peakih i biciklistikih staza treba da koristi postojee kao i planirane zelene
koridore.
Kod rekonstrukcije postojeih zelenih koridora vae sledei uslovi:
sauvati zelene koridore u postojeim granicama,
ukloniti privremene objekte i
uvaavati pravce peakog i biciklistikog kretanja.
Kod podizanja novih zelenih koridora vae sledei uslovi:
kod vienamenskog korienja zelenog koridora izbor vrsta i nain sadnje prilagoditi
primarnoj nameni (zatitni pojasevi, zatitne ume, nizovi parkova i dr.).
U novim zelenim koridorima dozvoljeni su sledei radovi: sadnja, provlaenje peakih i
biciklistikih staza, podizanje prateih objekata (mesta za odmor, ugostiteljskih objekata,
nadstrenica i dr.) na povrini do 5% povrine koridora, izgradnja sportskih objekata,
izgradnja retenzija i podizanje parkova. Zelene koridore treba opremiti standardnom
infrastrukturom i, prema potrebi, sistemom za navodnjavanje.
4.8.11 ume
Pod umama se podrazumeva zemljite povrine preko 5 ari koje je obraslo umskim
drveem. Pod optekorisnim funkcijama uma podrazumeva se pozitivan uticaj uma na
ivotnu sredinu, a naroito zatitne, hidroloke, klimatske, higijensko-zdravstvene, turistikorekreativne, privredne, nastavne i nauno- istraivake funkcije. Pod umskim zemljitem
smatrae se zemljite na kojem se gaji uma, ili zemljite na kojem je zbog njegovih
prirodnih osobina racionalnije da se gaji uma, kao i zemljite koje je ovim GP namenjeno za
podizanje novih uma.
Na teritoriji grada u odnosu na poloaj, prioritetne funkcije, vlasnitvo i nain gazdovanja
umama razlikuju se sledei tipovi uma:
113

gradske ume,
prigradske ume,
zatitne ume i
privatne ume.
Gradske ume predstavljaju prostorni segment grada i nalaze se u Srednjoj i Spoljnoj zoni
grada. Po pravilu, gazdovanje ovim umama ima za cilj prioritetno rekreaciono korienje.
Pored rekreacionih funkcija znaajan je njihov pozitivan uticaj na poboljanje gradske ivotne
sredine. Ovom tipu pripadaju Zvezdarska uma, Koutnjak, Topiderska uma, Manastirska
uma, Banjika uma, novobeogradske ume dr. Prigradske ume se nalaze u Spoljnoj i
Rubnoj zoni grada i predstavljaju vana bliska podruja rekreacije. Po pravilu, gazdovanje
ovim umama, kao i kod gradskih uma, ima za cilj rekreaciono i zatitno korienje.
Rekreaciono korienje je sa neto slabijim intenzitetom u odnosu na prethodnu kategoriju
uma. Pored ovih funkcija, one treba da predstavljaju "branu" za dalje irenje naselja. Ovom
tipu uma pripadaju Avala, Stepin gaj, Gorica, Sremaki rt, Lipovaka uma i dr. Zatitne
ume su ume ija je prioritetna funkcija zatita (zatita forlanda, zatita podzemnih voda,
protiveroziona zatita, zatita od vetra, rekultivacija jalovita i odlagalita). Ovom tipu
pripadaju forland leve obale Dunava i Save, vodozatitne ume u vodoizvoritima, kao to je
Makika uma, umski zatitni pojas na Milievom brdu, ume u jarugama beogradskog
pobra i dr. Plantae topola koje se nalaze u vodozatitnim umama pripadaju takoe ovom
tipu uma. Privatne ume su ume u privatnom vlasnitvu i zauzimaju povrinu veu od 5 ari.
Nove ume podizati na terenima ugroenim erozijom i klizitima, na zemljitima loijih
bonitetnih klasa (VI i VII), u vodozatitnim zonama i drugim GP odreenim podrujima. Pri
rekonstrukciji i podizanju novih uma sa preteno rekreacionom funkcijom vae sledei
principi: funkcionalno ralanjavanje, pristupanost i vrsta vegetacije.
Funkcionalno ralanjavanje. Gradske i prigradske ume mogu da sadre sledee zone:
zonu pasivne rekreacije udaljenu od zone aktivne rekreacije i od glavnih
saobraajnica najmanje 250 - 300 m. U ovim zonama planirati samo osnovnu opremu
(npr. etne i planinarske staze, rekreacione livade i dr.). Dozvoljeni kapacitet podruja
je 1-3 posetioca/ha. Maksimalno uee zastrtih i izgraenih povrina je 2,5 %;
zonu aktivnog odmora koja moe da sadri dodatnu opremu (npr. jahae staze,
biciklistike staze, trim staze, igralita za decu, golf, mini golf, restorane, kamping
placeve i dr.). Dozvoljeni kapacitet u ovim zonama je 5-9 posetilaca/ha. Maksimalno
uee zastrtih i izgraenih povrina je 5% ukupne povrine zone;
zonu sa teitem rekreacionih aktivnosti (npr. zone sa sportskim objektima, otvoreni i
zatvoreni bazeni, zone kupalita, restorani, hoteli, marine, sport na vodi i dr.).
Dozvoljeni kapacitet je 100 posetilaca / ha. Ova zona ne moe da zauzme vie od
5% od ukupne teritorije predmetne ume sa odnosom zastrtih, izgraenih povrina i
zelenih povrina, unutar ove zone, od 60:40%.
Deo ume moe da bude parkovski ureen.
Pristupanost. Potrebno je obezbediti laku pristupanost iz grada, parkiralita locirati na
glavnim prilazima umi, teiti da kroz kompleks ume bude obezbeeno samo peako
kretanje, za lociranje novih staza koristiti postojee umske puteve i progale, mrea puteva
treba da omoguava kruno kretanje razliitih duina sa primarnim, sekundarnim i tercijarnim
stazama i obezbediti neophodne staze za snabdevanje objekata.
Vegetacija. Formirati progale i livada unutar veih podruja pod gradskim i prigradskim
umama. Teiti sledeim odnosima: otvorene povrine 15-20%, poluotvorene 10-15 % i
zatvorene povrine 65-70; teiti formiranju strukturno raznorodnih, viespratnih sastojina;
planirati due trajanje ophodnje; izbor preovlaujuih vrsta drvea i iblja treba da odgovara
prirodnoj potencijalnoj vegetaciji; du staza, progala i na rekreacinim livadama koristiti
114
raznovrsniji izbor vrsta drvea i iblja; na mestima gde je to mogue formirati vizurne take
(iz ume i unutar ume); planirati stepenastu, harmonino izgraenu unutranju i spoljanju
ivicu ume sa velikim ueem listopadnog drvea i iblja, naroito cvetnih vrsta, vrsta sa
jestivim plodovima i vrsta sa bogatim prolenim i jesenjim koloritom; planirati progale i livade
irine od dvostruke do desetostruke visine okolnog drvea; u sklopu ume mogu da se
zadre ili planiraju vonjaci i vinogradi. Pri rekonstrukciji i podizanju novih zatitnih uma
planirati sadnju pionirskih vrsta na klizitima i erodiranom zemljitu; planirati postepenu
zamenu ovih pionirskih vrsta vrstama koje odgovaraju prirodnoj potencijalnoj vegetaciji
stanita; plantae topola postepeno zameniti vrednijim vrstama i vrstama koje odgovaraju
prirodnoj potencijalnoj vegetaciji stanita.
Krenje uma je dozvoljeno u sledeim sluajevima:
radi promene vrsta drvea ili uzgojnih oblika,
otvaranje rekreacionih livada,
otvaranja vizura,
izgradnje razliitih tipova staza,
izgradnje objekata koji slue gazdovanju umama,
izgradnje objekata koji obezbeuju unapreivanje korienja svih funkcija uma
(rekreacionih objekata, retenzija i dr.)
sprovoenja komasacije i arondacije poljoprivrednog zemljita i uma i
u sluajevima kada to zahteva opti interes utvren na osnovu zakona.
Sanitarne see ume se podrazumavaju kao mera nege ume.
Radi obnove postojeeg i stvaranja novog fonda poeljne su sledee intrervencije:
pretvaranje monokultura u meovitu umu,
sadnja bunja, naroito na ivici ume i
sadnja dekorativnog drvea i iblja (na ivici ume, na okukama puta, na livadama kao
pojedinani primerci ili grupe).
Uslovi za izgradnju objekata:
izgradnja novih objekata u funkciji prioritetnog korienja,
postojei pojedinani stambeni i poljoprivredni objekti na umskom zemljitu, osim u
park umama, zadravaju se ali nije dozvoljeno njihovo proirenje,
popravka i dogradnja postojeih sportskih i smetajnih objekata i
u sluaju krenja ume, za podizanje novih ili dogradnju postojeih sportskih i
smetajnih objekata, plaa se jednokratna naknada za iskrenu umu u visini
desetostruke vrednosti ume. Nadoknada se uplauje na raun javnog preduzea
koje gazduje umom.
U zoni parkovski ureenih povrina i teita rekreacionih aktivnosti, ume treba opremati
standardnom infrastrukturom.
4.8.12 Groblja
Grobljem se smatra zemljite koje je odgovarajuim urbanistikim planom ili odlukom
skuptine optine odreeno za sahranjivanje umrlih (Zakon o sahranjivanju i grobljima, "Sl.
glasnik RS" 20/77, 24/85, 53/93, 67/93, 48/94).
U Zakonu se pominje da se sahranjivanje umrlih moe vriti samo na groblju, a da se van
groblja mogu izvriti sahrane samo u sluajevima predvienim posebnim zakonom ili na
zakonu zasnovanom odlukom skuptine optine. Meutim, imajui u vidu obiajno pravo,
mogue je i sahranjivanje pri verskim objektima, u hramu, u porti ili na groblju odreenom za
115
itelje manastira i to izuzetno za lica koja dobiju odobrenje po izriitoj odluci uprave
manastira ili hrama.
Pruanje pogrebnih usluga i odravanje gradskih groblja i krematorijuma obavlja javno
komunalno preduzee koje je osnovano za obavljanje te komunalne delatnosti, drugo
preduzee ili samostalni preduzetnik kome su ti poslovi povereni. Postupak poveravanja
poslova regulie se posebnim aktom Skuptine grada Beograda (Odluka o sahranjivanju i
grobljima, "Sl. list grada Beograda" br. 22/90, 15/91, 23/92, 9/93, 25/93, 31/93, 4/94, 20/94,
2/95, 6/99).
Beograd ima decentralizovani sistem od est starih groblja - zatvorenog tipa (Novo groblje u
iji sastav ulazi i Jevrejsko, Centralno, Topidersko, Zemunsko, Staro beanijsko i Banjiko)
i etiri nova gradska groblja (Novo beanijsko, "Orlovaa", "Lee" i "Zbeg"), koja su
ravnomerno rasporeena na teritoriji grada. Jedino avalski pravac grada u gravitacionom
podruju nema gradsko groblje ve svoje potrebe za sahranjivanjem zadovoljava na
grobljima "Lee" i "Orlovaa" kao i na pripadajuim grobljima seoskog karaktera.
Na deset gradskih groblja godinje se obavi oko 12.000 sahrana. Od ovog broja oko 17% su
kremacije, oko 33% sahrana se obavi na starim grobljima dok se oko 50% sahrana obavi na
novim gradskim grobljima. Sahrane na grobljima zatvorenog tipa vre se uglavnom u
postojea grobna mesta i u manjem broju na ekshumiranim grobnim mestima. Kremacija se
vri jedino na groblju "Lee" a smetaj urni, za sada, na svim grobljima u odgovarajue
kolumbarijume i rozarijume i u vrt seanja, s tim to su na grobljima zatvorenog tipa
kapaciteti ogranieni. Vea gradska groblja zatvorenog tipa opsluuju celu teritoriju grada a
manja ire gravitaciono podruje. Nova gradska groblja opsluuju ire gravitaciono podruje
a sahrane se vre kako u nova tako i u postojea grobna mesta.
Sahranjivanje e se na teritoriji grada obavljati prvenstveno na postojeim i ve planiranim
povrinama za sahranjivanje a na novoplaniranim grobljima obezbedie se dodatni
kapaciteti dovoljni za sahranjivanje do 2021. godine.
Radi to ravnomernije pokrivenosti teritorije grada odnosno upotpunjavanja
decentralizovanog sistema gradskih groblja i njihovog racionalnijeg korienja, potrebno je
otvoriti nova gradska groblja na sremskom i avalskom pravcu kao i u istonom podruju
grada i seoska groblja za potrebe naselja Kaluerica i Letane, Ritopek, Batajnicu i Surin.
Radi racionalnog korienja postojeih kapaciteta i smanjenja broja i povrina novih groblja,
u svakom pojedinom sluaju treba sagledati mogunosti optimalnog proirenja postojeih
groblja.
U cilju zadovoljavanja potreba grada dovoljnim kapacitetima za sahranjivanje do 2021.
godine potrebno je planirati sledee:

116
Na Novom beanijskom groblju realizovae se planiranih 10.000 novih grobnih mesta.

Za sremsko podruje grada otvorie se novo groblje na povrini od oko 60-70 ha.
Lokacija novog groblja obuhvata lesni plato sa kotama od 77.585 mnv. Nivo
podzemne vode je u intervalu od 5-10 m i pripada povoljnim terenima bez
ogranienja.
Na groblju "Lee" zapoee se realizacija oko 4.000 novih grobnih mesta u toku
2009. godine.
Za istono podruje grada otvorie se novo groblje na povrini od oko 20 ha koje
treba da pone sa radom 2013. godine. Lokacija novog groblja obuhvata teren sa
nagibom 5-100, nivo podzemne vode je manji od 5 m. Teren je uslovno stabilan.

Na avalskom pravcu grada otvorie se novo groblje na povrini od oko 15-20 ha.
Lokacija novog groblja pripada povoljnim terenima. Obuhvata zaravnjeni teren nagiba
do 50. Teren je sa nivoom podzemne vode veim od 5 m.
Izmeu naselja Kaluerica i Letane otvorie se novo groblje na povrini od oko 5 ha.
Lokacija novog groblja pripada uslovno povoljnom terenu. Teren je nagiba 5-100, nivo
podzemne vode je manji od 5m i teren je uslovno stabilan. Korienje ovog terena
uslovljava nivelaciono prilagoavanje prirodnim uslovima.
Za potrebe naselja Ritopek otvorie se novo groblje na povrini od oko 2 ha. Lokacija
novog groblja pripada uslovno povoljnom terenu. Teren je nagiba 5-100, a nivo
podzemne vode je oko 5 m.
Za potrebe naselja Surin otvorie se novo groblje na povrini od oko 2 ha. Lokacija
novog groblja, sa inenjerskogeolokog aspekta pripada uslovno povoljnim terenima,
koji uslovljavaju odreena ogranienja pri korienju ovog prostora (nivo podzemne
vode je na oko 5 m). Nalazi se na delovima lesne zaravni od kote 77.5 - 85.0 mnv.
Za potrebe naselja Batajnica otvorie se novo groblje na povrini od oko 10 ha.
Lokacija novog groblja, sa inenjerskogeolokog aspekta pripada najpogodnijim
terenima, bez ogranienja u korienju. Nalazi se na lesnoj zaravni iznad kote 85.0
mnv. Teren je sa nivoom podzemne vode veim od 10 m.
U prvom planskom periodu neophodno je preduzeti sledee: na Novom beanijskom groblju

aktivirati u toku 2002. godine minimum 2.000 novih grobnih mesta (prva faza od ukupno
planiranih 10.000 novih grobnih mesta zakljuno sa 2006. godinom). Za sremsko podruje
grada otvoriti novo groblje na povrini od oko 60 - 70 ha koje bi trebalo da pone sa radom
2006. godine. Na groblju "Lee" planirati realizaciju oko 5.600 novih grobnih mesta do 2006.
godine.
Kao poseban sadraj koji postoji u veini evropskih gradova potrebno je obezbediti i mesto
za sahranjivanje ivotinja - kunih ljubimaca. Lokacija novog groblja za kune ljubimce
predviena je u Bloku 51 u Novom Beogradu na povrini od oko 4 ha. Sa
inenjerskogeolokog aspekta pripada najpovoljnijim terenima, bez ogranienja u korienju.
Lokacije za stona groblja e se, u skladu sa potrebama, a u saradnji sa relevantnim
institucijama, razmatrati na nivou optina ili naselja.
Pre izrade planske dokumentacije za novoplanirana groblja potrebno je, u skladu sa
vaeom zakonskom regulativom, izraditi prethodnu analizu uticaja groblja na ivotnu
sredinu.
Tabela 72:
Osnovni elementi za dimenzionisanje povrina za sahranjivanje
vrste grobnica
grobnice -dvojne
grobovi u nizu
grobovi za urne
dimenzija (m)
2.50 h 2.75
2.20 h1,0 i 2,30 h1,10
bruto povrina
oko 12,0 m2
oko 5,0 m 2
oko 1,2 m 2
4.8.13 Posebni zeleni kompleksi

Pod pojmom posebnih zelenih kompleksa u Generalnom planu su obuhvaene botanike
bate, zooloki vrtovi, arboretumi, rasadnici, izlobe cvea. Botanike bate predstavljaju
naune i kulturne ustanove u kojima se nalaze nauni centri botanikih disciplina. Zooloki
vrtovi, kako im samo ime kae, pre svega su mesta gde se uvaju ivotinje. Oni su, pored
117
toga, znaajni edukativni i istraivaki centri. Arboretumi su zbirke dendroflore na otvorenom,

dok su rasadnici pogoni za proizvodnju sadnog materijala.
Botanika bata "Jevremovac", koja je zatiena kao spomenik prirode botanikog karaktera,
jedina je botanika bata u Beogradu. Zooloki vrt se nalazi na Beogradskoj tvravi, u okviru
nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog znaaja. Arboretum umarskog fakulteta poseduje
vrednu zbirku dendroflore. Na teritoriji grada postoji vei broj rasadnika u drutvenom i
privatnom vlasnitvu.
Generalnim planom su predviene dve lokacije za novu botaniki batu: kamenolom
Straevica i Topider. Kao mogue lokacije za novi zooloki vrt predlau se dve lokacije:
Veliko blato i Jelezovac. Planom nije predviena nova lokacija za arboretum. Veina
rasadnika se zadrava sa mogunou podizanja novih na lokacijama koje su namenjene
zelenim povrinama. Izlobe cvea (lokalne i meunarodne) je mogue organizovati na nekoj
od lokacija novih parkova ili u sklopu postojeih (npr. park na Uu ili park Kej izmeu dva
mosta na Savi).
U kompleksima Botanike bate "Jevremovac" i Zoolokog vrta dozvoljeno je ureenje
saglasno predvienoj nameni kao i opremanje i izgradnja objekata iskljuivo u funkciji
odravanja, istraivanja i edukacije, a u skladu sa kategorijom njihove zatite. Za podizanje
novih specijalnih zelenih kompleksa vae sledei uslovi:
Botanika bata "Jevremovac":
obezbediti dobru spoljnu pristupanost Botanikoj bati;
irine staza prilagoditi mehnizovanoj nezi sadnica;
mogue su sledee namene: izlobeni deo, parcele za eksperimente, rasadnik,
oranerija i ekonomski deo;
batu planirati tako da je mogua etapna realizacija i proirenje.
Zooloki vrt:
ureenje vrta prilagoditi osnovnim ciljevima podizanja zoolokog vrta, a to su:
edukacija, nauka, rekreacija i zatita prirode;
planirati procentualno uee od ukupne povrine: izlobenog dela 50 60 %, parka
30 40% i ekonomsko-administrativnog dela 10 %;
zooloki vrt planirati tako da je mogua etapna realizacija i proirenje;
planirati prirodne prepreke, kao to su: rovovi, voda, mree u kombinaciji sa ivim
ogradama i dr.
Dozvoljeni su sledei radovi (Botanika bata, Zooloki vrt, Arboretum):
ureenje saglasno predvienoj nameni i opremanje objektima iskljuivo u funkciji
odravanja, istraivanja i edukacije,
rekonstrukcija i obnova postojeih staza i objekata,
sanitarna sea stabala,
rekonstrukcija i podizanje novih vrtno-arhitektonskih elemenata i opreme i
ograivanje.
U rasadnicima je dozvoljeno podizanje objekata koji su u funkciji rasadnike proizvodnje.
Posebne zelene komplekse treba opremiti standardnom infrastrukturom i sistemom za
navodnjavanje.
4.8.14 Neureena zemljita, kopovi, deponije sa posebnim stanjem zelenila
118
Pod neureenim zemljitima u Generalnom planu podrazumevaju se naputeni povrinski

kopovi, naputene deponije smea, zaparloena zemljita koja nisu privedena nameni i
drugo. Na teritoriji grada nalazi se vie povrinskih kopova gline i kamena od kojih su neki
jo aktivni. Odlaganje smea na naputenim, kao i na aktivnim deponijama, bilo je, a i sada
je neadekvatno. Na teritoriji grada, pa i u samom centru, ima dosta zaparloenog zemljita.
Planom je predviena nova namena na podrujima veih povrinskih kopova, kao to su
kopovi gline iznad Vinjice ili povrinski kop kamena Straevice. Manje povrinske kopove
treba rekultivisati. Zaparloena zemljita novim planom dobijaju novu namenu. Jedan deo
ovih zemljita je namenjen za nove parkove ili za zatitno zelenilo.
Na neureenom zemljitu dozvoljena je sanacija deponija, sprovoenje mera rekultivacije,
sadnja i podizanje objekata.
4.8.15 Tretman komunalnog vrstog otpada sa posebnim obavezama rekultivacije
Postojei sistem upravljanja komunalnim vrstim otpadom (KO) Beograda svodi se, gotovo
iskljuivo, na njegovo sakupljanje i deponovanje. Kljuni problemi ovog sistema su:
nedovoljna reciklaa (oko 5% ukupne koliine KO, koja se uglavnom sprovodi izvan
komunalnog servisa grada), nehigijensko odlaganje otpada na gradskoj deponiji "Vina",
nelegalno deponovanje otpada irom grada i neregulisane obaveze otkupljivaa reciklabila
prema gradu.
Do 2021. godine planira se odrivi sistem upravljanja KO Beograda na principu
"sakupljanje - reciklaa - deponovanje". To podrazumeva organizovano sakupljanje, preradu
i prodaju sekundarnih sirovina (reciklabila) i sakupljanje i deponovanje preostalog integralnog
KO. Time se, osim zatite ivotne sredine i prirodnih resursa, ostvaruje dobit od reciklae i
smanjuje koliina otpada za odlaganje, to produava vek trajanja deponije.
U cilju obezbeivanja dugorone pouzdanosti u tretmanu KO neophodno je istraiti lokaciju
za deponiju na levoj obali reke Save. Lokacija potencijalne deponije treba da zadovolji uslove
iz Pravilnika o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponije otpadnih materija
(Slubeni glasnik RS broj 54, 1992. god.) i treba da predstavlja rezervat za dalji razvoj
sistema deponovanja otpada.
Otvaranjem nove lokacije produio bi se vek trajanja deponije "Vina" i smanjili trokovi
transporta otpada. Planirana deponija bi bila regionalnog karaktera, jer bi se na njoj
deponovao i otpad prikupljen na teritorijama susednih optina i najverovatnije bi bila locirana
van teritorije GP.
Organizovano sakupljanje profitabilnih reciklabila (papir, metal i staklo) posredstvom
gradskog komunalnog servisa vrie se sukcesivno, do maksimalno mogue koliine od oko
21% u odnosu na ukupnu koliinu KO. Predviena su tri naina sakupljanja reciklabila:
30% sistemom donoenja u otkupne stanice ravnomerno rasporeene u tkivu grada, 30% sa
gradske deponije i 40% "od vrata do vrata". Otkupne stanice za odreene reciklabile locirae
se u okviru zelenih pijaca i pored veih samousluga, dok e za druge biti odreena posebna
mesta i mrea stanica za prijem i otkup.
Obrada prikupljenih reciklabila predvia se u ureaju za obnavljanje materijalnih resursa
(OMR) niske tehnologije sa preovlaujuim manuelnim radom, kapaciteta 300 tona na dan
na lokaciji deponije "Vina". Deponovanje preostalog otpada nakon reciklae planirano je na
lokaciji postojee deponije "Vina" koja nehigijenski radi poslednjih 25 godina formirajui
depo smea na povrini od 40 ha. Korienje ove lokacije za budue potrebe Beograda
uslovljeno je njenom sanacijom i proirenjem na ukupnu povrinu od 70 ha.
119
Prioritetni sanacioni radovi postojee deponije "Vina" su realizacija objekata zatite ivotne
sredine od proizvedenih gasova i procedne vode iz deponije. Sistem degazacije deponije
podrazumeva izgradnju 17 bunara za kontrolisano odvoenje deponijskih gasova. Sistem za
preiavanje procedne vode iz deponije podrazumeva izgradnju drenane mree duine
1.200 m, oksidacione lagune povrine 5.000 m2 i podloge za uzgoj akvatine vegetacije
povrine 10.000 m2. Treba izvriti i sukcesivnu izgradnju ostalih objekata za zatitu ivotne
sredine i za normalno funkcionisanje proirene deponije (potporna graevina, obodni kanal,
putna i komunalna infrastruktura, otvaranje pozajmita zemlje za prekrivanje smea,
formiranje zatitnih zelenih pojaseva, dogradnja degazacionih bunara, izgradnja prateih
objekata itd). Takoe je potrebno saniranje nelegalnih deponija irom grada uz preduzimanje
adekvatnih mera za njihovo suzbijanje, prvenstveno uvoenjem regularnog servisa za
sakupljanje KO na celom podruju GP Beograda, pa i ire.
Osnovna prostorna jedinica za planiranje upravljanja KO je zona stvaranja otpadaka (ZSO)
ija koliina ne prelazi 3-4% od ukupno godinje sakupljenog otpada. Prag racionalnosti
transporta otpadaka vozilima za njihovo sakupljanjanje je 20 km do tzv. "urbane deponije" i
"urbanog postrojenja". Preko te granice uvode se pretovarne stanice za prevoz otpada
vozilima velikog kapaciteta do "regionalne deponije" i "regionalnog postrojenja". Otkupni,
odnosno prihvatni centri za reciklau, lociraju se u okviru svake ZSO na visokofrekventnim
mestima.
Kljune norme za lokaciju deponije (Pravilnik o deponiji, Sl.Glasnik RS,br. 54/92) su:
Oblik reljefa lokacije deponije po pravilu je u uvalama zaklonjenim bonim reljefom;
Vek trajanja deponije je 20 godina;
Udaljenost geomorfoloki zaklonjene deponije od naselja je minimum 400 m;
Udaljenost deponije od stajaih voda je minimum 0,5 km;
Udaljenost deponije od tekuih voda - reka je minimum 0,5 km;
Geoloka podloga deponije vodopropusnosti ispod K 1h10-5 cm/sec, minimalne
debljine 2 m.
Postojee i planirano stanje u Beogradu:
Na podruju GP Beograda formirano je 34 zone stvaranja otpadaka (ZSO).
Na lokaciji "Vina" planirana je tzv. "urbana deponija" i "urbano postrojenje" za
obnavljanje materijalnih resursa iz KO i deponovanje ostatka otpada. Lokacija
"Vina" je udaljena proseno 20 km od 34 ZSO.
Centri za donoenje reciklabila (sekundarnih sirovina) planirani su u svakoj ZSO u
okviru zelenih pijaca i pored veih samousluga.
Lokacija deponije "Vina" je na padini Dunava u zaklonjenoj kotlini, povrine 200 ha,
iju osnovicu ini postojea deponija povrine 40 ha.
Raspoloivi kapacitet lokacije "Vina" je za preko 80 godina deponovanja otpadaka, a
planirana je za 20 godina.
Lokacija "Vina" je na udaljenosti od 1,6 do 2,7 km od okolnih naselja.
Lokacija "Vina" je na udaljenosti od 0,75 km od Oljanske bare u Velikoselskom ritu.
Lokacija "Vina" je na udaljenosti od 1,3 km od Dunava.
Geoloka podloga deponije sastavljena je od prainastih glina debljine 20 m,
vodopropusnosti K 1h10-5 do 1h10-7 cm/sec.
Za sprovoenje predloenog koncepta upravljanja KO neophodno je, do 2006. godine,
donoenje gradske odluke o sprovoenju reciklae kojom bi se, pored ostalog, regulisale i
finansijske i druge obaveze postojeih i buduih otkupljivaa i preraivaa reciklabila prema
gradu u smislu plaanja naknade (deoba dobiti) za pravo na reciklau, kao i usvajanje
plansko-projektne dokumentacije za deponiju smea "Vina" i za druge elemente sistema za
reciklau.
120
4.9 Poljoprivredne povrine i objekti

Poljoprivredno zemljite obuhvata sve povrine koje su neposredno namenjene proizvodnji
biljnih, a posredno i stonih proizvoda, radi obezbeenja hrane, agrarnih sirovina i drugih
proizvoda biolokog porekla.
Ova namena u GP obuhvata prvenstveno vangradske, predeone prostore, kao i zone
neposredno uz prigradska sela. U ovom GP poljoprivredna zemljita su izmeana u
vangradski predeo sa drugim prirodi bliskim sistemima kao to su ume, movare, zalenila
na forlandima i sl. sa kojima ine jedinstveni poljoprivredni predeo.
Pod primarnom biljnom proizvodnjom (na osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljitu l. 1012) smatra se: ratarska, voarsko-vinogradarska, povrtarska i rasadnika proizvodnja, zatim
proizvodnja lekovitog, aromatinog i ukrasnog bilja, proizvodnja gljiva i proizvodnja ubriva.
Uestvujui sa 62,3% u ukupnim povrinama, poljoprivredno zemljite ini jednu od glavnih
komponenti usklaivanja ekonomskih, ekolokih i socijalnih aspekata razvoja podruja Plana
na principima odrivosti. Od ukupno 39.500 ha poljoprivrednih povrina, na oranice i bate
otpada 85,6%, vonjake 4,9%, vinograde 1,6%, livade 2,6%, panjake 4%, ribnjake 0,4%,
bare i trstike 0,9%.
Zastupljenost navedenih kategorija pokazuje visoku prostornu diferencijaciju, u zavisnosti od
stepena urbanizovanosti, reljefa i pedolokih uslova. Struktura korienja oranica i bata je
takoe neujednaena. Primetno je prilagoavanje trinim pogodnostima i lokalnim naunoistraivakim i tehnolokim kapacitetima za proizvodnju semenskog i rasadnog materijala.
Prema podacima statistike, koja primenjuje kriterijum korienja po osnovnim organizacionim
oblicima, danas se 68,9% ukupnih poljoprivrednih povrina Plana nalazi u individualnom
sektoru (umadija - 86,3%; Banat - 53,4%, Srem - 51,1%). Ostali oblici korienja
obuhvataju drutveni sektor (poljoprivredne organizacije - 26,7% i zadruge - 0,7%) i tzv.
neorganizovanu zemljinu svojinu (3,7%), koja se javlja na jednoj treini panjaka (oko 650
ha) i 80% bara i trstika (oko 320 ha).
Prema popisu 1991. udeo isto poljoprivrednih gazdinstava iznosio je svega 3,6%, a
proseno gazdinstvo je imalo 1,08 ha obradivog zemljita i 0,1 aktivnog poljoprivrednika,
starosti 57,6 godina, dok je broj drane stoke bio daleko ispod potencijala krmne baze.
Izvesne razlike po naseljima bitnije ne menjaju nepovoljnu sliku osnovnih resursa porodinih
gazdinstava. Tokom poslednje decenije stanje u ovoj oblasti se jo vie pogoralo o emu
govori: sukcesivno smanjivanje obradivog zemljita, uglavnom usled irenja divlje gradnje,
preovlaivanje negativnih trendova u stoarstvu, naroito govedarstvu, primetna zaputenost
znatnog dela njiva, vonjaka, vinograda i seoskih dvorita i gotovo patoloko okretanje
mlaih lanova poljoprivrednih domainstava od obraivanja zemlje i obavljanja drugih
poslova na gazdinstvu. Beogradu je potrebna nova vizija poljoprivrede, kao delatnosti koja
prua ekonomski prosperitet, drutveni ugled i linu satisfakciju.
121
4.9.2 Ciljevi
Plan korienja i zatite poljoprivrednog zemljita podreen je poboljanju ekonomskih
uslova poljoprivredne proizvodnje, poveanju ambijentalne i pejzane vrednosti
poljoprivredno-ruralnog podruja i unapreenju ekolokih i socijalnih uslova ivljenja na
celom podruju grada Beograda. Ostvarivanje ovih zadataka zasnivae se na razradi
kompleksnih programa ureenja poljoprivrednog proizvodnog prostora u meuzavisnosti sa
umama i izgraenim tkivom na nivou naselja, odnosno prema principu jedinstva naselja i
atara, a prema sledeim optim principima:
uspostavljanje ekoloki optimalnih odnosa izmeu poljoprivrednih, umskih i drugih
zelenih povrina;
usklaivanje ekonomskih interesa korisnika / vlasnika pojedinih zemljinih parcela sa
eljama i interesima lokalnih zajednica na nivou naselja i grada u celini;
obezbeenje materijalne podrke za sprovoenje programa iz javnoh fondova,
inostranih finasijskih institucija i drugih izvora;
obavezujui kriterijum racionalnog korienja poljoprivrednog zemljita predstavlja
uvaavanje tesnih meuzavisnosti u razvoju biljaka i stoarske proizvodnje.
Za unapreenje stanja ureenosti i naina korienja poljoprivrednog zemljita na nivou
grada, naselja i pojedinanih gazdinstava / preduzea, potrebno je:
inovirati katastarski premer i aurirati podatke o korienim povrinama po
katastarskim kulturama i vlasnicima zemljita,
obezbediti zakonske garancije za dugoroni zakup zemljita, kao jednog od osnovnih
modaliteta poboljanja agrarne strukture, ukrupnjavanjem koriene povrine na
ekonomski i bioloki vitalnim porodinim gazdinstvima,
obezbediti informatiku i strunu podrku poljoprivrednicima pri izradi investicione
dokumentacije za osnivanje viegodinjih zasada, stonih farmi i drugih proizvodnih
objekata, ukljuujui i pripremu tipskih modela optimizacije poljoprivredne proizvodnje,
uspostaviti redovno ispitivanje i kontrolu kvaliteta zemljita, vode i drugih elemenata
ivotne sredine,
uspostaviti sistem aurnih informacija i prognoza o stanju na tritu pojedinih
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i
uspostaviti sistem poljoprivrednog raunovodstva na porodinim gazdinstvima, prema
reenjima koja se primenjuju u zemljama Evropske unije.
Poljoprivredno zemljite je intergralni resurs koji se, pored pedolokog sloja i drugih
elemenata biosfere, sastoji i od stvorenih dobara u vidu hidrotehnikih ureaja, putne mree,
zatitnog zelenila, pomonih zgrada i drugih objekata od zanaaja za njegovo budue
korienje. Bitno je da se u procesima intezifikacije poljoprivredene proizvodnje potuje ne
samo prag ekeonomske rentabilnosti, ve i ekoloki prag supstitucije, ime se spreava
smanjenje obnovljivog potencijala poljoprivrednog zemljita, a ujedno obezbeuje i ouvanje
ekoloke ravnotee na irem prostoru.
Polazei od kriterijuma poloaja u odnosu na osnovne tipove gradskog tkiva, s jedne, i
prirodnih socio-ekonomskih uslova poljoprivredne proizvodnje, s druge strane, odreuje se
sledea klasifikacija poljoprivrednog zemljita i drugih agrarnih resursa po osnovnim
podrujima grada:
122

poljoprivredno-ruralne enklave oko gradskog jezgra,

banatski i sremski deo rubnog pojasa i
umadijski deo rubnog pojasa.
U okviru poljoprivredno-ruralnih enklava oko gradskog jezgra i drugih preteno stambenih

zona, prioritet ima eliminisanje zaparloenih i neobraivanih povrina, podsticanje planskog
ureenja okunice, osnivanja vonjaka, vinograda, rasadnika cvea i drugih viegodinjih
zasada, odnosno sejanih livada i panjaka. Posebnu podrku treba obezbediti izradom
programa za osnivanje zajednikih gradskih bata, podeljenih na sitne parcele za
viegodinje individualno korienje. U pojedinanim sluajevimam, takoe, na osnovu
posebnih programa i dozvola, podravae se podizanje manjih stoarskih farmi, ukoliko to
doprinosi obogaivanju ambijentalnih, ekolokih, etnolokih ili istorijskih sadraja pojedinih
delova grada (na primer, farme ponija, jahaih konja, retkih sojeva goveda, nekih egzotinih
ili starih autohtonih vrsta stoke i ivine i sl.).
U banatskom i sremskom delu rubnog pojasa grada prioritno je trajno ouvanje visoke
prirodne plodnosti preovlaujueg dela poljoprivrednog zemljita poboljanjem ekolokih
uslova poljoprivredne proizvodnje sa osloncem na sledee mere: ogranienje primene
hemijskih sredstava, promovisanje metoda integralnog prihranjivanja i zatite bilja, na izradu
i sprovoenje programa osnivanja poljozatitnih pojaseva, uz istovremeno ouvanje prirodnih
ili poljoprivrednih enklava (bare, movare, umarci, zabrani i sl.) na podrujima naroito
intezivne poljoprivrede, na poveanje stepena divezivikacije poljoprivredne proizvodnje
primenom raznovrsnijih plodoroda i plodosemena, agrotehnike melioracije kiselih, sabijenih
i drugih degradiranih zemljita, na osnivanje i racionalno korienje savremenih sistema za
navodnjavanje, prema ekoloki bezbednim i ekonomski rentabilnim tehnolokim reenjima.
U umadijskom delu rubnog pojasa grada prioriteno je: potpunije i efikasnije iskoriavanje
prirodnih i trinih pogodnosti za inteziviranje proizvodnje odgovarajuih vrsta i sorti
kontinetalnog voa, stonog i vinskog groa, sveeg povra, lekovitog bilja i drugih
poljorivredno-prehrambenih proizvoda, mestimino primenom metoda organske, odnosno
biodinamike proizvodnje, zatim poboljanje tehnolokih i ekonomskih uslova poljoprivredne
proizvodnje, ukrupnjavanjem poseda i parcela gazdinstava sposobnih za prilagoavanje
promenama na tritu i socio-ekonomskom okruenju, spreavanje erozije, poboljanje
prirodne plodnosti zemljita i ouvanje pejsanih vrednosti primenom odgovarajuih
poljoprivrednih i umskih operacija.
4.9.4 Planirana namena poljoprivrednog zemljita
Osim primarne poljoprivredne proizvodnje, na poljoprivrednom zemljitu se mogu graditi i
sledei objekti primarne poljoprivredne proizvodnje: magacini za repromaterijal (seme,
vetaka ubriva, sadnice i sl.), objekti za proizvodnju povra u zatvorenom prostoru
(staklenici), objekti za proizvodnju gljiva, glistenjaci, tresetita, aerodromi za poljoprivrednu
avijaciju, prosecanje poljskih puteva, ribnjaci i objekti u stoarstvu (stone farme, ergele,
hipodromi i sl.) kao i objekti od opteg interesa utvreni na osnovu zakona.
Zatitno odstojanje izmeu stambenih objekata i oranica, odnosno plantanih vonjaka koji
se intenzivno tretiraju vetakim ubrivom i pesticidima je najmanje 800 m. U zatitnom
pojasu izmeu granice poljoprivrednih parcela i obale vodotoka od 10 m nije dozvoljeno
korienje pesticida i vetakih ubriva. Minimalna zatitna odstojanja izmeu granice
kompleksa stonih farmi i objekata u susedstvu su: od stambenih zgrada 200 m, od
magistralnih puteva 200 m, od renih tokova 200 m i od izvorita vodosnabdevanja 800 m.
Navedena rastojanja mogu biti i vea ako to pokae "Analiza uticaja na ivotnu sredinu" za
123
farme sa preko 500 uslovnih grla, kao i objekti od opteg interesa utvreni na osnovu
zakona.
Korienje poljoprivrednog zemljita za druge namene dozvoljeno je samo za podizanje
zatitnih uma i drugog zelenila, kao i za zaokrueno ureenje stambenih, privrednih i
infrastrukturnih objekata na lokacijama koje su definisane odgovarajuim planskim
reenjima. Na poljoprivrednom zemljitu su dozvoljeni svi radovi koji doprinose poveanju
njegove vrednosti kao faktora pljoprivredne proizvodnje, pod uslovom strogog potovanja
ekolokih ogranienja za trajno ouvanje biokapaciteta ukupnog prostora, a naroito:

sprovoenje hidrotehnikih melioracija na bazi odgovarajuih programa koji su

usklaeni sa vodoprivrednim osnovama,
umreavanje poljoprivrednog zemljita u razne vidove zatitnog zelenila, to se ne
odraava na smanjenje povrina korienih u poljoprivredne svrhe,
opremanje poljoprivrednog zemljita putnom mreom i drugim vidovima tehnike
infrastrukture u funkciji unapreenja ekonomskih uslova poljoprivredne proizvodnje,
promena namena korienja pojedinih kategorija poljoprivrednog zemljita na osnovu
detaljnog ispitivanja prirodnih i trinih pogodnosti i ogranienja,
podizanje stoarskih farmi i drugih ekonomskih zgrada na poljoprivrednim povrinama
u skladu sa sanitarnim standardima i drugim uslovima utvrenim zakonom,
postojei pojedinani stambeni objekti na poljoprivrednom zemljitu se zadravaju.
4.9.5 Tipovi poljoprivrednih povrina

U GP su identifikovane i planirane, prema nainu korienja, sledee poljoprivredne
povrine:

oranice i bate (ukljuujui okunice, plantae lekovitog i viegodinjeg bilja, vonolozne rasadnike, rasadnike cvea i ukrasnog iblja, staklenike i plastenike, manje
skupine umskog drvea na oranicama, poljozatitne pojaseve, mee, ugare i sl.),
viegodinji zasadi (vonjaci i vinogradi),
trajni travnjaci (livade i panjci),
ribnjaci, trstici, bare i
plastenici i staklenici.
4.9.6 Oranice i bate

Osnovna pravila korienja su:

124
primena plodoreda i plodosemena u skladu sa prirodnim uslovima i trinom tranjom,

redovno organsko ubrenje stajnjakom, a u izuzetnim sluajevima zaoravanjem
zelene mase;
usklaivanje naina obrade zemljita sa stepenom erodabilnosti zemljita, uz
obaveznu konturnu obradu i spovoenje drugih zatitnih mera na terenima sa
nagibom iznad 15%;
umereno i kontolisano korienje hemijskih sredstava, prema principima integralne
zatite i prihranjivanja bilja;
ouvanje mea, ivica i drugih prirodnih stanita divlje flore i faune, destimulisanje
intezivnog korienja marginalnih oranica iznad 6. katastarske klase koje su prirodno
predisponirane za poumljavanje ili zatravnjavanje.
4.9.7 Viegodinji zasadi

Jedan od osnovnih planskih prioriteta je ouvanje, obnova i osnivanje novih zasada na
tradicionalnim voarskim i vinogradarskim podrujima grada. Pri tome e se naroito
podsticati:

osnivanje vinograda na poloajima od posebne pejsano-istorijske vrednosti,

osavremenjavanje sortimenata pojedinih vrsta voa prema otpornosti na bolesti i
tetoine, vremenu sazrevanja, pogodnosti za transport i zahtevima potroaa,
primena metoda integralne zatite i prihranjivanja i
proizvodnja radno intezivnih vrsta voa za izvoz, radi ublaavanja problema
nezaposlenosti na itavom podruju grada.
4.9.8 Trajni travnjaci

Poveanje proizvodnog potencijala livada i panjaka predstavlja osnovni element delovanja
unapreenja krmne baze za rentabilnu proizvodnju goveda, ovaca, koza, konja i drugih
preivara. Travni pokriva ima, takoe, veliku antierozivnu mo i ekoloko-pejsanu vrednost
u mozainoj strukturi predela tipinih za umadujskom pobre. Jedno od ogranienja za
plansko ureivanje ove kategorije poljoprivrednog zemljita ine nedovoljno precizirana
vlasniko-korisnika prava i obaveze nad delom panjaka. Potrebno je da se pravila
ureenja i korienja ovih povrina jasno definiu u sklopu kompleksnih programa ureenja
poljoprivredno-umskog prostora na nivou naselja.
4.9.9 Ribnjaci, trstici i bare

Ekoloki imperativ je da se ouvaju postojei trstici, bare i drugi movarni tereni. U
procesima poljoprivredne proizvodnje oni mogu da budu korieni za osnivanje toplovodnih
ribnjaka. U sklopu osposobljavanja irih podruja za sport i rekreaciju, dozvoljena je njihova
transformacija u vetaka jezera, sa prateim infrastruktirnim sadrajima.
4.9.10 Plastenici i staklenici
Proizvodnja u staklenicima i plastenicima predstavlja jedan od vanijih vidova supstitucije
poljoprivrednog zemljita, kojim se obezbeuje visoka produktivnost korienog prostora i
ljudskog rada. Osnovno pravilo je da se objekti te vrste mogu podizati iskljuivo izvan
125
podruja od posebne kulturno-istorijske, pejzane, ambijentalne i religijske vrednosti i to na

terenima posebno namenjenim u te svrhe, odnosno na osnovu posebnih dozvola
odgovarajuih komunalnih slubi.
4.10 Vodne povrine i objekti
Vodne povrine u GP su oznaene na jedinstven nain. Unutar njih postoje posebni delovi
koji su namenjeni za razliite vrste korienja, kao to su plovni putevi, obala i priobalne
zone za razliite rekreativne i druge aktivnosti i sl.
Plovni put je pojas reke u zoni matice sa obezbeenim dubinama od 2,5-3,5 m pri najniim
plovidbenim vodostajima. irina plovnog puta za Dunav je 200 m, a za Savu 80-100 m.
Prosena irina Dunava kod Beograda je oko 550 m, a Save 200-300 m, a preostali deo van
saobraajnog koridora na Dunavu oko 350 m, odnosno 100-200 m na Savi. Gradske obale
su branjene i nebranjene. Branjene obale su ureene (gradske obaloutvrde) i neureene
(forlandi ispred nasipa). Objekti za pristajanje plovila su mesta na obalama sa robnim i
putnikim terminalom, snabdevakim punktom i remontom za brodove (Savsko pristanite,
Luka "Beograd", operativne obale, Brodogradilite, plovna radionica desna obala Save - 2
km i "Brodotehnika" na 12 km toka Save).
Uz obale Save i Dunava privezano je preko 100 restorana na vodi, u vie od 20 privezita
uva se preko 3.000 amaca i privezano je oko 900 rekreativnih splavova. Postavljeno je
preko 600 sojenica, a uz obale je usidreno ili privezano mnotvo brodova, bagera, tegljaa,
bari i drugih plovnih objekata beogradskih preduzea, kao i desetak pontona ili stepenica za
pristup amaca prevoznika. Obala je okupirana mnogim drugim neadekvatnim i ekoloki
neprihvatljivim sadrajima (pretakalita, deponije peska i ljunka, asfaltne baze, skladita
rasutog tereta, divlje deponije smea, istakalita gradske kanalizacije i izlivi kolektora). Iako
je takvo stanje prisutno decenijama, u periodu realizacije GP neophodno je postii ureenje i
puno korienje beogradskih obala. Od izuzetnog znaaja je revitalizacija Zemunskog
pristanita (Kapetanija), rekonstrukcija Savskog pristanita, kao i etapno unapreenje Luke
"Beograd" na Dunavu.
Obale Save i Dunava se mogu koristi za sledee potrebe:
reni saobraaj (pretovar, manevrisanje, rastavljanje, sastavljanje konvoja, privez
plovnih objekata u tranzitu, pristajanje plovila, zimovnici i sidrita),
lokalne potrebe vezane za saobraaj, sport, rekreaciju, odmor (privez plovnih
objekata, eksploatacija materijala iz renog korita, marine, restorani i sportovi na vodi,
splavovi itd.).
Izgradnjom obaloutvrda i ureenjem priobalnih povrina u gradskom jezgru planira se
ostvarenje urboekonomskog potencijala atraktivnih i profitabilnih lokacija grada na rekama.
Planira se da se prisustvo objekata na vodi (brodovi restorani, splavovi, sojenice) zadri, uz
potrebu posebnog ureenja tih prostora. Potrebno je da se maksimalno sauvaju prirodni
kvaliteti, a istovremeno prate potrebe razvoja grada, pa se planira korienje priobalne
akvatorije i postavljanje objekata na vodi i u priobalju kao ujednaen i jednoobrazan tretman.
126
Ureenje obala i ada, marine i nautiki turizam treba da postanu specifino obeleje
Beograda. Novi smetajni kapaciteti planiraju se uz marine, a posebno na Adi Huji i na novoj
adi na levoj obali Dunava, kao i izletniki hotel i marina kod arheolokog nalazita u Vini.
Gradski prostori primarne turistike vrednosti u Beogradu su stara jezgra Beograda i
Zemuna, privredne i rekreativne zone, ali njihova vrednost, kao i nove mogunosti i potrebe,
vezuju se naroito za prostore uz obale Save i Dunava. Planira se ureenje Kalemegdana i
Gardoa, pristanita na Savi i proirenje peakih zona. Kontakt novih gradskih zona sa
renim obalama treba realizovati u Gornjem Zemunu, kod Brodogradilita u Savskom
amfiteatru, na Starom sajmitu, u Karaorevoj ulici ispod Kosanievog venca, na
Kalemegdanu (Donji grad), u dunavskom centru na Dorolu (marina, Stara centrala, prostor
eleznice i stovarita), u novom dunavskom centru na Adi Huji, u privrednoj zoni Velikoselski
rit, kod arheolokog centra u Vini, u novoj privrednoj i pristaninoj zoni "Reva" na levoj obali
Dunava i u novom centru u Krnjai, kao i na novoj dunavskoj adi "aplja" naspram Velikog
ratnog ostrva i Novog Beograda.
Treba obezbediti saobraajne prilaze i parking mesta u neposrednom zaleu obale, uz
istovremenu zabranu kolskog prilaza na ureene staze i nasipe do reke. Uz samu obalu su
planirane peaka i biciklistika staza u kontinuitetu (biciklistike staze se planiraju odvojeno
od peakih), planira se veza renim saobraajem sa okolnim lokacijama (uvoenje renih
tramvaja), a za dopremanje robe i odnoenje otpada planira se samo interna kolsko-peaka
staza. U zoni stepenita nema stacioniranja kako bi se obezbedio slobodan pristup i sa
teritorije i sa akvatorije. Infrastrukturnu opremu na neureenim obalama treba reiti
instalacijom du nasipa, a u okviru izgraenih obaloutvrda reavati urbanistikim aktima za
pojedine lokacije i grupe objekata.
Uslovi za korienje ue zone priobalja su sledei: obala treba da bude dostupna u svakom
gradskom segmentu (peaka i biciklistika staza) a ukoliko se na donjem nivou obaloutvrde
nalaze sportski tereni, visina njihovih elemenata (ograda) ne sme prei visinu gornjeg nivoa
obaloutvrde. Oblikovanje obaloutvrda usaglasiti sa detaljnijom namenom i ambijentom
kontaktnog podruja. Sauvati karakter i autentini izgled pojedinih segmenata postojeih
kejova, prilikom neophodnih rekonstrukcija radi postizanja jedinstvenog stepena zatite
(Staro jezgro Zemuna, Pristanie, zona Savskog amfiteatra). Delove obala u kontaktu sa
veim zelenim povrinama, gde je to mogue, treba naturalno urediti, uz uvanje autohtone
vegetacije (od hotela "Jugoslavija" do Ua itd.). Kontinuirano urediti prelaze preko rukavaca
i marina i omoguiti prelazak biciklistike i etne staze (kao na planiranom reenju ispred
Toplane i Brodogradilita na Novom Beogradu). Predvia se uklanjanje objekata od mostova
uzvodno/nizvodno 100/50 m i obalnih rampi 50/50 m. Nije dozvoljeno postavljanje brodova
restorana ispred Starog sajmita.
4.10.3 Tipovi objekata priobalne zone
Za korienje vodenih povrina u GP su planirani sledei tipovi objekata:
marine,
vezovi u toku,
brodovi restorani,
rekreativni splavovi i
sojenice.
4.10.4 Marine
127
Marina je osnovni objekat nautikog turizma i specijalizovana turistika luka na obali sa

sadrajima namenjenim plovnim objektima za rekreaciju i potrebe nautikih turista, sa
skupom objekata, ureaja i opreme na vodenoj i kopnenoj povrini.
Postojee marine su:
Zemun do Ua: Klub "iroka staza", Klub "Radecki", Kajak-kanu klub "Zemun",
Veslaki klub "Galeb", Nautiki klub "Gardo", Motonautiki klub "Zemun", Sportskoribolovaki klub "Dunav", Udruenje prijatelja Save i Dunava
"4 juli", pristan "Sv.Nikola" (10 klubova);
Ue do Vinjice: Motonautiki klub "Dorol 1" i "Dorol 2", Udruenje ribolovaca
"Mika Alas", "7 juli" i "Karaburma", Klub "Ada Huja" i Alasko drutvo (7 klubova) sa
desetak veih lokacija za privez plovila u funkciji marina, od kojih su dve bazenskog
tipa (Marina "Dorol" i rukavac Ade Huje).
Marina "Gemaks", Kajakaki klub "Brodarac", Marina "Sava", Klub "Savski Biser" i jo
pet pojedinanih lokacija (oko 9 klubova) sa oko pet manjih lokacija za privez plovila;
Sportsko-ribolovako drutvo "Stenka", Jedriliarski klub "Brodarac", ribolovaki
klubovi u ukarikom rukavcu, na Makiu i Ribolovaki klub "elezniar" (oko 11
klubova), sa oko tri vee lokacije za privez plovila u funkciji marina, od kojih jedna u
rukavcu Ade Ciganlije.
Osnovni element marine je usidreni plovni objekat sa grupom osnovnih sadraja (uprava,
uvanje, odravanje amaca i motora, sanitarni vor) oko kojih se formiraju zone za
organizovano sidrenje sa odgovarajuim vodenim prilazima i prolazima, a u neposrednoj vezi
su i ostali objekti i delatnosti proirenih funkcija marine.
Rang marine propisuje nadleni dravni organ (nacionalna kategorizacija) i u zavisnosti od
kategorije potrebni su razliiti sadraji od drutvenih, preko rekreativnih, uslunih, trgovakih
i administrativnih delatnosti:
prihvatanje, uvanje, otpremanje i rentiranje plovila sa servisnom slubom snabdevanje gorivom, rezervnim delovima i popravka plovila;
carinska, policijska, zdravstvena, radio i meteoroloka sluba, menjanice, banke,
PTT usluge, turistike agencije;
hotelsko-ugostiteljske usluge sa trgovinom (prodaja nautike i sportske opreme,
amaca);
drutveno-klubske i nautike promotivne delatnosti vezane za nautiki sportski klub i
sportsko-rekreativne i zabavne sadraje.
Marine na renim tokovima formiraju se u dva tipa:
a) bazenska marina i
b) marina u toku.
U Generalnom planu predvieno je da se odri veina postojeih marina i klubova za dranje
amaca ali i izgradi vei broj novih u razliitim visokim kategorijama.
Postojee lokacije marina ostaju i dalje aktivne ali ih treba uskladiti sa propisanim uslovima.
Bogatstvo sadanjih klubova koji su pristupani graanima Beograda i sa skromnim
ekonomskim mogunostima treba odrati uz nune promene i unapreenja, ali je znaajno
uvesti na vie mesta nove savremene marine veeg kapaciteta i visokog standarda usluge
radi ukljuenja u meunarodni turistiki sistem na Dunavu.
Mesta prirodno zatienih bazena sa dobrim pristupom gradskom centru (reni rukavci i
zimovnici) bie iskorieni za izgradnju ili rekonstrukciju bazenskih marina. Planirane lokacije
bazenskih marina u prostoru GP su: beanijski zimovnik, ukariki rukavac, marina "Dorol",
128
rukavac Ade Huje i ue Boleice, kao i mogue lokacije na levoj obali Dunava u vezi sa
koridorima planiranih mostova i naroito na novoj adi, gde su mogue nove marine na vie
mesta, velikog kapaciteta i kvaliteta.
Podrazumeva se odravanje i unapreivanje pomenutih postojeih i izgrdanja novih marina
na desnoj obali Dunava u Batajnici, SRC "13 maj" spojen sa lokacijom vila "Vukoji",
lokacija "Govei brod" i vei broj novih punktova na levoj i desnoj obali Save.
Za razliite veliine amaca potrebno je predvideti sledee dimenzije vezova (povrina veza minimalna povrina koju zauzima plovilo u najnepovoljnijim prilikama):
Tabela 73:
Dimenzije vezova
duina amaca
do 4,5 m
do 6,5 m
do 7,5 m
preko 7,5 m
dimenzije veza (m)

5,7x 3,0 (50% zastupljenosti na naim rekama)
(2% zastupljenosti na naim rekama)
Prema elementima osnovnih sadraja koje marina ispunjava moe se ustanoviti vie
kategorija po uslugama (standardne, luksuzno-ugostiteljske, rekreativno-sportske) i veliini
(prvog reda sa kapacitetom preko 300 amaca, drugog reda za 100-300 i treeg reda za oko
100 amaca).
Akvatorija marine se koristi povrinski i zavisi od prirodno stvorenih preduslova i broja
predvienih plovila koja se vezuju upravno na obalu. Plovila se vezuju za gatove (elementi
za vezivanje: oko 2 m irine za 100 m duine) koji mogu biti: stabilni (ako su oscilacije vode
manje) i plivajui.
Osnovni uslovi prilagoeni beogradskim marinama:

pristup marini potpuno ureen u saobraajnom smislu uz obezbeeno parkiranje

srazmerno njenom kapacitetu;
potpuno opremljena infrastrukturno (vodovod, kanalizacija, elektrina energija /
rasveta, telefon);
baza sidrita (obino lep) treba da bude privezan sa obalom pokretnim mostom tako
da ne ometa korienje niih platoa na obaloutvrdi i zonu prilaza du obaloutvrde;
u sluaju formiranja vie marina du obale predvideti jednu rampu za opsluivanje
susednih marina sa odgovarajuom irinom vodenog prilaza.
4.10.5 Vezovi u toku

Vezovi u toku predstavljaju povrine du renog toka namenjene vezivanju manjih plovnih
objekata. U ovom delu su definisani jo i:

zimovnici,
sidrita i
pristajalita.
U sadanjem trenutku vezovi u toku postoje na mnotvu malih lokacija du obala Save i
Dunava to ukazuje na hitnost reavanja organizovanih pristajalita i marina. Uoljiv je
nedostatak planiranih zona sa ugraenim vezovima na obali, to dovodi do pojavljivanja
vezova i tamo gde ih nikako ne bi smelo biti. Na akvatoriji postoji est gradskih pontona
129
pristana (predvienih za gradski reni saobraaj) od kojih tri slue za pristan, dva za teatar i
jedan za restoran. Ima i nekoliko privatnih pristana sa vezovima u toku.
Zimovnici mogu biti mesta du reke pogodna za bezbedan boravak plovila u toku zime, tj.
akvatorija zatiena od leda sa dovoljnom dubinom pri svakom vodostaju (najee reni
rukavci). Zimovnici su na Dunavu rukavac Ade Huja, bazen Luke "Beograd" i Dunavac, a na
Savi beanijski zimovnik i ukariki rukavac, kao i neka zatiena mesta pored obala. Kao
nove lokacije zimovnika treba aktivirati neureene rukavace forlanda i uz minimalno ureenje
uvesti u funkciju zimovnika na levoj obali Dunava (preko puta Batajnice, Goveeg broda, u
Crvenki i preko puta Vinjice). Gradske rukavce privremenim ureenjem treba planirati kao
zimovnike do privoenja nameni ureenog pristanita (Ada Huja, Mala ada, Ada Ciganlija i
Jocina ada). Mala ada planirana kao sastavni deo zimovnika (kupalita, bazeni, umetnike
kolonije, park skulptura i letnja pozornica).
Sidrita su vodene povrine za stacioniranje plovila bez sopstvenog pogona dok ekaju na
pretovar ili ponovnu plovidbu. Lokacije za sidrita odreuje kapetanija. Postojea sidrita su
na Dunavu kod Ade Huje i Vinjice (od 1.162-1.166 km) i na Savi (na 2-3 km). Postojea
sidrita se zadravaju ukoliko zadovaljavaju propisane uslove.
Pristajalita su vodene povrine za privremeno stacioniranje manjih renih plovila, koje se
vri vezivanjem za ponton u vodi ili vezova na obali. Predvideti lokacije za vezivanje amaca
ispred pojedinanih urbanih celina kojima nisu predvieni drugi vidovi vezivanja plovila.
NJihova mesta treba locirati blizu mesta stepenita i na propisanoj udaljenosti od susednih
plovnih objekata.
4.10.6 Restorani na vodi
Restorani na vodi (brodovi - restorani) su plovei objekti (plovea postrojenja) na vodi, koji
nisu predvieni za esta premetanja, a ija je osnovna namena pruanje ugostiteljskih
usluga. Oko 110 brodova restorana se nalazi du obala Save i Dunava: na desnoj obali
Dunava - od "Radeckog" u Zemunu do Ua oko 20 restorana i od Ua do Vinjice oko 5;
na levoj obali Save - od Ua do blokova oko 25 restorana i du blokova 24 restorana; na
desnoj obali Save - od Ua do ukarikog rukavca 9 restorana i do nizvodnog vrha Ade
Ciganlije jo 25 restorana.
Odlikuje ih siromanost i jednolonost sadraja i prevelika bliskost i gustina koja
onemoguava neposredan vizuelni i fiziki kontakt sa rekom, a dovodi do stvaranja sprudova
i naplavina. Evakuacija otpadnih voda (suprotno propisima) ide direktno u reku bez
preiavanja, a snabdevanje, skladitenje ambalae i vrstih otpadaka ugroava obalu. Za
saobraajne potrebe se koriste peake povrine, bez kolskih i parking prostora.
Infrastrukturne instalacije improvizovano su prikljuene na javnu rasvetu i hidrante, bez
kanalizacionih odvoda. Fiksiranje prilaznog mosta je esto proizvoljno uz nedostatak vezova
i nia za vezivanje objekta a ugroava etae i obaloutvrdu. Uprkos nedostataka planira se
zadravanje postojeih deonica na Savi i Dunavu (uz ispunjavanje uslova prema planu i
pravilniku postavljanja ovih objekata koje donosi Skuptina grada), s tim to su nove lokacije
na istim deonicama vodotoka, ali uz smanjivanje broja plovila, podizanje kvaliteta,
preorganizaciju mesta vezivanja prema istim uslovima i reavanje problema prisutnih u
postojeem stanju na svim pozicijama.
Planira se proirenje namena brodova na kulturne (kamerna pozorita, izlobeni prostori...),
turistike (kulturno-revijske manifestacije, hoteli), sportske (rekreativni centri i klubovi ...), kao
i kombinovane namene.
130
Brodovi restorani moraju imati neophodne estetske kvalitete. Postavljanje i izgled brodova
restorana su posebno uslovljeni za odreenje prostorne zone:
U zonama sa posebnim kulturno-istorijskim vrednostima mogu se postaviti samo
restorani sa brodskim koritom i nadgradnjom prema uslovima Zavoda za zatitu
spomenika kulture.
U zonama bez posebnih istorijskih i kulturnih vrednosti mogue je postavljanje
brodova restorana i sa drugim konstruktivnim karakteristikama sa nadgradnjom
primerenom ambijentu.
Nije dozvoljeno postavljanje brodova restorana ispred Starog Sajmita i ue zone
Zemunskog keja.
Uslovi za postavljanje restorana na vodi su:
planirana maksimalna veliina restorana na vodi je 250 m2 sa razmakom izmeu
objekata od minimum 15 m;
dubina vode pri postavljanju restorana mora biti vea od dubine gaza pri minimalnom
vodostaju;
na lokacijama uz plovne puteve postaviti deplasmanske objekte tako da ne
ugroavaju bezbednost plovidbe;
prilaz objektu preko pristupnog mosta koji je sa obalom vezan zglobnom vezom, a
sajle i podupirai ne smeju ometati kretanje obaloutvrdom;
za privez plovila neophodne bitve i nie za zatitu obale od oteenja;
sve pristupne staze moraju biti potpuno osvetljene;
obezbediti prikljuke za vodu, struju i telefon;
restorani moraju da poseduju ureaj za preiavanje otpadnih voda (sanitarnih i
fekalnih) ili nepropusni tank koji mora da ispunjava vaee sanitarno-tehnike uslove.
4.10.7 Rekreativni splavovi
Rekreativni splavovi su stacionirana plovila sastavljena od plutajuih tela sa malim gazom,
koja nisu predviena za esto premetanje, a sadre platforme za sunanje i kabinu za
smetaj opreme i rekreacioni boravak ljudi.
Veliina splavova se kree od 4x4 m do 9x9 m, nekad i na dva nivoa. Gustina varira u
odnosu na lokaciju i najvea je na Adi Ciganliji i Adi Meici. Sa ekspanzijom rekreativnih
splavova raste ugroenost okruenja u funkcionalnom i ekolokom smislu, jer ne postoje
odgovarajui uslovi za postavku i opremanje splavova, te su direktni zagaivai voda.
Na obalama Dunava i Save ima oko 900 splavova i preteno se nalaze na desnoj i levoj obali
Save u uem podruju grada. Rekreativni splavovi zauzimaju oko 20 km obale Save, od
toga: Ada Ciganlija oko 6 km, Veliki Maki oko 9 km, Ada Meica celim obodom ostrva oko
2,2 km, sa manjim brojem u zoni Ostrunice i Umke. Du novobeogradskih blokova su
pojedinani splavovi (oko 2 km) i na lokaciji Jocina ada (1,8 km u kontinuitetu).
Na Savi u zonama neposredne i ue sanitarne zatite izvorita (gde nisu dozvoljene
aktivnosti koje ugroavaju vodozahvate i reni bunare) treba iskljuiti oko 3,5 km duine obale
za vezivanje splavova, a nove lokacije mogu da se organizuju na potezu od Ostrunike ade
do Umke, Ade Huja i Ade Vojna bata.
Definitivna namena i organizacija pojedinih deonica proisticae iz regulacionog plana obala
za pojedine vrste objekata posle sinhronizacije sa ostalim namenama u GP, uz propisivanje
uslova i standarda u pogledu korienja obale, priveza, izgleda, veliine, tehnikih
elemenata, potrebne infrastrukture, sanitarnih, uslova pristupa i dr.
131
Uslovi za postavljanje rekreativnih splavova:

Planira se da lokacija rekreativnog splava u proseku obuhvata oko 20 m vodenog
ogledala po duini toka, oko 30 m obale u zaleu obale sa prosenom duinom
zauzea obale od 15 m;
Splavove planirati u meusobnom osovinskom razmaku od 30 m;
Prosena veliina je 6x6 m, sa jednom etaom u odnosu otvoreno / zatvoreno 2:1;
Obezbediti organizovanu evakuaciju vrstog otpada u zaleu;
Za sanitarno upotrebljene vode koristiti montane sanitarne vorove sa
samorazgradnjom.
4.10.8 Sojenice
Sojenice su drveni objekti uz obalu ili iznad vode, rekreativne namene, podignuti na stubove
radi zatite od poplava.
Veinom su locirane pored otvorenog toka i kanala u forlandu ispred odbrambenog nasipa i
to: od Bloka 45 do ostrunikog mosta (preko 100 objekata); du Ade Meice, uzvodni deo
Ade Ciganlije i u Velikom Makiu u dva reda u zaleu, a na Ostrunici i Umci (oko 200
objekata); uz naselje "Crvenka" (od 1.171-1.173. km leve obale Dunava); u najstarijem
naselju "Mika Alas" u Jojkievom rukavcu na izvodnom kanalu MCS Bora (oko 1168,5. km) i
u naselju "apljan" (1.159. km), oko 250 objekata. Na desnoj obali Dunava, sojenice su
postavljene samo u delu Ritopeka.
Na najugroenijim lokacijama, od kanala Galovica do ostrunikog mosta i na Velikom
ratnom ostrvu planira se potpuno uklanjanje niza sojenica i slinih objekata iz zone zatite
izvorita. Na lokaciji nove ade na levoj obali Dunava nije dozvoljena izgradnja novih sojenica
do izrade odgovarajuih planova razvoja i ureenja, kada e se reiti i tretman postojeih.
Postojee lokacije e se koristiti uz prethodna ogranienja i smanjenja, na osnovu
privremenog statusa korienja uz unapreenje zatite okoline i zatite vode od zagaenja.
Uslovi za postavljanje sojenica su:
planirani gabarit sojenice je oko 20 m2 sa minimalnim razmakom od 10 m,
planirati montane sojenice od prirodnog materijala (iznad kote plavljenja),
planirati jednu etau i zastupljenost zatvorenih i otvorenih prostora u odnosu 2:1.
4.11 Dalji tretman neizgraenih gradskih povrina
Ovde je re o terenima koji se nalaze unutar gradskog tkiva, ali koji nisu angaovani ni za
kakvu posebnu namenu. U izvesnim sluajevima, kao na Novom Beogradu, re je o
povrinama na kojima se oekuje relativno skora izgradnja. Ove povrine se pojavljuju samo
u postojeem stanju, dok ih u planiranom stanju nema.
4.12 Dalji tretman povrina i objekata razliitih namena
neusklaenih sa okolinom
Na vie mesta na teritoriji Generalnog plana Beograda postoje razliite povrine i objekti ija
delatnost ili samo postojanje nisu usklaeni sa okolinom, sa osnovnom delatnou te okoline
ili sa nekim bitnim njenim svojstvima. Povrine i objekti koji nisu usklaeni sa okolinom
pripadaju razliitim, praktino svim namenama koje su prethodno prikazane. Postoji znaajna
potreba za usklaivanjem takvih neusklaenih namena bilo tako to e se takvi sadraji
ukloniti, izvriti izvesne transformacije u samoj okolini, bilo tako to e se kroz transformaciju
132
neusklaenih namena, ili kroz njihovo izmetanje, izvriti smanjenje rizika. U ovom GP su
identifikovane i locirane sledee povrine i objekti koji su neusklaeni sa svojom okolinom i
koji prema odredbama ovog plana treba da se u procesu implementacije plana usklade ili
uklone:
povrine i objekti stanovanja, optih gradskih centara, specijalizovanih centara,
privrede, sporta i saobraaja i drugog u podruju izvorita na Makiu, a koji su
podignuti bez dozvole (grafiki definisano);
povrine i objekti stanovanja, rekreacije, sporta, poljoprivrede, saobraaja i drugog u
podruju izvorita u zoni kanala Galovica na levoj obali Save, koji su podignuti bez
dozvole (grafiki definisano);
povrine i objekti stanovanja, rekreacije, saobraaja i drugog u podruju izvorita na
Koari, na levoj obali Dunava, koji su podignuti bez dozvole (grafiki definisano);
povrine i objekti stanovanja i razliitih delatnosti u zatitnoj zoni aerodroma Beograd
koji su podignuti bez dozvole (grafiki definisano);
povrine i objekti stanovanja i razliitih delatnosti na aktivnim i potencijalnim klizitima
na razliitim lokacijama u granicama GP koji su podignuti bez dozvole (nije grafiki
definisano);
povrine i objekti stanovanja, privrede, saobraaja i drugih delatnosti u podruju park
ume Zvezdara i drugih vrednih zelenih prostora grada koji su podignuti bez dozvole
(nije grafiki definisano);
povrine i objekti industrijskih preduzea ija je delatnost visokorizina za okolinu, jer
svoje proizvodne procese nisu modernizovali prema aktuelnim propisima o zatiti
ivotne sredine (identifikovani posebnim spiskom);
povrine i objekti stanovanja i drugih delatnosti koji su podignuti bez dozvole unutar
zone zabrane izgradnje oko Instituta "Vina" (grafiki definisano);
povrine i objekti stanovanja i drugih delatnosti koji su podignuti bez dozvole na
trasama primarnih gradskih saobraajnica (grafiki definisano).
Za svaku od neusklaenih situacija potrebno je da se izradi odgovarajua studija koja e
odgovoriti na pitanje na koji nain e se izvriti usklaivanje. Takve studije su osnov za dalju
urbanistiku razradu kroz regulacione planove.
U planu namene povrina za 2021. godinu prikazane su tri posebne vrste povrina iz ove
grupe:

povrine privrednih delatnosti i privrednih zona koje se transformiu u komercijalne

delatnosti i gradske centre (ili drugu kompatibilnu namenu),
namene zemljita koje e se odrediti nakon usklaivanja postojeih namena sa
posebnim propisima i
podruja za detaljnu analizu uticaja i postojeih namena i objekata na uu zonu
zatite izvorita.
Generalni stav je da je eksploatacija nemetalnih sirovina, zbog neminovne erozije izgleda i

kvaliteta zemljita i pejzaa u neposrednoj okolini, nepoeljna na teritoriji Generalnog plana
Beograda.
5. ZATITA PROSTORA
Poto su u narednom periodu mogue manje promene Generalnog plana, ili izmene propisa
sa pojednostavljenim procedurama za izmene i promene plana - izdvajaju se prostori, objekti
i uslovi koji ne mogu biti predmet takvih izmena. To su prostori koji su definisani kao fiksni
elementi ili trajne vrednosti grada: graditeljsko naslee (kulturna dobra, ambijentalne celine i
prostori znaajni za identitet grada, objekti moderne arhitekture), prirodne vrednosti, zelene
133
povrine. U ovom planu e se definisati preporuke i uslovi za ova dobra, s obzirom na

karakter koji imaju: negde nije dozvoljena gradnja (na primer na Velikom ratnom ostrvu), a
negde je ba kapacitet za gradnju vrednost prostora (na primer na prostoru Savskog
amfiteatra). Isto tako, postoji jedan broj infrastrukturnih, saobraajnih i srodnih gradskih
elemenata koji su do te mere vredni za grad da se moraju raunati kao fiksni.
5.1 Zatita nepokretnih kulturnih dobara

Vrednost istorijskog Beograda sadrana je u materijalnom svedoenju njegovog graditeljskog
naslea, tragovima i znacima vie istorijskih perioda, specifinim socijalnim, kulturnim,
antropolokim, geografskim vezama i kontinuitetom ostvarenim izmeu pojedinanih
istorijskih graevina i urbanog konteksta. Istorijska stratigrafija, harmonija stvarana
tradicionalnim graevinskim materijalima i metodama graenja - deo su njegove
autentinosti koji mora biti potovan. S obzirom da se radi o jednom multifunkcionalnom
organizmu, koji ima rezidencijalne, socijalne, politike i ekonomske aktivnosti, prostori sa
valorizovanim nasleem su definisani, razmatrani i tretirani sa ciljem identifikovanja
autentinih istorijskih graevina i prostora ali i njihovih modernih transformacija.
Zabrinutost za sudbinu graditeljskog naslea ukazuje na potrebu za aktivnim,
blagovremenim i profesionalnim ukljuivanjem sektora zatite u procese razvoja. To
podrazumeva uee u procesima planiranja, ureenja okoline, novim odnosima izmeu
javnog i privatnog sektora, novoj argumentaciji i stavovima prema planiranju uopte. U
nastojanju obezbeivanja dugoronih rezultata projekti integrativne konzervacije izvode se u
dobro koordiniranoj i funkcionalnoj interdisciplinarnoj saradnji planera i konzervatora uz jasne
zakonske okvire.
Osnovno polazite Generalnog plana je afirmacija urbanog kontinuiteta, tokom kojeg se
graditeljsko naslee postavlja kao neobnovljivi resurs i stimulans razvoja. Planom se, zato,
tite i promoviu spomenici kulture, prostorne kulturno-istorijske celine, arheoloka nalazita i
znamenita mesta, prirodni preseci terena sa istorijski potvrenim i estetski vrednovanim
izgraenim reperima, vizurama i siluetama, sa ciljem da se ouva duh i karakter urbanog
prostora, trajno naznae i prezentuju svi vredni elementi gradske strukture i definiu putevi
uspostavljanja kontinuiteta sa onim aspektima grada koji dalje rastu i razvijaju se.
Zato se planskim reenjima eli postii:
ouvanje kulturne batine i zaustavljanje dalje degradacije postojeih prostora i fizike
strukture,
usklaivanje politike razvoja zatite kulturno-istorijskog naslea sa kompleksnim
razvojem grada u celini,
usklaivanje programa iz oblasti zatite kulturno-istorijskog naslea sa programima
drugih oblasti koje uestvuju u planiranju, kako bi se stvorili optimalni uslovi za
integrativnu konzervaciju i urbanu obnovu u pojedinim delovima grada,
usklaivanje programa iz oblasti zatite kulturno-istorijskog naslea sa zahtevima i
tempom savremenog razvoja i uslovima drutveno-ekonomskih promena drutva u
tranziciji,
obezbeivanje ravnomerne realizacije programa zatite kulturno-istorijskog naslea
kroz etape, ime se stvaraju uslovi za delovanje od opteg i trajnog drutvenog
interesa.
definisanje smernica za podizanje kvaliteta ivotne sredine u prostornim kulturnoistorijskim celinama,
134
definisanje metoda i postupaka rada na urbanoj konzervaciji i obnovi u konkretnim

sluajevima.
Prostorna reenja u Generalnom planu tee zaokruivanju, dopunjavanju i korekciji postavki

kojima su se odreeni delovi Beograda formirali kao prepoznatljive i za ivot grada
dragocene strukture. U irokom spektru oblika zastupljenih u graditeljskom nasleu prioritet
se daje izrazito vrednim i atraktivnim urbanim strukturama. One su kroz istoriju Beograda
trajno opstale i predstavljaju prostorne kulturno-istorijske celine izuzetnog i velikog znaaja,
kulturna dobra, ili dobra koja uivaju prethodnu zatitu, odnosno delove sa karakteristinim
svojstvima po kojima se grad pamti.
Da bi se to ostvarilo, Generalnim planom se definiu granice podruja sa razliitim
kategorijama vrednosti nepokretnih kulturnih dobara u okviru kojih se planirane aktivnosti
moraju sprovoditi uz posebne mere opreza i u saradnji sa institucijama zatite spomenika
kulture. (Grafiki prilog: Trajna dobra)
Graditeljsko naslee Beograda titi se primenom mera definisanih Zakonom o kulturnim
dobarima (Slubeni glasnik Republike Srbije br. 71/1994.) i urbanistikom zatitom koja se,
takoe, stara da ukupno urbanistiko i arhitektonsko naslee bude, u onoj meri koja
odgovara njegovoj vrednosti, integrisano u savremene tokove ivota grada kao faktor
njegovog ukupnog razvoja.
Planom se predviaju mehanizmi zatite u okviru zakonskih instrumenata. Generalni plan
tei uravnoteenom kompromisu izmeu zatite i obnove graditeljskog naslea,
svakodnevnih ivotnih potreba i zakonitosti ekonomskog razvoja. Takva zatita kulturnog
naslea pretpostavlja postepeno stvaranje onoga to se civilizacijski prepoznaje kao
"kulturno drutvo" u kojem se ovaj segment prepoznaje i kao ekonomski isplativ.
Analizom postojeeg stanja i vrednovanjem svih raspoloivih podataka
podruja sa etiri razliita nivoa tretmana graditeljskog naslea.
definisana su
Osnovni uslov za tretman nepokretnih kulturnih dobara u Generalnom planu Beograda je

potovanje njihovih vrednosti i statusa prema Zakonu o kulturnim dobrima.
U Generalnom planu Beograda nepokretna kulturna dobra dele se na: spomenike kulture,
prostorne kulturno-istorijske celine, arheoloka nalazita i znamenita mesta. Oni su
razvrstani u tri kategorije: kulturna dobra od izuzetnog znaaja, kulturna dobra od velikog
znaaja i kulturna dobra. Kulturna dobra koja uivaju prethodnu zatitu po Zakonu o
kulturnim dobrima imaju isti tretman kao i proglaena kulturna dobra.
5.1.1 Podruja integrativne konzervacije
Pod integrativnom konzervacijom podrazumeva se skup metoda kojima se koristi sluba
zatite spomenika kulture prema odredbama Zakona o kulturnim dobrima (tehnika
konzervacija, rekonstrukcija, restauracija, revitalizacija) kao i metoda kojima se koristi
urbanistika zatita (horizontalna i visinska regulacija, uvanje silueta i vizura, primena
materijala, boje i arhitektonskih elemenata kojima se definie i prepoznaje prostor i fizika
struktura odreenog podruja). Pod odreenim uslovima, definisanim Zakonom o kulturnim
dobrima, podrazumeva se i preraspodela namene u korist ekonomski isplativih, a za
graditeljsko naslee najprihvatljivijih oblika.
U saradnji sa institucijama zatite i uslovima zatite nepokretnih kulturnih dobara, ovi prostori
se moraju u estetskom i funkcionalnom smislu dovriti u cilju postizanja opteg ivotnog
135
sklada i likovno-ambijentalnog kontinuiteta novog (koje e biti u manjoj meri) i starijeg

(postojee - dominantno).
Prostorne kulturno-istorijske celine i spomenici kulture izuzetnog znaaja, pojedine prostorne
kulturno-istorijske celine i spomenici kulture velikog znaaja, kao i najvei broj kulturnih
dobara, skoncentrisani su na podrujima na kojima se primenjuje integrativna konzervacija
(prilog lista).
Svi projekti i sve intervencije (nova gradnja, prerade postojeih zgrada, urbanistike,
saobraajne, infrastrukturne promene) u okviru prostornih kulturno-istorijskih celina i
nepokretnih spomenika kulture podleu konzervatorskim uslovima, prema Zakonu o
kulturnim dobrima: za Beogradsku tvravu i Topider obavezna je izrada regulacionog plana
posebne namene uz odgovarajue prethodne studije; podruje Knez-Mihailove ulice,
podruje oko Dositejevog liceja obuhvaeni su regulacionim planom Centralne zone
Beograda; za Kosaniev venac i Staro jezgro Zemuna u toku je izrada planova detaljne
regulacije kojima se potuju metode integrativne konzervacije.
Pravilo se odnosi na:
Beogradsku tvravu (omeenu Dunavom i Savom, ulicama Pariskom, Tadeua
Kouka i Donjogradskim bulevarom);
podruje Knez-Mihailove ulice (omeeno ulicama Uzun-Mirkovom, Vasinom,
Kolarevom, Obilievim vencem, Graanikom, Pariskom i Tadeua Kouka);
podruje oko Dositejevog liceja (izmeu Ulice kralja Petra, Gospodar Jovanove,
Vinjieve i Brae Jugovia);
podruje Topidera;
Kosaniev venac (sa potezom Karaoreve ulice, izmeu Save, Pariske, Sime
Markovia, Pop-Lukine i Brankove);
Staro jezgro Zemuna;
Belo brdo u Vini.
5.1.2 Podruja opte obnove
Pod optom obnovom podrazumeva se kombinovana primena integrativne konzervacije,
urbane obnove i ureenja prostora, usaglaena prema obimu i nivou vrednosti graditeljskog
naslea.
Ovo je iroka zona koja obuhvata delove urbano-arhitektonskog tkiva Beograda i Zemuna
koji su nastajali do 1941. godine na bazi tradicionalistikog pristupa u oblikovanju i
organizaciji prostora. Radi se o iroj zoni starog Beograda u kojoj bi sluba zatite imala
interesa da trai proglaenje pojedinih ulica, blokova, grupacija objekata i sl. Ovo bi dovelo
do cepanja urbanog prostora na zatiene enklave i meuprostor i kao posledicu imalo bi
neuravnoteen i neravnomeran tretman prostora, to svakako nije interes efikasne urbane
politike.
Praktini okvir postupaka konzervacije i obnove definisae odgovarajui programi,
urbanistiki planovi posebne namene i pratei pravilnici o ponaanju i obavezama u prostoru.
Pravila za podruje opte obnove
Podruje opte obnove obuhvata prostore na kojima je koncentrisan vei broj kulturnih
dobara, kao i celine koje uivaju prethodnu zatitu (prilog lista).
Sve intervencije na proglaenim kulturnim dobrima podleu konzervatorskim uslovima. Nove
graevine, urbanistika, saobraajna i infrastrukturna reenja rade se u skladu sa principima
136
urbanistike zatite, uz primenu metoda integrativne konzervacije na osnovu planova

detaljne regulacije i urbanistikih projekata.
Kopitarevu gradinu, izmeu ulica Hilandarske, Yorya Vaingtona, Vlajkovieve i
Palmotieve;
Skadarliju, izmeu Ulice 29. novembra i Yorya Vaingtona;
stari Beograd, omeen ulicama Dunavskom, Cvijievom, Takovskom, Drae
Pavlovia, Starine Novaka, 27. marta, Bulevarom kralja Aleksandra, Golsvortijevom,
Baba-Vinjinom, Katanievom, Kruedolskom, Bulevarom Jugoslovenske armije,
Bulevarom Frane Deperea, obalom Save i Dunava i Ulicom Tadeua Kouka do
Dunavske;
Senjak - Topidersko brdo - Dedinje, omeeno ulicama: Bulevar vojvode Miia,
granica prostorne celine Topider, Banjikih rtava, Pukinova, upana aslava, Mila
Milunovia, severnom granicom prostorne celine Topider do Ulice Teodora Drajzera,
Bulevar mira, Mihajla Avramovia, Krupanjska, olina, Mladena Stojanovia,
Neznanog junaka do granice parcele u pravcu Ulice Mladena Stojanovia, zatim do
Ulice heroja Milana Tepia, LJutice Bogdana, Pukovnika Bacia, Sime Luke Lazia,
Ruieva, Maglajska, Bulevar mira, trasa eleznike pruge u Prokopu, Vase Pelagia,
Senjaka, Vojislava Vukovia, Laze Simia, Ruska, Viktora Igoa, zatvarujui prostor
ponovo Bulevarom vojvode Miia;
Vraarski plato, omeen ulicama: Nebojina, Jovana Skerlia, Bore Stankovia i
Katanieva;
Profesorsku koloniju (omeena ulicama: Drae Pavlovia, Cvijieva, Zdravka elara,
Mitropolita Petra, Sterijina, 29. novembra do Cvijieve;.
Kote Neimar u okviru ulica: Internacionalnih brigada, Janka Veselinovia, Mitrovia,
Juni bulevar i Nebojina;
potez Krunske ulice, sa pripadajuim parcelama na obe strane ulice od Kneza Miloa
do raskrsnice Save Kovaevia i Maksima Gorkog;
stambeni blok u Smiljanievoj ulici izmeu NJegoeve, Kraljice Zorke i Krunske sa
katastarskim parc. 537/1,2, 536, 534,533, 532 u ulici Kraljice Zorke (osim kat. parc.
521, 520, 522 i parcela 308, 309, 310, 311, 312, 313, 314, 316 du Smiljanieve);
Centralna zona Novog Beograda sa blokovima 21, 22, 23, 24, 25, 26, 28, 29 i 30;
Podruje Zemuna sa modernistikom arhitekturom nastalom izmeu dva svetska rata
(izmeu ulica: 22. oktobra, Karaorevog trga, Karaoreve, Nikolaja Ostrovskog i
trga JNA);
Prostor starog aerodroma "Beograd" iz 1927. godine, omeen ulicama Milutina
Milankovia, Omladinskih brigada, Toin bunar i eleznikom prugom;
Prostor novog Beogradskog sajma sa priobaljem na potezu izmeu Bulevara vojvode
Miia i Save;
Industrijsko-privredna zona starog Beograda na Dunavu;
Prostor Starog sajmita na Novom Beogradu.
5.1.3 Podruja usmerene urbane obnove
Pod usmerenom urbanom obnovom podrazumeva se programsko objedinjavanje akcija iz
domena zatite, obnove i ureenja prostora kao i metodoloko-plansko usaglaavanje
aktivnosti u realizaciji urbanistikih planova koji proistiu iz Generalnog plana. Odreene
zone, potezi, osovine, vorita, ispoljavaju na razliite naine duh grada i ine njegovu
sutinu.
Prostorno povezivanje postojeih vrednosti u logine kulturno-funkcionalne celine, u kojima
vlada urbani sklad, moraju rezultirati doivljajem lepote. Neto slino je moda kao prvi
osetio Emilijan Josimovi, koji je imao evropske urbane ambicije svoga vremena, ali
137
potujui i umnogome ugraujui urbano-genetske elemente starog grada u ancu u novu

prostornu strukturu. Tako je Josimovieva regulacija zadrala i time dala snaan impuls na
pravcima ulica: Kneza Mihaila prema Terazijama i Ulice cara Duana ka Paliluli i Zvezdari i
otvorila izlaz za ureenje varoi u Savamali. Pokazalo se i u budunosti da su se na ovim
potezima, ranije putnim pravcima, razvijali najvredniji urbani elementi grada, gradili
najznaajniji objekti, na ovim osovinama se odvijala urbano-kulturna istorija, a povremeno i
politika drama Beograda.
Ove injenice se ne zanemaruju s obzirom da se poklapaju i nadovezuju sa dobrim idejama
iz prethodnih generalnih planova, to podrazumeva plansko ouvanje park
uma
Koutnjaka, Topidera, Zvezdare, Ade Ciganlije, Velikog ratnog ostrva i priobalnog zelenila
oko Ua, u kojima se prethodno navedene osovine utapaju vezujui, simbolino, gradski
skelet za njegov prirodni bioloki okvir.
Pravila za podruja usmerene urbane obnove
Na podrujima usmerene urbane obnove nalazi se manji broj kulturnih dobara i kulturnih
dobara koja uivaju prethodnu zatitu fragmentarno rasprenih u okviru postojeeg
graevinskog fonda.
Sve intervencije na proglaenim kulturnim dobrima podleu konzervatorskim uslovima.
Obnova i ureenje prostora planiraju se prema optim pravilima Generalnog plana i
urbanistike zatite uz usaglaavanje aktivnosti sa slubom zatite samo u neposrednom
okruenju kulturnih dobara.
Pravilo se odnosi na karakteristine gradske poteze koji polaze iz centra, Beogradske
tvrave, a identifikujemo ih kao elemente urbane strukture u epicentralnim koridorima izvan
zona integrativne konzervacije:
terazijskog grebena,
vidinske osovine,
savsko-varoke osovine.
Kao posebne elemente identifikujemo poprene osovine starog Beograda i novobeogradsku
osovinu.
Poprene osovine su:
Ulica kralja Petra Prvog,
Ulica Brankova,
potez Terazijske terase,
Ulica Balkanska,
Ulica Nemanjina,
Ulica kneza Miloa - Takovska,
Ulica 29. novembra,
Ulica Cvijieva - Dimitrija Tucovia,
Ulica Ruzveltova - Mije Kovaevia i
Beogradska - Bulevar JA - Avalski put.
5.1.4 Podruja povremenih usaglaenih intervencija u graenom tkivu
138
Pod povremenim usaglaenim intervencijama u graenom tkivu podrezumevaju se

konsultacije i usaglaavanje stavova slube zatite spomenika kulture i urbanistikih slubi
oko radova u neposrednom okruenju kulturnih dobara koja se nalaze izvan tri prethodno
navedena podruja.
Na podrujima na kojima se primenjuju povremene usaglaene intervencije u graenom tkivu
nalaze se uglavnom kulturna dobra ruralnog karaktera, znamenita mesta i delovi urbanih
matrica ili poteza koji svedoe o razvoju prigradskih i seoskih naselja.
Pravila za podruja povremenih usaglaenih intervencija
Planirane intervencije u prostoru, nova izgradnja, saobraajnice i infrastruktura, projektuju se
prema optim pravilima, osim u neposrednom okruenju kulturnih dobara, gde se reenja
postiu usaglaavanjem stavova nadlenih slube zatite spomenika kulture i urbanistikih
slubi. Sutina usaglaavanja je uvanje izvornih svojstava kulturnih dobara i prostornih
celina kojima se definiu prepoznatljive karakteristike arhitekture i prostorne strukture
odreenih tipova naselja.
naselje Ova - glavna sredinja komunikacija sa gusto izgraenim nizovima uz obe
strane ulice,
naselje Umka - stari administrativno-poslovni centar,
naselje Kumodra - prostor oko torlake crkve i stare osnovne kole,
naselje Batajnica - prostor centra sa crkvom, kolom i kafanom,
gradska i seoska groblja koja su proglaena kulturnim dobrima ili uivaju prethodnu
zatitu - manastiri Rakovica, Rajinovac, kao i sve sakralne graevine koje su
prglaene za kulturna dobra ili uivaju prethodnu zatitu (prema listi u priloenom
spisku),
arheoloka nalazita "Ramadan" i "Ad Octavum" u Vinjici i
Spomenik neznanom junaku na Avali.
5.1.5 Arheoloko spomeniko naslee
Tokom protekle tri decenije rezultati istraivanja nisu bitno izmenili saznanja o stanju
arheolokog naslea na podruju grada Beograda. U tom smislu, arheoloka faktografija
stanja na terenu ostaje ista, te se svi materijali te vrste, koji su korieni prilikom rada na
ranijem GUP, mogu koristiti i prilikom izrade novog planskog dokumenta. Ograniiemo se
stoga i posebno istai samo neka bitna opredeljenja koja su ugraena u novi GP Beograda.
Na podruju grada Beograda evidentirano je ukupno 674 arheoloka lokaliteta i to:
praistorijskih 155, antikih 327, srednjovekovnih 81, iz poznog srednjeg veka 40, dok je 26
lokaliteta hronoloki neodreeno. Ova hronoloka podela moe se prihvatiti samo uslovno,
budui da su brojni lokaliteti vieslojni, te obuhvataju arheoloke ostatke iz vie razliitih
epoha. Meu evidentiranim lokalitetima 20 ih je proglaeno za kulturna dobra, odnosno
stavljena su pod zatitu, dok su 2 - Beogradska tvrava sa Kalemegdanom i "Belo Brdo" u
Vini, u kategoriji kulturnih dobara od izuzetnog znaaja za Republiku Srbiju. Od zatienih
lokaliteta u zoni novog GP nalazi se 8 i to:
lokacija "Belo brdo" u Vini, optina Grocka,
lokacija "Usek" na Banjici, optina Vodovac,
lokacija praistorijska Karaburma, optina Palilula,
lokacija Beogradska tvrava sa Kalemegdanom, optina Stari grad,
139

lokacija rimski Sindigunum (naselje i nekropola) optine Stari grad, Vraar, Savski
venac, Palilula,
lokacija rimski Taurunum, optina Zemun,
lokacija utvrenje "Ad Octavum" u Vinjici, optina Palilula i
lokacija "Ramadan" u Vinjici, optina Palilula.
Treba napomenuti da se dobar deo lokacije rimskog Singidunuma nalazi u okviru zatienih
prostornih kulturno-istorijskih celina Knez-Mihailove ulice i Kosanievog venca.
U uslovima kada se arheoloki lokaliteti nalaze na urbanizovanom podruju ili prostorima ka
kojima se planira irenje grada, pristup njihovoj zatiti mora biti prilagoen realnim uslovima i
specifinostima koje se odnose na svako zatieno ili potencijalno nalazite.
Za lokalitete na jo neurbanizovanim podrujima, bez obzira da li su proglaeni za kulturna
dobra ili ne, postoji mogunost pune zatite i kroz izradu planskog dokumenta. Na tim
prostorima, a to je bilo opredeljenje i ranije, ne moe se planirati nikakva gradnja niti
ukopavanja infrastrukture (lok. "Belo brdo" u Vini, "Ramadan" u Vinjici i sl.). Budui da su
najee u pitanju neistraeni lokaliteti, preliminarnim arheolokim istraivanjima mogle bi im
se preciznije odrediti granice rasprostiranja, to bi bilo od znaaja i za dalje urbano planiranje
("Ad Octavum" i "Ramadan" u Vinjici).
Neophodno je da se zatiena arheoloka podruja obuhvate prostornim planiranjem bilo
kao zeleni pojas bez saenja visoke vegetacije, ili parkovska povrina u okviru novog
naseobinskog kompleksa. Pri tome treba izbei ponavljanje negativnog iskustva sa lokacije
"Usek" na Banjici, gde je u planskim dokumentima lokalitet ukljuen kao zelena povrina
unutar novog naselja, dok je u stvarnosti ostao iskljuen, neureen i izloen divljoj gradnji.
Poseban problem u smislu zatite predstavljaju lokaliteti na urbanizovanom podruju, gde
svaki novi graditeljski zahvat neminovno vodi ka unitavanju arheolokih tragova. U takvim
sluajevima preostaju jedino prethodna zatitna arheoloka istraivanja, kao to je to jasno
zakonski definisano i ugraeno u dosadanja planska dokumenta. Naalost, sve to se u
praksi retko sprovodi pa bi tu problematiku trebalo reavati striktnijom kontrolom i kroz
proces izdavanja graevinskih dozvola. Meutim, kada je re o zatienim zonama antikih
naseobina, posebna panja bi se morala posvetiti prostorima sa nepovreenim arheolokim
kulturnim slojevima koji bi se mogli sauvati za budunost. U okviru urbane zone rimskog
Singidunuma to je prostor Studentskog parka i dela istoimenog trga, kao i parka izmeu
Ulica carice Milice, Topliinog venca i Vuka Karayia. U zoni antike nekropole za trajno
uvanje mora se izdvojiti prostor oko Savezne skuptine, ukljuujui parkove prema
Takovskoj i Vlajkovievoj ulici. U Zemunu to bi bio prostor pijace - trga ispred katolike crkve,
gde se mogu oekivati ouvani slojevi sa tragovima rimskog Taurunuma. Na ovim
mikrolokacijama zatienih lokaliteta kroz planska dokumenta se mora jasno zatititi
podzemljite, to iskljuuje ukopavanje infrastrukture ili gradnju podzemnih objekata poput
garaa i sl. Isti tretman trebalo bi primeniti i na ceo prostor parka Tamajdan gde pored
tragova antike nekropole postoji staro beogradsko groblje iz 19. veka.
U novom planskom dokumentu Beogradska tvrava sa Kalemegdanom mora se posebno
tretirati budui da predstavlja spomeniki kompleks sa najviim stepenom zatite. Ceo
kompleks predstavlja arheoloki rezervat, to iskljuuje bilo kakvu gradnju na prostorima gde
postoje sauvani arheoloki kulturni slojevi. Zatitna arheoloka iskopavanja u cilju
oslobaanja pojedinih lokacija za novu gradnju, to se u zateenoj realnosti mogu vriti u
urbanizovanom podruju grada, na prostorima Beogradske tvrave su neprimenjiva i
protivna osnovnim interesima zatite spomenikog naslea. Uz izvoenje sistematskih
arheolokih iskopavanja tu se mora posebno voditi rauna o uvanju nepovreenih slojeva
za dalja istraivanja u budunosti. Ovde valja napomenuti da je jedan od bitnih elemenata
140
zatite arheolokog naslea adekvatno ureenje Beogradske tvrave u skladu sa njenim

istorijskim znaajem.
Prezentacija arheolokog naslea u urbanom tkivu grada predstavlja atraktivnu obavezu.
Kada su u pitanju praistorijska nalazita to najee nije izvodljivo. Izuzetak predstavlja
arheoloki kompleks u Vini, kao nalazite evropskog znaaja, gde je mogue formirati
znaajan arheoloki park sa muzejskom zgradom i prateim programom. Za prezentaciju
antikih urbanih ostataka mogunosti su veoma ograniene. Prezentaciju na otvorenom
prostoru u naim klimatskim uslovima, ali imajui u vidu i strukturu eventualnih ostataka
graevina, ne bi trebalo planirati. Na to ukazuje negativno iskustvo sa iskopinama u
Studentskom parku, koje su bile prezentovane i ureene, a potom, usled nemogunosti
uvanja, zatrpane. Eventualna mogunost postoji u okviru novopodignutih ili adaptiranih
zdanja, kao to to pokazuje dobar primer Rimske dvorane u Biblioteci grada Beograda. Na
osnovu dosadanjih saznanja o arhitekturi antikih gradova Singidunuma i Taurunuma, ona
je minimalna. Rustini, slabo graeni ostaci malih objekata nemaju znaenje naslea koje bi
zavreivalo prezentaciju, niti bi bili atraktivni savremenim posetiocima.
Poseban problem sa kojim se suoavaju slube zatite spomenikog naslea predstavljaju
indikativne lokacije na kojima usled nedovoljne istraenosti za sada nije mogue jasno
definisati arheoloke lokalitete. Takav sluaj je sa irom lokacijom na Zvezdari gde se mogu
oekivati ostaci znaajnog keltskog opiduma - utvrenja, koje bi hronoloki i funkcionalno bilo
u neposrednoj vezi sa zatienim lokalitetom na Karaburmi. Slino je i sa utvrivanjem
pravaca antikih komunikacija na prilazima Singidunumu, kao i lokaliteta koji ih prate.
Grafiki prikaz arheolokih lokaliteta nalazi se na karti trajnih dobara. Svaki lokalitet ima svoj
broj koji odgovara spisku "VI Arheoloka nalazita", a nalazi se u okviru spiska "Kulturnoistorijskog naslea" u dokumentaciji GP.
5.2 Zatita i ureenje znaajnih javnih urbanih prostora
Mrea javnih urbanih prostora predstavlja jedan od bitnih inilaca u konstituisanju urbanog
identiteta Beograda i u ostvarivanju neposrednog kontakta ljudi sa njegovim likovnoambijentalnim karakterom. U principu, ona obuhvata: zone reprezentativnih dravnih
objekata, uline poteze, trgove, skverove, parkove, raskra, kejove - etalita, kao i neke
prostore sa specifinim reimom korienja: otvorene pijace, botaniki i zooloki vrt,
komplekse nekih sakralnih objekata. Javni urbani prostori javljaju se u vidu jednostavnih ili
sloenih ambijentalnih sklopova, koji obuhvataju primarni, nosei sadraj i pratee delove
obodnih saobraajnica, ograniene fizikim strukturama okolnih blokova.
Znaajni postojei javni urbani prostori Beograda nalaze se uglavnom u sklopu njegove
Centralne zone, koja obuhvata tradicionalno, istorijski nastalo tkivo jezgara Beograda i
Zemuna i centralni deo Novog Beograda. Specifinost prirodnih uslova (konfiguracija terena,
odnos prema rekama), kao i osobenosti dosadanjeg kulturno-istorijskog razvoja ova tri
konstitutivna dela Centralne zone Beograda uslovili su i postojei karakter njihovnih javnih
urbanih prostora, njihove probleme, potrebe i mogunosti budueg razvoja.
Tradicionalno, istorijski formirano urbano tkivo (stari Beograd, izgraen do 1941. godine, stari
Zemun) ima raznovrsnu artikulaciju mree javnih urbanih prostora, manje ili vie nepravilnu i
nestandardnu, koja na zanimljiv nain odslikava individualitet pojedinih delova grada. Tu se
javljaju, poloeni u sklopu razliitih ulinih rastera, nepravilni, esto nedovoljno definisani
trgovi, parkovi i skverovi raznih oblika i veliina, etalita na kejovima razliite starosti i
konfiguracije, raskra po nekoliko ulinih pravaca, pristupi sa renih mostova, denivelisane
raskrsnice. esto neureeni, zakreni parazitskim strukturama privremenih objekata,
141
nezavrenih ili neodgovarajuih ambijentalnih okvira, ovi prostori predstavljaju podsticaj u

traganju za pravim korenima i odgovarajuim formama.
Podruje starog Beograda odlikuje se najprostranijom, najsloenijom, ali i najraznorodnijom
mreom svih vrsta javnih urbanih prostora, iju okosnicu ine krupni, istorijski zasnovani
ulini potezi, podrani ulinom mreom razliitih tipova. Ovde se, u sasvim osobenim
formama, koje esto nisu dovedene do potpunog izraaja, javljaju i trgovi, i skverovi, i
parkovi, i drugi tipovi ovih prostora, pa ak i ureeni kejovi - etalita. Fiziki okvir ovih javnih
urbanih prostora je veoma raznovrstan: od celovitih sklopova graditeljskog naslea, preko
skladnih sklopova elemenata razliite starosti i karaktera, do ambijenta naruenog bilo
planskim intervencijama u drugoj polovini 20, bilo haotinom izgradnjom poslednje decenije.
U ovom poslednjem periodu je i javni urbani prostor, a posebno neka njegova vana
vorita, zakren neprimerenim privremenim objektima i bespravnim intervencijama.
Podruje starog Zemuna ima znatno manju, ali konzistentnu i raznovrsnu mreu javnih
urbanih prostora - uline poteze, splet trgova, stari kej - etalite, koji su razvijeni u
tradicionalnom tkivu sa mirnijim elementima tipinim za vojvoanske gradove, mestimino
naruenom planskim intervencijama u drugoj polovini 20. veka, kao i razliitim dogradnjama
poslednje decenije. Tada je i sam javni urbani prostor bio izloen devastaciji zbog divlje
izgradnje i privremenih objekata.
Novoizgraeno, funkcionalistiki koncipirano urbano tkivo (Novi Beograd, kao i skoro sva
nova naselja van Centralne zone) ima ukrupnjenu mreu glavnih saobraajnica koje
formiraju velike otvorene blokove sa krupnim visokim objektima postavljenim u slobodnom
prostoru neizdiferenciranom na javni i pratei uz odreene sadraje. Stoga tu nema
tradicionalnih oblika javnog urbanog prostora (lokalnih ulica, trgova, skverova...), kao ni
odgovarajuih ambijentalnih okvira koji nude primerene sadraje i vizuelni doivljaj dovoljno
prepoznatljiv i u meri individualne percepcije. Meutim, iroko koncipirani slobodni prostori i
nedovoljno artikulisano gradsko prizemlje nude dovoljno mogunosti za restrukturiranje u
cilju ugraivanja tradicionalnih oblika javnog urbanog prostora.
Podruje Novog Beograda, formirano u prostranoj aluvijalnoj ravni Save u drugoj polovini 20.
veka doslovnom primenom funkcionalistike doktrine Le Korbizijea, sa veoma ukrupnjenim,
ematizovanim elementima fizike strukture, ima danas javni urbani prostor sveden na iroke
saobraajne poteze, na kejove - etalita i na blokovske slobodne i zelene povrine bez
prave urbane artikulacije, a ne sadri tradicionalne elemente u meri oveka - ulicu, trg, skver,
gradski park. Ovo podruje je tokom poslednje decenije takoe bilo izloeno izvesnim
intervencijama graenja van konteksta znaajnih arhitektonskih ostvarenja koja se nalaze u
njegovom okviru.
Specifinost Beograda da u samom sreditu, svojoj Centralnoj zoni, izmeu dva istorijski
razvijana, veoma stara grada, sadri potpuno novo tkivo, iji je ematizam i doslovna
primena Le Korbizjeove doktrine omoguen i podstaknut potpuno ravnim terenom, prua
mogunost da se koordiniranim akcijama istraivanja, planiranja i realizacije nae put do
njihovog uzajamnog prilagoavanja i objedinjavanja u svojevrsnu zanimljivu celinu
5.2.1 Preporuke za planske intervencije u ambijentalnim
sklopovima najznaajnijih urbanih prostora
Planerske, projektantske i graditeljske intervencije u cilju afirmacije ambijentalnih potencijala
javnih urbanih prostora u skladu sa njihovim karakterom, znaajem i ulogom u ukupnoj slici
grada trebalo bi u narednom periodu da se kreu u domenu njihovog oslobaanja od
parazitskih struktura, opremanja primerenim elementima ureenja slobodnih zelenih,
142
peakih i kolskih povrina, kao i u domenu odgovarajuih intervencija na fizikoj strukturi u

okolnim blokovima, a uz obavezno opremanje odgovarajuim elementima komunalne
infrastrukture. Takve intervencije trebalo bi da budu zasnovane na svestrano razmotrenim i
paljivo definisanim programsko-prostornim reenjima za pojedina vorita, poteze ili
podruja, uz verifikaciju kroz odgovarajue planske dokumente.
Ovde date preporuke odnose se na potrebne, mogue i poeljne intervencije vezane za
najznaajnije postojee i potencijalne javne urbane prostore i zone u Centralnoj zoni
Beograda, koje, zajedno sa uslovima datim u poglavlju 2.4 Komercijalne zone i gradski
centri, predstavljaju osnov budue planske razrade.
U starom Beogradu najznaajniji javni urbani prostori i posebne zone bitne za karakter i lik
grada javljaju se du tri geografsko-istorijske osovine, koje se radijalno pruaju od jezgra
Beogradske tvrave sa Velikim ratnim ostrvom (terazijski greben, savska osovina i dunavska
osovina).
U starom Zemuna ovi prostori se nalaze uglavnom u Starom jezgru Zemuna razvijenom oko
ose Glavne ulice.
Kako su podruje Beogradske tvrave i Starog jezgra Zemuna, kao kulturna dobra od
izuzetnog, odnosno od velikog znaaja, predmet posebnog razmatranja, konzervatorskih
uslova i planerskog tretmana, preporuke koje se ovde navode obuhvataju samo podruje
starog Beograda, van kompleksa Beogradske tvrave i podruje Novog Beograda.
5.3 Zatita i tretman moderne arhitekture
Moderna arhitektura u Beogradu predstavlja kategoriju materijalne i kulturne batine. Ona je
predstavljena nizom objekata, kao znaajnim potencijalom koji nosi peat autorskog
ostvarenja, koji su vrednovani drutvenim priznanjima ili imaju ambijentalni znaaj. Ona
obuhvata ranu modernu, zrelu modernu, kasnu modernu postmodernu, neomodernu, kao i
prelazne oblike ka modernoj. U ovom planu, poseban akcenat je stavljen na pojedinana
dela, grupe objekata i ansamble, sa preporukama za njihov dalji tretman.
5.3.1 Kriterijumi za vrednovanje moderne arhitekture
Za izbor objekata i arhitektonsko-urbanistikih celina definisane su dve osnovne grupe
kriterijuma: opte vrednosti dela i posebne vrednosti dela.
5.3.2 Opte vrednosti dela
Objekti:
Primeran i kvalitetan odnos prema kontekstualnoj situaciji - odnos prema prirodnim i
stvorenim odrednicama mesta u urbanoj, semiurbanoj ili prirodnoj sredini (K-1);
Visoki kvaliteti na planu estetike, forme, funkcije i konstrukcije objekata (K-2);
Specifian doprinos oblasti arhitekture (K-3).
Urbanistiko-arhitektonske celine i ambijenti:
Visoke ambijentalne vrednosti - prostor izmeu objekata sadri kvalitativne atribute
relacije objekata i meuprostora kao i duha mesta (K4);
143

Jasan identitet u mentalnoj mapi grada i u njegovoj memoriji ili uestvovanje u veduti
grada (K-5);
Specifian doprinos oblasti ( K-6).
5.3.3 Posebne vrednosti dela

Objekti:
Stilska reprezentativnost - objekat je reprezent odreenog stilskog perioda u okviru
epohe moderne (ranomoderna, zrelomoderna, kasnomoderna, postmoderna,
neomoderna, kao i prelazni oblici ka modernoj) (K-7);
Ambijentalna vrednost - objekat znaajno odreuje kvalitetni gradski ambijent ili
sudeluje svojim stilskim vrednostima u karakterizaciji lokalnog ambijenta (K-8);
Autorska arhitektura - objekti koje karakterie originalni autorski izraz i
prepoznatljivost, a izmiu klasifikaciji odreene stilske grupe (K-9);
Unikatnost dela - objekti koje odlikuje autentinost i jedinstvenost arhitektonskog
izraza u celini, po osnovu specifinog programa ili po pojavnosti u prostoru (K-10).
Urbanistiko-arhitektonske celine i ambijenti:
Stilska reprezentativnost (K-11);
Ambijentalna vrednost - posebne vrednosti i specifinosti, osim onih vrednosti koje su
navedene pod K-4 (K-12).
5.3.4 Nagrade, priznanja i afirmativni prikazi u publicistici

Pri vrednovanju mnogih objektata i urbanih celina uzeto je u obzir da su ta dela ili njihovi
autori za njih dobili nagrade i priznanja strukovnih organizacija ili drugih institucija, kao to
su: Velika nagrada SAS, Sedmojulska nagrada, Oktobarska nagrada, Godinja nagrada
SAS, nagrade i priznanja Salona arhitekture. Takoe su uzeti u obzir i afirmativni prikazi u
strunoj i ostaloj publicistici i u medijima. Ovaj kriterijum, kao dodatni, nije posebno
indeksiran poput gore navedenih.
5.3.5 Definicije pojmova
Reim potpune zatite za objekte podrazumeva ouvanje izvorne arhitekture objekta. Ne
iskljuuje se mogunost delimine izmene namene unutar objekta uz uslov ouvanja
autentinosti i arhitektonskih kvaliteta objekta.
Reim delimine zatite za objekte podrazumeva mogunost izvesnih intervencija na
objektima koje ne bi ugrozile osnovne prepoznate vrednosti samog objekta i njegovog
okruenja.
Reim potpune zatite za arhitektonsko-urbanistike celine podrazumeva ouvanje
izgraenog fonda u celosti, bez ikakvih intervencija. Ne iskljuuje se mogunost delimine
izmene namene unutar pojedinanih objekata u okviru celine uz uslov ouvanja autentinosti
i arhitektonskih kvaliteta objekta.
144
Reim delimine zatite arhitektonsko-urbanistikih celina podrazumeva ouvanje postojeih

vrednosti urbanistiko-arhitektonskog koncepta i njegovo dalje unapreivanje u smislu
remodelacije i poboljanja standarda komplementarnih sadraja stanovanja, obavezno
potujui autentine vrednosti urbanizma i arhitekture moderne.
Kriterijumi za izbor objekata i arhitektonsko-urbanistikih celina, arhitektonska pravila za
eventualne intervencije na objektima i urbanistike preporuke za intervencije u okviru
arhitektonsko-urbanistikih celina dati su uz spisak objekata i arhitektonsko-urbanistikih
celina.
Poseban tretman neposrednog okruenja se primenjuje za pojedinane objekte moderne
arhitekture koji se nalaze u ulinom nizu. Takvi objekti ne treba da budu ugroeni izgradnjom
susednih objekata.
5.3.6 Urbanistike preporuke za pojedine celine u reimu delimine zatite
Urbanistike preporuke za dalji tretman vrednih urbanistiko-arhitektonskih celina koje treba
delimino tititi ugraene su u odgovarajue delove teksta. Ovde se daju preporuke za
sledee celine:
Staro sajmite, Novi Beograd - K-5; Afirmacija memorije mesta. Rekonstrukcija urbane
matrice u smislu horizontalne i vertikalne regulacije. Revitalizacija postojeih objekata i
izgradnja novih objekata savremenog sadraja i oblikovanja.
Centralna zona Novog Beograda - blokovi 21-26 i 28-30 - K-6; K-11; Ouvanje i unapreenje
autentinih vrednosti urbanizma i arhitekture moderne. Obavezan javni anketni urbanistikoarhitektonski konkurs za idejno programsko-prostorno reenje.
Blok 16 na Novom Beogradu (palata "Ue") - K-5; K-11; Ouvanje karaktera bloka sa
objektom repernog znaaja uz mogunost dogradnje aneksnog dela. Obavezan javni
urbanistiko-arhitektonski konkurs za idejno reenje.
Potez Ulice Jurija Gagarina - K-5; Uobliavanje karaktera gradskog bulevara. Obavezan
javni anketni urbanistiko-arhitektonski konkurs za idejno programsko-prostorno reenje.
Blokovi 44, 45 i 70 u Novom Beogradu - K-4; K-5; K-11; Ouvanje postojeih vrednosti
urbanistiko-arhitektonskog koncepta i njegovo dalje unapreivanje u smislu remodelacije i
poboljanja standarda komplementarnih sadraja stanovanja obavezno potujui autentine
vrednosti urbanizma i arhitekture moderne.
Sredinji pojas blokova 61-64 u Novom Beogradu - K-12; Park sa javnim sadrajima u
sredinjem delu blokova. Obavezan javni anketni urbanistiko-arhitektonski konkurs za
idejno programsko-prostorno reenje.
Radniko naselje u elezniku - K-11; K-12; Ouvanje urbane matrice uz revitalizaciju
postojeih objekata.
Beogradski sajam - K-5; K-6; K-12; Ouvanje postojeih arhitektonsko-urbanistikih vrednosti
i nastavak izgradnje u paviljonskom sistemu.
Kompleks astronomske opservatorije na Zvezdari, K-1; K-10; K-8; Ouvanje postojeih
arhitektonsko-urbanistikih vrednosti i nastavak izgradnje u paviljonskom sistemu.
145
Filmski grad u Koutnjaku - K-6; Ouvanje postojeih arhitektonsko-urbanistikih vrednosti,

uklanjanje dela graevinskog fonda i nastavak izgradnje u paviljonskom sistemu.
inovnika kolonija, Bulevar JA K-1; K-4; K12; Ouvanje postojeih arhitektonskourbanistikih vrednosti i intervencije sa potovanjem autentinosti autorske arhitekture
individualne izgradnje.
U ovom Generalnom planu predloeno je 128 objekata epohe moderne u reimu potpune
zatite i 14 objekata epohe moderne u reimu delimine zatite, kao i 14 urbanistikoarhitektonskih celina epohe moderne u reimu potpune zatite i 11 urbanistikoarhitektonskih celina epohe moderne u reimu delimine zatite.
Da bi se sa dovoljnom pouzdanou koristili estetski kriterijumi u okviru ovih arhitektonskih
dela, uveden je i dodatni kriterijum obavezne vremenske distance od 10 godina za primenu
kriterijuma zatite. U 2002. godini, poslednja godina iz koje se dela vrednuju i tite je 1993.
godina, a dela ima ukupno 126.
Spisak objekata (koji je dat u dokumentaciji Generalnog plana, deo 7) nije konaan nego
inicijalan. Mogue je da, na osnovu kriterijuma postavljenih u ovom planu, kako vreme bude
proticalo, u spisak budu uneti i novi objekti.
5.4 Zatita prirode i prirodnih dobara
Na podruju Generalnog plana Beograda nalazi se relativno mali broj prirodnih specifinosti i
retkosti koje, prema klasinom gleditu o zatiti prirode, treba staviti pod zatitu. Ova
konstatacija navedena je jo 1970. godine u Studiji o zatiti prirode i prirodnih objekata na
uem i irem podruju grada Beograda, koju je izradio Republiki zavod za zatitu prirode
SR Srbije. Naime, tri velike ekoloke grupe predela - bioma, ija podruja obuhvata teritorija
GP, danas su visoko modifikovane.
U biomu stepa i umostepa, u severnom ravniarskom delu gradskog podruja, zastupljene
su ratarske kulture intenzivne poljoprivrede. Od izvorne vegetacije, posebno umske, gotovo
da nema nikakvih ostataka. Pejsa je jednolian i ima srazmerno malo elemenata koji ga bar
donekle oivljavaju.
Biom junoevropskih listopadnih uma vodoplavnog i nizijskog tipa, u nizinama pored reka, u
znatnoj meri je modifikovan. Pre izgradnje nasipa i izvoenja melioracionih radova ovi predeli
su najveim delom predstavljali ritove i bare, ostatke starih renih korita i rukavaca (mrtvaje i
starae) sa movarnom i barskom vegetacijom i faunom. Melioracionim radovima su u
najveem delu osposobljeni za intenzivnu poljoprivredu, ime je izgubljen njihovi izvorni
karakter.
U biomu submediteranskih uma sa hrastom sladunom i cerom, u junom delu gradskog
podruja, razvijena je gusta mrea naselja. Dominira usitnjen posed i ekstenzivna
poljoprivreda. U niim podrujima zastupljeno je ratarstvo i voarstvo, a delimino i
vinogradarstvo. Na zemljitima nepovoljnim za poljoprivredu zadrale su se ume. Za razliku
od drugih tipova predela, predeli ovog bioma obiluju raznovrsnou, izrazitim vizurama i
kontrastima.
Stepen modifikacije prirode i predela na podruju GP Beograda namee potrebu primene
savremeno shvaene zatite prirode, tj. integralne ili integrisane zatite prirode. NJen
zadatak je profilisati, odnosno uticati na sve namene prostora, u smislu integracije mera
146
zatite prirode i zatite ivotne sredine. Formiranje sistema slobodnih i zelenih povrina je
jedan od znaajnih instrumenata integralne zatite prirode na nivou grada.
5.4.1 Zatiena prirodna dobra
Prema podacima iz Centralnog registra zatienih prirodnih dobara, saglasno Zakonu o
zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 23/95 i
53/95) na teritoriji grada zatieni su sledei objekti:
Spomenici prirode. Botanikog karaktera: Savski venac (12 lokaliteta sa zatienim
pojedinanim stablima), Stari grad (7 lokaliteta sa zatienim pojedinanim stablima i
Botanika bata "Jevremovac") Vraar (2 lokaliteta sa zatienim pojedinanim
stablima), Zemun (1 lokalitet sa zatienim pojedinanim stablima); Geolokog
karaktera: Savski venac (1 lokalitet), Stari grad (1 lokalitet), Palilula (1 lokalitet);
Rezervati prirode: ukarica ( 2 rezervata prirode);
Prostorne kulturno-istorijske celine: 2 celine;
Zatiena okolina nepokretnog kulturnog dobra: 5 zatienih okolina.
5.4.2 Evidentirane lokacije za koje nisu doneta reenja o zatiti
Pored zatienih prirodnih dobara, evidentirane su prirodne vrednosti za lokacije / objekte
koji se nalaze na teritoriji GP, za koje jo nisu doneta reenja o zatiti.
Spomenici prirode. Geoloko-morfolokog karaktera: Geoloki profili (ukarica 7
lokaliteta, Vodovac 4 lokaliteta, Grocka 1 lokalitet, Savski venac 2 lokaliteta, Zemun
1 lokalitet, Novi Beograd 1 lokalitet, Rakovica 4 lokaliteta); Peine (Sremica 1
lokalitet, ukarica 1 lokalitet); Jezera (Sremica, 1 lokalitet); Botanikog karaktera:
Stari grad (2 lokaliteta sa zatienim pojedinanim stablima), ukarica (2 lokaliteta sa
zatienim pojedinanim stablima), Vraar (2 lokaliteta sa zatienim pojedinanim
stablima).
Rezervati i / ili predeo izuzetnih odlika: 4 lokaliteta.
5.4.3 Evidentirane povrine sa posebnim prirodnim vrednostima:

Park ume: Palilula (1 lokalitet), Vodovac (1 lokalitet), Zvezdara (1 lokalitet), Savski

venac (9 lokaliteta), ukarica (4 lokaliteta).
Parkovi: Stari grad (3 lokaliteta), Palilula (1 lokalitet), Zvezdara (2 lokaliteta), Vraar (3
lokaliteta), Vodovac (4 lokaliteta), Savski venac (10 lokaliteta), Novi Beograd (3
lokaliteta), Zemun (6 lokaliteta).
Ritovi: 3 lokaliteta.
Ade: 3 ade i manje ade na Savi.
Gotovo svi navedeni zatieni i evidentirani objekti kartirani su u Karti trajnih dobara
Beograda. Spisak sa nazivima lokaliteta i vrstom dobra dat je u dokumentaciji plana.
Prirodna dobra, koja su danas pod zatitom, razliitog su znaaja i neujednaenog stepena
ouvanosti. Bez obzira na stepen ouvanosti, utvreni nain i mere zatite se moraju
konsekventno sprovoditi za svako pojedinano dobro. Posebno treba obezbediti dodatne
uslove zatite za ona prirodna dobra koja su ugroena raznim spoljnim uticajima. Ovo se
odnosi na vee prostorne celine gde se osea uticaj drugih korisnika istog prostora i gde se
vienamensko delovanje odraava trajno na stanje i vitalnosti prirodnog dobra.
147
5.4.4 Strateko opredeljenje zatite prirode

U kontekstu metropolitenskog podruja Beograda strateko opredeljenje zatite prirode i
predela odnosi se na zatitu nizijskih, movarnih i vlanih predela Save i Dunava kao i
umovitog podruja centralne umadijske grede. U budunosti se oekuju dalja optereenja
urbo-industrijskih i agrarnih ekosistema, te e stoga ovi predeli, sa jo uvek visokim ueem
prirodi bliskih ekosistema, biti nosioci efekata regulacije i uspostavljanja ekoloke ravnotee
na podruju metropolitena Beograda. Shodno usvojenoj strategiji, na uem podruju
Beograda planirano je izdvajanje novih podruja pod ogranienim reimom zatite:
Predeo izuzetnih odlika: Veliko ratno ostrvo. Kategorija zatite predela izuzetnih odlika
obuhvata zakonom zatien predeo koji se titi radi odravanja njegove jedinstvenosti,
rekreacionih i turistikih potencijala.
Spomenik prirode geoloko-geomorfolokog karaktera: Zemunski lesni odsek
Park prirode: Planom je predloeno i izdvajanje veeg podruja, poev od Stepinog luga,
Jajinaca preko Lipovice i Guberevakih uma do Sopota, kao Parka prirode. Deo planiranog
parka prirode nalazi se na teritoriji GP. Kategorija Parkova prirode obuhvata podruja sa
visokim potencijalima za turizam i rekreaciju.
Predloge za stavljanje ovih podruja pod odreenu vrstu zatite treba preispitati kroz
naknadnu inventarizaciju stanja i valorizaciju potencijala za zatitu.
5.4.5 Integralna zatita prirode
Integralna zatita prirode na nivou GP realizovae se primenom sledeih principa:
umreavanjem zatienih prirodnih dobara i vrednih prostornih celina i njihovo
integrisanje sa sistemom slobodnih i zelenih povrina grada,
integracijom mera zatite prirode i ivotne sredine u sve namene prostora,
sprovoenjem interesa zatite prirode na svim nivoima planiranja.
Sva zatiena prirodna dobra i evidentirane prirodne vrednosti za lokacije/ objekte za koje
jo nisu doneta reenja o zatiti, predstavljaju fiksne elemente GP i uneti su u Kartu trajnih
dobara grada Beograda. Kao fiksni elementi naznaena su i podruja koja su GP predloena
za stavljanje pod zatitu. Iako izdvojena kao fiksni elementi zatiena podruja se ne
smatraju izolovanim entitetima. Ona su ekoloki, ekonomski i kulturno povezana sa
okolinom. Zbog toga upravljanje zatienim podrujima mora biti inkorporirano i podrano u
usvojenoj politici razvoja ireg podruja.
Pored zatienih i evidentiranih prirodnih dobara od strane Zavoda za zatitu prirode, kao
fiksni elementi oznaeni su u ovom GP i ostali parkovi, skverovi, prigradske i zatitne ume,
tj. znaajni elementi sistema zelenih povrina grada. Zatita ve postojeih, formiranih
zelenih povrina u njihovim postojeim granicama je od vitalnog znaaja upravo za ivot
ljudi u gradu.
Urbanistikim pravilnikom su dati parametri i planirani uslovi za integraciju zelenih povrina u
sve namene prostora, kao i parametri, planerski uslovi i dozvoljeni radovi za ume, bare,
movare i ritove, ade, neureena zemljita, kopove i deponije, parkove, skverove, zelene
veze - koridore, drvorede, groblja i posebne zelene komplekse (zooloke vrtove, botanike
bate, rasadnike, izlobe cvea, arboretume i dr.).
148
5.5 Zatita vizura

S obzirom na dananju, realno veoma prisutnu mogunost vizuelnog naruavanja, pa i
potpunog unitavanja ambijenata bitnih za sliku grada, izdvojene su najvanije take sa kojih
se ti ambijenti doivljavaju. Beograd je grad sa jasno prepoznatljivom kombinacijom reljefa i
vodenih povrina. Savremena izgradnja, sa visokim objektima koji mogu potpuno da unite i
sliku Beograda kao i sliku bilo kog drugog grada, zahteva odgovarajua ogranienja.
Dosadanje zapostavljanje zatite bitnih gradskih panorama dovelo je do toga da je samo
puka sluajnost to se, na primer, banjiki soliteri nisu nali ispred Avale, a i to se neto
slino "Beograanki" nije nalo u zaleu Saborne crkve. Zbog toga neosporno i odreene
uline vizure zahtevaju zatitu. Na primer, vizura pravcem Ulice Resavske ka Crkvi Svetog
Marka. U ovoj fazi rada uline vizure nisu tretirane, nego je prednost data onim panoramama
kojima je prirodni okvir, pre svega reljef, osnovna odrednica.
U sledeem spisku su navedene stajne take koje obavezno zahtevaju zatitu kao vidikovci,
kao i glavni pravci i uglovi vizura sa njih:
1. Kalemegdan "Pobednik" (kota 113,4); alternativno: bastion na zavretku bedema od
Sahat-kule ka Savi (kota 124). Najvaniji od svih beogradskih vidikovaca, sa
sagledavanjem dveju klasinih gradskih panorama. Prva je panorama Savskog
amfiteatra, sa Sabornom crkvom na levoj strani i Savom na desnoj, do zelenila
Topiderskog brda i Koutnjaka i do Avale. Druga panorama je ue Save sa Malim i
Velikim ratnim ostrvom, reprezentativnim i zelenim prostorom Novog Beograda i
Zemunom u pozadini. S obzirom na svoj izuzetan znaaj, ova lokacija zahteva
odgovarajue intervencije u parkovskoj obradi neposredne okoline vidikovca.
2. Zemun - Gardo (kota 111). Najvaniji od vidikovaca u delu grada levo od Save, sa
pogledom preko Starog jezgra Zemuna (spomenika celina) na Dunav i Beograd iza
njega i sa Zvezdarom i vinjikim brdima u pozadini.
3. Topider - ugao Bulevara vojvode Putnika i naputene trase tramvaja za Dedinje
(priblino kota 122). Pogled na topidersku dolinu i okolna uzvienja, sa dvorom na
Dedinju. Nesvakidanji ambijent nadomak centra grada, potpuno nalik na brdovit i
umom obrastao predeo, tipian za mnogo dalje umadijsko zalee.
4. Banovo brdo - ski staza iznad Topiderskog groblja. Pogled na beogradsku centralnu
kotu sa njenim najtipinijim delovima: Kalemegdanom, novobeogradskom stranom i sa
rekama do Zemuna, zatim na Zvezdaru. U prvom planu je posebno ivopisan ambijent
topiderskog brda.
5. Koutnjak - kafana "Rubin" kod Filmskog grada. Pogled na rakoviku dolinu, Manastirsku
umu, Avalu i Kosmaj.
6. Dedinje - Lisiji potok (poetak Ulice Mihaila Avramovia, kota oko 200). Pogled na Avalu
preko Manastirske ume, sa bonih strana zatvoren uzvienjima, to lokalitetu daje
posebnu intimnost. Mesto je inae jako degradirano izgradnjom zanatskih radnji i drugih
objekata.
7. Zvezdara - kota 237 (kafane "Beli bagrem" i novija "Vrh Beograda"). Lokalitet izuzetno
vaan i kao visinska dominanta. Pogled na Dunav.
8. Milievo brdo (kota 279). Izuzetna panorama Dunava sa visine od 200 m naroito
uzvodno ka Zemunu i dalje, ali isto tako i ka jugu, ka okolini Manastira Slanci, sa tipino
umadijskim smenjivanjem obradivih povrina i poumljenih delova na uzvienjima.
9. Prevoj na autoputu Beograd - Ni iznad tzv. "mokrolukih pumpi". Zanimljiva granica
izmeu intenzivno urbanizovane gradske teritorije i umom obrasle, jasno definisane
predeone celine Bubanj potoka (Stepin lug). Pogled je podjednako atraktivan i na jednu i
na drugu stranu, ka severu i ka jugu, sa poznatim "faktorom iznenaenja", naroito kada
se iz grada silazi u Bubanj potok.
149
10. Avala sa ve poznatim kvalitetima vidika, neometanog bilo na koju stranu da se gleda.
11. Lokalitet vidikovca utvren DUP-om poteza du Ulice vojvode Stepe.
5.6 Zatita ivotne sredine

Strategija zatite ivotne sredine u ovom planu zasniva se na naelima integralnosti i
prevencije prilikom privoenja prostora nameni i izgradnje novih objekata na osnovu procene
uticaja na ivotnu sredinu svih glavnih planskih reenja, programa, projekata i aktivnosti za
sprovoenje plana, naroito u odnosu na racionalnost korienja resusa, mogue
ugroavanje ivotne sredine i efektivnost sprovoenja mera zatite.
Mere za smanjenje zagaenosti ivotne sredine utvruju se kroz integralno planiranje
namene zemljita u cilju prostornog razdvajanja zagaivaa i osetljivih namena, primenu
zakonske regulative iz oblasti zatite ivotne sredine u cilju primene istijih proizvodnih
tehnologija i smanjenja emisije otpadnih materija, poboljanje efikasnosti kontrole kvaliteta
inilaca ivotne sredine i kroz ukljuivanje javnosti u donoenje odluka po pitanjima zatite
ivotne sredine.
5.6.1 Zatita vazduha i zatita od buke
Lokacije za razvoj privrednih delatnosti planirane se utvrivanjem zatitnih odstojanja izmeu
stanovanja i privrednih zona za potrebe industrije, graevinarstva, saobraajnih usluga,
skladitenja i drugih delatnosti koje u veoj meri mogu negativno uticati na ivotnu sredinu.
Za konkretne objekte obavezna je izrada detaljne procene uticaja na ivotnu sredinu, a za
privredne zone strateka kumulativna procena uticaja na ivotnu sredinu u okviru
dokumentacije za regulacioni plan zone.
Smanjenje zagaenosti vazduha i nivoa buke planira se kroz izgradnju autoputske obilaznice
oko grada, istone tangente unutranjeg magistalnog prstena, novog prelaza preko Save i
istone deonice spoljnje magistralne tangente. U okviru regulacionih planova i urbanistikih
projekata za nove ili rekonstruisane deonice autoputeva, magistralnih puteva i sabirnih ulica
prvog reda, kao i za nove trase inskih linija, obezbediti zatitne pojaseve i druge mere
zatite na osnovu procene uticaja saobraaja na ivotnu sredinu.
Nastavkom realizacije programa toplifikacije i gasifikacije obezbediti smanjenje emisije iz
individualnih loita. Posebnim programom tednje i efikasnijeg korienja energije u
domainstvima i zgradama obezbediti uslove za razvoj proizvodnje kvalitetnih izolacionih
materijala i graevinske stolarije, ukljuujui i podsticajne uslove za njihovu nabavku i
ugradnju u postojee i nove zgrade.
Uskladiti standarde za kvalitet vazduha sa evropskim standardima. Kroz poseban projekat
obezbediti uslove za metodoloko i tehnoloko unapreenje sistema monitoringa kvaliteta
ivotne sredine u skladu sa evropskom praksom i standadima.
Na osnovu lokalnih potencijala za korienje obnovljivih oblika energije (suneva energija,
geotermalna energija, vetar) odgovarajuim programima treba stimulisati upotrebu ovih
izvora energije kao bitnu komponentu odrivog razvoja grada.
150
5.6.2 Zatita voda i zemljita

Zemljite i vodene povrine u podruju zatite izvorita vodosnabdevanja, u skladu sa
lanom 45. Zakona o vodama, moraju biti zatieni od namernog ili sluajnog zagaivanja i
drugih uticaja koji mogu nepovoljno delovati na izdanost izvorita i zdravstvenu ispravnost
vode.
Zbog prisustva brojnih zagaivaa na podruju ue i ire zone zatite izvorita, kroz poseban
program utvrditi probleme ugroavanja kvaliteta ivotne sredine u tom podruju sa
predlozima za utvrivanje novih zona zatite izvorita, mere zatite ivotne sredine od
prisutnih zagaivaa i obezbediti uspostavljanje sistema monitoringa kvaliteta zemljita i
podzemnih voda.
Zona neposredne zatite izvorita ograuje se odgovarajuim tipom ograde i du ograde
postavljaju se table sa tekstom upozorenja. Dozvoljeno je da se pojas neposredne zatite
zaseje travom i rastinjem plitkog korena, bez upotrebe hemijskih sredstava i vetakih
ubriva.
Obavezno je ureenje i odravanje ue zone zatite izvorita koje obuhvata:
povrinsko ureenje terena,
uklanjanje nehigijenskih objekata,
rekonstrukciju, dogradnju ili izmetanje postojeih stambenih, infrastrukturnih i
privrednih objekata radi obezbeivanja potrebnog stepena zatite okoline izvorita,
zabranu graenja novih investicionih objekata koji nisu u funkciji vodosnabdevanja,
zabranu skladitenja vrstog, industrijskog i opasnog otpada,
zabranu transporta opasnih i tetnih materija,
zabranu upotrebe vetakih ubriva i hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji
i
redovnu kontrolu namenskog korienja zemljita.
Na podruju ire zone zatite vodoizvorita uspostavlja se reim selektivnog sanitarnog
nadzora i zatite od zagaivanja ivotne sredine primenom sledeih preventivnih mera:
nije dozvoljena izgradnja objekata koji na bilo koji nain mogu zagaditi vodu ili
zemljite, ili ugroziti bezbednost cevovoda i vodoprivrednih objekata;
zabrana izgradnje industrijskih i drugih objekata ije otpadne materije mogu zagaditi
vodu i zemljite;
ostale vrste privrednih objekata mogu se graditi pod uslovom da se u njihovom
projektovanju i izvoenju obezbedi kanalisanje i preiavanje otpadnih voda u skladu
sa standardima propisanim zakonom;
postojei industrijski objekti moraju u skladu sa zakonom obezbediti kanalisanje i
preiavanje otpadnih voda;
u podruju ire zone zatite dozvoljena je izgradnja objekata namenjenih za rekreaciju
i turizam, pod uslovima zatite ivotne sredine propisane zakonom;
vrsti otpad sakupljati samo na vodonepropusnim povrinama, a trajno odlaganje
otpada obezbediti na sanitarnim deponijama izvan ire zone zatite;
nije dozvoljena intenzivna upotrebe pesticida, herbicida i vetakih ubriva na
zemljitu koje se koristi u poljoprivredne svrhe;
zabranjuje se transportovanje i skladitenje opasnih i otrovnih materija.
U pojasu zatite irine 2,5 m sa svake strane du cevovoda sirove vode zabranjuje se
izgradnja objekata i druge aktivnosti koje mogu zagaditi zemljite ili ugroziti bezbednost
cevovoda.
151
Na podrujima grada bez gradske kanalizacione mree za prikupljanje otpadnih voda koristiti
vodonepropusne septike jame. Pri izdavanju akta o urbanistikim uslovima, odnosno izvoda
iz plana, dimenzije svake pojedinane jame odrediti na osnovu potronje vode i kapaciteta
raspoloivih cisterni za odvoenje otpadnih voda. Posebnom studijom definisati lokacije za
istovar cisterni sa otpadnim vodama.
Posebnom programima sanacije reiti problem divljih deponija komunalnog, graevinskog i
industrijskog otpada. Planom detaljne regulacije i projektom sanacije deponije u Vini
obezbediti ispunjenje domaih i evropskih propisa i standarda za gradske deponije i zatitu
zemljita, voda i vazduha u irem podruju lokacije deponije.
5.6.3 Zatita od hemijskih udesa i jonizujueg zraenja
Zatitu od hemijskih udesa i zagaivanja ivotne sredine pri proizvodnji, prevozu i
skladitenju opasnih materija u postojeim i novim postrojenjima i instalacijama ostvariti
preventivnim merama koje obuhvataju: izbor adekvatne lokacije koja zadovoljava uslove za
zatitno odstojanje, primenu tehnologija sa manje toksinim materijama, poboljanje
tehnoloke pouzdanosti i sigurnosti postrojenja, izradu analize opasnosti i plana zatite od
udesa. Primenom standarda JUS-ISO 14000 obezbediti unapreenje ekoloke politike u
preduzeima, u okviru koje treba reavati i probleme upravljanja ekolokim rizikom u
regularnim uslovima proizvodnje i u sluaju hemijskih udesa.
Reavanje problema uprvljanja ekolokim rizikom pri transportu opasnih materija kroz
Beograd zavisie od dinamike privoenja industrijskih zona nameni, te e se trase prevoza
opasnih materija utvrivati posebnim odlukama u skladu sa novim lokacijama rizinih pogona
i postrojenja, te izgraenosti novih magistralnih saobraajnica na ulinoj mrei. U naelu, za
prevoz opasnih i tetnih materija dozvoljeno je koristiti deonice autoputeva i magistralnih
puteva koji prolaze kroz podruja nie gustine naseljenosti. Ovo ogranienje se ne odnosi na
prevoz naftnih derivata u cisternama kapaciteta do 10 tona.
Posebnim progrmima obezbediti uslove za reavanje problema tretmana i odlaganja
opasnog i medicinskog otpada.
Unapreenje upravljanja rizikom od udesa veih razmera obezbediti kroz izradu studije za
integralnu procenu rizika od udesa pri skladitenju, prevozu i korienju opasnih i tetnih
materija na teritoriji grada, ukljuujui i izradu planova zatite od udesa veih razmera na
nivou grada i optina.
Izraditi studiju o radijacionoj i hemijskoj opasnosti po okolinu iz Instituta za nuklearne nauke
u Vini u okviru koje odrediti zone ugroenosti ivotne sredine, mere za smanjenje
radijacione i hemijske opasnosti i uslove zatite ivotne sredine i zdravlja ljudi pri izradi
urbanistike i tehnike dokumentacije za igradnju objekata unutar kompleksa instituta i
izgradnju objekata u zonama ugroenosti izvan instituta.
5.6.4 Privredne lokacije sa poveanim rizikom
Privredne lokacije sa poveanim rizikom treba da usklade svoju delatnost sa okolinom. To su
prvenstveno privredni pogoni iz kategorija G i D iz kategorizacije Zajednikih pravila ivotne
sredine. U ovu grupu spadaju privredne zone i proizvodni pogoni, bez obzira na veliinu i
strukturu, koje su u Centralnoj zoni i srednjem prstenu. Grupa privrednih lokacija zateenih u
152
uoj zoni zatite beogradskog izvorita, razmatrae se posebnom studijom koja je

predloena ovim GP za celokupan prostor postojee ue zone zatite.
Tabela 74 :
Preduzea i delatnosti sa poveanim ekolokim rizikom (postojee stanje)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
Naziv
Optina
Lokacija
Ekolki rizik
JAT
Institut NN "VINA"
Deponija "VINA"
DUGA
GALENIKA
JUGOPETROL - ukarica
TOPLANA Novi Beograd
TOPLANA Dorol
TEHNOGAS
BEOPETROL-Ostrunica
GRME
Rafinerija nafte "BGD"
GRME -Balkan
TEHNOHEMIJA
FOB
BIP- Mostar
BIP - Skadarlija
REKORD
Beogradski vodovod
Beogradski vodovod
Beogradski vodovod
eerana - Vrenje
Petrolgas
F.hartije Avala - Ada
Hempro
Bukulja
Ranirna stanica
el.stanica Dunav
el.stanica, Bgd
el. stanica, Ova
el. stanica, Zemun
Kafilerija, krematorijum
N. Beograd
Grocka
Grocka
Palilula
Zemun
Savski venac
N. Beograd
Stari grad
Rakovica
ukarica
Zemun
Palilula
Palilula
Palilula
N. Beograd
Savski venac
Stari grad
Rakovica
ukarica
N. Beograd
ukarica
Savski venac
Palilula
Palilula
Zemun
Zvezdara
ukrica
Palilula
Savski venac
Palilula
Zemun
Palilula
Surin
Vina
Vina
Viline vode
Batajniki drum
Radnika
Savski nasip
Dorol
R. Vujovia
Savska
Autoput
Panevaki put
Panevaki put
Viline vode
Savski nasip
Bul. V. Putnika
Cetinjska
Patr. Dimitrija
Maki
Beanija
Banovo brdo
Radnika
Ova
Ada Huja
Autoput
V. Kosanovia
Maki
Viline vode
Savski most
Ova
Zemun
Ova
buka, toksine mater.

r-zraenje, r-otpad
poar, zag. voda
poar, ekspl., toks. m.
poar, ekspl., toks.
poar, ekspl. zag. voda
poar i eksplozija
toksine materije
toks. mat. (amonijak)
toks. mat. (amonijak)
toks. mat. (hlor)
toks. mat. (hlor)
toks. mat. (hlor)
zag. voda, toks.mat.
poar i eksplozija
zagaivanje voda
mirisi, toks. mat.
Tip
del.
D
D
G
G
G
G
G
G
G
G
G
G
G
V
V
V
V
V
V
V
V
V
V
V
V
V
V
V
V
V
V
V
Napomena
*
*
*
*
**
*
+
*
*
**
**
*
**
**
*
*
*
* uskladiti delatnost sa zakonskim odredbama za zatitu ivotne sredine

** premetanje delatnosti na ekoloki povoljniju lokaciju.
5.7 Geotehniki aspekti zatite prirodne sredine

Geotehniki uslovi zatite prirodne sredine odnose se pre svega na zatitu tla i podzemnih
voda od zagaenja, zatim fizike degradacije tla (pod uticajem kako tehnogenih, tako i
prirodnih procesa) i zatite ljudi i materijalnih dobara od dejstva endogenih i egzogenih
procesa. Problemi ugroavanja i naruavanja prirodne sredine intenzivniji su u urbanim
sredinama nego bilo gde drugde i u kojima, osim najgue naseljenosti stanovnitva, dolazi i
do superponiranja uticaja tehnogenih i prirodnih procesa. Prirodni procesi pod uticajem
urbanizacije mogu biti intenzivirani, ali i zaustavljeni, ili se mogu javiti na sasvim novim
lokacijama. Na taj nain dolazi do promena u geolokoj sredini koje mogu biti fizikog,
hemijskog ili dinamikog karaktera. Ovim promenama su pre svega zahvaene povrine
terena, plitko podzemlje i podzemne vode, a savremenim zahtevima urbanizacije i dublji
delovi terena.
Promene u geolokoj sredini koje su posledica urbanizacije ilustruju brojni primeri. esto
dolazi do aktiviranja klizita, kako fosilnih, tako i novih. Tipian primer je Dunavska padina sa
brojnim primirenim klizitima, koja su intenzivnom izgradnjom ponovo aktivirana (klizita u
Mirijevu, na Karaburmi, u Vinjici i dr.). Dotrajala vodovodna i kanalizaciona mrea je uzrok
ne- kontrolisanog uputanja veih koliina vode u tlo, to za posledicu ima neravnomerno
153
sleganje terena, naroito u lesu (propadanje laguma u Zemunu, propadanje objekata u

centralnom delu grada u Ulici Zmaj-Jovinoj - tedionica "Beobanke" i na Kosanevom
vencu - Saborna crkva, kao i vei broj stambenih objekata u gradu). Na prostoru lesnog
odseka registrovani su odroni i osetljivost lesa na visok vodostaj Dunava. Izgradnja se ne
dozvoljava 50 m od Dunava i 20 m od ivice lesnog odseka u gradskom podruju. Ukoliko se
planira gradnja u neposrednoj blizini ovih granica, detljanim istraivanjima definisati uslove
gradnje. Lagumi, koji su registrivani kao zatieni objekti u odseku ili su naputeni,
obavezuju poseban reim i uslove gradnje.
Urbanizacija je dosta uticala i na promenu reima i kvaliteta podzemnih voda. Na promenu
reima su uticali: crpenje vode, izgradnja podzemnih objekata, duboko fundiranje. Kvalitet
vode su oslabili mnogi zagaivai, prvenstveno industrijski otpaci, zatim kanalizacija,
povrinska voda koja je puna nafte, tekih metala i masti i drugo. Zato je kvalitet vode
doveden do granice upotrebljivosti. U dubljim izdanima voda je hemijski ista. Tehnogeni
uticaji na urbanom prostoru mogu da dovedu i do stihijskih ili akcidentnih promena, koje
nastaju kao posledica havarije ili greke na objektima ili instalacijama, kao to je sluaj
izlivanja opasnih materija u aluvijalne sedimente Save nadomak beogradskog izvorita
Maki, ili isputanje piralena na Beaniji. Osim ovih, postoje i pozitivni uticaji urbanizacije na
razvoj prirodnih procesa. Nestabilne padine se saniraju izgradnjom zatitnih objekata i
dreniranjem terena, tetni uticaja podzemnih voda se ublaavaju nasipanjem terena i
eksploatacijom voda bunarskim sistemima i izradom betonskih povrina i saobraajnica,
erozija se zaustavlja izgradnjom obaloutvrdne mree i nasipima.
Geoloka sredina u urbanim prostorima je, moe se zakljuiti, izloena brojnim i vrlo
intenzivnim uticajima, koji je u manjoj ili veoj meri degradiraju. Zbog toga njeno korienje,
ali i mere zatite, moraju biti adekvatno pripremljene i primenjene. Uslov uspene zatite i
unapreenje geoloke sredine je u organizovanom istraivanju, evidentiranju i kontroli
(monitoring) procesa koji se u njoj dogaaju ili na nju deluju kao spoljni agensi.
5.8 Ogranienja urbanog razvoja u odnosu na
vodozahvatna podruja i njihove zatitne zone
Izmeu ostalih problema, najbitniji problemi vezani su za izvorita Beograda i kontaktna
podruja:
izvorita pokazuju sve znakove preterane eksploatacije;
kvalitet sirove vode pribliava se kvalitetu rene vode;
u sluaju izuzetnih situacija (udarnih zagaenja) u Savi i Dunavu grad nema
mogunost da aktivira neko rezervno izvorite;
postojea izvorita vode za pie izrazito su ugroena nekontrolisanom izgradnjom
industrijskih pogona, divljom gradnjom, irenjem smetlita i drugim negativnim
uticajima iz neposredne i ire urbane u suburbane zone.
Gradske vode, pogotovo vode koje se koriste za vodosnabdevanje iz podzemnih i
povrinskih izvorita, moraju se posmatrati kao resurs i kao indikator zdravlja graana grada
Beograda.
Korienje i zatita voda koje slue za vodosnabdevanje pokriva zakonska regulativa od
republikih zakona i propisa do gradskih i to:
Zakon o vodama (Sl.glasnik RS br. 46/91)
154
Ovaj zakon u lanu 9 definiie oblast koju ureuje, a to je: zatita od tetnog dejstva vode,
korienje i upravljanje vodama kao dobrima od opteg interesa, uslove i nain obavljanja
vodoprivredne delatnosti, organizovanje i finansiranje vodoprivredne delatnosti i nadzor nad
sprovoenjem ovog zakona.
Odredbe ovog zakona odnose se na sve povrinske i podzemne vode, ukljuujui vodu za
pie, termalnu i mineralnu vodu.
Pravilnik o nainu odreivanja i odravanja zona i pojaseva sanitarne zatite objekata za
snabdevanje vodom za pie (Sl.glasnik RS br. 33/78)
Ovaj pravilnik u lanovima 1, 2, 5 i 6. blie propisuje nain odreivanja i odravanja zona i
pojaseva sanitarne zatite objekata za snabdevanje vodom za pie.
U cilju zatite vode za pie od namernog ili sluajnog zagaivanja, kao i od drugih tetnih
dejstava koja mogu trajno uticati na zdravstvenu ispravnost vode za pie i izdanost
izvorita, odreene su zone i pojasevi sanitarne zatite:
zona neposredne zatite (zona strogog nadzora),
ua zona zatite (zona ogranienja),
ira zona zatite (zona nadzora) i
pojas zatite.
Zona neposredne zatite sa svim objektima, postrojenjima i instalacijama obezbeuje se
ograivanjem. U ovoj zoni zatite dozvoljen je pristup samo licima zaposlenim u vodovodu
koji su pod zdravstvenim nadzorom. Ova zona moe se koristiti samo kao senokos, ali bez
upotrebe ubriva, pesticida i herbicida ija upotreba moe zagaditi vodu.
Uu zonu zatite ini povrina zemljita pod specijalnim nadzorom na kojoj nije dozvoljena
izgradnja objekata, postavljanje ureaja i vrenje radnji koje mogu na bilo koji nain zagaditi
vodu i mora biti vidno oznaena.
U uoj zoni zatite, koja se ne ograuje, zemljite se moe koristiti u poljoprivredne svrhe. U
ovoj zoni moe se ograniiti upotreba pojedinih vrsta ubriva, pesticida i herbicida.
Reenjem o odreivanju zona i pojaseva sanitarne zatite za izvorita koja se koriste za
snabdevanje vodom za pie na podruju grada Beograda (Sl.list grada Beograda br. 44/88)
definiu se zone i pojasevi sanitarne zatite beogradskog izvorita - opisno i preko brojeva
parcela.
Reenje o nainu i merama zatite u uoj zoni sanitarne zatite izvorita beogradskog
vodovoda (Sl.list grada Beograda 8/86)
Ovim reenjem odreuje se nain odravanja i mere zatite u uoj zoni sanitarne zatite za
izvorita koja se koriste za snabdevanje vodom za pie na podruju grada Beograda.
U ovoj zoni sanitarne zatite izvorita zabranjeno je graenje svih investicionih objekata,
skladitenje vrstih otpadaka, jalovine, tenih goriva i maziva, otrova i drugih tetnih materija
(kiseline, baze, soli, razreivai i sl.) koje mogu zagaditi povrinske ili podzemne vode,
sidrenje plovnih objekata za prevoz opasnih materija van sidrita koja su za reku Savu
odreena u skladu sa Zakonom o unutranjoj plovidbi i Odlukom kapetanije pristanita,
iskljuivo za sidrenje tih polovnih objekata, isputanje i prosipanje materija koje su po svom
sastavu opasne i tetne za podzemnu vodu i otvorene vodotoke, izgradnja senkrupa,
drenanih i infiltrirajuih bazena i bunara, kao i isputanje otpadnih voda i drugih materijala
opasnih za zagaivanje podzemnih voda i renih tokova, isputanje otpadnih voda i
materijala iz medicinskih i drugih organizacija koje koriste radioizotope, zatim isputanje
voda iz klanica, fabrika koa i tutkala, voda iz industrije crne i obojene metalurgije i
155
proizvodnje i prerade nafte, hemijske industrije, industrije papira i celuloze i elektroindustrije,

tekstilne industrije i industrije gume i brodogradnje, kao i voda iz industrijske proizvodnje i
prerade nemetala, skladitenja ljunka i peska, kopanje i odvoenje pokrovnog sloja zemlje
kao i zamena ljunkovitih i peakih slojeva zemljom ili drugim materijalom, proizvodnja i
prerada hemijskih proizvoda na zanatski i industrijski nain, pruanje usluga upotrebom
hemikalija, upotreba pesticida koji sadre sledee aktivne supstance: aldikarb, endosulfan,
cinkfosfid, HCH, DDT i jedinjenja na bazi ive, zatim garairanje i servisiranje motornih vozila
i maina sa pogonom na naftu i naftne derivate, gajenje stoke i pernate ivine na industrijski
nain, prerada mesa i ivotinjskih otpadaka, sahranjivanje i zakopavanje uginulih ivotinja.
Zabrana iz prethodnog stava ne odnosi se na objekte sportskog-rekreacionog centra za
dnevni boravak na Adi Ciganliji izgraenih u skladu sa DUP i rekonstrukciju postojeih
objekata u cilju poboljanja tehnolokog procesa i obezbeivanja uslova za zatitu
povrinskih i podzemnih voda od zagaivanja, bez prostornog irenja postojeih kompleksa i
uz prethodno sprovoenje pojedinanih mera zatite (odnosi se na postojee objekte u
vreme donoenja ovog Pravilnika).
Postojei objekti koji su prikljueni na gradski kanalizcaioni sistem moraju ugraditi ureaje
za preiavanje otpadnih i atmosferskih voda.
Reenje o nainu odravanja i merama zatite u iroj zoni sanitarne zatite izvorita
Beogradskog vodovoda (Sl. list grada Beograda, br. 29/87)
ira zona zatite prema ovom pravilniku definie se dvema zonama - zonom pojaanog
nadzora koja se granii sa uom zonom zatite i zonom nadzora.
U zoni pojaanog nadzora zabranjuje se proizvodnja nafte i naftnih derivata, proizvodnja i
prerada crne i obojene metalurgije, proizvodnja lekova, farmaceutskih hemikalija i ostalih
hemijskih proizvoda, skladitenje opasnih materija, izgradnja deponija i odlagalita mulja iz
ureaja za preiavanje, uputanje otpadnih voda, izgardnja farmi bez posebnih mera
zatite i drugo.
Analizirajui postojee stanje izgraenosti teritorije grada Beograda pri izradi GP uoen je
veliki broj uglavnom privrednih objekata po celoj teritoriji ue zone zatite. Ovi objekti na
lokacijama sagraeni su u razliitim vremenskim periodima, ak i u neposrednoj prolosti.
Tako sa jedne strane imamo strogu zakonsku regulativu, a sa druge veliki broj objekata
visokog rizika sa stanovita mogunosti zagaenja izvorita (u tabeli dato 39 lokacija sa 47
korisnika, bez kanalizacionih ispusta na ovoj teritoriji).
S obzirom da je problem evidentan, predlaemo da se izradi detaljna analiza uticaja ovih
objekata na izvorite, sa sanacionim programom zatite izvorita i predlogom redefinisanja
postojee zakonske regulative, a u skladu sa zakonima Evropske unije.
Detaljna analiza uticaja objekata na uu zonu zatite izvorita trebalo bi da sadri:
Uporednu analizu kvaliteta sirove vode za vremenski period u kome se merenja i
kontrola vri i to za vodu u reci Savi i za sirovu vodu na izvoritu, tj. na mestima
crpljenja;
Kvalitet sirove vode u neposrednoj blizini pomenutih objekata lokacija;
Popis svih izgraenih objekata na lokacijama u uoj zoni zatite, kao i onih na samoj
granici ue zone, sa opisom tehnolokih procesa za svaku pojedinanu lokaciju.
Podaci o lokacijama morali bi da sadre koliinu i kvalitet isputenih voda,
tehnolokih, sanitarnih i zaprljanih atmosferskih, kao i nain i mesta evakuacije istih;
Mogunost akutnog i trajnog zagaenja izvorita u vanrednim, havarijskim,
situacijama, kao i drugih analiza potrebnih za sagledavanje problema.
156
Sanacioni program trebalo bi da sadri, pored osnovnih mere zatite izvorita, i stav prema
svakoj pojedinanoj lokaciji, sa merama zatite koje garantuju sigurnost, kako u redovnim,
tako i u vanrednim situacijama, ukoliko se predlae zadravanje objekata u ovoj zoni zatite.
Stavovi i zakljuci iz analize postojeeg stanja i sanacionog programa zatite izvorita
trebalo bi da budu osnov za redefinisanje vaee zakonske regulative, koja u svom
konanom obliku mora uvaavati stavove zakonske regulative Evropske unije. Konani
zakljuci i stavovi, dobijeni detaljnom analizom ovog problema, bili bi elementi za
urbanistiko sagledavanje prostora ue zone zatite i postali sastavni deo Generalnog
urbansitikog plana Beograda. U sledeoj tabeli dati su izgraeni objekti - lokacije u uoj zoni
sanitarne zatite izvorita.
Tabela 75:
Br. lok
1
2
3
Izgraeni objekti u uoj zoni sanitarne zatite izvorita
Naziv lokacije
"KOMGRAP"-Tarolit, Ostrunica, Savska 26
Skladite "JUGOLABORATORIJE", Savska bb
Deponija ljunka, Ostrunica, Obrenovaki
drum bb
GRO "KOMGRAP"- autobaza i remont, Maki
5
6
Ranirna stanica Maki

INOS-PAPIR, Lazarevaki drum
SEME - Skladite poljoprivrednih proizvoda,
Bore Stankovia 8, Maki
UNIELEKTRO - Skladite, Bore Stankovia 4,
Maki
JUGOLEK - Skladite, Bore Stankovia 2,
Maki
BRODOTEHNIKA - Remont plovila,
Obrenovaki put 10
Deponija ljunka, Obenovaki put bb
Garaa SIV-a i Saveznog SUP-a, Obrenovaki
put 77 i 79
Radio stnaica, Obrenovaki put 66
Deponija ljunka, Obrenovaki put 66
RO BEOGRAD - Drvna industrija "Maki",
OOUR Komgrap, Obrenovaki put bb
7
8
9
10
11
12
13
14
15
Preiavanje
bioloko
hemijsko+
bioloko
hemijsko+bioloko
hemijsko
Recipijent
preko kanala u teren
reka Sava
Br. K
16
17
u teren
19
kanal HMS Maki
21
kanaliz.+septika jama
kanalizacija
25
27
HMS Maki
30
HMS Maki
31
HMS Maki
32
reka Sava
33
reka Sava
34
HMS Maki
35
septika jama
reka Sava + teren
HMS Maki
36
3715
38
157
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
Stambeno naselje Makika kolonija

(stanovnika)
Radio stanica TANJUG, Maki
GP JUGOREKLAM, Obrenovaki put bb
Restoran "Lovaka pria", Obrenovaki put bb
Restoran "Jezero", Ada Cignalija
Kupalite "Beograd", Ada Cignalija
Vikend zona stanovanje (stanovnika),
Ada Cignalija
Restoran "Ue", Bulevar Ue bb
GRP "KOMGRAP", Savski nasip 1-3
GRO "TRUDBENIK", Savski nasip 1-3
GRO "RATKO MITROVI", OOUR
"Niskogradnja", Savski nasip 1-3
GRO "MOSTOGRADNJA", Savski nasip 5
GRO "PLANUM", Savski nasip bb
GRO "PARTIZANSKI PUT", Savs. nasip bb
GRO "KOLORIT", Savski nasip bb
GRO "CRNA TRAVA", Savski nasip bb
JRB "BRODOREMONT", Savski nasip 7
Brodogradilite "Beograd", Sav. nasip 7
GRO "RAD", Savski nasip 9a
GRO "NAPRED", OOUR "Proizvodnja", Savski
nasip 9
Beogradske elektrane "TOPLANA"
Deponija ljunka kod tramvajske okretnice,
Blok 45
PKB "BRATSTVO", Remont poljoprivredne
opreme, Surin, Donje polje
BMG tamparija
Stovarite
Fabrika betona
Skladite PVF
"BOGI" - Trans
Stovarite
Hemijska industrija "1.MAJ"
SORAK - Stilski nametaj
VEST - Hemija (stovarite)
septika jama
39
HMS Maki + sept. jama

kanal 3 - reka Sava
reka Sava + sept. jama
40
42
43
48
49
teren + septika jama
50
bioloko
mehaniko
mehaniko
reka Sava
reka Sava
reka Sava
73
77
78
mehaniko
reka Sava
79
mehaniko
mehaniko
mehnaiko
mehaniko
mehaniko
reka Sava
reka Sava
reka Sava
reka Sava
reka Sava
reka Sava
reka Sava + kanalizacija
reka Sava
80
81
82
83
84
85
88
89
reka Sava
90
reka Sava
91
reka Sava
99
preko kanala Sisevac i

Petrac u reku Savu
106
bioloko
bioloko
mehaniko
mehaniko
mehaniko
6. SAOBRAAJ I INFRASTRUKTURA
6.1 Saobraajni sistem
Pokazatelji stanja saobraajnog sistema u Beogradu u protekloj deceniji belee stalan pad,
delom kao posledica opte drutvene i politike krize koja je zadesila zemlju, ali i kao rezultat
dugogodinje eksploatacije u reimu minimalnog ili nikakvog odravanja, pogrenih
investicija i zapostavljanja stratekih planova razvoja saobraaja. Istovremeno, manje
planski, vie van kontrole, u Beogradu se gradilo, grad se razvijao i prostorno i funkcionalno,
to je jo vie ispoljilo nesklad izmeu mogunosti saobraaja i potreba gradskih funkcija.
Osnovni problemi saobraaja u Beogradu i njihove posledice danas jesu:

158
monocentrini razvoj sa visokom koncentracijom radnih mesta u centralnoj zoni i

disperzija glavnih zona stanovanja u obodnim delovima grada: prenaglaen intenzitet
saobraaja na radijalnim pravcima i oteano snabdevanje sadraja u centru;
neadekvatno i nedovoljno razvijena mrea glavnih saobraajnica: deficit kapaciteta
primarne mree, posebno u periodima vrnih optereenja;

teholoka zastarelost ureaja i opreme za svetlosnu kontrolu i upravljanje

saobraajem: ugroena bezbednost, porast vremenskih gubitaka i pad nivoa usluga;
meanje lokalnog saobraaja sa tokovima tranzitnog i ciljnog teretnog saobraaja na
najkritinijim delovima primarnog ulinog sistema: poveani trokovi eksploatacije i
porast buke i emisije tetnih gasova u osetljivim delovima grada;
nedostatak kapacitetnih vidova javnog prevoza na najoptereenijim koridorima: nizak
nivo prevozne usluge u javnom gradskom i prigradskom prevozu putnika;
manjak javnih i namenskih kapaciteta za parkiranje: zakrenost saobraajnih povrina
automobilima i ugroavanje osnovnih funkcija uline mree - neometano i bezbedno
kretanja vozila i peaka;
nereeno pitanje beogradskog eleznikog vora i tenja da se zanemari
svojevremeno osnovni motiv izgradnje novog vora - izmetanje eleznike
infrastrukture i postrojenja iz Savskog amfiteatra: investicija koja e i u budunosti
zahtevati velika sredstva;
zapostavljen reni putniki i teretni saobraaj: i pored izuzetnih prirodnih i geografskih
pogodnosti putniki reni saobraaj ne postoji, robni je u stalnom opadanju i veinom
se koristi za prevoz graevinskog materijala i naftnih derivata;
problemi u vazdunom saobraaju nastali su uglavnom kao rezultat politike situacije:
Aerodrom "Beograd" je izgubio primat koji je imao u mrei aerodroma u ovom delu
Evrope;
odsustvo jedinstvene saobraajne politike, kako na nivou Republike, tako i na nivou
grada: nedefinisan mehanizam upravljanja sistemom saobraaja, neusaglaenost
interesa, podela odgovornosti na vie subjekata, nerazraen sistem finansiranja.
6.1.2 Ciljevi
Izvesno je da e u budunosti saobraaj u Beogradu biti intenzivniji. Porastom standarda
menjae se i navike stanovnika, to e uticati na promene karakteristika putovanja i
saobraaja u celini. U prvom redu, doi e do porasta mobilnosti, koja e prema
pokazateljima evropskih gradova najverovatnije dostii nivo izmeu 2,5 i 2,7 putovanja po
stanovniku na dan. Zbog toga e i pored blagog porasta broja stanovnika na podruju
Generalnog plana (oko 1.400.000 stanovnika u 2021.), ukupan broj putovanja dostii
priblino 3,5 miliona putovanja na dan. Pri stepenu zaposlenosti od oko 40%, koliko se
planira u 2021. godini, uee putovanja sa svrhom odlaska na posao iznosie izmeu 15% i
16% (1984. god. - 18%) ukupnog dnevnog broja putovanja, odnosno oko 530.000 radnih
putovanja na dan. Dnevne neravnomernosti saobraaja e se postepeno smanjivati. Uee
vrnih optereenja iznosie 8-9% ukupnog dnevnog saobraaja, tako da e u periodima
najveeg vrnog optereenja broj putovanja iznositi oko 300.000 putovanja po satu. Za
stepen motorizacije se procenjuje da e u proseku iznositi 1 putniki automobil po
domainstvu.
Planirani odnosi izmeu vidova saobraaja kojima e se realizovati budua putovanja
predstavljaju vanu komponentu plana saobraaja. Imajui u vidu mogunosti razvoja uline
mree i sistema parkiranja u centralnoj zoni Beograda, procenjeno je da uea putovanja
putnikim automobilom treba zadrati na nivou izmeu 25 i 30%, a da javni prevoz mora da
obezbediti visok nivo usluge i kapacitetete kojima e se realizovati 45% do 50% dnevnih
putovanja. Stvaranjem uslova za ugodno i bezbedno kretanje peaka, to je veoma vano za
uspean plan, peaenjem e moi da se ostvari izmeu 20% i 25% unutargradskih
putovanja, a izmeu 5% i 10% dnevnih putovanja ostvarie se biciklima, taksi vozilima i tzv.
159
paratranzitom, odnosno kolektivnim vidovima prevoza na viem nivou usluge i komfora

(kolektivni taksi, dial-a-bus, linijski prevoz hendikepiranih i sl.).
Raunajui sa ovim odnosima u vidovnoj raspodeli, u sistemu javnog prevoza oekuje se
relativno blag porast broja prevezenih putnika od oko 1,5 % proseno godinje za period do
2021. godine, to na kraju planskog perioda iznosi oko 775 miliona prevezenih putnika u toku
godine.
Opti ciljevi razvoja saobraajnog sistema Beograda su:

ukljuivanje Beograda u mreu evropskih multimodalnih saobraajnih vorova,

stvaranje uslova za razvoj saobraaja kao znaajne privredne delatnosti Beograda,
meusobno povezivanje (interno i eksterno) mrea svih vidova saobraaja,
meusobno usklaen razvoj svih vidova saobraaja,
optimalno povezivanje svih gradskih funkcija,
efikasno i racionalno korienje prevoznih kapaciteta,
poveanje nivoa usluge i bezbednosti saobraaja,
smanjenje obima saobraaja na putnoj i ulinoj mrei,
poveanje privlanosti javnog u odnosu na putniki automobilski saobraaj,
vraanje osnovne funkcije ulicama - neometano i bezbedno kretanje peaka i vozila,
smanjenje tetnih uticaja saobraaja na ljude i ivotnu sredinu i prirodno i kulturnoistorijsko naslee i
racionalno korienje materijalnih i finansijskih resursa.
6.1.3 Putna i ulina mrea

Generalno, predloeno reenje putne i uline mree zasniva se na realizaciji tangencijalnih i
prstenastih saobraajnih pravaca sa zadatkom vezivanja primarnih radijalnih pravaca na
obodu centralnog i kontinualno izgraenog podruja. Time e se stvoriti uslovi za bolje
razdvajanje i raspodelu saobraajnih tokova, kao i mogunost alternativnog meusobnog
povezivanja pojedinih delova grada bez prolaska kroz centralno podruje. Pored izgradnje
novih putnih i ulinih pravaca, na primarnoj mrei planira se i izgradnja i rekonstrukcija
onih deonica uline mree koji e omoguiti da se delom ve izgraeni potezi meusobno
poveu kontinualnim profilima u funkcionalne celine. U tabeli je prikazana duina putne i
uline mree po funkcionalnim rangovima, kao i duina planirana za izgradanju i
rekonstrukciju za period do 2021. godine.
Tabela 74:
Primarna putna i ulina mrea na podruju Generalnog plana
rang
saobraajnica
duina
(km)
planirano
za
izgradnju (km)
planirano
za
rekonstrukciju (km)
gradski autoput
obilazni autoput
magistrale
ulice I reda
ulice II reda
koridori
UKUPNO:
32.2
53.4
233.3
212.4
275.1
56.6
863.0
30.6
50.2
21.6
29.1
131.5
22.0
50.4
2.6
75.0
ukupno za izgradnju/
rekonstrukciju
(km)
30.6
72.2
72.0
31.7
206.5
Prvu prstenastu saobraajnicu ini obilazni autoput od Batajnice preko Dobanovaca,

Ostrunice, eleznika i Belog potoka do Bubanj potoka, sa koridorom preko Vine i novim
160
mostom na Dunavu za vezu sa meunarodnim putem E-70 preko Paneva i Vrca za

Rumuniju. Ova saobraajnica e meusobno povezati sve meunarodne i magistralne putne
pravce koji se stiu u Beogradu, to e omoguiti rastereenje gradske mree od tranzitnog,
naroito teretnog saobraaja, kao i neposredniju distribuciju izvorno-ciljnog saobraaja.
Unutar kontinualno izgraenog gradskog podruja, predvieno je formiranje unutranjeg
magistralnog poluprstena (UMP) oko Centralne zone koju ine staro jezgro Beograda, budui
centar u Savskom amfiteatru, stari i novi centar na Novom Beogradu i staro jezgro Zemuna.
Trasa ovog poteza, sa podruja Novog Beograda od magistralnog pravca T6, prua se
novom ulicom 2a-2a juno od eleznike pruge, prelazi Savu u zoni nizvodnog pica Ade
Ciganlije, ulazi u pravac Bulevara vojvode Miia, odakle po prolasku senjake padine u zoni
"Rasadnika" ulazi u tunel i tunelskom deonicom ide do stare Autokomande, odakle se novom
trasom june saobraajnice prua do nove petlje "umice" na postojeem autoputu. Od
petlje "umice" ovaj pravac se usmerava na sever, ka Panevakom mostu, i to koridorima
Ulica Gria Milenka, Pop-Stojanovom, Transkom i Severnim bulevarom. Ovim
unutranjim magistralnim prstenom stvorie se uslovi alternativnog meusobnog povezivanja
delova grada obodom centralnog podruja i titi centralno podruje od lokalnog tranzitnog
saobraaja. U vezi sa ovim potezom, a u cilju objedinjavanja Topiderskog parka u jednu
celinu, izmetena je deonica Rakovikog puta sa pozicije pored Konaka kneza Miloa na
novu trasu uz postojeu elezniku prugu.
Saobraajnica koja ima zadatak da zatiti staro jezgro Beograda od teretnog saobraaja je
pravac koga ini istona deonica spoljne magistralne tangente (SMT), na delu od postojeeg
gradskog autoputa (Velikog mokrog luga) do Rospi-uprije, odakle se ovaj pravac novom
Dunavskom ulicom kroz podruje Ade Huje povezuje sa Panevakim mostom. Na ovom
potezu u zoni Ade Huje naznaen je koridor novog mosta za prelazak na levu obalu Dunava
odakle ovaj koridor prolazi kroz podruje Panevakog rita i ide na sever gde se povezuje
sa novoplaniranim koridorom severne tangente.
Na junom podruju grada izgradnjom i rekonstrukcijom pojedinih delova uline mree
formirae se juna deonica SMT-a koja povezuje Ibarsku magistralu sa gradskim autoputem
u voru "Lasta". Deonice planirane za izgradnju su: deo nove Ulice patrijarha Dimitrija u
Rakovici od Ulice osloboenja do Ulice Pere Velimirovia, deonica koju ine pravci
Crnotravska, Save Makovia, Kruni put, Brae Jerkovi i veza ovog poteza sa gradskim
autoputem u petlji "Lasta" i istonom deonicom SMT.
U Centralnoj zoni starog Beograda ve danas egzistira potez koji predstavlja distributivni
prsten oko najueg centralnog podruja. NJega ini postojei sistem ulica i to: 29. novembra,
Duanova, Tadeua Kouka, Karaoreva, Nemanjina, Tolbuhinova, 14. decembra,
Vojislava Ilia, Gospodara Vuia, ingrijina i Dimitrije Tucovia. Pojedine deonice ovog
poteza potrebno je kroz dalju plansku razradu, rekonstrukciju i izgradnju dovesti u planiranu
funkciju.
U Centralnoj zoni starog Beograda planirana je izgradnja Karaoreve ulice, u rangu
magistrale, po novoj trasi od Brankovog mosta do veze sa Ulicom Slobodana Penezia, kao i
izgradnja drugog kolovoza u Ulici Slobodana Penezia do Mostarske petlje.
Za vezu eleznike stanice "Centar" u Prokopu sa centralnim gradskim prostorom
predviena je saobraajnica prvog reda od Bulevara mira, preko autoputa, Deligradskom
ulicom do Tirove ulice. NJen prodor kroz optinu Vraar planiran je, za razliku od ranijih
reenja ovog poteza, saobraajnicama u postojeim regulacijama i u reimu jednosmernih
ulica sve do Trnske ulice koja se spaja sa Bulevarom kralja Aleksandra.
161
Takoe je predvieno povezivanje Bulevara kralja Aleksandra sa Ulicom Dimitrija Tucovia

prodorom pored Cvetkove pijace i spajanjem sa ingrijinom ulicom, ime e se rasteretiti
Bulevar kralja Aleksandra na delu izmeu Cvetkove pijace i Batutove ulice.
Sa ciljem zatite Starog jezgra Zemuna od tranzitnog saobraaja formirae se magistralni
pravac koji predstavlja produetak Bulevara Mihaila Pupina ka Vrtlarskoj ulici i dalje, preko
Ugrinovake ulice, kao veza sa novim novosadskim putem (saobraajnicom T6). S obzirom
na izgraen prostor, kao i na steene i stvorene uslovljenosti u koridoru preloenog
magistralnog poteza, potrebno je u fazi detaljnije razrade kroz plansku i tehniku
dokumentaciju razmotriti mogunost aleternativne veze sa novim novosadskim putem preko
Prvomajske ulice kako bi se nalo najpihvatljivije saobraajno i prstorno reenje.
Na podruju Zemuna od primarnih saobraajnih pravaca planiran je produetak magistralne
saobraajnice T6 na sever prema Ulici cara Duana, odakle je predvien koridor za prelazak
preko Dunava na banatsku stranu i zatim u pravcu severoistoka prema Panevu - severna
tangenta. Ovaj deo mree dopunjen je produetkom saobraajnice T6 u pravcu juga, od
veze sa gradskim autoputem do Ulice Toin bunar.
Surinski put, u rangu ulice prvog reda se, od ukrtaja sa saobraajnicom T6 preko
Beanijske kose, uvodi u gornji Zemun, gde se spaja sa Ulicom cara Duana.
U produetku Ulice Pariske komune formira se saobraajnica u rangu ulice drugog reda, uz
magistralnu elezniku prugu, koja se prua do naselja Zemun polje.
U zoni Batajnice planirane su dve june obilaznice, jedna u rangu magistrale ija trasa prati
sa severne strane trasu eleznike pruge i druga u rangu ulice I reda koja povezuje
privrednu zonu Batajnice i novoplaniranu lokoteretnu stanicu sa obilaznim autoputem.
U zoni Surina planirana je severna obilaznica u rangu ulice drugog reda.
Na pravcu Ulice Jurija Gagarina, u produetku Ulice Vladimira Popovia, planira se
probijanje ovog poteza ka Bulevaru Mihaila Pupina.
Delovi koji upotpunjuju sistem primarne uline mree i omoguuju realizaciju sadraja
planiranih Generalnim planom su: saobraajnice u privrednoj zoni du autoputa u Zemunu, u
naselju Altina, planiranom naselju Savska terasa, prodor Kumodrake ulice prema novom i
starom Avalskom putu, saobraajnice u naselju Padina, produetak Mirijevskog bulevara do
naselja Mirijevo i njegovo povezivanje sa SMT i Slanakim putem i povezivanje Ove sa
Panevakim putem.
U funkciji bolje meusobne povezanosti primarne uline mree du gradskog autoputa
predviene su nove denivelisane raskrsnice za Aerodrom "Beograd", u privrednoj zoni u
Zemunu, kod hale "Limes" sa Ulicom proleterske solidarnosti, petlja "umice" sa UMP, za
povezivanje sa SMT u zoni Velikog mokrog luga, kao i rekonstrukcija petlje "Transped" za
vezu sa planiranom privrednom zonom "Zuce" i podrujem Avale.
Od primarne uline mree planira se rekonstrukcija i delimina izgradnja poteza Slavija ika, Junog bulevara, Bulevara kralja Aleksandra od Gospodara Vuia do Malog mokrog
luga, Trgovake ulice od groblja u arkovu do groblja "Orlovaa" i potez saobraajnice I-I od
Lazarevakog puta do Sremice.
162
Predloena funkcionalna kategorizacija uline i putne mree na podruju Generalnog plana

usklaena je sa vaeom kategorizacijom magistralne i regionalne putne mree republikog
znaaja, a reenja su prilagoena potrebama planirane uline mree.
6.1.4 Javni gradski i prigradski prevoz putnika
Plansko reenje zasniva se na revitalizaciji i rehabilitaciji postojeih vidova javnog
saobraaja i postepenom uvoenju mree savremenog gradskog inskog sistema tipa LRT.
Predloeni koncept javnog prevoza za 2021. godinu predvia tri vida inskog saobraaja:
(1) gradsku (i prigradsku) eleznicu, (2) kapacitetni inski sistem (LRT) i (3) tramvaj.
Gradsko-prigradska eleznica na podruju Generalnog plana ima duinu trasa od oko 104
km. Osnovnu aktivnost u narednom planskom periodu, koja se odnosi na elezniki
prigradsko-gradski saobraaj, treba usmeriti ka izgradnji novih i osposobljavanju postojeih
stanica i stajalita za prihvat putnika. U fazama razvoja eleznike infrastrukture bie
potrebno obezbediti uslove da se ta infrastruktura moe koristiti i od strane gradskih inskih
sistema (Track sharing).
Duina predloenih trasa LRT iznosi 24,3 km i u realizaciji se mogu podeliti u nekoliko etapa:
Prva etapa podrazumeva izgradnju tunela od Vukovog spomenika do Pop-Lukine

ulice (3 km), gde trasa izlazi na novu mostovsku konstrukciju, nizvodno od postojeeg
Brankovog mosta, zatim po prelasku preko reke Save ide povrinski izdvojenom
trasom du Bulevara Mihaila Pupina do Ulice panskih boraca, kojom nastavlja prema
eleznikoj stanici Novi Beograd do postojeeg tramvajskog depoa koji preuzima
ulogu depoa za LRT u prvoj fazi. U konanom reenju lokacija depoa se planira u
Laudonovom ancu.
Druga etapa je irenje ovog sistema u starom delu Beograda, du Bulevara kralja
Aleksandra. Od Ustanike ulice do Vukovog spomenika trasa novog inskog sistema
ide povrinski i smeta se u izdvojenu "baticu" u sredinu kolovoza. Ovo e zahtevati
temeljnu rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra.
Trea etapa je razvoj ovog sistema na novobeogradskoj strani, povrinskim

voenjem od Ulice panskih boraca, Bulevarom Mihaila Pupina prema zgradi
skuptine optine Novi Beograd i zatim do Tvornike ulice u Zemunu.
Svaka od etapa ovog sistema je funkcionalno nezavisna, a etape I i II ine liniju duine oko
11 km gde je oko 27% duine trase u tunelu, oko 9% na mostovskoj konstrukciji i oko 64%
duine na terenu.
Prilikom izrade prve i tree etape LRT-a potrebno je uzeti u obzir i mogunost ispitivanja
alternative voenja dela trase LRT-a pravcem Bulevara AVNOJ-a, kao alternativno reenje
delu trase koji ide Bulevarom Mihajla Pupina. Takoe, alternativno reenje traba traiti i na
pravcu prema eleznikoj stanici Novi Beograd i to posebno u delu prelaska autoputa u zoni
sportske hale "Limes". Sama trasa LRT-a bie predmet dalje razrade GP-a kroz izradu
generalnog projekta kojom prilikom e se po svim aspektima definisati efekti sistema, poloaj
trase, poloaj i dubina tunela, nain gradnje, trokovi izgradnje i slino.
Dalji pravci razvoja kapacitetnog inskog sistema usmereni su ka junim delovima grada:
163

etvrta etapa - tunelska deonica od Pravnog fakulteta, preko "Slavije" do eleznike

stanice "Centar" u Prokopu;
peta etapa - tunelska deonica ispod Senjaka, od eleznike stanice "Centar" do
Sajma;
esta etapa - od Sajma do Banovog brda sa tunelskom deonicom u zoni Poeke
ulice;
sedma etapa - uspostavljanje inske veze izmeu ukarice i Banovog brda sa jedne i
Novog Beograda sa druge strane planiranom vezom preko reke Save u zoni
nizvodnog pica Ade Ciganlije.
Mrea dvokolosenih pruga na ovim trasama predstavljae okosnicu visokokapacitetnog

gradskog inskog sistema od kojih e se u daljim fazama razvoja granati kraci prema:
novobeograskim blokovima du Ulice Jurija Gagarina, Gornjem Zemunu, Banovom brdu,
Rakovici, Vodovcu, Karaburmi i Mirijevu. Redosled uspostavljanja povrinskih deonica
kapacitetnog inskog sistema zavisie od dinamike razvoja pojedinih planiranih ulinih
pravaca i objekata.
Tramvajska mrea u postojeem stanju ima duinu od oko 45 km i ona e se u zavisnosti od
dinamike razvoja LRT, na trasama gde se te dve mree preklapaju, zamenjivati kolosecima
irine 1.435 mm. Jedna od prvih zamena metarskog koloseka, kada doe do realizacije LRT
na pravcu Vukov spomenik - eleznika stanica Novi Beograd, usledila bi na pravcu
Bulevara kralja Aleksandra (Vukov spomenik - Ustanika, duine 4 km), kao i na pravcu
Ulice Jurija Gagarina (od depoa do Bloka 45, duine oko 5 km). Krug tramvaja "dvojka" uz
odgovarajuu rekonstrukciju pruge, sistema napajanja, uvoenja elektronskog sistema
kontrole i upravljanja i nabavku novih vozila, bie zadran sa metarskim kolosekom.
Trase trolejbuskog podsistema se zadravaju kao u postojeem stanju. Ostavlja se
mogunost njihovog proirenja gde je to tehnoloki i ekonomski opravdano u cilju zamene
autobusa, vodei rauna o celovitosti trolejbuske mree.
Autobuski podsistem javnog prevoza e i ubudue imati vanu ulogu. Razvoj ovog vida
prevoza e se usaglaavati sa uvoenjem kapacitetnog inskog sistema, a u principu on
treba da opslui sekundarne koridore du kojih ne saobraaju inski sistemi, kao i da
preuzme ulogu opsluivanja gradske i prigradske eleznice i LRT kao tzv. napojni sistem.
Depoi koji su u funkciji javnog saobraaja i zadravaju se na postojeim lokacijama uz
odgovarajuu reorganizaciju i koncentraciju prostora su Dorol, Karaburma, Novi Beograd i
Kosmaj (petlja "Lasta"). Lokacije na kojima se nalaze depoi "Zemun" i "Gornji depo" u
Bulevaru kralja Aleksandra izmetaju se i taj se prostor prenamenjuje. Umesto lokacije
"Zemun", predloena je lokacija u industrijskoj zoni "Gornji Zemun". Pored ovog, planirani su
depoi i na lokacijama "Vrbin potok" i "Laudanov anac", a za smetaj sadraja operative
mogua je lokcija u Bloku 58 koji je namenjen komunalnim sadrajima.
Na vie mesta izgradie se komplementarni vidovi prevoza, kao to su uspinjae, ulini
liftovi, pokretna stepenita, iare i sl. Na taj nain saobraajni sistem Beograda dobie novi
kvalitet kojim e se omoguiti bolja pristupanost najatraktivnijim delovima grada (savska
obala, kalemegdanski plato, Kosaniev venac, Terazijska terasa, Koutnjak, Ada Ciganlija,
itd.) i unaprediti turistika ponuda Beograda.
6.1.5 Parkiranje
164
Reenje problema parkiranja predstavlja jedno od centralnih pitanja saobraajnog sistema

Beograda. Na osnovu prognoziranih veliina mobilnosti, prostorne i vidovne raspodele
putovanja, procenjuje se da e broj jednovremenih zahteva za parkiranjem u Centralnoj zoni
iznositi oko 20.000.
Osnovni zadaci na reavanju ovih zahteva moraju biti usmereni ka:
razvoju efikasnog, pouzdanog i komfornog sistema javnog saobraaja,
ograniavanju automobilskog saobraaja u Centralnoj zoni,
ukidanju postojee prakse izdavanja rezervacija za parkiranje (i uklanjanje fizikih
prepreka koje se u tu svrhu koriste),
uvoenju nove tarifne politike koja podrazumeva vremensko ograniavanje trajanja
parkiranja, odgovarajui monitoring i efikasno sankcionisanje prekraja,
primeni odgovarajue regulative za korisnike prostora i investitore,
izgradnji javnih parking garaa i vanulinih parkiralita i
izgradnji garaa u blokovima za potrebe koje nisu pokrivene na pojedinanim
parcelama.
Realizaciju aktivnosti u oblasti parkiranja treba sprovesti primenom odgovarajuih mera i to
u dve faze:
Prva faza podrazumeva utvrivanje i primenu normativa tokom izrade planske
dokumentacije i ureenje postojeeg stanja, to podrazumeva definisanje reima
parkiranja, trita parking mesta, tarifnog sistema, kao i naina kontrole i
sankcionisanje prekraja, zatim izgradnju vanulinih parkiralita i parking garaa u
Centralnoj zoni za stanovnike i javnu namenu.
Druga faza podrazumeva razvoj i visok nivo usluge javnog gradskog i prigradskog
prevoza, to prouzrokuje smanjenje broja automobila u Centralnoj zoni i izgradnju
garaa i vanulinih parkiralita na obodu Centralne zone sa uvoenjem sistema "Park
and Ride".
Prema za sada vaeim normativima za zone stanovanja predvia se obaveznost izgradnje
kapaciteta za parkiranje u zavisnosti od planirane gustine stanovanja i vrste stambenih
objekata, uz uvaavanje prognoziranog stepena motorizacije od 1 (jednog) putnikog
automobila po domainstvu. Pri rekonstrukciji postojeih stambenih naselja treba obezbediti
0,7 parking mesta po stanu, za nova naselja 1,1 parking mesto po stanu, a za porodine
zgrade u okviru pripadajue parcele treba obezbediti minimalno 1 parking mesto po
domainstvu.
Za ostale namene predvia se obaveznost izgradnje kapaciteta za parkiranje prema
preporukama Jugoslovenskog drutva za puteve: za administrativne objekte treba obezbediti
1 parking mesto na 60 m2 neto etane povrine, a za trgovinske sadraje na 50 m2
prodajnog prostora. Za ostale sadraje - ugostiteljske, sportske, kulturne i sl. potrebno je
izvriti odgovarajue analize potreba za parkiranjem i nain njihovog reavanja.
U prvoj fazi ureivanja parkiranja Centralne zone predlae se tehniko regulisanje ulinih
frontova u krugu "dvojke", to bi obuhvatilo obeleavanje oko 6.000 parking mesta uz
izvesne graevinske intervencije u regulacionim irinama saobraajnica.
Realizacija javnih parking garaa u ovoj zoni planira se na lokacijama:
Obiliev venac, dogradnja postojee garae za oko 200 parking mesta,
ispod cvetne aleje na prilazu Skuptini grada, sa ulazom/izlazom iz/na Ulicu
Dragoslava Jovanovia, kapaciteta oko 400 parking mesta,
u Ulici kralja Milana, izmeu Skuptine Republike Srbije i Robne kue "Kluz" sa
prilazom iz Ulice Kosovke devojke, kapaciteta oko 200 parking mesta;
165

Bajlonijeva pijaca, ispod pijace, kapaciteta oko 200 parking mesta,

Slavija, izmeu Ulica kralja Milana, NJegoeve, Beogradske i Kralja Milutina,
kapaciteta oko 550 parking mesta,
kod Crkve Svetog Marka, izmeu Ulice arhiepiskopa Danila i Crkve Svetog Marka sa
prilazom iz Ulice arhiepiskopa Danila, kapaciteta oko 300 mesta,
na svim trgovima i saobraajnicama na kojima postoje tehniki i drugi uslovi da se
njihovo podzemlje iskoristi za izgradnju podzemnih javnih garaa.
Razvoj mree javnih garaa kao samostalnih objekata, kako u najuem centralnom podruju,
tako i na drugim lokacijama visokog stepena atraktivnosti, bie predmet izrade posebne
studijske i planske dokumentacije.
6.1.6 Peaki i biciklistiki saobraaj
Poboljanje i unapreenje uslova za kretanje peaka postiie se oslobaanjem javnog
prostora, koji je inae namenjen peacima, od parkiranih automobila i planskim razmetajem
ulinih sadraja (kioska, kafanskih bati, ulinih tezgi i sl.). Povrine koje koriste peaci e se
uiniti privlanim, bezbednim i prigodnim za osobe sa specifinim potrebama (roditelji sa
malom decom, stare osobe, invalidi i sl.).
Pored irenja podruja Knez-Mihailove ulice za razvoj peakih zona koridora, planiraju se:
potez Kalemegdan - Slavija, delovi ulica prema Kosanievom vencu, potez od Slavije do
Hrama Svetog Save, prostor od Trga Nikole Paia ka Bezistanu i ka unutranjosti bloka, na
podruju Starog jezgra Zemuna i u drugim atraktivnim zonama pojedinih gradskih podcelina.
Biciklistikom saobraaju, koji je u svetu i kod nas u ekspanziji, potrebno je obezbediti uslove
za bezbedno kretanje putem uspostavljanja odgovarajuih saobraajno-regulativnih mera i/ili
formiranjem biciklistikih staza. Mrea biciklistikih staza u postojeem stanju se prostire du
leve i desne obale Save i desne obale Dunava, kao i centralnim podrujem Novog Beograda
u duini od oko 32 km. Pored Novog Beograda, Zemuna i banatskog dela grada, koji imaju
najpovoljnije uslove za razvoj ovog vida saobraaja, mogunosti za izgradnju atraktivnih
biciklistikih staza postoje i u umadijskom podruju grada. Neke od tih trasa su na potezu
od Avale paralelno sa trasom postojeeg krunog puta, zatim pored manastira u Rakovici
du Topiderske reke do njenog ua u ukariki rukavac, kao i na potezu od Petlovog i
Labudovog brda, preko Vidikovca do Koutnjaka, trasom stare "pionirske pruge" do
Pionirskog grada, prema sportskom centru u Koutnjaku, a zatim i do restorana "Golf" i
kampa u Koutnjaku.
Prema projektu Evropske unije o uspostavljanju evropske mree biciklistikih staza
planirano je da dve staze prou kroz Srbiju, koje bi se meusobno povezale u podruju
Beograda. Koridori koji se planiraju kao deo evropske biciklistike mree su: na banatskom
podruju du Zrenjaninskog puta, na sremskom podruju, obalom Dunava, do ua Save u
Dunav, a na umadijskom podruju du Smederevskog puta (alternativno, gde to terenski i
prostorni uslovi omoguuju obalom Dunava) i du starog Avalskog puta. Poloaj trasa i ostali
tehniki elementi moraju biti sagledani i definisani odgovarajuom planskom i tehnikom
dokumentacijom.
6.1.7 Meugradski i prigradski autobuski terminali
166
Postojea lokacija meugradske autobuske stanice danas odgovara veini putnika, jer se
njihova odredita uglavnom nalaze u centralnoj zoni na desnoj obali, a tu se vri i
koncentracija veza sa eleznicom i javnim gradskim prevozom. U buduem razvoju, te
osobine e se preneti na zonu oko centra Novog Beograda pa se nova lokacija autobuske
stanice predvia uz elezniku putniku stanicu na Novom Beogradu. Do poetka realizacije
planiranih sadraja u Savskom amfiteatru i preseljenja stanica na novu lokaciju, postojee
autobuske stanice funkcionisae na sadanjem mestu uz neophodne korekcije organizacije.
Regulacionim planovima razradie se lokacije za pomone stanice na glavnim izlaznim
pravcima autoput (zapad - jugoistok), Panevaki put (sever), Ibarski put (jug) i drugi
terminali meugradskog i regionalnog znaaja.
Mrea prigradskih autobuskih linija sa gradskim linijama ostvaruje veze na 12 prigradskogradskih terminusa lociranih na prigradskim pravcima u obodnoj zoni i preko autobuske
stanice "Lasta" i prigradskog terminala kod Glavne eleznike stanice. Mrea prigradskih
terminala e se i dalje razvijati na terminusima i vanijim stajalitima planiranih inskih
sistema: tramvaja, novog kapacitetnog sistema i eleznice. Na ovaj nain e se smanjiti
vreme obrta na prigradskim autobuskim linijama i poveati njihova prevozna sposobnost uz
nie trokove eksploatacije.
Prigradski autobuski terminali planirani u prethodnom Generalnom planu egzistiraju i dalje
na lokacijama: Omladinski stadion, Ustanika ulica, Vodovac (Troarina), Kneevac,
Banovo brdo, eleznika stanica Novi Beograd i u zoni raskrsnice Ugrinovake i
saobraajnice T6 u Zemunu (u prvoj fazi na lokaciji Bulevar Mihaila Pupina - Tvornika).
6.1.8 elezniki saobraaj
Konceptom razvoja eleznike infrastrukture predloeno je da se novoizgraene pruge,
pruge na kojima je zapoeta realizacija, kao i pojedine pruge starog vora na podruju
Beograda, osposobe za transport u meunarodnom i unutranjem robnom i putnikom i
prigradsko-gradskom putnikom saobraaju.
Do sada izgraeni i planirani kapaciteti i objekti eleznikog vora, uz izvesna proirenja i
zadravanje nekih delova postojeeg sistema, moi e dugorono da zadovolje potrebe
putnikog i robnog saobraaja na podruju Beograda.
Aktivnosti u razvoju eleznikog saobraaja u narednom planskom periodu treba usmeriti ka:

obnovi (izgradnji dvokolosenog) eleznikog mosta preko Save kod Ostrunice,

izgradnji drugog koloseka na obilaznoj pruzi i elektrifikaciji tog pravca,
izgradnji drugog koloseka preko Panevakog mosta i prema Panevu,
dogradnji jo dva koloseka na deonici od Batajnice do eleznike stanice Novi
Beograd (stanice "Centar" u Prokopu),
razvoju robnih terminala, lokoteretnih stanica na lokacijama Batajnica, Ada Huja i
Maki (koja je locirana unutar kompleksa ranirne stanice i koja se namenjuje za robe
koje nisu zagaivai),
potpunom ukidanju starog eleznikog vora u Savskom amfiteatru i na Dorolu,
dislokacijom sadraja eleznice i smanjenju broja koloseka u topiderskoj dolini i
pretvaranju postojee eleznike stanice u treminal gradsko-prigradske eleznice,
nastavku izgradnje tehniko-putnikih stanica u Zemunu i Kijevu,
nastavaku izgradnje stanice "Centar" u Prokopu, i stanice Novi Beograd, dogradnji
postojeih i izgradnji novih stanica i stajalita i njihovo povezivanje sa drugim
saobraajnim sistemima i opremanje centralnim gradskim sadrajima,
167

izgradnji pruge prema aerodromu "Beograd", sa magistralne pruge iz TPS Zemun,

kao i povezivanje aerodroma "Beograd" sa teretnom prugom iz stanice Surin,
proirenju eleznikog vora prevashodno za teretni saobraaj, od stanice Beli potok
prema Vini sa prelaskom na levu obalu Dunava i povezivanjem sa eleznicom na
teritoriji Paneva,
izgradnji nadvonjaka i podvonjaka i to: putnog prelaza kod "Careve uprije", prilaza
Sajmu, denivelisanog drumskog prelaza u Batajnici i denivelacije puta eleznik Sremica, kao i na drugim mestima gde to zahtevaju uslovi saobraaja i ka
poboljanju uslova za korienje eleznice i eleznike infrastrukture u gradskom i
prigradskom saobraaju (Track sharing).
Postojea eleznika stanica Beograd zadrava se u funkciji prigradskog i gradskog prevoza

putnika sa etiri koloseka, a njeno reenje zavisie od reenja Savskog amfiteatra uz
odgovarajuu denivelaciju svih koloseka i perona.
6.1.9 Reni saobraaj

Reni putniki saobraaj u Beogradu usled povoljnih prirodnih uslova imae vei znaaj u
tzv. linijskom saobraaju (gradski, prigradski i meugradski prevoz putnika). U narednom
periodu predstoji razvoj gradskog, prigradkog i meugradskog renog prevoza putnika.
Glavno putniko pristanite bie izgraeno na postojeoj lokaciji i bie prevashodno u funkciji
razvoja meunarodnog i domaeg turistikog saobraaja. U gradskom renom saobraaju
potencijalno postoje tri osnovna korirdora kretanja putnikih tokova koji bi pored znaaja u
javnom prevozu putnika mogli imati poseban znaaj i za razvoj turizma u gradskom podruju:

Zapadni koridor: Savsko pristanite - Sajmite - Ada Ciganlija - Blok 45 - Umka Ostrunica - Obrenovac - Bojinska uma - Progar;
Severni koridor: Savsko pristanite - Veliko ratno ostrvo - Hotel "Jugoslavija"Zemunski kej - Gornji Zemun - Batajnica;
Istoni koridor: Savsko pristanite - Karaburma - Vinjica - Velikoselski rit Forkontumac - Panevo - Vina - Ritopek - Grocka.
Na svim navedenim mestima potrebno je obezbediti lokalna putnika pristajalita sa
relativno jeftinim plovnim pristanima.
Jedno od stratekih usmerenja razvoja transportnog sistema Srbije i SCG je bre i efikasnije
ukljuivanje u evropske integracione procese, odnosno razvoj transportnog sistema koji e
zadovoljiti potrebe oekivanog privrednog rasta zemlje i biti kompatibilan sa evropskim. To
ukazuje na potrebu razvoja sistema klasinog i kombinovanog (integralnog) transporta, kroz
gradnju mree terminala odreene hijerarhijske strukture.
Koncentracija multimodalnih, transportnih, skladinih i pretovarnih kapaciteta na povoljnoj
geografsko-saobraajnoj lokaciji omoguuje da Luka "Beograd" postane najvei i
najznaajniji transportno-distributivni sistem na irem geografskom podruju i da predstavlja
okosnicu i nosioca razvoja Beograda kao meunarodnog robno-transportnog vorita.
Zahtevi za terminalima za mala plovila (marine za jahte, jedrilice, motorne amce i brodie)
sve su izraeniji, to ukazuje na potrebu rezervacije prostora i izgradnju ovih sadraja prema
meunarodnim standardima, u cilju potpunijeg iskorienja potencijala plovnog puta Save i
Dunava. Potencijalne lokacije za ove sadraje su Dorol, zemunska akvatorija Dunava, Ada
Huja, Vina, ukariki rukavac i novoplanirana ada na levoj obali Dunava. Izgradnja kanala
na levoj obali Dunava izmeu ostrva aplja i banatske obale omoguie odvijanje nautikog
saobraaja i rekreativno korienje priobalja.
168
6.1.10 Vazduni saobraaj

Aerodrom "Beograd" e se zadrati na postojeoj lokaciji. Mogunost za izgradnju jo jedne
poletno-sletne staze postoji, tako da aerodrom ima povoljne prostorne uslove da se razvija i
ponovo postane znaajna meunarodna vazduna luka jugoistone Evrope.
U cilju zadovoljenja, kako transportnih potreba Beograda, tako i mogunosti davanja
transportnih usluga regionu, potrebno je da se u vezi aerodroma "Beograd" nastavi sa
planiranjem sledeih mera:

Zatita postojee lokacije u pogledu bezbednosti, povoljnog uticaja na okolinu, kao i za

dalji razvoj u skladu sa usvojenim planskim dokumentima (DUP aerodroma).
Omoguiti razvoj aerodroma sa dve poletno-sletne staze i prostorom za razvoj svih
potrebnih sadraja (putniki kompleks, robni kompleks, JAT, itd.) i sklad sa okolnim
naseljima i sadrajima.
Uspostaviti odgovarajuu putnu i elezniku mreu za vezu aerodroma sa gradom i
regionom. Za predloenu elezniku vezu potrebno je pristupiti izradi generalnog
projekta trase i odgovarajue planske dokumentacije.
Razvoj helikopterskog saobraaja podrazumeva izgradnju heliporta, koji je namenjen javnom

saobraaju i helidroma za sopstvene potrebe namenjenih ustanovama, kao to su bolnice,
policija i sl. Tokom dosadanjih, preliminarnih analiza, dolo se do zakljuka da planiranje i
izgradnja heliporta ima smisla samo ukoliko se nalazi u neposrednoj blizini (budueg)
poslovnog i administrativnog centra Beograda. Predloena je lokacija u blizini eleznike
stanice "Novi Beograd".
Da bi se obezbedila i sauvala lokacija za javni heliport, potrebno je sainiti odgovarajuu
dokumentaciju i ugraditi je u urbanistike planove grada.
6.1.11 Robno-transportni centri i logistika
Centralni elementi logistike mree grada su robno-transportni centri i robni terminali u

kojima se vri sakupljanje, prerada, dorada i distribucija robnih tokova.
Efikasna realizacija robnih tokova makro i mikro distribucije nije mogua bez jedne
kompaktno razvijene logistike mree grada. Centralni elementi te mree su robnotransportni centri i robni terminali u kojima se robni tokovi sueljavaju, prelamaju i
transformiu. Za naredni planski period predlae se razvoj kombinovanog centralizovanodecentralizovanog sistema logistike i robnog transporta Beograda, koji podrazumeva razvoj:

dva robno-transportna centra (Dobanovci i Vrin),

dva robna terminala (podruje luke "Beograd" i privredna zona "Gornji Zemun"),
169

jednog robno-distributivnog centra (Ada Huja) i

dva distributivna centra (zona "Autoput" i Batajnica).
Za uspostavljanje i razvoj predloenog reenja robnog transporta i logistikog sistema

Beograda neophodno je sprovesti niz postupaka i aktivnosti kroz koje bi se precizno
kvantifikovale i odredile njegove tehnoloke, prostorne, ekonomske i ekoloke performanse.
Postojee, delimino razvijene robne i distributivne kapacitete grada, potrebno je ukljuiti u
novi koncept logistike i robnog transporta Beograda.
6.2 Integralno upravljanje vodama
Pojmom integralno upravljanje vodama se utvruje osnovna strategija korienja voda,
zatita voda i zatita od voda iji je bazni dokument Vodoprivredna osnova Republike Srbije (
"Slubeni glasnik RS", br. 11/2002).
Osnovni strateki cilj vodoprivredne osnove je definisan Zakonom o vodama ("Slubeni
glasnik RS", br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 54/96), kao: "Odravanje i razvoj vodnog reima
kojim se obezbeuju najpovoljnija i najcelishodnija tehnika, ekonomska i ekoloka reenja
za jedinstveno upravljanje vodama, zatitu od tetnog dejstva voda, zatitu voda i korienje
voda."
Vodama se mora gazdovati integralno, jedinstveno, kompleksno i racionalno, a u sklopu
integralnog ureenja, korienja i zatite svih resursa i potencijala. Za poetak je potrebno
prepoznati postojanje veza izmeu raznih pojavnih oblika voda u gradu i iz evropske prakse
prihvatiti termin urbane vode, kao polaznu osnovu za dalji rad.
Urbane vode ine: voda za pie (povrinskog ili podzemnog porekla, proizvedena voda,
potroena voda); industrijsko-tehnika voda (procesna voda, rashladna voda, servisna voda);
upotrebljena voda (sanitarnog, industrijskog ili poljoprivrednog porekla); atmosferska voda
(kanalisana ili u slobodnom kretanju po povrini terena); otpadne vode (upotrebljena voda
pomeana sa atmosferskom); povrinska voda u vodotocima (bujice, vodoprijemnici);
podzemne vode (procurne iz vodovodne i kanalizacione mree, aluvijalne, arteske vode iz
dubokih i dubljih izdani); vode koje su element gradskog ambijenta, ili se koriste jo i za
rekreaciju i sport.
Integralno upravljanje urbanim vodama u jednom gradu znai vremensko i prostorno
upravljanje elementima vodnog bilansa na nivou pripadajueg sliva, uvaavajui interakcije
koje izmeu njih postoje. U najoptijem smislu to predstavlja upravljanje vodom u interakciji
sa drugim elementima ivotne sredine, gde se pod ivotnom sredinom podrazumeva
istovremeno, pored infrastrukture grada i prirodnog ambijenta, i celokupan drutveni,
privredni, pravni i institucionalni ambijent.
etiri grupe aktivnosti se planiraju u okviru uvoenja koncepta integralnog upravljanja
vodama grada Beograda: zakonodavne, institucionalne, ekonomske i tehnike.
Zakonodavne aktivnosti podrazumevaju postepeno prilagoavanje naih zakona, propisa i
procedura jedinstvenom paketu pravnih dokumenata Evropske zajednice, koji je poznat pod
imenom Acljuis Communautaire. Problematika voda u Evropi svrstana je u domen brige o
ivotnoj sredini, tako da Acljuis ukljuuje sve direktive, odredbe i odluke koje su donete u EZ
iz oblasti zatite ivotne sredine na osnovu raznih ugovora, zakona, pravnih principa, pravnih
interpretacija i meunarodnih sporazuma koje je potpisala Evropska komisija.
170
Institucionalne aktivnosti podrazumevaju pripremu za transformaciju komunalnih preduzea

u gradu kao i dalju podrku za razvoj ve osnovane gradske institucije, a u cilju dodeljivanja
jednog novog mandata za upravljanje urbanim vodama. Ova promena mandata omoguie
aktiviranje i nekih ve postojeih, ali nekorienih, mehanizama naplate tih novih usluga.
Ekonomske aktivnosti podrazumevaju razvijanje i postojanje ekonomski odrivih
mehanizama finansiranja usluga vezanih za urbane vode. Upravljanje gradskim vodama nije
drutvena delatnost, ve usluga koja kota.
Tehnike aktivnosti u nastupajuem periodu podrazumevaju etiri osnovna tipa akcija:
sanaciju postojee infrastrukture, zavretak zapoetih kapitalnih investicija iz prethodnog
perioda, izradu nedostajue planske dokumentacije iz svih domena gradskih voda u skladu
sa konceptom integralnog upravljanja i, konano, realizaciju planova u skladu sa realnim
mogunostima grada.
6.2.1 Snabdevanje grada vodom za pie
Procenjuje se da danas Beogradski vodovod snabdeva oko 1.350.000 stanovnika, vei deo
industrije i sve gradske institucije. Ukupna godinja proizvodnja vode pribliila se koliini od
250 miliona m3. Vodovodni sistem (BVS) prostire se na oko 21.000 ha ukljuujui, pored
centralne gradske zone, i rubne delove prigradskih optina i podeljen je u geografskom
smislu na est podsistema: sremski, arkovaki, mladenovaki, centralni, boleki i banatski.
U organizacionom smislu vodovodni sistem se sastoji od pet proizvodnih pogona gde se
voda preiava: "Maki", "Bele vode", "Banovo brdo", "Beanija" i "Vina", a potom uputa u
distribucioni sistem.
Izvorite beogradskog vodovoda se prostire du priobalja reke Save na desnoj obali od ua

do Ostrunice (Ada Ciganlija i Maki, a na levoj obali Save do Kupinova). Danas se u bilansu
BVS-a zahvata 60% podzemne vode iz 47 cevastih i 99 bunara sa horizontalnim drenovima i
40% vode iz reke Save i Dunava. Snabdevanje grada je uglavnom oslonjeno na jedan
vodotok reku Savu. Na teritoriji optine Palilula u granici GP nalazi se izvorite vode za
grad Panevo sa sledeim lokacijama: izvorite "Sibnica" kapaciteta oko 70 l/s, izvorite
"Filter" kapaciteta oko 100 l/s, izvorite "Gradska uma" kapaciteta oko 200 l/s, "OB" bunari
kapaciteta oko 70 l/s, ije se postojee stanje i proirenje respektuje.
Raspoloivi kapaciteti izvorita beogradskog vodovoda su: oko 5.000 l/s podzemne vode i
3.500 l/s rene vode, to daje ukupno 8.500 l/s.
Ukupni kapaciteti postrojenja za preiavanje podzemne vode (Bele vode, Banovo brdo i
Beanija) su zadovoljavajui, to nije sluaj i sa njihovim tehnikim stanjem, kao ni sa
nivoom primenjene tehnologije. Ukupni projektovani kapacitet ova tri postrojenja je 8.000 l/s,
radni kapacitet je 6.800 l/s, a realni samo 5.300 l/s. Ukupni kapacitet postrojenja za
preiavanje rene vode (Bele vode, Maki, Jezero i Vina) iznosi 3.580 l/s, to je jednako i
ukupnom radnom kapacitetu.
Distributivni sistem beogradskog vodovoda zbog konfiguracije terena podeljen je u pet
visinskih zona, koje su rasporeene izmeu kota 70,00 i 325,00 mnm. Cela prva zona je
prstenasto povezana u jedinstven sistem, a prostire se od Batajnice do Kaluerice, od Umke
do Ove i od Surina do Vinjice. Druga zona je najveim delom povezana u jednu celinu,
171
izuzev delova barajevskog sistema i gornjih delova Umke. Trea, etvrta i peta zona zajedno
ine oko 15% ukupnog sistema i pomou njih se vri snabdevanje najviih delova grada.
Trea zona se sastoji od tri podsistema: koutnjakog (Kanarevo brdo, Petlovo brdo i
Koutnjak); dedinjskog (Dedinje, Topider); zvezdarskog (Zvezdara, Kaluerica, Mirijevo), a
etvrta se razvila u dva pravca: deo junog sistema Kumodraa i peta Kumodra.
Beogradski vodovodni sistem raspolae sa 20 crpnih stanica, jo 99 crpnih stanica reni
bunara, 7 crpnih stanica postrojenja i 20 rezervoara iste vode. U nastavku je prikazan niz
osnovnih indikatora BVS-a za 2000. godinu.
Tabela 76:
Osnovni indikatori BVS-a za 2000. godinu
prosena dnevna fakturisana potronja po korisniku
(l/s/dan)
3
233
prosena mesena fakturisana potronja po domainstvu
(m /dom./mes.)
22,8
duina mree po korisniku
(m/kor.)
1,7
duina mree po prikljuku
(m/priklj.)
20
zapremina rezervoarskog prostora po korisniku
(m 3/kor.)
0,17
BVS se moe okarakterisati kao sistem koji je do sada, relativno pouzdano, snabdevao skoro
95% svojih potroaa vodom za pie. Ono to se prepoznaje kao problem u ovom trenutku,
kada se planira dalji razvoj BVS, je sledee:

poslednjih godina 5% potroaa BVS, koji se nalaze u najviim i perifernim delovima

grada, redovno imaju probleme sa snabdevanjem vodom tokom leta;
sve vie se smanjuje pouzdanost snabdevanja vodom velike veine potroaa zbog
nadeksploatacije izvorita podzemnih voda, gubitaka vode u starim cevima,
nedovoljne propusne moi glavnih distribucionih pravaca, crpne stanice u redovnom
radu nemaju rezervne agregate, zbog zaostajanja u proirivanju zapreminskog
prostora rezervoara, problema vezanih za postojanje nelegalnih prikljuaka i
nenamenske potronje vode, kao i problemi vezani za nepotovanje sanitarne zatite
izvorita;
oprema postrojenja PPV "Banovo brdo", "Bele vode" i "Vina" je zastarela i
neadekvatna. Postrojenje PPV "Banovo brdo" neophodno je to pre, rekonstruisati i
poboljati ugradnjom moderne opreme. Izgradnjom novog postrojenja "Maki 2" stei
e se uslovi da se zatvore postrojenja "Bele vode" i "Vina";
dugaak je spisak planiranih, a nerealizovanih kapitalnih objekata BVS-a, ija je
uloga i veliina znaajna za nastupajui period.
6.2.1.1 Ciljevi
Potreba je da se beogradski vodovodni sistem, jednim irim zahvatom, dovede do nivoa koji
odgovara stvarnim zahtevima voenja osnovnog proizvodnog procesa, kao i da se
upravljanjem obuhvati ceo vodovodni sistem. Namera je da se sistem tako postavi da moe
da prati promene koje nameu razvoj vodovodnog sistema, kao i razvoj upravljakih
metodologija i tehnika na osnovu istraivanja, merenja i protoka informacija unutar BVS. U
snabdevanju grada vodom, prioritetno i maksimalno bie koriena lokalna izvorita
podzemnih i povrinskih voda iz aluviona reka Save i Dunava, a sa oslanjanjem na izvorita
koja su zakonom zatiena od zagaenja pravnom, urbanistikom i vodoprivrednom
regulativom. Potrebne dodatne koliine bie obezbeene iz velikih sanitarno obezbeenih
izvorita, kao i uz korienje metoda vetakog prehranjivanja.
172
Budue potrebe za vodom odreivae se putem merenja i bilansiranja stvarne potronje,

pogotovo u industriji. Voda za tehnoloke potrebe industrije bie zahvatana iz vodotoka i
bunara i regulisana na ponovnu upotrebu sa viestrukim korienjem u tehnolokim
procesima.
6.2.1.2 Koncepcija razvoja
Reenje snabdevanja grada vodom zasnovano je na izgradnji kapitalnih objekata za
snabdevanje vodom, uz obezbeenje tehnoloke rezerve od 10-20%, ime se ostvaruje
visok stepen sigurnosti snabdevanja grada vodom za dugoroni period. Ti objekti su u prvom
redu izvorini objekti, revitalizovana postrojenja za preradu podzemne vode, drugi tunelski
dovod sa prateim objektima, kao i dogradnja i rekonstrukcija distribucionog sistema.
Optimalna reenja razvoja vodovodnog sistema treba da imaju visok stepen pouzdanosti
rada i mogunost ukljuenja prigradskih optina na centralni gradski sistem izgradnjom
regionalnog sistema. Realizovae se program revitalizacije i modernizacije postojeih
izvorita i postrojenja za preiavanje, izgradnja nove i revitalizacija i rekonstrukcija
postojee mree, objekata i opreme distribucionog sistema, saniranja gubitaka vode,
racionalizacija potronje vode i izgradnja nerealizovanih kapitalnih objekata BVS. Odnos
zahvatanja podzemnih i renih voda zavisie od buduih potreba za vodom i
tehnoekonomskih kriterijuma za odluivanje.
6.2.1.3 Izvorita
Potrebne koliine vode neophodne za praenje razvoja grada do 2006. godine, obezbedie
se korienjem sledeih izvorita:
a) Podzemne vode
Tabela 77:
Podzemne vode
revitalizacija postojeih izvorita Maki, Ada Ciganlija i priobalje reke Save
(vodozahvatnih objekata, korita i obala);
200 l/s
revitalizacija Savskog jezera kao infiltracionog jezera;

izgradnja bunara na "Uu" du desne obale Dunava i leve obale Save ukoliko se
pokae da su izdanost izvorita i kvalitet zahvaene vode dovoljni;
100-150 l/s
istrani radovi izvorita na potezu Jarak-Klenak na levoj obali Save (realizacija u

zavisnosti od kvaliteta zahvaene vode i izdanosti izvorita)
500-1500 l/s
Rezervisae se i sanitarno zatititi potencijalna izvorita na levoj obali Dunava, desnoj obali
Save, aluvionu Drine i sistemi koji se navode u Vodoprivradnoj osnovi Republike Srbije.
Prostor Velikog ratnog ostrva, Ada Ciganlija i podruje Makia su podruja sa aktuelnom
namenom prostora i potencijali su za vodosnabdevanje. Prostori koje sada koristi Beogradski
vodovod su leva i desna obala reke Save, Ada Ciganlija i Maki, dok prostor Velikog ratnog
ostrva tek treba aktivirati.
b) Povrinske vode
Izgradnja druge faze postrojenja "Maki"
2000 l/s
173
v) Sanitarna obezbeenost i izgradnja sistema za infiltraciju

na lokalitetu "Zidine" i levoj obali Dunava
sa objektima i cevovodima
500 l/s
Navedena izvorita e se razvijati ne samo na osnovu njihove izdanosti ve i na osnovu

tehnoekonomskih kriterijuma koji podrazumevaju uporeivanje sa alternativnim reenjima.
Grad e svoje potrebe za vodom prvenstveno reavati u svom okruenju. Prognoze
potrebnih koliina vode za celokupni BVS (koji prevazilazi teritoriju GP) pokazuju da je
srednja godinja potreba oko 8,2 m3/s u 2006. god. i 9,0 m3/s u 2021. god.
6.2.1.4 Postrojenja za preradu vode
Povrinske vode reka Save i Dunava preiavaju se na etiri postrojenja, iji su proizvodni
kapaciteti dostigli vrednosti od 3,5 m3/s. Na lokaciji Maki e se obezbediti prerada 5 m3/s
povrinske vode iz Save ("Maki I": 2 m3/s, "Jezero": 1 m3/s i "Maki II": 2 m3/s). Pored
izgradnje druge faze "Maki" i na drugim postrojenjima e biti izvedene rekonstrukcije i
dogradnje sa modernizovanom tehnologijom.
6.2.1.5 Distributivni sistem

U proteklom periodu od dvadeset godina izgraeni su, ili su poeli da se grade, vani
hidrotehniki objekti. Oni su uzeti u obzir pri definisanju budueg razvojnog koncepta. Kimu
distributivnog sistema grada treba da predstavlja drugi tunelski dovod. Po tom konceptu
razvoja voda e se sa kompleksa "Maki" potiskivati u dva pravca. Jedan deo vode bie
usmeren prema naseljima u junom delu grada, ka rezervoaru "arkovo" i dalje, prema
regionalnom sistemu Petlovo brdo-Mladenovac. Drugi, vei deo vode, namenjen za
snabdevanje centralnih delova grada, usmerie se ka drugom tunelskom dovodu.
Postrojenja "Maki" i "Banovo Brdo" se dovode u isti hidrauliki reim, ime se ostvaruju
uslovi da se u taj sistem u budunosti ukljui i postrojenje "Beanija".
Rezervoarski kapacitet Beogradskog vodovoda danas predstavlja svega 30% maksimalne
dnevne potronje. Dogradnja rezervoarskog prostora je neophodna, tako da bi BVS trebalo
da povea rezervoarski prostor do 50% od maksimalne dnevne potronje. Zbog toga se
planira hitna dogradnja postojeih i izgradnja novih rezervoara, sa rekonstrukcijom i
izgradnjom crpnih stanica.
Pored razvoja distributivnog sistema u centralnoj gradskoj zoni, predvia se obezbeenje
vode i za prigradske optine, putem izgradnje delova distributivnog sistema prema periferiji.
U pravcu Mladenovca zapoeta je izgradnja regionalnog vodovoda za snabdevanje vodom
23 naselja, duine 52 km i prenika 1.200 mm do 800 mm. Poetak cevovoda je u
rezervoaru Petlovo brdo, a zavretak na rezervoaru u Mladenovcu. Na drugoj strani,
sistem na levoj obali Save, u zapadnom delu van granica Generalnog plana, proirio se do
naselja Progar i Petrovi.
Na vodovodu junog prigradskog pravca, koji danas snabdeva deo optine ukarica i itavu
optinu Barajevo, planirana je znaajna dogradnja, kao to su prikljuenje preostalih naselja
optine Barajevo i irenje vodovoda dalje na jug, ukljuenjem u sistem obodnih sela u
optinama Obrenovac i Lazarevac. Takoe je predvieno povezivanje sa vodovodnim
174
sistemom Paneva, a i povezivanje i proirenje na region istoni Srem. Gradski vodovod

dobija regionalni karakter, to je i strateko opredeljenje razvoja vodosnabdevanja prema
Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije.
U periodu do 2021. god. razvoj beogradskog vodovodnog sistema podrazumeva: otvaranje
novih izvorita (na lokaciji "Zidine", na levoj obali Dunava, formiranje novog izvorita JarakKlenak i utvrivanje potencijala za izvorite na Velikom ratnom ostrvu uz ouvanje pejzanih
vrednosti), izgradnju novih postrojenja za preiavanje vode za pie (trea faza "Makia",
postrojenje Jarak-Klenak) i razvoj distributivne mree (drugi tunelski dovod, cevovodi, crpne
stanice i rezervoari).
6.2.2 Kanalisanje atmosferskih i otpadnih voda

Beogradska kanalizacija je danas razvijena na povrini od preko 11.500 ha i obuhvata
prostor starog Beograda, Novi Beograd, Zemun i neka naselja na levoj obali Dunava.
Kanalizacijom se evakuiu atmosferske i upotrebljene sanitarne vode i upotrebljene vode
industrije, kao i deo drenanih voda i voda vodotoka. Kanalizacioni sistem ima izlive u
gradske vodotoke - Savu i Dunav i druge gradske vodotoke bez ikakvog preiavanja.
Kanalizacioni sistem je meovitog tipa - 40 % je opteg tipa, a noviji delovi grada su
kanalisani po separacionom sistemu. Duina mree danas iznosi vie od 1.500 km. Oko
30% korisnika graskog vodovoda nema kanalizaciju. Stepen kanalisanosti prikljuene
teritorije Beograda u uoj gradskoj zoni ne prelazi 80% za upotrebljene vode i 65% za
atmosfersku vodu. Kanalizacija se razvija u pet nezavisnih sistema od kojih je centralni
sistem najrazvijeniji.
Kao poseban problem istiu se mnoga neplanski izgraena naselja za koja nije ni generalno
reen nain prihvatanja otpadnih voda. Za ova naselja e se u novom Generalnom projektu
dati koncept reenja, a za naselja gde je sistem ve realizovan neophodno je prilagoavanje.
Kanalisanje otpadnih voda
Najznaajnija karakteristika kanalizacionog sistema je da skoro 25% stanovnitva Beograda
jo uvek nije prikljueno na kanalizaciju. Odreeni broj ulica u samom gradskom tkivu
(optine Vraar, Savski venac, Palilula, Vodovac, Zvezdara, ukarica, Zemun) nemaju
kanalizaciju. Posebni problem stvaraju prigradska naselja, kao to su Mali mokri lug,
Kaluerica, vei deo Kumodraa, Jajinci, vei deo Batajnice, Krnjaa, Ova, Vina, Letane i
veliki broj neplanski izgraenih naselja.
Stanje u gradskom kanalizacionom sistemu je izuzetno teko i moe se opisati na sledei
nain:
beogradski kanalizacioni sistem ima 24 izliva u gradske vodotoke, Savu i Dunav, bez
ikakvog prethodnog preiavanja;
najvei broj od ukupno 37 crpnih stanica kanalizacionog sistema je u dotrajalom
stanju, a neke od njih rade kao u statusu "provizorijuma";
na Savi postoji 116, a na Dunavu 136 direktnih izliva otpadnih voda, kao i niz
pojedinanih i grupnih kanalizacija uvedenih u male vodotoke i melioracione kanale;
zbog nezavravanja delova zapoetih kapitalnih kanalizacionih objekata nije
sprovedena zatita izvorine zone "Maki" od atmosferskih voda;
nije reeno sanitarno ispravno istovaralite autocisterni sa sadrajem slivnika;
nije izgraeno nijedno od pet predvienih postrojenja za preiavanje otpadnih voda;
odravanje slivnika na gradskim ulicama je neodgovarajue, jer je oteano izraenom
erozijom graevinskog zemlji, a i nainom ienja ulica;
175

nedostaju veliki kolektori, tuneli i crpne stanice;

nedostaju objekti za prebacivanje otpadne vode iz savskog sliva u dunavski sliv, kao i
kolektor - interceptor radi odvoenja svih gradskih voda na tretman.
Kanalisanje atmosferskih voda

Nekadanji potoci, kao to su, primera radi, Mokroluki, Kumodraki, Banjiki, Bulbuderski i
uburski, prekriveni su irokim saobraajnicama, kao to su autoput prema Niu, Bulevar
JA, Cvijieva ulica i Juni Bulevar, ime je promenjen prirodni reim oticanja atmosferskih
voda. Kanalisanje atmosferskih voda je nepotpuno realizovano jer izgradnju saobraajnica
nije pratila realizacija potrebnih objekata za kine vode.
Atmosferske povrinske vode koje nisu predviene da se evakuiu podzemnim
kanalizacionim sistemom (poznate kao unutranje vode) nekontrolisano se kreu ulicama i
stvaraju plavne zone u najniim delovima grada.
6.2.2.1 Ciljevi
Osnovno strateko opredeljenje je stvaranje takvog kanalizacionog sistema koji e
obezbediti kontinuitet funkcionisanja sistema u duem periodu. Dalji razvoj beogradske
kanalizacije treba da ide u pravcu prilagoavanja postojee razvojne koncepcije realnim
materijalnim mogunostima grada i, saglasno tome, ka zavretku zapoetih a nezavrenih
objekata.
U cilju primene savremenog koncepta reenja kanalizacije planirati reenja po slivnim
povrinama, a time i tretman voda pre isputanja u prijemnike. Nastaviti predvieni razvoj
kanalizacije u okviru autonomnih odvojenih sistema koji treba da predstavlja zaokruenu
tehniku celinu, koja se zavrava postrojenjem za preiavanje otpadnih voda. Zbog toga je
potrebno izmestiti glavne izlive otpadnih voda van grada i otpadne vode savskog sliva
prebaciti u dunavski sliv. Sprovesti zatitu izvorine zone Maki od atmosferskih i spoljnih
voda i program razvoja mree i objekata ostrunikog kanalizacionog sistema.
Po pitanju utvrivanja bilansa otpadnih voda uspostaviti kontinualna merenja hidrolokih i
hidraulikih karakteristika kanalizacionog sistema, kao i merenja kvaliteta vode istovremeno
na crpnim stanicama i ispustima, bilansiranje koliina i zagaenja, kao i matematiko
modeliranje kanalizacionog sistema.
Planirano je da se kanalizacija grada razvija u okviru pet velikih sistema od kojih bi svaki
imao po jedno postrojenje za mehaniko, bioloko i u konanoj fazi preiavanje otpadnih
voda sa tercijalnim preiavanjem, kako to propisuju standardi i naela direktiva Evropske
unije u oblasti politike voda, u ijem kompleksu su i istovarita autocisterni. Predvieni su
sledei kanalizacioni sistemi:
Centralni kanalizacioni sistem
Centralni kanalizacioni sistem obuhvata znatnu teritoriju starog Beograda izmeu Dunava i
Save, do vododelnice Kumodra, Mali mokri lug i levu obalu Save, Novi Beograd i Zemun
sve do industrijske zone. Kljuni objekat je interceptor - skuplja koji prihvata vode leve i
desne obale Save i desne obale Dunava i odvodi ih u postrojenje za preiavanje. Kine
vode se isputaju u Savu i Dunav, odnosno u gradske vodotoke pripadajueg sliva. Ovaj
sistem zahvata preko 31.000 ha teritorije grada. Centralni kanalizacioni sistem je sa
176
meovitim sistemom kanalisanja, delom optim (staro jezgro grada) i delom separacionim
(Novi Beograd, Zemun i sva novija naselja u umadijskom delu Beograda).
Na delu gde je sistem kanalisanja zasnovan po optem principu kanalisanja predvia se
nastavljanje razdvajanja kinih od otpadnih voda sistemom prelivnih graevina. U nekim
delovima grada, kao npr. Dorol i staro jezgro Zemuna, predvieno je da postojea mrea
kanala bude iskoriena za kine vode, a da se gradi nova mrea za otpadne vode. Na
nekim od vodotoka nakon regulacije predviene su retenzije u uzvodnim delovima sliva, radi
zadravanja poplavnog talasa (Mirijevski, Mokroluki, Jelezovaki, arkovaki potok,
Kumodraki potok, kao i na eleznikoj reci).
Zatita izvorita "Maki" predviena je izgradnjom kinog kolektora "Padinski kanal",
kolektora "eleznik-Sava" i "Obodni kanal" uz novi put Beograd -Obrenovac.
Rastereenje reke Save od ulivanja otpadnih voda iz gradske kanalizacije sa podruja
Mokrolukog sliva, sliva Topiderske reke i sa poteza Sremica -eleznik - arkovo - Senjak
planira se izgradnjom kanalizacionih objekata odnosno tunela "Hitna pomo - ure
akovia", kao jedna od moguih varijanti. Podruje niske savske zone prebacuje se u
dunavski sliv preko izgraene crpne stanice "eleznika stanica" potezom do tunela
"Balkanska - ure akovia". Otpadne vode zemunsko-novobeogradskog dela centralnog
sistema dovode se do crpne stanice "Ue" na kojoj je neophodno izvriti rekonstrukciju i
proirenje. Prikupljene vode bi se prebacile na desnu obalu Save i dalje ka buduem
interceptoru kojim bi se vode odvele na postrojenje za preiavanje.
Boleki podsistem
Ovaj sistem zahvata preko 10.000 ha teritorije grada. Pokriva prostor naselja Kaluerica,
Vina, Letane i boleku dolinu, zatim Beli potok, Zuce i Vrin. To je u prvoj fazi poseban
kanalizacioni sistem sa postrojenjem za preiavanje Vina koje bi se izgradilo na obali
Boleice. U konanoj fazi preispitae se mogunost da se sloeniji deo tretmana otpadnih
voda i tretmana mulja obavi na drugom postrojenju. Kanalizacija je po separacionom
sistemu. Kine vode se odvode u Dunav i vodotoke. Upotrebljene vode se dovode do
sabirnog kolektora koji je planiran dolinom Zavojnike reke i Boleice, pa preko crpne stanice
Vina idu na postrojenje za preiavanje.
Batajniki sistem
Ovaj sistem zahvata oko 12.000 ha teritorije grada. Obuhvata teritoriju severozapadno od
naselja "Galenika" sa naseljima: Dobanovci, Ugrinovci, Batajnica, Zemun polje, radna zona
Surin - Dobanovci, industrijska zona Gornji Zemun i Surin. Otpadne vode ovih naselja se
sistemom kolektora i crpnih stanica dovode na KCS "Batajnica" i "Zemun polje II" i odatle na
zajedniko postrojenje za preiavanje Batajnica na desnoj obali Dunava. Kanalizacija je
po separacionom sistemu. Kine vode se odvode u Dunav i meliracione kanale. Isputanje
kinih voda koje gravitiraju ka izvoritu na levoj obali Save neophodno je predvideti sa
preiavanjem zbog zatite izvorita i kanala Galovice. Neophodno je sanirati kanal
Galovicu koji danas predstavlja kolektor najgorih otpadnih voda sa teritorije Surina,
aerodroma i dr.
Ostruniki sistem
Ovaj sistem zahvata oko 6.500 ha teritorije grada. Pokriva teritoriju juno od eleznika sa
naseljima Ostrunica, deo Sremice, Motanice, Umke, sa postrojenjem za preiavanje
otpadnih voda "Osturunica". Lokacija se nalazi uzvodno od izvorita u Makiu te je potrebno
177
preiavanje otpadnih voda. Kanalizacija je po separacionom sistemu. Kine vode se

isputaju u Savu i druge vodotoke.
Banatski sistem
Ovaj sistem zahvata oko 12.000 ha teritorije grada. Pokriva teritoriju sa naseljima na levoj
obali Dunava, u delu Banata, Padinska Skela, Bora, Ova, industrijska zona Panevaki
rit Krnjaa i Kote. Kanalizacija je po separacionom sistemu. Kine vode se odvode na dva
naina: sistemom kanala u lokalne meliracione kanale i kinom kanalizacijom do crpne
stanice "Reva", odakle se voda potiskuje u Dunav. Otpadne vode se sistemom kanala kolektora i crpnih stanica dovode do postrojenja za preiavanje "Krnjaa", odakle se
preiene potiskuju u Dunav. Ovaj sistem je delimino realizovan.
Zbog niskih kota terena na prostoru leve obale Dunava, koji je izloen visokom nivou
podzemnih voda, neophodno je preduzeti hidrotehnike mere neravnomernog nasipanja
terena (minimalna kota 72,5-76 mnm), izgradnje drenanih hidrotehnikih zavesa, ureenja
bare "Reva" i rekonstrukcije melioracionog sistema za prijem atmosferskih voda. Neophodno
je redovno odravanje funkcionalnosti kanalske mree sa ostvarivanjem kontakta sa
vodonosnim slojem do realizacije konanog reenja nasipanjem.
6.2.3 Ureenje vodotoka
Podruje obuhvaeno Generalnim planom ine reni tokovi Save i Dunava sa priobaljem
ukupne povrine oko 10.000 ha, od ega je 6.800 ha priobalja i oko 3.200 ha akvatorija.
Reka Sava protie u duini od oko 24 km i na teritoriji grada prima vode iz 8 pritoka sa jako
razgranatom hidrografskom mreom, ukupne duine oko 160 km. Reka Dunav protie u
duini od oko 50 km i na tom delu toka prima vode iz 8 pritoka, sa ukupnom hidrografskom
mreom od oko 115 km. Reka Tami je granini vodotok u duini od 2,5 km.
Posebno je karakteristina desna obala Save i Dunava (umadijski deo), koja obuhvata
nadmorske visine od 69 do 300 mnm, jer kroz ovaj deo teritorije protie vie bujinih tokova,
razliitih veliina i znaaja. Oni predstavljaju prirodne recipijente povrinskih voda Beograda:
eleznika reka, Topiderska reka, Mirijevski potok, Manastirski potok, Kumodraki potok,
reka Boleica i dr. Na uem podruju grada kine vode se odvode sistemom kolektora, iji
glavni pravci skoro potpuno odgovaraju topografskim slivovima nekadanjih potoka. Tako i
kolektori nose imena ovih potoka: mokroluki, kumodraki, dubokopotoki, uburski i
bulbuderski.
Na podruju GP, od oko 115 km obala, izgraeno je oko 29 km obaloutvrda i kejova sa
teitem na ue gradsko podruje. Na levoj obali Save, Dunava i Tamia recipijenti su
mrea melioracionih kanala ije se vode preko crpnih stanica prepumpavaju u Savu i Dunav.
Glavni tokovi su: Galovica, Petrac, Vizelj, Kalovita i Sibnica.
Od regulacionih radova na malim vodotocima izvedena su ureenja korita u slivu
Topiderske reke sa pritokama (Kaljavi, Rakoviki, Kijevski, Pariguz, Bela Reka, Banjiki
potok) Boleke, Ostrunike, eleznike reke sa pritokama (Kruik i Manastirine) i
Mirijevskog potoka, u duini od oko 55 km sa malim akumulacijama na potoku Pariguz i Beloj
reci.
178
Preko 40% teritorije Beograda (novobeogradsko-zemunska i beogradska kaseta) nalazi se u

niim delovima priobalja Save i Dunava do kote 77 mnm i potencijalno je izloeno
mogunosti plavljenja od katastrofalno velikih voda Save i Dunava. Grad Beograd nije u
potpunosti zatien od poplava. Stari nasipi, koji nisu rekonstruisani, prema planiranom
stepenu zatite mogli bi kod velikih voda propustiti ili biti preliveni i dovesti do katastrofe
grada velikih razmera. Nii delovi Zemuna, Novog Beograda, Starog grada i Makia, nali bi
se nekoliko metara pod vodom, kao i ceo Panevaki rit. Jo uvek nije kompletno reeno
pitanje eliminacije negativnih uticaja uspora na priobalje (potopljene su i ne mogu se koristiti
nii plato obale du Zemunskog keja i delimino na desnoj obali Save, nisu izgraeni sistemi
za zatitu od podzemnih voda itd.).
6.2.3.1 Ciljevi
U oblasti ureenja slivova, regulacije vodotoka i melioracionih kanalskih mrea prioritet e
imati rekonstrukcija i dogradnja postojeih sistema, prilagoavanje nameni i izgradnja
najracionalnijih tipova sistema.
Odbrana od poplava na malim vodotocima bie ostvarivana u okviru integralnih sistema
aktivne odbrane preko retenzija i akumulacija ublaavanjem talasa velikih voda i pasivne
odbrane kroz izgradnju linijskih zatitnih sistema. Na velikim vodotocima Savi, Dunavu i
Tamiu odbrana od poplava vrie se kroz rekonstrukciju i izgradnju linijskih zatitnih
sistema. Sprovee se mere zatite i unaprediti kvalitet voda do nivoa propisanih klasa ( A i
B) kvaliteta povrinskih voda i zatita kvaliteta podzemnih voda. Prioritet u korienju voda
ima racionalizacija potronje i viestruko korienje voda u tehnolokim procesima.
Primenie se antierozivni radovi na slivnim podrujima u cilju zatite zemljita i
vodoprivrednih objekata, izvrie se saniranje i dovoenje u funcionalno stanje i
revitalizovae se objekti koji slue za zatitu od erozija i bujica.
Razvoj i izgradnja zatitnog sistema formira se u cilju rekonstrukcije i dogradnje objekata za
odbranu od poplava, priobalja Save, Dunava i Tamia od uticaja HE "erdap" u uslovima
rada preko kote 69,50 mnm na delovima priobalja gde nije postignut odgovarajui stepen
zatite. Uspostavljeni kriterijumi za dimenzionisanje odbrambenih objekata na podruju
Beograda funkcionalni su pri pojavama velikih voda verovatnoe pojave jednom u sto godina
(1%), s tim to dodatna visina obezbeuje zatitu i za povratni period od 500 do 1000 godina
(0,2 - 0,1%). Merodavni raunski nivo na uu je kota 76 mnm. Nadvienje iznad
merodavnog nivoa velike vode za odbrambene nasipe pored Dunava iznosi 1,50 - 1,70 m, a
za nasipe pored Save i Tamia 1,20 - 1,50 m. Za kejske zidove zatitna visina se kree od
0,50 do 1,20 m.
U narednom planskom periodu, zadrae se postojei kriterijumi za objekte sistema zatite
od velikih voda Save, Dunava i Tamia. Regulacione linije, definisane za malu vodu,
zadravaju se (uz eventualne minimalne korekcije), imajui u vidu da su formirane pratei
prirodne obale, izgraene objekte i plovni put, to ne iskljuuje primenu razliitih varijanti
urbanistikih reenja u priobalju.
Prva regulaciona linija za malu vodu kojoj odgovara trajanje 290 dana godinje u
vremenskom pogledu odreuje niveletu spoljne ivice krune noice obaloutvrde na koti 70,50
mnm. Druga, regulaciona linija je usvojena kao nivo kome odgovara vodostaj trajanja 20
dana i odreuje visinu prve bankine obaloutvrde na koti 73,50 mnm. Trea regulaciona linija,
linija za veliku vodu odbrane od poplava, prilagoava se uslovima na odreenom potezu, uz
179
ostvarivanje kontinuiteta i funkcionalnosti prilikom odbrane od poplava. U visinskom smislu

se kree od 76,50 do 77,50 mnm.
Kod ureenja malih vodotoka predlae se takoe zadravanje postojeih kriterijuma za
dimenzionisanje profila za prihvatanje velikih voda zavisno od podruja koje se titi. Povratni
period je najee sto godina za urbani i industrijski deo ili manje (verovatnoe 2% ili 5%) za
ostala podruja.
Zatita, ouvanje i unapreenje korienja vode iskljuivo e se planirati po prirodnim
celinama, tj. po slivnim povrinama ili delovima sliva, uvaavajui prirodu i njene tokove. Kao
jedan od prioriteta urbane politike je ouvanje prirodnih dolina malih vodotoka, odnosno
njihova revitalizacija. U tom smislu treba teiti ka naturalnom ureenju korita vodotoka uz
potrebne biotehnike mere na slivnom podruju i formiranje malih retenzionih i
vienamenskih akumulacionih prostora.
6.2.4 Ouvanje i unapreenje korienja voda

Vode Save i Dunava donose Beogradu zagaenje iz uzvodno lociranih naselja i industrija, a
na teritoriji grada se dodatno optereuju tehnolokim i sanitarnim upotrebljenim vodama, kao
i atmosferskim vodama. Otpadne vode grada se izlivaju u prirodne recipijente, najee bez
prethodnog tretmana. U vodama Save i Dunava najee odstupanje kvaliteta od propisanih
vrednosti je u suspendovanim materijama i sadraju organskih zagaenja, kao posledica
intenzivnih erozionih procesa u slivu i velike koliine otpadnih voda bogatih organskim
materijama. Kvalitet vode u Topiderskoj, eleznikoj i Bolekoj reci je veoma lo zbog
otpadnih voda koje se u njih izlivaju. Kanal Galovica, u jugoistonom Sremu, koji prolazi kroz
uu zonu zatite beogradskog izvorita, ve due vreme optereen je velikim mikrobiolokim
i organskim zagaenjima. Kanali u Panevakom ritu (Kalovita, Sibnica i Vizelj) su pod
direktnim uticajem otpadnih voda PKB, a poveano je i izlivanje sanitarnih upotrebljenih
voda.
Voda rekreativnog i izvorinog kompleksa Ade Ciganlije ne pokazuje odstupanja od
dozvoljenih vrednosti za hemijska i mikrobioloka zagaenja. Karakteristike podzemnih voda
aluvijalnih naslaga reke Save su uslovljene kvalitetom povrinske vode, s obzirom na
direktnu hidrauliku vezu renog korita sa priobaljem. Zbog preklapanja zona zatite bunara
sa uim priobalnim pojasom i ranije izgraenim saobraajnicama, velike razuenosti izvorita
i kolizije sa gradskim tkivom, povean je rizik od zagaenja podzemlja, uz injenicu da se ne
potuju mere zatite koje se zahtevaju za ovakva podruja. Mere koje stoje na raspolaganju
za upravljanje kvantitativnim i kvalitativnim bilansom urbanih voda, radi zatite i unapreenja
korienja voda na teritoriji Beograda u budunosti su kako strukturne (sanacione i razvojne)
tako i organizacione.
Glavna strategija ouvanja i unapreenja korienja voda planiranog reenja:
180
Zatita od zagaenja sprovodi kao koncept koji podjednako potuje i zahteve

ouvanja recipijenta, povrinskih i svih podzemnih voda i zahteve kontrole efluenta.
Prva mera bila bi ienje i zatita terena od divljeg deponovanja otpada, ienje i
ureenje prirodnih vodotoka i otvorene kanalske mree, izgradnja kanalizacione
mree prvenstveno na prostorima gde usled visokog nivoa podzemne vode dolazi do
meanja sadraja septikih jama sa podzemnom vodom, zatim izgradnja ostale
kanalizacione mree sa postrojenjima za preiavanje i ureajima za lokalno
preiavanje otpadnih voda.
Upravljanje vodama treba da se sprovodi po prirodnim slivnim celinama - vodnim
podrujima.

Treba uspostaviti kontrolu nad uravnoteenim vodnim bilansom u okviru koga bi se

integralno upravljalo korienjem i zatitom vodnih resursa, zasnovano na konceptu
odrivog razvoja.
Racionalno korienje voda treba da se definie kao zadovoljavanje minimalnih
propisanih i higijenski-sanitarno prihvatljivih zahteva korisnika vode po pitanju koliina
i kvaliteta uz smanjenje gubitaka.
Uee javnosti kroz podizanje javne svesti o potrebi tednje vode i njene zatite od
zagaenja;
Zatita od voda, povrinskih i podzemnih, treba da se unapredi uspostavljanjem
kriterijuma zatite putem zoniranja potencijalno ugroenih podruja i regulisanja
uslova i naina njihovog korienja.
6.2.5 Dopunsko vodosnabdevanje

Podruje zapadno od Save i Dunava karakterie prostor lesnog platoa, kao i aluvijalne
tvorevine gde dominiraju naselja Novi Beograd, Zemun, Beanija, Surin i Batajnica. Sa
aspekta zahvata podzemnih voda na ovom podruju karakteristina je prva izdan formirana u
aluvijalnim sedimentima du tokova Save i Dunava dubine 30-40 m, ree i dublje.
Eksploatacioni objekti (cevasti a posebno reni bunari) koji zahvataju vodu iz ove izdani ine
okosnicu vodosnabdevanja Beograda.
U okviru dubljih vodonosnih horizonata koji su takoe konstatovani na ovom podruju i
kaptirani mnogobrojni vodozahvatni objekti do dubina i preko 150 m, mogu se obezbediti
znaajne koliine kvalitetnih voda. U zavisnosti od lokacije, broja i dubine vodonosnih
horizonata koji se kaptiraju, kao i tehnikih karakteristika vodonosnih objekata, mogue je
zahvatiti izmeu 6-12 l/sec. Kvalitet voda koji se zahvataju na ovom podruju je relativno
dobar, pri emu je u zoni aluvijalnih sedimenata, pre svega u zoni visokourbanih celina
Novog Beograda i Zemuna, konstatovano naruavanje kvaliteta vode.
Teren na levoj obali Dunava i teritorija severno od nje, sve do granice GP, predstavlja
aluvijalnu zaravan Dunava i Tamia. Na njemu dominiraju naselja Ova, Bora i Krnjaa, kao
i brojni poljoprivredni i industriski centri. Na ovom delu terena karakteristina je "prva" izdan
formirana u okviru ljunkovitih - peskovitih sedimenta do dubine 25-45 m. Izdan je bogata
vodom i objekti koji je zhvataju u proseku daju, u zavisnosti od lokacije i tipa vodozahvata,
8-12 l/sec po objektu.
Izmeu 40 i 120 m dubine nalazi se nekoliko vodonosnih horizonata razliite debljine iz kojih
se mogu dobiti, u zavisnosti od lokacije i broja zahvaenih vodonosnih horizonata kao i tipa
vodozahvata, koliine vode od 5 i 8 l / sec po objektu.
U okviru "prve izdani" vode koje se zahvataju na ovom prostoru su po pravilu loeg kvaliteta,
to je uslovljeno pre svega postojanjem brojnih zagaivaa na ovom podruju. Ove vode se
tretmanom mogu
dovesti na nivo kvaliteta koji omoguava njihovo korienje za
vodosnabdevanje, a takoe , sa minimalnim tretmanom ili ak i bez njega, mogu koristiti
kao tehnika voda u industriji ili za navodnjavanje prostranih poljoprivrednih povrina.
Za razliku od voda iz ove izdani, vode koje se zahvataju iz dubljih vodonosnih horizonata su
dobrog kvaliteta i zbog geolokih uslova praktino nisu u opasnosti od zagaenja, to znai
da se, uz odgovarajui standardni tretman, mogu koristiti za vodosnabdevanje.
181
Prostor juno od Dunava i Save u hidrogeolokom

neravnomerno ispitan.
smislu je dosta kompleksan, kao i
Samo gradsko jezgro je uglavnom gusto izgraeno i naseljeno, to predstavlja glavni

ograniavajui faktor koji u ovom delu terena praktino onemoguava zahvatanje voda za
razliite potrebe. Hidrogeoloke karakteristike u ovom delu terena omoguavaju zahvatanje
znaajnih koliina voda, to je praktino uinjeno sa vie bunara koji zahvataju vodu iz
izdani formirane u okviru krenjakih sedimenata za potrebe BIP - pivare "Mostar" i BIP
"Skadarlije ", gde se zahvaena voda flaira, to dovoljno govori o njenom kvalitetu.
Kapaciteti ovih bunara iznose od 2 do vie od 10 l/sec vode za pie.
Juno od Dunava i Save, na prostoru na kome dominiraju naselja Vina, Kaluerica,
podavalska naselja Sremica, Umka i dr., na pojedinim delovima terena iz dubljih izdani
mogu se zahvatiti znaajnije koliine vode, koja bi se mogla koristiti za vodosnabdevanje
ovog podruja, kao i tehnoloke svrhe, odnosno za zalivanje poljoprivrednih povrina.
U podruju eleznika sa podrujem ukarice i Kijeva, Kumodraki potok, zona Vinjice i
Letana , utvreno je postojanje krenjaka. Na navedenim lokacijama ovi sedimenti su
nabueni na dubini od 100 m, a izrada bunara omoguila bi zahvatanje od 3 do 10 l/sec
vode.
Du autoputa Beograd - Ni, u dolini Zavojnike reke, nizvodno od naplatne rampe, utvreno
je postojanje peskovitih sedimenata. Oni se nalaze na dubini veoj od 100 m. Iz ove izdani
mogu se izgraditi pojedinani vodozahvati kapaciteta od oko 3-5 l/sec. Kvalitet vode
omoguava korienje ove vode, kako za vodosnabdevanje, tako i za tehnoloke svrhe.
Prostor na desnoj obali Dunava, i to od ua Save do Ade Huje i aluvijalne naslage podruja
Velikog sela, su specifine ne po hidrogeolokim uslovima ve po nameni prostora koji ini
industrisku zonu grada. Na ovom podruju, u okviru aluvijalnih sedimenata, formirana je
izdan bogata vodom, koja se za potrebe pojedinih industriskih objekata zahvata
eksplatacionim objektima. Takvi objekti daju izmeu 5 i 10 l/sec u zavisnosti od lokacije i
tehnikih karakteristika. Aluvijalne naslage u zoni Velikog sela prostiru se do dubine od 20 m
i pogodne su za zahvatanje podzemne vode koja bi se koristila kao tehnika voda.
Pretpostavljena izdanost vodozahvata obezbeivala bi 5-10 l/sec.
6.2.6 Pojava mineralnih, termalnih i termomineralnih voda

Posebnu panju, pored problema vodosnabdevanja, na teritoriji grada Beograda treba
obratiti i na rezultate viegodinjih geotermalnih istraivanja koja se izvode za procenu
geotermalne potencijalnosti terena ueg i ireg podruja Beograda. Ono to treba istai je to
da su mineralne i termalne vode na ovom podruju jo uvek nedovoljno istraene. Na
terenima koje obuhvata optina Zemun utvreno je postojanje termalnih voda, u optini Stari
Grad postoje pojave podzemnih termalnih voda, u optini Palilula postoji izvor mineralne
vode u Vinjikoj banji, u Ovi termomineralne vode slobodno otiu i ne postoji organizovano
korienje, ve ih koristi samo lokalno stanovnitvo, u opini Vodovac pojava tople vode
registrovana je u naselju "B. Jerkovi", voda slobodno otie i nije organizovano korienje,
u optini Grocka termomineralna voda konstatovana je u Boleu, Ritopeku, Letanima,
182
Vini, Vrinu, u dolini Zavojnike reke pored Autoputa Beograd-Ni, a u istonom podnoju
Avale registrovane su pojave termalnih voda.
6.3 Energetika
Na podruju grada se nalaze instalisane termoelektrane elektrine snage preko 3200 MNJe,
to predstavlja vie od 1/3 elektroenergetskih kapaciteta zemlje sa oko 50 % ukupne
proizvodnje elektrine energije. Kada se tome dodaju kapaciteti za proizvodnju toplotne
energije (preko 2400 MNJt samo u sistemu JKP "Beogradskih elektrana") moe se rei da se
na podruju Beograda nalaze najznaajniji energetski kapaciteti u naoj zemlji.
Beograd danas troi najvee koliine energije, oko 1/5 ukupne potronje energije u DZ Srbija
u Crna Gora, emu su doprineli raspoloivi energetski potencijali, izgraeni proizvodni,
prenosni i potroaki kapaciteti na teritoriji grada, kao i povezanost sa elektroenergetskim i
gasovodnim sistemom Srbije. Dominantan uticaj na energetsku potronju Beograda imaju
domainstva i administrativno- komercijalna potronja, a ne industrija, kao to je to sluaj sa
ostalim glavnim gradovima evropskih drava.
U Beogradu, i pored postojanja najveeg centralizovanog sistema snabdevanja toplotnom
energijom u zemlji, potronja elektrine energije, posebno u domainstvima, u periodu
devedesetih je intenzivno rasla, to je bio rezultat sve vee primene elektrine energije za
toplotne svrhe i njene neekonomske cene. Problem grejanja elektrinom energijom
stambenog i ostalog prostora je postao jedan od najveih problema energetike Beograda, sa
veoma tekim i dugoronim implikacijama na elektroenergetski sistem. NJegovo reavanje je
mogue samo daljim razvojem centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom i
intenzivnijom gasifikacijom iroke potronje.
Strateki pravci razvoja energetike grada su vee korienje raspoloivih potencijala na
podruju grada, u prvom redu lignita, sinhronizovan razvoj centralizovanih sistema
snabdevanja elektrinom i toplotnom energijom i prirodnim gasom (popularno reeno sklad
"elektrifikacije, toplifikacije i gasifikacije" grada), podizanje efikasnosti korienja energije,
njeno racionalno korienje uz uvaavanje ekolokih ogranienja koja namee zatita
ivotne sredine u gradu.
Imajui u vidu da Beograd raspolae povoljnim uslovima za intenzivnije korienje novih i
obnovljivih vidova energije, posebno biomase i geotermalne energije, u narednom periodu
treba posvetiti veu panju tim izvorima.
Polazei od toga da su svi potroai u Beogradu povezani za elektrodistributivni sistem i da
pretvaranje elektrine energije u toplotnu nije u principu energetski opravdano, treba teiti da
se njena potronja u toplotne svrhe zadri u racionalnim granicama (u skladu sa
mogunostima i zahtevima energetskih sistema), dok bi osnovni deo toplotnih potreba
trebalo da prihvate druga dva sistema - toplifikacioni i gasifikacioni. Pri tome se mora voditi
rauna u prvom redu o usaglaenosti razvoja toplifikacije i gasifikacije iroke potronje. Pri
usklaivanju razvoja ova dva sistema za snabdevanje potroaa energijom za grejanje
graana i pripremu sanitarne tople voda mora se voditi rauna o tehnolokoj opravdanosti i
potroaima ponuditi najekonominije reenje. Kao krajnji cilj, mogue je naputanje vrstih
granica i meusobno proimanje ova dva sistema.
6.3.1 Elektroenergetika
183
Na podruju Generalnog plana (u daljem tekstu GP) potroai se snabdevaju elektrinom

energijom preko prenosne mree 400 i 220 kV, i to iz jedne TS 400/220kV "Beograd 8", tri
TS 220/100 kV "Beograd 3", "Beograd 5" i "Beograd 17", preko mree za raspodelu
elektrine energije 110 kV iz "TS Kolubara" i TS 400/110kV "Panevo 2".
Geografija konzumnog podruja je takva da teritoriju GP moemo posmatrati kao tri
konzumna podruja koja su povezana vodovima 110 i 35 kV i to: sremsko (leva obala Save,
desna obala Dunava do ua), banatsko (leva obala Dunava) i umadijsko (desna obala
Save i desna obala Dunava od ua).
Sremsko podruje
Potroai u ovom delu grada snabdevaju se elektrinom energijom iz TS 220/110 kV
"Beograd 5" instalisane snage 900 MVA, koja je sa etiri dalekovoda povezano sa TE
"Obrenovac". Na ovom podruju izgraene su tri TS 110/35kV: "Beograd 5" (Sinst = 200
MVA), "Begrad 9" (Sinst = 126 MVA) i "Toplana N. Beograd" (Sinst = 200 MVA), tri TS
110/10 kV: "Beograd 12" (Sinst = 63 MVA), "Beograd 27" (Sinst = 80 MVA) i "Beograd 40"
(Sinst = 40 MVA).
Transformatorske stanice 110/35 kV napajaju esnaest TS 35/10 kV ije su lokacije u okviru
GP, tri TS 35/10 kV koje su locirane van granice GP i tri TS 35/10 kV koje su na
umadijskom podruju.
Banatsko podruje
U ovom delu grada potroai se snabdevaju elektrinom energijom iz TS 400/110 kV
"Panevo 2" (Sinst = 600 MVA) (548/1a) na koju je preko dva dalekovoda 110 kV prikljuena
TS 110/35 kV "Beograd 7" (Sinst = 12,6 MVA) (548/1a.
Iz ove transformatorske stanice 110/35 kV napaja se sedam TS 35/10 kV od kojih su tri na
teritoriji, a etiri van granice GP.
umadijsko podruje
Na ovom podruju izgraena je TS 400/220 kV "Beograd 8" (Sinst = 800 MVA) i dve TS
220/110 kV: "Beograd 3" (Sinst = 350 MVA) i "Beograd 17" (Sinst = 750 MVA).
Transformatorske stanice su 400 kV dalekovodima povezane sa TS "Obrenovac" i HE
"erdap" i 220 kV dalekovodima sa TE "Obrenovac" i HE "Bajina bata".
Potroai na ovom delu grada snabdevaju se elektrinom energijom i preko 110 kV
dalekovodom iz TE "Kolubara".
Na ovom podruju izgraeno je: pet TS 110/35 kV: "Beograd 1" (Sinst = 61,5 MVA), Beograd
2 (Sinst = 63 MVA), "Beograd 4" (Sinst = 249 MVA), "Beograd 6" (Sinst = 120 MVA) i
"Beograd 11" (Sinst = 126 MVA), devet TS 110/10 kV: "Beograd 1" (Sinst = 40 MVA),
"Beograd 13" (Sinst = 63 MVA), "Beograd 14" (Sinst = 80 MVA), "Beograd 15" (Sinst = 80
MVA), "Beograd 16" (Sinst = 63 MVA), "Beograd 19" (Sinst = 80 MVA), "Beograd 28" (Sinst
= 80 MVA), "Beograd 33" (Sinst = 31,5 MVA) i "Beograd 38" (Sinst = 80 MVA,) kao i TS
110/35/10 kV "Beograd 35" (Sinst = 63 MVA). Na ovom delu grada izgraene su dve TS
110/10 kV iz kojih se napajaju postrojenja tehnikog instituta i vodovoda.
Transformatorske stanice 110/35 kV napajaju 30 transformatorskih stanica 35/10 kV ije su
lokacije u granicama GP i 2 transformatorske stanice 35/10 kV locirane van granica GP.
184
Tri TS 35/10 kV napajaju se iz TS 110/35 kV koja je na sremskom podruju, a jedna TS

35/10 kV napaja se iz TS 110/35 kV ija je lokacija van granice GP.
U prethodnom desetogodinjem periodu niske cene elektrine energije (znatno nie od
svetskih) uzrokovale su razliku u paritetu energenata. Nedostatak nafte, neredovna isporuka
gasa toplanama, zajedno sa poremeenim paritetom cena, uzrokovali su da graani
masovno ponu da koriste elektrinu energiju za zagrevanje prostorija, to je dovelo do
maksimalnog iskorienja kapaciteta elektroenergetske mree na svim naponskim nivoima.
Viegodinje odlaganje realizacije TS 400/110 kV "Beograd 20" i RP 110 kV u TS "Beograd
1" sa vodovima 110 i 400 kV dovelo je do odstupanja od koncepcije napajanja TS 110/10 kV
na strani visokog napona (na jednu petlju prikljuene su tri TS 110/10kV, a predvieno je da
se prikljue dve TS 110/10 kV), to ima za posledicu smanjivanje snage u TS 110/10 kV i
smanjenu sigurnost snabdevanja elektrinom energijom potroaa.
Zbog nedostatka sredstava u proteklom desetogodinjem periodu kasni se sa realizacijom
TS 110/10 kV ("Obili" i dr.), to je prouzrokovalo preoptereenje postojeih TS 35/10 kV, a
preko njih i TS 110/35 kV.
Bespravna gradnja i nedovoljno ulaganje u TS 10/0,4 kV (zbog nedostatka sredstava) stvorili
su probleme kod snabdevanja elektrinom energijom potroaa na najniim naponskim
nivoima. Izgradnja novih TS 10/0,4 kV je usporena jer je sve tee pronai odgovarajuu
lokaciju zbog imovinsko-pravnih problema.
Bespravna gradnja na obodu kontinuirano izgraenog podruja grada zauzela je slobodne
prostore, to je stvorilo dodatne probleme prilikom odreivanja trasa za nove dalekovode i
lokacija za transformatorske stanice.
6.3.1.1 Ciljevi
Osnovna strategija daljeg razvoja elektroenergetskog sistema je da stvori optimalno reenje
dovoljno sigurnog, kvalitetnog i ekonominog snabdevanja elektrinom energijom potroaa
na podruju grada, ali uz racionalnu upotrebu elektrine energije i snage od strane
potroaa.
Cilj je da se omogui neometan razvoj bilo kog potroaa na teritoriji grada u pogledu
koliine elektirne energije i snage.
Izgradnja elektroenergetskih objekata treba da prati izgradnju stambenih i drugih objekata,
to podrazumeva blagovremenu izgradnju elektroenergetskih kapaciteta, uvaavajui
usvojenu koncepciju mree za raspodelu i distribuciju elektrine energije.
Glavni cilj je da se na najviem naponskom nivou pobolja energetska situacija izgradnjom
TS 400/110 kV sa prikljunim vodovima 400 kV i 110 kV i omogui prikljuenje novih TS
110/10 kV na umadijskom delu konzuma.
Na mrei za raspodelu elektrine energije, cilj je da se u narednom periodu grade TS 110/10
kV "Centar", "Zemun - Novi grad" i druge, kao i TS 35/10 kV, to e omoguiti razvoj
distributivne mree.
185
Razvoj distributivne mree (izgradnja TS 10/0,4 kV i mree 10 i 1 kV) ima za cilj da pobolja
snabdevanje elektrinom energijom postojeih i prihvati nove potroae na celom podruju
GP (planske i neplanske).
Snabdevanje grada elektrinom energijom i dalje e se vriti iz ireg elektroenergetskog
sistema Srbije, i to iz TE "Obrenovac" i HE "erdap", planirane TE "Kolubare B" i drugih
manjih elektrana.
U prethodnih dvadeset godina, na konzumu EDB vrna snaga se poveala sa 891 MNJ na
1631 MNJ, to odgovara prosenoj stopi rasta od 3%, a potronja elektrine energije je
porasla sa 3858 GNJh na 6552 GNJh.
Porast vrne snage pratie poveanje instalisane snage i odgovarajua rekonstrukcija TS
220/110 kV "Beograd 3" na 2h250 MVA, TS "Beograd 5" na 4h250 MVA i TS "Beograd 17"
na 4h250 KVA (548/1a). Planirana je izgradnja TS 400/110 kV "Beograd 20" sa razvodnim
postrojenjem 110 kV u kompleksu TS "Beograd 1" sa odgovarajuim elektroenergetskim
vodovima 110 i 400 kV. Realizacijom TS "Beograd 20" omoguie se izgradnja 110 kV
mree po utvrenoj koncepciji i poveati sigurnost napajanja potroaa elektrinom
energijom na kontinuirano izgraenom podruju umadijskog dela grada.
Da bi se obezbedio siguran rad TS 220/110 kV "Beograd 17" potrebno je izgraditi jo jedan
elektroenergetski vod 220 kV od TS 440/220 kV "Beograd 8".
Elektrina mrea raspodele i distribucije elektrine energije i dalje e se razvijati kao
etvoronaponska (110-35-10-0,4 kV) i tronaponska (110-10-0,4 kV), s tim to e se
tronaponska razvijati na uem gradskom podruju i na prostorima sa veom gustinom
povrinskog optereenja, a etvoronaponski na rubnom podruju grada, odnosno van
kontinualno izgraenog podruja.
Sremsko podruje
U narednom periodu potrebno je da se povea instalisana snaga TS 110/10 kV "Beograd 40"
ugradnjom jo jednog transformatora od 40 MVA i izgradi elektroenergetski vod 110 kV do
izvorita 110 kV.
U transformatorskim stanicama 35/10 kV izvrie se zamena transformatora od 8 MVA
transformatorima 12,5 KVA i izgradie se nove TS 35/10 kV na rubnom podruju.
Na ovom podruju planirana je izgradnja TS 110/10 kV "Zemun - Novi grad", TS 110/10 kV
"Blok 32" i TS 110/35/10 kV "Surin" sa odgovarajuim elektroenergetskim vodovima 110 kV.
Banatsko podruje
U narednom periodu (548/1a) poveae se kapacitet postojeih TS 35/10 kV zamenom
transformatora i izgradnja novih TS 35/10 kV.
umadijsko podruje
Zavretkom gradnje i putanjem u pogon TS 110/10 kV "Obili", ija je realizacija u toku,
znatno e se popraviti energetska situacija na ovom delu grada, jer e se rasteretiti
preoptereene TS 35/10 kV, a preko njih TS 110/35 kV "Beograd 1" i "Beograd 4". Potrebno
186
je ugraditi drugi transformator u TS 110/10 "Beograd 33" od 31,5 MVA, zatim poveati
kapacitet postojeih TS 35/10 kV zamenom transformatora i izgraditi nove TS 35/10 kV.
U narednom planskom periodu predviena je izgradnja TS 110/10 kV "Centar",
"Autokomanda", "eleznik", "M.m.lug", "Padina" i "Savski amfiteatar" sa odgovarajuim
elektroenergetskim vodovima 110 kV.
Potrebno je:

politikom cena energenata uspostaviti paritet i stvoriti uslove za to racionalniju

potronju elektrine energije,
tarifnom politikom smanjiti neravnomernost potronje elektrine energije, odnosno
uticati na poravnanje dijagrama optereenja i
integrisati na elektroenergetski sistem sa evropskim izgradnjom odgovarajue
interkonektivne mree najvieg napona.
Tabela 78:
Prognozirane vrednosti vrne snage i elektrine energije za period 2001 2021. na konzumu EDB
Godina
2000
2006
2011
2016
2021
Vrna snaga Pv (MNJ)
1.631
1.880
2.038
2.196
2.353
Elektrina energija E(MNJh)
6.552.000
7.667.955
8.337.380
9.006.805
9.676.230
Konzum Elektrodistribucije "Beograd" poklapa se sa administrativnim podrujem Beograda,

osim optine Lazarevac, koja pripada konzumu "Elektroumadije".
Teritorija GP je manja od konzuma Elektrodistribucije "Beograd". Stoga je i vrna snaga za
podruje obuhvaeno Generalnim planom nia od one date u tabeli za oko 20%.
6.3.2 Sistem snabdevanja toplotnom energijom

Danas je sistem centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom Beograda najvei na
Balkanu i sastoji se, u okviru 14 grejnih sistema, od 117 toplotnih izvora sa 293 kotlovske
jedinice, instalisane snage 2400 MJ/s i toplotnog konzuma 2405 MJ/s. U sistemu se na 12
grejnih podruja obezbeuje sanitarna topla voda iz izvora snage 66 MJ/s tokom cele
godine. Duina toplovodne mree iznosi preko 500 km, a iz sistema se greje 217.313
stanova i poslovni prostor ija snaga izvora iznosi 650 MJ/s. U 1999. godini ostvarena je
proizvodnja preko 2 000 GNJh toplotne energije i oko 3 500 MNJh elektrine energije i
utroeno 214.000 ten, od toga 85 % prirodnog gasa.
Sistem daljinskog grejanja Beograda formiran je kao niz ostrvskih nezavisnih sistema koji su
se razvijali oko pojedinih naselja i pratili njihov razvoj. Osnovna goriva za proizvodnju
toplotne energije su zemni gas i mazut, dok su ostala goriva neznatno zastupljena. Samo na
Novom Beogradu je zastupljena kombinovana proizvodnja elektrine i toplotne energije, a svi
ostali izvori proizvode samo toplotnu energiju. Bez obzira na velike tekoe u poslednjih
deset godina, sistem je, tehniki gledano, relativno dobro sauvan.
187

Dalji razvoj i unapreenje sistema grejanja Beograda bazira se na izgradnji daljinskog
sistema grejanja iz spregnute proizvodnje elektrine i toplotne energije na bazi domaih
resursa koji postoje u neposrednoj blizini grada.
Takvim sistemom eli se postii pouzdano i ekonomino grejanje, supstitucija uvoznih goriva
domaim, vei stepen iskorienja primarnog goriva i smanjenje stepena zagaivanja ivotne
sredine.
Planira se uvoenje sistema daljinskog upravljanja po velikim toplotnim izvorima, mreama i
podstanicama, zatim tednja toplotne energije kroz uvoenje meraa toplote i poboljanje
toplotne izolacije postojeih objekata, kao i uvoenje merenja isporuene energije preko
meraa protoka. U cilju tednje energije neophodno je poboljati termiku izolaciju stambenih
objekata i vazdunu propusnost stolarije. Kroz mere tednje i poboljanje izolacije i vazdune
nepropustljivosti mogua je uteda i do 30% postojee energije za grejanje, koja se tako
oslobaa za nove potroae i isporuke toplotne energije.
Analizom odnosa izmeu instalisane snage potroaa i toplotnih izvora uoava se da je taj
odnos priblino jednak. Iz svetskih iskustava mogue je da taj faktor jednovremenosti ide i do
0,6 to ukazuje na mogunost da se u sistemu JKP "Beogradske elektrane" u optimalnim
okolnostima nalaze znaajne rezerve i do 40%, odnosno skoro 1.000 MNJ koje omoguuju
prikljuenje novih 100.000 stanova, mada ne podjednako u svim grejnim podrujima.
Meutim, najvee rezerve su na najveim i najinteresantnijim podrujima za budui razvoj na Novom Beogradu i u centralnoj zoni Beograda.
Dovoenjem cena grejanja na ekonomski nivo, modernizacijom predajnih stanica, merenjem
utroene toplote, poboljanjem izolacije objekata i kvaliteta spoljnih zidova i prozora, boljim
prijemom objekata i drugim aktivnostima mogue je smanjiti potronju toplotne energije u
postojeim objektima i do 30%, to pretstavlja dodatni stimulans za aktivnosti na poveanju
efikasnosti korienja toplotne energije.
Generalno se moe oceniti da postoji znaajan, neiskorieni, potencijal za nova prikljuenja
stambenih i poslovnih povrina, kao i starih zgrada bez centralnog grejanja i uvoenje
potrone tople vode u sve objekte u kojima postoje podstanice i sistemi grejanja, kao i za
objekte u blizini toplovodne mree.
Izgradnjom toplane "Gornji Zemun" reie se problem grejanja naselja "Galenika" koje se
privremeno greje iz industrijske kotlarnice u istoimenoj fabrici lekova i naselja Gornji Zemun
koje se greje iz neadekvatne privremene kotlarnice "Sava Kovaevi".
Planirani toplotni izvor TO "Gornji Zemun" snabdevae toplotnom energijom i potronom
toplom vodom deo optine Zemun, izmeu ulica Toin bunar, autoputa, koridora T8 i reke
Dunav.
Planira se proirenje TO "Miljakovac" i njenog postojeeg toplotnog izvora ugradnjom
rezervnog kotla snage 58 MJ/s, izmenjivaa date snage, pumpi i pratee opreme. Planira se
rekonstrukcija cirkulacionog sistema koji je star preko trideset godina i nedovoljan za potrebe
80 MJ/s korisnika.
188
Planira se proirenje TO "Mirijevo" ugradnjom kotla snage 58 MJ/s, pumpi i pratee opreme.
Sadanji konzum potroaa od 78 MJ/s je prerastao snagu postojeeg kotla od 58 MJ/s.
Trenutno, toplana sa jednim kotlom nema tehniku rezervu.
Takoe, u procesima revitalizacije i rekonstrukcije predvia se: rekonstrukcija i revitalizacija
toplovodne mree po svim grejnim podrujima, supstitucija tenog goriva gasom u
postrojenju za proizvodnju toplotne i elektrine energije u TE-TO "Novi Beograd", toplifikacija
kompleksa tehnikih fakulteta i Klinikog centra Srbije.
Radi ekonominijeg poslovanja i rada, treba teiti povezivanju, odnosno pravljenju
reverzibilnih sistema rada beogradskih toplana.
U zavisnosti od daljeg razvoja energetike Beograda mogua je izgradnja i nove kombinovane
toplane - elektrane na Novom Beogradu.
Projekat SDGB - I faza planira izgradnju toplovoda od TENT-a "Obrenovac" do TO "Novi
Beograd" duine 28,5 km i izgradnju pumpnih stanica "Sava" u Obrenovcu, samoj TO "Novi
Beograd", rekonstrukciju bloka 6 u TENT-a u Obrenovcu, izgradnju termoizmenjivake
stanice za vezu sa blokovima 1 i 2, koji ve rade u kombinovanoj proizvodnji elektrine i
toplotne energije. U ovoj fazi obezbedili bi se 145 MJ/s iz bloka 6 i 150 MJ/s iz blokova 1 i 2,
koji su na raspolaganju.
Dalje se planira rekonstrukcija blokova 3, 4 i 5, izgradnja pumpne stanice "Ostrunica" i
povezivanje TO "Dunav", kada e sistem imati kapacitet proizvodnje vie od 600 MJ/s i
prenosa od 730 MJ/s toplotne energije.
U narednim fazama povezala bi se TO "Dunav", kao i preostale vee toplane: TO "Cerak",
TO "Vodovac", TO "Miljakovac", TO "Medakovi", TO "Konjarnik", TO "Mirijevo" i TO
"Gornji Zemun".
Fizibilitet stratekog razvoja vezanog za rekonstrukciju TENT-a "Obrenovac" i daljinski
transport toplote, kao tehniko i ekoloko dugorono reenje, u sadanjoj ekonomskoj i
finansijskoj situaciji, treba potvrditi.
U cilju smanjenja potronje elektrine energije u bojlerima planira se uvoenje instalacije
sanitarne potrone tople vode u stanove. Na ovaj nain, sa malim ulaganjem u podstanicama
(izmenjiva toplote za PTV, pumpa i cevni razvod do stanova), postigle bi se znatne utede u
potronji elektrine energije i poveao stepen efikasnosti rada toplotnih izvora i mree,
naroito na podrujima gde postoji ili e biti uvedena spregnuta proizvodnja elektrine i
toplotne energije. Samo u stanovima gde greju JKP "Beogradske elektrane" sa potronje
elektrine energije skinulo bi se najmanje 400 MNJ uz neznatno ulaganje.
U sledeem tabelarnom prikazu dat je pregled instalisanog kapaciteta izvora i potroaa, kao
i snaga novoplaniranih potroaa u sistemu JKP "Beogradske elektrane" na teritoriji
Generalnog plana:
Tabela 79:
Pregled instalisanog kapaciteta izvora i potroaa
TOPLOTNI IZVOR
Instalisana
snaga izvora
(MJ/s)
Instalisana
potroaa
(MJ/s)
TE-TO "N.Beograd"
3x35MW+7x116MW+3x16t/
h pare
994
snaga
Snaga
novoplaniranih
potroaa
(MJ/s)
49,215
189
TO "Dunav"
348,9
368,22
TO "Cerak"
232,6
213,65
12,5
TO "Konjarnik"
232,6
230,8
13,02
TO "Mirjevo"
58,2
74,5
10,05
TO "Miljakovac"
58,2
74,4
7,52
TO "Vodovac"
116,3
153,66
2,18
TO "Medakovi"
50
53,84
1,46
TO"Zemun"
(S.Kovaevi)
60,4
65,62
11,22
TO "Bora 3"
20,4
27,42
4,5
TO "Banovo brdo"
104,6
111,7
5,74
TO "Batajnica"
23,2
26,84
0,04
TO "V. Banja"
24,8
26,42
TO "Galenika"
60
= 2355,2
28,03
=2366.95
16,35
=133.8
6.3.3 Sistem snabdevanja prirodnim gasom

Gasovodni sistem Beograda planiran je sa dvostrukim gasovodnim prstenom i to:
Ve formirani magistralni prsten po periferiji sa visokim radnim pritiskom do 50 bara,

koji na podruju Beograda zapoinje od gasnog razdelnog vora u Batajnici u dva
pravca. Na istok razvodnim gasovodom RG 04-07 prema Panevu. Na zapad
magistralnim gasovodom MG 05/I i MG 05/II, kojim se sa zapadne i june strane
obilazi Beograd do Vrina, gde skree na jug prema Mladenovcu, pri emu je prelaz
preko reke Save podvodan.
Delimino izgraeni distributivni prsten u gradskom tkivu na radnom pritisku do 6 bara
(sa mogunou poveanja do 12 bara).
U prethodnom periodu evidentirana je:

neravnomernost zimske i letnje potronje,

nemogunost nabavke veih koliina gasa u picevima i
nemogunost skladitenja.
6.3.3.1 Ciljevi
U prethodnom periodu NIS - "Energogas" je obavio generalnu revitalizaciju na celom
transportnom sistemu, tako da je u dobrom eksploatacionom i bezbedonosnom reimu za
normalne i stacionarne uslove rada.
Postojei kapaciteti GMRS iskorieni su samo sa 37,65%, tako da je osnovni koncept daljeg
razvoja gasifikacije usmeren na iskorienje raspoloivog kapaciteta GMRS, MRS i primara,
proirivanjem distributivne mree po gradu i prikljuenje, pored neprikljuenih industrijskih
potroaa, sektora iroke potronje i saobraaja, ime bi se u velikoj meri ublailo vrno
190
optereenje elektroenergetskog sistema, supstituisala potronja tenih goriva i poveala

efikasnost korienja energije u gradu.
6.3.3.2 Plansko reenje
Neophodno je nastaviti izgradnju ovog sistema, kako bi se formirao planirani gasovodni
prsten, ijom izgradnjom se obezbeuje jo sigurnije snabdevanje svih potroaa.
Moe se oceniti da, i pored znaajnih rezervi u gasovodnoj mrei i sistemu, postoji potreba
za plasman dodatnih 143.500 m3/h prirodnog gasa za iroku potronju i 101.600 m3/h gasa
u zonama privredne delatnosti, to za posledicu moe imati i pojedinana proirenja
kapaciteta na gasovodnom sistemu. Do danas je prirodni gas uveden u eksploataciju u svim
postojeim industrijskim zonama, osim u privredno-tehnolokim zonama Panevaki rit,
Ova i Bole. Povezivanje privredno-tehnoloke zone Panevaki rit i Ova, povezana je sa
izgradnjom gasovoda preko Panevakog mosta koji je sa stratekog znaaja vrlo bitan u
gradskom gasovodnom sistemu.
Prevoenje gasnih turbina na rad sa prirodnim gasom obezbeuje veoma fleksibilan izvor za
proizvodnju elektrine energije, tako da je potrebno izgraditi prikljuni gasovod za TO "Novi
Beograd" od GRS "Beanija".
Na pogodnim lokacijama u gradu i u zoni autoputa treba izgraditi punionice prirodnog gasa
kako bi se omoguilo snabdevanje tranzitnog i lokalnog saobraaja.
Tabela 80: Prikaz maksimalnog asovnog optereenja po gasnim podrujima
1
2
3
4
5
6
7
8
9
GASNO
PODRUJE
G.M.R.S.
Postojei
kapacitet
(m3/h)
Batajnica
Surin
Zemun
GRS Beanija
Umka
eleznik
Cerak
Avala
P. Skela
4000
1500
41640
87000
20000
4000
40000
79000
28000
=350140
Angaovano
(m3/h)
Iskorien. %
1583
137
6773
31575
4286
1791
20000
53837
4912
40
9
16.3
36.3
21.4
44.9
50
68.1
17.5
Planirana
potronja gasa
za
iroku
potronju
3
(m /h)
6500
6000
25000
1000
16200
3800
12000
65000
8000
=143500
Planirana
potronja gasa
u
zonama
privredne
delatnosti
(m3/h)
15000
9000
20000
4500
3500
32000
17600
=101600
6.3.4 Decentralizovani sistemi snabdevanja energijom

Potronja biomase (ogrevno drvo, biljni i ivotinjski otpaci, koji se pogodnom transformacijom
mogu koristiti za energetske potrebe) je karakteristina za mnoga individualna domainstva,
posebno u prigradskim naseljima. Energetsko korienje biljnih i ivotinjskih otpadaka je na
podruju Beograda jo uvek u eksperimentalnoj fazi, mada se, na bazi poljoprivredne
proizvodnje, mogu ostvariti znaajne koliine obnovljive energije u PKB.
191
Novi i obnovljivi izvori energije se u Beogradu nedovoljno koriste mada, kao ekoloki
prihvatljivi, imaju dugoroan znaaj. Dosadanja iskustva u Beogradu pokazuju da je
suneva energija povoljan izvor energije za zadovoljenje lokalnih niskotemperaturnih
potreba, u prvom redu pripreme potrone tople vode i primenu toplotnih pumpi. "Pasivno"
korienje suneve energije je ekonomski i energetski znatno povoljnije za potrebe grejanja,
posebno u zonama nie gustine stanovanja.
Geotermalna potencijalnost teritorije Beograda do sada nije sistematski istraivana.
Procenjeno je da su perspektivne lokacije za intenzivnije energetsko korienje na podruju
Novog Beograda, Zemuna, Avale i Vinjice, gde bi se mogle oekivati termalne vode
temperatura i preko 80C, koje bi se pogodno mogle koristiti za centralizovano snabdevanje
toplotnom energijom. Znajui da je najee minimalna brzina za racionalno korienje vetra
5-6 m/s i imajui u vidu konfiguraciju Beograda, nije realno oekivati veliko korienje vetra u
Beogradu za proizvodnju energije, tim pre to koava nije povoljan vetar za energetsko
korienje zbog estih promena brzina i jaine udara.
Znaajan obnovljiv potencijal u Beogradu predstavljaju gradski otpaci. Specifina koliina
smea po stanovniku danas iznosi oko 0,8 kg dnevno, sa prosenom toplotnom vrednou
oko 8 MJ/kg, koje je mogue reciklirati i sagorevati.
Osnovna primena tenog naftnog gasa (TNG) u dosadanjem i buduem periodu za
energetske potrebe je vezana za tri sektora potronje: u irokoj potronji, (domainstva,
komunalne delatnosti, poljoprivreda, zanatske usluge, mala preduzea, ugostiteljstvo,
turizam i dr.), u industriji za toplotne i tehnoloke potrebe i u saobraaju.
Osnovna pravila za poboljanje termikih svojstava objekata i smanjenje potronje elektrine
energije za grejanje prostora i obezbeenje vode pri zalivanju okunica su data u optem
delu pravilnika ovog plana.
Za razvoj, edukaciju i promociju iz oblasti korienja obnovljivih izvora energije i
racionalizovanje korienja energije, planirani su prostori za specijalizovani centar u okviru
Generalnog plana na teritoriji Novog Beograda.
6.4 Telekomunikacije
Razvoj telekomunikacione mree u proteklom periodu nije pratio potrebe grada Beograda.
Usporen razvoj, delimina digitalizacija fiksne telefonske mree, spor razvoj interneta i
mobilnih telekomunikacija, neadekvatan razvoj javnih i komercijalnih radio i TV mrea,
nekontrolisana izgradnja KDS (ZAS) nisu zadovoljili zahteve korisnika po broju korisnikih
pristupa i ponuenih telekomunikacionih servisa i usluga.
Telekomunikacionu mreu na podruju Generalnog plana ine:

192
fiksna telekomunikaciona mrea nacionalnog operatora (T.Srbija),

mobilne telekomunikacione mree nacionalnog operatora i privatnih operatora,
nacionalni i privatni internet provajderi,
javne i komercijalne radio i TV mree,
kablovski distributivni sistemi (KDS),
funkcionalni sistemi (VJ, MUP, EPS, TP, NIS, dravne institucije itd) i
privatne telekomunikacione mree (banke, ZOP, akademska mrea, komunalna
preduzea itd.).
Na podruju koje je predmet ovog Generalnog plana fiksna telefonska mrea ima instalisanih
690.000 telefonskih prikljuaka, od kojih je ukljueno 638.000, to znai da je gustina
telefonskih prikljuaka 47,8 na 100 stanovnika, prema popisu iz 1991. godine. Struktura
telefonskih prikljuaka ne odgovara savremenim tehnikim sandardima, poto je izuzetno
nepovoljan odnos prikljuaka na digitalnim (211.000) i analognim ATC (479.000), veliki broj
dvojnikih telefonskih prikljuaka (158.000) i praktino zanemarljiv broj digitalnih telefonskih
prikljuaka (2.000 ISDN).
Na podruju Generalnog plana transportna telekomunikaciona mrea izvedena je veim
delom u digitalnoj tehnologiji. ini je mrea optikih kablova u prstenastoj strukturi, koja se
koristi kao medijum za povezivanje digitalnih sistema prenosa SDH tehnologije, a zadrani
su i PDH sistemi prenosa.
Pristupna mrea je izgraena kablovima sa simetrinim paricama i uglavnom je krutog tipa.
Kablovi u glavnoj i distibutivnoj mrei su podzemni, a u razvodnoj mrei podzemni ili
vazduni. U glavnoj mrei, u urbanim gue naseljenim sredinama, kablovi su poloeni u
cevi kablovske kanalizacije.
Na podruju koje je predmet ovog generalnog plana funkcionie vie javnih mrea mobilnih
telekomunikacija i to:

dve "Paging" mree,

jedna NMT mrea mobilne telefonije i
dve GSM mree mobilne telefonije.
Posebno su znaajne GSM mree mobilne telefonije, ije usluge na podruju Generalnog
plana koristi 700.000 korisnika.
Znaajno mesto u ponudi savremenih telekomunikacionih servisa i usluga zauzimaju internet
provajderi. Usluge nacionalnih i privatnih internet provajdera na podruju Generanog plana
koristi 50.000 korisnika.
U oblasti javne i komercijalne radio i televizijske mree vri se prenos, emitovanje i
distribucija radio i TV programa i dodatnih servisa, preko mree predajnika i repetitora, radio
relejnih (RR) veza, ST i KT predajnika, KDS i ZAS. Na teritoriji koja je predmet ovog
Generalnog plana postoje javne i komercijalne radio i televizijske stanice. JP RTS, kao javni
servis graana, obavlja emitovanje, prenos i distribuciju svojih programa na teritoriji
Beograda preko mree predajnika i repetitora. Neke komercijalne radio i TV stanice su u
neskladu sa zakonskom regulativom, bez generalno regulisane politike razvoja, bez
koordinacije i meusobne saradnje.
U Beogradu su izgraene kablovske mree manje i srednje sloenosti od nivoa jednog
objekta do nivoa bloka i u vie manjih blokova, to u Prostornom planu Srbije u arhitekturi
kablovskih sistema od etiri nivoa zauzima poslednja dva nivoa. Lokalne stanice u ovakvim
mreama samo reemituju radio i TV signale. Kablovske distributivne mree uraene su
delimino planski na pojedinim lokacijama ukarice, Novog Beograda i Zvezdare, sa oko
30.000 korisnika.
Nekontrolisana izgradnja KDS i ZAS
dovela je do nepostojanja evidencije o tzv.
operatorima. Procenjuje se da je broj korisnika KDS vei od 50.000.
Funkcionalne i privatne telekomunikacione mree izgraene su prema potrebama korisnika,
s tim to njihov pristup na javnu telekomunikacionu mreu nije dovoljno usaglaen sa
nacionalnim operatorom, to je dovelo do njihovog preklapanja i neusaglaenosti sa
193
kapacitetima pristupne i transportne mree nacionalnog operatora. Interes grada je izgradnja

tehnoloki jedinstvene digitalne infrastrukture.
6.4.1 Glavna strategija i ciljevi za budunost

U narednom periodu doi e do dinaminog razvoja telekomunikacione mree primenom
najsavremenijih telekomunikacionih tehnologija, to e omoguiti da se korisnicima ponude
telekomunikacioni servisi i usluge u skladu sa evropskim standardima.
U fiksnoj telekomunikacionoj mrei planira se u narednom periodu:

potpuna digitalizacija telekomunikacione mree,

poveanje broja korisnikih pristupa telekomunikacionoj mrei,
stvaranje jedinsvene telekomunikacione mree razliitih servisa,
uvoenje novih telekomunikacionih servisa i usluga i
primena najsavremenijih telekomunikacionih tehnologija.
U oblasti komutacionih sistema neophodno je uvoenje digitalne tehnologije, kako za nove

objekte, tako i za neophodnu zamenu postojeih analognih komutacionih sistema (analogne
ATC), uz neophodno ukidanje dvojnikih i instalaciju digitalnih (ISDN i XDSL) telefonskih
prikljuaka. Digitalizaciju i proirenje komutacionih sistema treba da prati proirenje
transportne mree, koje treba da se zasniva na korienju postojeih i izgradnji novih
optikih kablova i sistema prenosa najsavremenije digitalne tehnologije. U oblasti pristupnih
mrea koristie se optiki, simetrini i koaksijalni kablovi, beini pristup (NJLL), sistemi sa
viestrukim korienjem kablova i kombinacija navedenih medijuma. Rekonstrukciju i
izgradnju pristupne mree mogue je realizovati montaom isturenih stepena u optimalnom
broju i na odgovarajuim lokacijama.
Radio difuzni sistem u narednom periodu oekuje izuzetno dinamian razvoj koji e pratiti
narasle potrebe korisnika. Na osnovu plana frekvencija odredie se mikrolokacije emisionih
radio difuznih centara na teritoriji grada za smetaj predajnika i repetitora. Uvoenjem
digitalne tehnologije za potrebe emitovanja i prenosa smanjie se broj predajnikih lokacija.
Teie se ka izgradnji mikrotalasnih dvosmernih sistema za distribuciju radio i TV programa i
ostalih servisa - MMDS, kao i daljem razvoju javnih i komercijalnih radija i televizija.
Prema savremenim tehnikim standardima, KDS je vienamenski irokopojasni
telekomunikacioni sistem namenjen, kako distribuciji RA i TV signala, tako i pruanju
irokopojasnih interaktivnih, tj. dvosmernih servisa korisnicima. Savremeni KDS je
kompleksna celina koja podrazumeva korienje najnovijih tehnolokih reenja u pogledu
opreme u stanicama i distributivnim centrima, kao i u pogledu mree. Pun smisao ovaj
sistem dobija reavanjem na globalnom nivou, odnosno integracijom u jedinstven tehnoloki
KDS Republike Srbije.
6.4.2 Plansko reenje
Plan izgradnje mree radie se na osnovu:

194
statistikih pokazatelja stanja postojee infrastrukture,

tipa sredine (urbana, ruralna),
gustine naseljenosti,

postojeih i predvienih buduih saobraajnih zahteva (potreba) korisnika,

procene dinamike porasta broja pretplatnika i
procene strukture pretplatnika.
Do 2006. godine, u Beogradu treba da bude oko 860.000 telefonskih prikljuaka.

U pristupnoj mrei e se koristiti savremena tehnika reenja, zasnovana na najsavremenijim
tehnologijama sistema prenosa i medijumi prenosa i to:
Ureaji koji omoguuju viestruko korienje postojee bakarne mree, (Pair Gain
sistem preplatniki multiplekseri);
Ureaji koji treba da omogue vee protoke do korisnika po postojeim bakarnim
paricama (HDSL, ADSL / VDSL, preplatniki multiplekseri itd);
Ureaji za rad po optikim kablovima (tehnike koje se koriste su FTTB - optika do
zgrade i FTTC - optika do koncentracije na trotoaru);
U poslovnim objektima sa vie od 100 zaposlenih planiraju se koncentracije tipa UUB
ili ODT;
Glavne mree (od centralne do koncentracije) realizuju se optikim kablovima (tei se
prstenastoj strukturi);
Pristupne mree se planiraju sa veim brojem koncentracija meusobno povezanih u
prsten;
Beinim pristupom (NJNJL).
Do kraja 2021. godine postojei i budui operatori mobilnih telekomunikacija e instalisati
komutaciono-upravljake centre na lokacijama koje omoguavaju optimalno povezivanje sa
fiksnom telekomunikacionom mreom na podruju Generalnog plana. Na istom podruju
bazne radio stanice e biti rasporeene na hiljade lokacija da bi se obezbedila zahtevana
koliina usluga i kvalitetan signal unutar zgrada u gusto razvijenoj urbanistikoj infrastrukturi
(koja predstavlja prepreku i unosi znatno slabljenje pri prostiranju radio talasa).
Za meusobno povezivanje komutaciono-upravljakih centara, kontrolera baznih stanica i
baznih radio stanica, koristie se fiksna telekomunikaciona mrea ili radio relejne stanice.
Ove radio relejne stanice e u veini sluajeva biti na lokacijama baznih radio stanica.
Ureaji baznih radio stanica i radio relejnih stanica bie instalisani u postojeim objektima uz
minimalne adaptacije, na krovovima postojeih objekata (krovna kontejnerska varijanta), ili
na zemlji (kontejnerska varijanta). Antene baznih radio stanica i radio relejnih stanica e biti
montirane na tipskim nosaima koji se fiksiraju za postojee graevinske objekte ili na
posebnim samostojeim antenskim stubovima visine od 8 do 24 m.
U oblasti radio difuznih sistema planira se uvoenje predajnikih mesta sa digitalnim
prenosom radio i TV programa i drugih servisa, povezivanje radio difuznih kapaciteta
optikim kablovima, kao i njihovo povezivanje optikim putem sa objektima od dravnog i
nacionalnog znaaja, kulturnim, sportskim i drugim znaajnim objektima.
KDS na teritoriji Beograda e se graditi prema globalnom idejnom reenju koje e omoguiti
izgradnju KDS kao vienamenskog irokopojasnog telekomunikacionog sistema namenjenog
dvosmernom prenosu signala. Ovako osmiljen sistem treba da omogui primenu svih
postojeih i sada izvesnih buduih servisa (jednosmernih i interaktivnih) distribuciju RA i TV
signala, pristup internetu, video na zahtev, telenadzor, telerad, igrice na zahtev i druge
servise i aplikacije. Sistem treba da bude otvoren u smislu buduih proirenja u pogledu
servisa, novih tehnologija i integracije sa drugim telekomunikacionim sistemima.
S obzirom na oekivano intenzivno irenje KDS u Beogradu i potrebu da se izbegnu
nepotrebna naknadna raskopavanja javnih povrina, pri planiranju i izgradnji kablovse
kanalizacije predvideti bar jednu cev za KDS.
195
Funkcionalni i privatni telekomunikacioni sistem e se razvijati prema svojim potrebama i

mogunostima, uz potovanje strategije razvoja telekomunikacija i meusobne saradnje i
koordinacije.
6.5
Posebna pravila ureenja prostora za komunalne delatnosti i infrastrukturne

povrine
Prostori namenjeni komunalnim delatnostima organizuju se prema posebnim propisima i

uslovima koji vae za svaku posebnu vrstu, s tim to se organizacija povrina i kompleksa
planira i u skladu sa narednom tabelom.
Tabela 81:
Posebna pravila ureenja prostora za komunalne delatnosti i infrastruktrurne povrine
Kompleksi
Ograda
visoka
Stepen
zauzetosti
maksimalno
(%)
40 60
Procenat
zelenila
minimalno
(%)
10
Procenat vodonepropusnih
manipulativnih povrina
maksimalno
(%)
30
transformatorske
stanice
toplane
postrojenja za
preiavanje
komunalni punktovi
antenski stubovi
visoka
visoka
35 65
30 60
15
20
20
20
prema vrsti
visoka
25 45
10 - 20
10
60
35
20
Indeks izgraenosti i visina objekta zavise od vrste i tehnologije postrojenja i utvruju se u

skladu sa okolnim prostorom i detaljnijim uslovima i propisima.
Kada se kompleks odreen za infrastrukturne povrine i komunalne delatnosti razrauje
regulacionim planom ili urbanistikim projektom, struktura korienja povrina moe se
odrediti i drugaije, uz obrazloenje odstupanja.
7. PROSTORNE ZONE I URBANISTIKE CELINE

Generalnim planom Beograd je uslovno podeljen na 57 prostorno-funkcionalnih celina. Cilj
ove podele je da se za dalju strateku i plansku razradu definiu najvaniji prostornoprogramski elementi koji e potvrditi identitet specifinih delova grada kroz posebne uslove
oblikovanja, pre svega javnih prostora. Ovom podelom se utvruju i specifini uslovi za
gradske funkcije koji nisu definisani u tekstovima koji se nalaze u poglavlju "Osnovna
namena obuhvaenog prostora" i "Pravila graenja".
Za svaku celinu ili grupu srodnih celina dati su prostorna dispozicija i obuhvat, kao i kratak
rezime karakteristika, potencijala i uloge celine u gradskim okvirima, koji su od znaaja za
budui razvoj i prostornih celina i grada.
Programske odrednice nisu metodoloki tretirane na isti nain u svim celinama. Date su u
rasponu od optih uputstava za grupu celina do konkretnih lokacijskih odreenja - s obzirom
196
na to da je glavna operativna svrha ovog dela GP da se prui programski podsetnik za

najvanije razvojne oslonce i prioritetne zadatke u pojedinim delovima grada. Podrazumeva
se da e u daljoj planskoj razradi biti definisana odgovarajua mrea objekata drutvenog
standarda kao jedan od najznaajnijih zajednikih prioriteta za sve prostorno-funkcionalne
celine.
To, naravno, ne znai da su iscrpljene sve ideje za pojedine celine. Naprotiv, ovo je deo GP
koji bi, na osnovu izabranih prioriteta, trebalo detaljnije razraditi kroz proceduru redovnih
izmena i dopuna Generalnog plana.
Uslovni karakter celina odnosi se na njihove granice. Granice su jednim delom zasnovane na
celom broju statistikih krugova zbog korienje podataka koji se obrauju na nivou tih
krugova i slue za formiranje i praenje informacione osnove Generalnog plana. Granice
celine takoe mogu biti predmet budue promene.
7.1 Centralna zona
Centralnu zonu ine sledee urbanistike celine:

Varo u ancu (1),

Centar Novog Beograda (2),
Centar Zemuna (3),
Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4),
Luka "Beograd" (5),
Novo groblje, Bulevar kralja Aleksandra, Neimar (6),
Savski amfiteatar, Prokop (7),
Prvobitni Novi Beograd (8) i
Veliko ratno ostrvo (9).
7.1.1 Centar starog Beograda - Varo u ancu (1), Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4),
Luka "Beograd" (5) i delovi celina Novo groblje, Bulevar, Neimar (6) i Savski amfiteatar,
Prokop (7)
Centar starog Beograda obuhvata urbanistike celine Varo u ancu (1), Terazije, Slaviju,
Svetosavski plato (4), Luku "Beograd" (5) i delove celina Savski amfiteatar, Prokop (7) i
Novo groblje, Bulevar, Neimar (6).
Ove celine odraavaju istorijski razvoj i rast grada od gradskog nukleusa - Beogradske
tvrave, beogradskom gredom i Ulicom kralja Aleksandra ka Smederevskom putu i rast ka
obalama Save i Dunava. One se razvijaju u starom gradskom jezgru formirajui matricu
kompaktnih blokova sa potpuno definisanom parcelacijom, regulacijom ulica i zgrada u
preteno ivinoj izgradnji sa pripadajuim otvorenim javnim prostorima.
U pogledu kapaciteta, Centar Beograda i dalje ostaje prostor najvee koncentracije
stanovnika, zaposlenih, izgraenih objekata i atraktivnih funkcija. Po urbanim
karakteristikama, tipologiji izgraenosti, spomenikim, ambijentalnim i drugim vrednostima,
ove celine predstavljaju najsloeniji i najatraktivniji prostor Beograda.
Potvrda identiteta Centra Beograda
197
Sve planirane intervencije u celinama Centra Beograda su u funkciji podizanje kvaliteta

ovog prostora i afirmacije svih njegovih potencijala. Predviene intervencije, u irem smislu,
obuhvataju revitalizaciju postojeeg tkiva i dovravanje neformiranih delova blokova u skladu
sa dominantama grada, kao to su siluete, vizure i lokalnim osobenostima javnog prostora
kao to su irina, karakter ulice, trga i sl. Zatieni i ambijentalno vredni objekti, veliina i
namena bloka, takoe definiu karakter i obim buduih intervencija.
Najvei deo teritorije Centra Beograda je u GP definisan kao trajno dobro Beograda.
Kulturna dobra od izuzetnog znaaja, kulturna dobra od posebnog znaaja, dobra koja
uivaju prethodnu zatitu, fiksni elementi zelenila, arheoloka nalazita svih rangova zatite,
zatiene vizure, ulini potezi koji se nalaze na prostoru celina Centra Beograda su elementi
koji su dominantni u odnosu na opta i posebna pravila za izgradnju i urenje prostora ovog
GP.
Izlazak Centra starog Beograda na reke i proirenje centralnih sadraja
Postojei jasno artikulisan potez centralnih aktivnosti, javnih prostora i sadraja, formiran od
istorijskog jezgra - Varoi u ancu, ka Slaviji i Bulevaru kralja Aleksandra, dopunjava se
novim centralnim i javnim sadrajima najvieg ranga. Novi sadraji su planirani na obalama
Save i Dunava i u neposrednom kontaktnom podruju.
Glavni gradski pravci i poprene osovine
Koncentracije centralnih aktivnosti planirane su, takoe, du poprenih veza izmeu obala,
uglavnom u postojeim ulicama, ali i na novim prodorima ka rekama, povezujui tradicionalni
centar sa atraktivnim punktovima na obali. Pored najvanijih javnih urbanih prostora du
glavnih gradskih pravaca, kao to su Ulica kneza Miloa, Takovska, 29. novembra, Cvijieva,
Dimitrija Tucovia, Beogradska, Bulevar Jugoslovenske armije i druge, neophodno je obratiti
posebnu panju i na najvanije vezne - poprene pravce, kao to su Ulica kralja Petra Prvog,
Francuska, Brankova, Balkanska, Nemanjina, Ruzveltova, Mije Kovaevia i druge. Svi ovi
pravci trebalo bi da budu predmet razmatranja posebnih programa kojima bi se definisali
karakter i vidovi ambijentalnog unapreivanja kroz postupke zatite i ureenja izgraenih
objekata i prostora i nove izgradnje na ve zasnovanoj regulaciji.
Sistem javnih prostora
Planirana mrea reprezentativnih komercijalnih i centralnih sadraja, podrazumeva i
kvalitetne javne prostore. Ova mrea treba da postane pokreta obnove postojeih delova
gradske matrice Beograda.
Unapreenje i formiranje sistema javnih prostora planira se podizanjem atraktivnosti i
pristupanosti pre svega postojeih javnih prostora uz poboljanje optih uslova peakog
kretanja. irenje peake zone Knez- Mihailove na okolne ulice, posebno povezivanje sa
revitalizovanim podrujem Kosanaievog venca i Savom, kao i pretvaranje Ulice kralja
Milana u komunikaciju za peaki i javni gradski saobraaj, predstavljaju neke od najkrupnijih
poduhvata za unapreenje beogradskog centra.
Formiranje viefunkcionalnih trgova na mestu pijaca u centralnoj zoni, poboljanje javnog
sabraaja, obeleavanje mesta za iznajmljivanje i parkiranje bicikla, rezervisanje Ulice kralja
Milana za javni saobraaj, dopunjavanje zone elementima stacionarnog saobraaja, kao to
su javne garae na obodu centralnog gradskog jezgra (pijaca "Skadarlija", Pionirski park i
druge), mogunosti su koje e obezbediti kvalitetnije korienje javnih prostora.
198
Proirenje peakih povrina trebalo bi, kad god je to mogue, ostvarivati na raun
kolovoza, zatim na raun postojeih objekata, otvaranjem kolonada i arkada, ili kao novi
prostor u delovima blokova koji se rekonstruiu. Iskljuena je mogunost budue izgradnja
na javnom prostoru, osim izuzetno, kao i postavljanje privremenih objekata na najvanijim i
najistaknutijm delovima javnih prostora.
Projekti Starog centra Beograda za javne prostore
Jedan od mehanizama za unapreenja Centralne zone su urbanistiki planovi, projekti i
konkursi za ureenje postojeih javnih prostora, razliitog znaaja, sa preporukama za
oblikovanje blokova u njihovoj kontaktnoj zoni. Ureenje javnog prostora poveava lokacijsku
vrednost okolnog prostora i stimulie njegovu rekonstrukciju. Buduim planovima, projektima,
konkursima treba potvrditi ove javne prostore kao vorita identiteta pojedinih delova grada,
sa odgovarajuim ambjentalnim specifinostima, spomenikim obelejima, reenjima
urbanog mobilijara, zelenila i sl.
Projekti javnih prostora mogu biti samostalni dokumenti za pojedine prostore, odnosno mogu
biti sastavni deo detaljnijeg plana ire zone.
Projektima javnih prostora treba, po pravilu, da prethodi konkurs ili studija (sistema javnih
prostora na irem potezu).
Na Terazijskom grebenu to su sledei javni prostori: Studentski trg, okretnica u Rajievoj
ulici, Trg republike (nekadanji Pozorini trg), Terazije, Pionirski park (nekadanja dvorska
bata sa kompleksom dvorova), park Manje, Svetosavski plato, park Tamajdan i
raskrsnice Bulevara kralja Aleksandra sa ulicama Milana Rakia,Transke i Pop-Stojanove.
Na Savskom potezu to su raskre ulica Brankove i Pop-Lukine, raskre ulica Karaoreve,
Kraljevia Marka i Hercegovake, Savski trg ispred stare eleznike stanice, raskre ulica
Balkanske, Admirala Geprata i Gavrila Principa i Finansijski park uz ugao Nemanjine i
Balkanske ulice. Na Dunavskoj osovini to su raskre Duanove, Francuske i Ulice ure
akovia, kod crkve Aleksandra Nevskog, skver Gunduliev venac, uz Ulicu ure akovia,
skver Vojvode Dobrnjca, takoe uz Ulicu ure akovia, raskre Ulice Mije Kovaevia i
Severnog bulevara kod Bogoslovije i Bajlonijeva pijaca.
Nove regulacije blokova i javnih prostora
Izgradnja blokova Centra starog Beograda odvijae se uglavnom u okviru postojee
regulacije, izuzev za potez Terazijske terase, zonu uz dorolsku prugu, zonu Karaoreve
ulice, ispod Brankovog mosta, zonu Savskog amfiteatra, gde e se definisati nova regulacija
i odgovarajua parcelacija. Karakteristika nove regulacije blokova u ovim zonama treba da
bude veliko ueeo javnog prostora i centralnih sadraja. Manje promene postojee
horizontalne regulacije mogue su samo u korist novog javnog prostora i novih prostornih
vrednosti tako to se definiu planom detaljnije razrade. Vertikalna regulacija blokova
definisana je optim i posebnim pravilima za kompaktne blokove. Pravilima dozvoljena
odstupanja mogua su samo ako ne ugroavaju trajna dobra Beograda.
Transformacija privrednih objekata u centralno tkivo
U industrijskoj zoni na Dorolu, kao i na pojedinim mestima u centru Beograda, planom je
predviena transformacija postojeih privrednih kompleksa u komercijalne zone kompaktnog
blokovskog tipa, odnosno u rekonstruisan ambijenat industrijske arhitekture, ukoliko se
postojei objekti zdravaju. Ista transformacija predviena je za deo depoa GSB na Dorolu.
Za blok izmeu Ulice Tadeua Kouka, Duanove i Dunavske transformacija je uslovljena
blizinom zatienog podruja Beogradske tvrave, to podrazumeva ogranienje vertikalne
199
regulacije i vee uee neizgraenog ozelenjenog prostora. Postojei privredni kompleksi,

koji ugroavaju stanovanje, ne mogu se proirivati, ve se moraju primeniti sve potrebne
mere zatite ivotne sredine.
Kontrolisana transformacija stanovanja u poslovanje
Istorijsko jezgro Beograda izloeno je velikim zahtevima za transformacijom stambenih
objekata u poslovne i za izgradnjom novih poslovnih kapaciteta, kao i svim negativnim
posledicama koje ovakva kretanja donose. Kontrola transformacije stambenog prostora u
poslovni urbanistikim merama vri se na nivou podcelina zone, tako to uee stanovanja
ne treba da bude manje od 50%. Uslovi stanovanja se planiranim intervencijama ne mogu
pogoravati ispod prosenog nivoa za blokove u okruenju. Merama fiskalne i poreske
politike trebalo bi stimulisati stanovanje u ovim zonama kako bi se spreilo pranjenje centra
od stanovnika.
Iskljuivo poslovni blokovi u ovoj zoni mogu da imaju vei stepen iskorienosti od stambenih
i meovitih blokova, ali u zatienom podruju Knez-Mihailove ulice, gde je ovaj trend
uznapredovao, treba ograniiti gustinu poslovanja i administracije, uz mogunost
modernizacije. U zoni linijskih poteza u centru, u postojeim objektima, mogue je
transformisati prizemlja, suterene i prve etae u poslovni i javni prostor, a nova izgradnja na
pojedinanim parcelama podrazumeva i izgradnju isto poslovnih objekata, prema pravilima
GP.
Nova izgradnja unutar postojeih blokova
Nije dozvoljena nova izgradnja u okviru postojeih, zajednikih ili pojedinanih, unutranjih
dvorita zatvorenih blokova. Dozvoljene su intervencije na postojeim dvorinim objektima u
postojeem volumenu objekta, ili dogradnja potkrovlja uz zadravanje visine slemena kako
se ne bi pogoravali uslovi insolacije unutranje strane bloka. Izuzetno, u okviru planova za
formiranje zajednikog ureenog unutranjeg prostora poslovnih blokova, mogua je i
dodatna izgradnja komercijalnih objekata u unutranjosti bloka, kompatibilnih sa postojeim
objektima u bloku, ukljuujui garae i zelenilo.
Planirana poboljanja saobraajnog sistema
Izmetanjem najveeg dela saobraajnih vorita Glavne eleznike stanice i autobuske
stanice, izgradnjom obilaznica (SMT, UMP) van centralnog gradskog jezgra, formiranjem
distributivnog prstena u jezgru, izgradnjom obodnih javnih garaa, regulisanjem kolskog
pristupa centru, doslednim reavanjem parkiranja novoplaniranih kapaciteta, problemi
centralnog jezgra indukovani saobraajem u znaajnoj meri e se ublaiti i pre realizacije
kapacitetnog inskog sistema. Istovremeno e se poveati pristupanost, a smanjiti ekoloka
i ambijentalna ugroenost. Realizacija kapacitetnog inskog sistema planiranom trasom, za
najvei deo centralnog jezgra omoguie, pre svega, kvalitetnije korienje prostora,
formiranje novih javnih i peakih poteza, a tek onda mogunost uveanja kapaciteta, i to
samo na pojedinim punktovima. Meutim, centralno jezgro Beograda je zona u kojoj e se
smanjivati broj ulazaka individualnim automobilom jer se zahtevani kapaciteti parkiranja i
protonost ulica ne mogu unutar ove zone obezbediti ni na koji realan nain osim
organizovanim restrikcijama i selektivnim davanjem prava na pristup centralnom jezgru sa
prvenstvom za stanovnike koji imaju obezbeene garae i parkinge. Glavni kapaciteti javnih
garaa planiraju se na obodu centralnog jezgra Beograda.
Izgradnja blokovskih garaa
200
Pored izgradnje sistema javnih garaa po obodu centralne zone, za prostorne celine Centra
starog Beograda preporuuje se u detaljnijoj planskoj razradi definisanje blokovskih
mogunosti za parkiranje i to, pre svega, za potrebe postojeih korisnika bloka. Izgradnja
podzemnih garaa u unutranjosti bloka mogua je iskljuivo za korisnike okolnih parcela,
ako je blok preteno stambeni, a ako je blok poslovni mogua je i izgradnja javne garae.
Vieetane nadzemne garae ne mogu se graditi u unutranjosti zatvorenih blokova, ve
samo kao ivini objekti. Svi novi objekti u komercijalnim zonama i gradskim centrima moraju
imati reeno parkiranje u skladu sa vrstom aktivnosti i povrinom izgraenog prostora.
Poboljanje zelenih povrina u centru
Kroz regulacionu razradu treba zatititi i urediti postojee zelene i otvorene povrine u
starom centru Beograda, naroito one koje su definisane u GP kao trajno dobro i fiksni
elemenat zelenila..Planirano je uklanjanje privremenih objekata sa zelenih povrina,
ureenje i obnova postojeih parkova, skverova i drvoreda. Za kompaktne stambene blokove
najmanje 10% povrine parcele prilikom rekonstrukcije mora ostati nezastrto. Obavezna je
zatita svih drvoreda sa preprukom za podizanja novih gde god je to mogue - du peakih
zona i prilikom rekonstrukcije ulica. Prilikom neophodnog uklanjanja zelenila obavezno je
planom usloviti nadoknadu u zelenim povrinama u susedstvu ili na lokaciji koja je za to
posebno odreena.
Infrastruktura
Rast centra Beograda, naroito u zonama velike koncentracije poslovnog prostora, mora da
bude praen izgradnjom kompletne komunalne infrastrukture (vodovod, kanalizacija,
elektroinstalacije, telefon, daljinsko grejanje, ureaji za zatitu ivotne sredine). Za celine
Varo u ancu (1), Terazije, Slavija, Svetosavski Plato(4) i Luka "Beograd" (5) planirano je
jedinstveno reavanje vodovodne i kanalizacione mree. U celinama postoji izgraena
vodovodna mrea. Potrebno je izvriti rekonstrukciju i dogradnju primarnog vodovoda 700
visinske zone. Kanalizacija je izgraena po optem sistemu. Potrebno je izvriti razdvajanje
mree na kinu i fekalnu na podruju Dorola i izgraditi KCS "Pristanite".
Veliki projekti centra starog Beograda
Zbog znaaja celina tradicionalnog centra Beograda predlae se, kao uvod u realizaciju GP,
izrada velikih projekata za najvrednije i najpotentnije prostore kao to su: Terazijska terasa,
Savski amfiteatar, Beogradska tvrava i reprezentativni gradski potez Manje - Slavija Vraarski plato.
7.1.2 Varo u ancu (1)

Varo u ancu je najstariji deo Beograda, na potezu Kalemegdan - Knez-Mihailova
(paraleleno Vasina) do Trga republike, sa savskom padinom od Brankovog mosta do
Beogradske tvrave i dunavskom padinom do Stare elektrine centrale.
Beogradska tvrava
201
Beogradska tvrava je istorijsko jezgro Beograda, ije su osnove ureenja i korienja

definisane u prvim godinama sticanja nezavisnosti srpske drave, sa sveu o jedinstvenom
znaaju ovog prostora, koji je proglaen za kulturno dobro od izuzetnog znaaja. Iako
zelenilo nije glavna namena ovog prostora, ono jeste njegova karakteristika i specifian okvir
za objekte utvrenja i u tom kontekstu ga treba tretirati kod budueg ureenja prostora kao
javnog, preteno neizgraenog, sa mogunou kompatibilnih javnih namena i prateih
komercijalnih namena, pre svega u postojeim objektima. Objekti biveg teretnog pristanita
sa natkrivenom galerijom za prolaz eleznice se transformiu u prostor za komercijalne
delatnosti, funkcije centra i objekt putnikog pristanita. Na dunavskoj strani predvieno je
zadravanje bloka "Beko" i njegova transformacija u namenu centra. Koncentracija
komercijalnih delatnosti na obodu Tvrave, na nekadanjem potezu ivih veza obala Save i
Dunava sa arijom, predstavlja komplemenmtarnu aktivnost i dopunu sadaja kompleksa
Beogradske tvrave.
Kosaniev venac, putniko pristanite
Kosaniev venac, kao jedan od najznaajnijih i naosetljivijih urbanih sklopova Beograda,
poeljno je tretirati i realizovati kao integralni projekat pri emu se moraju uvaavati prirodne
uslovljenosti, istorijska vanost prostora i uslovi zatite spomenika, znaaj oblikovanja siluete
grada i poeljnih vizura, saobraajne potrebe, ekonomski, socijalni i envajromentalni aspekt.
Projektom treba posebno razmotriti mere implementacije, sistem monitoringa procesa
obnove, definisanje razliitih oblika finansiranja programa obnove, ukljuivanje investitora,
korisnika i vlasnika prostora, nunost fazne izrade, utvrditi prioritetne akcije, kao i
koordinaciju uesnika i odgovornih institucija u sprovoenju programa. Postojei karakter i
odnos namena prostora u zatienom podruju Kosanievog venca - stanovanje, kultura,
kolstvo, crkveni sadraji, ostaju dominantni u odnosu na mogue nove namene
ugostiteljstva i trgovine. Vie prostora za nove namene moe biti u Karaorevoj ulici, na
obali Save u "Beton hali", ili na obodu ovog podruja. Pariskom ulicom, Ulicom Tadeua
Kouka i Ulicom kralja Petra ovo podruje se saobraajno povezuje sa centrom i
atraktivnim sadrajima na dunavskoj obali. Podruje na kojem se nalaze ostaci zdanja
Narodne biblioteke, sruene i spaljene u estoaprilskom bombardovanju 1941. godine,
planirano je kao memorijalni kompleks republikog znaaja sa multifunkcionalnom namenom
i sa minimalnim stepenom izgradnje razruenog bloka koji obezbeuje da deo ostataka
biblioteke i postojee arheoloko nalazite budu pristupani. Na mestu postojeeg pristanita
planirano je novo reno meunarodno putniko pristanite.
Dunavska obala, "Beko" i marina
Na dunavskoj obali planovi daljeg ureenja podrazumevaju ozelenjavanje povrina i
podizanje drvoreda na Dunavskom keju - ispred Sportskog centra "25. maj" i naselja Dorol.
Dorolsku marinu treba dopuniti sadrajima centra kao i zgradu Stare elektrine centrale.
Zajedno sa marinom, blok "Beko" postaje novi punkt centralnih sadraja na dunavskoj strani.
Prostor koji zauzimaju eleznika postrojenja paralelna sa Dunavskom ulicom se
transformie tako da osloboeni prostor postaje javna zelena povrina - park, sa
mogunou izgradnje pojedinanih objekata za aktivnosti centra u sklopu parka.
Poprene veze savske i dunavske obale: T. Kouka, K. Petra
Prilikom regulacione razrade ili pojedinane razrade lokacija na potezu Ulice kralja Petra, od
savske do dunavske obale, treba imati u vidu da je ovo direktna veza centra grada sa
rekama. Zato na lokacijama na ovom potezu treba planirati sadraje koji afirmiu ove veze,
urediti i poveati javne prostore i daljom planskom razradom obezbediti da ovaj potez izie
direktno na reke u zoni Kosanievog venca i u zoni marine "Dorol".
202
Izmetanje pruge oko Kalemegdana

Ulini i elezniki koridori koji danas postoje u priobalju Save i Dunava i predstavljaju
znaajne saobraajne veze preko kojih se dunavska privredna oblast povezuje sa
regionalnom putnom mreom, postepeno gube znaaj i funkciju. Za to je, u narednom
planskom periodu, potrebno obezbediti uslove za izgradnju novih saobraajnih putnih i
eleznikih pravaca van kontinualno izgraenog gradskog podruja u istonom delu grada.
Kapacitetni inski sistem
Kroz celinu Varo u ancu (1) planiran je tunelski prolaz kapacitetnog inskog sistema, tipa
LRT - od Bulevara kralja Aleksandra, preko Trga republike, do Brankovog mosta, sa novom
nizvodnom konstrukcijom mosta za inski sistem, bicikliste i peake. U podruju ove celine
potrebno je planirati najmanje dve podzemne stanice za inski javni prevoz na pozicijama
Trg republike i Kosaniev venac, neposredno pred izlazak trase na most.
7.1.3 Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4)

Ova celina se direktno nastavlja na celinu Varo u ancu (1), na grebenskom potezu Trg
republike - Terazije - Slavija - Hram Svetog Save, odnosno na potezu Trg Nikole Paia Bulevar kralja Aleksandra - Vukovog spomenika, sa istonim delom savske padine od
Zelenog venca preko Karaoreve i Savskog trga ispred stare eleznike stanice do
Biraninove ulice i dunavskom padinom od Novog groblja do Francuske ulice.
Terazijska terasa
Projekat vanog gradskog poteza - Terazijske terase, kojim se ostvaruje funkcionalna i
vizuelna veza terazijskog grebena i savske obale, treba u srednjem i donjem delu reavati
zajedno sa prostorom Savskog amfiteatra, na nivou koncepta konkursom, a gornji deo
planirati u daljoj proceduri na osnovu sprovedenog konkursa. Detaljna planska razrada za
ovaj prostor treba da sadri elemente projekta. U grafikom prilogu GP "Planirano korienje
zemljita", potez Terazijske terase je iskazan kao zelena povrina, to samo govori da je u
sredinjem delu teritorije neizgraeni javni prostor sa parkovskim elementima, pri emu je
akcenat na javnom prostoru, a ne na parku, to treba regulacionim i programskim reenjem
definisati u daljoj razradi.
U zoni koja obezbeuje realizaciju ovog projekta nije mogua izdavanje privremenih uslova
kojima se znatno uveava korisna povrina i onemoguava trajno reenje ovog prostora.
Zeleni venac
iri prostor Zelenog venca, kao vano gradsko vorite gde nije definisana horizontalna i
vertikalna regulacija, treba reiti regulacinom razradom. Peakom komunikacijom treba
povezati Zagrebaku ulicu sa Jug-Bogdanovom, a visinu i poloaj objekata uskladiti sa
vanim vizurama sa viih kota Brankove i Ulice knjeginje Milice.
Reprezentativni gradski potez Manje - Slavija - Svetosavski plato
Podruje Slavije pripada Centralnoj zoni Beograda i nalazi se na glavnom gradskom potezu
Kalemegdan - Terazije - Slavija - Svetosavski plato. U teitu ovog prostora je jedan od
najznaajnijih saobraajnih vorova Beograda u kojem se sustiu tranzitna, ciljna i lokalna
203
putovanja koja gravitiraju centralnom podruju. Trg Slavija predstavlja i ukrsniscu trasa
javnog gradskog prevoza (autobusa, trolebusa, tramvaja).
Vertikalna i horizontalna regulacija budue izgradnje du Ulice srpskih vladara i Ulice kralja
Milana, kao i u zoni Slavije, mora da obezbedi dominaciju vizure na Hram Svetog Save.
Podrazumeva se da sve intervencije na ovom potezu budu reprezentativne, da imaju
jedinstven karakter pojedinih segmenata poteza, bez ekstrema i ugroavanja celine.
iri prostor Slavije va sada je znaajan drutveni i poslovni centar, sa velikim razvojnim
potencijalom, pre svega za centralne gradske i poslovne sadraje. Slaviju treba posmatrati
kao snaan polifunkcionalni centar, buduim planovima
redukovati sadraje
administrativnog poslovanja i time smanjiti nesklad izmeu dnevne, popodnevne i none
atraktivnosti ovog prostora i izbei negativne efekte city-ja. Stanovanje, tradicionalno
zastupljeno na ovom prostoru, treba i dalje razvijati (apartmansko, luksuzno). Za postojee i
planirane sadraje i aktivnosti neophodno je obezbediti odgovarajui broj garanih mesta.
Svetosavski plato
Svetosavski plato, jedan od najznaajnijih i vizuelno najistaknutijih javnih urbanih prostora
Beograda, definisan konkursnim reenjem i odgovarajuim detaljnim planom, zahteva
redefinisanje parternog reenja u skladu sa novim predlogom saobraajnog reenja UMP, uz
zadravanje osnovnog koncepta poploanog reprezentativnog peakog trga na prilazu
Hramu Svetog Save sa zapadne strane i objektima SPC. Prostor platoa treba da dobije
adekvatan arhitektonski okvir preureivanjem blokova sa njegove june i istone strane i to
tako da monumentalnost hrama i vizure na njega ne budu ugroeni, ve naprotiv podrani i
istaknuti.
Profesorska kolonija
Zona individualnog stanovanja u profesorskoj koloniji, izuzetnih ambijentalnih vrednosti,
definisana je u GP kao trajno dobro Beograda i dobro koje uiva prethodnu zatitu. Daljom
planskom razradom potrebno je definisati uslove za ureenje karakteristinih postojeih
javnih prostora - parkia, skverova i deijih igralita, kao i specifine mogunosti intervencija
u blokovima tako da karakter i ambijent Profesorske kolonije bude sauvan i unapreen.
Botanika bata "Jevremovac"
Prostor Botanike bate "Jevremovac" zatieno je prirodno dobro i jedno od trajnih dobara
Beograda koje treba obnoviti, urediti, uz ambijentalnu obnovu postojeih objekata i bez
izgradnje novih, osim onih koji su u funkciji odravanja, istraivanja i edukacije, u skladu sa
predvienom namenom i statusom zatite prostora.
Ruzveltova ulica kao novi potez centralnih funkcija
Uz planiranu koncentraciju centralnih aktivnosti u celinama Terazije, Slavija, Svetosavski
plato (4) i Novo groblje, Bulevar, Neimar (6) i odgovarajue oblikovanje, Ruzveltova ulica e
predstavljati vanu gradsku vezu Centra Beograda i novog centra na obali Dunava u celini
Karaburma, Ada Huja (10). Du ulice planirana je transformacija pojedinih blokova u
kompaktne blokove sa komercijalnim delatnostima, funkcijama centra i stanovanjem. Visina
objekata u ovim blokovima definisana je odgovarajuim obodnim ulicama - ka Ruzveltovoj
204
objekti treba da su u kontekstu postojeih objekata u ulici, a ka unutranjosti blokova u

kontekstu mogunosti koju prua regulacija obodnih saobraajnica.
Kroz ovo podruje planirana je tunelske deonice kapacitetnog inskog sistema na potezu du
Bulevara kralja Aleksandra (deonica Vukov spomenik i Brankov most) kao i tunelska deonica
od Pravnog fakulteta, preko Trga Slavija i Klinikog centra, do eleznike stanice "Beograd
Centar" u Prokopu. Na tunelskoj trasi inskog sistema u narednim fazama izrade planske i
tehnike dokumentacije bie definisane lokacije podzemnih stanica javnog prevoza.
7.1.4 Novi Beograd - urbanistike celine Centar Novog Beograda (2), Prvobitni Novi
Beograd (8), Posavski deo Novog Beograda (20), Beanija (21)
Urbanistike celine: Centar Novog Beograda (2), Prvobitni Novi Beograd (8), Posavski deo
Novog Beograda (20) i Beanija (21) izvedene su otvorenim blokovima u duhu moderne, na
osnovu potpune ili delimine realizacija detaljnih planova.
Kontinuitet planskog karaktera Novog Beograda
Sve budue intervencije moraju biti definisane regulacionim planom najmanje na nivou celine
(bloka), izvedenih ili novih karakteristinih grupacija. Ovim se obezbeuje ambijentalno
jedinstvo ovog dela grada i postojei standard korienja prostora (infrastruktura, parkinzi,
javni prostori, zelenilo, kole, obdanita, sportski tereni), koji se buduim intervencijama
moe samo unapreivati. Postojei blokovi i linijski potezi Novog Beograda transformiu se
prema datim optim i posebnim uputstvima. Transformacija blokova odvija se u okviru
postojee regulacije, osim za potez savske obale, gde e se definisati nova regulacija i
odgovarajua parcelacija.
Kontinuitet postojeeg tipa izgradnje i standarda stanovanja
Sve intervencije u Novom Beogradu treba da budu u skladu sa dominantnim tipom izgradnje
otvorenih blokova, pri emu je potrebno delikatno uspostaviti kontinuitet centralnih sadraja
ivinom izgradnjom du loginih ulinih poteza tipom slobodnostojeeg objekta,
karakteristinog za Novi Beograd. Formiranje zatvorenih blokova se iskljuuje. Kompaktne
zelene povrine unutar blokova su posebno bogatstvo i obeleje izgradnje ove zone, pa nije
mogue usitnjavanje i izgradnja u okviru njih. Parcelaciju treba izvriti tako da parcela
stambenog objekta, ili grupacije stambenih objekata, obuhvata i pripadajue slobodne i
zelene prostore, kao i potrebne povrine za parkiranje.
Dopuna centralnim sadrajima
Centralni sadraji na Novom Brogradu rasuti su po itavom njegovom tkivu i sasvim izuzetno
su formirani kao zanaajni punktovi, kao to su to centar u Ulici Mihaila Pupina ili "Piramida"
u Ulici Jurija Gagarina. U ovom GP planiran je dalji razvoj centralnih aktivnosti, kroz
transformaciju postojeih i izgradnju novih kapaciteta centralnih sadraja i to kao jedan od
glavnih razvojnih
potencijala Novog Beograda. Potrebano je ostvariti kontinuitet
komercijalnih i centralnih sadraja, izmeu novog centra na Savi (Blok 18), onih na potezu
SIV - eleznika stanica, postojeih sadraja u Ulici Pariske komune ("Fontana") i Bulevaru
Mihaila Pupina i dalje sa Starim jezgrom Zemuna, i sa druge strane sa centrom kod
eleznike stanice Novi Beograd i linijskim uz Bulevar Jurija Gagarina. Komercijalni sadraji
205
na obodu izgraenih blokova planiraju se na onim delovima blokova koji vizuelno i

funkcionalno ne ugroavaju stambenu funkciju bloka i maksimalno uvaju postojee zelenilo.
Dozvoljeni su samo pojedinani komercijalni sadraji u unutranjosti bloka, u okviru
postojeih objekata.
Prostori za javne namene kao gradski resurs
Prostori koji su prema prethodnim urbanistikim planovima bili rezervisani za objekte javnih
sadraja (kole, deije ustanove, socijalne i zdravstvene ustanove) ostaju, po pravilu, u istoj
funkciji sa novim kapacitetima, koje treba odrediti prema novim standardima i planiranoj
promeni strukture i broja stanovnika. Ovi prostori mogu promeniti sadraj ukoliko se to
pokae potrebnim kroz odgovarajuu analizu, ali samo u okviru javnih namena. Povrine za
javnu namenu na Novom Beogradu, planirane i neizgraene, predstavljaju vaan potencijal
za itav grad, za sve sadraje iz ove grupe ija upotreba nije lokacijski vezana (srednje
kole, domovi za stare, itd), jer je u ostalim delovima grada oslobaanje lokacija uglavnom
vezano za ruenje, to poskupljuje izgradnju. Privremeno korienje ovih lokacija, do
privoenja planiranoj nameni, mogue je za deija igralita, sportske terene i zelenilo, bez
izgradnje stalnih objekata ili privremenih objekata veih od 150 m2.
Buduim intervencijama valja ostvariti kontinuitet javnog korienja obala Save i Dunava,
kao i prateeg zelenila, ureenog kao javni gradski park Novog Beograda.
Zatita postojeih standarda opremljenosti prostora

Kod svih ovim planom doputenih intervencija u izvedenim blokovima Novog Beograda
mora se izvriti provera kapaciteta komunalne, socijalne i zelene infrastrukture, kao i
mogunosti parkiranja, a prema optem i posebnom pravilniku GP.
7.1.5 Centar Novog Beograda (2)
Celina Centar Novog Beograda nalazi se izmeu Dunava, Save, eleznike pruge i Ulice
omladinskih brigada i obuhvata jezgro Novog Beograda, prvi obodni red blokova, prostor
Starog sajmita i park na Uu. Uprkos mnogim nastojanjima da se ovaj prostor pretvori u
stvarni centar Novog Beograda, to se do sada nije dogodilo. Jedan deo centralnog jezgra
Novog Beograda je izveden realizacijom stambenih blokova i velikih javnih zelenih povrina
du obale Dunava i ureenjem priobalnog pojasa Save, a delovi koji su bili planirani za
centralne aktivnosti su samo delimino realizovani. Jezgro Novog Beograda obuhvata devet
blokova u centru, od kojih se etiri obodna mogu smatrati reprezentima istorije urbanizma
moderne (21, 23, 28 i 30) i blok sa zgradom SIV-a.
Centar Novog Beograda ima najvee razvojne mogunosti u pogledu izgradnje novih
kapaciteta komercijalnih delatnosti. Infrastrukturna opremljenost, dobra
saobraajna
pristupanost za visoku koncentraciju zaposlenih i korisnka, neizgraenost, vlasnitvo
zemljita, komlementarni sadraji u kontaktnoj zoni i mogunost funkcionalnog povezivanja
sa druga dva centra prvog ranga, predstavljaju vrhunsku ponudu meu gradskim lokacijama
za poslovnu namenu. Centar Novog Beograda planira se kao novi poslovno-trgovaki,
administrativni i kulturni centar dravnog i regionalnog znaaja. Namena blokova je
stambena, stambeno-poslovna i poslovna, sa punim spektrom komercijalnih aktivnosti koji
obuhvata glavna predstavnitva poslovnih korporacija, velike hotele i poslovne apartmane,
savremene trgovake i poslovne objekte, zatim pratee delatnosti zabave i razonode i
206
stanovanje u zgradama meovite namene. Planira se razvijanje odgovarajuih javnih

sadraja izmeu blokova najvee koncentracije centralnih sadraja u Novom Beogradu
(blokovi 18, 19, 25 i 26), kao i izmeu Novog Beograda i dva istorijska sredita, Beograda i
Zemuna, du Bulevara AVNOJ-a i Bulevara Mihaila Pupina.
Trajna dobra Beograda
Prostor Starog sajmita (Blok 17) evidentiran je kao kulturno dobro, a devet blokova jezgra
Novog Beograda kao dobro koje uiva prethodnu zatitu. Zeleni pojas uz Savu i postojei
zeleni park oko zgrade SIV (Blok 13) su fiksni elementi sistema zelenila. Javni gradski park
na Uu, izmeu Brankovog mosta, Bulevara Nikole Tesle, hotela "Jugoslavija", Dunava i
Save, fiksni je deo sistema zelenila sa predlogom za zatitu predela. U okvire urbanistike
zatite Blok 19 i Blok 19a su celine epohe moderne u reimu potpune zatite, a Blok 16 i
devet blokova centralne zone Novog Beograda su celine epohe moderne u reimu delimine
zatite.
Blok 26
Planskim reenjem stimulie se izgradnja i stvaranje novog identiteta Centralnog jezgra
Novog Beograda kao poslovnog centra, prvenstveno u blokovima 26 i 18. To su i mogue
zone izgradnje visokih objekata i koncentracije komercijalnih aktivnosti, ali i drugih, pre svega
javnih sadraja i prostora. U Bloku 26 planirani su sredina peaka zona i park, sa
pravoslavnim hramom i prateim sadrajima uz park.
SIV - gradski park
Zeleni pojas izmeu Dunava i Bulevara Mihaila Pupina, sa objektima SIV, zgrade biveg CK i
Muzeja savremene umetnosti kao pojedinanih objekata i akcentima u slobodnom prostoru,
predstavlja vaan element identiteta centra Novog Beograda, ali i Beograda u celini i
njegovog izlaska na Savu i Dunav. On je zajedno sa Velikim ratnim ostrvom deo zelenog
srca Beograda, koje se moe ureivati iskljuivo kao javni gradski park. Deo obale Dunava
naspram Velikog i Malog ratnog ostrva od postojee obaloutvrde kod hotela "Jugoslavija" do
Ua, planirati sa plitkim trevnatim nasipom i sa autohtonom vegetacijom.
Planirano je da zgrada biveg CK dobije novu namenu sa komercijalnim i centralnim
funkcijama, da pojas zelenila prema Bulevaru Nikole Tesle bude sauvan i da objekat i dalje
ima ulogu jednog od gradskih repera. Zbog istaknutog mesta i znaaja u panorami grada
poeljno je raspisivanje konkursa pre regulacione razrade.
Staro sajmite i Blok 18
Transformacija kompleksa Starog sajmita podrazumeva planiranje novih komercijalnih i
javnih sadraja, ali koji su u funkciji kulturnog i memorijalnog karaktera ovog prostora.
Na novobeogradskoj obali se ostvaruje kvalitetna peaka veza sa neposrednim zaleem Sava centrom, hotelom "Interkontinental", Starim sajmitem,
Brankovim mostom i
centralnom zonom Novog Beograda. Transformaciju ambijenta Starog sajmita, u
paviljonskom tipu izgradnje sa umerenim poveanjem kapaciteta u kontekstu osnovne
namene i velikim ueem zelenila, treba povezati sa reenjem centra na obali Save, sa
207
jedne strane, i sa parkom ispred ua sa druge strane kompleksa. Iz pravca centralne zone
Novog Beograda, sa ugla Bulavara AVNOJ-a i Milentija Popovia buduim reenjem treba
ostvariti vizuru na Hram Svetog Save sa druge strane reke i pogled na druge znaajne take
u silueti Beograda. Potez realizovanog keja od Ua, du reke Save, nastavlja se i u ovoj
zoni, a irina zelenog pojasa bie prilagoena konkretnom reenju. Visina stambenih
objekata je do P+5 (zajednika osnovna silueta sa Savskim amfitetrom), a za poslovne i
druge znaajne objekte nije limitirana, pod uslovom da se ne degradiraju zone zatienih
vizura i ambijenata. Pravac Bulevara AVNOJ-a produava se u blokovima 19 i 18 do obale
Save i niskim mostom vezuje sa Savskim amfiteatrom. Blok 18 predlae se za temu jednog
od velikih projekata Beograda.
Blokovi 41- 43
Blokovi 41-43 se nalaze izmeu pruge i Treeg bulevara i planirani su za komercijalne i
centralne funkcije. U njima je, zbog lokacijskih karakteristika, iskljueno stanovanje.
Saobraaj
Kroz ovo podruje planirano je povrinsko voenje kapacitetnog inskog sistema od
Brankovog mosta, trasom Bulevara Mihaila Pupina i Ulicom panskih boraca, do eleznike
stanice Novi Beograd. U ovom podruju planiran je nastavak izgradnje eleznike stanice
Novi Beograd sa staninim trgom prema Treem bulevaru. To je gradsko-prigradska
eleznika stanica koja je predviena za prihvat daljinskih vozova, kao i za vozove gradskopriradske eleznice. U zoni sportske hale "Limes" planirane su dve denivelisane raskrsnice
sa autoputem na pravcu Ulice panskih boraca i Ulice proleterske solidarnosti.
7.1.6 Prvobitni Novi Beograd (8)
Ova celina obuhvata prostor izmeu Ulice 22. oktobra, Toinog bunara, autoputa, Ulice
omladinskih brigada i reke Dunav. Prvobitni Novi Beograd se nadovezuje na Centar Novog
Beograda (2) i obuhvata prvobitno izgraene blokove Novog Beograda sa Studentskim
gradom, novoizgraene blokove "Retenzija" i Blok 33 sa zapadnim kapijama Beograda i
centrima "Fontana" i etvrtim rejonskim centrom.
Osnovna karakteristika ove urbanastike celina je slobodni sistem izgradnje stambenih i
prateih sadraja u funkciji stanovanja, kao i pojedinanih ili grupisanih objekta komercijalnih
i specijalizovanih centralnih delatnosti, na povrinama prostranih graevinskih blokova.
Centralni sadraji su formirani na potezima Bulevara Mihaila Pupina, ulica Pariske komune i
Goce Deleva, kao i delom du Bulevara Nikole Tesle. U svim stambenim blokovima
izgraeni su objekti ustanova za brigu o deci predkolslog uzrasta, osnovnog obrazovanja i
centri mesnih zajednica, dok su srednje kole izgraene u pojedinim blokovima, zavisno od
gravitacije i obuhvata oekivanog broja uenika.
Prvobitni Novi Beograd ima visoki stepen prostorne i funkcionalne zaokruenosti. Nova
izgradnja, osim realizacija ranije planiranih a neizvedenih objekata, planirana je u zoni
208
Toinog bunara, po zavretku saobraajnice u novoj regulaciji i uz autoput. To su ujedno i

planirane zone novih centralnih aktivnosti. Transformacija dela stambenih objekata u
poslovanje moe se oekivati uz glavne saobraajne pravce i to iskljuivo u niim etaama.
Stambeni blokovi
Za najstarije stambene blokove paviljonskog tipa planirana je revitalizacija, dodatno
infrastrukturno opremanje, dogradnja liftova i manjih terasa, u cilju poboljanja uslova
stanovanja. Sve intervencije se planiraju za blok, a izvode se jedinstveno za pojedinane
objekte. Pri tom se moraju potovati opti uslovi dati za Novi Beograd kao grad moderne, koji
se odnose na ambijent i standarde korienja prostora, kao i pravila GP.

Zelena povrina uz Dunav, od Bulevara umetnosti do Karorevog trga, fiksni je deo sistema
zelenila sa predlogom za zatitu predela. Ona vezuje Zemunski kej i park Ue i formira
kontinuirani zelen pojas na desnoj dunavskoj obali. Ovaj javni prostor treba parkovski urediti.
U okviru urbanistike zatite, Blok 1 na Novom Beogradu je celina epohe moderne u reimu
potpune zatite.
Saobraaj
Na potezu Bulevara Mihaila Pupina, od optine Novi Beograd do Tvornike ulice, planirana
je povrinska trasa kapacitetnog inskog sistema kao deo poteza koji povezuje Bulevar kralja
Aleksandra sa Zemunom. U fazi planske i projektne razrade ovog poteza bie definisani broj
i pozicije stajalita.
7.1.7 Centar Zemuna (3)
Centar Zemuna sainjavaju staro jezgro i modernistika celina, kao i otvoreni stambeni
blokovi formirani u posleratnom periodu i privredni kompleks na granici prema Novom
Beogradu. Jezgro Zemuna karakterie matrica kompaktnih blokova sa skoro potpuno
formiranom regulacijom ulica i objekata, parcelacijom i ivinom izgradnjom koja je zbog
svojih vrednosti proglaena za prostornu, kulturno-istorijsku celinu od velikog znaaja za
Republiku koja ima status kulturnog dobra.
Predlogom Generalnog plana afirmiu se slojevitost Zemuna, njegov identitet i posebnost,
istiu se
karakteristine
podceline (varo, Gardo, ukovac, Gradski park, kej,
modernistika celina Zemuna). Zatita jedinstvene siluete Zemuna sa reke i uvanje
najvrednijih gradskih vizura sa Beogradske tvrave i zemunskog srednjovekovnog utvrenja
ukljuuje i zatitu irih prostora grada, pre svega Velikog ratnog ostrva i ozelenjenog forlanda
leve obale Dunava.
Centar Zemuna
Centar Zemuna je deo glavnog centra Beograda i predstavlja nukleus iz kojeg se zrakasto
ire funkcije centra du glavnih ulinih poteza - Ulicama cara Duana, Prvomajskom i
Ugrinovakom. Ovakavim konceptom znaajno se poveava kapacitet za razvoj centralnih
aktivnosti, koji je u samom jezgru limitiran, uslovljen i podreen prostornim i ambijentalnim
kvalitetima. Potencijal za razvoj je, pre svega, u transformaciji postojeeg tkiva i vrednom
ambijentalnom okruenju, u koncentraciji obrazovnih, kulturnih i verskih ustanova, kao i
209
otvorenosti i usmerenosti gradskih funkcija ka Dunavu. Planirano je redukovanje ili

izmetanje nekih, za Staro jezgro neprimerenih kapaciteta i funkcija (pijaca, komunalni,
privredni i neki administrativni objekti). Preporuuje se prenamena pojedinanih vrednih
objekata, kao i objekata industrijske arheologije, pre svega za javnu namenu i irenje njihovih
funkcija na javne prostore (trgove) na kojima se nalaze, kao i na unutranja dvorita. Uz
potvrivanje specifinosti ovog centra, obnova, zatita, unapreivanje i aktivno ukljuivanje
graditeljskog naslea u ivot grada, kao i funkcionalno povezivanje sa centralnim jezgrom
Novog Beograda su okosnice budue transformacije centra i jezgra Zemuna.
Transformacija tkiva
Transformacija blokova starog jezgra Zemuna odvijae se uglavnom u okviru postojee
regulacije. Modernistiku celinu Zemuna treba sauvati u autentinom obliku. Eventualne
intervencije u okviru postojeih otvorenih blokova treba da su podreene ovom tipu izgradnje
i postignutim standrdima otvorenih prostora, zelenila, javnih slubi i parkiranja, imajui u vidu
i nepovoljne mikroklimatske uslove u Donjem Zemunu. Otvoreni blokovi, koji se nalaze uz
obod starog jezgra Zemuna, naruili su neke od njegovih vrednosti, pre svega onih koje se
odnose na siluetu, panoramu i vizure. S druge strane, oni su sam prostor i kompaktnu
strukturu jezgra jasno definisali i omeili, te ovaj kontrast ne treba ublaavati novom
izgradnjom po obodu otvorenih blokova.
Obnova blokova iskljuuje stihijsku izgradnju, preveliku izgraenost prostora i poveavanje
visine objekata, naroito u unutranjem delu parcela, a podrazumeva stroge uslove
definisane optim i posebnim pravilima ovog GP. Usklaivanje vertikalne regulacije objekata
je prema kontekstu ambijenta, a ne prema stepenu zatite ili starosti susednih objekata.
Poeljno je da javni objekti ostanu naglaeni i dominantni. Objekti u neskladu sa ambijentom
nisu referentni pri odreivanju regulacija.
Javni prostori
Funkcionalna i ambijentalna raznovrsnost javnih prostora, njihovo proimanje, vredni
pojedinani objekti na njima, svakako su posebna vrednost Centra Zemuna, i predstavljaju
nukleuse obnove. Nije dozvoljeno postavljanje privremenih objekata na najvanijim javnim
prostorima: peakim ulicama, trgovima, keju, parku, umesto kojih treba aktivirati prizemlja
ulinih i dvorinih objekata centralnih blokova. Omladinski, Masarikov i Trg pobede su
tretirani kao jedinstvena celina i sa Dunavskim kejom su najvredniji deo sistema javnih
prostora istorijskog jezgra. Planirana je redukcija sadraja i kapaciteta postojee pijace,
prema potrebama stanovnika jezgra Zemuna i ona je organizovana kao pokretna pijaca na
Masarikovom trgu. To Omladinskom trgu omoguava vraanje funkcije glavnog gradskog
trga i jedinstveno funkcionisanje i sagledavanje svih prostora postojee peake zone.
Posebnu panju u detaljnijoj urbanistikoj razradi trebalo bi posvetiti javnim prostorima na
ulasku u centar Zemuna, Karaorevom, Senskom i Trgu Branka Radievia. Vizure prema
Dunavu iz pravca Nikolajevske, Karamatine, Gospodske, Zmaj-Jovine, sa Masarikovog i
Mauranievog trga, moraju biti neopmetane, odnosno na tim pravcima se ne mogu planirati
objekti na vodi kao ni novi objekti na obali.
Turistiki potencijal
Turistiki potencijal Zemuna vezan je za njegove ambijentalne vrednosti, poloaj na Dunavu,
kao i za tradicionalne kulturne manifestacije. Hoteli u Starom jezgru su tipa manjih gradskih
hotela, iji su kapacitetiti i rang usaglaeni sa prostornim mogunostima. Pored proirenja
postojeih marina, planirane su i nove, kao i putniko pristanite i mrea pristana za manje
210
brodove. Kej ima ulogu glavnog gradskog etalita, produen je ka zoni Radeckog
ugostiteljskim i sadrajima vezanim za sportove na vodi i spojen sa javnim zelenim
parkovskim povrinama prema hotelu "Jugoslavija" i dalje prema Uu.
Zelenilo
Evidentan je manjak zelenih povrina, te je imperativ da se ouvaju sve postojee, uz
dodatni uslov da kontaktne zone treba planirati sa viim standardom zelenila. Najznaajnije
zelene povrine su Gradski park i Dunavski kej, na kojima nije dozvoljena izgradnja novih
objekata. Potrebano je ostvariti kontinuitet zelenila na dunavskoj obali, sve do Ua. Lesni
plato je dominantan u slici grada sa glavnih ulaznih pravaca i sa Dunava, te se planom
predvia njegovo uvanje sa formiranjem zelenih masiva du krune i, gde je to mogue, na
kosinama platoa. Zelenilo na kruni segmenata lesnog platoa koji se nalazi na obodu Starog
jezgra Zemuna ima i ulogu zatitne panorame i ambijenta ove zatiene prostorne celine.
Staro jezgro Zemuna evidentirano je kao kulturno dobro od velikog znaaja, arheoloka
lokacija rimski Taurunum je kulturno dobro, a modernistika celina je dobro koje uiva
prethodnu zatitu. U Karti trajnih dobara prikazane su zatiene vizure, stajnom takom i
uglom sagledavanja. Gradski park, kao i zelenilo du obale Dunava, fiksni su elementi
sistema zelenila.
Saobraaj
Radi obezbeenja tangentne saobraajnice u odnosu na jezgro,
kao i kontinuiranih
radijalnih pravaca, planirano je povezivanje Bulevara Mihaila Pupina sa Vrtlarskom i
Ugrinovakom ulicom, koje treba da imaju i novu proirenu regulaciju, kao i tunelska veza
Bulevara Mihaila Pupina sa Prvomajskom ulicom. U narednim fazama razvoja terba voditi
rauna o potrebi povezivanja sa savremenim kapacitetnim inskim sistemom na pravcima
najveih optereenja. Saobraajni terminal gradsko-prigradskog saobraaja iz Ulice Ivana
Maurania izameta se van granica jezgra u blok izmeu Tvornike i Ulice Franca
Rozmana. Uz tendenciju smanjivanja upotrebe individualnih vozila u jezgru Zemuna,
kapacitetnije parkiranje se planira u viespratnim garaama po obodu jezgra, pre svega u
zoni novoplaniranih saobraajnica, kao i u Ulici ure akovia. Manje podzemne garae
planiraju se u okviru samog jezgra.
7.1.8 Luka "Beograd" (5)
Ova urbanistika celine se prostire od Stare elektrine centrale do Panevakog mosta,

Omladinskog stadiona i Ulice Mije Kovaevia, obuhvatajui pretno blokove sa namenom
delatnosti du Ulica ure akovia, 29. novembra, Mitropolita Petra i arli aplina, do Ulice
Mije Kovaevia.
Dominantni deo celine 5 predstavlja podruje Luke "Beograd", koja ima potencijalno vaan
strateki znaaj kao prostor na kojem je mogue ostovariti vezu vodenog, kolskog i
211
eleznikog saobraaja na preseku evropskih koridora VII (Dunav) i X, to je od znaaja ne

samo za Beograd ve i za Srbiju. Na uem gradskom podruju Luka "Beograd" danas
predstavlja deo najveeg planiranog robno-pretovarnog terminala transportnog renog
saobraaja u zemlji, sa industrijskom zonom i starom eleznikom stanicom Beograd Donji
Grad u zaleu. Osim Luke "Beograd", u ovoj urbanistikoj celini su obuhvaeni kapaciteti
saobraajnih preduzea i usluga, kao i objekti i sadraji specijalizovanih drutvenih i dravnih
namena i sportska dvorana "Pionir", kao i manji deo stambeno-poslovnih blokova izuzetno
velikog stepena izgraenosti i gustine du Ulice 29. novembra. Prioritet ureenja ove celine
je dovoenje u sklad razliitih namena uz transformaciju neodgovarajuih sadraja i prostora
u kvalitetne ambijente.
Luka kao modalni centar i transformacija dela privredne zone
Luka "Beograd" je privredni lokalitet od veoma velikog znaja za grad. Zbog svoje lokacije u
najuem centru Beograda ova zona je u konfliktu sa ostalim gradskim funkcijama i ovaj
problem do sada nije adekvatno reen. Planski, posebna panja je usmerena ka
saobraajnom reenju i povezivanju ovog podruja drumskim i eleznikim vezama sa irim
podrujem Beograda. Zona je dobro opremljena infrastrukturom. U okviru ovog podruja,
pored privrednih i skladinih kapaciteta, vremenom je svoje mesto nalo niz proizvonih
preduzea kojima tu nije mesto. Planira se da u ovoj zoni u budunosti dominiraju pre svega
saobraajne i robno-transportne aktivnosti u funkciji Luke "Beograd". Deo osloboenog
prostora, sada zauzet proizvodnim aktivnostima, treba da preraste u komercijalne,
profitabilnije centralne sadraje. Povrina zone se redukuje tako to se deo povrine
preputa centralnim i tercijarnim sadrajima. Planirana povrina zone je oko 97 ha.
Izmetanje "Dunav stanice" i dela koloseka
Realizacijom lokoteretne stanice u susednoj prostornoj celini Karaburma, Ada Huja (10), kao
i izgradnja novih saobraajnih putnih i eleznikih pravaca u obodnom delu grada,
omoguie izmetanje pruge oko Kalemegdana, odnosno privremeno zadravanje samo
onih koloseka koji su u neposrednoj funkciji Luke "Beograd", do ostvarenja veze za
Panevaki most preko nove lokoteretne stanice.
Ureenje kontaktnog podruja Luke
Detaljnijom planskom razradom treba razmotriti mogunost da se prostor u zoni izmeu
Panevakog mosta i Luke, kao i deo dunavske obale prema Luci "Beograd", uredi kao javni,
ozelenjeni prostor, koji bi bio u kontekstu zelenila dunavskog keja prema sportskorekreativnom centru Ada Huja. Prostor koji se oslobodi posle uklanjanja dela eleznikih
koloseka urediti kao linearno zelenilo sa dopunskim sadrajima kompatibilnim sa parkom i
rekreativnim aktivnostima.
Zone rizika - "Duga" i "Tehnogas"
U celini Luka "Beograd" (5) nalaze se i kompleksi "Duge" i "Tehnogasa", definisani u odeljku
"Zatita ivotne sredine" kao zone veoma velikog rizika (oznaene kao G) i zone velikog
rizika (oznaene kao V), sa zatitnim rastojanjima koje nije mogue obezbediti u gradskom
tkivu gde se oni nalaze. Iz tog razloga u GP nisu date razvojne mogunosti ovih kompleksa u
njihovoj delatnosti, ve njihova prenamena u centralne aktivnosti, a do budue
transformacije, kao lokacije sa poveanim rizikom, treba da usklade svoju delatnost sa
okolinom.
Kontinuitet urbane matrice i transformacija
212
blokova GSP i podruja skladita u Dunavskoj

U zoni dunavskog priobalja, gde su potencijalno mogue znaajne intervencije, kontinuitetom
postojee urbane matrice treba obezbediti kontakt istorijskog jezgra sa Dunavom, uz
obavezu planiranja novih javnih prostora i zelenih povrina kada se radi o veim potezima
rekonstrukcije. Ovo se odnosi na deo blokova koji su danas u funkciji depoa GSP i podruja
skladita u Dunavskoj, a koji se transformiu u blokove centralnih aktivnosti sa moguim
stanovanjem, gde e se detaljnom razradom definisati nove regulacije i tipologija izgradnje.
Zona Panevakog mosta, Ruzveltova ulica
U kontekstu kvalitetnog aktiviranja dunavskog priobalja za centralne aktivnosti u celini Ada
Huja (10) i njegovog povezivanja sa ostalim delovima grada, blok hale "Pionir" koji je
orijentisan ka Panevakom mostu i zona Panevakog mosta planirane su za centralne
aktivnosti bez stanovanja. Karakter i oblikovanje ovih centralnih aktivnosti mora biti
prilagoen izuzetno saobraajno i nivelacijski istaknutom mestu na kojem se nalaze na ulazu
u grad sa panevake strane. Ostali deo bloka "Pionir" treba urediti tako da se sauva
karakter bloka sa malim stepenom izgraenosti i velikim slobodnim prostorom.
7.1.9 Novo groblje, Bulevar kralja Aleksandra, Neimar (6)

i Lion, Juni bulevar (12)
Celine zauzimaju prostor koji se od Hrama Svetog Save, Vukovog spomenika i Novog
groblja neposredno nadovezuje na celinu Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4)
obuhvatajui du Bulevara kralja Aleksandra, uburu, Neimar i Crveni krst - na delu optine
Vraar, kao i Stari eram, Bulbulder, Slavujev potok i Vraarsko polje na delu optine
Zvezdara.
Po tradiciji, nainu izgraenosti i tipologiji blokova i uline mree, ove urbanistike celine
imaju neka obeleja gradskog tkiva u centralnom gradskom podruju, naroito u vanijim
ulicama, ali sa dominantnim ueem stanovanja u odnosu na centralne sadraje.
Uz Juni bulevar, Bulevar kralja Aleksandra, Ulicu Dimitrija Tucovia, kao i uz Ulicu 14.
decembra, koji preko teritorije celine 6 povezuju tradicionalni centar i obodne delove grada,
planirana je vea koncentracija centralnih aktivnosti sa stanovanjem, u tipu izgradnje koji
afirmie bulevarski karakter ovih ulica, sa visinama objekata koje odgovaraju segmentu
Bulevara u kojem se nalaze. Isto se odnosi i na poprenu arteriju prostora celine 6, Ulicu
Maksima Gorkog.
Za blokove u zaleu ovih saobraajnica planirana je transformacija u blokove kompaktnog,
individualnog i meovitog tipa, prema ve zapoetim procesima transformacije koje treba
konsekventno dovriti. Nivo urbaniteta u pogledu tipa bloka, procenta izgraenosti,
kapaciteta i visine objekata treba da opada od granice teritorije sa centrom Beograda
(Ruzveltova, Vraarski plato) ka periferiji (Lion) i od pomenutih glavnih ulica ka unutranjim
delovima prostora izmeu njih. Opadanje nivoa urbaniteta se ne odnosi na kvalitetno
reavanje objekata i dimenzionisanje javnih prostora, pre svega skverova, trgova i parkova
kao obeleja identiteta pojedinih ambijenata.
Bulevar kralja Aleksandra
213
Funkcionalna i ambijentalna kima ovog prostora je Bulevar kralja Aleksandra, koji svojom
grebenskom dispozicijom u odnosu na padine Bulbuderskog i uburskog potoka (Ulice
Dimitrija Tucovia i Juni bulevar), ini dominantnu morfoloku celinu neposredne i ire
gravitacije. U tom kontekstu, u daljoj razradi, treba planirati odgovarajue objekte i sadraje,
ne samo komercijalnog karaktera, ve i sadraje centralnih, kulturnih i javnih aktivnosti, kao i
kontaktne javne peake prostore na istaknutim raskrsnicama gradskog znaaja. Trasom
Bulevara kralja Aleksandra planira se sredinje povrinsko voenje gradskog kapacitetnog
inskog sistema tipa LRT.
Neimar
Neimar je podruje individualne stambene izgradnje u statusu prethodne zatite, u GP
definisan kao trajno dobro Beograda. To je jedan od ambijentalno najvrednijih prostora u
Beogradu, koji treba planerski usmeriti ka poeljnim mogunostima razvoja, odnosno
dogradnje u okviru postojeeg ambijenta koja nee ugroziti celinu. Tipologija izgradnje
neimarske padine treba da postane model transformacije postojeih partajskih blokova.
Obodni blokovi Neimara, prema Karaorevom parku, transformiu se u meovite blokove
sa kompaktnim delom bloka orijentisanim ka parku.
Karaorev park
Najstariji park u Beogradu, definisan u GP kao fiksni element zelenila i trajno dobro
Beograda, treba maksimalno zatititi i urediti kao jedan od elemenata identiteta grada.
Mogao bi biti predmet posebnog projekta.
Transformacija partaja na padini ka Junom bulevaru
Model rekonstrukcije za ovaj gradski kraj je ogranien realnom situacijom na terenu,
zakonskom regulativom i mogunostima samih stanovnika ili vlasnika. Osnovni planerski cilj
je da se ovaj prostor pretvori u oblik izgraenosti koji bi pretendovao da bude slian Neimaru.
Geografske i morfoloke vrednosti cele padine ka Junom bulevaru oito takvu mogunost
nude. Budua izgradnja treba da se bazira na zgradama tipa gradske vile sa predbatom i
klasine forme ugraene ili slobodne zgrade na regulaciji visine ne vee od tri ili etiri nivoa
sa ureenim parcelama i stvaranjem ovih zelenih prostora. Uslov je oslobaanje
unutranjosti bloka od postojee izgradnje i bitno smanjenje broja malih stanova.
ubura
Do pre desetak godina autentian primer ambijenta i arhitekture gradske periferije u nekoliko
proteklih godina pretrpeo je znaajne promene unutar svoje strukture u smislu smanjenog
uea stanovanja u odnosu na poslovanje. Unutranja dvorita, koja su bila vaan resurs za
revitalizaciju ubure, izgraena su i onemoguen je ranije planiran koncept pasaa i
unutranjih pjaceta. Potrebno je za ovaj prostor formirati poseban projekat koji e na irem
planu da povrati ambijent ubure, vrati stanovnike i vrste delatnosti koje su obeleavale ovaj
prostor. Detaljnijom planskom razradom treba definisati realne uslove revitalizacije, sa ciljem
da se sprei nekontrolisana promena strukture, uz obezbeenje prostora za odgovarajuu
organizaciju grada.
Kaleni
Prostor Kaleni pijace od Kursuline ulice do ugla NJegoeve i Ulice Maksima Gorkog treba
da ostane tradicionalna gradska pijaca preko koje se ovaj kraj grada identifikuje u mapi
214
grada. Planira se pokrivena gradska trnica sa podzemnom garaom. Prostor izmeu trnice
i zgrade optine Vraar je budui trg koji spaja NJegoevu ulicu i Ulicu Maksima Gorkog.
Prostor ispred kafane "Kaleni", na potezu Ulica Trnske i Baba-Vinjine, sa skverom ka
Golsvortijevoj ulici, znaajan je urbani motiv ovog dela grada koji svakako treba ouvati uz
prilagoavanje skvera novim saobraajnim potrebama. Posebno paljivo treba tretirati vezu
Trnske ulice sa Ulicom Maksima Gorkog kao vanog saobraajnog poteza, a da se pri tom
ne narue zateene vrednosti ambijenta.
U osovini Trnske ulice, na drugoj strani skvera je postojea razgraena i nedovrena strana
Krunske ulice od Golsvortijeve i Baba-Vinjine, sve do Kursuline. Planira se formirnje nove
gradske fasade od zgrada visine do pet etaa kao zavretak vizure iz Bulevara kralja
Aleksandra kroz Trnsku.
Juni bulevar
Ova ulica je gradskog znaaja, saobraajno i regulaciono definisana i delimino izvedena.
Potrebno je sagledati kontaktne blokove i mogunosti da se jedinstvenim reenjem sagledaju
segmenti Bulevara razliitog tipa izgraenosti i poveu u celinu prepoznatljivog karaktera.
Crveni krst
Postojei sadraji kulture (pozorite, bioskop), kao i istaknut poloaj na grebenu, afirmiu
ovaj prostor kao budui centar za ovaj deo grada. Daljom planskom razradom, za delove
kontaktnih blokova orijentisanih ka Crvenom krstu, treba predvideti vei udeo komercijalnih
aktivnosti, veu spratnost, omoguiti vizure na crkvu (crkvu sv. Antuna u Bregalnikoj ulici) i
formiranje jasno artikulisanog javnog prostora. Vozarev krst, kao obeleje identiteta ovog
prostora, treba sauvati i reenjem afirmisati, uz zadravanje postojeeg kvalitetnog zelenila.
Novo groblje
Planirana je zatita i rekonstrukcija ovog kompleksa i njegovo ukljuivanje u sistem zelenila,
kako bi se afirmisao i njegov parkovski karakter. Daljom planskom razradom treba ispitati
mogunost da se zeleni prostor Novog groblja povee preko komunalnih kompleksa u
susednoj celini Zvezdara (11) sa Zvezdarskom umom.
Raskrsnica kod Bogoslovije
Ruzveltova ulica kao novi gradski linearni potez vee koncentracije centralnih aktivnosti koji
povezuje centar Beograda i novi centar Ada Huja na obali Dunava opisana je u celini 4. Vea
koncentracija komercijalnih delatnosti i aktivnosti centara planirana je na raskrsnici Mije
Kovaevia (produetak Ruzveltove i Ul. partizanski put kod Bogoslovije. Zbog istaknutog
poloaja ove lokacije treba predvideti odgovarajui javni prostor i reprezentativno oblikovanje
objekata.
Ulica Dimitrija Tucovia
Ulica Dimitrija Tucovia ima slinu ulogu i znaaj kao Bulevar kralja Aleksandra za celine 6 i
2, samo na lokalnom nivou, za podruje oko Bulbulderskog potoka. Detaljnom planskom
razradom treba uskladiti transformaciju i razvoj kontaktnih delova blokova sa leve i desne
strane ulice, kako bi ulica dobila celovit karakter bulevara, sa moguim specifinostima na
pojedinim
segmentima.
215
Objekti u Ulici Dimitrija Tucovia visinom i oblikovanjem treba da reprezentuju njen

bulevarski karakter.
Transformacija partaja na padinama ka Ulici Dimitrija Tucovia
Planirana je transformacija postojeih partaja u blokove individualnog stanovanja i meovite
blokove.
Unutranji magistralni prsten (UMP)
Izmeu celina 6 i 12 planirana je trasa UMP. U daljoj planskoj i projektnoj razradi ovog
poteza mora se definisati program i nain ukrtanja sa Ulicom Dimitrija Tucovia, Bulevarom
kralja Aleksandra i Ulicom Vojislava Ilia.
Distributivni prsten oko centra Beograda
Na istonoj granici ovog podruja planirana je izgradnja ingrijine ulice kojom se Bulevar
kralja Aleksandra i Ulica gospodara Vuia povezuju sa Ulicom Dimitrija Tucovia, kao deo
distributivnog saobraajnog prstena oko blokova ueg centra Beograda.
Infrastruktura
Celine Novo groblje, Bulevar, Neimar (6) i Lion, Juni Bulavar (12) su jedinstvena podruje
sa stanovita opremanja vodovodom i kanalizacijom. Postoji izgraena vodovodna mrea.
Za poboljanje snabdevanja potrebno je izgraditi primarni vodovod 700 - 500 od CS
"Vraar II" do Makenzijeve ulice, rekonstruisati mreu i objekte vodovoda. Kanalizaciona
mrea je izgraena po optem sistemu i usmerena na dva sliva - sliv Junog bulevara i
Bulbulderski sliv. Potrebno je dograditi kolektore primarnog sistema u Junom bulevaru i Ulici
vojvode Brane i izvesti tunelsku vezu od Ulice Dimitrija Tucovia do Dunava.
7.1.10 Savski amfiteatar, Prokop (7)
Savski amfiteatar predstavlja deo Starog centra Beograda, kojim je obuhvaena vraarska
padina od Vraarskog platoa do starog eleznikog mosta i autoputa do Autokomande i deo
celine kojom su od ua Topiderske reke do autoputa i Autokomande obuhvaeni
Beograskim sajam, sadraji delatnosti du Bulevara vojvode Miia i eleznika stanica
"Beograd Centar". Ova celina ima najvee prostorne potencijale za izgradnju novih
centralnih, komercijalnih i javnih sadraja u centru Beograda.
Savski amfiteatar i deo novobeogradskog centra na levoj obali Save
Teritorija Savskog amfiteatra i dela novobeogradskog centra sa druge strane reke se u
poetnoj fazi jedinstveno reavaju, kao budui gradski centar najvieg ranga, putem
meunarodnog konkursa, kako bi se uspostavila logina vizuelna i kontekstualna veza
izmeu poteza javnih prostora beogradske i novobeogradske strane, bez obzira na razliite
mogunosti i kasnije nezavisne faze realizacije i posebne konkurse u dva dela budueg
centra. Primenjuje se usklaen tip izgradnje na obe obale koji e artikulisati specifinosti
tipologije beogradskog i novobeogradskog centralnog jezgra, kao i kvalitetne i dobro
dimenzionisane javne prostore, sa obaveznim ueem parkova i drvoreda. Povrina
otvorenih javnih prostora na obe strane (ulice, trgovi, skverovi, parkovi, kejovi) je oko 50%
216
cele teritorije. Prostor na obe obale je namenjen poslovanju i ekskluzivnom stanovanju, sa

odnosom povrina 1:1.
Objekti kulture i obrazovanja nacionalnog i gradskog znaaja treba da nau svoje mesto u
okviru Savskog amfiteatra, ali i novobeogradske strane. Obale Save povezuju se niskim
pokretnim mostom koji se otvara u zoni plovnog puta, ili trajektnom vezom u prvoj fazi.
U Savskom amfiteatru je planiran novi savski bulevar, ija e se tana dispozicija definisati u
daljoj razradi, a koji treba da se povee sa Karaorevom i Ulicom Slobodana Penezia
Krcuna, postojeim autoputem, eleznikom stanicom "Beograd Centar" i Beogradskim
sajmom i Bulevarom vojvode Miia u zoni iza sajma.
Zadrana su kao trajno reenje 4 koloseka i postojea eona stanica u funkciji regionalne,
odnosno gradske eleznice, sa sputanjem koloseka ispod nivoa terena. Za dva koloseka
oko Kalemegdana, koja se privremeno zadravaju za interventne sluajeve, treba obezbediti
prostor odgovarajuim reenjem regulacije. Oni e biti iskljueni posle povezivanja
eleznike mree u pristanitu i na Karaburmi preko obilazne veze kod Vine.
Pravci ulica Durmitorske, Viegradske, Miloa Pocerca, Vojvode Milenka, preko Ulice
Slobodana Penezia Krcuna produene su regulacionim reenjem u zonu Savskog
amfiteatra do obale Save, kao jedan od uslova budueg formiranja blokovske strukture.
Izgradnja u pravcu Terazijske terase podreena je realizaciji odgovarajuih vizura i
funkcionalne veze terazijskog grebena i priobalja. Visina objekata je do P+5, jer se podruje
nalazi u zoni zatienih vizura, definisanih Kartom trajnih dobara Beograda.
Karaoreva
Planirana je rekonstrukcija Karaoreve ulice koja treba da obezbedi saobraajni profil za
etiri trake i tramvaj, kao i rekonstrukcija kontaktnih blokova uz Brankov most koji su
potencijalno dobra lokacija za sadraje javne namene nacionalnog znaaja (opera).
Centri specijalizovane namene - Kliniki centar, fakulteti
Za komplekse specijalizovanih centara planirano je zadravanje karaktera
paviljonske
izgradnja sa maksimalnim zadravanjem postojeeg kvalitetnog zelenila i otvorenih prostora.
Detaljno planerski treba preispitati odnos kompleksa Klinikog centra i budue saobraajnice
UMP. Postojei zeleni kompleks Veterinarskog fakulteta uz autoput, gde je inae teren
loeg kvaliteta, zadrava se.
Sajam
Planirano je ureenje i proirivanje kompleksa Sajma, odnosno sajamskih funkcija u zoni
petlje sa povezivanjem sa Savskim amfiteatrom. Komercijalne delatnosti za ovu namenu
iskljuuju stanovanje.
Izlazak Terazijske terase u Savski amfiteatar

Izlazak Terazijske terase u Savski amfiteatar treba reiti sagledavanjem reenja
rekonstrukcije blokova u Karaorevoj i Savskom amfiteatru. Uslov za realizaciju ovog
prostora je izmetanje, odnosno redukcija funkcija postojee autobuske stanice.
Zatita vizura
217
Vizure sa Beogradske tvrave na Avalu, definisane u Karti trajnih dobara, iskljuuju

izgradnju objekata u blokovima zapadnog Vraara koji bi ih ugrozili. Prilikom detaljnije
razrade, ili izdavanja uslova na osnovu vaee planske dokumentacije, ugroenost vizura
treba proveriti.
Nova eleznika stanica "Beograd - Centar"
Na junom delu ovog podruja u izgradnji je nova eleznika stanica "Beograd -Centar" u
Prokopu. NJoj e se, prema planskoj dokumentaciji, u narednom periodu prilagoditi postojei
i izgraditi novi saobraajni objekti. Povezivanje stanice sa autoputem, prelaz "transverzale"
preko autoputa i njena veza sa Bulevarom JA, povezivanje stanice sa javnim saobraajem
gradskim, meugradskim, prigradskim i gradskim autobuskim linijama, veza sa aerodromom,
veza sa tramvajem i buduim metro linijama, a naroito razvoj prilaza peaka i biciklista,
prioritetni su zadaci za ovaj prostor. Problem stanice "Beograd - Centar" je da je locirana
odvojeno od standardnog i aktivnog gradskog tkiva i da u njenoj blizini nema koncentracije
stanovanja i poslovnih aktivnosti. Korienjem gornjih etaa staninih betonskih ploa iznad
pristupnog i peronskog nivoa, moe se obezbediti izmeu 100 i 200 hiljada kvadrata
poslovnog prostora. Meutim, to nije dovoljno za urbano i ekonomsko funkcionisanje ovako
vanog komunikacionog vora. Velikim projektom, odnosno detaljnijim urbanistikim planom,
potrebno je preispitati realne mogunosti funkcionalnog i reprezentativnog oblikovanja i
lociranja razliitih centralnih aktivnosti i stanovanja u neposrednoj blizini stanice.
Postojea eleznika stanica
U ovom podruju nalaze sa vrlo vani saobraajni objekti gradskog i regionalnog znaaja.
Lokacija postojee eleznike stanice oslobaa se od objekata u funkciji eleznice uz
zadravanje i prilagoavanje samo nekoliko koloseka za gradsko-prigradsku putniku
stanicu. Koloseci su u podzemnom nivou, kako bi se obezbedila povrinska veza Savskog
amfiteatra sa zaleem.
Postojea autobuska stanica
Teritorija na kojoj se danas nalazi autobuska stanica potencijalno ima izuzetne lokacijske
vrednosti kao budui prostor izlaska Terazijske terase u Savski amfiteatar i deo budueg
novog centra Beograda na Savi. Za razvoj i puni program autobuske stanice GP je definisao
lokaciju uz elezniku stanicu Novi Beograd. Meugradsko-prigradska autobuska stanica i
prigradski terminali na sadanjoj lokaciji se zadravaju do poetka realizacije planiranih
sadraja u Savskom amfiteatru.
Infrastruktura
Za potrebe postojee vodovodne mree u sektoru potrebno je rekonstruisati objekat
primarnog sistema, CS "Vraar II" i rekonstruisati distributivnu mreu koja sada nema
dovoljan kapacitet. Postoji izgraena kanalizaciona mrea. Potrebno je rekonstruisati
sekundarnu mreu i izgraditi objekat primarnog sistema - tunel Hitna pomo - .akovia, za
prebacivanje upotrebljenih voda iz savskog sliva u dunavski.
7.1.11 Veliko ratno ostrvo (9)

218
Ade na uu Save u Dunav, Veliko i Malo ratno ostrvo i nekoliko sprudova ine jedinstvenu
hidrogeoloku tvorevinu i prireni i umski vlani ekosistem, ostatak nekadanjih vlanih
stanita Dunava, neponovljiv element prirode u centru Grada, prethodno su zatiene kao
"opte dobro od izuzetnih prirodnih vrednosti" pod zajednikim imenom "Veliko ratno ostrvo".
Smeteno izmeu dva istorijska jezgra, Beogradske tvrave i Zemunskog srednjevekovnog
utvrenja, nalazi se na pravcu najvanijih gradskih vizura sa Dunavskog puta. Veliko ratno
ostrvo, zabeleeno na starim kartama i gravirama, jeste nezaobilazni element istorijske slike i
prostornog identiteta Beograda i Zemuna. To je jedan od najvanijih prostora grada sa kojim
se Beograd identifikuje i u skladu sa tim uiva urbanistiku zatitu.
Na pravcu meunarodnih plovnih puteva, potencijalno izvorite vodosnabdevanja, prirodno
mrestilite i stanite retke i ugroene flore i posebno ornitofaune, iva tvorevina koju reke i
dalje oblikuju i na kojoj se mogu pratiti kompleksni prirodni procesi, ono zavreuje da bude,
kao takvo, pod posebnim reimom zatite i korienja.
Na osnovu prethodnih istraivanja veeg broja strunih institucija i predloga Zavoda za
zatitu prirode Srbije, Generalni plan utvruje za Veliko ratno ostrvo status javnog i trajnog
dobra i fiksni je element sistema zelenila.
Na osnovu navedenih injenica i strunog predloga nadlene institucije, za podruje Velikog
ratnog ostrva, na osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine i Zakona o kulturnim dobrima,
donee se pravni akt o zatiti prostora kao "predela izuzetnih odlika" i "znamenitog mesta"
kojim e se utvrditi njegova namena, reimi i zone zatite i uslovi korienja i obaveze
staraoca javnog dobra.
Generalnim planom Veliko ratno ostrvo se namenjuje za zatitu prirodnih i kulturno-istorijskih
vrednosti, rekonstrukciju tradicionalne plae "Lido", rekreaciju u prirodnom ambijentu, zatitu
potencijalnog izvorita vodosnabdevanja i prirodnog mrestilita, uz potovanje uslova koji
proistiu iz meunarodnih obaveza u vezi plovnih puteva i uz primenu kriterijuma odrivog
razvoja.
Programskim razvojnim dokumentom i urbanistikim planom (posebne namene) koji e uzeti
u obzir predloge i interese zainteresovanih subjekata razvoja i korisnika dobra i koji e se
doneti na osnovu odredbi GP i pravnog akta o zatiti, utvrdie se i posebni uslovi korienja i
ureenja ada, odnosi pojedinih namena, koje se moraju zasnivati na dodatnim strunim
istraivanjima, posebno hidrogeolokim i ekolokim analizama uticaja na ivotnu sredinu i
predmet zatite.
Svi pratei objekti, aktivne povrine i sportski tereni treba da budu podignuti pod posebnim
uslovima, u skladu sa zatitom istoe vodonosnih slojeva, dobro uklopljeni u prirodni
ambijent, neuoljivi sa Kalemegdana i Gardoa i u to veoj meri samoodrivi. Reavanje
infrastrukturnih potreba vrie se, pre svega, alternativnim nainima. Na taj nain, ovo e biti
i pokazni centar za napredne i odrive tehnologije korienja prirodnog prostora. Veza
Velikog ratnog ostrva sa zemunskom i novobeogradskom obalom je preko plovnih objekata i
sa sezonskim pontonskim mostom. Pristan za manje brodove planirati na severnoj,
dunavskoj strani ostrva i u zoni sportsko-rekreativnih sadraja.
itav kompleks Velikog ratnog ostrva treba da se razvija na osnovu posebnih strunih
provera, analize uticaja i konkursa, ukljuujui i mogui meunarodni nivo.
219
7.2 Srednja zona

Srednju zonu ine sledee urbanistike celine:

Karaburma, Ada Huja (10),

Zvezdara (11),
Lion, Juni bulevar (12), obraeno u taki 7.1.9,
Duanovac, umice, Konjarnik (13),
Vodovac (14),
Banjica (15),
Senjak, Dedinje, Topider (16),
Rakovica (17),
Banovo Brdo (18),
Ada Ciganlija (19),
Posavski deo Novog Beograda (20),
Beanija (21) i
Gornji Zemun (22).
7.2.1 Karaburma, Ada Huja (10)

Teritoriju celine ini prostor priobalnog pojasa Dunava sa Adom Hujom, zatim potez od
Panevakog mosta do Omladinskog stadiona, ukljuujui i stadion i potez od Partizanske
ulice do Mirijevskog potoka ukljuujui Staru i Novu Karaburmu. U ovoj urbanistikoj celini
jasno se izdvajaju iri priobalni pojas Dunava sa Adom Hujom i stambene celine Stara i Nova
Karaburma.
Najvredniji potencijal za budui razvoj ove celine je prostor gde se ovaj deo grada sputa na
reku, izmeu Vinjieve ulice i obale Dunava, koji je danas najveim delom neizgraen.
Prirodna ogranienja u ovoj celini su aktivna klizita na padinama Zvezdare i nesanirana
deponija Ada Huja.
Transformacija postojeeg tkiva

Stara Karaburma je predratno predgrae Beograda sa nepravilnom, krivudavom, strmom
ulinom mreom i sa zbijenom niespratnom preteno stambenom izgradnjom koja ne
zadovoljava savremene standarde stanovanja. Prostor treba planski regulisati kao bolokove
individualne izgradnje, prilagoene nestabilnom terenu. S obzirom na konfiguraciju terena i
istaknutost u silueti grada sa Dunava, treba dati i uslove oblikovanja padine orijentisane ka
Dunavu.
Novo naselje Karaburma je jedno od prvih posleratnih planiranih i izgraenih stambenih
celina u Beogradu, sa objektima razliite tipologije i visine, opremljena potrebnim prateim
funkcijama i sadrajima stanovanja. Buduim intervencijama postojei standard korienja
prostora (infrastruktura, parkinzi, javni prostori, zelenilo, kole, obdanita, sportski tereni)
moe se samo unapreivati. Kompaktne zelene povrine unutar blokova su kvalitet tipologije
izgradnje ove zone, pa nije mogua izgradnja u okviru njih. Parcelaciju treba izvriti tako da
parcela stambenog objekta (ili grupacije stambenih objekata, ako drugaije nije mogue)
obuhvata i pripadajue slobodne zelene prostore i povrine za parkiranje. Transformacija
220
dela stambenih objekata u poslovanje moe se dozvoliti uz glavne saobraajne pravce, i to

iskljuivo u niim etaama. Za najstarije stambene blokove paviljonskog tipa planirana je
revitalizacija, dodatno infrastruktutrno opremanje i dogradnja liftova u cilju poboljanja uslova
stanovanja. Sve intervencije se planiraju za blok, a izvode jedinstveno za pojedinaan
objekat. Pri tom se moraju potovati opti uslovi dati za odreenu tipologiju tkiva, kao i uslovi
koji se odnose na ambijent i standarde korienja prostora.
Novi centar Ada Huja
Ovim GP je definisano reenje priobalnog prostora nizvodno od Panevakog mosta tako da
omogui funkcionisanje Luke "Beograd", a da se dimenzionisanje planirane lokoteretne
stanice i prateih sadraja izvri u detaljnijoj planskoj razradi u skladu sa njenom ulogom,
prvenstveno u funkciji Luke i postojeih privrednih sadraja u ovom delu Beograda. Nisu
planirane nove privredne i proizvodne povrine, osim u funkciji robno-transportnog centra
izmeu Luke i lokoteretne stanice. U priobalnom pojasu, izmeu lokoteretne stanice i
Dunava, planirana je koncentracija centralnih sadraja, odnosno specijalizovanog centra na
obali Dunava, gradskog znaaja. Ovaj centar treba da ima vezu sa stambenim zaleem (sa
centrom Karaburme, Diljskom ulicom, Mirijevskim bulevarom i Ulicom vojvode Micka), ali i sa
irim gradskim prostorom koje e se ostvariti preko Ruzveltove ulice i Ulice 29. novembra.
Ureenjem Dunavskog keja kao zelenog poteza, ovaj centar treba da bude povezan sa
sportsko-rekreativnim kompleksom na Adi Huji. S obzirom na istaknut poloaj na obali
Dunava i ulogu u formiranju siluete grada, karakter objekata je reprezentativan a visina ne
treba da ugrozi vizure sa Dunava na Zvezdaru, odnosno sa Milievog brda na Novi Beograd i
Zemun. U okviru centralnih sadraja mogui su i specifini oblici stanovanja (poslovno,
apartmansko), kao i stacionarni ugostiteljski sadraji. Zbog znaaja ovog prostora u GP se
predlae da prostor Ade Huje bude predmet jednog od velikih projekata Beograda, odnosno
predmet javnog konkursa.
Lokoteretna stanica
Na ovom podruju planirana je izgradnja lokoteretne i putnike stanice "Karaburma". U
proteklom periodu, od ranijih planova za lokoteretnu stanicu "Karaburma", realizovana je
samo eleznika tunelska veza stanice na podruju nizvodno od Panevakog mosta, sa
eleznikim tunelom Vukov spomenik - Panevaki most. Veina ostalih, ranije planiranih
sadraja robno-transportnog centra i industriske zone na prostoru Ade Huje, nisu realizovani.
U daljoj detaljnijoj planskoj razradi treba definisati nove kapacitete lokoteretne stanice,
mogunost gradnje denivelisanih koloseka i ostalih prateih sadraja, tako da se, u
funkcionalnom i ambijentalnom smislu, poveu sadraji budueg centra sa zaleem uz
Vinjiku ulicu.
Transformacija postojeih objekata privrede
Postojei privredni kompleksi u zoni Vinjike ulice i na Ada Huji planirani su za
transformaciju u centralne aktivnosti.
Sportsko-rekreacioni centar Ada Huja
221
Zelenilo poumljene Ade Huje i rukavca je u GP definisano kao fiksni elemenat zelenila i
trajno dobro Beograda. To znai da e zatieno zelenilo, pre svega postojee, biti
dominantan sadraj ovog prostora kojem treba da se prilagode svi drugi sadraji. Pasivni
oblici rekreacije i odgovarajue ureenje prostora se podrazumevaju. Prostor je planiran za
Sportsko-rekreacioni centar Ada Huja za motonautike sportove i kartodrom, uz mogunost
formiranja manje marine. Prostor planiran za sportsko-rekreacioni centar je oko 10 ha.
Privredna zona Ada Huja
Ada Huja se delom povrine uz Panevaki most vezuje za aktivnosti Luke "Beograd" i ovim
se planom tretira kao integralno podruje u kojem e se odvijati iste ili sline aktivnosti
vezane za robno-transportne i skladine delatnosti. Istoni deo zone, u kojem je smetena
fabrika hartije, ostaje kao privredno podruje. Sredinji prostor ranije planirane privredne
zone sada je namenjen centralnim sadrajima. Povrina zone se umanjuje u odnosu na
postojee stanje i iznosi oko 38 ha.
Spontana izgradnja
Zone spontane izgradnje na nepovoljnim terenima, terenima uz kompleks Zvezdarske ume,
naroito uz Ulicu partizanski put treba preispitati u daljoj planskoj razradi i utvrditi da li je
mogue njihovo zadravanje s obzirom da ova gradnja ugroava ambijentalne vrednosti
Zvezdare kao trajnog dobra Beograda. U kontekstu ugroavanja neposrednog okruenja
treba preispitati i zonu spontane nadgradnje u jednom delu otvorenih blokova uz Diljsku
ulicu.
Saobraaj
Izmeu obale Dunava i lokoteretne stanice planirana je nova Dunavska ulica za vezu
Panevakog mosta i spoljne magistralne tangente (SMT), kojom e se saobraaj iz severnih
uvodnih pravaca i dunavske privredne zone, u odnosu na gradsko jezgro, usmeravati
obodno ka SMT i autoputu. U zoni Ade Huje planiran je koridor za budui novi drumski most
preko Dunava. U koridoru Vinjike ulice, prema naselju Mirjevo, planirana je u prvoj fazi
izgradnja tramvajske pruge, a u daljim planskim periodima i izgradnja savremenog
kapacitetnog inskog sistema tipa LRT.
Infrastruktura
Planirano je jedinstveno reavanje vodovodne i kanalizacione mree za celine 10, 25 i 26. U
ovim celinama je uglavnom izgraena vodovodna mrea. Potrebno je dograditi deo
sekundarne mree, izgraditi primarni cevovod F 400 od CS "Pionir" do Mirijeva, rekonstruisati
CS "Pionir" i formirati IV visinsku zonu u Mirijevu (sektor 26). Potrebno je, takoe, izgraditi
rezervoare I i II visinske zone u sektoru 25, izgraditi crpnu stanicu na rezervoaru I zone i
dograditi cevovod F 500 od Vinjike ulice. U celinama postoji izgraena kanalizaciona
mrea separacionog tipa. Potrebno je izvriti rekonstrukciju i dogradnju nove mree.
7.2.2 Zvezdara (11)
Najvei deo celine Zvezdara (11) zauzima najvia prirodna morfoloka celina Zvezdare u
neposrednom zaleu centralnog podruja grada, sa visinom od preko 200 metara
nadmorske visine (nekada zvano brdo Visoki Vraar, sa najviim vrhom od 262 mnv). Ova
celina je okruena gradskim saobraajnicama - ulicama Mije Kovaevia i Grobljanskom
222
prema centru grada, Ulicom partizanski put prema Karaburmi, Ulicom Baje Sekulia prema
Bulbulderu. Ona obuhvata Gradsku bolnicu, Cvetkovu pijacu i Sportski centar "Zvezdara",
dodiruje se na prevoju Zelenog brda sa naseljem Mali mokri lug, graniei se Volginom
ulicom i sa Mirijevom do Ulice partizanski put.
Dominantna funkcija ove urbanistike celine je park uma sa izletnikim i sportskorekreativnim aktivnostima. U okviru ovog prostora nalaze se specifini nauno-istraivaki
kompleksi. Nekontrolisanim i neplanskm zauzimanje umske povrine za izgradnju, park
uma Zvezdara je ugroena sa svih strana izgraenog okruenja. Prioritet u celini Zvezdara
(11) je zatita park ume od daljeg degradiranja.
Park - uma Zvezdara
Zbog ambijentalnog, simbolinog i ekolokog znaaja za grad, park uma Zvezdara je u GP
definisana kao trajno dobro sa fiksnim delovima zelenila. U skladu sa tim dat je predlog da se
pokrene postupak za zatitu predela. Status zatienog predela treba da odredi granice i
uslove korienja park - ume. Planirana osnovna namena Zvezdare je park - uma i izletite
sa sportsko-rekreativnim aktivnostima. U umi treba obnoviti i dopuniti zeleni masiv
zasadima kvalitetnog drvea i oblikovati ga prema projektu predela, koji treba da istakne
ulogu Zvezdare u silueti grada. Treba osmisliti pristupe umi iz razliitih delova grada,
vidikovce i razliite nivoe pejzanog ureenja. Izgradnja na klizitima je iskljuena. Treba
ispitati mogunost povezivanja ume i Novog groblja zelenilom koje ne mora biti javnog
karaktera, jer bi se nalo u okviru komunalnih povrina, ali bi imalo funkcionalnu vrednost.
Spontana stambena izgradnja u umi i po obodu
Daljom planskom razradom celine kompleksa ume treba definisati uslove korienja i
kompatibilne namene, tako da e se tek na nivou detaljnijeg plana odrediti konaan status,
zadravanje ili uklanjanje postojeih objekata i povrina koji su u nesaglasnosti sa osnovnom
namenom park ume i karakterom zatienog podruja. U tom planu razliit tretman treba
da imaju povrine i objekti u kojima stanuju starosedeoci u odnosu na objekte u okviru
spontano nastalih naselja koja su ugrozila ovaj prostor, naroito u zonama klizita i uz Ulicu
partizanski put.
Specijalizovan nauni centar
Na zaravnjenoj povrini, na jugozapadnoj padini umskog dela Zvezdare, izgraena je
viespratna konstrukcija naunog centra, ija je dalja izgrdnja prekinuta. Ovim GP se
zadrava izgraeni objekat sa prvobitno odreenom namenom, uz uslov da u daljoj realizaciji
udeo zelenila u kompleksu bude dominantan.
Kompleks astronomske opservatorije definisan je GP kao trajno dobro Beograda, odnosno
celina epohe moderne u reimu delimine zatite. Za ovaj prostor treba planirati ouvanje
postojeih arhitektonsko-urbaistikih vrednosti uz revitalizaciju postojeih objekata.
Proirenje bolnikog kompleksa
Proirivanje bolnikog kompleksa planirano je na neizgraenim povrinama u tipu
paviljonske izgradnje. Do privoennja nameni mogue je privremeno korienje ovih
povrina kao parkovskih.
Unutranji magistralni prsten (UMP)
223
Zapadnom granicom ovog podruja, na potezu Severni bulevar, planirana je izgradnja

unutranjeg magistralnog prstena (UMP) iji e programski i prostorni elementi biti definisani
u narednim fazama izrade planske i tehnike dokumentacije.
Infrastruktura
Na delu celine, uz Severni bulevar, potrebno je izvriti proirenje kompleksa rezervoara za
vodu "Pionir". Za potrebe dela celine, uz Severni bulevar, potrebno je izvriti rekonstrukciju
kanalizacione mree i zavriti izgradnju kolektora u Severnom bulevaru.
7.2.3 Duanovac, umice, Konjarnik (13)
Celina obuhvata deo optine Vodovac - od Autokomande do Ulice Vojislava Ilia, izmeu
Ulice gospodara Vuia i autoputa Beograd - Ni, odnosno deo optine Zvezdara - izmeu
ulica Vojislava Ilia, Gospodara Vuia i autoputa sa delom zvezdarske padine uz Bulevar
kralja Aleksandra - od Cvetkove pijace do raskrsnice sa Ustanikom.
Prirodne pogodnosti terena (grebenska dispozicija, blago nagnuti tereni june i jugozapadne
orijentacije) i poloaj ove urbanistike celine u odnosu na tradicionalne saobraajne pravace
- Bulevar kralja Aleksandra i Bulevar JA, uslovili su predratno intenzivno naseljavanje
organizovano kao partaje i porodina stambena izgradnja, koja je i danas prisutna u veoj
meri, ali je proeta parcijalnim rekonstrukcijama manjih celina sa viespratnom stambenom
izgradnjom.
Prioritet budueg razvoja ove teritorije je formiranje atraktivnog centra i zaokruivanje
sadraja lokalnih centara sa dobro odabranim i artikulisanim ulinim potezima komercijalnih
aktivnosti koji e povezati delove teritorije. Utvrivanje realnih planskih uslova za kvalitetnu
transformaciju raznorodnog izgraenog tkiva celine 13 i ureenje javnih postora je takoe
prioritet.
Autokomanda
Prostor uzmeu autoputa i Tabanovake ulice, odnosno budue trase UMP, predstavlja
teritoriju najveeg potencijala i lokacijske vrednosti u ovom delu grada za komercijalne
delatnosti i funkcije centra. S obzirom na znaaj koji ima za optinu Vodovac, koja nema
pravi optinski centar, ali i druge kontaktne zone, ovaj prostor treba da bude predmet jednog
od velikih projekata Beograda, a svakako predmet jedinstvenog planerskog sagledavanja.
Planirane centralne funkcije reprezentativnog karaktera u ovom kompleksu podrazumevaju i
minimalno uee stanovanja, iskljuivo orijentisanog ka Ulici vojvode Stepe, kao i
odgovarajue javne prostore. Visina objekata treba da bude prilagoena lokaciji i zatienim
vizurama sa Kalemegdana, definisanim u Karti trajnih dobara Beograda. Na ovom podruju
je evidentiran arheoloki lokalitet, to treba imati u vidu. U podruju vora Autokomanda
potrebno je izgraditi vezu (petlju) iz pravca stare Autokomande ka Niu.
Autoput
U blokovima kontaktne zone uz autoput planira se zadravanje izgraenih objekata optih i
specijalizovanih gradskih centara i izgradnja novih objekata iste namene. Tendencija je da se
stanovanje u ovoj zoni transformie u sadraje centralnih delatnosti. Objekti orijentisani
prema autoputu treba da budu reprezentativnog karaktera. Na podruju Marinkove bare
224
detaljnijim planskim reenjem treba zadrati deo prirodne retenzije uz Mokroluku ulicu kao
javni zeleni prostor.
Razvoj centralnih funkcija
Du Ulice Maksima Gorkog, Ustanike i Bulevara kralja Aleksandra treba unaprediti
postojee centralne sadraje sa stanovanjem i planirati nove odgovarajueg karaktera u
pogledu visina i tipa izgraenosti segmenta ulice u kojem se nalaze. Za postojee centre
mesnih zajednica u daljoj planskoj razradi dati mogunost poveanja koncentracije
komercijalnih i drugih centralnih sadraja, sa odgovarajuim javnim prostorom.
Predvia se razvoj postojee preovlaujue namene stanovanja sa delatnostima i
transformacija postojeeg stambenog tkiva u blokove individualnog i meovitog tipa, sa
akcentom na poboljanje uslova stanovanja. Delovi blokova orijentisani ka atraktivnim
ulicama, koje predstavljaju logine nastavke postojeih linearnih poteza centralnih aktivnosti
(na primer Kruevaka, Gospodara Vuia i sl.), mogu imati vee mogunosti u pogledu
ukupnih kapaciteta, komercijalnih sadraja i spratne visine u odnosu na one koji su
definisani planiranom tipologijom za ceo blok, uz posebne uslove oblikovanja i odnosa prema
javnom prostoru. Blokovi spontano nastalog tkiva na zvezdarskom delu celine planirni su za
transformaciju u blokove individualnog stanovanja. Karakter postojeih otvorenih blokova
kolektivnog stanovanja se zadrava, tako to se postojei slobodni, neizgrani prostori u
funkciji ovih blokova zadravaju kao javni zeleni prostori i prostori za igru dece, bez
mogunosti nove izgradnje. Nadgradnja ovih blokova mogua je samo na nivou celine, poto
se planski definie.
Bulavar kralja Aleksandra, raskrsnica sa Ustanikom
Segment Bulavara kralja Aleksandra koji se nalazi u celini 13, izmeu ulica Deskaeve i
Bajdine, regullaciono je nedefinisan i ugroen obodnom izgradnjom za planirani rang
saobraajnice. U ovom delu Bulevar menja karakter i potrebno je to pre regulaciono ga
definisati, zatititi od daljeg ugroavanja spontanom i neprimerenom izgradnjom i dati
jedinstvene uslove za obodnu izgradnju. Raskrsnica Bulavara sa Ustanikom ulicom je
izuzetno nivelaciono i funkcionalno istaknuta taka koju takoe treba planski zaokruiti kao
vaan gradski prostor i prelomnu taku u kojoj Bulevar menja svoj karakter.
Park - uma Vodovac
Park - uma uz sportski centar "Vodovac" i centar MZ, definisana ovim GP kao fiksni
elemenat zelenila, izuzetan je ambijentalni potencijal celine 13. Nije dozvoljena izgradnja
ovog prostora, kao ni sea ume. Dozvoljeno je samo njeno ureenje kao javnog prostora.
Deonica unutranjeg magistralnog prstena (UMP)
Kroz ovo podruje planira se izgradnja deonice UMP na delu od autoputa prema severu do
Panevakog mosta koridorom Ulice Gria Milenka. Sa autoputem ovaj potez se povezuje
denivelisanim vorom "umice" koga programski i prostorno treba definisati u daljim
planskim i projektnim razradama ovog poteza. Koridor UMP kroz postojee tkivo (Gria
Milenka, 11. Beogradska gimnazija, autoput) odrediti tako da se postojee tkivo rui u
najmanjoj meri.
225
Od Ustanike ulice, sredinjim ostrvom Bulevara kralja Aleksandra, planirana je izgradnja

kapacitetnog inskog sistema tipa LRT.
Infrastruktura
Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu 13 reavaju se jedinstveno sa delovima
celina Vodovac (14), Mali mokri lug (27) i Veliki mokri lug (28). Sekundarna vodovodna
mrea nije u potpunosti izgraena. Potrebno je izvriti rekonstrukciju i dogradnju mree koja
je nedovoljnog kapaciteta. Od primarnih objekata potrebno je izgraditi primarne cevovode
Mokrolukog sistema i obezbediti novi rezervoarski prostor na lokaciji Mokroluko brdo.
Kanalizaciona mrea je delimino izgraena. Potrebno je izgraditi kolektor opteg sistema u
Junom bulevaru, rekonstruisati banjiki kolektor kod Autokomande, zavriti izgradnju
mokrolukog kinog kolektora od Preernove ulice do zahvatne graevine i izgraditi kini
kolektor Duboki potok.
7.2.4 Vodovac (14)

Celinu ini centralni deo optine Vodovac, od Autokomande granicom optine sa Savskim
vencem, Bulevarom JA i ulicama Borskom, Banjiki put i Kaljavim potokom do Ulice vojvode
Stepe. Ona obuhvata stambena naselja "Braa Jerkovi", "Medakovi II", "Medakovi III",
gornji i donji Vodovac do Autokomande. Ova urbanistika celina ima vie karakteristinih
podcelina, vrlo neujednaenog tipa izgradnje.
Naselje Banjica
Ovo podruje obuhvata prostor u neposrednoj blizini kompleksa park ume Banjica sa
Sportsko-rekreativnim centrom i kompleksom VMA, od kojih ga sa severne i zapadne strane
dele ulice Crnotravska i Borska. U zoni naselja Banjica, koje preteno karakterie kolektivna
stambena izgradnja u otvorenim blokovima, nije realizovan ranije planirani deo rejonskog
centra i to zbog postojee individualne izgradnje. Realnije opremanje naselja centralnim
sadrajima treba da se omogui transformacijom postojee individualne izgradnje u
stanovanje istog tipa, ali sa znaajnim udelom komercijalnih delatnosti.
Na prostoru loih geolokih osobina planira se promena ranije definisane tipologije izgradnje
radi prilagoavanja uslovima terena i potrebe definisanja parcelacije. Planirano je i
realizovanje povrina namenjenih za javne objekte snabdevake punktove, kao i pratee
prostore uz postojee i planirane objekte za stanovanje (garae i parking prostori).
Podruje od autoputa do Bulevara JA i od Autokomande
do Troarine uz Ulicu vojvode Stepe
Na ovom podruju planira se realizacija onih objekata koji su predvieni vaeim planskom
dokumentom, uz prilagoavanje postojeoj parcelaciji i zakonskoj regulativi. Planirana je
nova izgradnja na lokacijama koje do sada nisu privedene nameni, po ranijim planovima.
Radi se o objektima za kolektivno stanovanje i objektima za privredne i drutvene delatnosti.
226
Predvia se realizacija stambeno-poslovnih objekata na mestu postojeih koji svojim

kapacitetima ne zadovoljavaju planirane parametre.
Ulica vojvode Stepe
Ulica vojvode Stepe je tradicionalni centar Vodovca. Uz Ulicu vojvode Stepe planirani
centralni sadraji e se postepeno realizovati. Planirana je transformacija individualnog tipa
stanovanja u stanovanje sa sadrajima centralnih funkcija, a meviti blokovi u ovoj zoni
transformisae se u blokove otvorenog tipa, kako bi se zaokruila zapoeta izgradnja.
Bulevar JA
U Bulevaru JA planirana je izgradnja stambenih objekati ekskluzivnog tipa u blokovima
individualnog i meovitog stanovanja. Ekskluzivnost podrazumeva ne samo tip objekta, ve i
odgavarajuu veliinu i ureenje parcele, kao i odnos prema objektima na susednim
parcelama radi formiranja ulinog poteza u skladu sa postojeim karakterom i izgraenou
ulice i sa zatienom prirodnom celinom i fiksnim elementom zelenila, definisanim GP kao
trajno dobro Beograda, koje se nalazi u neposrednoj blizini, du Bulevara JA.
Troarina
Gradski centar na ovoj lokaciji je planiran za proirenje ranije definisanih kapaciteta, kao i za
rekonstrukciju i revitalizaciju postojeih objekata (prostor prema Troarini i zaobilaznici).
Podruje uz autoput
Neposredno uz autoput planirani su centralni sadraji reprezentativnog karaktera u pogledu
sadraja i tipa izgradnje, a u drugom planu, prema Mokrolukoj novoj ulici, planirana je zona
privrednih delatnosti, sa postojeom tampon zonom zelenila prema zoni za stanovanje.
Spontana izgradnja
Planirana je transformacija najveeg dela u blokove individualnog stanovanja, osim uz
Autoput, gde se spontane izgradnja transformie u blokove komercijalnih delatnosti ili
privrednu zonu. U kontekstu ugroavanja neposrednog okruenja , treba preispitati i zonu
spontane nadgradnje u jednom delu blokova uz Ulicu Ignjata Joba.
Zatieni kompleks zelenila uz kruni put
Izmeu naselja za kolektivno stanovanje velikih gustina - "Braa Jerkovi" i "Medakovi", sa
jedne strane i spontano nastalog naselja "Padina", sa druge strane, nalazi se umica,
definisana u GP kao trajno dobro i fiksni elemenat zelenila, posebno znaajan ambijentalni
resurs u tako izgraenom okruenju. Osim objekta Hrama Svetog Jovana Vladimira, nije
dozvoljena druga izgradnja.
Arheoloko nalazite
Lokacija Usek na Banjici nalazi se u kategoriji zatienih arheolokih lokaliteta. Definisana je
kao javna zelena povrina u okviru naselja, bez visokog zelenila. Lokalitet je devastiran
divljom gradnjom, tako da plansko odreenje nije dovoljno za njegovu zatitu.
Privredna zona Kumodra
227
Kumodra je stara privredna zona planirana i realizovana gotovo u potpunosti po prethodnim

planovima. Zona se prostire sa obe strane Nove kumodrake ulice i delimino je u celini
Kumodra, Jajinci (29). U ovoj zoni svoje mesto nalo je vie privrednih organizacija razliitih
proizvodnih profila: "Soko-tark", "Bukovika banja", "Izolacija", "Prokupac", "Obua Beograd" i druge. Povrina planirane zone ostaje u granicama postojeeg stanja i iznosi oko
56 ha.
Saobraaj
U ovom podruju od saobraajne infrastrukture planira se izgradnja Kumodrake ulice koja
e se povezati u petlji "umice" sa autoputem i UMP. Planira se, takoe, i realizacija spoljne
magistralne tangente (SMT) na pravcu od Bulevara JA do petlje "Lasta" na autoputu po
trasama postojeih i delom novoizgraenih ulinih poteza. U koridoru postojeeg autoputa,
od stare Autokomande pa paralelno sa njim, planira se realizacija june saobraajnice kojom
bi se omoguio razvoj i povezivanje sadraja du june strane autoputa. Trasiranje ovog
poteza, koji predstavlja i jednu od deonica junog dela UMP, kao i njegove veze sa
postojeom i planiranom mreom, moraju biti predmet detaljnije planske i projektne
dokumentacije.
Infrastruktura
Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu Vodovac (14) reavaju se jedinstveno
sa delovima celina Banjica (15) i Kumodra, Jajinci (29).
U ovim celinama je vodovodna mrea uglavnom izgraena. Potrebno je izvesti primarni
cevovod F 400 od regionalnog vodovoda do rezervoara "Torlak", rekonstruisati postojeu
mreu koja je nedovoljnog kapaciteta i dograditi sekundarnu mreu na prostorima gde
nedostaje. Kanalizaciona mrea u delovima celina nedostaje. Potrebno je izgraditi fekalni
kolektor u dolini Jelezovakog potoka i formirati retenzione prostore na Jelezovakom i
Kumodrakom potoku.
Regulisanje sliva Kumodrakog potoka
U daljoj planskoj razradi GP treba razmotriti predloge integralnog projekta o korienju
zelenih prostora uz otvorene retenzije Kumodrakog potoka kao rekreacione i aeracione
zone i korienje kinih i otpadnih voda u izvorita tehnikih voda za industrijske pogone
kako bi se utedela vode za pie kojom se ti pogoni sada snabdevaju.
7.2.5 Banjica (15) i Senjak, Dedinje, Topider (16)
Prostorna celina Banjica (15) se nalazi na teritoriji optine Savski venac a jednim manjim
delom na teritoriji optine Vodovac dok se prostorna celina Senjak, Dedinje, Topider (16) u
potpunosti nalazi na teritoriji optine Savski venac. Ove celine se proteu od Hipodroma
Ulicom kneza Vieslava, obuhvatajui Koutnjak do rakovikog stadiona, Ulicom patrijarha
Dimitrija, obuhvatajui kompleks dvorova i kompleks bolnica, Bulevarom JA do
Autokomande, iznad stadiona "Partizana", obuhvatajui Topidersko brdo i deo Senjaka do
Bulevara vojvode Miia.
Morfoloka posebnost i poloaj ovih celina u odnosu na grad predodredili su izuzetnost ovog
breuljkastog prostora za specifine namene i visok kvalitet izgradnje i ureenja njegovih
228
reprezentativnih podcelina, prodinog i rezidencijalnog stanovanja, uz nekoliko manjih celina

za kolektivno stanovanje.
Celine karakterie veliki broj vrednih arhitektonskih ostvarenja koja su proglaena za kulturna
dobra ili dobra koja uivaju prethodnu zatitu. U ovoj celini su, pored koncentracije bolnikoklinikih ustanova, zanaajne velike parkovski ureene i umske zelene povrine, od kojih je
topiderski kompleks zatien kao kulturno dobro od izuzetnog znaaja. U celinama postoje i
drvoredi kao i pojedinana stabla koja su zatiena kao spomenici prirode. Najvei deo ovog
prostora definisan je u GP kao trajno dobro Beograda. Visok stepen zatienosti i
ambijentalne celovitosti, jedinstven za Beograd, odreuje sve budue intervencije u ovom
prostoru.
Dedinje
Osnovni cilj rekonstrukcije ovog tkiva je ouvanje i unapreenje postojeeg karaktera
stanovanja niske spratnosti, sa visokim stepenom privatnosti, karakteristinim predbatama,
velikim parcelama i kvalitetnim vizurama, uz unapreenje zona javnog karaktera i delatnosti
na dominantama vanih saobraajnica, kao to su ugao Ulice neznanog junaka i Bulevara
mira i Topiderska zvezda.
Hajd park
Hajd park na picu Ulica vojvode Putnika i Bulevara mira (formalno pripada celini 7) izdignut
je na platou, sa raznorodnom vegetacijom i alejom platana po sredini koja vodi ka stajnoj
taki sa koje se prua vizura ka severu grada i Kalemegdanu. Sa juga je oivien drvoredom
lipa uz Topiderski venac. Park treba rekonstruisati, zatititi postojee kvalitetno drvee,
planirati sadnju novog i dopuniti ga atraktivnim sadrajima - vidikovcem, na primer.
Topiderski park
Topiderski park, glavno beogradsko izletite krajem XIX i u prvoj polovini XX veka,
stagnirao je i gubio na atraktivnosti. U GP se predlae izrada celovitog, velikog projekta
integralnog razvoja zone u kome e se usaglasiti uslovi saobraaja sa zahtevima zatite
spomenika i zatite prirode. Jedinstveno sagledavanje je potrebno i zbog znaajnih
mogunosti koje se nalaze u detaljnim reenjima. Integralno sagledavanje je nuno zbog
krupnih povezanih sistema i uslova koji su prisutni u prostoru (eleznica, reka, magistralni
prsten, veza sa mostom, zatieni objekti, zatiena celina).
Obnova i razvoj ovog ambijenta realizovae se, pre svega, organizacijom prolaska
unutranjeg magistralnog prstena (UMP) preko Ade Ciganlije kroz iru zonu Topiderskog
parka i prilagoavanjem trase i prostora eleznikih postrojenja i Topiderske reke
kvalitetnom korienju parka.
Centar za konjike sportove
Sportski centar kod Careve uprije zadrava se i daje se mogunost adaptacije i
rekonstrukcije u funkciji konjikog sporta.
Transformacija objekata privredne zone uz Radniku ulicu
Postrojenja "Jugopetrola" u Radnikoj ulici, definisana u GP kao privredna lokacija sa velikim
rizikom (G), planirana je za prenamenu u centralne funkcije. Planiranu rekonstrukciju
229
zatienih industrijskih objekata eerane (formalno pripada celini 18) u objekte kulture i
rekreacije u daljoj planskoj razradi treba povezati sa kompleksom Hipodroma.
Sportsko-rekreativni centar "Koutnjak"
Za SRC "Koutnjak" planira se mogunost delimine ili potpune rekonstrukcije postojeih
objekata i sportskih terena, izgradnja i proirenje kapaciteta i njihovo upotpunjavanja novim
sadrajima. Sportski centar je jednim delom u funkciji obrazovanja (Fakultet za fiziku
kulturu), a jednim delom u javnom reimu korienja (rekreativci, aci, omladinski sportski
klubovi).
Sportska hala
Sportsku halu i igralite FK "Rakovica" (oko 3,5 ha) uz Ulicu patrijarha Dimitrija mogue je
rekonstruisati i adaptirati, bez nove izgradnje. Danas ih koriste odabrani korisnici. Uvoenjem
novih sadraja mogue je proiriti krug korisnika.
Centralne funkcije uz Ulicu patrijarha Dimitrija (Rakoviki put)
Uz Ulicu patrijarha Dimitrija planirana je gradnja kompleksa za centralne aktivnosti,
prvenstveno zabavnog karaktera, parkovskog tipa - sa malim procentom izgraenosti i
maksimalnim uklapanjem u zatienu celinu Topider.
Banjiki vis
Banjiki vis je lokacija koja se naslanja na Miljakovac i ima oko 100 ha. Lokacija je
namenjena za izgradnju objekata za stanovanje razliitih tipova. Pojedini delovi lokacije
mogu da budu namenjeni i za skupo stanovanje. Za socijalno stanovanje je potrebno
izdvojiti oko 7% bruto povrine lokacije. Planirana prosena gustina je izmeu 120 i 150
st/ha. Tipovi objekata, parcelacija i drugi paramteri, vezani za dalju urbanistiku razradu ove
lokacije, dati su u ostalim delovima ovog GP, posebno u delu sa pravilima. Parkiranje treba
da bude reeno na parcelama. Opremanje infrastruktrom je standardno. Teren je sa
geolokog stanovita nedovoljno istraen. Prema rejonizaciji iz ovog GP on pripada
nepovoljnim terenima koji zahtevaju prethodnu pripremu da bi bili pretvoreni u gradilite. U
zoni Borske ulice treba, u daljoj planskoj razradi, razmotriti mogunost lociranja pijace za ire
gravitaciono podruje.
Lisiiji potok
Lisiiji potok je lokacija od oko 68 ha namenjena preteno luksuznom stanovanju izrazito
niskih gustina, na parcelama od 1.000 do 3.000 m2. Za deo lokacije od oko 25 ha 1990.
godine raspisan je urbanistiko-arhitektonski konkurs za tip naselja u otvorenom bloku.
Lokacija je danas pod znaajnim zelenilom i rauna se da se ono u budunosti sauva, bez
obzira na to da li je re o parcelama (uvanje od 50 do 70%), ili na ulicama i drugim javnim
prostorima. Zgrade treba da budu slobodnostojee, tipa vila. Bruto razvijene povrine ne
treba da preu 2.000 m2. Na parceli je mogua izgradnja vie pojedinanih objekata (glavni
zgrada, sporedna zgrada, garae, batenski elementi, zatvoreni i otvoreni bazeni itd).
Mogue je poslovanje tipa biroa, ateljea, studija, ordinacija i slinih koje rauna na male
spoljne posete. Podrazumevaju se svi osnovni oblici infrastrukture i dodatna infrastrukturna
oprema i instalacije. Parkiranje je predvieno na parcelama. Postojee kvalitetne grupacije
zelenila treba uklopiti u budue reenje u to veem obimu kao javno zelenilo, ili kao
zatieno zelenilo u okviru stambenih blokova
230
Juna deonica unutranjeg magistralnog prstena (UMP)

Prema predlogu GP kroz ovo podruje prolazi juna deonica UMP. Od prelaska Save trasa
ovog poteza kroz podruje ide koridorom Patrovieve ulice, prolazi pored Hipodroma,
prelazi prugu u podruju Careve uprije i na delu od Topidera pa do stare Autokomande
trasa se vodi tunelski. Pozicija tunela, kao i trasa ovog poteza, bie predmet detaljnijih
planskih i projektnih razrada.
elezniki koridor i stanica
Kroz podruje, na pravcu sever - jug, prolazi i eleznika pruga koja se za naredni planski
period zadrava uz smanjenje broja koloseka.
Infrastruktura
Za celinu 16 i deo celine 15 potrebno je rekonstruisati i dograditi distributivnu vodovodnu
mreu i izgraditi novi rezervoar "Topiderska zvezda". Sekundarna kanalizaciona mrea nije
u potpunosti izgraena. Potrebno je dograditi sekundarnu mreu i rekonstruisati banjiki
kolektor u najnizvodnijem delu (kod Autokomande).
7.2.6 Rakovica (17)
Ovu urbanistiku celinu obrazuju stambena naselja na istonoj strani rakovike doline,
izmeu Ulice patrijarha Dimitrija, granica Manastirske i Miljakovake ume, Kaljavog potoka i
Borske ulice.
Zbog izuzetnih ambijentalnih karakteristika okruenja Rakovica je nekada bila izletite
Beograana, a posle rata je realizovana kao industrijska zona Beograda sa masovnom
izgradnjom objekata za kolektivno stanovanje tipa otvorenog bloka, koju nisu pratili
odgovarajui pratei sadraji i povezanost sa centrom grada.
U sledeem planskom periodu prioritet razvoja celine Rakovica (17) je formiranje centra
naselja i linearnih i takastih punktova centralnih i javnih sadraja koji treba funkcionalno i
ambijntalno da poveu i opslue razliite delove naselja.
Centar naselja
U daljoj perspektivi planiran je novi centar naselja u zoni oko sadanje zgrade optine, koji
e se dobiti transformacijom dela industrijske zone u centralne sadraje. Ova lokacija je
ekscentrina u odnosu na celinu naselja, ali e buduom dobrom saobraajnom povezaou
i poloajem na raskrsnici gradske magistrale (Ulica patrijarha Dimitritrija i Borske) imati dobre
uslove za razvoj.
Borska ulica
Razvojna osovina celine Rakovica je Borska ulica koja treba da izgubi status tranzitne
saobraajnice. Ovu ulogu preuzee Ulica Pere Velimirovia i Ulica patrijarha Dimitrija po
obodu naselja. Borska ulica i dalje ostaje saobraajnica kojom e javni i lokalni saobraaj
pristupati ovoj zoni. Komercijalne sadraje treba planirati po obodu ulice, naroito u donjem
delu prema Varekoj ulici, ali ne kao privremene objekte u neskladu sa ambijentom.
231
Vareka ulica
Drugi punkt koncentracije naseljskih sadraja je Vareka ulica, gde su planirani pijaca,
garaa, komercijalni i drugi pratei naseljski sadraji.
Centar uz Ulicu Pere Velimirovia
Ulica Pere Velimirovia dobija funkciju magistralne saobraajnice, uz odgovarajui profil i
sadraje centra u kontaktnim blokovima. Predviena je realizacija ranijim planovima
definisano stambeno naselj "Miljakovac III", uz planiranje linearnih zelenih povrine na
padinama Jelezovakog potoka, koje treba povezati sa obodnim sistemom zelenila.
Sportsko-rekreativni centar
U okviru planiranog dela naselja "Miljakovac III", planiran je SRC "Miljakovac" - polivalentni
sportsko-rekreativni centar (povrine oko 15 ha) naseljskog karaktera. On e biti u funkciji
rekreativnog, takmiarskog i kolskog sporta. Zbog izuzetnog prirodnog okruenja, u okviru
centra treba planirati vei udeo zelenih povrina.
"Tehnogas"
Zbog ugroavanja okoline planirana je transformacija ovog kompleksa u neku od
komercijalnih delatnosti.
Manastirska uma
Definisana je u GP kao fiksni elemenat zelenila i trajno dobro Beograda. Mogue je ureenje
za pasivnu rekreaciju, bez izgradnje objekata.
Privredna zona Rakovica
Rakovica je formirana privredna zona (delimino se nalazi u celini Labudovo brdo (31)). U
okviru zone su locirane industrija motora, guma, hemijska i elektroindustrija. Tu je svoje
mesto nalo i nekoliko graevinskih organizacija. Zona je zavrena i opremljena
infrastrukturom i na njoj se ne planiraju nikakve prostorne promene. Neaktivirane povrine
predviene za proirenje ove zone se naputaju i dobijaju druge namene. U budunosti se
oekuje transformacija nekih industrijskih aktivnosti u tercijarne, kao i koje e izmene u
tehnologiji proizvodnje uticati na povenje ekoloke sigurnosti susednih stambenih naselja i
objekata. Povrina zone namenjene proizvodnim aktivnostima se redukuje i iznosi oko 72 ha.
Saobraaj
U ovoj celini planirano je zadravanje postojee trase Ulice patrijarha Dimitrija od Ulice pilota
Petrovia do Ulice Pere Velimirovia i dalje do Rakovikog puta, a nova trasa Ulice patrijarha
Dimitrija po trasi naputene poarevake pruge predvia se kao alternativa. U daljoj
planskoj razradi definisae se najpovoljnije saobraajno reenje za ovaj deo trase
magistralnog puta kao i mogunost i efekti premetanja tramvajske pruge u koridior Ulice
patrijarha Dimitrija u centru Rakovice, kako bi se pribliila korisnicima i aktivirala ovaj
segment ulice za komercijalne sadraje koji sada nedostaju. U daljim fazama detaljnije
razrade potrebno je obezbediti bolju saobraajnu povezanost sa eleznikom stanicom
Rakovica.
232
Infrastruktura
Potrebno je rekonstruisati i dograditi distributivnu mreu vodovoda u celini 17. Potrebno je,
takoe, dograditi sekundarnu mreu kanalizacije na delovima gde ona sada nedostaje.
7.2.7 Banovo brdo (18) i Labudovo brdo (31)
Ovaj prostor predstavlja posebnu funkcionalnu celinu grada, u kojoj su izgraene strukture i
korienje zemljita u velikoj meri saglasni sa morfolokim karakteristikama terena. Na
strmijim, istonim padinama, prema Topiderskoj reci, podignuta je park uma Koutnjak.
Na blae nagnutim padinama Makikog amfiteatra izgraeno je prostrano stambeno naselje
u vie urbanistiki organizovanih delova, razliitog tipa gradnje i raznovrsnih sadraja
komercijalnih i specijalizovanih centralnih delatnosti - sportsko-rekreativnih objekata i
centara, komunalnih i drugih delatnosti lokalnog i ireg gradskog znaaja. Kao stambene
podceline izdvajaju se: ukarica, Banovo brdo, Julino brdo, arkovo, Repite, Bele vode,
Cerak - Cerak vinogradi, Vidikovac, Labudovo brdo i Petlovo brdo. Sve ove podceline su
izgraene po posebnim urbanistikim reenjima, tako da osim delova sa porodinom
stambenom izgradnjom, nemaju tipizirane regulacije blokova. Posebna vrednost ovog
gradskog podruja su velike zelene umske i sportsko-rekreativne celine u okviru park ume
Koutnjak sa pripadajuim sportskim centrom i kompleksom sportskog centra DIF.
Za celine 18 i 31 GP kao prioritet definie razvoj sadraja kulture, centralnih i javnih funkcija,
kao i razliitih vrsta delatnosti uz otvaranje novih radnih mesta, koje e omoguiti njihovu
punu funkcionalnu zaokruenost i celovitost. Najvei potencijal ovih celina su slobodne
lokacije za razvoj stanovanja - Jezerska i Savska terasa, kao i povrine uz Ibarski put koje
su planirane za centralne i privredne funkcije.
Savska terasa
Savska terasa je lokacija koja ima oko 150 ha. Na ovom prostoru je mogue planirati razliite
tipove stanovanje, od individualnog do kolektivnog, od slobodnostijeih blokova do
kompaktnih. Sa geolokog aspekta, lokacija je povoljna i ne postoje posebni geoloki uslovi,
izuzev onih koji se definiu glavnim projektom. Shodno ovome, pojedinane gustine
pojedinih blokova ili delova kompleksa mogu da se kreu od 50 do 300 st/ha. Planira se da
prosena bruto gustina, bez obzira na unutranje kombinacije stambenog tkiva, ne pree
150 st/ha. Za socijalno i jeftinije forme stanovanja potrebno je odvojiti 8% bruto povrine
lokacije. U skladu sa ovim opredeljenjem planirana je i odgovarajua infrastruktura
standardnog tipa. S obzirom na veliinu lokacije i oekivani broj stanovnika, kao i poloaj u
gradu, u GP su pored stanovanja planirane i druge namene. Du planirane saobraajnice od
Ibarske magistrale ka elezniku planiran je lokalni centar, ija e se tana dispozizija i
tipologija odrediti detaljnijom razradom. Pored ovoga, u razradi RP treba predvideti i
potrebne javne sadraje i ostvariti onaj udeo zelenila koji je planiran ovim GP, s tim to se on
moe i drugaije prostorno locirati. Velike sporstke centre, koji su planirani uz eleznik i
Ibarsku magistralu, treba povezati zelenilom. Urbanistiki parametri i drugi uslovi za izradu
RP ove lokacije nalaze se u sektorskim prilozima i pravilima GP.
Jezerska terasa
Jezerska terasa je lokacija koja je planirana za novu kompleksnu stambenu izgradnju. Nalazi
se izmeu Savske terase i Ibarske magistrale. Pored stanovanja, u ovoj zoni treba predvideti
i sadraje kulture, centralne i javne funkcije, kao i druge sadraje znaajne i za ire
233
okruenje kao to je eleznik (32) koji kao izgraeno podruje nema dovoljno slobodnog
prostora za razvoj funkcija ireg znaaja. Na visokim kotama planirana je povrina za sport i
rekreaciju.
Svojim poloajem izmeu planiranih zona stanovanja Savske terasa i naselja "Vinogradi", i
centralnih funkcija uz Ibarsku magistralu, kao i pored postojeih naselja Labudovo brdo i
Petlovo brdo, prostor ima ulogu povezivanja razliitih funkcija i celina. Individualnu izgradnju
treba planirati na obodu lokacije prema celini 16, a u centralnom delu ove lokacije mogui su
i drugi tipovi stanovanja. U GP su definisane zelene povrine koje se u daljoj razradi mogu i
drugaije prostorno rasporediti.
Spontano nastala naselja
Iznad privredne zone u Rakovici, na prostoru planiranom za sanaciono zelenilo, spontano je
izgraen veliki broj stambenih blokova. Za ove blokove, po utvrivanju javnog interesa, treba
planski odrediti specifine mere sanacije i transformisati ih u blokove individualne izgradnje,
prema pravilima ovog plana. Celinu Kijevo - Kneevac, koja ima obeleja neureenog
poluurbanizovanog naselja, treba razvijati u tipu individualnog stanovanja. Potrebno je
planirati i pratee sadraje, kao i odgovarajuu infrastrukturu standardnog tipa.
Komercijalni i privredni centri uz Ibarsku magistralu
Du Trgovake ulice i Ibarskog puta planiran je linearni centar znaajnog kapaciteta,
gradskog ranga, namenjen prvenstveno komercijalnim, a delom i javnim sadrajima. Juno
od obilaznice, na ulazno-izlaznom pravcu, planiran je privredni i komercijalni kompleks Vrbin
potok, koji ima izuzetno dobru pristupanost i potencijal za razvoj okolnih naselja. U celini 31
nalazi se deo privredne zone Rakovica, koji je opisan u celini 17.
Novi sportsko-rekreativni centri
SRC "Vidikovac" je planiran na Ibarskom putu, izmeu toplane i Krunog puta i ima
izvanredne prostorne mogunosti za razvoj centra irokog spektra sportskih sadraja, kako
za vrhunske, tako i za amaterske sportove i rekreaciju. Zadovoljava prostorne potrebe
stadiona sa pomonim terenima za sportove kao to su: ragbi, hokej na travi, rukomet,
odbojka, mali fudbal, tenis. Postoji mogunost izgradnje velodroma, sportskih dvorana,
kuglana i prostora za druge sportove. Povrina kompleksa je oko 47 ha. SRC "Rakovica Skojevska" planiran je izmeu ulica pilota Mihaila Petrovia i Kneza Vieslava, u
neposrednoj blizini naselja u Skojevskoj. Podesan je za razvoj razliitih sprtsko-rekreativnih
sadraja prema potrebama gravitirajueg stanovnitva, omladinskih i sportskih klubova i
kola. Povrina kompleksa je oko 9 ha. SRC "Koutnjak" nalazi se u okviru celina 16 i 18 i
opisan je u celini 16.

Na teritoriji Ceraka, arkova i ukarice evidentirano je vie arheolokih lokaliteta koji uivaju
prethodnu zatitu, to upuuje na paljiv tretman prilikom intervencija u prostoru i
predveenu proceduru i primenu propisa ukoliko doe do novih nalaza. U okvire urbanistike
zatite stambeno naselje "Cerak - vinogradi" je celina epohe moderne u reimu potpune
zatite, a "Filmski grad" u Koutnjaku celina epohe moderne u reimu delimine zatite. U
okviru celina 18 i 31 postoje lokacije koje su evidentirane kao spomenici prirode ili povrine
234
sa posebnim prirodnim vrednostima. U Karti trajnih dobara prikazane su zatiene vizure,

stajnom takom i uglom sagledavanja.
Ogranienja urbanog razvoja
Beogradski vodovod na ukarici je lokacija sa ekolokim rizikom, a "Tehnogas" u Rakovici
lokacija sa velikim ekolokim rizikom.
Saobraaj
Sistem saobraaja na ovom podruju organizovan je podunim sabirnim ulicama centralnom Poekom i Trgovakom i obodnim ulicama du Makia - Radnikom,
Lazarevakim drumom, Ulicom Milorada Jovanovia i Vodovodskom, odnosno du
Koutnjaka Ulicom kneza Vieslava, kao i dijagonalnim pravcima - ulicama Blagoja Parovia,
Ace Joksimovia, Ratka Mitrovia i Pilota Mihaila Petrovia ka Rakovici. U podruju nizvodne
prevlake Ade Ciganlije planiran je novi prelaz preko Save (most ili tunel) koji na desnoj obali
sa Radnikom ulicom (Savskom magistralom) formira raskrsnicu odakle trasa UMP ide pored
Hipodroma prema Carevoj upriji, gde prelazi elezniku prugu. Poekom ulicom planirano
je tunelsko voenje kapacitetnog inskog sistema, u prvoj fazi, do postojee okretnice
tramvaja. U daljim fazama razvoja inskih sistema javnog saobraaja trasa e biti produena
prema stambenom naselju "Cerak".
Infrastruktura
Distributivna vodovodna mrea nije u potpunosti izgraena. Potrebno je izgraditi deo
primarnog sistema "Maki - Julino brdo" radi izgradnje kapitalnih objekata BVS - II tunelski
prsten i dograditi distributivnu mreu arkovakog sistema. Sekundarna kanalizaciona mrea
nije u potpunosti izgraena. Potrebno je dograditi sekundarni kanalizacioni sistem i objekte
za zatitu izvorita "Maki".
7.2.8 Ada Ciganlija (19)
Reno ostrvo na Savi, jedno od najznaajnijih rekreacionih podruja grada, evidentiranio je
od strane Zavoda za zatitu prirode kao podruje sa posebnim prirodnim vrednostima. Nalazi
se u uoj zoni zatite vodoizvorita, zajedno sa celinama 33, 34, 53 i 54 i za njega vae opti
uslovi ureenja i korienja definisani u zajednikom odeljku za ove celine.
Ada kao trajno dobro Beograda
Postojee ume i zelenilo na Adi definisani su ovim GP kao trajno dobro Beograda, to znai
da se u eventualnoj daljoj planskoj razradi ne mogu smanjivati na raun drugih namena, niti
se moe menjati njihov karakter javnog prostora. One se mogu samo obnavljati i ureivati.
Sportsko-rekreativni centar
SRC "Ada Ciganlija" i kompleks Ada Ciganlija sa delom Makikog polja u celosti su od
izuzetnog znaaja za Beograd i treba da ima tretman opteg dobra, dostupnog svima pod
jednakim okolnostima kao gradski sportski i rekreativni centar sa javnim reimom korienja.
Postojei sportski sadraji, sportski tereni i objekti se zadravaju uz mogunost totalne
rekonstrukcije, modernizacije, mogua je i nova izgradnja sportskih objekata i terena sa
neophodnim prateim sadrajima u funkciji sporta i rekreacije a uskladu sa vaeom
planskom i zakonskom regulativom. Tanu granicu i sadraj SRC "Ada Ciganlija" definisae
se planom detaljne regulacije.
235
Novi sadraji u SRC

Novi kapaciteti i sadraji u okviru dela sportsko-rekreativnog centra, park-ume u Makiu
povrine oko 100 ha, treba da se planiraju za spontanu i aktivnu rekreaciju u prirodnom
ambijentu, zelenilu, sa preteno otvorenim (veim delom travnatim) sportskim terenima, trim
stazama, stazama zdravlja, terenima za badmington i razne druge vidove sportske
rekreacije, relaksacije i zabave u prirodi. Planirani su takoe i objekti u funkciji preteih
sadraja sportskih terena, povrine oko 100 ha.
Most preko Ade
Prelaz preko Save na trasi june deonice UMP planiran je u podruju nizvodne prevlake Ade
Ciganlije. S obzirom na znaaj ovog podruja, prisutna su dva mogua reenja prelaska
preko Ade i preko Save - mostovskom konstrukcijom i tunelom. Odluka o tome bie doneta
nakon daljih detaljnijih prostorno-programskih provera, kako bi se obezbedila maksimalna
zatita ovog prostora, ali i poveala njegova pristupanost.
Rekreativni splavovi
Postojee zone najvee koncentracije rekreativnih splavova na Adi Ciganliji i Adi Meici
treba planski definisati i urediti tako da se obezbedi kvalitetan javni pristup obalama, splavovi
koncentriu u grupacije i definiu uslovi za njihovo postavljanje, oblikovanje, veliinu i
komunalnu opremljenost, s obzirom na to da se radi o uoj zoni vodoizvorita.
7.4.9 Posavski deo Novog Beograda (20)
Nalazi se u aluvijumu Save, izmeu eleznike pruge, odseka lesnog platoa Beanije, Ulice
dr Ivana Ribara i reke Save. Urbanistika celina Posavski deo Novog Beograda izgraena je
kao posebna gradska celina, sa veliinom i funkcijama "satelitskog grada". Veza sa
centralnim delom Novog Beograda ostvarena je monom magistralnom saobraajnicom,
Ulicom Jurija Gagarina, na koju se preko irokih pojaseva namenjenih za centralne sadraje i
aktivnosti, naslanjaju velike stambene blokovske celine. Znatan deo teritorije zauzimaju
industrijski i komunalni objekti, a blokovi oko eleznike stanice Novi Beograd samo su
delimino izgraeni. Ovi blokovi su ujedno i najvei razvojni potencijal celine i imaju iri
gradski znaaj.
Stambeni blokovi
Preovlaujua namena prostora koji obuhvata ova celina je kolektivno stanovanje. Prema
odgovarajuim detaljnim planovima realizovani su stambeni blokovi 44, 45, 61, 62, 63, delovi
blokova 64, 70, 70a, ali bez svih planiranih sadraja drutvenog standarda.
Potrebno je ouvati postignute vrednosti urbanistiko-arhitektonskog koncepta. U tom smislu,
stambeni objekti mogu se smatrati definisanim, dok bi nova izgradnja imala za cilj
unapreenje standarda prateih i komplementarnih funkcija. Namena planiranih a
neizgraenih javnih objekata ostaje u sferi javne namene iju konkretnu funkciju (obdanita,
kole, domovi za stare i decu, crkva) i kapacitet, treba odrediti prema vaeim normativima i
planiranoj strukturi i broju stanovnika.
236
Ulica Jurija Gagarina

Okosnicu prostora ini Ulica Jurija Gagarina, kao nov linearni centar ovog dela grada. Na
prostoru gde se ukrta sa eleznikom prugom planirana je i najznaajnija koncentracija i
kapacitet objekata sa centralnim sadrajima. Prioritet je uspostavljanje funkcionalnih veza i
povezivanje sa najatraktivnijim prostorima Centra Novog Beograda (blokovi 18, 19, 25 i 26),
kao i povezivanje sa novim centralnim punktovima na obali Save. Za oblikovanje poteza
Ulice Jurija Gagarina kao gradskog bulevara predlae se provera putem javnog urbanistikoarhitektonskog konkursa. Potrebno je predvideti lokaciju za novu pravoslavnu crkvu na uglu
Gandijeve i Ulice Jurija Gagarina.
Prostorna ogranienja
Koridor infrastrukture du Ulice Jurija Gagarina predstavlja prostor u kojem nije mogua
izgradnja, tako da ga treba urediti kao javni prostor sa parternim zelenilom zajedno sa
delovima koji su poploani. Mogue je predvideti i pristupne saobraajnice i parkinge.
Alternativno reenje koje bi podrazumevalo intezivniju gradnju i korienje ovog dela,
uslovljeno je podzemnim voenjem vodova visokog napona.
Autobuska stanica
Za razvoj i puni program meugradsko-prigradske autobuske stanice u GP je odreen
prostor u bloku 42 na Novom Beogradu. Ova lokacija ima izuzetne pogodnosti i dobru vezu
sa svim delovima grada, nalazi se izmeu UMP, autoputa, trasa tramvaja i kapcitetnog
inskog sistema koji e se realizovati u prvoj fazi i eleznike stanice Novi Beograd. Dodatna
prednost je veliina slobodne lokacije koja omoguava optimalan razvoj i organizaciju svih
sadraja stanice, kao i postojanje srodnih namena u susednim blokovima.
Industrijska zona Novi Beograd

Novi Beograd je industrijska zona u okviru koje su smetene livnica i proizvodnja traktora
(IMT, FOB). Privredna zona je potpuno opremljena komunalnom infrastrukturom. Veliki deo
kompleksa je neiskorien. Fabrika odlivaka je jedan od potencijalnih zagaivaa. Prema
proceni zatite ivotne sredine ova proizvodnja predstavlja delatnost sa poveanim
ekolokim rizikom i potrebno je, na dui rok, planirati njeno izmetanje. Dotle se moraju
primeniti poveane mere ekoloke zatite. Planirana povrina zone Novi Beograd je 70 ha.
Brodogradilite "Beograd"
Brodogradilite "Beograd" je industrijska lokacija u kojoj je, pored Brodogradilita, smeteno i
niz graevinskih preduzea - "Rad", "Napred", "Ratko Mitrovi", "Partizanski put", "Planum",
"Mostogradnja", "Gemaks" i druga. Ovo je atraktivna lokacija sa stanovita izlaska Novog
Beograda na Savu, pa u budunosti treba ovu zonu postepeno usmeriti ka razvoju tercijarnih
sadraja. Samo Brodogradilite treba redukovati i preorijentisati na neku od finijih oblasti
brodogradnje (proizvodnja manjih plovnih objekata, jahti, amaca). Planirana povrina ove
industrijske zone je redukovana u odnosu na postojee stanje i iznosi oko 44 ha.
Neposredno uz Brodogradilite je Toplana "Novi Beograd" koja je oznaena kao lokacija sa
velikim ekolokim rizikom.
237
Kej - obala
Uspostavljanjem alternativne veze sa etno-biciklistikom stazom kroz blok u zaleu
Brodogradilita omoguen je kontinuitet javnog korienja leve obala Save i desne obale
Dunava, od atletskog kompleksa u Bloku 71 do Radeckog u Zemunu. Atraktivne punktove na
obali sa centralnim sadrajima manjeg kapaciteta treba postaviti ritmino, u blizini ukrtanja
glavnih komunikacijskih pravaca. Na istim mestima mogue je postavljanje pristana za manja
plovila. Potrebno je obezbediti paralelne pristane sa javnim pristupom i na naspramnoj obali
na Adi Ciganliji, kako bi se stanovnicima Novog Beograda olakao pristup i korienje Ade.
Poveanje atraktivnosti ovog prostora mogue je ostvariti i formiranjem manjih marina i
kontrolisanom dispozicijom i koncentracijom splavova, bono od glavnih pristupnih pravaca.
U Bloku 44 odreen je prostor za sportsko-rekreativne i zabavne sadraje za najiri krug
korisnika, sa javnim reimom korienja. Povrina kompleksa je 7 ha.
Kompleks Starog aerodroma u Bloku 65 ima status dobra koje uiva prethodnu zatitu. U
okvire urbanistike zatite, blokovi 45 i 70, sredinji pojas blokova 61-64 i potez Bulevara
Jurija Gagarina su celine epohe moderne u reimu delimine zatite. Postojee zelenilo uz
savsku obalu je fiksni elemenat sistema zelenila.
7.2.10 Beanija (21)
Celina Beanija nalazi se na lesnom platou, izmeu autoputa i ulica B. Moe, Toin bunar,
Vojvoanske, M. Golubia i Huga Klajna. Obuhvata stambeno naselje "Beanijska kosa" i
zone meovite namene u Bloku 51 i uz Ulicu Toin bunar.
Stambeno naselje "Beanijska kosa"
Naselje "Beanijska kosa" izvedeno je na lesnom platou u otvorenom i poluotvorenom
sistemu blokovske regulacije, sa objektima razliite spratnosti, od prizemnih nizova i
slobodnih stambenih objekata nie i srednje spratnosti, do visokih stambenih objekata.
Potrebno je realizovati sve planirane pratee sadraje u funkciji stanovanja i centralne
uslune delatnosti koje su danas nepotpune i deficitarne.
Beanija selo
Karakteristina urbanistika podcelina Beanija selo nalazi se u Vojvoanskoj ulici. Niz
objekata sa crkvom sa severne strane ulice treba sauvati. Vojvoanska ulica, kao veza
Toinog bunara sa saobraajnicom T6, proirena je prema blokovima 61 - 64 i dobija novu
regulaciju, pa se za ovaj potez predlae urbanistiko-arhitektonski konkurs. Cilj konkursa je
dobijanje reenja koje e definisati nov karakter ulice i skladno povezati objekte sa obe
strane.
Blok 51
Blok 51 je izuetno atraktivna lokacija uz autoput, u blizini centralne zone. Namenjen je
izgradnji centralnih, privrednih (mala privreda - proizvodno zanatstvo) i komunalnih objekata
uz uvanje zatitnog umskog zelenog pojasa prema autoputu. Vrsta delatnosti i oblikovanje
objekata treba da budu usaglaeni sa izgraenim okruenjem koje ine gusto izgraeni
238
stambeni blokovi, kliniko-bolniki centar i sportsko-rekreativni

dalekovoda ima poseban reim korienja.
kompleks. Prostor ispod
Trajna dobra Beograda i ogranienja urbanog razvoja

Kosine, odsek i ivice lesnog platoa ozaeni su kao tereni nepovoljni za izgradnju. Na ovim
povrinama planirano je zelenilo, koje se skoro kontinuirano prua od Ulice dr Ivana Ribara,
kosinom iznad Toinog bunara i Kalvarije i spaja sa zelenilom na kruni lesnog odseka
iznad Dunava. Ovaj zeleni prsten vrednovan je kao trajno dobro Beograda i fiksni je
elemenat sistema zelenila. Postojee zelenilo uz autoput ima isti status. U okviru
urbanistike zatite, deo Bloka 49 je celina epohe moderne u reimu potpune zatite.
Kompleks Beogradskog vodovoda oznaen je kao lokacija sa poveanim ekolokim rizikom.
Saobraaj
Od raskrsnice ulica Toin Bunar i 2a-2a kroz ovo podruje prolazi magistralni pravac (deo
UMP) za vezu sa saobraajnicom T-6.
Infrastruktura
Sekundarana vodovodna mrea je uglavnom izgraena. Potrebno je dograditi i rekonstruisati
mreu i izvesti primarni vodovod od CS "Beanija B" do Ugrinovake ulice. Kanalizaciona
mrea nije izgraena u potpunosti. Postojeu mreu potrebno je rekonstruisati tako da se
formira separacioni sistem. Potrebno je ukinuti izlive fekalne kanalizacije u Dunav, a fekalnu
kanalizaciju usmeriti prema KCS "Ue" i dalje prema planiranom interceptoru.
7.2.11 Gornji Zemun (22)
Gornji Zemun se prostire na lesnom platou izmeu obale Dunava, Toinog bunara,
autoputa, do saobraajnice T6, obuhvatajui i nivelaciono vie delove Starog jezgra
Zemuna, kao i naselje "Nova Galenika". Razvijen iz gradskih predgraa, osnovanih krajem
18. i u 19. veku, ima sauvanu istorjsku matricu, koja je parcijalno i u nezavrenim celinama
promenjena, stvarajui prostorne konflikte i ekscese. Razvoj prateih, centralnih i ostalih
funkcija samo delimino je pratio rast stambenog tkiva.
Prioritet budueg razvoja je u kontrolisanoj urbanoj obnovi, umerenom poveanju kapaciteta
stanovanja, u razvoju centralnih funkcija radijalnim ulinim potezima, kao i infrastrukturno
opremanje zone. U drugoj fazi prioritet je uvoenje kapacitetnog inskog sistema, sa
voenjem trase u industrijsku zonu Gornji Zemun.
Uslovi transformacije blokova
Najvei deo ove celine ini raznoliko stambeno tkivo. Zastupljeni su blokovi sa
modifikovanom ruralnom i malogradskom kuom na regulaciji na Gardou, ukovcu i u
gradskim predgraima, blokovi sa individualnim slobodnostojeim objekatima (Kalvarija),
otvoreni blokovi kolektivne stambene izgradnje (naselja "Sava Kovaevi" i "Galenika",
soliteri u Prvomajskoj ulici) do spontano nastalih nehigijenskih naselja (Vojni put).
Transformaciju ovog prostora treba ostvariti kao urbanu obnovu u postojeoj regulaciji, sem
u kontaktnim zonama sa novim otvorenim blokovima u kojima je nuno usaglaavanje
239
matrica i tipa izgradnje. Postojei blokovi niskih gustina stanovanja planiraju se za

individualno stanovanje, na realtivno velikim parcelama, sa znatnim ueem slobodnih i
zelenih povrina i bez gradnje u unutranjosti blokova. Organizaciju i oblikovanje objekata,
parcela i blokova, treba razvijati iz autohtonih tipova tkiva. Visina objekata koji su na
kosinama lesnog odseka i pripadaju Starom jezgru Zemuna (Gardo, ukovac), limitirana je
i mogunou obezbeenja vizura sa prvih viih platoa. Za spontano nastala naselja, po
utvrivanju javnog interesa, treba planski odrediti specifine mere sanacije na osnovu pravila
ovog plana.
Centralne funkcije
Centralne funkcije prostiru se linearno uz glavne saobraajne pravce - ulicama Cara Duana,
Prvomajskom i uz Toin bunar, a poprene ulice treba da ostanu prvenstveno stambene. Na
ukrsnici Ugrinovake ulice i saobraajnice T6 planiran je centar gradske podceline. U delu
ovog centra, juno od saobraajnice T6, treba obezbediti pijacu za stanovnike Gornjeg
Zemuna, to je uslov za smanjenje kapaciteta pijace u Starom jezgru. Specijalizovani centri
imaju u ovoj celini dve zone koncentracije. Uz Ulicu cara Duana nalaze se kolski centri,
kao i naune ustanove, instituti. Oni ine uvod u industrijsku zonu Gornji Zemun.
Na
prostoru izmeu autoputa, Toinog bunara i Laudonovog anca nalaze se zdravstvene i
socijalne ustanove i povrina za specijalizovani centar.
Na prostoru ove povrine nalazi se vredno zelenilo, pa se za ovu lokaciju planirana
izgradnja slobodnostojeim objektima u zelenilu. Objekti mogu da zauzmu najvie 20%
povrine, dok bi zastrte povrine bile maksimalno 25% povrine lokacije, nezavisno od blie
budue namene. Zbog blizine Studenskog grada, kao i dobre saobraajne povezanosti preko
autoputa, Toinog bunara i planiranog kapacitetnog inskog sistema, predlae se za ovu
povrinu namena visokokolskog centra.
Pojedinane vee komplekse u gradskom tkivu koji menjaju namenu treba planirati
jedinstveno i koristiti pogodnost velike, slobodne lokacije u izgraenom tkivu grada, gde su
one retkost, te ih nameniti i uvati prvenstveno za javne slube (kolstvo, kultura, nauka,
zdravstvo), a delom i za javne namene (park, javno igralite, trg).
Privredi objekti
Pojedinani privredi objekti koji se nalaze u stambenom tkivu grada moraju svoju delatnost
usaglasiti prema uslovima zatite ivotne sredine i ovog GP, a poeljna je njihova
transformacija za stanovanje ("Plastika", TIZ) ili centralne funkcije ("Teleoptik"), u zavisnosti
od neposrednog okruenja. Kompleks industrije "Zmaj" pripada privrednoj zoni " Autoput".
Zelenilo
Evidentan je nedostatak zelenih povrina u iroj zoni, te se pored uvanja postojeih zelenih
povrina planira vee uee zelenila u okviru parcela stanovanja i drugih namena, i
povezivanje pojedinih elemenata sistema zelenila (drvoredi, zelenilo du ulica, puteva, na
kruni i kosinama lesnog odseka, unutarblokovsko). Zelenilo na kruni i kosinama lesnog
platoa je deo zelenog prstena u gradskom sistemu zelenila koji se kontinuirano protee
obalom Dunava od Batajnice i zavrava se na padinama Beanijske kose.
Sport i rekreacija
Na lokaciji pored obrazovnog centra "Nada Dimi" planira se polivalentni centar SRC
"Pregrevica" za iri krug korisnika (sportisti, rekreativci, aci, omladinski klubovi), sa javnim
reimom korienja. U zoni priobalja Dunava predvieni su prostori za klubove koji se bave
sportovima na vodi (veslanje, jedrenje, skijanje na vodi i drugi, orijentacione veliine 3,8 ha).
240
Stadioni FK "Zemun" i SC "Partizan-Teleoptik" su specijalizovani sportski objekti sa

selektivnim reimom korienja. Deliminim uvoenjem novih sadraja (sala za gimnastiku,
stoni tenis, teretana, fitnes sala i sl.) mogue je proiriti krug korisnika. Za stanovnike naselja
"Galenika" i "Altina" planirani su marina i sportsko-rekreativni sadraji na obali Dunava. Ova
lokacija ima dobru saobraajnu i peaku dostupnost, postojeom saobraajnicom u
produetku T-6 koja prolazi izmeu Rudarskog instituta i Veterinarskog zavoda.
Ogranienja urbanog razvoja
Kosine, odsek i ivice lesnog platoa ozaeni su kao tereni nepovoljni za izgradnju, pa je na
njima planirano zelenilo. Granica gradnje na lesnom platou i ispod njega, kao i zatita
odseka, moraju biti odreene na osnovu uslova detaljnih geomehanikih ispitivanja za svaku
konkretnu lokaciju.
U okviru celine Gornji Zemun evidentirana su dva arheoloka lokaliteta, kao dobra koja
uivaju prethodnu zatitu. U Karti trajnih dobara prikazane su zatiene vizure, stajnom
takom i uglom sagledavanja. Lesni odsek iznad aluvijalne ravni i du Dunava uva se kao
geomorfoloki spomenik prirode sa predlogom za zatitu predela. Postojee zelenilo uz
autoput je fiksni element sistema zelenila.
Saobraajna mrea
Osnovu saobraajne mree ine jaki paralelni radijalni pravci (Ulice cara Duana,
Ugrinovaka, Prvomajska, autoput), povezani magistralnim putem T6 u ijem nastavku se
planira most preko Dunava koji povezuje Zemun i Novi Beograd sa Banatom. U Laudonovom
ancu planiran je jedan od depoa kapacitetnog inskog sistema, koji treba dopuniti
komplementarnim sadrajima sporta, centara i slinih namena, shodno fizikim
karakteristikama lokacije. Predvia se izmetanje depoa GSP koji se nalazi u unutranjosti
bloka izmeu Dunavske, Ulice cara Duana i Prigrevice, na lokaciju u okviru privredne zone
Gornji Zemun. Prostor postojeeg depoa prenamenjen je za sportski centar javnog reima
korienja, koji nedostaje na podruju ove celine i ireg podruja.
Infrastruktura
Uslovi za infrastrukturno opremanje vodovodom i kanalizacijom jedinstveni su za celine 2, 3,
8, 20, 21, 22 i delove celina 34, 35, 36 i 37. Sekundarna vodovodna mrea je uglavnom
izgraena. Potrebno je dograditi i rekonstruisati mreu i izvesti primarni vodovod od CS
"Beanija" do Ugrinovake ulice. Kanalizaciona mrea nije izgraena u potpunosti. Postojeu
mreu je potrebno rekonstruisati tako da se formira separacioni sistem. Potrebno je ukinuti
izlive fekalne kanalizacije u Dunav, a fekalnu kanalizaciju usmeriti prema KCS "Ue" i dalje
prema planiranom interceptoru.
7.3 Spoljna zona
Spoljnu zonu ine sledee urbanistike celine:

Krnjaa (23), opisano u taki 9.4.1;

Privredna zona Krnjaa (24), opisano u taki 9.4.1;
241

Vinjica (25);
Mirijevo (26);
Mali mokri lug (27);
Veliki mokri lug (28);
Kumodra, Jajinci (29);
Resnik (30);
Labudovo brdo (31), opisano u taki 7.2.8;
eleznik (32);
Veliki Maki (33);
Dr Ivan Ribar (34);
Aerodrom zona Autoput (35);
Zona Autoput, Zemun polje (36);
Altina, Kamendin (37).
7.3.1 Vinjica (25)

Vinjica se nalazi u priobalnom pojasu Dunava, od Mirijevskog potoka i naselja Karaburma
do rukavca Dunava prema ostrvu akljan. U okviru granice svoje katastarske optine
obuhvata naselja Vinjicu i Vinjiku banju. Zahvaljujui poloaju u neposrednoj blizini
Beograda i na topografski privlanoj poziciji na obali Dunava, autohtono naselje Vinjica je
irenjem grada preko Karaburme i priobalnog pojasa uz Adu Huju postalo sastavni deo
gradskog prostora, zadravajui obeleja prisajedinjenog samostalnog naselja sa specifinim
osobinama.
Vinjiki put
Razvojne pretpostavke ovog podruja su regulacija postojee glavne pristupne
saobraajnice ovoj celini - Vinjikog puta, zatim planiranje alternativne saobraajne veze za
nove planirane stambene i rekreativne zone, kao i regulacija postojee uline mree.
Znaajne novoplanirane povrine potencijalno elitnih lokacija, bez odgovarajueg
saobraajnog i infrastrukturnog reenja, nije mogue realizovati. Predvienu koncentraciju
komercijalnih sadraja uz Vinjiki put treba planski osmisliti i povezati sa Slanakim putem i
SMT.
Poluurbanizovana naselja (uz deo planski realizovane Vinjike banje) nastala od
doskoranjih poljoprivrednih domainstava treba planski usmeriti ka transformaciji u blokove
individualnog stanovanja sa neophodnim specifinostima.
Spontano nastali blokovi
U celini 25 ima znaajnih povrine pod spontano nastalim blokovima, jednim delom na
geoloki nepovoljnim terenima. Planirana je njihova transformacija u blokove individualne
stambene izgradnje, uz predhodno plansko definisanje uslova sanacije terena, saobraajne,
infrastrukturne mree i potrebnih javnih objekata i povrina. Daljom planskom razradom
usloviti stvaranje veih parcela sa veim ueem zelenila za planirane povrina koje
predstavljaju zaokruivanje spontane izgradnje.
242
Sanaciono zelenilo
Planirane su znaajne povrine sanacionog zelenila na geoloki nestabilnim terenima. Zbog
izuzetnog poloaja ozelenjenih padina ka dunavskoj obali i umadijskom zaleu, kao i
planirnih potencijalno elitnih lokacija za stanovanje i novog sportskog centra, ovi umski
kompleksi treba da postanu novi elemenat identiteta ovog dela grada i novo izletite
Beograda.
Spoljna magistralna tangenta (SMT)
Zapadnim podrujem ove celine planirana je trasa SMT koja se u zoni Rospi uprije
povezuje sa Slanakim putem, Vinjikom i novoplaniranom Dunavskom ulicom odakle je, za
kasnije planske periode, predvien i koridor za njen prelazak na levu obalu Dunava,
povezivanje sa Panevakim putem i dalji prodor prema severu.
Centralne funkcije uz SMT

Planirana je transformacija postojeeg kompleksa ciglane u funkcije centra zbog izuzetnog
poloaja ove lokacije na raskrsnici SMT i Slanakog puta, u neposrednoj blizini nove lokacije
za stanovanje "Trudbenik".
Nova lokacija za stanovanje "Trudbenik"
"Trudbenik" je lokacija povrine od oko 25 ha, istono od SMT i juno od Slanakog puta. Na
ovom prostoru je planirano stambeno naselje manjih gustina (od 80-100 st/ha) i manje
spratnosti (do P+2). Parcele mogu da budu od 500 do 1.000 m2, a zgrade tipa vila, dvojnih,
nizova i slinih. Imajui u vidu blizinu grada, izuzetan poloaj u odnosu na Dunav, kao i
vizure iz grada na ovu lokaciju, oekuje se kvalitetna arhitektura i kvalitetan javni prostor, kao
to je, na primer, planiranje park vidikovaca. Geoloke osobenosti zahtevaju posebne uslove
izgradnje, koji e se definisati posle detaljnih istrivanja, kao i znaajno uee zelenila do 25% na nivou itavog naselja, raunajui i zelenilo na parcelama. Parkiranje treba reiti u
skladu sa izabranim tipom izgradnje i obavezno na parcelama. Potrebno je obezbediti svu
standardnu infrastrukturu. Regulacionim planom e se odrediti potrebni pratei sadraji i
javni objekti i objekti za poslovanje.
Nova lokacija za stanovanje Majdan
Majdan je lokacija veliine od oko 110ha, poloena na brdu iznad Vinjice, do naselja
Vinjika banja, sa pogledom na Dunav i Banat. Lokacija danas ima loe saobraajne veze.
Planirana je sekundarna veza preko Vinjice. Lokacija daje mogunost za izgradnju objekata
za stanovanje manjih gustina (80 - 100 st/ha) i manjih spratnosti (do P+2). Mogui su razliiti
oblici stanovanja. Za socijalno stanovanje je potrebno odvojiti 5% bruto povrine lokacije.
Prilikom komponovanja stambenih objekata, u daljoj planskoj razradi, potrebno je voditi
rauna o mogunostima pogleda na Dunav i ravnicu preko njega. Potrebno je predvideti
odgovarajue centralne sadraje i javne objekte. Parkiranje treba planirati na korisnikim
parcelama. Planira se uvoenje standardne infrastrukture. Uslovi gradnje i rasporeda
objekata treba da budu definisani detaljnim geolokim istraivanjima.
Sportsko-rekreativni centar "Milievo brdo"
Prostor Milievog brda (oko 47 ha) prua izvanredne mogunosti za razvoj svih oblika
sportsko-rekreativnih sadraja - za rekreativne, takmiarske, potrebe kola sportova,
243
kampuse i slino. Buduim reenjem ovog prostora, kao gradskog sportskog centra sa javni
reimom korienja, obezbedie se i nesmetane vizure na Dunav i grad, kako je to GP
definisao u Karti trajnih dobara Beograda.
Sportsko-rekreativni centar "Ada Huja"
SRC "Ada Huja" planiran je za motonautike sportove i kartodrom, uz mogunost formiranja
manje marine i dominantno uee zelenila u buduem kompleksu. Delimino se nalazi u
celini Karaburma, Ada Huja (10).
Arheoloki lokaliteti
Evidentirano je nekoliko arheolokih lokaliteta od kojih dva - Ad Octavium i Ramadan,
pripadaju kategoriji zatienih lokaliteta, to upuuje na paljiv tretman svih intervencija u
ovom podruju i predvienu proceduru, ukoliko se doe do arheolokih nalaza.
Infrastruktura
Opremljenost itavog podruja reava se zajedno sa infrastrukturom celina Karaburma, Ada
Huja (10), gde je i opisano planirano reenje, sa celinom Mirijevo (26).
7.3.2 Mirijevo (26)
Ovu celinu obrazuju prvobitno seosko naselje Mirijevo i novoizgraena stambena celina
Mirijevo. Oba dela ove stambene celine, nalaze se na polukrunim ralanjenim padinama
hidrografske celine Mirijevskog potoka, okruene uzvienjima Zvezdare, Zelenog i Stojinog
brda. Stambena celina Mirijevo je planirana i izgraena u vie tipoloki razliitih stambenih
podcelina, uslovljenih tekom konfiguracijom i ininjersko-geolokim karakteristikama terena.
Deo postojeeg tkiva ini veliki broj objekata spontane stambene izgradnje, realizovan na
geoloki nestabilnim terenima. Prioriteti za realizaciju u ovoj celini su sanacija klizita,
poboljanje interne uline mree i pristupanosti u odnosu na druge delove grada.
Sanacija terena, ulina mrea, sanaciono zelenilo
Planirana je sanacija terena izmeu ostalog i izgradnjom ulica koje su istovremeno
sanacioni objekti, kao i stavljanjem u kolektor postojeih potoka. U odnosu na vaeu
plansku regulativu treba preispitati mogunost da se bar u zoni sanacionog zelenila ispita
mogunost retenzionog, povrinskog prikupljanja bujinih voda. Sanaciono zelenilo je
planirano na geoloki nestabilnim terenima. Stojino brdo je najvea planirana povrina
sanacionog zelenila koja se moe koristiti i u poljoprivredne svrhe, uz odreene uslove.
Pristupanost
Celina Mirijevo (26) je teko pristupana iz drugih delova grada. Planirane saobraajnice,
rekonstrukcija postojeih saobraajnica, kao i bolja opsluenost linijama GSP-a su uslovi za
bolju pristupanost celine. Kroz ovo podruje, istono od naselja Mirjevo, planirana je trasa
SMT. Sa Bulevaraom kralja Aleksandra, u zoni Stojinog brda, ovaj potez formira
244
denivelisanu raskrsnicu. Pored ovog poteza, na prostoru celine 26 planirane su intervencije i

na mrei lokalnog znaaja. To su produetak Mirijevskog bulevara, uz ostavljanje
mogunosti da u nekom planskom periodu u taj koridor bude smeten neki od inskih
sistema javnog saobraaja, kao i povezivanje Karaoreve u Mirijevu sa SMT.
Spontana izgradnja
Veliki broj spontano izgraenih objekata planiran je za transformaciju u povrine za
individualne objekte sa odgovarajuom saobrajnom i infrastrukturnom mreom i objektima,
uz zaokruivanje povrina u istom tipu nove izgradnje.
Centar naselja
Postojei centar naselja, nedovoljnog kapaciteta, sadraja i oblikovne celovitosti treba
dopuniti planiranim komercijalnim sadrajima i kompleksom pravoslavne crkve. Jedinstvenim
parternim reenjem treba povezati ove sadraje tako da se unapredi njihova ambijentalna
uloga centra, koliko je to mogue. Ostali sadraji centra koji sada nedostaju planirani su u
disperziji zbog prostorne ogranienosti postojeeg centra, ali i zbog bolje pristupanosti
korisnicima.
Javni objekti
Povrine za javne namene kola i deijih ustanova definisane su u GP na osnovu vaee
planske dokumentacije.
Postojei kolektivni objekti mogu se nadograditi gde geologija i mogunost parkiranja to
dozvoljavaju. Postojei slobodni, neizgrani prostori, zadravaju se kao javni zeleni prostori i
prostori za igru dece, bez mogunosti nove izgradnje.
Staro seosko groblje
Zatieni prostor starog seoskog groblja uz crkvu Svetog proroka Ilije planiran je kao
memorijalni kompleks, bez mogunosti irenja i novog sahranjivanja. Vaan je kao jedno od
malobrojnih mesta identiteta celine Mirijevo.
Privredna zona Stojino brdo
Stojino brdo je privredna zona nasleena iz prethodnih planova. Ranije je koncipirana kao
naseljska radna zona Mirijeva sa vezom na SMT i Smederevski put. Do sada nije aktivirana
zbog velikih ulaganja u saniranje klizita i opremanje komunalnom infrastrukturom. Veliina
planirane zone je 32 ha.
Infrastruktura
Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu Mirijevo reavaju se jedinstveno sa
celinama (10) Karburma, Ada Huja (gde su i opisani) i (25) Vinjica.
245
7.3.3 Mali mokri lug (27)

Celina je je odreena granicom katastarske optine naselja, koja obuhvata morfoloku celinu
Zeleno brdo i deo Stojinog brda, sa naseljskom celinom du Bulevara kralja Aleksandra - do
naselja Konjarnik i Krunog puta do Ulice Nikole Grulovia, kojom se granii sa naseljem
Kaluerica i do nadvonjaka na autoputu za naselje Veliki mokri lug.
Naselje Mali mokri lug spada u karakteristino, nekada samostalno seosko naselje,
prisajedinjeno kontinualno izgraenom podruju grada izgradnjom stambenih naselja na
periferiji Beograda.
Spontano nastalo tkivo
Za naselje je karakteristino da se transformacija nekadanjeg seoskog tipa stanovanja
odvijala spontano i haotino u tip individualnog stanovanja, sa uglavnom kvalitetnim
objektima i zadravanjem postojee, neregulisane uline mree. U daljoj planskoj razradi ovu
transformaciju treba podrati u pogledu individualnog tipa stanovanja, regulisati i unaprediti
odgovarajuim opremanjem naselja.
Bulevar kralja Aleksandra i raskrsnica sa SMT
Segment Bulavara kralja Aleksandra koji se nalazi u celini Mali mokri lug (27), izmeu Ulice
Bajdine i budue raskrsnice sa SMT, regullaciono je nedefinisan i ugroen obodnom
izgradnjom za planirani rang saobraajnice. U ovom delu postojea spontana izgradnja
menja karakter Bulevara i potrebno je to pre ga regulaciono definisati, zatititi od daljeg
ugroavanja i dati jedinstvene uslove za planiranu transformaciju obodnih blokova u
meovito tkivo. Planirana raskrsnica Bulavara sa SMT je funkcionalno istaknuta taka na
kraju gradskog poteza Bulevara, koju, takoe, treba planski zaokruiti transformacijom i
zaokruivanjem spontano nastalog tkiva u tkivo sa komercijalnim delatnostima, sadrajima
centra i stanovanjem, nakon to se teren potrebnim merama stabilizuje.
Sanaciono zelenilo
Najvei deo teritorije celine, u geolokom smislu, pripada nepovoljnim terenima za izgradnju,
a na povrinama koje su oznaene kao veoma nepovoljni tereni, uz autoput i izmeu naselja
Mali mokri lug i Kaluerice, planirano je sanaciono zelenilo.
Komercijalni sadraji uz autoput
Na delovima prostora celine 27 uz autoput koji nisu ugroeni aktivnim klizitima planirani su
sadraji komercijalnih delatnosti, bez stanovanja, sa sadrajima i uslovima oblikovanja koji
reprezentuju ulaznu zonu autoputa u grad.
SMT i nova privredna zona
I na ovom podruju najznaajniji planirani saobraajni potez je SMT koji povezuje Bulevar
kralja Aleksandra na severu i autoput na jugu. Jednim svojim krakom, u zoni Velikog mokrog
luga, ovaj potez se sa autoputem povezuje denivelisanom raskrsnicom, dok drugi krak ide na
jugozapad, prolazi ispod autoputa i spaja se sa junim delom SMT neposredno pred
takozvanom petljom "Lasta". Na uslovno povoljnom terenu izmeu dva kraka SMT, odnosno
246
dve povrine sanacionog zelenila, planirana je nova povrina za privredne aktivnosti, koja e
izgradnjom SMT imati izuzetne lokacijske prednosti.
Infrastruktura
Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu Mali mokri lug (27) reavaju se
jedinstveno sa celinama Duanovac, umice, Konjarnik (13) (gde su i opisani), Vodovac
(14) i Veliki mokri lug (28). Kanalizaciona mrea u celini Mali mokri lug, za razliku od ostalih
nabrojanih celina, nedostaje u potpunosti. U zoni autoputa potrebno je izgraditi retenzije
"Lasta" i "Lasta petlja".
7.3.4 Veliki mokri lug (28)
Celina u granicama svoje katastarske optine zauzima poloaj na severnim i severoistonim

padinama grebenske morfoloke celine na pravcu Stojino brdo - Baba-Velka - Mokroluko
brdo - Torlak, obuhvatajui prostor od autoputa Beograd - Ni do naselja "Medakovi", od
padine Mitrovog brda do granice katastrske optine Kumodra, kojom se spaja do Bubanj
potoka.
Veliki mokri lug (28) je u veoj meri regulisan ulinom mreom i pravilnom parcelacijom
porodine niespratne izgradnje - od grebenskog uzvienja Straarska kosa do centra
naselja. Stari deo naselja i deo koji se nadovezuje na Mitrovaku padinu istovetni su po
neureenosti i nezadovoljavajuoj ulinoj mrei. Najvei potencijal ovog naselja je atraktivna
dispozicija u odnosu na predeono okruenje sa prostranim umskim zaleem dela Stepinog
luga, na jugoistonoj strani grebenskog poteza ka zapadu i vrhu brda Torlak. Prioritet
ureenja celine je infrastrukturno opremanje, sanacija klizita i bolja pristupanost u odnosu
na druge delove grada, ali i interna povezanost delova celine.
Transformacija postojeeg i spontano nastalog tkiva
Planirana je transformacija postojeeg tipa stanovanja, sa spontano nastalom regulacijom
oko ranije formiranog jezgra seoskog naselja, ukljuujui i spontanu gradnju koja ne
ugroava planirane prostore javnih namena u regulisane blokove individualnog stanovanja.
Potrebno je obezbediti lokacije za izgradnju objekata namenjenih javnim sadrajima koji
nedostaju, komplementarnih stanovanju. Potrebno je, takoe, obezbeivanje minimalnih
profila stambenih i sabirnih ulica i punog profila obodnih saobraajnica u koji je ukljueno i
sanaciono zelenilo.
Obodne saobraajnice i javni gradski saobraaj (JGS)
Prioritetna je izgradnja obodnih saobraajnica oko naselja "Padina", povezivanje ovog dela
naselja sa Velikim mokrim lugom i sa autoputem. Izgradnja saobraajnice Nova Kumodraka
(produetak Ulice brae Jerkovi, paralelno sa Kumodrakom ulicom) treba da obezbedi
stabilnost itave Padine, zajedno sa sanacionim zelenilom. Produetak Ulice Padina, Ulice
Vojislava Ilia, kao i saobraajna veza Kumodraa i Velikog mokrog luga, imaju, osim
saobraajne, i sanacionu ulogu. Izgradnja ovih saobraajnica treba da omogui kvalitetno
zaokruivanje spontane izgradnje planiranim blokovima individualnog stanovanja i prateim
sadrajima. Planiran je produetak postojee trolejbuske trase do Velikog mokrog luga i
trolejbuski depo.
247
Arheoloko nalazite
Na Padini je evidentirano arheoloko nalazite koje je definisano kao dobro koje uiva
prethodnu zatitu.
Sanacija klizita
Osim sanacionog zelenila uz obodne saobraajnice, na najnestabilnijim terenima treba
planirati sanaciono zelenilo koje se nadovezuje na Stepin lug, kao i manje povrine javnog
zelenila u okviru samog naselja. Planirani sportsko-rekreacioni kompleks takoe je u funkciji
sanacije klizita.
Stepin lug
Park uma Stepin lug definisana je ovim GP kao fiksni elemenat zelenila i trajno dobro
Beograda. U park umi treba obnoviti objekte i izletniku opremu, uz zatitu i unapreenje
izletnikih prostora i maksimlno ouvanje njegovih prirodnih, ureenih i predeonih vrednosti.
Infrastruktura
Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu Veliki mokri lug (28)
reavaju se
jedinstveno sa celinama Duanovac, umice, Konjarnik (13), gde su i opisani, Vodovac (14)
i Mali mokri lug (27). U zoni autoputa potrebno je izgraditi retenzije "Lasta" i "Lasta petlja".
Zbog velikog obima spontane izgradnje na geoloki nestabilnim terenima, opremanje
infrastrukturom je jedan od prioriteta.
7.3.5 Kumodra, Jajinci (29)
Naselja celine Kumodra, Jajinci (29) se svojim katastarskihm optinama neposredno

granie sa naseljem Banjica i gornjim Vodovcem, obuhvatajui prostor izmeu Miljakovake
ume, Jelezovakog potoka i granicama katastarskih optina Resnika, Rakovice sela i
Velikog mokrog luga, od Bubanj potoka do padine Mitrovog brda, gde na gornjem Vodovcu
zaokruuju celinu.
Iako po tipolokim karakteristikama ova naselja nemaju zajednika obeleja, oba se
kontinualno nadovezuju na gradski deo optine Vodovac,
na glavne paralelne
saobraajnice - Avalski put, odnosno Ulicu vojvode Stepe. Istovremeno, predstavljaju
primere uglavnom uspene transformacije seoskih naselja u gradsko tkivo. Relativna
ureenost naselja, pristupanost i ambijentalno kvalitetno okruenje postojeih uma na
junom obodu celine, predstavljaju glavne razvojne potencijale ovog podruja.
ume celine Kumodra, Jajinci (29) kao trajno dobro Beograda
i deo sistema zelenila
Na junom obodu celine nalaze se postojee ume Spomen parka "Jajinci", Rakoviki potok
i delovi Stepinog luga, definisani u GP kao fiksni elementi zelenila, jer sa planiranim
zaokruenjima zelenih povrina predstavljaju vaan deo obodnog prstena sistema zelenila
grada. Planirane povrine zelenila oko Jelezovakog potoka imaju funkciju da spree irenje
naselja.
248
Planirana je dalja transformacija i zaokruivanje postojeeg tkiva u blokove individualnog

stanovanja sa odgovarajuim prateim sadrajima.
Nova lokacija za stanovanje "Jajinci - rasadnik"
Deo prostora postojeeg rasadnika i uz Jelezovaki potok planira se za blokove
individualnog stanovanja visokog standarda uz uklapanje kvalitetnog postojeeg zelenila iz
rasadnika u reenje i formiranje bar jednog javnog parka. Detaljnijom planskom razradom
padinom Jelezovakog potoka treba povezati zelenilo u naselju sa obodnim sistemom
zelenila .
Torlak
Na podruju Torlaka planirano je zadravanje objekata kole i sportske hale u povrinama
koje zadovoljavaju potrebe tog dela naselja. Prostor oko stare torlake crkve i kole je mesto
identiteta ovog dela celine koje treba u daljoj planskoj razradi posebno definisati. Uz park
umu Stepin lug planira se transformacija ostataka postojeih blokova seoskog stanovanja iz
ruralnog sadraja na urbani nivo.
Sportsko-rekreacioni centar "Kumodra - Torlak"
SRC "Kumodra - Torlak" (oko 8 ha) koji je planiran na prostoru izmeu tri naselja
(Kumodra, Jajinci i Rakovica selo) prua mogunost formiranja polivalentnog centra u
funkciji kole sporta, sportskih klubova, omladinskih klubova i rekreativnog sporta.
Stara privredna zona Kumodra
Stara privredna zona Kumodra je delimino u urbanistikoj celini Kumodra, Jajinci (29), a
opisana je u celini Vodivac (14).
Novi Avalski put
Sreditem ovog podruja koje se prua pravcem sever - jug planirana je nova trasa Avalskog
puta koja se prostire od naselja Banjice (Bulevara JA) do veze sa novim obilaznim
autoputem sa kojim je planirano da formira denivelisanu raskrsnicu.
Infrastruktura
Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu Kumodra, Jajinci (29) reavaju se
jedinstveno sa celinama Vodovac (14), gde su i opisani i Banjica (15).
7.3.6 Resnik (30)
U granicama katastarske optine, Resnik se prostire izmeu Manastirske ume, Jelezovca i,

presecajui Kruni put, granii sa celinama Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47), a sa
june strane Runjem i preko padine Vrbinog potoka sputa u dolinu Topiderske reke,
kojom zaokruuje celinu na poetku Manastirske ume.
Poloajem na uzvienoj zaravni od brda Straevica ka istoku i u blizini rakovike industrijske
zone i Krunog puta, deo Resnika je izgraen u duhu radnikih naselja iz perioda
249
industrijalizacije kolektivnom srednjespratnom i niespratnom stambenom izgradnjom u

centralnom delu naselja, sa delovima nekadanjeg sela koje se u potpunosti transformisalo u
blokove individualne izgradnje.
Prioritet celine je realizacija bolje pristupanosti i povezivanje sa drugim delovima grada,
sanacija i regulisanje geoloki nepovoljnih terena, kako bi se lokacioni potencijali grebena i
june padine bolje iskoristili u buduoj transformaciji i ureenju naselja.
Pristupanost
Planirano je poboljanje postojeih veza i potreba daljeg planskog definisanja mogunosti za
nove prikljuke sa primarnom gradskom ulinom mreom. Aktiviranje eleznike stanice
Resnik i eleznike stanice Jajinci, uz poboljanje eleznikog saobraaja, takoe treba da
doprinesu razvoju ovog prostora.
Ureenje postojeih blokova individualnog stanovanja i dalja transformacija blokova seoskog
stanovanja u individualno, ureenje tradicionalnog centra naselja, kao i spontano nastalih
punktova komercijalnih sadraja oko stanice Resnik, treba blie planski definisati, kao i
potrebu za nedostajuim prateim javnim sadrajima.
Spontana izgradnja
Na teritoriji celine postoje tri zone sa spontanom izgradnjom. Juni deo celine Resnik,
ispresecan ralanjenim reljefom i jarunim dolinama, na terenima koji su u GP definisani
kao nepovoljni za izgradnju, ima najvei broj spontano nastalih blokova, naroito uz Ulicu
LJubie Jelenkovia. Daljom planskom razradom treba odrediti blokove koje je realno
mogue komunalno opremiti i koje treba transformisati u sanaciono zelenilo. Spontano
nastale blokove na padini brda Jelezovac (deo se nalazi u celini Kumodra, Jajinci (29))
treba transformisati u blokove individualne izgradnje sa veim parcelama, uz zadravanje
svih preostalih delova ume. Spontano nastale blokove uz Rakoviki put treba transformisati
u blokove individualne izgradnje sa veim parcelama i veim stepenom ozelenjenosti prcela,
imajui u vidu blizinu trasa nadzemnih vodova visokog napona, kao i neposrednu blizinu
Rakovikog manstira i potrebu da se ovaj kompelks ambijentalno zatiti.
Retenzija, sportsko-rekreacioni centar "Resnik"
Ovim GP je planiran sportsko-rekreacioni centar "Resnik" (oko 10 ha) u zoni postojeeg
akumulacionog jezera za sportsko-rekreativne aktivnosti na vodi, kao i svih drugih oblika
rekreacije i sporta. Planirano ureenje izletnike zone u kontaktnom podruju retenzije u
funkciji je ne samo Resnika nego i ire zone.
Povrina za sport i rekreaciju
Uz zapadnu granicu celine, izmeu obilaznog autoputa, eleznike pruge i Vrbinog potoka,
na prostoru koji se zove vabinac, planirana je povrina za namenu sporta, koja se moe
aktivirati kada se obezbedi odgovarajua pristupanost i infrastrukturna opremljenost.
Povrine za privrednu zonu
250
U zoni pruge i Topiderske reke, koja zahteva obimnu sanaciju terena aluvijalne ravni, koji je
ugroen podzemnim i povrinskim vodama, planirane su povrine za privrednu zonu, imajui
u vidu blizinu eleznice i loe geoloke uslove.
Manastir Rakovica
Kompleks manastira Rakovica sa neposrednim okruenjem evidentiran je u GP kao trajno
dobro Beograda. Detaljnijom planskom razradom manastira i ire prostorne celine treba
definisati uslove ambijentalnog ureenja koje e onemugiti zapoetu devastaciju prostora.
uma uz Manastirski potok kao trajno dobro
Kompleks ume uz Manastirski potok, verovatno nekada deo Manastirske ume, definisan je
u GP kao fiksni elemenat zelenila sa evidentiranim spomenicima prirode. Postojee delove
ume treba proiriti planiranim povrinama, sa mogunou ureenja za pasivnu rekreaciju,
bez izgradnje objekata.
Transformacija privrednih sadraja uz Ulicu patrijarha Dimitrija
"Avala grad"
Za dalje irenje stanovanja su i dve lokacije u Resniku - "Avala grad". Za sada ove lokacije
nemaju nikakvu saobraajnu pristupanost i nije definisana tipologija izgradnje.
Obilazni autoput
Kroz podruje celine, na pravcu istik - zapad, prolazi trasa obilaznog autoputa koji je na
pojedinim sektorima ve u fazi realizacije kao poluautoput. U podruju naselja Resnik trasa
prolazi tunelski.
Infrastruktura
U celini Resnik postoji izgraena vodovodna mrea. Na teritoriji celine definisana je i lokacija
za dohlorisanje vode u regionalnom vodovodu koji prolazi ovom teritorijom. Celina je
orijentisana na dva kanalizaciona kolektora, topideski i manastirski. Potrebno je dograditi
sekundarnu mreu.
7.3.7 eleznik (32)
Celina eleznik (32) se poloajem na junom delu makikog amfiteatra granii sa celinom
Banovo brdo (18) do granice svoje katastarske optine, kojom dosee do Ibarskog puta i
ovim putem granii sa celinom Vidikovac - Labudovo brdo do katastarske granice Runja i
Sremice, odakle katastarskom granicom Ostrunice izbija na prugu makike ranirne
stanice, odnosno do Makikog polja.
eleznik je jedno od onih naselja koje je ranijim planovima definisano kao samostalno,
funkcionalno zaokrueno naselje na irem podruju grada, uz postojee naselje seoskog
tipa. Delimino su realizovani planirani industrijski kapaciteti, naselje je delom urbanizovano
izgraenim stambenim kompleksom kolektivne izgradnje, a delom je zadralo karakteristike
seoske meovite i individualne stambene izgradnje.
251
Centar preko puta fabrikog kompleksa

Ovaj centar treba planski uobliiti u funkciji seoskog dela naselja kako bi se odgovarajuim
opremanjem naselja zadrali stanovnici.
Spontana izgradnja uz Ulicu Stevana Filipovia ka Sremici
Planirana je transformacija u blokove seoskog tipa stanovanja, sa specifiniostima istog tipa
stanovanja u elezniku, uz minimalno zaokruivanje novim povrinama. Tipologija budue
izgradnje treba da se definie daljom planskom razradom.
Aluge
Aluge su planirana lokacija za dalje irenje stanovanja (oko 20 ha) uz Stari lazarevaki drum,
ispod planiranog sportskog centra.
Vinogradi
Vinogradi su planirani kao povrina za stanovanje izmeu Jezerske terase i Avalskog puta.
Zatiena celina moderne
Radniko naselje u elezniku, definisano je u GP kao trajno dobro, odnosno celina epohe
moderne u reimu delimine zatite. Za ovaj prostor treba planirati ouvanje urbane matrice
uz revitalizaciju postojeih objekata.
Na teritoriji celine eleznik evidentirana su tri arheoloka lokaliteta, definisana u GP kao
trajno dobro, od kojih je jedan u samom naselju. To upuuje na paljiv tretman svih
intervencija izgradnje u ovom podruju i predvienu proceduru, ukoliko se doe do nalaza.
Industrijska zona eleznik
eleznik je formirana industrijska zona koja se zadrava u okvirima postojeeg kompleksa. U
narednom periodu ne planira se poveanje ove zone. Oekuje se postepeno prilagoavanje
novim tehnologijama, posebno u smeru poveanja ekoloke sigurnosti. Povrina zone se ne
menja u odnosu na postojee stanje i iznosi 39 ha.
Sportsko-rekracioni centar "eleznik"
Pored postojeih sadraja SRC, planira se proirenje kapaciteta i sadraja sportskih objekata
i terena formiranjem novog polivalentnog centra. Sportski centar je naseljskog karaktera i
pored sportskih i omladinskih klubova deo centra je predvien za rekreativni i kolski sport
(oko 33 ha).
Sportsko-rekracioni centar "Sremaki rt"
252
SRC "Sremaki rt" je nov sportsko-turistiko i rekreativni kompleks sa obe strane obilaznice
koji je, kao pratei sadraj autoputa, planiran na lokaciji izmeu naselja eleznik i groblja
"Orlovaa". Planiran je u funkciji poveanja kvaliteta turistike ponude ali je, takoe, i u
funkciji rekreacije stanovnika grada (oko 28 ha). Planirano je i novo centralno sportsko
strelite "Sremaki Rt" (oko 28 ha).
Saobraaj
U ovoj celini najznaajniji saobraajni pravci su obilazni autoput (koji je u fazi realizacije kao
poluautoput) na delu od Ibarske magistrale na istoku do Savske magistrale na zapadu i
saobraajnica I-I (ulica Stevana Filipovia), koja sa severa ulazi u eleznik i ide na jug prema
naselju Sremica. U ovom podruju planirana je i saobraajnica koja od starog krunog puta
(Avalske ulice) ide na severoistok prema raskrsnici koju obrazuju Ibarska magistrale i Ulica
pilota Petrovia.
U ovom podruju na trasi obilaznog autoputa, kao pratei sadraj autoputa, na lokaciji
izmeu naselja eleznik i groblja "Orlovaa", planiran je turistiko- rekreacioni punkt.
Infrastruktura
Sekudnarna mrea vodovoda uglavnom je izgraena. Potrebno je formirati II visinsku zonu
izgradnjom primarnog cevovoda od rezervoara "Petlovo brdo" do eleznika i dograditi
sekundarnu mreu na prostorima gde nedostaje. Kanalizacija je delimino izgraena.
Potrebno je dograditi nedostajuu sekundarnu mreu i vezati na postojei kolektor.
Zatita vodoizvorita "Maki"
Obavezno je realizovati objekte iz programa zatite izvorita "Maki" i izvesti retenziju na
eleznikoj reci.
7.3.8 Ua zona beogradskog vodoizvorita u celinama Ada Ciganlija (19), Veliki Maki (33),
Dr Ivan Ribar (deo) (34), Uzvodni Mali Maki (53) i Leva obala Save (54)
Mogunosti ureenja zone vodoizvorita definisane su odgovarajuim zakonima, a u GP

blie odreene u poglavlju *Zatita, ouvanje i unapreenje korienja voda*. Do donoenja
novih propisa, odnosno posebne studije koja bi trebalo da odredi, u skladu sa zakonima,
uslove korienja ovog prostora, svi postojei sadraji ija namena nije u skladu sa vaeim
zakonima ovim GP nisu prihvaeni. Takoe, iz istog razloga, nisu planirane ni nove namene,
iju vrstu, kapacitet i uslove realizacije tek treba preispitati. Za sada, u zoni su planirane
povrine pod umom, postojeom i novom, poljoprivredne povrine sa posebnim reimom
korienja, fabrika vode, kao i saobraajnica magistralnog znaaja (Savska magistrala celine 33 i 53) i obilazni autoput.
Infrastruktura
U uoj zoni zatite izvorita nije dozvoljena izgradnja investicionih objekata prema Reenju o
nainu odravanja i merama zatite u uoj zoni zatite izvorita (Sl.list Beograda, 8/86 i
29/87). Za celinu Ada Ciganlija (19) potrebno je izvesti zatitni obodni kanal du Savske
magistrale. Za postojee objekte, unutar celina, mere zatite izvorita uskladiti sa zakonskom
regulativom.
253
7.3.9 Veliki Maki (33)

Sa stanovita zatite podzemnih voda optimalno je poumljavanje makikog izvorita.
Sadnja kvalitetnih vrsta drvea, pre svega hrasta lunjaka je, uz pravilno gazdovanje, i
ekonomski opravdana. U delu jugoistono od Velikog Makia planira se nova makika uma
oko poljoprivrednog zemljita i makiki obod na erodiranom zemljitu. Kao prostor od
izuzetnog znaja za grad, prioritan kao ua zona vodizvorita, ali i kao kontaktna zona Ade
Ciganlije, zona u kojoj se nalaze znaajne povrine fiksnog zelenila - ovim GP definisane kao
trajno dobro Beograda, podruje Makia se predlae za jedan od velikih projekata grada.
Veliki projekat bi mogao da razmotri oblike i uslove dopunskog korienja prostora, kako bi
se odgovarajuom eksploatacijom istovremeno ostvarila i ekonomska dobit i osigurala zatita
vodoizvorita.
7.3.10 Dr Ivan Ribar (34) i Leva obala Save (54)

Ove celine oiviene su Ulicom dr Ivana Ribara, Surinskim putem, naseljem Surin,
granicom GP i rekom Savom. NJihova povrina u celini pripada uoj zoni zatite
vodoizvorita, te se moraju uvaiti sva zakonska ogranienja i uslovi, prethodno navedeni
za celinu 33. Teritorija vodoizvorita ispresecana je gustom mreom melioracionih kanala,
koji su i u funkciji poljoprivredne proizvodnje. NJih je potrebno sanirati na irem prostoru.
Uslovi za korienje vodoizvorita Veliki Maki, koji e biti definisani i precizirani kroz veliki
projekat, vaie i za zonu vodoizvorita na levoj obali Save.
Zelenilo
Planirana je nova velika zelena povrina zapadno od sportskog atletskog kompleksa,
priobalno zelenilo uz savsku obalu, kao i zatitno zelenilo uz obilaznicu. Postojee priobalno
zelenilo ima status trajnog dobra Beograda, kao i jedan arheoloki lokalitet u zoni obilaznice.
Atletski sportski kompleks
Zapadno od Ulice dr Ivana Ribara planiran je poseban sportsko-rekreativni kompleks za
atletiku, gradskog i republikog znaaja, sa selektivnim korienjem. Pored sportskih
sadraja, u kompleksu je predviena izgradnja hotela u funkciji sportskog centra. Deo
kompleksa severno od Ulice Jurija Gagarina, do zone stanovanja, planiran je za razliite
sportsko rekreativne sadraje u javnom reimu korienja.
U priobalnom pojasu reke Save, u zoni vodoizvorita, na osnovu odgovarajue urbanistike
dokumentacije, uslova i saglasnosti nadlenih institucija, uraenih i verifikovanih analiza
uticaja na ivotnu sredinu, u toku dalje planske realizacije utvrdie se mogue lokacije za
razvoj sportova na vodi (veslanje, kajak, kanu, jedrenje na dasci i sl.)
7.3.11 Aerodrom, zona Autoput (35)
254
Ova celina se nalazi izmeu Autoputa Beograd - Zagreb i Surinskog puta i obuhvarta
privrednu zonu Autoput, Aerodrom "Beograd", naselje Beanija, Beanijsko groblje, vikend
naselje i poljoprivredne povrine. Aerodrom "Beograd" i privredna zona Autoput imaju
gradski i republiki znaaj, i najvei su razvojni potencijal ove celine.
Privredna zona Autoput
Autoput je privredna zona Beograda sa najveim lokacionim vrednostima. Severni deo zone
se nalazi u celini Zona Autoput Zemun polje (36). Direktno je povezana sa autoputem i u
naposrednoj je blizini aerodroma. U okviru zone postoje hemijska, metalna,
metalopreraivaka industrija, skladita, kvantaka pijaca, kao i saobraajni carinski
terminal. Postojea izgradnja suprastrukture nije propraena odgovarjuim ulaganjima u
infrastrukturu. Postoji DUP koji nije u potpunosti primenjiv, te je potrebna njegova izmena.
Neaktivirani delovi zone se preputuju stanovanju, a delom i za proirenje Beanijskog
groblja. Zbog navedenih lokacijskih karakteristika zona je atraktivna za sadraje
komercijalnog i komercijalno-skladinog karaktera. U ovoj zoni poeljna je i namena
specijalizovanih izlobenih centara, tipa sajma. U njoj se nalazi industrija "Grme", oznaena
kao lokacija sa velikim ekolokim rizikom za koju je nuno usklaivanje delatnosti shodno
zakonskim odredbama o zatiti ivotne sredine. irenje ove zone du autoputa zahteva
dodatno ureenje i opremanje komunalnom infrastrukturom, izgradnju denivelisanih pristupa
autoputu, izgradnju paralelnih saobraajnica i poprenih veza. Sekundarne saobraajnice
planirane su kroz sredinu kompleksa a ne neposredno uz Autoput, kako bi opsluivale
korisnike sa obe strane i kako bi se sauvalo vredno postojee zelenilo. Povrina planirane
lokacije za privredu iznosi 441 ha. U okviru ove zone planirane su dodatne povrine od oko
156 ha.
Aerodrom "Beograd"
Planiran je prostor za izgradnju druge poletno-sletne staze Aerodroma "Beograd", kao i za
druge pratee sadraje (hoteli, nova pristanina zgrada, itd). Prema reenju iz detaljnog
plana ovog podruja, prilaz aerodromu planiran je sa nove petlje koja je u odnosu na
postojei prilaz locirana neto zapadnije. U Generalnom planu planira se i mogunost
povezivanja aerodroma eleznikom prugom i to sa magistralne eleznike pruge iz
tehniko-putnike stanice Zemun i sa obilazne pruge iz eleznike stanice Surin. Izmeu
radne zone i aerodroma je planiran prostor za centralne funkcije, koji se moe realizovati
samo kao jedinstveni kompleks. Aerodrom "Beograd" oznaen je kao lokacija sa veoma
velikim ekolokim rizikom. U prostoru minimalne irine po 450m sa obe strane osa poletnosletnih staza, a u pravcu produnih osa poletno-sletne staze ka jugoistoku, u istoj irini, do
poetka kosine beanijsko-surinskog platoa ka savskoj dolini, nije dozvoljena izgradnja
objekata. Sa severozapadne strane, prema Dobanovcima, granica zabrane za podizanje
objekata mora ostati postojea eleznika pruga Surin - Batajnica, izuzimajui autoput,
zaobilaznicu. Od granice aerodroma, prema vaeem DUP iz 1988. godine, do granica
navedenih u prethodnom stavu, zemljite se moe koristiti iskljuivo u poljoprivredne svrhe.
Saobraaj
Od aktivnosti vezanih za razvoj saobraajnih mrea na ovom podruju predloen je
produetak magistralnog pravca T-6 prema Ulici Toin Bunar. Od pravca T-6 planira se
razvoj sekundarnih saobraajnica paralelnih sa postojeim autoputem koje e opsluivati
nove privredne sadraje locirane na ovom prostoru. Na deonici autoputa od petlje sa
saobraajnicom T-6, do petlje za aerodrom, planirana je jo jedna denivelisana raskrsnica
preko koje e se, u kasnijim fazama razvoja, nova privredna zona povezivati sa autoputem.
255

Postojee zelenilo uz autoput uva se kao trajno dobro Beograda i ini znaajan deo sistema
zelenila na sremskoj strani. Evidentirano je i jedno arheoloko nalazite na prostoru
planirane poletno-sletne piste.
7.3.12 Zona Autoput, Zemun polje (36) i Altina, Kamendin (37)

Celine Autoput, Zemun polje i Altina, Kamendin prostiru se izmeu Dunava, naselja "Nova
Galenika" i saobraajnice T6, Autoputa Beograd - Zagreb, a sa zapadne i severne strane
granicu ine poljski putevi u poljoprivrednim povrinama. Pozicija na ulazno-izlaznim
pravcima doprinela je da su prisutni vrlo razliiti tipopvi gradnje i namena, ukljuujui i
prostrano visokobonitetno poljoprivredno zemljite.
Najvei potencijal za razvoj grada u ovoj celini su privredna zona Gornji Zemun, u okviru
koje se nalazi i niz instituta gradskog i ireg znaaja i privredna zona Autoput. Zbog blizine
velikih stambenih zona, pravca dominantnog vetra i optih klimatskih uslova, u ovim
zonama mogue je planirati delatnosti iz kategorije A, B i V, a prema lokacijama odreenih
za druge namene primeniti neophodna zatitna rastojanja.
Privredne zone
U okviru ovih urbanistikih celina nalazi se najvei deo privredne zone Gornji Zemun i deo
privredne zone Autoput, koje predstavljaju vaan potencijal grada. Gornji Zemun je jedna od
najznaajnijih privrednih zona Beograda, na uvodnom pravcu sa severa, sa neposrednom
vezom na obilazni autoput. U okviru zone danas su prisutne prehrambena, hemijska i
elektroindustrija. U poslednjih 10 godina u ovoj zoni se odvijala veoma intenzivna gradnja, ali
je ta gradnja bila stihijska i nije praena odgovarajuim ulaganjima u primarna postrojenja i
objekte infrastrukture. Da bi ovo zemljite bilo racionalno i kvalitetno iskorieno potrebno je
podii nivo primarne infrastrukturne opreme, prvenstveno u sistemu regulisanja otpadnih
voda. Uvoenjem novih tehnologija u proizvodnju treba teiti ka zatvorenim sistemima koji
ne ugroavaju ivotno okruenje. Za ovo podruje postoji detaljni urbanistiki plan, a u toku
je izrada novog regulacionog plana Oekuje se da e ovo biti lokacija na kojoj e se graditi
znaajan broj trgovakih i skladinih kapaciteta. U ovoj zoni se nalazi "Galenika", oznaena
kao lokacija sa velikim ekolokim rizikom za koju je nuno usklaivanje delatnosti shodno
zakonskim odredbama o zatiti ivotne sredine. U okviru zone planiran je i depo za potreba
GSB, poto postojei u Ulici cara Duana dobija prema lokacijskim vrednostima drugu
adekvatnu namenu. Povrina planirane zone je 394 ha.
Stambena izgradnja
Pored planski podignutog naselja "Zemun polje" koje je potrebno dodatno opremiti
centralnim i prateim sadrajima, velike povrine severno od saobraajnice T6, zauzela je
spontana stambena izgradnja. Najvea spontano nastala naselja su "Altina" i naselje "Plavi
horizonti". Za ova, kao i sva ostala spontano nastala naselja, po utvrivanju javnog interesa,
treba planski odrediti specifine mere sanacije na osnovu pravila ovog plana.
Zelenilo
Zbog evidentnog nedostatka zelenih povrina na sremskoj teritoriji grada, planirano je znatno
poveanje povrina za ovu namenu, njihovo povzivanje u prsten oko grada sa klinovima
linearnog zelenila usmerenih ka centru. Najvee povrine zelenila predviene su izmeu
256
Batajnikog puta i Dunava, severno od privredne zone Autoput i linearno uz saobraajnice i

elezniku prugu. Ovo zelenilo ima i funkciju razdvajanja nekompatibilnih namena i zatite
poljoprivrednog zemljita. Unutar zelenila planirane su ili su i povrine za sport i rekreaciju.
Sport i rekreacija
Novi sportsko-rekreativni centar planiran je za potrebe stanovnika Batajnice, Zemun polja i
naselja "Altina" i "Plavi horizonti". Nalazi se u kompleksu zelenila pored Batajnikog druma.
Deo centra treba opredeliti za javni reim korienja, a ostatak za specijalizovane sportske
komplekse i trening dvorane sportskih klubova. Veliina kompleksa je 26 ha. Deo povrina u
zelenilu u okviru centra "Kamendin", kao i u zelenilu uz autoput, namenjene su za otvorene
sportske terene, tako da tereni zauzimaju do 25%, a zelenilo najmanje 75% povrine.
Postojei auto-kamp treba proiriti i opremiti sadrajima za sportsko-rekeativne aktivnosti na
vodi, kao i raznim drugim rekreativnim terenima. Marina na lokaciji ispod Veterinarskog
instituta opremljena je sadrajima za organizovanje sportova na vodi (veslanje, skijanje na
vodi, jedrenje na dasci i sl.).
U okviru ovih celina evidentirano je sedam arheolokih lokaliteta koji uivaju prethodnu
zatitu, to upuuje na paljiv tretman prilikom intervencija u prostoru i predveenu
proceduru i primenu propisa ukoliko doe do novih nalaza. Lesni odsek je evidentiran kao
spomenik prirode, dok su zelenilo na kruni lesnog odseka i uz autoput fiksni elementi sistema
zelenila.
Saobraaj
Kroz ovo podruje prolaze vane saobraajnice: Autoput Beograd - Zagreb, novosadski put i
put za Batajnicu (stari novosadski put). Planirano je proirenje starog novosadskog puta.
Planirane su i nove poprene veze koje spajaju stari i novi novosadski put, a nuno je
obezbediti denivelisanu vezu preko pruge za naselje "Plavi horizonti". Izmeu naselja
"Altina" i privredne zone Autoput, nalazi se eleznika tehniko-putnika stanica. Potrebno je
obezbediti prostor za izgradnju eleznike pruge od TPS Zemun do aerodroma Beograd, to
je u GP prikazano koridorski. Uz postojei koridor magistralne eleznike pruge potrebno je
planirati prostor za izgradnju jo najmanje dva koloseka. Proirenje ovog koridora planira se
od eleznike stanice Batajnica do eleznike stanice Novi Beograd. Za potrebe stanovnika
naselja "Zemun polje" potrebno je obezbediti novo putnikog stajalita.
Poljoprivreda
Velike povrine u ovoj celini, ukljuujui i do njihovog privoenja nameni, namenjene su
razliitim vidovima poljoprivredne proizvodnje, (ratarstvo, stone farme), ali i delatnostima
povezanim sa poljoprivredom, kao to su specijalizovani instituti ili zavodi. Potrebno je trajno
uvanje plodnosti poljoprivrednog zemljita, uz mere date pravilima GP (poljozatitni i
vetrozatitni pojasevi, odravanje kanalske mree, itd).
Infrastruktura
Potrebno je izraditi primarni cevovod od CS "Beanija B" do Ugrinovake ulice i dograditi
sekundarnu vodovodnu mreu. Postoji kanalizacija separacionog sistema sa "provizornim"
257
isputanjem u Dunav. Potrebno je izgraditi primarne objekte kine i fekalne kanalizacije sa

postrojenjem za preiavanje upotrebljenih voda i dograditi sekundarnu mreu na
prostorima gde nedostaje mrea. Proirenje postojeih privrednih zona, kao i aktiviranje
novih povrina, uslovljeno je osnovnim infrastrukturnim opremanjem, saglasno pravilima
GP.
7.4 Rubna zona

Rubnu zonu ine sledee urbanistike celine:

7.4.1
Crvenka (38);
Bora (39);
Ova (40);
Privredna zona Panevaki rit (41);
Slanci, Veliko selo (42);
Vina, Ritopek (43);
Kaluerica (44);
Bole (45);
Zuce (46);
Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47);
Ruanj (48);
Sremica (49);
Velika Motanica (50);
Peani, Umka (51);
Ostrunica (52);
Uzvodni Mali Maki (53);
Leva obala Save (54), opisano pod takom 7.3.8;
Naselje Surin (55);
Surin, Dobanovci (56);
Batajnica (57).
Krnjaa (23), Privredna zona Krnjaa (24), Crvenka (38), Bora (39), Ova (40) i
Privredna zona Panevaki rit (41)
Celinu na levoj obali Dunava ine naselja Krnjaa, Bora i Ova, privredna zona uz
Panevaki put, veliko poljoprivredno zalee i priobalni ozelenjeni pojas forlanda. Primetan je
veliki raskorak izmeu prirodnih potencijala i realizovanih prostora, te plan, kao prioritet,
definie razvoj aktivnosti koje su gradskog ili ireg znaaja i koje e doprineti da naselja na
banatskoj strani postanu etvrti beogradski entitet. Taj potencijal su nova privredna zona
izmeu Dunava i eleznike pruge, turistiki sportsko-rekreativni centri "Veliko blato" i
"aplja", kao i vredno poljoprivredno zemljite.
Privredna zona
Panevaki rit je jedna od najveih privrednih zona Beograda. Na ovom podruju se
obavljaju rasnovrsne privredne aktivnosti: grafika, metalska, hemijska, elektrograevinska,
258
skladittenje, naftna industrija i druge. Zona je delimino opremljena infrastrukturom i najvei

je problem kanalizacija koja je vezana za kanalisanje otpadnih voda banatske strane
Beograda. Izgradnjom savremenog puta Beograd - Panevo i pravca za Rumuniju uloga ove
zone je znatno uveana. Lokacija je delimino pokrivena regulacionom dokumentacijom koju
treba preispitati i uraditi novu. Planirani prostorni obuhvat zone se zasniva na irenju du
Panevakog puta i u dubinu ka eleznikoj stanici Ova. Planirana povrina privrednotehnoloke zone Panevaki rit je 310 ha. U okviru ove zone planirana je vea povrina na
obali Dunava, sa bazenom za pristajanje brodova u funkciji privrede i brodarstva, ukupne
povrine od oko 549 ha. U privrednoj zoni Panevaki rit se nalaze Rafinerija nafte BGD i
"Grme - Balkan", oznaeni kao lokacije sa velikim ekolokim rizikom za koje je nuno
usklaivanje delatnosti prema zakonskim odredbama o zatiti ivotne sredine.
Veliko blato
Oko jezera Veliko blato, izmeu Zrenjaninskog puta, eleznike pruge i puta za Ovu,
predlae se zona zelenila i rekreacije sa hipodromom kao najznaajnijim sadrajem,
planiranim prostorom za ZOO vrt i zabavnim parkom uz elezniko stajalite. Povrina
kompleksa je 350 ha. Turistiko-rekreativni centar zauzima sredinu poziciju u odnosu na
izgraeno i planirano tkivo i integrie okolna stambena naselja. Planirano zelenilo oko
jezera je i zatitni pojas naselja Krnjaa i Bora prema privrednoj zoni Panevaki rit. Oko
jezera Veliko blato nalazi se splet kanala ije vode prihranjuju jezero. Oni su deo bogato
razgranate kanalske mree u Junom Banatu. Zahtevaju revitalizaciju i imaju znaajan
potencijal za razvoj razliitih vidova spontane rekreacije, na iroj teritoriji. Planirano je
podizanje drvoreda i ureenje etno-biciklistikih staza du obala kanala.
Novo ostrvo "aplja"
Novo ostrvo "aplja" nalazi se izmeu novog plovnog puta uz nasip i Dunava, od Vojne
bate do Panevakog mosta. Na povrini od oko 582 ha planirani su razliiti sadraji vezani
za turizam, sport i rekreaciju u zelenilu, sa mogunou korienja tokom cele godine.
Ekskluzivan poloaj, blizina istorijskih jezgara Beograda i Zemuna i Velikog ratnog ostrva,
uslovljavaju stroge uslove izgradnje u pogledu kapaciteta i oblikovanja. Planirana je kolska
saobraajna veza sa Zrenjaninskog puta i brodska preko internog pristanita sa reke. U
zaleu novog ostrva "aplja" iza nasipa, izmeu naselja Kote i Bora, na povrini od oko
100 ha, planirani su golf tereni koji upotpunjuju planirani sportsko-rekreativni sadraj ostrva.
Vetlendi
Povrine forlanda, ritova, bara, melioracionih kanala, Velikog blata i Velikog ratnog ostrva,
posmatrani su kao jedinstveni element prirode u gradu, znaajan za ouvanje autohtone
vegetacije i kao vaan ornitoloki lokalitet i potencijal za ouvanje biodiverziteta.
Veliki projekti
Zbog gradskog znaaja, potencijala za razvoj i sloenih prirodnih uslova, predloeno je da
sportsko rekreativni centar "Veliko blato", turistiko rekreativni centar na novom ostrvu
"aplja" i rezervat prirode Veliko ratno ostrvo budu teme tri velika projekta.
259
Zbog uvanja i unapreenja panorame Beograda zeleni masiv du leve obale Dunava
potrebno je zadrati u kontinuitetu, ukljuujui i novo ostrvo "aplja" i forland nizvodno od
Panevakog mosta, tako da eventualna nova izgradnja bude u drugom planu. Ovaj umski
pojas ima i status fiksnog elenta sistema zelenila. Plantae topola postepeno treba
zamenjivati bioloki vrednijim vrstama drvea, kao to su hrast, brest, jasen i drugim.
Stambeno tkivo
Pored prvobitnih naselja - Krnjae, Bore i Ove, kao i planskog naselja Kote sa kolektivnim
stanovanjem, najvei deo stambenog tkiva ine spontano nastali individualni objekti, razliite
tipologije, ali spojeni u skoro jedinstvenu celinu. Izgraeni su na nepovoljnim terenima sa
visokim nivoom podzemnih voda, nepotpunom infrastrukturnom opremljenou i
nerazvijenom mreom centralnih i prateih sadraja. Neophodno je saniranje postojeih zona
spontane izgradnje u okviru kojih postoje i znaajni prostori za novu izgradnju.
Zaokruivanjem i racionalnim korienjem ve zauzetih povrina mogue je dobiti 500 ha za
novu individualnu stambenu izgradnju. Lokacije za dalje irenje stanovanja su Veliko blato
(oko 250 ha) i Ova (oko 65 ha).
Ova
Ova je prigradsko naselje vojvoanskog tipa, pravilne ortogonalne matrice sa znatnim
ueem poljoprivrednog stanovnitva. Organizaciju i oblikovanje objekata, parcela i
blokova, treba prvenstveno razvijati iz autohtonih tipova tkiva, a prema pravilima za
stanovanje u prigradsskim naseljima. Parcele poljoprivrednih i meovitih domainstva treba
organizovati u tri celine; kuno dvorite sa stambenim objektom, ekonomsko dvorite u
kome se mogu graditi i objekti za smetaj stoke, i batu. Planiran je razvoj centralnih
funkcija i njihovo prostorno irenje od tradicionalnog centra prema eleznikoj stanici i banji,
kao i prateih sadraja. Najvei potencijal za razvoj naselja, pored visokobonitetnog
poljoprivrednog zemljita, jeste planirani banjski i sportsko-rekreativni kompleks. Banja i
SRC "Ova", kao komplementarne funkcije, planirane su u zelenilu, u zoni sa registrovanim
termalnim vodama, na obodu naselja. Atraktivnosti i pristuanosti ovog turistikorekreativnog centra doprinee izgradnja severne obilaznice i SMT, kao i realizacija
kompleksa Veliko blato. Povrina celine je 16 ha.
Centralne funkcije
Centralne funkcije su organizovane linearno du Zrenjaninskog puta, sa najveom
koncentracijom u zoni Panevakog mosta, na mestu ukrtanja Panevakog i
Zrenjaninskog puta. Planirana povrina za razvoj centralnih funkcija gradskog znaaja, koja
doprinosi dunavskoj orijentaciji Beograda, nalazi se uz Dunav, izmeu Panevakog i
budueg planiranog mosta kod Ade Huje. NJena realizacija e ii paralelno sa izgradnjom
privrednih kapaciteta, vodenog bazena, mosta i infrastrukturnim opremanjem prostora.
Pored zanaajnih kapaciteta za turistiko-rekereativne sadraje gradskog znaaja, planirani
su i povrine za sport i rekreaciju naseljskog nivoa.
SRC "Bora", veliine 20 ha, planiran je na rubu istoimenog naselja kod kanala Vizelj, uz
postojee sportske povrine. U priobalju Dunava formirae se zone sa sadrajima za
razliite vidove rekreacije i sportove na vodi.
Svi sportsko-rekreativni sadraji, ostrvo "aplja", Veliko blato, banja u Ovi, zabavni park,
postojei fudbalski tereni na obali Dunava i golf teren, povezani su kontinualnim potezima
zelenila, etnim i biciklistikim stazama i kanalima, a gde je to mogue i stazama za
jahanje. Tu ulogu ima i gradski park, formiran na delu povrine postojeeg rasadnika sa obe
260
strane Zrenjaninskog puta, koji spaja novo elezniko stajalite, zabavni park i ostrvo
"aplju". Dobra saobraajna i peaka dostupnost svim objektima doprinosa kumulativnoj
atraktivnosti itave zone.
Saobraaj
Planiran je znaajan razvoj saobraajne mree sa dva nova mosta prema Gornjem Zemunu i
Adi Huji, kao i dva magistralna pravca - koridor severne obilaznice i SMT. Koridor severne
obilaznice oko Beograda povezuje pravac T-6 mostom preko Dunava do Zrenjaninskog puta,
spaja sa koridorom SMT i sa postojeim Panevakim putem. Na trasi eleznike pruge
prema Panevu planirano je proirenje za jo jedan kolosek uz odgovarajuu rekonstrukciju i
izgradnju eleznikih stajalita za prigradsko-gradski saobraaj. Naznaen je koridor za
budui razvoj eleznike pruge od stanice Ova do nove ureene operativne leve obale
Dunava.
Infrastruktura
Deo povrine celine 38 pripada uoj zoni zatite vodoizvorita. U celini 41 nalazi se
postojee vodoizvorite za potrebe Paneva i nova povrina vodoizvorita za potrebe
Beograda i Paneva. Prema Reenju o nainu odravanja i merama zatite u uoj zoni
zatite izvorita, u ovim zonama nije dozvljena izgradnja investicionih objekata. Primarna i
sekundarna vodovodna mrea izgraene su na prostoru sektora. Potrebno je dograditi
sekundarnu mreu za nove lokacije. Kanalizacioni sistem je delimino izgraen, a nedostaje
u celinama 40 i 41 u kojima je potrebno izgraditi i sekundarnu mreu. Planirano je postrojenje
za preiavanje upotrebljenih voda za banatski sistem. Za odvoenje atmosferskih i
podzemnih voda potrebno je revitalizovati otvorenu kanalsku mreu i crpne stanice.
7.4.2 Slanci, Veliko selo (42)
Ovu celinu obrazuju dva samostalna naselja u okviru granica svojih katastarskih optina na
istonom umadijskom delu optine Palilula, koja se granii sa urbanistikim celinama
Vinjica, Mirijevo i Vina i rukavcem Dunava, naspram ostrva akljan i Donja ada, na
panevakoj teritoriji. Naselja Slanci i Veliko selo nalaze se u dolini Vrelskog potoka, uz
strme nagibe terena okolinih uzvienja, koja su meusobno povezana Slanakim putem, kao
glavnom saobraajnicom u oba naselja i jedinom vezom sa ostalim delovima grada. Vee
delove katastarskih povrina ini neizgraeno poljoprivredno zemljite sa razvijenim
povrtarstvom u priobalju Dunava i voarskim kulturama i manjim umskim parcelama na
terenima sa strmijim nagibima.
Tipologija i unapreenje naselja
Naselja su izrazito zbijenog i poluzbijenog tipa blokova seoskog stanovanja sa porodinom
stambenom izgradnjom. ine ih preteno seoska domainstava, neujednaenih veliina
parcela. Naselja uglavnom nemaju regulisanu ulinu mreu. S obzirom na stagnaciju i pad
prirasta stanovnika ove celine u proteklom periodu, nisu planirane nove stambene povrine,
ve regulisanje i komunalno opremanje postojeih. Prethodnim planskim dokumentima
definisan autoputski pristup privrednoj zoni Veliko selo kroz sam centar oba naselja treba
preispitati, kao i mogunost alternativnog pristupa ovoj celini. Razvoj proizvodno-uslunih
zanatskih delatnosti koji se odvija u okviru okunica u naseljima i na Slanakom putu, prema
lokalitetu groblja "Lee", treba planski regulisati, kao i centar naselja.
261
Planirane lokacija za stanovanje Slanci

Jedna od lokacija, planiranih za stanovanje malih gustina (oko 50 ha), nalazi se na
jugoistonim padinama Milievog brda, preko puta naselja Slanci. Prilikom eventualne
planske razrade ovog kompleksa treba imati u vidu zatitu stajne take i koridora vizura sa
Milievog brda ka jugoistoku, definisanu ovim GP kao trajno dobro.
Manastir Slanci
U ovoj zoni nalazi se manastir Svetog arhiakona Stefana u Slancima, budui znaajan
kulturni i verski centar. Prilikom izrade urbanistikih planova za kontaktna podruja manastira
u Slancima treba definisati jo jedan pristupni put kompleksu manastira iz zapadnog pravca,
iz Slanaca, ili realizaciju mogue veze sa Smedeverskog puta, odnosno iz pravca Mirijeva.
Privredna zona Velikoselski rit
Velikoselski rit je privredna zona definisana i u prethodnim planovima. Ova zona
prvenstveno je viena kao planirana lokacija za novu luku Beograda, s obzirom na dobar
poloaj u odnosu na Dunav. Do sada nije realizovana ni u jednom segmentu zbog velikih
ulaganja potrebnih za opremanje zemljita i saobraajno povezivanje sa gradom. Deo zone
za realizaciju u prvoj fazi, povrine od oko 33 ha, planiran za pretovar i deponovanje peska,
ljunka i slinih materijala, nalazi se u celini Vina, Ritopek (43). Preostali deo zone tretiran
je kao planirana povrina za lokaciju nove luke i privredne zone Beograda, ali u znatno
smanjenom obimu.
Zelenilo
U cilju obezbeenja ruevitih padina prema Dunavu, iznad planiranog prostora za privrednu
zonu, planirane su zatitne ume, odnosno vonjaci. Na junoj granici celine, prema deponiji
Vina, takoe su planirane nove zelene povrine u funkciji.
Na teritoriji Velikog sela evidentirana su dva arheoloka lokaliteta a na obali dunavskog
rukavca jedan. Ovo je podruje u kojem se oekuju i drugi arheoloki nalazi o emu treba
voditi rauna prilikom svih planiranih intervencija.
Infrastruktura
U celini 42 postoji izgraena vodovodna mrea, kao i planiran prostor za postrojenje za
preiavanje kanalizacionih voda centralnog sistema Veliko selo. Ne postoji izgraena
kanalizaciona mrea. Kanalizaciju formirati tako da se usmeri prema buduem postrojenju za
preiavanje "Veliko selo".
7.4.3 Podunavske celine Vina, Ritopek (43), Kaluerica (44) i Bole (45)
262
Ove celine se nalaze izmeu autoputa i Dunava, uz istonu granicu GP. Predstavljaju grupu
rubnih naselja sa poljoprivrednim voarskim zaleem. Naselja su orijentisana na
Smederevski i Kruni put sa tendencijom spontanog, ekspanzivnog, polipskog irenja i
spajanja du ovih saobraajnica. Prioritet za podunavske celine je plansko regulisanje
aktuelne, burne i nekontrolisane urbanizacije, obezbeenje odgovarajue socijalne i druge
naseljske infrastrukture, kao i obezbeivanje koridora za saobraajnice, naroito one
gradskog znaaja i druge javne povrine i sadraje.
Spontana izgradnja
Visok stepen uveanja stambenih povrina u ovim celinama, planiranih GP, potreban je radi
ureenja i zaokruivanja postojee obimne spontane izgradnje, odnosno zbog velikog
uveanja broja stanovnika u proteklom periodu. U daljoj planskoj razradi tipologija
stambenog tkiva bie delom definisana zateenim stanjem (spontano nastali blokovi), a u
delu koji predstavlja plansko zaokruivanje spontano nastalih blokova tipologiju i standarde
treba prilagoditi pravilima GP i irem okruenju, odnosno kvalitetnijim oblicima individualnog
stanovanja. Spontana izgradnja na nestabilnim terenima nije prihvaena. U zoni veoma
velikog rizika Instituta "Vina", uz Smederevski put i izmeu Radmilovca i naselja Vina, u
radijusu od 1,5 km, spontana izgradnja takoe nije prihvaena Generalnim planom. Sa
promenom tehnologije rada Instituta, uz odgovarajuu verifikaciju, mogunost izgradnje u
pomenutom radijusu se moe izmeniti.
Smederevski put
Smederevski put je postojea okosnica razvoja i koncentracije centralnih aktivnosti ovog
podruja, kao i arterija koja naselja podunavskih celina povezuje meusobno i sa gradom.
Planskim reenjima treba obezbediti regulaciju saobraajnice za etiri kolske trake i
odgovarajue peake prostore, s obzirom na centralne aktivnosti koje e se razvijati uz ovu
saobraajnicu. Zapoetu polipsku izgradnju prekidati zelenim povrinama gde god je to
mogue, a objekte treba planirati u prekinutom nizu sa mogunou poveane spratnosti (do
P+2) u odnosu na okolno tkivo. S obzirom na znaaj pravca, reprezentativnost se
podrazumeva. Pored centralnih aktivnosti, koje su dominantne, dozvoljeno je i stanovanje.
Novi centar Vine i okolnih sela
Postojei tradicionalni seoski centri, po pravilu oko zadrunih domova, ne zadovoljavaju vie
potrebe stanovnitva naselja celina 43, 44 i 45, koje se proteklih decenija viestruko uvealo
i skoncentrisalo upravo uz glavne saobraajnice, van teita postojeih naselja. Raskrsnica
Smedervskog i Krunog puta, kao prirodni poloaj ukrtanja i povezivanja okolnih naselja
lokalnim putevima, u kome naselje Vina ima centralnu ulogu, uslovila je zainjanje
centralnih delatnosti na ovom prostoru. Izgradnjom osnovne kole, zdravstvenih ustanova,
trgovinsko-snabdevakih objekata sa zelenom pijacom, ugostiteljskih i zanatsko-uslunih
radnji na ovom podruju, zapoeto je formiranje zajednikog centra vie naselja. Potrebno je
da se centar planski regulie, s obzirom na to da se nalazi u zoni znaajnog saobraajnog
vorita i potrebu da se sauvaju budue regulacije Smederevskog puta.
Obilazni autoput, most Vina
Planirani obilazni autoput, elezniki koridor i most preko Dunava su budua druga okosnica
razvoja ovih celina, ali i ire gradske zone.
Zelenilo, vonjaci
263
Postojee plantae i vonjaci su trajni ekonomski potencijal, kao i ambijentalna lina karta
ovog podruja, koje treba zatititi od dalje nekontrolisane urbanizacije.
Klizita
Podruja aktivnih klizita na dunavskoj padini zauzimaju znaajne povrine celina 43, 44 i 45
i one su iskljuene kao nova graevinska podruja. Postojee aktivno klizite u zoni naselja
Ritopek treba sanirati odgovarajuim ureenjem i infrastrukturnim opremanjem naselja.
Tereni aluvijalnih ravni sa visokim nivoom podzemnih voda u dolini Boleice i lokalnih
potoka, kao i umirena klizita, moraju se sanirati pre izgradnje koja mora biti prilagoena
uslovima terena.
Infrastruktura
Postoji vodovodna mrea koja se snabdeva iz postrojenja za preiavanje "Vina", a sektor
44 iz rezervoara Stojino brdo. Da bi se poboljao kvalitet snabdevanja vodom pomenutih
sektora potrebno je izvesti primarni sistem od regionalnog vodovoda do Kaluerice sa
prateim objektima i vezama prema ostalim naseljima. U celinama nije zasnovan
kanalizacioni sistem. Potrebno je izvesti objekte primarnog kanalizacionog sistema.
7.4.4 Vina, Ritopek (43)
Vina i Ritopek obrazuju prostornu celinu u granicama svojih katastarskih optina koje su
definisane obalom Dunava, odnosno priblino Smederevskim putem i granicama
katastarskih optina Kaluerica Letane i Bole. Konfiguracija ralanjenih terena
hidrografske celine Boleke reke i izlazak na Dunav uslovili su poloaj naselja Vina i
Ritopek, ali i cele zajednice naselja ovog dela optine Grocka.
Tipologija naselja i transformacija
U naselju Vina razlikuju se dve kategorije porodine stambene izgradnje - preteno seoska
stambena izgradnja poljoprivrednih domainstava u sredinjem delu naselja i blie Dunavu i
stambena izgradnja doseljenog stanovnitva nepoljoprivrednih domainstava oko rasksnice
Smederevskog puta sa Krunim putem. Postoji trend iranja naselja ka spajanju sa
susednim naseljima Kaluericom, Letanima i Boleom.
Za razliku od Vine, naselje Ritopek je veim delom izgraeno na nepogodnim terenima i
okrueno plantaama vonjaka privatnih vlasnika i drutvenog gazdinstva PKB, tako da,
osim vikend izgradnje, koja moe da se transformie u individualnu izgradnju, nema
mogunosti za irenje naselja, pored ostalog i zbog izuzetno ruevitog terena sa aktivnim
klizitima.
Spontano nastalo tkivo Vine
Za spontano nastalo tkivo du puta koji vodi iz centra Vine do novog centra na
Smederevskom putu planirana je transformacija i zaokruivanje iju tipologiju treba da odredi
detaljnija razrada, jer e se deo transformisati u blokove individualne stambene izgradnje,
deo u blokove seoskog stanovanja, a deo blokova uz glavnu ulicu treba da ima mogunost
veeg uea komercijalnih delatnosti u kontekstu planirane tipologije stanovanja.
264
Nove stambene povrine - "Tri tiganja"

Nove stambene povrine planirane su kao zaokruenje i proirenje teritorije spontano
nastalih blokova uz Smederevski put, kod kafane "Tri tiganja", kod odvajanja puta za Institut
"Vina".
Institut "Vina"
Prostor u radijusu od 1,5 km od Instituta "Vina" ovim GP definisan je kao zona veoma
velikog rizika u kojoj nije dozvoljena izgradnja objekata dok se Studijom o radijaciskoj i
hemiskoj opasnosti po okolinu Instituta ne definiu novi radijusi zone ugroenosti.
Na podruju ove celine nalaze se znaajni lokaliteti ireg gradskog znaaja. Meu njima je i
arheoloki lokalitet neolitskog naselja svetskog znaaja. Ovim GP je definisan kao kulturno
dobro od izuzetnog znaaja i trajno dobro Beograda. Kompleks lokaliteta treba, u daljoj
planskoj razradi, definisati kao nauno- istraivaki i specifini kulturni centar, irokog
znaaja, povezan sa sadrajima centra na obali Dunava.
Deponija "Vina"
Prostor deponije "Vina" je zona velikog rizika, za koju
minimalnog radijusa od 1,5 km.
GP predvia zatitnu zonu
Privredna zona Velikoselski rit

Deo privredne zone Velikoselski rit, opisane u celini Slanci, Veliko Selo (42), nalazi se u ovoj
celini. Planirani deo zone Velikoselski rit, koji se moe, uz odgovarajue povezivanje sa
Smederevskim putem, aktivirati odmah, takoe je u ovoj celini. Izmeu naselja Vina i
planiranog dela privredne zone treba oformiti zelenu tampon zonu na obali Dunava, koja
delimino ve postoji.
Saobraaj
Kroz ovo podruje planiran je drumsko-elezniki koridor za povezivanje novog obilaznog
autoputa od Bubanj potoka do Vine sa drumsko-inskim mostom preko Dunava. Ovo je vrlo
vaan pravac za razvoj Beograda preko koga e se sav privredni i daljinski saobraaj
usmeravati obodno u odnosu na gradsku teritoriju. Ovaj koridor e se na levoj obali Dunava
spojiti sa putnom i ulinom mreom Paneva i dalje usmeriti prema rumunskoj granici.
7.4.5 Kaluerica (44)

Celina obuhvata Kaluericu sa naseljem Letane u kontinuitetu, u granicama spojenih
katastarskih optina. Celina zauzima prostor du Smederevskog puta do Boleke reke, ijim
se delom i nastavljanjem do uzvienja Zavojnica - Osoje, granii sa katastarskom optinom
Bole, zatim grebenom brda Osoje do sputanja u Bubanj potok granii sa katastarskim
optinama Vrin, Zuce i Beli potok, a od Bubanj potoka do nadvonjaka za naselje Veliki
mokri lug granii sa katastarskom granicom tog naselja i katastarskom granicom sa naseljem
265
Mali mokri lug se zaokruuje pod Stojinim brdom na produetku Bulevara kralja Aleksandra
do optinskih granica Zvezdare i Grocke.
Zbog toga to se nalazi u neposrednoj blizini Beograda, naselje Kaluerica je naglo i stihijski
izgraeno u poslednjih trideset godina na slobodnim terenima du Smederevskog puta, tako
da je postalo primer neplanske gradnje u okruenju Beograda. Meutim, viegodinjim
urbanistikim planiranjem ovog naselja, koje je pratilo bespravnu gradnju, u pojedinim
novijim delovima je uspostavljen izvestan red u formiranju graevinskih parcela i regulacija
stambenih ulica. Uprkos tome - zbog terenskih nepogodnosti (strmi nagibi, parcijalne i ire
pojave klizita) i uske pristupne uline mree, oteano je ureenje i komunalno opremanje
naselja u celini, to predstavlja stalni problem naseljenog stanovnitva.
Prioriteti spontane izgradnje Kaluerice
Prioritetni cilj naselja je saniranje spontane gradnje, komunalno opremanje neophodnom
infrastrukturom, kao i osnovnim javnim i komercijalnim sadrajima. Planirani prostori za ove
sadraje i mrea saobraajnica i infrastrukture su danas u nekim delovima ve zauzeti i
prekinuti novom spontanom stambenom gradnjom, a delove naselja koji nisu obuhvaeni
izmenom DUP iz 1996. godine treba regulisati planom parcelacije, kako bi se uskladilo
faktiko stanje. Proirenim obuhvatiom budueg regulacionog plana treba planski regulisati
pojavu irenja naselja Kaluerice ka susednom naselju Letane intenzivnom spontanom
izgradnjom objekata male privrede, kako du Smederevskog puta i glavnih naseljskih
saobraajnica, tako i unutar naselja i nezavisno od raspoloivog prostora na parceli.
Javni sadraji Kaluerice
Planirani prostori za kole (postojea kola radi na granici kapaciteta) po planu iz 1986.
godine, tamo gde je bilo povoljno za gradnju, zauzeti su novom spontanom izgradnjom, kao i
neke nove lokacije koje su bile rezervisane za izgradnju kola po izmenama plana iz 1996.
Na nivou budueg regulacionog plana treba preispitati potrebe naselja za javnim sadrajima i
rezervisati nove lokacije ako su planirane ve izgraene.
Centar Kaluerice
Naselje Kaluerica danas nema dobro postavljen i dimenzionisan centar. Nedostaju dom
zdravlja, pota i drugi objekti, to takoe treba planski definisati. Deo novog centra Vine, na
raskrsnici Krunog i Smederevskog puta, nalazi se u ovoj celini i treba ga povezati sa drugim
delovima Kaluerice.
Interna saobraajna mrea i infrastruktura Kaluerice
Najvei deo naselja je nastao izgradnjom na slobodno podeljenim poljoprivrednim
parcelama, ime je nastala vrlo iskidana saobraajna mrea sa malo poprenih veza. Mreu
za kanalisanje atmosferskih i otpadnih voda, kao krut sistem, u ovakvoj strukturi je vrlo teko
postaviti. Postoje problemi i u izgradnji TT mree, a vodovodni sistem nema dovoljan
kapacitet. Delovi planirane mree su zapreeni novom gradnjom i bilo bi potrebno sagledati
funkcionisanje cele mre na nivou naselja i dati nova reenja. Za ovu teritoriju je potrebno
uraditi planski dokument mree infrastrukturnih sistema na nivou celog naselja, imajui u
vidu da se vodovodni i kanalizacioni sistem reavaju jedinstveno sa celinama 43, 45 i 46.
Novo groblje
266
U celini je planirano novo groblje izmeu naselja Kaluerica i Letane za potrebe dela
optine Grocka kome pripadaju celine podunavskih sela Beograda.
SRC "Kaluerica"
Sportsko-rekreativni centar "Kaluerica" predstavlja proirenje postojeih sportskih terena u
sportski centar naseljskog tipa, sa polivalentnim sadrajima i meovitog karaktera u
pogledeu korisnika - za omladinske klubove, sportske klubove i rekreativce.
Priotiteti Letana
Intenzivno uveavanje broja stanovnika i adekvatna spontana izgradnja u proteklom
desetogodinjem periodu transformisali su nekadanje tkivo seoskog stanovanja Letana
na slian nain kao to je transformisana Kaluerica. Zato su prioriteti planskog regulisanja
identini sa onima u Kaluerici.
Privredna zona Bole
Deo privredne zone Bole, opisane u celini Bole (45), izmeu naselja Letane i obilaznog
autoputa, predstavlja razvojni potencijal ove zone, naroito zona centralnih aktvinosti u
Letanu, u kojoj je dozvoljeno i stanovanje i koja moe da zadovolji potrebe za
komercijalnim sadrajima u ovom delu zone.
Saobraaj
Kroz ovo podruje planiran je drumsko-elezniki koridor za povezivanje novog obilaznog
autoputa od Bubanj potoka do Vine sa drumsko-inskim mostom preko Dunava. Ovo je vrlo
vaan pravac za razvoj Beograda preko koga e se sav privredni i daljinski saobraaj
usmeravati obodno u odnosu na gradsku teritoriju. Ovaj koridor e se na levoj obali Dunava
spojiti sa putnom i ulinom mreom Paneva i dalje usmeriti prema granici SCG sa
Rumunijom.
7.4.6 Bole (45)
Bole ima karakteristike samostalnog naselja na irem podruju grada i predstavlja celinu u
granicama svoje katastarske optine. Naselje Bole je tip poluzbijenog seoskog i delom
prigradskog naselja sa prilino jasnim granicama graevinskog podruja prema prostranim
kompleksima vonjaka PKB koji zauzimaju najvei deo ove katastarske optine, a
nedefinisanim na pravcu irenja ka naselju Letane du Krunog puta u dolini Boleke reke.
Tipologija postojeeg tkiva i transformacija

Kao i u veini naselja ovog tipa, porodino stanovanje zastupljeno je u sva tri vida seoskom (poljoprivredna i meovita domainstava), niespratnom na manjim parcelama
(nepoljoprivredna domaiinstava) i takozvanom "vikend stanovanju" (po pravilu na perifernim
i viim terenima). Planirano je uglavnom zaokruivanje spontane izgradnje, dok se za
267
postojee tkivo planira

mree.
ureenje, komunalno opremanje, dogradnja
i regulacija uline
elezniko stajalite u privrednoj zoni Bole

Planirano je novo elezniko stajalite u privrednoj zoni Bole, koje e imati znaaj ne samo
za privrednu zonu ve i za unapreenje pristupanosti itave celine Bolea.
Privredna zona Bole
Bole je privredna zona (deo se nalazi u celini Vina, Ritopek (43) u zaetku i aktivirana je
tek sa 19 ha. Nalazi se u blizini ukrtanja nove obilaznice i Smederevskog puta. S obzirom
na deficit proizvodnih lokacija na ovom pravcu, oekuje se njen intenzivan razvoj. Ova se
lokacija planira za razvoj raznovrsnih proizvodnih, robno-transportih i skladinih kapaciteta.
Planirana povrina zone je 112 ha.
Povrina za nove privredne sadraje kod postojee hladnjae PKB
Povrina za nove privredne sadraje kod postojee hladnjae PKB rezervisana je iskljuivo
za sadraje koji su u funkciji poljoprivrednog zalea - hladnjae, preradu voa i slino i
srodne delatnosti.
Spontana izgradnja uz Smederevski put, stona pijaca
Posebnost Bolea je tradicija stone pijace i prateih objekata ugostiteljstva, uz koje su se,
du Smederevskog puta, razvile i druge komercijalne, servisne i znatsko-uslune delatnosti i
skladita, sa velikim ueem spontane izgradnje. Buduim detaljnim planskim reenjem
treba obezbediti
funkcionisanje stone pijace bez ometanja saobraaja u zoni
Smederevskog puta kao i bez ugroavanja okolnog stanovanja.
Takoe, treba predvideti razliite mogunosti transformacije i zaokruivanja slontano
nastalog tkiva - kao individualnog stanovanja, kao seoskog stanovanja sa odgovarajuom
veliinom parcele, a uz Smederevski put kao blokove seoskog i individualnog stanovanja sa
dominantnim sadrajem komercijalnih delatnsti i centralnih aktivnosti, jer se ovaj prostor
namee kao novi centar naselja. Daljim planskim regulisanjem treba predvideti razliite
mogunosti transformacije i zaokruivanja ovog slontano izgraenog tkiva - kao
individualnog stanovanja i kao seoskog stanovanja sa odgovarajuom veliinom parcele. Uz
Smederevski put potrebno je zaokruiti centralne aktivnosti koje se nameu kao potreba u
novom centru naselja. Reenjem treba obezbediti i funkcionisanje stone pijace bez
ugroavanja saobraaja u zoni Smederevskog puta i u zoni stanovanja.
7.4.7 Celine podavalskih sela Zuce (46) i Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47)
Zuce (46) i Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47) su celine podavalskih naselja na teritoriji
optine Vodovac, obrazovane po granicama spojenih katastarskih optina, odnosno
posebne katastarske optine naselja Zuce.
268
Osim Rakovice sela, sva ostala naselja se prostiru u podnoju Avale, sa glavnim pristupom
sa postojeeg Avalskog puta. Bogato poljoprivredno zalee, slaba pristupanost u odnosu
na druge delove grada, kao i nepostojanje drugih namena u okruenju, uslovili su da se
najvei broj domainstava bavi poljoprivrednom proizvodnjom - stoarstvom. Dominantan je
seoski tip stanovanja.
Centar naselja kao element identiteta podavalskih sela
Postojei tradicionalni seoski centri su, zbog relativne izdvojenosti ovih naselja, zadrali
elemente identiteta, koje u buduem razvoju podavalskih naselja treba sauvati i afirmisati.
Nedostajue javne sadraje, kao prioritet u opremanju ovih naselja, poeljno je planirati u
centrima sela.
Obilazni autoput, novi Avalski put i autoput sa novim
povrinama komercijalnih i privrednih aktivnosti
Planiranom izgradnjom obilaznog autoputa, dolinom Rakovikog potoka preko Prevoja
(raskrsnica sa Avalskim putem) i Bubanj potoka, izgradnjom novog avalskog puta, kao i
izgradnjom odgovarajuih saobraajnih vorova na mestima ukrtanja, opta pristupanost
celina podavalskih sela e se uveati. Nove povrine komercijalnih i privrednih aktivnosti,
planirane du obilaznog autoputa (Prevoj, Glunci, Bubanj potok) i dolinom Zavojnike reke,
izmeu autoputa i eleznike pruge (Vrin) u daljoj planskoj razradi treba povezati i sa
neposrednim zaleem. Za celine podavalskih sela ove radne zone predstavljaju potencijal za
budui razvoj.
Planirane povrine i tipologija stanovanja
Iako ovim GP nisu predviene nove povrine za stanovanje, planirano je kao prioritetno
ureenje infrastrukturno opremanje postojeih ulica i blokova seoskog stanovanja, koji su
danas neureeni i bez kanalizacije. Planirano poveanje centralnih aktivnosti u neposrednom
okruenju upuuje da e doi i do transformacija dela postojeeg seoskog tkiva ka
individualnom stanovanju. Uz glavnije ulice naselja mogua je i transformacija u stanovanje
sa centralnim sadrajima, koji moraju biti prilagoeni karakteru i tipologiji naselja kao celine.
Avala kao rezervat prirode
Brdsko-planinsko uzvienje Avala, kao podruje zatienog rezervata prirode i prostor
predeonih, spomenikih i turistiko-rekreativnih vrednosti, GP je definisana kao trajno dobro
Beograda i elemanat fiksnog zelenila. Na Avali su evidentirana dva arheoloka lokaliteta kao
i stajna taka sa koje se pruaju vizure na Beograd, koje treba zatiti buduim ureenjem
prostora. Avala je najpogodniji prostor za formiranje reprezetativnog etno parka.
Zbog svaga toga podruje Avale treba da bude predmet jednog od velikih projekata
Beograda, odnosno odgovarajue planske razrade koja e blie definisati uslove ureenja i
korienja.
7.4.8 Zuce (46)
269
Pored zajednikih karakteristika sa ostalim podavalskim selima, Zuce predstavlja izrazito

razbijen tip seoskog naselja orijentisanog na stoarstvo i proizvodnju sira, tako da je ono
tradicionalni snabdeva Beograda ovim proizvodom. Veliina i organizacija parcela su
prilagoene dominantnom ueu poljoprivrednih domainstava u naselju i u tom kontekstu
ga treba u daljoj planskoj razradi tretirati.
Povezivanje Zuca na autoput preko "Transpeda"
Zuce je jedno od naselja rubne zone koje ima izuzetno lo pristup i vezu sa gradom i drugim
delovima Rubne zone, iako se nalazi blizu autoputa i Krunog puta. Planirano je da se
izlazak sa autoputa kod "Transpeda" iskoristi i prilagodi za pristup Zucama.
Povezivanje Zuca i Belog potoka
Postojei put izmau Zuca i Belog potoka (ne preko Avalskog puta, kuda danas ide JGS za
Zuce) treba osposobiti kao krau vezu sa ovim podrujem iz pravca Avalskog puta.
Privredna zona Vrin
Vrin je jedna od vanijih privrednih zona Beograda. Poseban znaaj ove lokacije je u okviru
robnih i robno-transportnih centara na junom pravcu Beograda. Ukrsnica obilaznog
autoputa i gradskog autoputa, kao i veza na trasu postojeeg krunog puta i blizina
eleznike pruge lokacijske su prednosti koje ovo podruje predodreuju za izgradnju
robno-transportnih i skladinih kapaciteta. Za aktiviranje ove zone potrebna su znajna
sredstva za ureenje i opremanje zemljita (nasipanje i regulisanje vodotoka, izgradnja
cevovoda za snabdevanje vodom i dr.). Povrina planirane lokacije je 135 ha.
Infrastruktura
Vodovodna mrea celine 46 funkcionie istovremeno i za celine 43 (Vina, Ritopek), 44
(Kaluerica) i 45 (Bole), gde je i opisana. U celini nije zasnovan kanalizacioni sistem.
Potrebno je izvesti objekte primarnog kanalizacionog sistema, zajedno sa celinama 43, 44 i
45.
7.4.9 Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47)

Nova saobraajna vorita
U podruju ove celine nalazi se jedan od najznaajnijih vorova u kome se ukrtaju dva
autoputa, novi obilazni sa krakom prema Vini i gradski autoput. Takoe se od eleznike
stanice Beli potok u predloenom koridoru planira i trasa eleznike pruge.
Na
severozapadnom delu podruja, na mestu ukrtanja obilaznog autoputa i novog Avalskog
puta planira se realizacija denivelisanog vora.
270
Nove komercijalne aktivnosti uz obilazni autoput

Izmeu ukrsnice dva autoputa i eleznike stanice Beli potok, u pojasu izmeu pruge i
obilaznog autoputa, planirana je nova komercijalna zona na ulaznom pravcu u grad, bez
stanovanja, koju treba lokalno povezati sa neposrednim okruenjem.
Spontano stanovanje severno od Krunog puta
Planirano je zaokruivanje i transformacija spontanog stanovanja u zoni iznad Krunog puta,
prema Jajincima, u individualni tip stanovanja.
Deo zone za stanovanje "Avala grad"
Na teritoriji celine 47 se nalazi deo povrine za stanovanje "Avala grad" ali u znatno
smanjenom obimu u odnosu na prethodne planove.
Zelenilo prigradskih uma
Ovim GP je planirano povezivanje avalskog zelenog masiva sa novim povrinama
prigradskih uma koje treba formirati u zoni izmeu Belog potoka i Zuca, kao deo zelenog
prstena Spoljne i Rubne zone grada. Jedna od funkcija ovog zelenila je i spreavanje irenja
i spajanja naselja.
Infrastruktura
Celina 47 se snabdeva iz Vinanskog vodovodnog sistema nedovoljnog kapaciteta. Potrebno
je izgraditi primarni sistem veze na regionalni vodovod Maki - Mladenovac, novi
rezervoarski prostor za treu i etvrtu visinsku zonu sa prateim crpnim stanicama i dograditi
sekundarnu vodovodnu mreu. Kanalizaciona mrea u naseljima celine 47 nije izgraena.
Naselje selo Rakovica i Pinosava gravitiraju prema manastirskom kolektoru, a Beli potok
prema bolekom sistemu. Na teritoriji celine 47 potrebno je izgraditi niz retenzija kao zatitu
od poplava nizvodnih delova doline Topiderske reke.
7.4.10 Ruanj (48)
Naselje je u granicama svoje katastarske optine, kao izdvojena samostalna celina pored
Ibarskog puta, na junom, terenski viem zaleu urabnizovane celine Vidikovac - Labudovo
brdo, zadravajui u velikoj meri karakter seoskog naselja. Vei deo katastarske celine je
neizgraeno poljoprivredno zemljite. To je tradicionalno podruje stoarske proizvodnje i
snabdevanja Beograda mlekom i sirom.
Planirane povrine i tipologija stanovanja
Tipoloki je izgraeno kao poluzbijeno dominantno seosko i meovito naselje sa objektima
porodinog stanovanja niske spratnosti. Ulina mrea je nepravilne regulacije i nepotpuno
opremljena. Najvei broj stanovnika se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, to definie i
veliinu i ureenje parcela. Planirano je ureenje i regulacija postojeeg tkiva, uz minimalna
zaokruivanja.
Centar
271
U tradicionalnom centru nalaze se uglavnom skromni usluno-snabdevaki sadraji i

osnovna kola, dok je razvoj "male privrede" i drugih komercijalnih aktivnosti naselja
orijentisan uz pristupe naselja Ibarskom putu, to treba planski regulisati.
Privredna i komercijalna zona uz Ibarsku magistralu
Deo privredne i komercijalne zone uz Ibarsku magistralu nalazi se u celini Ruanj (48) kao
jedan od ulaznih pravaca u grad. U ovoj komercijalnoj zoni je iskljuena mogunost
stanovanja.
U naselju su evidentirana dva arheoloka lokaliteta. Jedan je u samom centru naselja, o
emu treba voditi rauna pri svakoj intervenciji.
Infrastruktura
Postoji delimino izgraena vodovodna mrea. Radi boljeg snabdevanja sektora potrebno je
izgraditi objekte distributivnog sistema od rezervoara "Petlovo brdo" i dograditi sekundarnu
mreu. Ne postoji igzraena kanalizaciona mrea. Sektor pripada slivu topiderskog
kolektora. Potrebno je izgraditi sekundarnu mreu i vezu do kolektora. Na teritoriji celine 48
potrebno je izgraditi niz retenzija, kao zatitu od poplava nizvodnih delova doline
Topiderske reke.
7.4.11 Sremica (49)
Celina se u svojim katastarskim granicama prostire juno od celine eleznik, sa

katastastarskim granicama prema Runju na istoku i Velikoj Motanice na zapadu, dok se
junim delom naslanja na Lipoviku umu.
Postojea tipologija i transformacija tkiva
Poloajem na irem grbenskom uzvienju iste morfoloke celine na kojoj se nalazi deo
naselja eleznik, Sremica se razvila u tipoloki izdueno naselje, severno i juno od
prvobitnog seoskog naselja du starog Lazarevakog druma na potezu eleznik - Lipovica.
Tipoloki se razlikuju kompleks kolektivnog stanovanja srednje spratnosti u otvorenom
sistemu izgradnje - na severnom delu naselja i centralni deo meovitog porodinog
stanovanja.
Na veim parcelama su poljoprivredna domainstava, a na manjim
nepoljoprivredna, dok se na delu prema Lipovici, uz prvobitno vikend-rezidencijalno
stanovanje, odvijala sukcesivna niespratna izgradnja na usitnjenim parcelama. Planirana je
transformacija jednog dela seoskih blokova u blokove individualnog stanovanja.
Centar naselja
Du okosnice naselja, Beogradske ulice, formirana su dva punkta centralnih aktivnosti. Prvi
je na poetku naselja u zoni kolektivne izgradnje i poveane koncentracije stanovnika, a
drugi u tradicionalnom centru koji treba povezati sa buduim sportskim centrom.
Nove stambene povrine - Vranievo
272
Reenja vaeeg DUP za Sremicu, pa i nove stambene povrine, prihvaene su ovim GP i

nalaze se na obodu naselja.
Zelenilo, zatita prirode, potencijali razvoja
Atraktivnost ove celine je u postojanju znaajnih umskih povrina u okruenju - Sremaki
zabran i Lipovika uma, kao i u predeonim karakteristikama. Ovi kompleksi definisani su u
GP kao trajno dobro Beograda, odnosno fiksni elementi sitema zelenila. Kao trajno dobro
evidentirana su i dva spomenika prirode, Peina i Jezero, za koje jo nisu doneta reenja o
zatiti, ali ih urbanistikim reenjem treba afirmisati.
Pristupanost i blizina Sremice Ibarskoj magistrali, status koji je nekada imala kao izletniko
i vikendako podruje, odgovarajuim ureenjem moe ponovo postati jedan od potencijala
ove celine.
Na teritoriji naselja postoje etiri evidentirana arheoloka lokaliteta, od kojih se jedan nalazi u
samom centru naselja. To upuuje na panju prilikom izgradnje novih objekata i drugih
radova koji mogu otetiti potencijalne nalaze.
Sportski centar i centralne funkcije
SRC "Sremica" u istoimenom naselju u zoni oko postojee Rakine bare treba da primi
sadraje koji omoguavaju rekreaciju i sportske aktivnosti staovnika naselja, sa znaajnim
ueem zelenila i javnih povrina, kao i ureenjem vodene povrine. U kontaktnoj zoni
planirana je koncentracija centralnih funkcija u tkivu koje odgovara tipologiji okoline.
Saobraaj - Ulica beogradska
Za ovo podruje od znaaja je saobraajnica I-I, Ulica beogradska u naselju, koja stambeno
naselje Sremicu povezuje na severu sa centralnim gradskim podrujem, a na jugu sa
uvodnim pravcem, Ibarskom magistralom. Ovaj pravac opsluuje i sadraje u Makiu. S
obzirom na tranzitni znaaj saobraajnice i injenicu da je to istovremeno i glavna ulica
naselja, regulacionim reenjem treba obezbediti dovoljno javnog peakog prostora.
Infrastruktura
Sistem vodovodne i kanalizacione mree reava se jedinstveno sa celinama
Motanica (50), Peani, Umka (51) i Ostrunica (52).
Velika
7.4.12 Posavska naselja Beograda - Velika Motanica (50), Peani, Umka (51) i Ostrunica
(52)
Ovo je je grupa naselja na jugozpadnom delu optine ukarica, u neposrednom i irem

priobalju reke Save, koja po prirodnim morfolokim karakteristikama i tipologiji izgraenosti
imaju slina i zajednika obeleja razbijenih naselja umadijskog tipa, ali su zbog
rasprostranjenosti povrina izdvejena u celine svojih katastarskih optina.
273
Pokrenut teren, aktivna i umirena klizita

U odnosu na itavu teritoriju GP, podruje posavskih naselja, naroito celine Velika
Motanica (50) i Peani, Umka (51) sadri najvei procenat veoma nepovoljnih terena za
izgradnju, odnosno aktivnih klizita. Postojee korienje zemljita, budue razvojne
mogunosti i prioriteti ureenja najveim delom su definisani ovom karakteristikom. To
uslovljava dalju plansku razradu pojedinih celina, kako bi se jedinstveno odredili uslovi
sanacije i mogunosti nove izgradnje.
Infrastruktura kao prioritet
Apsolutni prioritet za sanaciju itavog podruja od posledica pokrenutog terena, ali i za
zatitu i obezbeenje zone beogradskog vodoizvorita Veliki Maki, jeste izgradnja
kanalizacione mree. Realizacija kanalizacije omoguie planirani razvoj ovog podruja.
Mrea vodovoda i kanalizacije obuhvata, pored celina 50, 51, 52 i celinu Sremica (49).
Sekundarna mrea vodovoda je izgraena. Potrebno je izgraditi primarni vodovod 500 mm
od Ostrunice do Umke, crpnu stanicu i rezervoar II visinske zone u Umci. Nije zasnovan
gradski kanalizacioni sistem. Neophodno je to hitnije formirati kanalizacioni sistem
separacionog tipa s obzirom da je u celinama 50 i 51 postoji problem nestabilnih terena klizita, a celine 51 i 52 su u neposrednoj kontaktnoj zoni sa vodoizvoritem.
Zatita vodoizvorita Maki
Priobalni pojas uz reku Savu u celinama 51 i 52 pripada zoni vodoizvorita. Osim adekvatnim
reenjem kanalizacionog sistema na ukupnoj tertoriji Posavskih naselja, zona vodoizvorita
zatiena je potpunom zabranom izgradnje u ovom pojasu.
Tipologija tkiva
Morfoloke karakteristike i stabilnost uih pojaseva grebenskih zaravni uslovili su na ovom
prdruju formiranje tipologije izduenih naselja Ostrunice, Velike Motanice, Peana i
Rucke, osim u sluaju naselja Umke, koja je vikend izgradnjom uz atraktivnu obalu Save
poprimila iri obuhvat na izrazito ruevitim terenima. Prirodna ogranienja su se odrazila na
tipologiju izgraenosti. Radi se uglavnom o niesprtanoj porodinoj izgradnji poljoprivrednih,
meovitih i nepoljopivrednih domainstava sa vidom vikend stanovanjem na viim terenima
(Rucka i Peane), ili u priobalnom pojasu Save (Umka).
Ovim GP su planirane nove povrine za stanovanje koje treba da zaokrue postojee
blokove seoskog, meovitog i individualnog stanovanja, sa veim parcelama i sa niom
spratnou, sa ureenjem koje treba da obezbedi stabilnost terena i posebnim pravilima za
umirena klizita.
Zapoetu transformaciju seoskog u individualno stanovanje treba planski definisati. Prilikom
transformacije vikend naselja u individualno stanovanje zadrati kvalitetne odlike tih delova
naselja u pogledu ostvarenih vizura, veliine parcele, stepena izgraenosti i ozelenjenosti,
kao i izgradnje kvalitetnih objekata.
Nove zelene povrine
U kontekstu saniranja pokrenutog terena znaajne povrine poljoprivrednog zemljita
planirane su kao zasadi vonjaka i visokog zelenila, a za okunice u okviru parcela, na
padinskom delu naselja, date su preporuke za vonjake i ostale kulture koje ne zahtevaju
zalivanje.
274
Postojee zelene povrine kao trajno dobro Beograda

Postojea uma Gorica u celinama Velika Motanica (50) i Ostrunica (52) zatiena je
ovim GP kao trajno dobro, jer predstavlja deo sistema zelenila i okosnicu novih povrina pod
umom.
Centralni sadraji uz glavnu ulicu
Tendenciju spontanog razvijanja komercijalnih aktivnosti uz glavnu ulicu (Obrenovaki drum
za celine 51 i 52), koja je istovremeno i tranzitna saobraajnica treba regulisati tako da se
osigura neometan i bezbedan
protok tranzitnog saobraaja. Zbog veeg uea
komercijalnih delatnosti u objektima uz glavnu ulicu, treba planirati dovoljno javnog
peakog prostora izmeu objekata i ulice, uz mogunost veeg procenta izgraenosti
parcela kontaktne zone, u karakteru postojee tipologije izgradnje.
7.4.13 Peani, Umka (51)
Odgovarajuim ureenjem svog tradicionalnog centra, Umka treba da reafirmie svoju ulogu
varoice na putnom pravcu prema Obrenovcu.
Spontano nastalo tkivo
Spontano nastalo stambeno tkivo oko Savske magistrale na aktivnom klizitu Duboko nije
mogue sanirati tako da se obezbedi odgovarajua neophodna infrastruktura, pa je prostor
definisan kao zatitno zelenilo. Deo tog tkiva se nalazi u zatienoj zoni vodoizvorita, to je
jo jedan od razloga za njegovo neprihvatanje. Za ostalo spontano nastalo stambeno tkivo
predviena je transformacija u blokove seoskog ili individuanog stanovanja.
Specifini tipovi stanovanja
Nove povrine za stanovanje planirane su u otvorenim blokovima na padini prema zelenilu,
za meovita domainstva, sa parcelama vee povrine koje sadre stambeni deo, okunicu i
ekonomski deo. Takoe su planirane i znaajne povrine za individualno stanovanje.
7.4.14 Uzvodni Mali Maki (53)
Opti uslovi za ureenje i korienje celine Uzvodni Mali Maki (53), kao i odnos prema
postojeim neprimerenim sadrajima, definisani su u zajednikom odeljku koji se odnosi na
uu zonu zatite vodoizvorita (za celine 19, 33, 34, 53 i 54).
Arheoloki lokalitet
U ovoj celini je evidentirano arheoloko nalazite uz granicu sa celinom Veliki Maki (33),
koje je prikazano u Karti trajnih dobara Beograda.
Obilazni autoput i zatitni zeleni pojas uz obilaznicu
275
U ovom podruju se obilazni autoput povezuje sa Savskom magistralom, denivelisanom

raskrsnicom, odakle mostom preko Save ide ka sremskom podruju. Drumskom, kao i
eleznikom mostu, koji su srueni u NATO bombardovanju, daje se prioritet u aktivnostima
koje se odnose na rekonstrukciju i izgradnju u periodu do 2006. godine.
Infrastruktura
Infrastrukturne mree vodovoda i kanalizacije jedinstveno su reene za celine 19, 33, deo
celine 34, 53 i 54 i opisane u delu "Ua zona zatite vodoizvorita" (za celine 19, 33, 34, 53 i
54).
7.4.15 Naselje Surin (55) i Surin, Dobanovci (56)
Ove celine obuhvataju naselje Surin, privrednu zonu Dobanovci - Surin, kompleks zelenila
na prostoru Jakovaki klju i Tvrdnjava i poljoprivredno zemljite severno od autoputa do
granice sa Batajnicom.
Najvei potencijal za razvoj ovih celina su privredna zona Surin Dobanovci, kao i znaajne
neizgraene povrine u samom naselju. Prioritet je razvoj nedostajuih prateih i centralnih
funkcija, kao i opremanje osnovnom infrastrukturom.
Naselje Surin
Naselje Surin pripada tipu vojvoanskih naselja sa pravilnom ortogonalnom matricom,
velikim blokovima retke izgraenosti, ulicama iroke regulacije i tradicionalnim centrom na
raskru glavnih saobraajnih pravaca.
Pored porodinog stanovanja prizemnih vojvoanskih kua, na dubokim i irokim parcelama,
zastupljeni su i slobodnostojei stambeni objekti sa lokalima u prizemlju. Na severoistonoj
strani naselja, izgraena je manja grupacija zgrada srednje spratnosti.
Surin ima limitirane mogunosti za rast, jer se granii sa zonama vodoizvorita i
aerodroma. Upravo zbog toga osim zaokruivanja postojeih blokova stanovanja, planirana
je i transformacija postojeeg tkiva i korienje neizgraenih prostora u unutranjosti
blokova, uz afirmaciju karaktera tradicipnalnog tipa izgradnje. Ova transformacija pored
poveanja gustine stanovanja podrazumeva i razvoj nestambenih, prateih i centralnih,
sadraja. Povrine spontano nastalih stambenih blokova izmeu starog surinskog puta i
Tvrdnjave planirane su za transformaciju u blokove prigradskog stanovanja, a prema
pravilima za stanovanje u prigradsskim naseljima.
Planiran je razvoj prateih i centralnih funkcija u zoni tradicionalnog centra, linearno uz
Vojvonsku ulicu i Ulicu brae Puhalovi i u okviru transformisanih blokova.
Privredna zona Surin -Dobanovci
Surin - Dobanovci je privredna zona izmeu dva naselja, neposredno uz obilazni autoput.
Dobro je povezana sa eleznicom. U neposrednoj je blizini aerodroma, to je ini veoma
povoljnom za razvoj privrednih delatnosi a posebno za organizovanje robno-transportnih
delatnosti. Zona je pokrivena regulacionim planom koji ja prilagoen savremenim potrebama
i u saglasju je sa realnim potrebama. Ovo je zona sa najboljim lokacijskim prednostima na
276
teritoriji Beograda. Prostorni kapaciteti ove lokacije za sada nisu dovoljno iskorieni. U
planiranom periodu se planira proirenje ove zone kao i dodatno opremanje komunalnom
infrastrukturom. Zbog dobre povezanosti na drumski i elezniki saobraaj, kao i zbog blizine
aerodroma, ova zona e se razvijati prvenstveno kao robno-transportni i distributivni centar.
Povrina planirane zone je 272 ha.
RTC Surin
Surin RTC je nova lokacija koja se planira u zoni ukrtanja autoputa Beograd-Zagreb i
oblizinice i u neposrednoj blizini surinskog aerodroma. Namenjena je prvenstveno robnotransportnim delatnostima, kao robno-transportni centar, zbog svoje dobre pozicije u odnosu
na drumski, elezniki i vazduni saobraaj. Povrina zone koja se planira je 70 ha.
Zelenilo
Du obilaznice formiran je zeleni pojas kao deo prstena u sistemu zelenih povrina grada koji
ima i funkciju zatite poljoprivrednih povrina u kontaktnoj zoni.
U okviru poljoprivrednih povrina evidentirana su etiri arheoloka lokaliteta koja uivaju
prethodnu zatitu.
Sport i rekreacija
Severno od naselja planiran je novi SRC "Surin", sa polivalentnim sadrajima u skladu sa
iskazanim potrebama korisnika. Planiran je kao naseljski sportsko-rekreativni centar sa
javnim reimom korienja. Povrina centra je 28,3 ha.
Saobraaj
Zapadnom granicom celine 54, od mosta na Savi, izgraen je obilazni autoput (poluautoput sa pola kolovoznog profila). U ovoj zoni planirana je i veza autoputskog pravaca za Juni
Jadran (prikazana koridorski) sa obilaznim autoputem koji se povezuju u denivelisanom
voru neposredno poto autoput pree Savu. U koridoru za Juni Jadran, prema predlogu iz
novog prostornog plana, planirana je i eleznika pruga koja se odvaja sa obilazne pruge i
ide istim koridorom kao i put. U postojeem jednokolosenom koridoru obilazne eleznike
pruge planirana je izgradnja jo jednog koloseka, to se odnosi na sve celine sremskog
podruja kroz koje prolazi eleznika pruga.
U celini 56 obilazni autoput se povezuje sa postojeim autoputem odakle jedan krak ide na
zapad, po trasi postojeeg autoputa, prema hrvatskoj granici a drugi, novoplanirani, nastavlja
na sever, kroz podruje 56, prema novom novosadskom uvodno-izvodnom pravcu.
7.4.16 Batajnica (57)
277
Ova celina obuhvata prigradsko naselje Batajnicu u granicama svoje katastarske optine. To
je samostalno naselje vojvoanskog tipa, koje se nalazi na krajnjem severozapadnom delu
optine Zemun i teritorije grada Beograda. Poslednjih dvadeset godina, od tipinog
ravniarskog sela sa preteno poljoprivrednim stanovnitvom, postalo je naselje meovitog
tipa i viestruko uveanim brojem stanovnika. Ovaj rast nije praen razvojem ostalih
gradskih funkcija. Osnovni planerski stav je formiranje Batajnice kao zaokruenog
prigradskog naselja, uz razvoj saobraajne mree i uvanje poljoprivrednog zemljita.
Stambeno tkivo
Najvei deo naselja ine blokovi u okviru pravilne ortogonalne mree sa irokim ulinim
regulacijama glavnih ulica i nasleenim stambenim objektima vojvoanske kue, koji su
delimino transformisani u individualne kue sa predbatom. U junom delu izgraeni su
otvoreni blokovi kolektivne stambene izgradnje, a zapadno od pruge i mestimino po obodu
su spontano nastali blokovi. Blokovi seoskog stanovanja mogu se zadrati, uz organizaciju
parcele date pravilima GP. Parcele se mogu transformisati u neki od tipova individualnog
stanovanja, a preporuuju se tipovi gradske kue panonskog tipa, koji odgovaraju i
postojeoj parcelaciji. Spontano nastali blokovi, po utvrivanju javnog interesa, transformiu
se u individualno stanovanje. Stambena izgradnja je uglavnom u okviru postojeeg
funkcionalnlo zaokruenog tkiva. Prilikom transformacije stambenog tkiva i preparcelacije,
preporuuje se zadravanje parcela vee povrine sa viim standardom zelenih i slobodnih
povrina.
Centralne funkcije
Tradicionalni centar Batajnice formiran na raskru ulica Svetislava Golubovia i Glavne, sa
tradicionalnim sadrajima - crkvom, kolom, administracijom, potom, trgovinskim radnjama i
pijacom se zadrava, a planiran je razvoj centralnih funkcije uz blokove glavne ulice. Nova
koncentracija i kapacitet centralnih sadraja je u zoni eleznike stanice i pristupnim ulicama
- Brae Ribar, Svetislava Golubovia i M. Jugovia.
Privredna zona Batajnice
Privredna zona Batajnica je potpuno nova privredna zona koja se planira neposredno uz
trasu obilaznog autoputa oko Beograda, na mestu ukljuivanja na put za Novi Sad, kao i uz
samu elezniku stanicu Batajnica. Predstavlja idealno mesto za saobraajne usluge, javna
skladita i robno-transportni terminal. Povrina planirane zone iznosi oko 58 ha.
Zelenilo i rekreacija
Nove zelene povrine planirane su kao zatitno zelenilo uz autoput Beograd - Novi Sad, kao
zatitno zelenilo oko privradne zone Batajnica i kao linearni zeleni potez du lesnog odseka
prema Dunavu. Na samoj obali Dunava predlae se izgradnja turistiko-rekreativnog punkta
sa marinom i SRC "Belarica" na obali Dunava, uz ureenje sportskih terena i plae sa
bazenom. Povrina kompleksa je 0,8 ha.
U okviru celine Batajnica evidentirana su etiri arheoloka lokaliteta koja uivaju prethodnu
zatitu.
Saobraaj
278
U ovoj celini trasa novoplaniranog obilaznog autoputa povezuje se sa postojeim autoputem

za Novi Sad u denivelisanom voru Batajnica. Iz ovog vora odvajaju se i pravci prema
Zemunu (Bulevar Mihaila Pupina) i prema obilaznici Batajnice koja prati elezniku prugu i,
na severozapadu, po izlasku iz naselja vezuje se na stari novosadski put. Juno od naselja,
u prostoru koga opasuju magistralni elezniki pravac Batajnica Zemun - Beograd,
obilazna teretna pruga i novoplanirana trasa autoputa, planirana je jedna od lokoteretnih
stanica. Radi boljeg opsluivanja ovog podruja planirana je denivelisana veza pristupne
saobraajnice sa autoputem. Ova saobraajnica sa june strane opasuje lokalitet privredne
zone i lokoteretne stanice, a na severozapadu se povezuje sa starim novosadskim putem.
Potrebno je bolje povezati elezniki i automobilski saobraaj i obezbediti denivelisanu
saobraajnu vezu preko pruge.
Infrastruktura
Potrebno je izraditi primarni cevovod od CS "Beanija B" do Ugrinovake ulice i dograditi
sekundarnu vodovodnu mreu. Postoji kanalizacija separacionog sistema sa "provizornim"
isputanjem u Dunav. Potrebno je izgraditi primarne objekte kine i fekalne kanalizacije sa
postrojenjem za preiavanje upotrebljenih voda i dograditi sekundarnu mreu na
prostorima gde nedostaje mrea. Proirenje postojeih privrednih zona, kao i aktiviranje
novih povrina, uslovljeno je osnovnim infrastrukturnim opremanjem, saglasno pravilima GP.
Za potrebe batajnikog kanalizacionog sistema, planiran je ureaj za preiavanje otpadnih
voda, severno od kompleksa "13. maj". Kompleks ugaene deponije uz Batajniki put, po
sanaciji, planiran je za zelene povrine.
7.5 Rekapitulacija povrina po urbanistikim celinama
7
8
9
10
11
12
13
14,54
17,4
6,35
613,98
144,94
48,13
34,1
179,49
58,21
7,25
15,7
344,83
154,12
17,73
282,27
12,81
326,85
77,4
2,57
145
9,66
1,23
105
8,87
15,2
0,54
1,8
23
48,8
1,73
31,6
2,52
0,17
86,4
24,46
17,6
113,3
0,15
4,07
181,56
15
12,6
0,85
7,48
1,64
457,77
74,33
43,26
70,1
7,09
41,1
321,65
131,97
17,44
35,4
343,15
Voda
Centri
Poljoprivreda
63,2
Groblja
7,21
Zelenilo
5,94
Stanovanje
69,6
Neizgraeno
72,24
Saobraaj
336,79
Infrastruktura
Varo u ancu
Centar Novog
Beograda
Centar Zemuna
Terazije,
Slavija,
Svetosavski
plato
Luka Beograd
Groblje,
Bulevar,
Neimar
Savski
amfiteatar,
Prokop
Prvobitni Novi
Beograd
Veliko ratno
ostrvo
Karaburma,
Ada Huja
Zvezdara
Lion, Juni
bulevar
Duanovac,
Sport
Privreda
Javni objekti i kompleksi
Povrina
Naziv urbanistke celune
Redni broj
Tabela 82:
Postojee namene povrina po urbanistikim celinama
2,91
46,5
76,65
49
1,69
46,4
2,5
56,7
4,23
10,7
66,3
31
9,71
1,37
166
44,4
26,5
14,5
0,32
65,3
24,6
5,61
190
154
0
19,39
584,72
127,4
10,54
10,5
73,48
108
8,62
3,95
52,8
170
318,56
84,67
13,52
41,2
3,33
118
18,9
11,5
27,6
121,54
76,01
3,55
10,2
1,39
3,69
0,21
26,4
0,03
512,63
284,8
32,7
38,8
15,64
25,7
16,8
3,05
82,6
12,67
279
35
eleznik
Veliki Maki
Dr. Ivan Ribar
Aerodrom
zona Auto puta
36
Zona Auto put,

Zemun polje
Altina,
Kamendin
38
Crvenka
39
Bora
40
Ova
Privredva zona
41
Panevaki rit
Slanci, Veliko
42
selo
43
Vina, Ritopek
44
Kaluerica
45
Bole
46
Zuce
Rakovica selo,
47
Beli potok,
Pinosava
48
Ruanj
49
Sremica
Velika
50
Motanica
51
Peani, Umka
52
Ostrunica
Uzvodni mali
53
Maki
Leva obala
54
Save
55
Naselje Surin
Surcin,
56
Dobanovci
57
Batajnica
ukupno
procenat
37
280
102
45,2
15
0,5
0
0
27,37
0
43,14
0
933,14
167,5
10,65
73,4
7,91
525
46,2
1,43
89,6
5,9
4,06
1,25
420,17
1499,6
491,78
116,25
581,11
0
13,73
33,34
3,69
13,5
171
0
48,29
27,16
0
176
91,6
269
0,45
30,5
0
5,24
16,9
0
36,5
161
1,12
0
1,4
0
2,93
8,19
218
0
339,11
0
6,84
37,9
0
966,39
232,05
81,1
31
138,3
76,7
8,45
31,4
134
129
104,3
221,5
1150,5
1406,6
78,22
487,76
326,21
5,99
35,11
16,11
3,78
100
5,34
26,26
68,93
8,75
27,2
109
404
0
23,9
3,94
15,5
4,01
1,87
35,5
161
51,4
0
4,8
0
0
133
257
7,12
11,78
330,17
22
10,4
1,93
1415,8
65,62
3,1
3,87
116,3
514
1,51
0,59
32,4
416
248,06
15,04
1171,5
921,96
650,66
710,98
201,2
212,68
229,42
207,91
5,92
3,19
10,96
0,6
1,97
7,54
2,42
2,05
48,15
0
2,85
0
130
65,7
27,9
219
0
2,72
0,87
0
2,7
1,14
1,14
1,62
34,6
51,2
36,9
55,8
38
4,7
4,9
0
198
0
0
0
473,14
555,72
326,98
223,48
38,33
17,42
6,32
0
1627,5
488,93
5,7
17,2
10,48
629
3,08
1,98
61,9
2,6
379,98
26,58
1615,2
693,58
311,71
241,24
11,76
23,69
11,5
11,4
16,65
37,55
287
103
0
1,74
15,7
0,63
54
60
3,4
1,2
3,78
2,43
878,15
156,11
21,65
54,99
7,67
20,78
0,84
6,97
0,75
1,68
48,13
54,16
0
122
453
107
9,26
21,8
0
3,52
50,1
1,23
62,1
307
61,9
65
0
0
0
47,4
103
856,87
990,07
1015,3
22,24
8,55
2,42
2793,3
220,81
11,39
1,29
41,13
117
1,03
14,1
475
90
1767,5
54,95
1635,4
163,87
13,9
39,5
77,1
0,96
144
1190,4
5,73
Voda
Neizgraeno
328,14
35,29
275,33
Poljoprivreda
1531,5
1989,6
1568,9
Groblja
Saobraaj
32
33
34
27,9
1,16
Infrastruktura
Redni broj
30
31
2,2
33,9
Sport
29
53
219
Zelenilo
25
26
27
28
49,98
3,52
Privreda
24
24,1
71,9
21
22
23
33,59
6,11
Centri
20
424,31
125,56
Stanovanje
17
18
19
803,12
507,08
Povrina
16
Naziv urbanistke celune
14
15
umice,
Konjarnik
Vodovac
Banjica
Senjak,
Dedinje,
Topider
Rakovica
Banovo Brdo
Ada Ciganlija
Posavski deo
Novog
Beograda
Beanija
Gornji Zemun
Krnjaa
Privredna zona
Krnjaa
Vinjica
Mirijevo
Mali mokri lug
Veliki mokri lug
Kumodra,
Jajinci
Resnik
Labudovo brdo
2130,2
304,12
17,21
66,6
276
36,6
1,82
0,62
106
148
1112,4
60,2
3077,3
2655,1
2510,1
62,9
679,21
116,23
0
11,34
0,32
0
4,69
0,59
0
9,07
0
909
20,4
11,7
0
3,03
0
0
1,02
0
45,1
102
54,6
0
30
0,7
407
18,4
18,3
1653,2
1771,6
2307,3
0
4,51
0,36
2083,4
115,39
1,78
21,94
332
9,79
50,9
73,5
1478,5
2306,3
102,57
12,3
184
42,7
17
54
1892,9
4029
1866,3
1237,6
1248,7
408,86
721,04
213,24
145,16
1,66
3,74
3,68
0
56,8
4,41
1,5
1,28
3,33
20,4
12,61
11,14
227
359
179
306
0
2,75
0
0
52,3
10,8
0
0
55,4
90
25,2
29,8
1,7
2,5
1
0,6
556
0
0
0
2665,7
641,5
801,76
754,58
0
9,84
0
0
2816,2
426,47
16,02
11,2
926
2,01
79,8
1,5
2,16
1349,6
1,06
1734,6
2260,7
163,07
435,67
4,47
1,92
0,81
11
0
0
630
722
0
0,76
0
4,36
39,4
52,8
1,5
2,9
0
1,56
894,59
1025,3
0,49
2,94
1717,7
238,99
0,87
0,73
283
0,91
35,7
1,3
1156,2
2430,3
1233,7
266,03
181,16
5,69
0,75
4,11
8,6
22,44
3,8
219
220
0
0
0,55
0,12
61,6
59,1
3,1
1,3
102
45
1738,3
713,61
8,15
0
701,07
13,58
1,71
19,12
48,1
1,14
65,4
110
431,3
10,4
2091,7
1,06
55,4
1,8
42
114
1877,6
1852,8
406,83
2,82
3,52
97,47
46,2
387
74,7
3,6
37,7
790,01
2,45
1812
6,17
4,88
35,7
76,7
10,6
1678
4337,4
77602
639,72
12572
16,20
0,86
668
0,86
5,57
1123
1,45
65,81
1595
2,06
32
11365
14,65
0
686
0,88
19,6
345
0,44
168
4424
5,70
5,8
345
0,44
229
4071
5,25
3146
39657
51,10
24,85
750,4
0,97
Naziv urbanistike
celine
Redni broj
V
Namena koja e se
naknadno
definisati
Poljoprivreda
Vodne povrine
Groblja
Saobraajne povrine
Infrastruktura
Sport
Zelenilo
Privreda
Centri
Stanovanje
Povrina urbanistike
celine
Tabela 83:
Planirane namene povrina po urbanistikim celinama
281
282
283
284
285
286
287
288
Naziv urbanistike
celine
Redni broj
Namena koja e se
naknadno
definisati
Poljoprivreda
Vodne povrine
Groblja
Saobraajne povrine
Infrastruktura
Sport
Zelenilo
Privreda
Centri
Stanovanje
Povrina urbanistike
celine
289
UKU
PRO
7.6 Prostorne zone i urbanistike celine u

kojima se primenjuju ista pravila graenja
7.6.1 Prostorne zone
Na teritoriji obuhvaenoj Generalnim planom Beograda utvrene su etiri prostorne zone
koje se prstenasto ire od centra ka periferiji grada (Centralna zona, Srednja zona, Spoljna
zona i Rubna zona). Ova podela je izvrena na osnovu irenja grada od kontinualno
izgraenog tkiva u centralnoj zoni ka prigradskim naseljima po obodu grada ija je tendencija
pripajanje izgraenom gradskom tkivu.
7.6.2 Urbanistike celine
Radi primene i formiranja odgovarajuih pravila graenja za svaku gradsku celinu sa
karakteristinim osobinama, odreeno je i 57 urbanistikih celina ije su granice prikazane
na kartama 1. Granice, 1.1 Granice i podela podruja Generalnog plana, kao i 17.1
Prostorne zone i urbanistike celine u kojima se primenjuju ista pravila graenja. Brojevi i
290
nazivi ovih celina dati su u poglavlju teksta 3.5 Urbanistike celine, razvrstavanje po zonama
i u karti 17.1, sa punim nazivima tako da se u ovom delu teksta ponovo navode samo brojevi
po zonama.
U Centralnoj zoni se nalaze urbanistike celine od 1-9 (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9), u Srednjoj
zoni od 10-22 (10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22), u Spoljnoj zoni od 23-37
(23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37) i u Rubnoj zoni od 38-57 (38, 39,
40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57).
7.6.3 Pravila graenja po prostornim jedinicama
Unutar svake od prikazanih urbanistikih celina, prostor grada je dalje podeljen na blokove ili
delove blokova sa planski odreenom namenom (datom legendom na odgovarajuoj karti)
za koje se primenjuju pravila ureenja data u tabelama za svaku konkretno odreenu
namenu (u poglavljima 4.2 do 4.12), i pravila graenja data u poglavlju 11. Pravila za
graenje i obnovu.
Prostorne celine sa planski odreenom namenom za koje se primenjuju ista pravila graenja
su celine, blokovi i delovi blokova u tekstu i legendom grafikim prilozima plana, oznaeni na
sledei nain:
Stanovanje u kompaktnim gradskim blokovima (Pravila u poglavlju 4.3.6 i 11, karta 11)
Stanovanje u otvorenim gradskim blokovima (Pravila u poglavlju 4.3.7 i 11, karta 11)
Individualno stanovanje (Pravila u poglavlju 4.3.8 i 11, karta 11)
Stanovanje u meovitim gradskim blokovima (Pravila u poglavlju 4.3.9 i 11, karta 11)
Stanovanje u prigradskim naseljima (Pravila u poglavlju 4.3.10 i 11, karta 11)
Stanovanje na novim lokacijama sa kompleksnom stambenom izgradnjom (Pravila
prema tipu stanovanja u poglavljima 4.3.6-4.3.10 i 11, karta 11)
7. Socijalno i pristupano stanovanje (Pravila u poglavlju 4.3.12 i 11, karta 11)
8. Proizvodni pogoni (Pravila u poglavlju 4.4.7 i 11, karta 12)
9. Industrijske zone (Pravila u poglavlju 4.4.8 i 11, karta 12)
10. Privredne zone (Pravila u poglavlju 4.4.9 i 11, karta 12)
11. Centralna zona i Glavni gradski centar (Pravila u poglavlju 4.5.6, 4.5.14 i 11, karta 13)
12. Centri gradskih podcelina (Pravila u poglavlju 4.5.7, 4.5.14 i 11, karta 13)
13. Poslovno-trgovake ulice (Pravila u poglavlju 4.5.8, 4.5.14 i 11, karta 13)
14. Zona ulaznih pravaca u grad (Pravila u poglavlju 4.5.9, 4.5.14 i 11, karta 13)
15. Posebni poslovni kompleksi (Pravila u poglavlju 4.5.10, 4.5.14 i 11, karta 13)
16. Deije ustanove (Pravila u poglavlju 4.6.5 i 11, karta 14)
17. Osnovne kole (Pravila u poglavlju 4.6.6 i 11, karta 14)
18. Oblast obrazovanja-standardni nivo (Pravila u poglavlju 4.6.7 i 11, karta 14)
19. Ustanove primarne medicinske zatite (Pravila u poglavlju 4.6.8 i 11, karta 14)
20. Specijalizovana zdravstvena zatita (Pravila u poglavlju 4.6.10 i 11, karta 14)
21. Specijalizovani centri (Pravila u poglavlju 4.6.11 i 11, karta 14)
22. Ambasade (Pravila u poglavlju 4.6.12 i 11, karta 14)
23. Verski objekti i njihovi centri (Pravila u poglavlju 4.6.13 i 11, karta 14)
24. Kultura (Pravila u poglavlju 4.6.13 i 11, karta 14)
25. Sportski objekti i kompleksi (Pravila u poglavlju 4.7 i 11, karta 15)
26. Sportsko-rekreativne zone (Pravila u poglavlju 4.7 i 11, karta 15)
27. Zelene povrine (Pravila u poglavlju 4.8 i 11, karta 16)
28. Groblja (Pravila u poglavlju 4.8.12, karta 16)
29. Posebni zeleni kompleksi (Pravila u poglavlju 4.8.13 i 11, karta 16)
30. Komunalni vrsti otpad (Pravila u poglavlju 4.8.15, karta 2)
31. Poljoprivredne povrine (Pravila u poglavlju 4.9, karta 2)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
291
32. Vodne povrine i objekti (Pravila u poglavlju 4.10, karta 2)
7.6.4 Primena pravila graenja

Za prikazane celine u navedenim kartama, koja su definisana u navedenim poglavljima, a za
podruja za koja ne postoji plan detaljnije razrade, primenjuju se neposredno vrednosti
numerikih parametara i geometrijska i kvalitativna pravila kako su data ovim Generalnim
planom u poglavlju Pravila graenja.
Dalja razrada pravila graenja predviena je za svaku konkretnu urbanistiku celinu
(odreenu brojem, nazivom i granicama ovog plana), kroz postupak kontinualnog planiranja,
Ova pravila se po urbanistikim celinama ureuju i kroz razradu Generalnog plana planovima
generalne i detaljne regulacije.
Procedura i postupak razrade i donoenja pravila graenja po urbanistikim celinama
definisani su u poglavlju 12. Prelazne i zavrne odredbe ovog plana.
8. TROKOVI I IZVORI FINANSIRANJA PLANIRANE IZGRADNJE I

REKONSTRUKCIJE
Ovaj deo se, prvenstveno, odnosi na ulaganja u one objekte suprastrukture i infrastrukture
koji su predmet planiranja GP, kao i one koji su od posebnog interesa za grad - u koje grad
delom ulae sredstva ili se bavi njihovim finansiranjem. S obzirom na to da metodologija
statistikog praenja (ukuljuujui i investiciona sredstva) i metodologija izrade GP nisu u
potpunosti uporedive nije mogue direktno uporeivanje planiranih investicionih sredstava i
trokova izgradnje u prostoru. Sagledane su mogunosti finansiranja planirane izgradnje i
krupnih rekonstrukcionih zahvata, koje treba shvatiti kao okvir za realizaciju planiranog.
Investicione aktivnosti na podruju Generalnog plana odvijae se u granicama koje su
odreene predvienim demografskim i ekonomskim kretanjima. Polazei od pretpostavljenog
rasta drutvenog proizvoda i uea investicionih sredstava u drutvenom proizvodu od oko
20% proseno za period od dvadeset godina, procenjeno je da e od 2002. do 2021. god.
bruto investicije u neprivredi iznositi oko 7,5 mlrd EUR i da bi u saobraajnu i komunalnu
infrastrukturu, prema tempu prethodnih ulaganja, moglo biti izdvojeno oko 4,1 mlrd. EUR.
Pored planiranih aktivnosti koje treba da obezbede ouvanje i unapreenje kvaliteta ukupnog
ivota u gradu, utvrene su i rezervne lokacije koje bi se aktivirale u sluaju potrebe, pa za
njih nisu vrena sagledavanja potencijalnih trokova realizacije.
Za planirane akcije u suprastrukturu i infrastrukturu, koje obuhvataju najznaajnije i
najkrupnije intervencije, bilo bi potrebno izdvojiti oko 10,5 mlrd. EUR, a ukljuujui i velike
projekte oko 11,5 mlrd. EUR. Izgradnja planiranih saobraajnih i infrastrukturnih sistema
zahtevala bi ulaganje od oko 5,5 mlrd. EUR, to je vie u odnosu na procenjene mogunosti
292
(4,1 mlrd. EUR), tako da bi za njihovu realizaciju bilo neophodno angaovanje dopunskih,
pre svega inostranih sredstava.
U sledeoj tabeli izvrena je rekapitulacija trokova planirane izgradnje po pojedinim
sektorima i projektima.
Tabela 88:
Trokovi realizacije
mlrd.EUR
sektori
Stanovanje
Gradski centri
Privredne zone
Objekti drutvenog standarda
Sport i rekreacija
Gradsko zelenilo
Saobraaj
Infrastruktura
UKUPNO
2001-2021.
2,600
1,300
1,200
500
350
10
2,500
2,950
11,500
Trokovi izgradnje planiranih kapaciteta oslonjeni su na sledee:

vrednost objekata suprastrukture raunata je bez trokova komunalnog opremanja

(poto su oni sadrani u cenama tih objekata);
vrednost izgradnje korisne povrine u zgradama (poslovni prostor i stanovi)
obraunata je na bazi odgovarajuih jedininih cena;
trokovi izgradnje komunalne i saobraajne infrastrukture dobijeni su u saradnji sa
domaim i stranim institucijama ili iz relevantnih studija i drugih dokumenata;
vrednosti pojedinih specifinih objekata, kao to su vei sportski i dr. objekti,
zasnovane su na uporedivoj projektnoj dokumentaciji kao i uz saradnju sa
odgovarajuim institucijama.
Stanje kapaciteta beogradske privrede i neprivrede, kako osnovnih sredstava, tako i opreme,
upuuje na mogui redosled poteza buduih investicionih aktivnosti. Oigledna je potreba da
se u oblastima u kojima je dolo do saturacije u prostoru, kao i u oblastima u kojima su fiksni
fondovi veoma ruinirani i gde je znaajno uee opreme, naroito zastarele i otpisane,
panja prvenstveno usmeri na revitalizaciju objekata i modernizaciju opreme. Izgradnja novih
kapaciteta realizovae se u oblastima koje su deficitarne, ili su se pojavile nove potrebe.
Ostvarivanje planiranog u oblasti investicija zavisie, prvenstveno, od uslova privreivanja.
NJihovo stabilizovanje, uz ostalo, omoguie ulazak stranog kapitala i aktiviranje domaih
potencijala, tako da bi realizacija planiranih aktivnosti u prostoru bila u domenu realnog, a
bila bi mogua i znatno vea zainteresovanost ulagaa ne samo za komercijalne i
proizvodne delatnosti, ve i za kapitalne projekte u oblasti saobraaja i komunalnih sistema.
Meutim, mogue je i odstupanje od planskih zamisli na tetu njihove realizacije s obzirom
na to da, posmatrano na dugi rok, moe da doe do izmene prioriteta i redosleda njihovog
zadovoljavanja, kao i do pomeranja dinamike realizacije nekih od planiranih investicija zbog
neophodnosti da se prvo izvri znaajnija rekonstrukcija pojedinih kapaciteta, ili izvre
promene u postojeim sistemima koje uzrokuju savremena tehnoloka reenja i sl. U
dosadanjem periodu, za odreene vee projekte, kao to su ulazak novih mobilnih
operatora, izgradnja luksuznijeg poslovnog i hotelskog prostora, kao i za pojedine oblike
saobraajnih i komunaknih objekata, interesovanje su ispoljile neke inostrane i domae
kompanije, to daje podrku veoj ostvarivosti ovog plana.
293
Za finansiranje planiranih investicija dominantni izvori su: sopstvena sredstva, buyeti, domai
i inostrani krediti, municipalni zajmovi i direktna ulaganja stranih investitora, ukljuujui i
davanje koncesija, BOT aranmane i time sharing. Na poetku planskog perioda neophodno
je obezbeivanje donatorskih sredstva. Pored ovih, u periodu tranzicije, mogua je i primena
nekih od ranije korienih oblika ulaganja, a naroito dovoenje na neophodni nivo namenski
koncipiranog izvora: naknade za korienje graevinskig zemljita i sredstva prikupljena za
sanaciju neplanske izgradnje kroz akciju legalizacije.
9. UREENJE PROSTORA OD INTERESA ZA ODBRANU I ZATITU OD

ELEMENTARNIH I DRUGIH VEIH NEPOGODA I OPASNOSTI U MIRU I
RATU
9.1 Zatita od elementarnih nepogoda i drugih veih opasnosti
Prostor koji je obuhvaen Generalnim planom grada izloen je opasnostima od elementarnih
i drugih veih nepogoda. Podruje Beograda spada u zone srednje seizmike ugroenosti.
Konstantno je izloeno tetnom dejstvu od poplava. Na teritoriji grada postoje lokacije sa
aktivnim klizitima, kao i industrijska postrojenja u kojima moe doi do udesa irih razmera.
Stepen ugroenosti nije izuzetno veliki, ali je dovoljan da moe izazvati znatne posledice,
ugroziti zdravlje i ivote ljudi i prouzrokovati tetu veeg obima na materijalnim dobrima i u
prirodnoj sredini.
U Generalnom planu Beograda definisane su zone sa ogranienjima za izgradnju i
korienje nastalim kao posledica pojave prirodnih nepogoda ili veih industrijskih udesa.
Izvrena je identifikacija terena sa odreenim stepenom ogranienja, odnosno definisani su
prostori koji su nepovoljni za izgradnju i korienje na osnovu:

inenjersko-geolokih uslova i pogodnosti terena za izgradnju (klizita i nestabilne

padine),
hidrolokih odlika terena (prostori ugroeni poplavama),
mikroseizmike ugroenosti terena (ugroenost od zemljotresa) i
modelovanja uticaja visokorizinih objekata na okolinu (industrijski udesi).
Na osnovu navedenih parametara uraena je sektorska karta ugroenosti podruja GP

Beograda pojavom elementarnih i drugih veih nepogoda, ime je dobijena osnova za
definisanje mera i planova zatite.
9.1.1 Mere zatite
S obzirom na znaaj i funkciju prostora zatita Beograda od ugroenosti elementarnim
nepogodama mora biti najvieg, prvog ranga.
Mere zatite od elementarnih nepogoda obuhvataju preventivne mere kojima se spreavaju
nepogode ili ublaava njihovo dejstvo, mere koje se podrazumevaju u sluaju neposredne
opasnosti od elementarne nepogode, mere zatite kada nastupe nepogode, kao i mere
ublaavanja i otklanjanja neposrednih posledica nastalih dejstvom nepogoda ili udesa.
294
9.1.2 Poplave
Potencijalno ugroeni tereni su delovi priobalja Save i Dunava, kao i neposredne doline
manjih vodotoka na teritoriji grada. Izgradnja obaloutvrda i rekonstrukcija nasipa du Save i
Dunava i regulisanje manjih vodotoka uraeno je parcijalno i neujednaeno, pa ne moe
pruiti dovoljan stepen sigurnosti zatite gradskog podruja od poplava.
Imajui u vidu postojee stanje izgraenosti nasipa i obaloutvrda i stepen ureenja priobalnih
povrina, za Beograd je od vitalnog znaaja da uskladi vodoprivrednu problematiku sa
razvojem ostalih aktivnosti grada. Zatita podruja Beograda od poplava, prema VOS,
predstavlja prvi prioritet za republiku, s obzirom na znaaj i vrednost branjenog podruja.
Za potrebe plana izvreno je zoniranje terena sa aspekta ugroenosti od poplava. Kao
izrazito nepovoljni tereni izdvojeni su plavljeni delovi aluvijalnih ravni. Nepovoljni tereni
obuhvataju uzane proluvijalne ravni i izvorine elenke, delove aluvijalnih ravni ispod kote 72
mnv, kao i mrtvaje, bare i starae. U okviru plana izdvojena su podruja koja su branjena od
poplava i koja usled toga imaju neke posebne reime korienja.
Na terenima ispod kote 72 mnv neophodna je priprema ireg prostora u vidu preduzimanja
sloenih hidrotehnikih melioracija i regulisanja terena do kote dejstva visokih voda
(nasipanjem, izradom drenanog sistema i dr.). Ovakvi tereni se, nakon preduzimanja ovih
mera, mogu staviti u funkciju za izgradnju objekata i aktivno korienje.
Mogu se izdvojiti sledei prioriteti :

izvriti rekonstrukciju (nadvienje) zidova kejova u zoni Beograda;

rekonstrukcija obaloutvrde jedinstvenog stepena zatite za teritoriju Novog Beograda i
Zemuna;
na levoj obali Save neophodno je rekonstruisati nasip od ua do Bloka 70a;
rekonstruisati delove nasipa na desnoj obali Save, od ua do uzvodne pregrade na
Adi Ciganliji i deonice kod Ostrunice i Umke;
izvriti rekonstrukciju nasipa krajnjeg nizvodnog dela Topiderske reke;
potreba za rekonstrukcijom i izgradnjom obaloutvrda i kejova postoji u zoni
Velikoselskog rita, na Adi Huji, kao i uzvodno od restorana "aran";
Nasipe na Savi i Dunavu je neophodno rekonstruisati jer radovi u gornjem slivu Save na
objektima retenzija i akumulacija nisu uraeni u planski predvienom obimu pa potencijalna
opasnost od poplava postoji.
Kod manjih unutranjih vodotoka predviena je izgradnja malih akumulacija, retenzija i
regulacija renih korita u cilju obezbeivanja stanovnitva i materijalnih dobara.
295
9.1.3 Klizita
Na bazi inenjersko-geoloke rejonizacije, koja je uraena za potrebe Generalnog plana, u
gradu postoje lokacije sa aktivnim i umirenim klizitima, nestabilni tereni, kao i prostori koji su
napadnuti erozijom i odronom tla. Klizita predstavljaju najvei ograniavajui faktor za
korienje prostora.
U okviru Generalnog plana izvrena je kategorizacija terena pri emu e mere zatite biti
definisane samo za apsolutno nepovoljne terene i nepovoljne terene jer postoje ogranienje
sa aspekta korienja i izgradnje.
Apsolutno nepovoljni tereni. Ugroenost klizitima je razliita u zavisnosti od njihovog tipa,
prirodnih uslova i antropogenih pritisaka kojima su izloena. Aktivna klizita prisutna su na
nekoliko lokacija na prostoru juno od Save i Dunava, pri emu su ovi tereni oznaeni kao
apsolutno nepovoljni. Prostore sa pojavom aktivnih klizita prvenstveno treba nameniti za
zelene povrine, uz primenu odreenih sanacionih mera. Izgradnja na ovim terenima nije
mogua ni nakon preduzimanja odgovarajuih mera.
Nepovoljni tereni. Ova kategorija obuhvata prostore sa potencijalno nestabilnim padinama,
terene na kojima se javljaju umirena klizita i lesne odseke sa pojavom odrona i proloma tla.
Inenjersko-geoloke karakteristike ovih terena u prirodnim uslovima su ograniavajui
faktor. Korienje ovih terena za izgradnju zahteva prethodnu pripremu terena i
preduzimanje adekvatnih sanacionih, meliorativnih i drugih mera (regulisanje vodotoka,
geotehnike mere...) u smislu poboljanja padina i obezbeenja objekata na njima.
Za ureenje bujinih tokova u cilju zatite od erozija neophodna je primena odgovarajuih
tehnikih i biotehnikih radova koji se moraju sprovoditi u koritima, odnosno slivovima
bujinih tokova.
9.1.4 Zemljotresi
Teritorija Beograda spada u zone srednje seizmike ugroenosti. Lei na umereno trusnom
podruju na kome katastrofalnih potresa nije bilo, ali se, isto tako, ne iskljuuje mogunost
jaih udara. Mogu se predvideti potresi iji bi maksimalni intenzitet iznosio 70 MSK i malom
verovatnoom 80 MSK skale.
Osnovna mera zatite od zemljotresa predstavlja primena principa aseizmikog
projektovanja objekata, odnosno primena sigurnosnih standarda i tehnikih propisa o gradnji
na seizmikim podrujima. Urbanistike mere zatite, kojima se neposredno utie na
smanjenje povredljivosti teritorije, ugraene su u plansko reenje.
S obzirom na to da se radi o podruju gustog urbanog tkiva, veoma je vano definisati sve
bezbedne povrine na slobodnom prostoru (parkovi, trgovi, igralita) koje bi u sluaju
zemljotresa predstavljale bezbedne zone za evakuaciju, sklanjanje i zbrinjavanje
stanovnitva.
Plan zatite mora da sadri procenu mogue ugroenosti, rukovoenje zatitom, nain
transporta i evakuacije ugroenih, kao i ostale aktivnosti koje se preduzimaju u takvim
situacijama.
9.1.5 Industrijski udesi
296
Teritorija grada Beograda, sa aspekta moguih posledica od industrijskih udesa, predstavlja

veliku povredivu zonu. U Beogradu postoje rizina postrojenja ("Jugopetrol" - ukarica,
"Duga", "Tehnogas", NIS - Rafinerija ulja "Beograd" i dr.) u kojima se koriste ili skladite
znatne koliine opasnih materija usled ega moe doi do hemijskih udesa irih razmera.
Mnoge gradske ulice su tranzitne saobraajnice koje se koriste za prevoz velikih koliina
opasnih i tetnih materija zbog ega je rizik od nastanka udesa povean.
Kao nepovoljni tereni za izgradnju i stanovanje mogu se oznaiti: neposredna okolina
lokacija visokorizinih industrija, koridori prevoza opasnih i tetnih materija, kao i delovi
terena zagaenih izuzetno opasnim toksinim materijama (ranirna stanica Maki - izlivanje
nafte; TS Beanijska kosa - piralen).
Uspeno otklanjanje opasnosti sa kojima bi mogao da se suoi Beograd nemogue je
sprovesti bez dobro organizovanog, opremljenog i osposobljenog sistema zatite i
spasavanja, efikasnog odgovora na udes i prostorno-planerskih i urbanistikih mera pri
zoniranju naselja i projektovanju infrastrukture.
Interventne mere zatite obuhvataju sve potrebne aktivnosti koje e ograniiti i smanjiti
zagaenje i verovatnou nastanka udesa, odnosno omoguiti, u dugoronom periodu,
izmetanje postojeih visokorizinih postrojenja sa sadanjih lokacija ("Jugopetrol" ukarica, "Duga").
Preventivne mere zatite obuhvataju aktivnosti koje je potrebno sprovesti u industrijskim
postrojenjima i na koridorima prevoza opasnih materija u cilju smanjenja mogunosti
nastanka udesa i moguih posledica. Zatita se mora zasnivati i na obezbeivanju
odgovarajueg stepena sigurnosti na samim objektima.
Urbanistike mere zatite se sastoje u adekvatnom zoniranju grada, formiranju zatitnih
pojaseva izmeu industrije i zona stanovanja. Potrebno je formirati zatitne zone oko
opasnih objekata tamo gde one ne postoje. U narednom periodu, potrebno je voditi rauna i
insistirati na poveanju zatitnih rastojanja izmeu rizinih industrijskih postrojenja i
stambenih naselja, pri emu namena zemljita u zonama zatite mora biti pod strogom
kontrolom. U zatitnim zonama se ne preporuuje izgradnja objekata bilo koje namene.
Obavezati industrijska postrojenja da moraju izraditi unutranji plan intervencija (uz saradnju
sa zaposlenima) koji sadri mere koje e se preduzeti u datim objektima u sluaju vee
nesree i na osnovu toga izraditi spoljanje planove intervencija (uz uee javnosti) sa
merama i aktivnostima koje e se preduzeti izvan industrijskih kompleksa.
9.2
Zatita od interesa za odbranu zemlje
Obezbeenje razvoja grada u mirnodopskim uslovima i usklaenje svih prostornih elemenata

razvoja sa potrebama odbrane predstavlja prvenstveno usaglaavanje prividno divergentnih
interesa i ciljeva prostornog razvoja "civilnog" i "vojnog" segmenta. Bitan kriterijum za
ureenje prostora za potrebe odbrane i zatite je obaveza usklaivanja principa ureenja
297
prostora sa stanovita optimalnog mirnodopskog razvoja sa principom ureenja prostora za

obezbeenje efikasne odbrane i zatite.
Odbrambeni sistem obuhvata i civilnu i vojnu komponentu na podruju GP i direktno utie na
prostorno ureenje teritorije, kako rasporedom vojnih postrojenja, formacijskih sastava i sl.,
tako i rasporedom objekata i kompleksa od znaaja za odbranu zemlje (industrijski,
energetski i objekti robnih rezervi, brane, saobraajni objekti i sl.) koji se prilagoavaju
potrebama odbrane. Mere zatite, od interesa za odbranu zemlje, treba da budu ugraene u
sva prostorna reenja (namena povrina, tehnika reenja u infrastrukturi, mrea objekata
drutvenog standarda, raspored slobodnih i zelenih povrina i dr.) kao preventivne mere koje
utiu na smanjenje povredivosti pojedinih objekata, kompleksa i prostora uopte na teritoriji
plana u posebnim situacijama, a zasnivae se na disperziji, decentralizaciji i zoniranju
odgovarajuih elemenata svakog od sektora razvoja.
Zatita stanovnitva i materijalnih dobara, zatitna tehnika i odgovarajue potrebe vojske su
obavezana tema GP. Utvrena je obaveza izrade priloga sa merama zatite za sva planska
dokumenta pri sprovoenju GP kako bi bila obezbeena mogunost za realizaciju mera
zatite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara od ratnih razaranja, elementarnih i drugih veih
nesrea u miru i ratu.
Kompleksi i objekti oruanih snaga integrisani su u prostor grada i teritoriju GP, a ine
poseban prostorni sistem koji je podloan promenama, uslovljen razvojem i promenama u
drutvu.
Kada se radi o razmatranju i utvrivanju neperspektivnih kompleksa i objekata oruanih
snaga koji se po karakteru i nameni uklapaju u urbani i drugi okolni prostor usklaivanje sa
urbanistikim planovima vri se kao sa ostalim gradskim sadrajima. Kada se radi o
perspektivnim kompleksima neophodno je obezbediti uslove za njihovo funkcionisanje i
korienje.
Radi smanjenja povredivosti od poara obavezno je obezbeenje vatropregradnih povrina
kao integralnog dela urbane strukture grada, uz korienje vodotoka, ulinih i naseljskih
saobraajnica, slobodnih, rekreativnih i komunalnih povrina za ve pomenute
vatropregradne povrine.
Ukupne mere zatite od elementarnih i drugih veih opasnosti i ureenje prostora od interesa
za odbranu zemlje, koje po svom sadraju, planskim reenjima, smernicama i objanjenjima
predstavljaju sastavni deo GP, priloene su u posebnom elaboratu sa merama zatite.
10.
PRVA FAZA SPROVOENJA GENERALNOG PLANA
Pod prvom fazom sprovoenja Generalnog plana podrazumeva se period od poetnih pet
godina ureenja i razvoja gradske teritorije, poevi od godine donoenja plana. U tekstu
plana taj period je oznaen i kao period 2001-2006. ali je merodavno njegovo petogodinje
trajanje u okviru koga treba da se realizuju planirani uslovi i akcije.
Prva faza sprovoenja karakteristina je po tri osnovna skupa zadataka:
298

realizaciji oroenih obaveza po Zakonu o planiranju i graenju (koja e biti obraena u

delu 12. " Prelazne i zavrne odredbe"),
organizaciji novih instrumenata za kvalitetno sprovoenje plana (posebno u vanim
gradskim prostorima) i
realizaciji planiranih prioritetnih delova gradskog sistema javnih povrina i
infrastruktura kao preduslova za opti brzi razvoj u narednom periodu.
Strategija sprovoenja Generalnog plana zavisi u velikoj meri od pravovremenog i

kvalitetnog donoenja:
petogodinjeg programa razvoja grada i
izrade godinjih programa razvoja i ureenja,
koji u programskom i dinamikom smislu treba da budu sadrajna nadgradnja i ovog plana.
10.1 Priprema sprovoenja Generalnog plana za vanije gradske prostore
Generalni plan Beograda e se sprovoditi svim Zakonom i propisima predvienim
adekvatnim instrumentima, a u prvih pet godina sprovoenja treba postii da:

itava teritorija graevinskog rejona bude obuhvaena i povezana planovima

generalne regulacije,
svi kompleksi i koridori primarne tehnike i saobraajne infrastrukture budu
obuhvaeni planovima generalne regulacije, odnosno planovima detaljne regulacije
ako je to svrsishodnije. Po pravilu, ovim planovima treba da prethodi odgovarajui
generalni projekat sa potrebnim prethodnim studijama,
znaajni gradski prostori i veliki kompleksi u kojima kvalitetna regulacija nije
uspostavljena budu definisani planovima detaljne regulacije,
prostori za koje e se namena zemljita odrediti nakon usklaivanja postojeih
namena sa posebnim propisima dobiju prioritetan tretman u pripremi neophodnih
studija i odluka,
aktivnosti za pripremu posebnih instrumenata sprovoenja Generalnog plana za
vanije gradske prostore budu neprekidne i intenzivne.
10.1.1 Izrada koncepta urbanistikog reenja kao osnove

za izradu plana detaljne regulacije
Konceptom urbanistikog reenja se blie definiu postavke GP koje se odnose na odreeni
prostor i to na nivou prostorno-programskog usmerenja za dalju izradu plana detaljne
regulacije ili urbanistikog projekta.
Koncept urbanistikog reenja, kao osnov ili prva faza izrade regulacionog plana se
obavezno radi za znaajne gradske prostore, uline poteze i vee prostorne celine, kako bi
299
se na osnovu verifikovanog prostorno programskog reenja pristupilo detaljnijoj urbanistikoj

razradi.
10.1.2 Javne strune provere
Priprema za izradu jednog dela regulacionih i drugih detaljnijih planova su razliite javne
strune provere za prostore koji su se afirmisali kao znaajni za odreivanje urbanog lika
Beograda.
Strune provere mogu da budu razliite po svojoj formi i da obuhvataju sve profesionalno
priznate akcije kao to su konkursi, studije, radionice, struni tematski skupovi i sl.
Javna struna provera podrazumeva javno objavljivanje rezultata u skladu sa prirodom
provere. Rezultat strune provere se moe realizovati ugraivanjem u plan detaljne
regulacije, urbanistiki projekat ili drugi planski dokument kojim se sprovodi GP.
Plan detaljne regulacije, urbanistiki projekat, ili drugi planski dokument koji koristi rezultate
javnih provera kao pripremnu fazu, prilikom ugraivanja rezultata u planski dokument treba
da ih uskladi sa osnovnim reenjima GP, naroito u pogledu namene povrina i trajnih
dobara Beograda. Ako se primenjuje izuzetna mogunost da se izgradnja i unapreenje
ustanova od najvieg znaaja za razvoj kulture u Beogradu i Srbiji organizuje na povrinama
drugih namena, posebno na zelenim povrinama obavezno je primeniti najpogodniji
postupak javne strune provere.
Konkursi
Generalnim planom se predviaju svi tipovi konkursa koje priznaju profesionalna udruenja
SCG kao i meunarodne asocijacije.
Po pravilu je potrebno sprovoenje konkursa za sledee prostore: leva i desna obala Save u
delu Savskog amfiteatra, Staro sajmite, Ada Huja, Slavija, Trg republike, Terazijska terasa
sa zonom Zelenog venca, novo ostrvo "aplja", Blok 16 (Ue), Blok 26 sa potezom do Jurija
Gagarina, most na Adi, Beanijska kosa - Toin bunar, Crveni krst, Autokomanda. Kao
pripremu za detaljniju plansku razradu treba sprovesti konkurse za velike nove stambene
celine, planirane na neizgraenim prostorima, kao to su Jezerska i Savska terasa, Vinjica,
"Trudbenik" i druge vee od 50 ha. Za komplekse znaajne za istoriju industrije, planirane za
transformaciju u druge namene, kao to je "eerana" na ukarici i drugi slini primeri,
obavezno je potrebno sprovesti konkurs.
I za druge znaajne graditeljske poduhvate na teritoriji generalnog plana preporuuju se,
takoe, urbanistiko-arhitektonski konkursi. Za lokacije lokalnog karaktera date su preporuke
za konkurse u delu GP 7. "Prostorne zone i urbanistike celine".
Konkursi se mogu predvideti i u planu detaljne regulacije, kao priprema izrade tehnike
dokumentacije za pojedine lokacije u okviru granica plana. Planom detaljne regulacije treba
predvideti sprovoenje konkursa za objekte u prostoru koji su svojim poloajem i visinom,
prema reenju plana, izraziti reper u prostoru. Takoe, za prostor Kosanievog venca,
Karaoreve ulice, pristanita na Savi, potez Manje - Slavija - Vraarski plato, Bulevar
kralja Aleksandra, Ulica Jurija Gagarina, Staro jezgro Zemuna, Ruzveltove ulice, okretnice
kod Bogoslovije, Autoputa, planovi detaljnije razrade obavezno treba da odrede lokacije za
raspisivanje konkursa.
300
Studije i istraivanja
Prostorno-programske analize i provere vanih lokacija u gradu su jedna od formi pripreme
plana koje kao rezultat treba da imaju odgovarajui studijski materijal. Angaovanje
eminentnih pojedinaca (arhitekata, urbanista, pejzanih arhitekata, graevinskih inenjera,
itd.) ili eminentnih timova koji bi putem nauno-istraivakih projekata, studija i prostornoprogramskih reenja kreirali odovore na pojedine beogradske urbanistike ili urbanistikoarhitektonske teme, preporuuje se kao kvalitetna i racionalna priprema za izradu planske
dokumentacije. Ulazni pravci u grad, pojedine deonice Autoputa, devastirana podruja koja
menjaju namenu (bivi elezniki kompleksi i povrine, magacini, industijski kompleksi),
postojei javni prostori i sl, kao i prostori koji su obuhvaeni velikim projektima, mogu biti
predmet ove vrste javne provere.
10.1.3 Urbanistika i studijska dokumentacije za realizaciju velikih
integralnih projekata
Pod pojmom "velikog projekta" podrazumevaju se oni graditeljski ili ureivaki poduhvati koji
znaajno transformiu i unapreuju gradsku strukturu i koji podrazumevaju investicionu
podrku i institucionalizovanu organizaciju itavog procesa realizacije velikog projekta
formiranjem odgovarajueg javnog preduzea, drugog preduzea, agencije i sl. i po pravilu
ne mogu se realizovati bez celovitih planskih razmatranja i sagledavanja reenja u sistemu
javnih prostora i infrastruktura. Zbog znaaja i uticaja velikih projekata na identitet Beograda i
ukupan gradski sistem, velikim projektima se, osim urbanistikog aspekta, integralno
razrauju i drugi aspekti na primer socijalni, efekti u zapoljavanju i gradskoj ekonomiji,
ekoloki i sl.
Za velike projekte, sa stanovita GP, poeljna je javna provera tipa konkursa, a mogui su i
drugi oblici, kao to su studije, istraivanja i sl. Obavezna je izrada detaljnije urbanistike
dokumentacija zasnovane na osnovnim postavkama GP, usklaena sa izradom finasijskih,
organizacionih i drugih modela realizacije projekta i ostalim relevantnim istraivanjima za
prostor projekta.
Kao veliki projekti u ovom GP su predloeni sledei: Savski amfiteatar na levoj i desnoj obali
Save sa mogunou fazne realizacije (novobeogradski centar na Savi kao prva faza),
Beogradska tvrava, nova velika privredna zona na Autoputu, novo ostrvo "aplja", nova
eleznika stanica "Centar" u Prokopu, Ada Huja, Autokomanda, Veliko ratno ostrvo,
izvorite Maki, Avala. U toku sprovoenja GP mogue je definisati i druge velike projekte
(dorolska marina, pristanite, marina, LRT i dr.).
Za veliki projekat i teritoriju koji u ovom planu imaju radnu oznaku novo ostrvo "aplja", za
koju nije utvren odgovarajui toponim, potrebno je pre svake dalje razrade zvanino uvesti
odgovarajui naziv.
Izuzetno u okviru celine Ada Huja (izmeu mosta i fabrike hartije) mogue je izvriti
transformaciju bive deponije u novi kompleks komercijalnih aktivnosti, izradom
urbanistikog projekta umesto konkursa i regulacionog plana, kako je predvieno za ostale
velike projekte.
10.2 Praenje, kontrola i unapreenje procesa sprovoenja GP
301
U prethodnom periodu je bio naruen sistem praenja, kontrole i korekcije procesa u

prostoru. Da bi GP mogao da se efikasno primeni, nakon njegovog usvajanja bie potrebno
da se uspostavi koordinirani sistem stalnog unapreenja procesa sprovoenja.
10.2.1 Kontinualno generalno planiranje
Generalni plan Beograda je upravljaki instrument grada koji se koriguje i usvaja povremeno,
ali se analizira, odrava i priprema kontinualno tako da je njegovo usmereno unapreenje
mogue u svakom trenutku, a takoe u jednogodinjim, etvorogodinjim i desetogodinjim
ciklusima.
Radi obezbeenja kontinuiteta i aktuelnosti plana i planskih reenja nadlene gradske slube
i zaduena struna organizacija podnee Skuptini grada svake godine ocenu o sprovoenju
ovog plana i predloge za njegovu izmenu ili dopunu, odnosno tehnike korekcije u cilju
njegovog unapreenja. Postupak pristupanja izmeni GP na osnovu kontinualnog planiranja
moe biti stalno otvoren, ali se postupak usvajanja sprovodi u potpunosti u skladu sa
Zakonom i za ove dopune.
10.2.2 Kontinualno unapreivanje Pravila ureenja i graenja
Za sprovoenje Generalnog plana, kroz izradu planova detaljne regulacije izraena su
Pravila za ureenje i graenje objekata, parcelaciju, regulaciju i sl., kao i odgovarajua
pravila za razliite namene. Pravila su ugraena u Generalni plan i unapreuju se po istom
postupku kao GP. Unapreenje mora biti izvreno uz potovanje rezultata prakse prethodnih
pravila i uz odravanje sigurnosti i kontinuiteta u irem sistemu.
10.2.2 Unapreivanje urbanistikog informacionog sistema

Urbanistikog zavoda Beograda
Za uspeno uspostavljanje i razvoj grada potrebna je kvalitetna, aurna, dobro organizovana,
automatizovana informaciona osnova, kao deo upravljakog sistema grada. Urbanistiki
zavod treba da nastavi unapreivanje svoje informacione osnove, kao i povezivanje sa
drugim informacionim sistemima u gradu, koja e doprineti poboljanju urbanistikog i
prostornog planiranja u kontinualnom praenju planskih realizacija.
10.2.3 Aerofotogrametrijsko snimanje podruja grada u ciklusima od etiri
godine i aururanje geodetsko-katastarskih planova
Beograd je sa stanovita kartografije, geodezije i katastra izuzetno zaputen grad. Da bi se
ovaj nedostatak otklonio potrebno je da se donese gradska odluka za snimanje grada u
ciklusima od najmanje etiri godine. Tehnike i druge detalje oko snimanja treba da usklade
odgovarajue geodetske, urbanistike, katastarske i imovinsko-pravne slube, kao podlogu
za gradsku odluku.
302
Za kontinualno generalno planiranje i za sprovoenje GP Beograda 2021. godine od

posebnog su znaaja stanje geodetsko-planske i kartografske dokumentacije i potrebe u ovoj
oblasti. Potrebna geodetsko-planska i kartografska dokumentacija za implementaciju GP
2021. godine podrazumeva postojanje geodetsko-katastarskih planova i karata odreenog
sadraja, razmere, nivoa aurnosti i nivoa raspoloivivosti:

topografske katastarske planove 1: 500, 1:1000,

topografske planove 1: 500, 1:1000,
katastarske planove 1: 500, 1: 1000, 1: 2500,
lanove vodova 1: 500, 1: 1000, 1: 2500,
listovi Osnovne dravne karte 1: 5000.
Obnovu ODK treba podrati posebnim merama grada.

10.2.4 Instrumenti za unapreenja estetskih vrednosti
Potrebno je u prvoj fazi sprovoenja Generalnog plana uspostaviti nune instrumente za
unapreenje estetskih vrednosti u planovima, projektima i realnom gradskom prostoru,
Specijalizovane odluke, pravilnici i fondovi, ili struna tela i komisije, koje mogu da prue
pomo nadlenim slubama i udruenjima graana, treba da budu inicirani i organizovano
podrani delovi sistema.

zatite i unapreenja ivotne sredine
Podrku ostvarivanju Generalnog plana obezbedie donoenje posebnih programa, planova
i projekata od strane nadlenih organa gradske uprave i optina, kao i izrada odgovarajuih
strunih studija i ekspertiza i to:

lokalni program za odrivi razvoj grada Beograda, Lokalnu Agendu 21, koja treba
da obuhvati istovremeno reavanje socijalnih, ekolokih i ekonomskih problema,
sadanjih i buduih generacija, da opie vizije i politiku lokalnog razvoja, ciljeve,
zadatke, instrumente, akcije, metode i kriterijume za vrednovanje rezultata,
lokalne akcione programe za zatitu ivotne sredine, prema meunarodnoj
metodologiji (LEAP), na nivou optina i manjih prostornih celina kojima bi se utvrdili
lokalni ekoloki problemi i prioritetne akcije za njihovo reavanje,
projekat za institucionalno jaanje, osposobljavanje kadrova i tehnoloka
modernizacija organa za zatitu ivotne sredine, kako na nivou grada, tako i na nivou
optina,
program monitoringa ivotne sredine za Beograd, posebno zona vodoizvorita,
izrada ekolokog atlasa Beograda, kao veoma efikasnog sredstva za periodinu
proveru i izvetavanje o stanju ivotne sredine u gradu,
303

projekat razvoja informacionog sistema o ivotnoj sredini za podrku upravljanju

zatitom ivotne sredine na nivou grada,
registre zagaivaa ivotne sredine na podruju Generalnog plana sa katalogom
urbanistiko-ekolokih uslova za pojedine vrste objekata i delatnosti,
program razvoja sistema komunikacije sa graanima po pitanjima zatite ivotne
sredine, ukljuujui dostupnost informacija o ivotnoj sredini i ukljuivanje javnosti u
donoenje odluka po pitanjima zatite ivotne sredine,
izrada inicijalne analize (procene) uticaja za potencijalne bitne zagaivae u prostoru
Beograda,
podrka projektovanju i izgradnji postrojenja za preiavanje komunalnih otpadnih
voda i u reavanju problema tretmana i odlaganja opasnog otpada,
podrka u oblasti upravljanja komunalnim vrstim otpadom i izgradnji prave sanitarne
deponije sa postrojenjem za preradu sekundarnih sirovina,
podrka u oblasti ureenja i zatite pejzaa Beograda.

saobraajne infrastrukture
Podrku ostvarivanju Generalnog plana u ovoj oblasti obezbedie izrada posebne, studijske i
tehnike dokumentacije:

laki inski prevoz LRT,

most tunel na Adi Ciganliji,
drumsko-elezniki most preko Dunava kod Vine,
unutranji magistralni prsten,
studija izgradnje javnih garaa u velikim ulinim koridorima i na drugim javnim
povrinama.
10.3 Prva faza sprovoenja Generalnog plana

Jedan od zadataka GP jeste da sagleda potrebne i mogue intervencije u gradskom tkivu i
infrastrukturnim sistemima do 2006. godine. U metodolokom smislu taj zadatak je uraen
tako to je procenjivana ostvarivost pojedinih zahvata i analizirani efekti na dui rok, odnosno
do 2021. godine.
Prioritetne planske aktivnosti u izgradnji i ureivanju grada do 2006. godine su ureenje,
obnova i aktiviranje novih potencijala Centralne zone Beograda i aktiviranje novih gradskih
zona i etvrti razliitih namena uz obezbeivanje odgovarajuih saobraajnih i
infrastrukturnih sistema.
Evidentan je problem Beograda u oblasti saobraaja i veini infrastrukturnih sistema, tako da
e biti potrebno da se i ostalo postojee gradsko tkivo sa svojim posebnim lokacijama i
podrujima unapredi izgradnjom novih ulica, sistema za snabdevanje vodom i kanalizacijom,
infrastrukturom za grejanje, elektrosnabdevanje, upravljanje vrstim otpadom itd. Imajui to u
vidu, predlog prioriteta za 2006. godinu obuhvata i saobraajnice i infrastrukture za nove
delove i postojee tkivo.
Planom prioriteta za 2006. godinu su obuhvaena gradska podruja za rekonstrukciju i nova
podruja izgradnje, prioritetne saobraajnice, prioritetni delovi sistema za snabdevanje
toplotnom energijom i prirodnim gasom, zatim za vodoprivredu, vodovod i kanalizaciju i
ureivanje vodotoka, kao i delovi sistema za snabdevanje elektrinom energijom i
upravljanje vrstim otpadom
304
10.3.1 Prioritetne gradske zone

Ovim GP je predvieno nekoliko prioritetnih gradskih zona, od kojih je najvanija Centralna
zona Beograda sa Savskim amfiteatrom, Novobeogradskim centrom na Savi, Blokom 16
(Ue), centralnim potezom Novog Beograda od Ulice Mihaila Pupina do Bulevara Avnoj-a,
centrom "Limes", centrom na Slaviji, kulturno-istorijskim podrujem Kosanievog venca,
marinom Dorol i linearnim zonama koje ih povezuju, kao i zona Avala.
Ostale prioritetne gradske zone pripadaju razliitim gradskim namenama, to e obezbediti
relativno uravnoteeni razvoj itavog gradskog tkiva. Ove zone su zona centralnih aktivnosti
Autokomanda, privredna zona u Gornjem Zemunu sa odgovarajuim kanalizacionim
sistemom, privredna zona Autoput, otvaranje novih stambenih zona i prateih sadraja
(Banjiki vis, Vinjika banja - "Trudbenik"), robno-transportni centri Dobanovci i Zuce i robni
terminali Luka "Beograd".
Pored navedenih prioritetnih zona, koje se mogu smatrati razvojnim zonama Beograda ija
realizacija treba da pokrene i unapredi ukupan gradski sistem, GP izdvaja i nekoliko
prioritetnih zona za sanaciju spontano nastalog tkiva, kao to su Altina, Padina i naselja na
banatskoj strani Beograda.
Pored ovih zona, koje su vezane za vrlo naglaene i znaajne delove Beograda, planira se
ovim GP da unutar pojedinih urbanistikih celina, takoe postoje aktivnosti vezane za 2006.
godinu. Opisi ovih aktivnosti dati su u posebnom delu s obzirom na to da imaju lokalni
znaaj.
10.3.2 Saobraajni sistem
U prvoj etapi razvoja saobraajnog sistema potrebno je njegov razvoj, sa jedne strane,
usmeriti ka intervencijama u cilju sanacije stanja, a sa druge podrati planirani razvoj drugih
struktura na za to odreenim lokacijama.
Prva aktivnost u intervencijama na postojeoj putnoj i ulinoj mrei usmerava se ka detaljnijoj
planskoj razradi, rekonstrukciji i izgradnji delova primarne uline mree kao to su:

Vojvoanska ulica od Ulice Gandijeve do T6,

petlja na Autoputu za vezu sa ulicom proleterske solidarnosti,
saobraajnice 13 -13, produetak Bulevara Jurija Gagarina i rekonstrukcija postojeeg
podvonjaka,
juna deonica UMP na delu Bulevara vojvode Miia do Toinog bunara,
most ukarica centar kod Careve uprije,
vor Ulice 29. novembra sa Panevakim mostom i izgradnja dela 29. novembra do
Ulice Mije Kovaevia,
produetak T6 od Ugrinovake do Ulice cara Duana,
saobraajnica na potezu Slavija - ika,
veza stare Autokomande sa Autoputem za smer prema Niu,
deonica Ustanika Bulevar kralja Aleksandra,
deonice junog dela spoljne magistralne tangente od Banjice do naselja "Brae
Jerkovi" i veza sa Autoputem u petlji "Lasta",
delovi Ulice partizanski put,
intervencije na odreenim raskrsnicama.
305
Aktivnosti koje podravaju razvoj planiranih struktura su delovi nove primarne uline i
eleznike mree sa objektima prikazanim u garafikom prilogu "Plan prioriteta 2006. /prva
faza/". Poseban znaaj se daje razvoju lakog inskog prevoza - LRT u funkciji unapreenja
javnog gradskog saobraaja koji treba podrati to hitnijim aktivnostima na izradi generalnog
projekta ili druge odgovarajue studijske dokumentacije prve etape realizacije. U ovoj fazi
potrebno je stvoriti uslove za realizaciju predloenih aktivnosti izradom odgovarajue planske
i tehnike dokumentacije.
10.3.3 Snabdevanje grada vodom za pie
Zavrie se sve faze projekta "Sanacija i zatita izvorita Maki i Surinsko polje". Za objekte
iz Generalnog plana koji nee biti realizovani do 2006. godine zapoee izrada planske i
tehnike dokumentacije i otpoeti integrisana analiza i projekat sistemskih mera za
smanjenje potronje grada u vodi za pie, kako bi se predviene, a po mogunosti i ve
dostignute koliine, u budunosti smanjile na odrivi nivo za gradske resurse i ekonomiju.
U periodu do 2021. god. razvoj beogradskog vodovodnog sistema podrazumeva: nastavak
izgradnje novih izvorita (na lokaciji "Zidine", na levoj obali Dunava, i formiranje novog
izvorita Jarak-Klenak) koji je deo regionalnog vodovodnog sistema istoni Srem, izgradnju
novih postrojenja za preiavanje vode za pie (Maki, postrojenje "Jarak" - "Klenak") i
razvoj distributivne mree (drugi tunelski dovod, cevovodi, crpne stanice i rezervoari). Na
postojeim postrojenjima za preiavanje vode po potrebi podii e se tehnoloki nivo. U
toku su pripreme za izgradnju novog postrojenja "Maki 2" kapaciteta 2000 l/s. Objekti koji e
se realizovati do 2006. godine su sledei:
Izvorita:

izvorite "Zidina" - I faza

leva obala Dunava - I faza
Glavni dovodi
U prvoj fazi sprovoenja GP planirana je izgradnja, revitalizacija i rekonstrukcija postojee
mree i objekata distributivnog sistema. U sledeoj tabeli su prikazani glavni dovodi koji e
se ralizovati u prvoj fazi.
Tabela 85: Glavni dovodi
Glavni dovodi
Zavretak cevovoda Maki-Mladenovac do Zuke kapije
( deonica "Beli potok"-"Zuka kapija" )
Cevovod Zuka kapija - Kaluerica
Podsistem za prikljuenje Pinosave, Belog potoka - I faza
Vezni tunel T1-T2 i objekti na Julinom i Banovom brdu
Cevovod Ostrunica-Umka
Cevovod CS Dedinje-rezervoar Torlak
Cevovod od CS Beanija B do podruja potrnje
Cevovodi od CS Vraar do podruja potronje
Cevovod od Joefa urle do Milentija Popovia-I faza
Cevovod u saobraajnici T-6 do podruja potronje - vezano za
saobraajnicu T-6
Cevovod I zone, nastavak do rezervoara eleznik
Cevovod od CS Pionir do hidrotehnikog tunela vezano za saobraajnicu
306
Prenik (mm)
1200
400 600
350 - 600
2500
500
600
1000 1200
300 - 500 - 700
900
300
1000
400
Partizanski put
2000
800
400
500
Poetak realizacije tunela T2

Cevovod od Gazela do rezervoara Topiderska zvezda
Cevovod od CS Topider do rezervoara Topiderska zvezda
Cevovod od Vinjike ulice do Rezervoara Vinjica I
Crpne stanice
Planirana je rekonstrukcija crpnih stanica (po potrebi) i izgradnja sledeih:
CS "Vraar nova" I i II zona
CS "Beanija B"
Rezervoari
U sledeoj tabeli dat je spisak realizacije rezervoara u prvoj fazi.
Tabela 86: Rezervoari
Rezervoari
Mokroluko brdo - prva faza
Topiderska zvezda
Kaluerica 1- prva faza
Vinjica
Rakovica - prva faza
Zapremina (m3)
20.000
10.000 - 15.000
10.000
5.000
5000
10.3.4 Kanalisanje atmosferskih i otpadnih voda

U periodu do 2021. godine razvoj beogradske kanalizacije podrazumeva nastavak izgradnje
kapitalnih kanalizacionih objekata, kolektora, retenzija, crpnih stanica i postrojenja za
preiavanje otpadnih voda za pet planiranih nezavisnih sistema. Pre i donoenja konane
odluke o lokaciji i izgradnji postrojenja za zavretak centralnog kanalizacionog sistema
neophodno je izvriti kompletnu reviziju dosadanjih projekata i razraditi studiju alternativnih
mogunosti racionalizacije centralnog kanalizacionog sistema i njegovog zavrnog
postrojenja, ukljuujui ispitivanje mogunosti objedinjavanja postrojenja sa banatskim
sistemom.
Centralni kanalizacioni sistem:
nastavak izgradnje mokrolukog kolektora (Preernova - Duanovaka),
novi kolektor "Duboki potok",
iznalaenje konanog reenja za istovarite autocisterni sa slivnikim sadrajem,
nastavak izgradnje interceptora,
KCS "Ue" konano reenje - prva faza,
dovretak padinskog kanala i kolektor "eleznik" - "Sava" - prva faza,
zavretak primarnih objekata za blokove 25, 26, 29 i 30 na Novom Beogradu,
regulacija arkovakog potoka - prva faza,
nastavak izgradnje kolektora u Severnom bulevaru,
kini kolektor ukarike padine - prva faza,
kolektor u Junom bulevaru - vezano za saobraajnicu Juni bulevar,
kolektor na Adi Huji.
Batajniki kanalizacioni sistem:
307

KCS "Zemun polje II" - konano reenje - prva faza,

kini tunel Zemun polje - Dunav - prva faza,
kolektori od industrijske zone "Gornji Zemun" - prva faza.
Banatski kanalizacioni sistem:

izgradnja fekalnog kolektora od Panevakog puta do postrojenja za preiavanje, to
jest do KCS "Krnjaa 1" i potisnog voda od postrojenja do Dunava,
KCS "Krnjaa 1" - prva faza,
PPOV "Krnjaa" - prva faza,
zavretak fekalnog kolektora u Panevakom putu,
KCS "Krnjaa 2",
fekalni kolektor du Zrenjaninskog puta - prva faza,
zavretak kolektorskog sistema za odvoenje atmosferskih voda iz industrijske zone
"Panevaki rit" i aktiviranje KCS "Reva" sa potisnim vodom do Dunava - prva faza.
Ostruniki kanalizacioni sistem:
postrojenje za preiavanje "Ostrunica" - prva faza,
fekalni kolektor od Umke sa crpnom stanicom "Umka" do postrojenja,
fekalni kolektor od Ostrunice do postrojenja sa crpnom stanicom "Ostrunica".
Boleki kanalizacioni sistem (podsistem):
KCS "Vina" sa potisom do Dunava,
boleki fekalni kolektor do veze kaluerikog kolektora,
kalueriki fekalni kolektor.
Paralelno sa integralnom analizom i projektom sistemskih mera za smanjenje potronje
grada u vodi za pie (iz prethodnog poglavlja), analizirae se i efekti ovih mera na
kanalizacioni sistem, zavisno od utvrenih uticaja izvriti i usklaivanja dosad vaeih
kriterijuma grdske sanitacije.
10.3.5 Ureenje vodotoka
Obezbediti ue gradsko podruje od velikih voda reke Save i reke Dunava prema usvojenom
kriterijumu zatite:

308
zatita priobalja reke Save i reke Dunava od uticaja HE "erdap" u reimu rada pri
koti 69,50 mnm i vie, na delovima priobalja gde nije postignut odgovarajui stepen
zatite, usklaen sa buduom namenom prostora koja e se definisati predmetnim
GP;
rekonstrukcija obaloutvrde na levoj obali reke Save na potezu od Ua do starog
eleznikog mosta (niski nasipi);
izgradnja obaloutvrde na levoj obali reke Save na potezu od starog eleznikog mosta
do Bloka 70 (Toplana) u duini od oko 2,5 km;
rekonstrukcija obaloutvrde na desnoj obali reke Save na potezu od ua do uzvodne
pregrade na Ada Ciganliji u duini od 4,8 km;
rekonstrukcija nasipa na desnoj obali reke Save du Ade Ciganlije u duini od 6,4 km i
uzvodno od ostrunikog mosta u duini od 800 m;
izgradnja obaloutvrde na desnoj obali reke Dunav na deonici nizvodno od
Panevakog mosta u duini od 540 m, rekonstrukcija nasipa i obaloutvrde od ua
do restorana "aran";
izgradnja obaloutvrde i obezbeenje lesnog odseka na deonici od restorana "aran"
do izletita "13 maj".
Urediti male preteno bujine slivove, kompleksnim antierozionim radovima sa izgradnjom

malih brana - akumulacija i retenzija i regulacijom proticajnog profila:

regulacija Topiderske reke od km 12+300 do km 17+500;

regulacije Bele reke, Kijevskog potoka, arkovakog potoka, eleznike reke,
Boleice, Mirijevskog potoka, Jelezovca i Mokrolukog potoka do Ulice Milana
Toplice;
male akumulacije: akumulacija - retenzija na eleznikoj reci, retenzije na Kijevskom,
Kumodrakom, Banjikom, Rakovikom, Mokrolukom, arkovakom, Jelezovakom
potoku, Boleici i Topiderskoj reci, Vranovakom i Gleevakom potoku na
padinama Avale i na drugim potencijalnim profilima i prirodno jezero u Sremici.
Odbrana od unutranjih voda - melioracioni sistemi (Umka, Maki, Galovica, Bora, Krnjaa,
Reva i Ova).
Zatita vodotokova i kanalske mree od zagaenja sa posebnim aspektom na zatitu
izvorita vodosnabdevanja uvoenjem jedinstvene kontrole kvaliteta za sve vodotokove
(izgradnja postrojenja za preiavanje otpadnih voda, kao i sistema za predtretmane za
isputanje industrijskih i drugih otpadnih voda u kanalizaciju.
Razvoj integralnog teretnog i putnikog renog saobraaja i iskorienje postojeeg
potencijala koje pruaju izgraene obale i plovidbeni uslovi najvie kategorije propisani
meunarodnom konvencijom za srednjoevropske puteve i kanale.
Unapreenje i razvoj sportsko-rekreativnih aktivnosti na vodi, lova i ribolova uz aktiviranje
postojeih vienamenskih akumulacija "Resnik", "Bela reka", "eleznik" i prirodnog jezera u
Sremici.
Obezbediti zatitu i poumljavanje umskih zasada u priobalnim podrujima, kao i u forlandu
du odbrambenih nasipa (u skladu sa vodoprivrednom i umskom osnovom), a koji imaju i
funkciju zatite od talasa.
Uspostaviti odgovarajuu regulativu za sistemsko i organizovano korienje obale, priobalja i
akvatorije za razne namene (splavovi-restorani, sportske aktivnosti, rekreacija/splavovi i
sojenice), uklanjanje nelegalnih objekata i utvrivanje nadlenosti pojedinih institucija grada i
Republike.
10.3.6 Komunalni otpad i vrsti otpad
U tretmanu komunalnog vrstog otpada u prvoj fazi realizacije Generalnog plana je prioritet
uspostavljanje sistema upravljanja vrstim otpadom, sistema lokacija za primarnu pripremu i
selekciju materijala (pre prevoza na centralnu deponiju), sanacija postojee deponije i
postizanje faze sanitarne ispravnosti i funkcionalnosti odlaganja, kao i uspostavnjanje
kontrole nad ocednim vodama ispod deponije pre uputanja u vodotokove. Preventivna
kontrola nad gasovima koji su produkt odlaganja je takoe prioritet prve faze.
10.3.7 Elektroenergetika
U ovom periodu se planira izgradnja:
309

Prve faze TS 400/110 kV "Beograd 20", RP 110 kV u kompleksu TS "Beograd 1", 400
kV dalekovoda od TS "Beograd 8" do TS "Beograd 20", 110 kV dalekovoda od TS
"Beograd 20" do RP 110 kV "Beograd 1", dva kablovska voda 110 kV od RP 110 kV
"Beograd 1" do TS "Beograd 28".
Planira se i ugradnja jo jednog transformatora u TS 110/10 kV "Beograd 33" i TS
110/10 kV "Beograd 40" i izgradnja TS 110/10 kV "Centar", "Autokomanda",
"eleznik".
Planirano je i uvoenje kablovskog voda 110 kV u TS 110/10 "Beograd 40" (koji
povezuje TS "Beograd 6" i TE toplana) i izgradnja kabla 110 kV od RP 110 kV
"Beograd 1" do TS 110/10 kV "Centar", uvoenje kabla 110 kV u TS 110/10 kV
"Centar" (TS "Beograd 14" - "Beograd 15"). Planirana je: izgradnja kabla 110 kV od
TS 220/110 kV "Beograd 17" do TS 110/10 kV "Autokomanda".
Izgradnja dalekovoda 110 kV od TS 220/110 kV "Beograd 3" do TS 110/10 kV
"eleznik", izgradnja TS 35/10 kV "Bora II", "Batajnica III", "Ruanj", i drugih, sa
prikljunim vodovima 35 kV.
Izgradnja TS 10/04 kV, u skladu sa izgradnjom novih objekata i prirodnim porastom
vrne snage postojeih potroaa na teritoriji generalnog plana, sa odgovarajuom
mreom 10 i 1 kV (oko 400 objekata).
10.3.8 Sistem snabdevanja toplotnom energijom

Potrebno je zavriti planirane magistralne vodove u delovima grada gde nije realizovana
toplifikacija:

pravac Prokop stadion "Partizana" Kliniki centar Srbije,

Luka Beograd pravac SC "Pionir" (magistrala Dunav III),
pravac Bulevar vojvode Stepe ka Autokomandi,
pravac magistrala Trgovaka Vodovodska Julino brdo,
pravac Juni bulevar Konjarnik.
Potrebno je prioritetno razraditi i uvesti u upotrebu sistem pravila i stimulacija za svrsishodno

korienje alternativnih vidova energije, posebno solarne energije za potrebe stanovanja i
male proizvodnje, kao i korienje toplotnih pumpi i drugih efikasnih oblika korienja.
Formiranje sopstvenog ili meunarodnog istraivakog ili promotivnog centra za ovaj spektar
unapreenja je potrebno naroito u prvoj fazi sprovoenja.
10.3.9 Sistem snabdevanja prirodnim gasom
Za strateki razvoj gradskog gasovodnog sistema vezana je izgradnja gasovoda od GRS
"Beanija" do TO "Gornji Zemun", izgradnja gasovoda preko Dunava, povezivanje
industrijskih objekata koji su smeteni u gradu kao to su BIP "Mostar", GP "Rad", BIP
"Skadarlija" i plasman gasa u irokoj potronji na teritoriji grada Beograda, to je prioritetna
potreba za one prostore koji ne mogu da se snabdeju toplotom iz centralizovanog sistema
toplifikacije.
10.3.10 Telekomunikacije
310
U "Telekom Srbija" a.d. planirana je potpuna digitalizacija komutacione i transportne mree

do 2006. godine, kao osnovni uslov za modernizaciju i proirenje asortimana
telekomunikacionih servisa i usluga, kao i smanjenje trokova odravanja i eksploatacije.
Maksimalno iskorienje novih digitalnih tehnologija u komutacionoj i transportnoj mrei
zahteva uvoenje potpuno nove organizacije telekomunikacione mree i zajedniko
planiranje komutacione i transportne mree sa ciljem da se stvori jedinstvena platforma za
integraciju novih usluga (IN, Internet, ATM, mobilna telefonija...) sa postojeim servisima u
mrei.
Sa stanovita komutacione mree, cilj je da se do 2006. godine izgradi digitalna mrea koja
e imati dva nivoa komutacionih vorova od kojih je jedan nacionalni, a drugi regionalni nivo.
Nacionalni nivo predstavlja nivo meunarodnih i tranzitnih centrala dok regionalni nivo
predstavlja nivo lokalnih centrala (sadanje glavne centrale, pojedine vorne i rejonske
centrale u velikim gradovima). Svaki regionalni komutacioni vor realizovae se jednom
digitalnom telefonskom centralom uz vei broj udaljenih pretplatinih stepena i koncentratora
sa ukupnim kapacitetom reda 50.000 pretplatnika. Cilj je da se do 2005. godine postigne
penetrcija od oko 40 telefonskih prikljuaka na 100 stanovnika.
Digitalna mrea Srbije 2005. godine bie organizovana u 5 regiona (tranzitnih podruja) sa
seditem u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Niu i Pritini. Region Beograd obuhvata
sadanje tranzitno podruje Beograd. Regioni se sastoje od tranzitnih i lokalnih centrala.
Svaki region e imati po jednu tranzitnu centralu osim Beograda u kome e, zbog veliine
regiona, postojati dve tranzitne centrale. U prilog se daju podaci o lokalnim centralama dela
mrene grupe Beograd, odnosno mesne mree Beograd za planiranih 862.000 pristupa na
12 tandema.
Organizacija transportne mree planirana je u tri nivoa: nacionalni, regionalni i lokalni nivo
transportne mree. Kao preduslov izgradnje transportne mree za prenos signala velikog
kapaciteta planiran je nastavak intezivne izgradnje optikih kablova u svim nivoima
transportne mree. Planirani zavretak izgradnje predvienih optikih kablova je u naredne
dve do tri godine, poto je to osnova izgradnje SDH transportne mree u regionalnom i
nacionalnom nivou. Kapaciteti optikih kablova u nacionalnom i regionalnom nivou
transportne mree planirani su tako da su u obzir uzete i potrebe u lokalnom nivou
transportne mree.
Pored regionalnog i nacionalnog nivoa transportne mree, velika ulaganja se predviaju i u
transportnim mreama velikih gradova (na prvom mestu u transportnu mreu Beograda) kao
i u lokalnom nivou transportne mree na podruju ostalih vorova.
Proirenje kapaciteta MDM Beograd i supstitucija postojee analogne ravni zavisi od stepena
izgradnje pristupne mree, ali je direktno uslovljena i procentom poveanja pretplatnika na
tandem centralama.
Tabela 87: Tandem centrale
Naziv centrale
Ukupan broj ek. celina
Tandem Centar
70.000
Tandem Akademija
51.000
Tandem Dunav
79.500
Tandem Novi Beograd
71.500
Tandem Beanija
52.000
311
Tandem Zemun
95.000
Tandem Konjarnik
94.500
Tandem Krunski Venac
73.500
Tandem ukarica
65.000
10 Tandem arkovo
11 Tandem Guberevac
83.500
12 Tandem Vodovac
50.000
UKUPNO
76.500
862.000
11. PRAVILA ZA GRAENJE I OBNOVU

Pravilima graenja definisana su pravila koja se primenjuju prilikom sprovoenja Generalnog
plana.
Pravila graenja odnose se na sve namene i sve vrste gradskih blokova unutar tih namena.
Pojedinana pravila graenja odnose se na pojedinane namene (stanovanje i njegovi tipovi,
centri i njihovi tipovi, industrija i njeni tipovi, sport i njegovi tipovi itd), a obraena su u okviru
teksta o namenama.
Detaljnijom planskom razradom definiu se na osnovu konkretnih uslova lokacije, specifina
pravila i uslovi, koji moraju biti u okviru graninih vrednosti pravila i uslova ovog GP.
Pravila i uslovi su dati kao: minimalne vrednosti (irina ulice, rastojanja od granice parcela i
susednih objekata, procenat nezastrtih i zelenih povrina), obavezujui uslovi (regulaciona
linija, obavezujua graevinska linija, nain parkiranja), kao maksimalne vrednosti (spratnost,
stepen zauzetosti) i vrednosti date u rasponu (indeks izgraenosti, stepen zauzetosti). Na
osnovu pravila i navedenih uslova odreuje se gabarit objekta.
Pravila je mogue unapreivati po istoj proceduri po kojoj e se vriti izmene i dopune GP.
Pravila graenja obuhvataju znaenje primenjenih pojmova i opis njihovog korienja u
sprovoenju. Pravila graenja se odnose na:
namenu prostora,
saobraajne povrine,
javne prostore,
gradske blokove,
parcele,
zgrade,
intervecije na novim i postojeim objektima,
rekonstrukciju objekata,
nepokretna kulturna dobra, dobra koja uivaju prethodnu zatitu i objekate i celine koji
uivaju urbanistiku zatitu,
ulepavanje grada,
zelene povrine,
olakavanje kretanja lica sa ogranienim mogunostima kretanja,
energetsku racionalizaciju i
312
inenjersku geologiju.
313
11.1 Pravila graenja za planiranu namenu prostora
11.1.1 Dominantna namena prostora

Planirane namene prostora su definisane u poglavlju "Planirana namena prostora", kao i
odgovarajuim grafikim prilogom.
Namene definisane grafikim prilogom "Plan korienja zemljita 2021." predstavljaju
preovlaujuu, dominantnu namenu na tom prostoru, to znai da zauzimaju najmanje 50%
povrine bloka, odnosno zone u kojoj je oznaena ta namena. Svaka namena podrazumeva i
druge kompatibilne namene, prema tabeli kompatibilnosti namena i odgovarajuim uslovima.
Na nivou pojedinanih parcela u okviru bloka namena definisana kao kompatibilna moe biti
dominantna ili jedina.
Tabela 89:
Komaptibilnost namena
Javni objekti i
kompleksi
Sportski
objekti i
kompleksi
Zelene
povrine
Poljoprivredne povrine
Komunalne i
infrastruktpovr
ine
Saobraajne
povrine i
terminali
Javni objekti i
kompleksi
Sportski objekti i
kompleksi
Zelene povrine
Komunalne i
infrastrukturne
povrine
Saobraajne
povrine i terminali
X1
H2
X3
X9
X9
o
X4
X5
X6
X
o
H10
o
X
X7
X8
Poljoprivredne
povrine
Gradski centri
Gradski centri
Privredne zone
Stambeno
tkivo
Privredne
zone
Stambeno tkivo
OVA NAMENA JE KOMPATIBILNA ..
.. SA OVOM NAMENOM
X
X
o
o
o
Objanjenje napomena naznaenih u tabeli 84:

1. Stanovanje je kompatibilno sa manjim proizvodnim pogonima, kako je to dato u pravilima
za stanovanje, odnosno privredne delatnosti.
315
2. U okviru privrednih zona moe se nai poslovno stanovanje kao povremeno i privremeno,
koje ne podrazumeva odgovarajuu socijalnu infrastrukturu.
3. U okviru privrednih zona mogu se nai nauni instituti.
4. U okviru sportskih kompleksa mogu se nai komercijalni sadraji, hotelski kapaciteti, ali
u manjem procentu.
5. U okviru sportskih kompleksa, ukoliko to uslovi dozvoljavaju, mogu se nai
specijalizovane kole (sportske, trenerske), ili sportski kampusi koji koriste sadraje
sportskog centra.
6. Izuzetno je dozvoljena izgradnja pojedinanih javnih objekata republikog i gradskog
znaaja u zelenim povrinama pod uslovom da ti objekti ne remete osnovni karakter te
povrine i njenu ekoloku ravnoteu i da ne budu nieg znaaja od prostora zelenila u
kome se zida.
7. U okviru saobraajnih povrina mogu se nai magacini i skladita pod uslovom da su
zadovoljeni kriterijumi optih ekolokih uslova (prema Optim pravilima zatite ivotne
sredine) vezani za njihovu namenu i lokaciju.
8. U okviru saobraajnih povrina mogu se nai sadraji centara, kao to su hoteli i
komercijalni sadraji, ali bez stanovanja, osim poslovnog stanovanja.
9. Komercijalne zone i gradski centri su kompatibilni sa manjim proizvodnim pogonima i
komunalnim i infrastrukturnim povrinama kako je to dato u pravilima za komercijalne
zone i gradske centre, odnosno privredne delatnosti.
10. U okviru gradskih i prigradskih uma moe da se organizuje zona pasivne rekreacije,
zona aktivnog odmora, kao i zone sa sportskim objektima, otvoreni i zatvoreni bazeni,
zone kupalita, restorani, hoteli, marine, sport na vodi i dr., u skladu sa uslovima datim u
taki 4.8.11 - funkcionalno ralanjenje.
Za pojedine namene data je moguost potpune transformacije u drugu namenu na nivou
bloka ili zone u kojoj je oznaena ta namena. Transformacija je mogua iskljuivo prema
tabeli transformacije namena i datim uslovima za realizaciju transformacije.
316
Tabela 90:
Mogunost transformacije namene u druge namene
OVA NAMENA TRANSFORMIE SE..
Stambeno
tkivo
Privredne
zone
Gradski centri
Javni objekti i
kompleksi
Sportski
objekti i
kompleksi
Zelene
povrine
Poljoprivredne povrine
Komunalne i
infrastrukt.
povrine
Saobraajne
povrine i
terminali
o
11
H12
o
X
X
Saobraajne povrine
i terminali
Komunalne i
infrastrukturne
povrine
Poljoprivredne
povrine
Zelene povrine
Sportski objekti i
kompleksi
Javni objekti i
kompleksi
Gradski centri
Privredne zone
Stambeno tkivo
.. U OVU NAMENU
X
o
o
o
o
Objanjenje napomena naznaenih u tabeli 85:

11. Transformacija proizvodnih zona u stanovanje odnosi se na transformaciju postojeih
privrednih lokacija u postojeem stambenom tkivu u stanovanje.
12. Mogua je transformacija lokacija javnih namena u javno zelenilo.
Detaljnijom urbanistikom razradom detaljnije se definie namena prostora u skladu sa GP i

uslovima za kompatibilnost i transformaciju namena prema ovom pravilniku. Detaljna
namena prostora mora biti usaglaena sa trajnim dobrima i uslovima zatite prostora.
Povrine planirane za nova stambena naselja, privredne zone i zone za centralne aktivnosti
GP definisane su kao povrine preovlaujue namene, koje u obaveznoj detaljnijoj razradi
treba da se dopune povrinama za obavezne pratee funkcije prema normativima koji
obezbeuju maksimalni standard. Obavezne pratee funkcije su:
saobraaj,
infrastruktura,
javni prostori,
javno zelenilo,
ostale kompatibilne namene, a za stanovanje i obavezni sadraji socijalnog
standarda, objekti deije zatite, osnovne kole i objekti zdravstvene zatite.
317
Planirana povrina koje se od poljoprivrednog ili nekog drugog neizgraenog zemljita

privodi nameni definisanoj GP po pravilu se razrauje kao kompleks (celina) regulacionim
planom, a u granicu plana se ukljuuju i kontaktne zelene povrine (ukoliko ih ima).
11.1.2 Privremeno korienje javnih prostora do privoenja nameni
Privremeno korienje javnih prostora do privoenja nameni definisano je GP, ili planovima
detaljnije razrade, odnosno posebnim propisom. Odreuje se odgovarajuim programima
mrea privremenih objekata i posebnim odlukama Skuptine grada.
Za prostore koji su pod bilo kojim reimom zatite kao privremena namena dozvoljene su
samo intervencije uz izriite uslove institucija nadlenih za predmetnu zatitu.
11.2 Pravila graenja za saobraajnice
Ovim pravilima data su samo osnovna pravila za utvrivanje urbanistike regulative
saobraajnih povrina.
11.2.1 Definicija ulice
Ulica je javni prostor koji slui kretanju ili mirovanju vozila svih vidova saobraaja, biciklista,
peaka i invalida sa pomagalima. One omoguavaju komunikaciju ljudi i smetaj vodova
komunalne infrastrukture.
Regulaciona linija ulice jeste linija koja deli javnu povrinu ulice od povrina druge namene.
irina ulice je rastojanje izmeu regulacionih linija ulice.
Za sve tipove tkiva u posebnom delu ovih uslova dati su granini profili ulica.
11.2.2 Klasifikacija uline mree
Po funkcionalnom znaaju i ulozi u prostornoj organizaciji grada klasifikacija gradske putne
mree i ulica se zasniva na relativnom odnosu osnovnih funkcija kretanja i pristupa i deli se
na primarnu i sekundarnu. Primarnu ine gradski autoput, magistrale, ulice I i ulice II reda, a
sekundarnu pristupne ulice i parkiralita.
11.2.2.1 Primarna ulina mrea

Autoput je deo dravne i meunarodne putne mree i podlee posebnim propisima za
projektovanje i izgradnju.
318
Gradski autoput predstavlja deonicu daljinskih puteva u urbanizovanom delu grada.

Povezuje se sa meunarodnom, dravnom i meuregionalnom putnom mreom a koristi se i
u internom saobraaju za brzo povezivanje udaljenih delova grada meusobno i sa gradskim
teitem.
Postojea regulacija autoputa kroz Beograd u granicama Generalnog plana se u potpunosti
zadrava. Pristup kontaktnim zonama sa ove saobraajnice je mogu sa prateih ili servisnih
saobraajnica koje mogu biti odvojene uz postojei protoni kolovoz u reimu jednosmernih
kretanja i sa ulivno-izlivnim vezama na osnovne saobraajne tokove, ili na odreenom
udaljenju u reimu dvosmernih saobraajnih tokova sa kojih se veze na autoput ostvarauju
preko postojeih ili planiranih denivalisanih raskrsnica - vorova.
Graevinske linije planiranih objekata ne bi trebalo da budu na udaljenju manjem od 20 m
(10 m) od spoljne ivice kolovoza krajnje saobraajne trake.
U regulaciji ove saobraajnice nema podunog voenja biciklistikih i peakih tokova.
Kroz dalju plansku i tehniku razradu kontaktnih prostora uz ovu saobraajnicu posebnu
panju treba posvetiti izradi analiza uticaja na ivotnu sredinu i merama i uslovima koje treba
potovati sa ovog aspekta.
Magistrale su visokokapacitetne saobraajnice koje prolaze kroz aktivno gradsko tkivo i
oslanjaju se na magistralne i regionalne vangradske putne pravce. Slue za povezivanje
sadrajno razliitih gradskih celina. Na njima se obavlja brzi putniki saobraaj, ukljuujui i
gradski prevoz, kao i kanalisanje teretnih tokova.
Popreni profil sadri razdvojene kolovoze sa po 2+1 (2+2) saobraajnom trakom, srednjom i
ivinim razdelnim trakama i obostranim trotoarima. Minimalna regulaciona irina kod
rekonstrukcija postojeih ulinih profila iznosi oko 22,0 m i sadri odvojene kolovoze i
obostrane trotoare (7+2+7+2h3). Na novim deonicama, ukoliko to prostorne mogunosti
dozvoljavaju, ovaj profil treba dopuniti ivinim razdelnim trakama irine min 2,0 m sa
parternim zelenilom ili 4,0 m sa visokim rastinjem i drvoredima. Direktni pristupi ivinim
sadrajima nisu dozvoljeni, ali, ukoliko je to neophodno, potrebno je obezbediti posebne
trake. U uim gradskim zonama mogue je graevinske linije objekata postaviti na regulaciju
ovih saobraajnica. Preporuuje se da se zbog nepovoljnih efekata na prostor regulacioni
pojas, gde je to mogue, tretira pejzano, ili da se odgovarajuim nivelacionim reenjima
izbegnu neposredni kontakti sa ivinim sadrajima.
Poduno voenje biciklista je mogue unutar regulacionog pojasa uz odgovarajue odvajanje
od protonih kolovoza.
Pristupe garaama obezbeivati sa ulica nieg ranga, a snabdevanje vriti po posebnom
reimu.
Kontakti sa drugim saobraajnicama su mogui sa denivelisanim vezama ili povrinski u
sistemu koordinirane svetlosne signalizacije.
Ulice prvog reda
Ulice prvog reda slue za povezivanje pojedinih delova grada sa centrima i zonama
aktivnosti ili stanovanja. To su kapacitetni potezi namenjeni javnom i individualnom
putnikom saobraaju. U odnosu na spoljnu putnu mreu mogu se povezivati na puteve
regionalnog dometa.
319
Popreni profil sadri kolovoz sa po dve trake po smeru i obostrane trotoare. Minimalna
regulaciona irina kod rekonstrukcija postojeih ulinih profila moe iznositi 18,0 m, izuzetno
15,0 m (12+2h3 / 11,0 + 2h2).
Poeljno je pri planiranju ovih saobraajnica predvideti ire regulacije od pomenutih, pri
emu bi se obezbedile ivine razdelne trake sa zelenilom, biciklistike staze i sl. Ukoliko to
nije mogue, ove elemnte obezbediti u jedinstvenom poprenom profilu. Funkcionalni rang
oveh saobraajnica je mogue obezbediti u sistemu spregnutih jednosmernih ulica koje
svojim fizikim elementima obezbeuju ovaj funkcionalni rang.
Na ovim saobraajnicama se izuzetno moe organizovati ivino parkiranje izvan kolovoza.
Sa drugim ulicama ostvaruje veze u nivou sa obaveznom semaforskom signalizacijom.
Za odvijanje javnog gradskog saobraaja organizovati posebne trake i nie za autobska i
trolejbuska stajalita, ukoliko za to postoje mogunosti.
Ulice drugog reda
Ulice drugog reda predstavljaju vezni elemenat izmeu primarne i sekundarne putne i uline
mree. NJihov zadatak je da vre distribuciju ciljnog i izvornog saobraaja u okviru odreenih
urbanistikih zona.
Popreni profil sadri kolovoz sa trakom po smeru i obostrane trotoare. Minimalna
regulaciona irina iznosi 12,0 m, izuzetno 9,5 m (7+2h2,5 / 6,5+2h1,50). ire regulacione
mere ovih saobraajnica omoguavaju organizaciju parking povrina van kolovoza i
formiranje jednostranih ili obostranih drvoreda.
Raskrsnice sa drugim gradskim ulicama ostvaruje u nivou sa semaforskom ili ureenom
vertikalnom i horizontalnom signalizacijom.
Svaki od pomenutih funkcionalnih nivoa ostvaruje veze na raskrsnicama sa istim ili za jedan
viim ili niim funkcionalnim rangom. U odreenim sluajevima (posebnim zahtevima ili
potrebama) mogue je ostvariti veze i sa ulicama za dva viim funkcionalnim rangom.
11.2.2.2 Sekundarna ulina mree

Sekundarna ulina mrea je najbrojnija kategorija gradskih ulica i ini je splet internih ulica i
kolovoza koji slue za pristup do odreenih ciljeva. Dele se na pristupne ulice i parkiralita.
Pristupne ulice se blie definiu prema osnovnoj funkciji koju obavlja (stambene, poslovne,
trgovaka i sl.), a namenjene su individualnom i snabdevakom saobraaju, kao i parkiranju.
Mogu biti sa razdvojenim povrinama po pojedinim vodovima saobraaja (trotoari, kolovoz i
parkinzi) ili integrisanim, gde se formira jedinstvena povrina i koristi po kriterijumima
peaka. Mogue je da pojedine ulice sekundarne uline mree budu namenjene kretanju
iskljuivo jednog vida saobraaja, ili da budu namenjene za vie vidova sobraaja kao
jednistvena ulina povrina.
320
Ulice sa umirenim saobraajem se organizuju u pojedinim gradskim zonama u cilju

smanjenja broja vozila i njihove brzine kretanja, a reavaju se odreenim reimskim i
graevinsko-tehnikim merama.
Jednosmerne kolsko-peake staze slue za pristup parcelama i kuama, prvenstveno u
spontano nastalim naseljima. Ove ulice moraju da imaju najmanje na svakih 100 m
proirenja za zaustavljanje vozila, manipulaciju i sl.
11.2.3 Minimalni elementi poprenog profila
Za sve utvrene funkcionalne rangove gradske uline mree daju se odreeni funkcionalni
elementi poprenog profila sa minimalnim regulativnim merama za njihovu dalju plansku
razradu.
Tabela 91:
Ulini profili
Vrsta ulice i znaaj
Minimalna irina ulice

u (m) bez zelenila
Autoput
min 28
Gradski autoput
postojea
min 22,0
(7,0+2,0+7,0+2h3,0)
min 18,0
(2h6+2h3)
min 12,0
(2h2,5+7,0)
min 9,5
(2h1,5+4,5+2,0)
min 8,0
Magistralne saobraajnice
Ulice I reda
Ulice II reda
Pristupne ulice
Integrisane ulice
(2h1,5+3,0+2,0)
Napomena
posebni propisi za podruja van naseljenog mesta,
denivelisani ukrtaji, obezbeenje putnog i zatitnog
pojasa
denivelisani ukrtaji, pratee saobraajnice
bez parkiranja u irini ulice
sa parkiranjem uz poveanu irinu
sa parkiranjem i zelenilom uz poveanu irinu
sa podunim parkiranjem
sa podunim parkiranjem i jednosmernim kretanjem
vozila
Kolski prilazi
min 4,5
(1h3,0 + 1h1,5)
u jedinstvenom ulinom profilu
Jednosmerne kolskopeake staze
1h3,5
obavezna proirenja
Peake staze
min 0,8
Ulice u spontano nastalim

naseljima
neodreeno
samo na kratkim rastojanjima za jednosmerno

kretanje peaka
uz obaveznu analizu mogue zadrati postojee
irine
11.2.4 Opta pravila

11.2.4.1 Ulina mrea
Ulini profil ine svi horizontalni konstruktivni delovi koji su namenjeni razliitim vrstama
kretanja. Ulini profil se sastoji najee od kolovoznog dela i dela za kretanje peaka, kao i
sloenijih konstrukcija u kojima su i tramvajske ine, biciklistike trake, drvoredi, ozelenjene
trake, razdelna ostrva, prostori za parkiranje i sl.
U postojeem, izgraenom naselju, regulacija ulica ostaje nepromenjena, osim ako postoji
potreba za njenom izmenom, kao to je to poboljanje saobraajnog reenja, infrastrukture,
nivelacije, promena visinske regulacije okolnih objekata, stvaranje nove javne povrine i sl.
321
Radi postizanja potrebne uline irine u postojeim delovima grada potrebno je da se izrade
detaljniji urbanistiki planovi kojima bi se precizno sagledali svi elementi za planirane
rekonstrukcije. Poeljno je da detaljniji planovi za rekonstrukciju ulica obuhvate i okolno tkivo.
Nove ulice u novim delovima grada treba da budu planirane sa odgovarajuom trasom i
odgovarajuom irinom. Samo u izuzetnim sluajevima (teak teren, klizita, druge
oteavajue okolnosti i sl.) mogue je odstupanje od ovog pravila.
Pri planiranju gradskih inskih sistema njihova regulativa bie utvrena tokom njihove dalje
planske i tehnike razrade primereno tehniko-tehnolokim karakteristikama planiranog
inskog sistema.
Dozvoljeno je da se zbog obezbeenja potrebne irine ulice regulaciona linija u detaljnijim
urbanistikim planovima tako planira da preseca parcele i zgrade koje se nalaze uz ulicu. U
tom sluaju e parcele i postojee zgrade, u celosti ili delimino, biti otkupljene radi
sprovoenja radova na proirivanju ulice.
U sluajevima kada se iz objektivnih razloga (cena, kvalitetan graevinski fond i sl.) ne moe
obezbediti puna ulina irina, mogue je da se kroz detaljnije planove obezbedi samo irina
kolovoza, a da se peake staze i trotoari smeste pod kolonade u prizemljima zgrada uz
ulicu.
U spontano nastalim naseljima, selima i u posebnim sluajevima socijalnog stanovanja koje
se poboljava, mogue je, uz odgovarajue analize, zadrati postojee uline profile.
Profil ulice, pored saobraajne funkcije, ima i zadatak obezbeenja prostora za prolazak
komunalnih instalacija. U postojeim ulicama se zadrava postojei raspored instalacija i po
potrebi dopunjava i usklauje sa novim. U novim ulicama, ili u ulicama koje se rekonstruiu,
postoje posebna pravila za voenje instalacija.
Nadzemni i podzemni delovi okolnih zgrada i delovi drugih objekata koji su povezani sa
konstrukcijama saobraajnica i komunalnih postrojenja (podzemni peaki prolazi,
podzemne garae, tuneli za instalacije, tuneli za saobraaj i sl) mogu da se nalaze u irini
ulice izmeu regulacionih linija, a u skladu sa tehnikim propisima i detaljnijim urbanistikim
planovima.
Prilikom planiranja novih, ili rekonstrukcije postojeih ulica, treba teiti, gde god je to
mogue, da se obezbedi dvostrano ulino zelenilo (drvoredi, ive ograde, travnjaci i sl).
Najmanja irina za ulino zelenilo jeste 2,0 m (1,5 m). Ukoliko to nije mogue, obezbediti
dvostrano zelenilo. Prihvatljivo je i jednostrano ili ak i punktalno ozelenjavanje.
Prilikom planiranja proirenja ulica potrebno je u to veoj meri sauvati postojee kvalitetno
drvee. U sluajevima stambenih ulica koje nisu due od 150 m dozvoljeno je da se
sauvano drvee nalazi na minimum 0,40 m od ivice kolovoza u trotoaru.
Biciklistike trase (trake i staze) mogu se voditi zajedno sa motornim saobraajem u ulicama
nieg ranga od autoputa, zajedno sa peacima i izdvojeno od ostalih vidova saobraaja.
Ukoliko je obim motornog i peakog saobraaja takav da moe ugroziti bezbednost
odvijanja saobraaja treba biciklistiki saobraaj izdvojiti u posebne staze. Osnovni principi
za provlaenje biciklistikih koridora su: koristiti mirne (stambene) ulice, izbegavati ulice sa
nepovoljnim nagibima, trase polagati kroz ozelenjene prostore, trasama povezivati zone
stanovanja, rekreacije i centralnih aktivnosti i u zonama atrakcije planirati prostore za
parkiranje bicikla. Minimalna irina jednosmerne biciklistike staze je 1,0 m (1.25 m), a
dvosmerne 2,0 m (2.5 m).
322
Peake povrine (staze i trotoari) su sastavni elemenat poprenog profila svih gradskih
saobraajnica. One se obavezno fiziki izdvajaju u posebne povrine, zatiene od ostalih
vidova motornog saobraaja, izuzev kod integrisanih ulica. irina trotoara zavisi od namene i
atraktivnosti okolnog prostora i intenziteta peakih tokova. Minimalna irina trotoara za
kretanje peaka iznosi 0,8 m (1.0m), a za kretanja i invalida sa pomagalima je 1.5 m. Za
mimoilaenje peaka minimalna irina iznosi 1.5 m a invalida sa pomagalima 1.8 m.
11.2.4.2 Parkiranje i garairanje
Parkiranje / garairanje ovim GP je planirano da bude realizovano na skupnim parkinzima /
garaama na obodu ili u unutranjosti blokova, na pojedinanim individualnim parkinzima /
garaama u zgradama ili u dvoritima i u ulinim profilima onih saobraajnica koje su
funkcionalno nieg ranga i u kojima je mogue, ne remetei motorni i peaki saobraaj,
organizovati ulino parkiranje.
Potrebni kapaciteti za parkiranje i garairanje utvruju se na osnovu planiranog stepena
motorizacije, planirane raspodele na sredstva prevoza, vrste i veliine sadraja, postojeih
normativa i u zavisnosti od dela gradske teritorije. Problem parkiranja treba istraivati i teiti
formiranju normativa i pravila primerenih beogradskim potrebama.
U izradi detaljnijih urbanistikih planova kapacitete za parkiranje i garairanje
planirati prema uslovima datim u "Osnovnim namenama obuhvaenog prostora".
utvrditi i
Prilikom nove izgradnje zajedniko pravilo za sve zone grada je da se sve potrebe za
parkiranjem / garairanjem zadovolje na parceli na kojoj se gradnja vri. Izuzetno, dozvoljeno
je da se potrebe za parkiranjem zadovolje i na nekoj drugoj parceli, ukoliko se izgradnja
parkinga / garae na toj parceli izvodi uporedo sa gradnjom matine zgrade u istom ili
susednom bloku.
Ostala pravila za parkiranje / garairanje su sledea:
Ovim GP se planira da se deo potreba za parkiranjem reava izgradnjom garaa kao
samostalnih objekata na regulaciji bloka, kapaciteta koji se utvruje detaljnijom
razradom. Garae mogu biti kombinovane sa drugom odgovarajuom namenom.
Treba teiti da se za ovu svrhu zauzme to manji broj parcela. Idelano je da se
zauzme jedna parcela.
U unutranjem delu kompaktnog bloka takoe je mogue, ako to prostorni i tehniki
uslovi dozvoljavaju, formiranje parkinga ili podzemne garae u funkciji korisnika bloka,
a krovna povrina podzemne garae se parterno ureuje kao zelena povrina.
Javne garae mogu da se organizuju ispod javnih povrina: trgova, otvorenih pijaca,
ulinih raskra, cvetnjaka na ozelenjenim povrinama i sl.
Parkiranje u regulaciji stambenih ulica

organizuje se na parking povrinama u nii
du ulice u regulacionoj irini ulice vodei
rauna o uslovima kretanja peaka,
protonosti
motornog
saobraaja
i
bezbednosti svih uesnika u saobraaju.
323
Podzemne etae planirane za garairanje ne raunaju se u BGRP na parceli ili u bloku.

11.3 Pravila graenja za javne prostore
Javni urbani prostor u smislu ovog pravilnika je svaki otvoren prostor u gradu koji je
namenjen optem korienju i dostupan svim graanima za kretanje i korienje u cilju
obavljanja razliitih aktivnosti vezanih za taj prostor, za sadraje u okolnim gradskim
blokovima i za grad u celini.
Granice javnog urbanog prostora ine, po pravilu, deonice regulacionih linija okolnih blokova.
Ambijentalni sklop javnog urbanog prostora ine otvorene povrine samog javnog prostora i
elementi fizike strukture okolnih blokova koji su neposredno sagledivi iz javnog prostora i
koji su obuhvaeni prvim redom parcela uz njegove granice. Planirane intervencije moraju
tretirati sve elemente ambijentalnog sklopa javnog urbanog prostora jedinstveno i celovito.
Koncentrisani javni urbani prostori (trgovi,

parkovi, skverovi, otvorene pijace, ulina
raskra)
predstavljaju
vorita
urbanog
identiteta oko kojih se koncentriu razliiti objekti
i aktivnosti.
Linearni javni urbani prostori predstavljaju i specifine ulice razliitog saobraajnog ranga,
etalita i kejovi koji predstavljaju ose urbanog identiteta, du kojih se koncentriu razliiti
sadraji, na koje se oslanjaju drugi otvoreni prostori i koje povezuju razliite znaajne take
karakteristine za identitet pojedinih delova gradskog tkiva.
11.3.1 Pravila graenja za javne urbane prostore u tradicionalnom tkivu
Podruje starog Beograda i Starog jezgra Zemuna. Neophodno je da se na svim delovima
ovog podruja i u svim fazama rada ostvari konstruktivna saradnja slube urbanistikog
324
planiranja, slube zatite spomenika kulture i drugih relevantnih faktora u skladu sa

definisanim stepenom zatite i predvienim karakterom odgovarajuih intervencija.
Postojei javni prostori (trgovi, parkovi, skverovi, pijace, raskra, kao i etalita na kejovima
i znaajni ulini potezi) zadravaju se u svojim postojeim granicama i sa postojeim
osnovnim namenama, osim u sluaju kada se detaljnijom urbanistikom razradom granice i
namene menjaju u kontekstu od opteg znaaja bitnim za dalji razvoj i ambijentalnu vrednost
dela grada kome pripadaju, ili grada u celini. Povrina javnih prostora planskim
intervencijama treba da se uveava, a ne smanjuje.
Sve intervencije u postojeim javnim urbanim prostorima i u njihovom neposrednom
okruenju treba da budu uslovljene rezultatima prethodno izvrenih istraivanja u pogledu
identifikovanja vrednosti parternih reenja, zelenila, vizura, objekata u okolini ili u sklopu
javnih prostora, skulptorskih i drugih elemenata ureenja, koje treba sauvati i reafirmisati,
kao i identifikovanja elemenata koji naruavaju integritet, identitet i vrednosti prostora i koje
treba ukloniti ili modifikovati.
Specifine mere za preureenje javnih urbanih prostora i njihovog neposrednog okruenja
treba da se ustanove na osnovu rezultata ovih istraivanja u smislu zatite i rehabilitacije
pojedinih vrednih elemenata ili itavih sklopova zateenog graditeljskog naslea, dogradnje
nedostajuih ili oslobaanje od neadekvatnih ili suvinih elemenata, a u cilju formiranja
urbanog ambijenta koji odgovara karakteru i znaaju konkretnog javnog prostora i njegovoj
ulozi u sklopu neposredne i ire okoline. Intervencije koje se zbog optih gradskih potreba
moraju vriti u okvirima javnih urbanih prostora ili njihovog okruenja - ambijentalnog sklopa moraju biti izvedene tako da ne ugroze njihov kulturno-istorijski i likovni identitet i vrednosti.
Istraivanja i specifine mere za pojedine javne urbane prostore se vre u okviru nezavisne
studije, konkursa ili odgovarajueg detaljnijeg urbanistikog plana i predstavljaju uslov za
dalju realizaciju.
Detaljniji planski dokument za podruje ambijentalnog sklopa jednog javnog urbanog
prostora u tradicionalno formiranom urbanom tkivu treba da obuhvati sam javni urbani
prostor i relevantne delove njegove neposredne okoline - u optem sluaju parcele u
kontaktnoj zoni okolnih blokova. Usvojeni planski dokument za ovako definisano podruje
treba da predstavlja steenu obavezu za izradu regulacionih planova i drugih planskih akata
za blokove ije delove zahvata.
Ukoliko se predvia planska razrada delova gradskog tkiva koji tangiraju javni urbani prostor
za koji nije prethodno sainjen odgovarajui planski dokument, neophodno je da se podruje
takvog nameravanog plana proiri na ambijentalni sklop toga javnog prostora ukoliko je u
pitanju vorite, odnosno na logino izdvojenu deonicu ukoliko je u pitanju linearni javni
prostor.
11.3.2 Pravila graenja za javne urbane prostore u postojeem novoizgraenom tkivu
Podruje Novog Beograda. Potrebno je da se putem detaljnijih urbanistikih planova sa
planovima parcelacije, ili putem prethodno sprovedenog konkursa za pojedine blokove, izvri
restrukturiranje njihovog unutranjeg prostora, ime bi se postigla njegova diferencijacija na
namenski ograniene prostore uz postojee i eventualno novoplanirane sadraje i na javni
urbani prostor u kome bi nali odgovarajue mesto elementi lokalnih ulica, trgova, skverova i
parkova.
325
Sve intervencije u Novom Beogradu i drugim postojeim novim naseljima koja su planirana u
tipu otvorenog bloka treba da budu u skladu sa dominantnim tipom izgradnje otvorenih
blokova, pri emu je potrebno delikatno formirati i uspostaviti kontinuitet javnih prostora
ivinom izgradnjom du loginih ulinih poteza tipom slobodnostojeeg objekta.
Formiranje zatvorenih blokova i odgovarajuih javnih prostora u navedenoj tipologiji iskljuje
se. Kompaktne zelene povrine unutar blokova su posebno bogatstvo i obeleje tipologije
izgradnje ove zone, pa se iskljuuje usitnjavanje i izgradnja u okviru njih.
11.3.3 Pravila graenja za javne urbane prostore na novoplaniranim lokacijama
Kod planiranja novih urbanih celina u nekom od planiranih tipova gradskog tkiva obavezno
je, pored standardnih linearnih javnih prostora - ulica, planirati i koncentrisane javne prostore
kao nova vorita urbanog identiteta tog dela grada.
Ukupno uee javnih prostora za nova naselja ne moe biti manje od 40% planirane
teritorije, a mogue je i vee uee. Za znaajne i elitne prostore to je i obavezno.
Javni prostori treba da budu odgovarajueg oblika i karaktera u odnosu na tip bloka u kome
se nalaze, a proporcije usklaene sa preovlaujuom visinom kontaktnih blokova. Sve
odrednice ovog pravilnika koje se odnose na istraivanje odnosa mikro ambijenta znaajnijih
javnih prostra i makro ambijenta grada ili dela grada (na primer vizure, odnos sa drugim
javnim prostorima, dominantama u prostoru) za intervencije na postojeim javnim prostorima
treba sprovesti i kod definisanja novi javnih prostora.
11.4 Pravila graenja za blokove

11.4.1 Definicija bloka
Na teritoriji GP postoje gradski blokovi i predeoni blokovi, koji se razlikuju po poloaju,
nameni, veliini i granicama.
Gradski blok se nalazi u okviru izgraenog tkiva centralne zone, srednje zone, spoljne zone i
rubne zone. To je povrina omeena:

saobraajnim objektima (putevima, ulicama,

kolsko-peakim
stazama,
eleznikim
prugama, vodenim povrinama),
i/ili prirodnim i vetakim preprekama (vei
nasipi, useci, obalo-utvrde, kose, odseci,
duboke jaruge...),
i/ili granicama veih namena javnih i
komunalnih sadraja,
i/ili drugom namenom,
i/ili granicama optine,
i/ili granicama statistikog kruga.
Predeoni blok se nalazi u otvorenom predelu srednje zone, spoljne zone i rubne zone. To je
povrina omeena:
326

prirodnim linijiskim strukturama (ivice drugog

predeonog elementa, potoci, kanali i ostale
vodene povrine...),
saobraajnim objektima (putevima, seoskim
putevima, poljskim putevima, kolskopeakim stazama, eleznikim prugama),
i/ili vetakim preprekama (vei nasipi,
useci, obaloutvrde, kose, odseci, duboke
jaruge,ikare...),
i/ili granicama drugih namena (javnih i
komunalnih sadraja, stambenih blokova...),
i/ili granicama optine i/ili granicama
statistikog kruga.
Predeoni blok, samo izuzetno, zauzima povrinu unutar regulacionih linija.

11.4.2 Pravila za regulaciju bloka
Regulacija bloka, odnosno njegova veliina i oblik, definiu se odreivanjem regulacionih
linija u detaljnijoj planskoj razradi.
Horizontalna regulaciona linija bloka je granica
izmeu javne povrine i komunikacije gradskog
znaaja (ulice, trgovi, pristupi) i korisnike
povrine bloka. Javne povrine unutar bloka
(pristupne saobraajnice, parkinzi, zelenilo,
deija igralita) lokalnog znaaja imaju svoju
parcelu i nalaze se unutar regulacionih linija
bloka.
Javne povrine (parka, skvera, trga i druge vee javne

komunikacijama gradskog znaaja, takoe su definisane kao blok.
povrine),
ograniene
Vertikalna regulacija bloka najee nije

jedinstvena nego samo preovlaujua i
definisana je:

irinom ulice,
uslovima za ureenje kontaktne
povrine i
makrouslovima ambijenta.
javne
Visina novog objekta uslovljena je preovlaujuom visinom objekata u bloku i objekata u

naspramnom bloku.
327
U blokovima gde su visine objekata ujednaene,

ekstremno niski pojedinani objekti prilikom
nadgradnje ili zamene novim mogu se usaglasiti
sa preovlaujuom visinom objekata u bloku,
bez obzira na urbanistike parametre bloka, koji,
u tom sluaju, mogu biti i prekoraeni. Potpuno
usaglaavanje
visina
u
bloku,
prema
odgovarajuem gabaritu obodnih ulica, nije
obavezujue,
osim
ako
detaljnijom
urbanistikom
razradom
nije
drugaije
predvieno.
Povrina bloka je povrina unutar regulacionih

linija bloka, odnosno zbir povrina svih
pripadajuih parcela unutar granica bloka.
Povrinom bloka se smatra ona povrina koju
utvrdi plan detaljnije razrade, odnosno povrina
unutar postojeih regulacionih linija bloka.
11.4.3 Pravila za transformaciju bloka

Mogunosti transformacije tipova stambenih blokova u drugi tip definisani su u delu Namena
prostora - Stanovanje i stambeno tkivo.
11.5 Pravila graenja za parcele

11.5.1 Definicija parcele
Parcela je najmanja povrina na kojoj se moe
graditi ukoliko je u graevinskom podruju.
Parcela je definisana pristupom na javnu
povrinu,
granicama
prema
susednim
parcelama i prelomnim takama koje su
odreene geodetskim elementima.
Detaljnija regulaciona razrada prostora prihvata
granice postojeih parcela, osim u sluaju kada
parcela nije uslovna za planiranu izgradnju i
328
kada se promena granica parcele vri u korist

javne povrine ili javne namene.
11.5.2 Mogue transformacije parcela - preparcelacija
Uslovi za mogue transformacije parcela blie se definiu detaljnijom razradom u okviru
pravila za promenu granica parcela datih ovim GP.
Postojee parcele iji je front prema saobraajnici manji od 6 m, parcele nepravilnog oblika,
kao i parcele povrine manje od 150 m2, nisu parcele na kojima je mogua izgradnja.
Do detaljnijeg planskog odreenja statusa ovih parcela na njima je mogua samo
revitalizacija ili sanacija postojeih objekata ili privremeno proirenje objekata zbog
poboljanja uslova stanovanja. Za ovakve parcele, ukoliko je to mogue, treba primeniti
postupak ukrupnjavanja sa susednim parcelama radi poveanja kapaciteta u pogledu
izgraene povrine ili spratnosti zgrade.
Promena granica postojee parcele i formiranje
novih se vri na osnovu
optih pravila za
parcele i na osnovu posebnih pravila za
odreenu namenu i tip bloka, definisanih ovim
pravilima graenja. Novoformirane parcele treba
da imaju geometrijsku formu to bliu
pravougaoniku ili drugom obliku koji je
prilagoen terenu, planiranoj nameni i tipu
izgradnje.
Podela postojee parcele na dve ili vie manjih parcela vri se pod sledeim uslovima:
podela se vri u okviru granica parcele,
pristup na javnu povrinu novoformiranih

parcela moe se obezbediti i sa
sukorisnikih povrina,
podelom se ne mogu formirati parcele koje

su substandardne u pogledu veliine i
naina gradnje u odnosu na neposredno
okruenje, odnosno planirani tip izgradnje.
Spajanje dve ili vie postojeih parcela radi formiranja jedne parcele vri se pod sledeim
uslovima:
spajanje se vri u okviru granica celih
parcela, a granica novoformirane parcele
obuhvata sve parcele koje se spajaju;
spajanjem parcela vaea pravila izgradnje
za planiranu namenu i tip bloka se ne mogu
menjati, a kapacitet se odreuje prema
novoj povrini. Zbog bolje organizacije i
iskorienosti prostora on moe biti vei od
zbira pojedinanih
kapaciteta spojenih
parcela;
329
spajanjem se formira parcela na kojoj tip

izgradnje, bez obzira na veliinu parcele,
treba da bude u skladu sa neposrednim
okruenjem, a u zatienim podrujima u
skladu sa uslovima zatite.
Preparcelacijom dve ili vie postojeih parcela mogu se formirati dve ili vie novih parcela po
pravilima za spajanje parcela i podelu parcela.
Preparcelacija nije dozvoljena na parcelama

koje su predviene za podizanje objekata javne
namene, kao i na parcelama na kojima se ve
nalaze javni objekti, spomenici kulture i legati ili
drugi objekti od javnog interesa, osim u sluaju
kada se predmetni prostor uveava.
Preparcelacija u postojeim otvorenim blokovima novih naselja i nekim otvorenim,

kompaktnim i meovitim blokovima centralne i srednje zone, gde nije izvrena odgovarajua
parcelacija, predviena je na sledei nain:

preparcelcija je mogua ukoliko su najpre

definisane parcele za javnu namenu;
parcela mora obuhvatati, osim objekta,
potreban parking prostor i pripadajue
zelenilo;
ukoliko u otvorenim blokovima, a za ostale
prema pravilima, nije mogue odrediti
parcelu za svaki objekat, mogue je
definisati zajedniku parcelu za nekoliko
objekata po istim kriterijumima;
pripadajue zelenilo odreuje se po normativu 12 15 m2 / stanovniku;

ukoliko su parkiralita odvojena od objekata, ona mogu biti na posebnoj parceli javne
namene, ili na zajednikoj parceli koju koristi vie objekata.
11.5.3 Regulacija parcele za novu izgradnju

Urbanistika pravila za regulaciju parcele za novu izgradnju, u novoplaniranim blokovima,
definiu se na osnovu detaljnije urbanistike razrade, pri emu ne treba primenjivati
minimalne vrednosti regulacije parcele.
Regulacija parcele za izgradnju znai definisanje graevinskih linija na parceli u odnosu na:
330

regulaciju bloka,
bone susedne parcele i
unutranju susednu parcelu.
Sve graevinske linije u granicama parcele moraju biti postavljene tako da:
ne predstavljaju smetnju funkcionisanju objekta na parceli,
ne predstavljaju smetnju pri postavljanju mree infrastrukture,
ne smeju da ugroze funkcionisanje i statiku stabilnost postojeih objekata na
susednim parcelama.
Planirani poloaj zgrade na parceli se definie graevinskom linijom.
Graevinska linija je horizontalna projekcija graevinskih ravni u okviru kojih se gradi objekat
ispod i iznad tla.
Graevinska linija podzemnih etaa ili objekata je horizontalna projekcija graevinskih ravni
u okviru kojih se grade podzemne etae, odnosno objekat.
Graevinska linija prizemlja se definie posebno, ukoliko se ne poklapa sa graevinskom
linijom.
Graevinska linija je obavezujua kada se zgrada mora postaviti na nju - na primer u
sluajevima kada se poklapa sa regulacionom linijom, kada je potrebno zadrati definisano
rastojanje do regulacione linije (kod objekata sa predbatom), kod nekih tipova individualnog
stanovanja itd.
U ostalim sluajevima graevinska linija daje maksimalnu granicu gradnje, u koju se upisuje
osnova objekta. Osnova objekta moe biti manja od maksimalne granice gradnje.
Maksimalna granica gradnje odreuje odnos sa susednim objektima, u skladu sa optim i
pojedinanim pravilima ovog pravilnika za razliite tipove blokova.
Vrsta, poloaj i stepen obaveznosti planiranih graevinskih linija definie se planom detaljnije
razrade.
331
11.5.4 Odnos graevinske linije prema regulacionoj liniji bloka
Odnos
graevinske
linije
(GL)
prema
regulacionoj liniji bloka (u daljem tekstu
regulacije bloka - RL) odreuje se rastojanjem
od regulacione linije bloka.
Odstojanje graevinske linije od regulacije bloka iskazuje se numeriki.

Graevinska linija
moe da bude na
odgovarajuoj regulacionoj liniji bloka, ili da
bude povuena od regulacione linije ka
unutranjosti bloka (parcele).
Za svaki tip bloka dato je u posebnim pravilima
mogue rastojanje graevinske linije planiranih
objekata od regulacione linije bloka.
Kod postojeih blokova, graevinska linija prema regulaciji koja je definisana postojeim
objektima koji se zadravaju, obavezujua je za poloaj graevinske linije planiranih
objekata. Svaka promena poloaja GL u odnosu na RL mora se definisati detaljnijom
urbanistikom razradom. Ostale graevinske linije na parceli definisane su posebnim
pravilima.
Povlaenje graevinske linije novog objekta od
osnovne regulacije, u postojeem bloku u kome
se graevinska i regulaciona linija poklapaju,
moe se planirati na jednoj ili vie parcela i ne
moe biti na frontu manjem od 30 m. Kod
kompaktnih i meovitih blokova u neprekinutom
nizu obavezno je povlaenje uraditi sa veznim
elementom prema susednim objektima koji se
nalaze na regulaciji.
332
Graevinska linija za nadzemne, podzemne objekte i delove objekta koji su u sistemu

funkcionisanja saobraaja (podzemni peaki prolazi, podzemne garae) i komunalnih
postrojenja definie se u pojasu regulacije javnih povrina.
Graevinska linija nadzemnih, podzemnih

objekata i delova objekta koji nisu u sistemu
funkcionisanja
saobraaja
i
komunalnih
postrojenja ne mogu izai iz okvira regulacione
linije bloka, osim delova objekta definisanih
Pravilima.
11.5.5 Odnos graevinske linije prema susednim bonim parcelama

Graevinske linije prema susednim parcelama definiu koncept izgradnje u bloku.
U odnosu na susedne parcele, objekti mogu biti postavljeni:
u neprekinutom nizu,
u prekinutom nizu i
kao slobodnostojei.
Neprekinuti niz
U neprekinutom nizu objekat na parceli dodiruje
obe bone linije graevinske parcele, a
rastojanje izmeu dva susedna objekta
postavljena u neprekinutom nizu je 0,0 m u
sistemu dvojno uzidanih objekata.
Na mestu kontakta novog i postojeeg objekta
graevinska linija treba da bude kontinualna u
irini veznog elementa na ulinoj fasadi, ili
neophodnih rastojanja (od granice parcele i od
susednih objekata) za dvorini deo objekta.
Regulacione linije za nove objekte u postojeim blokovima se definiu prema pravilu za
neprekinuti niz. U cilju provetravanja bloka i boljih ekolokih uslova
mogu se primeniti i pravila za prekinuti niz.
Sva pravila za neprekinuti niz vae i za atrijumske i poluatrijumske objekte.
333
Prekinuti niz
Kada se u nizu (bloku), osim dvojno uzidanih,
javljaju i jednostruko uzidani objekti, dobija se
prekinuti niz. Rastojanja novog objekta od bone
granice parcele, odnosno od objekta na
susednoj parceli, definisana su u pravilima za
odgovarajui tip bloka.
U sluaju nove izgradnje na obe susedne

parcele prekinutog niza, minimalno rastojanje
graevinske linije od bone, zajednike granice
parcele je 1/5 visine planiranog objekta, ali ne
manje od 3 m, kada je dozvoljeno na bonim
fasadama otvaranje samo otvora pomonih
prostorija. Ukoliko zbog postojeeg stanja nije
mogue realizovati udaljenost od 3 m mogue je
smanjiti minimalno rastojanje bonih fasada na
2,5 m.
U sluaju da je na mestu prekinutog niza

postavljen postojei objekat, rastojanje bone
graevinske linije novog objekta se odreuje od
graevinske linije postojeeg objekta i iznosi
najmanje 1/3 visine vieg objekta, ali ne manje
od 4 m pri, emu je rastojanje graevinske linije
novog objekta od bone, zajednike granice
parcele, minimum 2,5 m.
Ukoliko je rastojanje objekta od susednog

objekta do 1/3 visine vieg objekta, dozvoljeno
je na bonim fasadama objekata otvaranje
prozora samo pomonih prostorija. Ukoliko je
rastojanje objekta od susednog objekta vee od
1/3 visine vieg objekta, dozvoljeno je otvaranje
prozora stambenih prostorija na bonim
fasadama objekata.
Slobodnostojei objekti
334
Slobodnostojei objekti su oni ije bone

graevinske linije i graevinske linije prema
zadnjoj liniji parcele ne dodiruju odgovarajue
linije graevinske parcele.
Minimalno rastojanje slobodnostojeeg objekata

definie se u odnosu na susedni objekat i iznosi
minimum 2/3 visine vieg objekta. Udaljenost se
moe smanjiti na 1/3 visine vieg objekta ako
objekti na bonim fasadama nemaju prozorske
otvore stambenih prostorija, poslovnih prostorija
i ateljea.
Rastojanje objekta od bonih i zadnje granice parcele, sem granica parcele koje se
poklapaju sa regulacionom linijom, ne moe biti manje od 2,5 m.
Za visoke objekte tipa poslovnih kula meusobna odstojanja i odstojanja od postojeih
objekata definiu se detaljnijom regulacionom razradom.
11.5.6 Odnos graevinske linije prema zadnjoj liniji parcele
Rastojanje graevinske linije planiranog objekta prema zadnjoj liniji parcele iznosi 0,5 do 1,5
visine objekta, sem za atrijumske i poluatrijumske objekte, kada minalno rastojanje moe biti
i 0,0.
U sluaju da su stambene prostorije orijentisane
ka zadnjoj liniji parcele ne mogu se primenjivati
minimalna rastojanja.
335
Treba izbegavati atrijumske i poluatrijumske objekte u

kompaktnom bloku spratnosti vee od P+2, a u sluaju
veih visina planirati manju visinu dvorinih traktova u
odnosu na visinu ulinog dela objekta.
Svi postojei objekti zadravaju postojeu graevinsku liniju prema zadnjoj liniji parcele, do
zamene objekta novim. Sve nove intervencije na postojeim objektima moraju da se usklade
sa ovim pravilima.
11.5.7 Odnos delova objekta prema graevinskoj liniji
Prema definiciji graevinske linije u ovom pravilniku, sve podzemne i nadzemne etae
objekta nalaze se unutar vertikalnih ravni definisanih graevinskim linijama. Odstupanja
delova objekata od ovog pravila definisana su na sledei nain:
Ukoliko je razliita od graevinske linije ostalih

etaa objekta, graevinska linija prizemlja i
podzemnih delova objekata definie se
posebno, rastojanjem u odnosu na graevinsku
liniju.
Podzemna graevinska linija ne sme da prelazi
granice parcele.
U delovima centralne zone sa kompaktnim blokovima podzemna graevinska linija se moe

poklapati sa granicama parcele, ali je poeljno da povrina podzemnih etaa ne bude vea
od 85-90 % povrine parcele, odnosno da minimum 10-15% povrine parcele budu
nezastrte. U svim ostalim delovima grada i za sve namene, potrebno je obezbediti Pravilima
predvien procenat nezastrtih povrina.
Ispadi na objektima (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstrenice bez stubova, nadstrenice i
sl.) ija se graevinska linija poklapa sa regulacionom linijom mogu prelaziti regulacionu
liniju.
336
maksimalno 0,6 m od graevinske linije ako

je trotoar manji od 3,5 m i to maksimalno na
40% povrine uline fasade i na minimalnoj
visini od 4 m iznad trotoara,
maksimalno 1 m ako je trotoar vei od 3,5
m, a irina ulice vea od 15 m i to na
maksimalno 50% povrine uline fasade i na
minimalnoj visini od 4,0 m iznad trotoara,
linija oluka, odnosno krova, prema ulici ne
sme prei liniju venca.
Vei ispadi nadzemnih etaa u odnosu na graevinsku liniju od navedenih nisu dozvoljeni.
Nisu dozvoljeni ispusti van graevinske linije na

delu objekta:

prema unutranjem dvoritu,

prema bonim granicama parcela, odnosno
prema susednim objektima.
Ispadi na delovima objekata u kompaktnim

blokovima orijentisani prema ulici ne smeju
ugroavati
privatnost
susednih
objekata.
Horizontalna projekcija linije ispada moe biti
najvie pod uglom od 45 stepeni od najblieg
otvora na susednom objektu.
337
Izuzetno, ukoliko se graevinska poklapa sa

regulacionom linijom bloka, stepenita za pristup
rekonstruisanom prizemlju ili suterenskoj etai
postojeeg objekta, kao i ahtovi za
snabdevanje i vezu trotoara sa podrumom novih
objekata, mogu biti i van regulacione linije bloka,
do maksimalno 1 m ukoliko je irina trotoara
minimalno 3,5 m.
Izlog trgovinske radnje moe biti preputen u

odnosu na graevinsku liniju maksimalno 30 cm,
pod uslovom da je minimalna irina trotoara 3 m.
Kod novih i u rekonstrukciji postojeih zgrada u

blokovima
sa
koncentracijom
centralnih
aktivnosti, kada je irina trotoara manja od 3 m,
preporuuje se uvlaenje izloga i formiranje
kolonada ili arkada.
11.6 Pravila graenja za zgrade
Pod zgradama se podrazumevaju izgraeni delovi parcele u funkciji osnovne namena i

kompatibilnih namena parcele.
338
11.6.1 Gabarit i osnova zgrade

Gabarit zgrade je geometrijsko telo maksimalnih dimenzija u okviru koga se moe upisati
objekat. Osnova objekta je horizontalna projekcija gabarita objekta.
Gabarit zgrade je odreen:

visinom zgrade u odnosu na irinu ulice,

u odnosu na susedne parcele i objekte
(regulacija parcele),
stepenom zauzetosti,
indeksom izgraenosti
kapacitetom parcele za parkiranje za
odreenu namenu,
ambijentalnim i estetskim kriterijumima.
Urbanistika pravila za zgrade se odnose na izgraene prostore GP koje zauzima stambeno

tkivo sa centralnim funkcijama u okviru tog tkiva, dok su posebni urbanistiki uslovi za
izgradnju objekata po namenama dati u odgovarajuim posebnim pravilnicima.
Urbanistika pravila se odnose na zgrade u bloku i ugaone zgrade, dok se za zgrade koje
predstavljaju akcenat u prostoru podrazumeva detaljnija planska provera i definisanje
posebnih uslova u skladu sa njihovim znaajem za iri ambijent.
U delovima grada koji imaju neki od stepena urbanistike zatite, ambijentalni kriterijumi su
odlujui prilikom odreivanja gabarita novog objekta, odnosno gabarita postojeeg objekta
koji se dograuje ili nadziuje.
11.6.2
Postojee i planirano korienje zgrade
Postojee i planirano korienje zgrade mora da budu u skladu sa osnovnom namenom,

kompatibilnom namenom, transformisanom namenom koja je ovim GP ili detaljnijom
razradom definisana za odreeni blok, odnosno odreenu parcelu.
11.6.3 Odnos zgrade i regulacije parcele za postojee i planirane objekte

Planirani objekti (zgrade) se uvek nalaze u granicama svoje parcele. Nije dozvoljeno
planiranje i izgradnja jedne zgrade i njenih delova na vie parcela. Za postojee objekte koji
se nalaze na vie parcela, ukoliko se zadravaju, izvriti preparcelaciju.
339
Mogue je planiranje i izgradnja vie objekata

(zgrada) na jednoj parceli:
ukoliko su objekti (zgrade) funkcionalna
celina vezana za zajedniko korienje
jedne parcele,
ukoliko je to predvieno posebnim pravilima
za taj tip bloka ili
ako je tako definisano odgovarajuom
detaljnijom razradom.
Ako se planira vie objekata na parceli, ukupni kapaciteti za izgradnju parcele se ne mogu
prekoraiti i moraju se potovati svi drugi uslovi vezani za rastojanja objekata od granica
parcele, a meusobna odstojanja objekata ne mogu biti manja nego to je to kod objekata na
odgovarajuim susednim parcelama.
Za individualno stanovanje u unutranjosti

parcele dozvoljava se i izgradnja pomonih
objekata (garaa, ostava i sl). Ukoliko je objekat
sa predbatom povuen u odnosu na
regulacionu liniju, garaa moe biti u
unutranjosti parcele, na istoj liniji sa objektom,
ili na regulacionoj liniji. Ostali pomoni objekti ne
mogu biti na regulacionoj liniji. Neophodna
rastojanja koja vae za stambeni objekat vae i
za pomone objekte, osim ako je u postojeem
stanju drugaije ili ako postoji saglasnost suseda
na takvu dispoziciju objekta.
Planirana izgradnja se realizuje unutar granica

graenja definisanih graevinskim linijama na
parceli.
340
Po pravilu, nije dozvoljena izgradnja

stalnih
objekata (zgrada) na parcelama javnih povrina,
osim pod posebnim uslovima koje definie
detaljnija planska razrada.
Postojei objekti (zgrade), ili delovi objekata
(zgrada) koji se nalaze na parcelama javnih
povrina,
koridorima
saobraajnica
i
infrastrukturnih vodova ili na parcelama javnih
objekata, moraju se ukloniti.
Postojee graevinske linije izgraenih objekata se zadravaju ukoliko se regulacionim

planom ne odredi drugaije. Ukoliko postojei objekat ne ispunjava neke od uslove GP, koji
su vezani za neophodna rastojanja od granica parcela i od susednih objekata, postojee
graevinske linije se zadravaju za postojei gabarit objekta i manje izmene (pretvaranje
tavanskog prostora u koristan bez promene gabarita). Ukoliko se vri zamena objekta ili
radikalna rekonstrukcija, objekat se mora graditi po svim uslovima GP za nove objekte.
11.6.4 Odreivanje visina zgrade za nove objekte i nadgraene postojee objekte
Pravila o visini zgrade koja se ovde navode vae za izgradnju novih zgrada i za nadgradnju
postojeih zgrada.
Visina objekta je srednje rastojanje od podnoja

objekta na terenu do kote slemena (za objekte
sa kosim krovom), odnosno do kote venca ili
ograde krova (za objekte sa ravnim krovom). U
sluaju da venac, ograda ili sleme nisu
kontinuirani, visina je kolinik
povrine
vertikalne projekcije fasade i irine fasadnog
fronta.
Za objekte individualnog stanovanja visina

objekta je srednje rastojanje od podnoja
objekta na terenu do kote venca. Ovi objekti
mogu biti sa kosim i sa ravnim krovom koji imaju
povuene spratove. Ne raunaju se delovi koji
se nalaze unutar krovne ravni iji nagib nije vei
od 30 stepeni. Kada je nagib vei od 30 stepeni,
razlika visine u najvioj taki krova, nastala zbog
341
poveanja nagiba krova, sabira se sa visinom

merenom na vencu objekta.
Visina zgrade se odreuje u odnosu na irinu

ulice. Visina zgrade je odreena i sledeim
uslovima:
veliinom bloka i regulacijom parcela,
indeksom
izgraenosti
i
stepenom
zauzetosti parcele,
zatitom dominantnih vizura,
zatitom siluete gradske panorame,
uslovima i preporukama za zatiene
ambijente, javne prostore i uline poteze.
U postojeem tkivu maksimalna visina novih

objekata na regulaciji, bez obzira na namenu,
jednaka je 1,5 irini ulice ukoliko nema drugih
ogranienja, a u novoplaniranim delovima grada
visina novih objekata jednaka je 1,0 irine ulice.
Ako je graevinska linija povuena u odnosu na

regulacionu, objekti na povuenoj graevinskoj
liniji mogu biti vii za 1,5 irine povlaenja, ali ne
vii od maksimalne visine za taj tip bloka.
Ukoliko su ispunjeni pomenuti uslovi za odreivanje visine, a pre svega minimalna irina
ulice od 14,5 m za postojee blokove, odnosno 22 m za novoplanirane, maksimalna visina
stambenih objekata je 22 m.
342
Ugaona zgrada moe da bude via od susednih

zgrada, ali ne via od 28 m, sa povuenim
etaama ukoliko to irina ulica zahteva, pri emu
stanovanje moe da bude smeteno iskljuivo
do visine od 22 m. Iznad visine od 22 m je
mogue planiranje nestambenih sadraja.
Visina objekata na regulaciji moe biti vea od

1,5 irine ulice pod uslovom da se etae iznad
dozvoljene povuku pod uglom od 570.
Izgraeni objekti ija visina prevazilazi maksimalno dozvoljene vrednosti po ovom GP,
zadravaju se sa postojeom visinom bez mogunosti poveanja visine radi formiranja novog
korisnog prostora.
U posebnim sluajevima, u ulicama koje ve

imaju formiranu visinsku regulaciju, ili je ona
vidno zapoeta na glavnim deonicama tih ulica,
visina novih zgrada mora da se uskladi sa
zateenom
regulacijom
bez
obzira
na
geometrijska pravila koja su prethodno
navedena. Usklaivanje visine postojeih i
planiranih objekata moe biti na vencu,
povuenom spratu, ili na visini slemena.
Odstupanje od 1/5 spratne visine se rauna za
skladno povezivanje.
343
U sluaju razliitih visina susednih zgrada,

odreivanje visine se radi sa onom visinom koja
najbolje povezuje razliite visine postojeih
susednih zgrada.
U posebnim sluajevima kod sanacije spontano nastalih stambenih tkiva i regulacije

prigradskih tkiva dozvoljeno je da planirana visina zgrada odstupa od ovih pravila i da
potuje preteno graevinsku praksu u predmetnoj zoni.
11.6.5 Odreivanje kote prizemlja
Kota prizemlja novoplaniranih objekata moe biti

maksimum 1,2 m via od nulte kote.
Kota prizemlja novoplaniranih objekata na

ravnom terenu ne moe biti nia od nulte kote.
344
Kota prizelja novoplaniranih objekata na strmom

terenu sa nagibom od ulice (nanie), kada je
nulta kota nia od nivelete javnog puta, moe biti
maksimum 1,2 m nia od kote nivelete javnog
puta.
Na strmom terenu sa nagibom, koji prati nagib sabraajnice, kota prizemlja se odreuje u
taki sa koje je ostvaren prilaz objektu, a prema navedenim elementima.
Ako parcela na strmom terenu izlazi na dva mogua pristupa (gornji i donji) kota prizemlja sa
donjeg ulaza ne moe biti via od 2,4 m od kote pristupa sa terena, ukoliko se ispod
prizemlja nalaze pomone prostorije. Kada je parcela velika sa izrazitom denivelacijom u
okviru dozvoljenih parametara korienja mogue je poveati broj etaa samo za jednu etau
vie od osnovne dozvoljene spratnosti tako to e se prizemlje preneti na dve etae - visoko
prizemlje i nisko prizemlje ali ne vie od toga.
Kod objekata u ijem prizemlju se planira

nestambena namena (poslovanje) kota ulaza
moe biti maksimalno 0,2 m via od nulte kote,
pri emu
se visinska
razlika
reava
denivelacijom unutar objekta.
Kod izgraenih objekata zadravaju se postojee kote ulaza.
11.7 Pravila za izgradnju novih objekata i intervencije

na postojeim objektima
Radovi na postojeem objektu, to vai i za izgradnju novih objekata:
ne smeju ugroziti nain korienja predmetnog i susednih objekata,
ne smeju ugroziti stabilnost objekta na kome se izvode radovi, kao ni susednih
objekata, sa aspekta geotehnikih, geolokih i seizmikih karakteristika tla i statikih i
konstruktivnih karakteristika objekta, u svemu prema propisima za izgradnju objakata,
ne smeju ugroziti ivotnu sredinu, prirodna i kulturna dobra.
Uslovi za sve intervencije na ugaonim objektima i objektima koji su reperi u prostoru moraju
biti visokog standarda u pogledu oblikovanja, volumena, sadraja i materijalizacije.
345
Odgovarajuim intervencijama na novim i postojeim objektima treba obezbediti da se

atmosferske padavine odvode sa zgrade i drugih nepropusnih povrina na sopstvenu ili
javnu parcelu, a ne na susedne parcele.
11.7.1 Pravila za izgradnju novih objekata
Izgradnja
novih
objekata
podrazumeva
podizanje zgrada u novim naseljima, podizanje
novih zgrada prilikom rekonstrukcije pojedinih
delova grada, kao i podizanje nove zgrade na
mestu stare koja se rui.
Kod izgradnje novih objekata u novim naseljima primenjuju se opta i posebna pravila (data
u nameni povrina) koja daju optimalni standard za odreenu namenu. Nisu dozvoljena
minimalna rastojanja, osim u sluaju posebnih kategorija substandardnog stanovanja.
Novi objekat se gradi prema uslovima regulacije parcele definisanim ovim pravilima.
Objekat svojim najisturenijim delom na tlu ne

sme da pree preko graevinske linije u javnu
povrinu. Mogue je da prizemlje zgrade bude
povueno od regulacione linije ka unutranjosti
parcele. Ostali deo zgrade - spratovi, moraju biti
najmanje sa jednom polovinom duine osnove
prema javnoj povrini na samoj graevinskoj
liniji.
346
Prelaenje delova zgrade preko regulacione

linije u javnu povrinu se dozvoljava u vidu
erkera, balkona, terasa, nadstrenica ili sl.,
prema uslovima ovih pravila, osim ako u planu
detaljnije razrade to nije izriito zabranjeno.
Novi objekat se naslanja na kalkane susednih

zgrada u punoj povrini kalkana i ne sme biti
vei od gabarita postojeeg kalkana kada se
postojei kalkan detaljnijim planom zadrava u
postojeem volumenu.
Ukoliko je
susedna zgrada predviena za
zamenu, u loem graevinskom stanju, ili svojim
izgledom ne odgovara planiranoj strukturi,
gabarit nove zgrade moe biti i vei od suseda.
Ne dozvoljava se nova izgradnja unutar

postojeih
zajednikih
ili
pojedinanih
neizgraenih unutranjih dvorita kompaktnih
blokova stambene namene.
Na objektima u neprekinutom nizu boni zidovi

objekata prema susednim parcelama izvode se
bez mogunosti otvaranja prozorskih otvora, bez
obzira na visinsku razliku.
347
Za potrebe ventilacije i osvetljavanja pomonih

prostorija u stanu (garderobe, sanitarni vorovi i
sl.) ili zajednikog stepenita u objektu
dozvoljava se formiranje svetlarnika. Povrina
svetlarnika odreuje se tako da svakom metru
visine zgrade odgovara 0,5 m2 svetlarnika, pri
emu on ne moe biti manji od 6,0m2.
Ukoliko se svetlarnik uskladi sa poloajem
svetlarnika susednog objekta, ova povrina
moe biti umanjena za 1/4. Minimalna irina
svetlarnika je 2,0 m. Povrina svetlarnika rauna
se u neizgraeni deo zgrade. Minimalna visina
parapeta otvora u svetlarniku je 1,80 m. Ne
dozvoljava se otvaranje prozora ili ventilacionih
kanala na svetlarnik susednog objekta. Mora se
obezbediti pristup svetlarniku i odvodnjavanje
atmosferskih voda. Nije dozvoljeno nadziivanje
i zatvaranje postojeih svetlarnika.
Ako je stacionarni saobraaj reen na parceli, u

prizemlju objekta obavezno planirati kolski
prolaz minimalne irine 3,0 m.
U sluaju da je stacionarni saobraaj na nivou

bloka reen izgradnjom garae ili parking
prostora u unutranjosti bloka, pristup se moe
ostvariti kroz prizemlje objekta, sa minimalnom
irinom prolaza od 5,0 m.
348
11.7.2 Pravila za intervencije na postojeim objektima

Sve intervencije (radovi) na objektima moraju biti u skladu sa uslovima ovog pravilnika i
merama zatite ukoliko postoje za predmetni prostor.
Ukoliko objekat ne ispunjava neke od uslove GP vezane za neophodna rastojanja od granica
parcela i od susednih objekata, postojee graevinske linije se zadravaju za postojei
gabarit objekta i mogue su manje izmene bez promene gabarita (kao to je pretvaranje
tavanskog prostora u koristan prostor). Ukoliko se vri zamena objekta ili radikalna
rekonstrukcija objekat se mora graditi po uslovima GP za nove objekte.
S obzirom na to da e znaajan deo daljeg razvoja Beograda biti vezan za rekonstrukciju i
transformaciju postojeeg tkiva, GP daje posebne uslove za one intervencije koje se tiu
objekta u celini, kao i radova na fasadi, krovu, bonim zidovima i drugim spoljnjim delovima i
povrinama objekta:
Nadgradnja novih etaa/krova do visine suseda u skladu sa ambijentom bloka ili ulice
(taka 11.7.2.1.)
Nadgradnja novih etaa/krova preko visine suseda (taka 11.7.2.2.)
Dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom - bez potkrovlja (taka 11.7.2.3.)
Dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom - sa potkrovljem (taka 11.7.2.4.)
Promena geometrije krova radi dodavanja potkrovlja (11.7.2.5.)
Energetska sanacija zgrade (taka 11.7.2.6.)
Zatvaranja prizemlja koja imaju stubove (taka 11.7.2.7.)
Zatvaranje kolonada (taka 11.7.2.8.)
Pregraivanje pasaa javnih prolaza u unutranjost bloka (taka 11.7.2.9.)
Otvaranje podruma (taka 11.7.2.10.)
Dogradnja novog dela zgrade (taka 11.7.2.11.)
Dogradnja vertikalnih komunikacija (stepenita, liftova) (taka 11.7.2.12.)
Dogradnja na otvorenim terasama (taka 11.7.2.13.)
Nadgradnja i dogradnja prostorija (taka 11.7.2.14.)
Zatvaranje blokova, loa, terasa (taka 11.7.2.15.)
Ruenje starog i izgradnja planiranog objekta (taka 11.7.2.16.)
11.7.2.1 Nadgradnja novih etaa / krova do visine suseda u skladu sa

ambijentom bloka ili ulice
Nadgradnja novih etaa postojeih objekata mogua je u okviru planiranih visina za odreen
tip bloka prema pojedinanim pravilima, pri emu se posebna panja mora obratiti na visinski
odnos sa susednim objektima.
Usklaivanje visine novih etaa definie se u

odnosu na preovlaujuu visinu objekata u istom
frontu, ulici i bloku.
349
Nadgradnja podrazumeva obezbeenje odgovarajueg broja parking mesta za nove

kapacitete prema ovim pravilima.
Nadgradnja objekata je mogua samo na nivou celine objekta, ne za delove.
11.7.2.2 Nadgradnja novih etaa / krova preko visine suseda
U kompaktnim blokovima dozvoljena je

nadgradnja novih etaa i preko visine suseda u
cilju akcentovanja objekta ili nekog njegovog
dela. Ovo se posebno odnosi na ugaone objekte
gde je poeljno, da u skladu sa beogradskom
arhitekturom, postoje dominantni graevinski
elementi fasade ili krova.
11.7.2. 3 Dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom - bez potkrovlja
Dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom

bez potkrovlja radi se u sluaju loeg stanja
ravnog krova, te je postavljanje kosog krova sa
minimalnim potrebnim nagibom (do 15%)
optimalno reenje.
Novu krovnu konstrukciju treba postaviti

povlaenjem iza venca ili zidane ograde ravnog
krova. Ukoliko to nije mogue, moe se postaviti
na venac zgrade, ali nije dozvoljeno isturanje
krova van ravni fasade, odnosno krov ne sme da
izlazi iz gabarita zgrade.
350
U kompaktnom bloku visina slemena nadzidanog dela ne sme prei maksimalnu visinu
slemena vieg suseda koji se planom zadrava.
11.7.2.4 Dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom - sa potkrovljem
Nije dozvoljeno da se "ukrovljavanje" koristi kao

masovni metod za sanaciju ravnih krovova ili
obezbeenje novog korisnog prostora kada je
sam
objekt
ili
okruenje
sa
takvim
arhitektonskim karakteristikama da pojava kosih
i mansardnih krovova naruava karakter objekta
ili celine. U odreenim sluajevima, kada je to
neophodno, mogue je da se kroz regulacioni
plan ova intervencija definie kao prihvatljiva i
realizuje u pojedinanim situacijama.
U smislu proirenja bruto povrine i poveanja broja korisnih etaa objekta sa ravnim krovom
u kompaktnom ili otvorenom bloku mogue je jedino njegovo nadziivanje povuenim
spratom, poto u skladu sa arhitekturom objekta i prema pravilniku o predmetnoj intervenciji,
nadziivanje objekta sa ravnim krovom podrazumeva zadravanje njegove osnovne
volumetrije. U sluajevima kada sam objekat ili okruenje ima takve arhitektonske
karakeristike da pojava kosih i mansardnih krovova ne naruava karakter objekta ili celine,
mogue je primeniti i dodavanje krova sa korisnim potkrovljem.
11.7.2.5 Nadziivanje i izmena geometrije postojeeg krova
radi formiranja potkrovlja
Nadziivanje postojeih objekata mogue je u

okviru planiranih visina za odreen tip bloka
prema pojedinanim pravilima.
351
Nadziivanje potkrovlja je intervencija unutar povrine tavanskog prostora sa promenom

visina nazidaka i drugih geometrijskih svojstava krova u cilju dobijanja komfornijeg korisnog
prostora.
Nije dozvoljeno nadziivanjem postojeeg ili izgradnjom

novog krova formiranje potkrovlja u vie nivoa, osim na
mestima gde je to posebnim uslovima definisano.
Nije dozvoljena izgradnja mansardnog krova sa prepustima, niti on sme, na bilo koji nain,
da izlazi iz gabarita zgrade. Novoplanirani mansardni krov mora biti projektovan kao
tradicionalan mansardni krov, upisan u polukrug.
Maksimalna visina nazitka potkrovne etae kod izgradnje klasinog krova je 1,2 m, odnosno
2,2 m od kote poda potkrovlja do preloma kosine mansardnog krova.
Na postojeim i novoplaniranim krovovima mogu se formirati krovne baye. Maksimalna visina
od kote poda potkrovlja do prelomne linije baye je 2,2 m. U okviru krovne baye mogu se
formirati izlazi na terasu ili lou. Oblik i irina baye moraju biti usklaeni sa elementima
fasade.
11.7.2.6 Energetska sanacija fasade ili krova
352
Energetska sanacija fasade ili krova podrazumeva sve intervencije koje se izvode u cilju
poboljanja tehnoloko-energetskih karakteristika zgrade: naknadno postavljanje spoljne,
zamena ili dopuna postojee toplotne izolacije, postavljanje solarnih kolektora i sl.
11.7.2.7 Zatvaranje prizemlja koja imaju stubove
Stambene zgrade sa otvorenim prizemljima (sa

jezgrima za vertikalne komunikacije i stubovima)
karakteristine su za otvoreni tip bloka.
Intervencije pretvaranja ovakvih prizemlja u
koristan prostor se ne dozvoljavaju.
11.7.2.8 Zatvaranje kolonada
Prizemlja sa kolonadama su karakteristina za

objekte kompaktnih blokova. Nije dozvoljeno
zatvaranje u smislu pregraivanja dela prizemlja
radi formiranja korisnog prostora ili zatvaranje
celog prizemlja. Mogue je samo proirivanje
kolonada na susedne objekte.
11.7.2.9 Pregraivanje pasaa, javnih prolaza u unutranjost bloka
Nije dozvoljeno zatvaranje postojeih prolaza i

pasaa u unutranjost kompaktnih, meovitih i
otvorenih blokova. Ovi prolazi se zadravaju radi
bezbednosnih mera (pristup interventnih vozila) i
u interesu stanovnika bloka (provetrenost
353
kompaktnih blokova, parkiranje u unutranjosti

bloka, peaki pristupi bloku itd.).
11.7.2.10 Otvaranje podruma

Otvaranje podruma je intervencija kojom se podrumske prostorije u postojeem objektu
povezuju sa spoljnim prostorom ili drugim delovima zgrade sa namerom da se dobije novi
koristan prostor (prema pravilu na strani 392).
Prilaz podrumu moe

prostorija i sa parcele.
biti
iz
zajednikih
11.7.2.11 Dogradnja novog dela zgrade

Dogradnja objekta podrazumeva proirenje osnove postojeeg objekta prema uslovima za
parcele tipa bloka u kojem se intervencija izvodi.
Za dograene objekte vae sva pravila kao i za nove objekte.
Dogradnja postojeih objekata definisana je:
tipom bloka,
postojeom izgraenou kvalitenih susednih objekata i
statikim mogunostima objekta i tla.
Dogradnja
podrazumeva
obezbeenje
odgovarajueg broja parking mesta za nove
kapacitete prema ovim pravilima.
Dograeni deo objekta ne sme da predstavlja

smetnju u funkcionisanju postojeeg dela
objekta, kao i objekata na susednim parcelama.
354
Kod objekata u nizu dograeni deo ne sme prei

irinu kalkana susednih objekata na mestu
spoja.
Dogradnjom novog dela zgrade ne sme se ugroziti statika stabilnost postojeeg i objekata
na susednim parcelama.
11.7.2.12 Dogradnja vertikalnih komunikacija (stepenita i liftova)
Dogradnja elemenata komunikacija - liftova i

stepenita, dozvoljava se kod svih tipova
blokova pod uslovom da predmetna intervencija
ne ugroava funkcionisanje i statiku stabilnost
postojeeg objekta i objekata na susednim
parcelama. Svi elementi vertikalnih komunikacija
moraju biti zatieni od spoljnih uticaja.
11.7.2.13 Dogradnja na otvorenim terasama

Dogradnja na otvorenim terasama podrazumeva proirenje korisnog prostora na postojee
otvorene delove objekta. Dozvoljava se kod objekata individualnog stanovanja, objekata sa
prigradskim stanovanjem i objekata spontano nastalih naselja.
Dograivanje se mora izvoditi tako da se ne

narui odnos prema susednim objektima, tj.
prema pravilima o minimalnim rastojanjima
objekata i optim pravilima o dogradnji.
11.7.2.14 Nadgradnja i dogradnja novih prostorija

Nadgradnja i dogradnja novih prostorija dozvoljena je u blokovma individualnog i
prigradskog stanovanja i u spontano nastalim naseljima koja se detaljnijim planom
transformiu u jednu od navedenih kategorija. Ukoliko je zgrada vee spratnosti, poeljno je
355
dograivanje izvriti po vertikali, na svim spratovima. Novoizgraeni delovi ne smeju

ugroavati postojee zgrade na susednim parcelama.
11.7.2.15 Zatvaranje balkona, loa i terasa
U blokovima individualnog, prigradskog i spontanog stanovanja koja se detaljnijim planom
transformiu u jednu od navedenih kategorija dozvoljeno je zatvaranje terasa, loa i verandi,
pod uslovom da ovom intervencijom nee biti ugroeni objekti susednih parcela (pravilo o
minimalnom rastojanju izmeu objekata).
U objektima kompaktnih, otvorenih i meovitih blokova centralne gradske zone nije
dozvoljeno zatvaranje balkona, loa i terasa orijentisanih prema ulici i drugim javnim
prostorima osim kao jedinstvena intervencija za sve etae.
Mogue je zatvaranje loa i terasa prema

unutranjem dvoritu. Zatvaranje svih terasa na
fasadi mora se izvoditi na isti nain, u istom
materijalu i boji, u skladu sa postojeim
elementima zgrade.
11.7.16 Ruenje starog i izgradnja planiranog objekta
Izgradnja objekta podrazumeva i podizanje nove

zgrade na mestu stare koja se rui. Novi objekat
se gradi prema uslovima regulacije parcele
definisanim ovim pravilima.
356
Ruenje objekta dozvoljeno je i u sluajevima

kada se on nalazi van granica svoje parcele,
ispred regulacione linije, ili na prostoru
planiranom za izgradnju objekta od opteg
interesa.
Objekti predvieni za ruenje ne mogu se dograivati, a do privoenja nameni prostora na

objektu se mogu izvoditi sledei radovi: rekonstrukcija, obnova i restauracija.
Ruenje dotrajalih i drugih objekata koji predstavljaju smetnju u realizaciji planirane izgradnje
mora biti u skladu sa postupkom predvienim zakonom.
Ako se postojei objekat zamenjuje novim objektom primenjuju se uslovi iz pravilnika za
izgradnju novih objekata.
Ako u kompaktnom bloku postoji susedni dvorini objekat na parceli, dozvoljeno je
pretvaranje tavanskog u koristan prostora sa istom niveletom slemena i dozvoljenim
nazidkom od 1,2 m.
Za sve radove iz ovog poglavlja potrebno je da investitor u fazi izrade projektne
dokumentacije pribavi saglasnost autora projekta objekta ili strukovnog udruenja.
Svi radovi iz ovog poglavlja na objektima koji su u statusu nepokretinih kulturnih dobara i
kulturnih dobara koji uivaju prethodnu zatitu moraju biti uraeni prema uslovima i merama
zatite definisanim od strane zavoda za zatitu spomenika kulture.
Za objekte koji su predvieni za ruenje, usled potreba za realizovanjem javnog interesa,
dozvoljena je samo sanacija zgrade.
11.8 Pravila za rekonstrukciju objekata
Rekonstrukcija objekta podrazumeva:
sanaciju dotrajalih konstruktivnih delova objekata,
adaptaciju objekta u smislu promene namene dela objekta,
podelu ili spajanje pojedinih funkcionalnih delova objekta i
zamenu instalacija, ureaja, postrojenja i opreme.
Rekonstrukcija se dozvoljava u okviru postojeeg gabarita, bez njegove izmene ili bilo
kakvog proirenja.
357
Dozvoljava se prenamena postojeeg stambenog prostora i pomonih prostora u objektu u

poslovni prostor.
Dozvoljava se prenamena postojeih tavanskih prostora i pomonih prostora u objektu
adaptiranjem u korisni stambeni prostor, bez promene visina i drugih geometrijskih odlika
krova.
Svi radovi na promeni namene u objektu moraju biti u saglasnosti sa Zakonom o odravanju
stambenih objekata i Zakonom o planiranju i izgradnji.
11.9 Pravila za tretman nepokretnih kulturnih dobara, dobara koja uivaju prethodnu
zatitu i objekata i celina koji uivaju urbanistiku zatitu
Svi radovi na nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zatienoj okolini i dobrima koji
uivaju prethodnu zatitu izvodie se prema uslovima zatite definisanim od strane slube
zatite spomenika kulture.
Urbanistiku zatitu uivaju objekti i celine koji nisu evidentirani kao kulturna dobra a
vrednovani su nizom kriterijuma kao trajna dobra u Generalnom planu. Spisak objekata
nalazi se u dokumentaciji Generalnog plana.
11.10 Urbanistika pravila za ulepavanje grada
Ovde se daju osnovna pravila koja treba da obezbede jedan likovno ureeniji grad od ovog
koji danas imamo. Ne postoje pravila koja e obezbediti postizanje viskih umetnikih dometa
u gradskom oblikovanju. Visoki dometi su proizvod talenta i volje da se oni u prostoru
postignu. Pravila koja se ovde daju treba da obezbede standardnu gradsku sliku, ambijente
koji nee biti u sferi neukusa i kia. Pravila koja treba potovati su sledea i odnose se na
sve zgrade i sve ambijente grada.
11.10.1 Potovanje konteksta
Prilikom projektovanja i izgradnje nove zgrade kontekst se mora potovati. Novi ambijent,
objekat, zgrada i sl. treba da bude u skladu sa gradskom ili prirodnom okolinom u kojoj se
podie. U tom smislu, nova intervencija treba da bude stilski usklaena sa dominantnom
stilskom orijentacijom u zoni koja je kontekstuelno bitna (ulica, skver, blok, potez, deo grada i
sl.). Odstupanje od ovog pravila je mogue ukoliko se reenje obezbedi putem javnog
konkursa.
11.10.2 Potovanje izvornog arhitektonskog stila
Postojei arhitektonski stil mora se potovati prilikom nadgradnji, adaptacija i sl. Prilikom
dodavanja bilo kakvih delova na postojee graevine, ili prilikom njihove adaptacije doziivanja, nadziivanja, zatvaranja i otvaranja raznih delova, menjanja krova i sl., potrebno
je da svi novi delovi i radovi budu izvedeni u arhitektonskom stilu u kojem je izgraena
postojea zgrada. Nije dozvoljena promena stila graenja. Odstupanje od ovog pravila je
mogue ukoliko se novo reenje dobije putem javnog konkursa.
358
11.10.3 Potovanje izvorne fasade

Izvorna fasada se mora ouvati prilikom prerada i popravki. Arhitektonska i koloristika
reenja fasada, koja se predlau prilikom rekonstrukcije, moraju da odgovaraju izvornim
reenjima. Nije dozvoljena koloristika prerada, oivljavanje, dodavanje boja i ukrasa koji
nisu postojali na originalnoj zgradi, izmiljanje nove fasade i sl. Odstupanje od ovog pravila je
mogue ukoliko se reenje obezbedi putem konkursa.
11.10.4 Ulepavanje dvorinih fasada
U mnogim sluajevima dvorine fasade i kalkani zgrada uestvuju u formiranju gradske slike.
Ne retko ova sporedna arhitektura potire vrednosti okolnih zgrada. Da bi se ovim
ambijentima posvetilo vie panje, potrebno je da dvorine fasade i bone vidne fasade
budu obraene na adekvatan nain, u duhu ovog pravilnika.
11.10.5 Spreavanje kia

Novi ambijent, objekat, zgrada i sl. ne smeju se formirati na bazi onih elemenata i
kompozicija koji vode ka kiu, kao to su lana postmodernistika arhitektura, napadni
folklorizam, pseudoarhitektura zasnovana na prefabrikovanim stilskim, betonskim, plastinim,
gipsanim i drugim elementima, dodavanje lanih mansardnih krovova (takozvanih ubara,
kapa), arhitektonski nasilno pretvaranje ravnih krovoa u kose (takozvano ukrovljavanje) itd.
11.10.6 Upotreba korektivnog zelenila

Poeljna je upotreba korektivnog zelenila tamo gde druge mere nisu mogue. Upotreba
zelenila za korekciju likovno-arhitektonskih nedostataka postojeih zgrada je prihvatljiva i
preporuuje se. U tom smislu se podrava vertikalno ozelenjavanje, ozelenjavanje krovova,
primena puzavica i sl.
11.10.7 Definisanje beogradskih materijala i boja
Potrebno je posebnim prvilnikom definisati materijale koji e se koristiti za obradu javnih
prostora. Potrebno je posebnim pravilnikom definisati boje koje e u Beogradu biti koriene.
Potrebno je istim pravilnikom odrediti i osnovne materijale i tipove zastora koji e se
masovno koristiti za javne povrine. Do donoenja ovakvog pravilnika primenjuju se u obradi
fasada svetle priguene boje. Upotreba drugih boja je mogua na osnovu konkursnog
reenja.
359
11.10.8 Ulepavanje javnih prostora

Potrebno je sprovesti dve vrste mera: jedno su mere za oslobaanje javnih prostora od
neadekvatne, rune, neukusne urbane opreme i sadraja (na primer kiosci i terase
ugostiteljskih objekata neprimereni prostoru u kome se nalaze), a drugo je postizanje
jedinstvenog i kontrolisanog ureenja ovih prostora. Raspisivanjem malih konkursa
kontrolisae se izbor opreme, elemenata i sadraja, naglaavae se estetske dimenzije ovih
prostora, ozelenjavanje i sl. Potrebno je na nivou grada izraditi odgovarajua pravila
graenja.
11.10.9 Tretman moderne i savremene arhitekture

Urbanistika pravila za tretman objekata moderne i savremene arhitekture posebno se
navode zato to je ova arhitektura u Beogradu karakteristina. Ova pravila su obavezujua
za zgrade koje su navedene u spisku u dokumentaciji plana, a za ostale objekte iz ove grupe
primenjuju se kao preporuke uz obavezu potovanja optih pravila za oblikovanje iz
prethodnih stavova. Unapreenje komunikativnosti i ureenosti podrazumava aktiviranje
zone prizemlja objekta novim sadrajima u smislu ouvanja ili unapreenja funkcije objekta u
kontekstu lokacije i drugih zahteva. U tretmanu moderne i savremene arhitekture mogue je
koristiti sledee oblikovno-arhitektonsko i urbanistike postupke:
Neutralnost. Nadgradnja ili dogradnja novog dela postojeeg obejkta na nain da
izvorni volumen i arhitektura budu propoznatljivi, a da novi delovi objekta budu
uraeni skromno, povueno, uzdrano, bez nametanja sopstvenih vrednosti i bez
ugroavanja karaktera inicijalnog objekta.
Manirizam. Nadgradnja ili dogradnja objekta koja podrazumeva promenu volumena
objekta korienjem istovetne arhitektonike i materijalizacije. Dovraavanje
urbanistikih celina prema izvornim urbanistikim planovima i idejama.
Transpozicija. Nadgradnja ili dogradnja objekta oslanja se na postojeu arhitektoniku.
Primenjuju se principi i elementi kompozicionog plana postojeeg objekta. Stilizuje se
sekundarna i/ili tercijalna plastika. Upotrebljavaju se isti i/ili drugi, odgovarajui
materijali. U tom istom duhu je mogue da se pravilo primeni i za urbanistike
kompozicije.
Modernizacija (Osavremenjavanje izgleda zgrade). Preoblikovanje fasade uz uvanje
volumetrije objekta. Arhitektonika i materijalizacija su u duhu vremena intervencije.
Koristi se u izuzetnim situacijama i na osnovu konkursa.
Dovravanje prema izvornim projektima. Dovravanje urbanistikih celina ili objekata
prema izvornim urbanistikim planovima odnosno arhitektonskim projektima.
Za tretman objekata i prostora u reimu urbanistike zatite treba da budu primenjani neki od
prethodno navedenih postupaka uz paljivu arhitektonsko- urbanistiku analizu. Metodi koji
su dozvoljeni samo na osnovu rezultata konkursa su sledei:
Kontrastriranje. Nadgradnja ili dogradnja novog dela postojeeg obejekta ili druga
graevinska intervencija na objektu na nain da izvorni volumen i arhitektura budu
propoznatljivi, a da novi delovi objekta budu uraeni u drugaijem arhitekonskom
maniru i materijalizovani u drugom materijalu.
Drugi arhitektonsko-urbanistiki postupci. Re je o postupcima koji pretstavljaju
kreativan, savremen doprinos u tumaenju arhitektonskih objekata i prostornih celina.
11.11 Urbanistika pravila za uspostavljanje sistema zelenih povrina grada
360
Pod "sistemom zelenih povrina grada" podrazumeva se umreenost razliitih tipova zelenih
povrina i njihova integracija sa izgraenim tkivom grada. Pod "zelenim povrinama"
podrazumevaju se povrine koje su preteno pod saenom ili u razliitom stepenu
degradiranom prirodnom vegetacijom.
Zatita postojeeg fonda zelenih povrina grada i njihovo unapreenje rekonstrukcijom,
uklanjanjem privremenih objekata i zamenom biljnog fonda, vri se registrovanjem tih
povrina, formiranjem katastra zelenih povrina grada i njihovom valorizacijom. U cilju
zatite zelenog fonda nije mogua prenamena postojeih i planiranih zelenih povrina u
druge namene saglasno tabeli i uslovima transformacije namena. Kao kompatibilna namena,
izuzetno i na manjoj povrini, mogu se u okviru zelenila planirati objekti javne namene od
posebnog znaaja za grad i republiku.
Postojee zelene povrine prikazane u GP su fiksne kao namena ali se mogu unapreivati u
okviru svoje tipologije ili se mogu menjati u okviru tiplogije zelenih povrina.
Postojee gradske i prigradske ume dobijaju prioritetnu zatitnu i rekreativnu funkciju sa
prevoenjem u vii uzgojni oblik, uz tendenciju zamene plantaa topola vrstama prirodne
potencijalne vegetacije.
GP zatiena podruja u kategoriji trajnih dobara grada, predstavljenim u Karti trajnih
dobara, spadaju u nepromenljive elemente grada koji se ne mogu menjati bez izmena i
dopuna GP.
Realizacija planiranih namena koje podrazumevaju mora biti
prateih zelenih povrina.
uslovljena
i podizanjem
Erozijom ugroena podruja treba sanirati zatitnom vegetacijom.

Sistem zelenih povrina na podrujima intezivne poljoprivrede realizovae se
uspostavljanjem mree zasada (vetrozatitnih pojaseva, ivica, itd.) uz maksimalnu zatitu
postojeih.
Rehabilitacija urbanog podruja treba da se bazira na integraciji ekoloki orijentisanog
planiranja, to, izmeu ostalog, podrazumeva ureenje neposredne okoline stanovanja i
formiranje sistema novih zelenih i slobodnih povrina grada u skladu sa Pravilima za
stambene blokove.
Kao prethodno reenje, na podrujima koja su danas pod parlozima, ruderalnom
vegetacijom, poljima i livadama, a u daljoj budunosti su namenjena izgradnji, treba prevesti
u zelene ili rekreativne povrine, koje nakon zavretka izgradnje mogu delimino da budu
sauvane.
Parkinge ozeleniti vrstama visokih liara, ali ove povrine ne ulaze u obraun potrebnih
zelenih povrina.
11.11.1 Stambeni blokovi
Kod novoplaniranih blokova svih tipova za dimenzionisanje prateih zelenih povrina na
nivou parcele i bloka primeniti maksimalne normative.
361
Unapreenje zelenih povrina postojeih

kompaktnih blokova mogue je ostvariti
vizuelnim otvaranjem unutranjih postojeih i
planiranih ozelenjenih dvorita u blokovima
ukoliko zbog vlasnikih odnosa nije mogue od
njih formirati zajedniki ili polujavni prostor
bloka. Detaljnijom urbanistikom razradom i
urbanistikim uslovima treba dati preporuke za
tretman kvalitetnih postojeih zelenih povrina
kao i mogue (minimalno) ozelenjavanje
slobodnih prostora parcela unutar stambenog
bloka. Ureenje postojeih kompaktnih blokova
je potrebno usaglasiti sa veliinom, realnim
mogunostima prostora i stepenom zasenenja,
a dimenziju novoplaniranih blokove ovog tipa na
neizgraenom
zemljitu
odrediti,
izmeu
ostalog, i prema optimalnim mogunostima za
ozelenjavanje unutranjosti bloka.
Postojee slobodne povrine u otvorenim
blokovima treba, pre svega, sauvati prilikom
planiranih transformacija kao vrednost ovog tipa
stanovanja, uz uslove za njihovo unapreenje.
Kod novih otvorenih stambenih blokova primeniti
maksimalne
normative
za
zelenilo,
uz
funkcionalno ralanjavanje slobodnih prostora.
Blok treba da bude izolovan od okolnih
saobraajnica vierednim zatitnim pojasevima,
sa ili bez zemljanog nasipa. U ovom tipu bloka je
mogue razvijati koncept odvodnjavanja - tako
da se omogui poniranje kinice ili njeno
sakupljanje u vetakom jezeru koje moe da
bude osnovno obeleje ureenja prateih
zelenih povrina.
Privatne bate u blokovima individualnog
stanovanja u formiranom tkivu centralne zone
grada prilikom planiranja intervencija treba
sauvati. Ova stara dvorita i bate imaju
znaajnu kompenzacionu funkciju u mrei
urbanih slobodnih povrina i imaju znaajnu
funkciju poboljanja ivotnih uslova u gradu.
Stoga je potrebno valorizovati ove prostore i
doneti posebnu gradsku odluku o njihovoj zatiti.
U blokovima prigradskog stanovanja privatne bate sa velikom snabdevenou zelenih

povrina treba zadrati kao optimalni prelaz kompaktno izgraenog grada ka otvorenom
predelu. Takoe, treba zadrati vegetaciju tipinu za dato podruje i predeo.
Ukoliko u neposrednoj blizini lokacije socijalnog stanovanja ne postoje zelene povrine
potrebno ih je formirati u okviru lokacije. Ukupan broj i povrina zelenih povrina u okviru
362
lokacije mogu da bude manji od uobiajnog. Vee zelene povrine treba da budu uz drugu
osnovnu namenu, kako bi odreena institucija (npr. vrti ili kola) preuzela brigu o njihovom
odravanju.
11.11.2 Centralni sadraji

Kod planiranja i izgradnje novih poslovnih objekata u komercijalnim zonama u centru
Beograda i Zemuna potrebno je iskoristiti sve mogunosti za formiranje novih prateih
zelenih povrina, kao to je prostor ispred objekta, ulini prostor, atrijumski prostor,
intenzivno i ekstenzivno ozelenjene krovove, vertikalno zelenilo i dr. Nedostatak kvantiteta
nadoknaditi kvalitetom i visokim standardom odravanja zelenih povrina.
Krovne povrine podzemnih garaa moraju se urediti kao peake povrine sa znaajnim
ueem intenzivnog i ekstenzivnog krovnog zelenila.
Ako se niski delovi (suteren ili prizemlje) zgrada

pokriju slojem zemlje debljim od 60 cm i trajno
ozelene, takve povrine se ne raunaju kao
zemljite pod objektom pri izraunavanju
stepena zauzetosti.
Slobodne povrine i zelenilo na bulevarima, na pojedinanim kompleksima i blokovima u

Novom Beogradu oblikovati kvalitetno posebno vodei rauna o postojeem zelenilu.
U glavnim trgovakim ulicama sa irinom

trotoara veom od 4 m obavezno podizati
drvorede. Zelenilo razvijati u skladu sa
raspoloivim prostornim mogunostima sa
akcentom na uline koridore.
U zonama ulaznih pravaca u grad, na lokacijama gde se planiraju vei korisnici zemljita i
vei spektar moguih delatnosti (hipermarketi, oping molovi, veletrnice i drugi veliki
posebni poslovni kompleksi) i u zonama posebnih poslovnih kompleksa, predvideti obavezno
ozelenjavanje velikih parkinga visokim zasadom - drveem, kao i podizanje prateih zelenih
povrina tamo gde je to mogue.
363
11.11.3 Javni objekti

Planiranim intervencijama predvideti sve mogunosti unapreenja postojeih i formiranje
novih prateih zelenih povrina uz sagledavanje ireg prostora i potencijalnog znaaja ovih
zelenih povrina za multifunkcionalnu upotrebu (npr. velika kolska dvorita, zelene povrine
ustanova kulture, specijalizovanih kulturnih centara, zdravstvenih ustanova i dr.).
Vienamensko korienje planirati u zonama grada u kojima su zelene povrine deficitarne.
Procenat uea slobodnih i zelenih povrina prilagoditi raspoloivom prostoru i vrsti
specijalizovanog centra. Visok procenat zelenila planirati u univerzitetskom kampusu i
istraivakim centrima, domovima za stare, oko verskih objekata i specijalizovanih
zdravstvenih centara. Uz pomo zelenila reavati vizuelne konflikte sa susednim namenama,
kao i zatitu od praine i buke.
11.11.4 Linearne zelene povrine u regulaciji saobraajnica
Na potezima postojee i novoplanirane putnike mree u granicama GP, u saglasnosti sa
prostornim mogunostima, treba predvideti zatitne pojaseve protiv buke, praine i
odbljeska, irina izmeu 50 i 100 m, kao i zatitu useka i nasipa. Zatitne pojaseve postaviti
to blie saobraajnici. U nedostatku prostora za zatitne pojaseve primeniti ozelenjeni
zemljani nasip irine 16 - 19 m, ozelenjene potporne zidove i slobodnostojee zidove od
metala, drveta, stakla, betona u kombinaciji sa biljkama, irine 2,5 m. Slobodnostojee
zidove koristiti izmeu saobraajnica, odnosno eleznikih pruga i stambenih podruja, na
mestima gde je raspoloivi prostor veoma mali. U podrujima intenzivne poljoprivrede
planirati zatitne pojaseve celom duinom putne mree. Zatitu od odbljeska planirati
sadnjom iblja sredinom saobraajnice, na krivinama i na mestima ukrtanja saobraajnica.
Ukoliko doe do see ume ili drvoreda u zoni postojee ili planirane putne i uline mree,
nastalu tetu kompenzovati sadnjom na istoj ili drugoj putnoj ili ulinoj trasi.
U novim peakim zonama predvideti podizanje novih drvoreda, zelenih batica, ardinjera,
vertikalnog zelenila i vodene efekte. Reenje prilagoditi irini ulice, mikroklimatskim uslovima
i stalnim koridorima senke.
Postojee biciklistike staze van rekreacionih zona, saglasno prostornim mogunostima,
opremiti drvoredima i prateim zelenim povrinama.
Uslovi za samostalne zelene povrine i uslovi za druge prigradske i gradske zelene povrine
dati su u Pravilniku za zelene povrine.
11.12 Urbanistika pravila za organizaciju prostora za graane sa smanjenom
sposobnou kretanja
U regulacionim planovima, urbanistikim projektima i urbanistikim uslovima obezbeuju se
mere za olakanje kretanja hendikepiranima.
U svakoj urbanistikoj celini oprema se najmanje jedan povezan pravac kretanja, sa spoljne
strane celine ka centralnoj zoni - u kojem su otklonjene prepreke za kretanje graana sa
smanjenom sposobnou kretanja. Ovi pravci povezuju se i meusobno sa pravcima iz
susednih urbanistikih celina.
364
Kod javnih povrina treba izbegavati razliite nivoe peakih prostora, a kada je promena
neizbena reavati je i rampom, a ne samo stepenitem.
Ostale mere za olakanje kretanja primenjuju se u skladu sa propisima grada Beograda i
Republike Srbije.
Programiranje, planiranje i izdavanje uslova za projektovanje i realizaciju intervencija za
prilagoavanje objekata uslovima za kretanje hendikepiranih mogu se raditi i neposredno na
osnovu ovog plana.
11.13 Pravila za korienje alternativnih izvora i utedu energije
U spoljnoj i rubnoj zoni grada, kao i u drugim zonama sa niskim gustinama izgraenosti i gde
to konkretni uslovi dozvoljavaju, preduzimaju se dodatne mere za utedu deficitarnih oblika
energije (naroito elektrine) tako to se u regulacionim i drugim urbanistikim planovima i
urbanistikim uslovima usklauje organizacija prostora i zgrada sa poveanim mogunostima
korienja alternativnih izvora energije i smanjenjem potronje ogranienih izvora.
U organizaciji prostora i zgrada poveava se uee kompaktnih zgrada sa vie etaa u
odnosu na prizemne kue (izuzetno prizemlje, po pravilu prizemlje i potkrovlje, optimalno
prizemlje i dva sprata ili prizemlje, sprat i potkrovlje). Spoljne povrine zgrada smanjuju se za
istu korisnu zapareminu tako to se favorizuju dvojne kue, kue u nizu, poluatrijumske ili
atrijumske kue (poklapanje zidova susednih objekata na granici parcele) u odnosu na
tradicionalne samostalne objekte.
Odavanje toplote smanjuje se striktnom primenom vaeih propisa koji se odnose na
izgradnju objekata.
Kod postojeih objekata, kada to nije iskljueno drugim propisima, dozvoljeno je naknadno
izvoenje spoljne toplotne izolacije zidova. Kada se radi o zidu na regulacionoj liniji prema
javnom prostoru, dozvoljava se da debljina svih konstruktivnih slojeva naknadne izolacije
bude do 6 cm unutar javnog prostora.
Kada se radi o slobodnom zidu na granici sa susednom parcelom moe se dozvoliti
postavljanje naknadne spoljne izolacije debljine do 6 cm, uz saglasnost suseda.
Pri formiranju uslova za izgradnju novih objekata obezbeuje se da se odre mogunosti za
korienje suneve toplote na postojeim objektima, odnosno na drugim planiranim
objektima.
Pasivni ili aktivni prijemnici suneve energije mogu se odobriti kao stalni ili privremeni.
Kada su ovi ureaji odobreni kroz urbanistike uslove kao stalni, ne moe se odobriti nova
izgradnja na susednim parcelama koja im u sezoni grejanja smanjuje osunanje izmeu 9 i
15 sati za vie od 20%.
Kod postojeih objekata, kada to prostorne okolnosti omoguavaju, dozvoljeno je naknadno
formiranje staklenih verandi - solarijuma ako su staklenom povrinom orijentisani na jug ili sa
otklonom veim od 300 u odnosu na jug.
365
Ukoliko je projektom dokumentovana efikasnost solarijuma za utedu energije za grejanje

objekta, povrina solarijuma jednaka povrini stakla na solarijumu ne rauna se kod indeksa
izgraenosti i stepena zauzetosti parcele.
U okviru prostora na parceli mogu se postavljati ureaji lokalnog kapaciteta na bazi toplotnih
pumpi za korienje toplote podzemlja, s tim da ne prelaze elektrinu snagu od 10 NJ/m2
povrine parcele i da budu smeteni na najdaljem usklaenom odstojanju od granica
susednih parcela i objekata.
Radi utede energije koja se troi na preradu i transport pijae vode u okviru prostora na
parceli mogu se odobriti lokalni bunari za crpljenje podzemne vode za zalivanje useva ili
tehniku vodu za pranje, s tim da snaga pojedinane crpke ne prelazi 400 NJ za parcele do
600 m2 i dodatnih 5 NJ/m2 za razliku kod veih parcela i da bunari budu smeteni na
najdaljem usklaenom otstojanju od granice susednih parcela i objekata.
Na pogodno postavljenim parcelema i objektima mogu se odobriti i drugi oblici korienja
alternativnih izvora energije ukoliko ne deluju tetno na susedni prostor.
Pomenute mere za korienje alternativnih izvora i utedu energije mogu neposredno da se
odobravaju na osnovu struno pripremljenog tehnikog reenja, u skladu sa prethodnim
uslovima. Kod ureaja koji prevazilaze obim potreba standardnog domainstva ili manje
radionice, potrebno je obezbediti usklaivanje kroz posebne urbanistike uslove.
11.14 Inenjerskogeoloki uslovi i pravila za izgradnju novih objekata i za dogradnju,
nadziivanje i rekonstrukciju postojeih objekata
Na bazi inenjerskogeoloke rejonizacije, a za potrebe planiranja prostora u okviru
Generalnog urbanistikog plana, izvrena je kategorizacija terena. Tako su izdvojene etiri
kategorije:
I kategorija - povoljni tereni (prikazani belom bojom);
II kategorija - uslovno povoljni tereni (prikazani belom bojom);
III kategorija - nepovoljni tereni (prikazani naranyastom bojom);
IV kategorija - vrlo nepovoljni tereni (prikazani crvenom bojom).
11.14.1 Povoljni tereni
Sa inenjersko-geolokog aspekta ocenjeni su kao najpogodniji za urbanizaciju (stanovanje,
infrastruktura, saobraaj), bez ogranienja u korienju, a uz uvaavanje lokalnih
inenjersko-geolokih karakteristika terena. Izgradnja objekata na ovim terenima moe se
vriti bez ogranienja, uz uvaavanje lokalnih geotehnikih karakteristika terena.
11.14.2 Uslovno povoljni tereni
366
Inenjersko-geoloka svojstva ovih terena uslovljavaju izvesna ogranienja pri urbanizaciji

prostora. U zavisnosti od lokacije, korienje ovih terna za urbanizaciju uslovljeno je:
nivelacionim prilagoavanjem prirodnim uslovima, preventivnim geotehnikim merama
zatite stabilnosti iskopa i prirodnih padina, kontrolisanim dreniranjem podzemnih voda i
primenom geotehnikih meliorativnih mera, kao to su: regulisanje vodotoka, nasipanje,
izrada drenanih sistema, razna poboljanja tla, izbor adekvatnog naina fundiranja.
Izgradnja objekata na ovim prostorima zahteva detaljna geoloka istraivanja koja e
definisati uslove gradnje za svaki pojedinani objekat.
11.14.3 Nepovoljni tereni
Inenjersko-geoloke karakteristike ovih terena u prirodnim uslovima su ograniavajui
faktor. Ova kategotija obuhva: uzane proluvijalne ravni i izvorine elenke, potencijalno
nestabilne padine sa umirenim klizitima, delova aluvijalnih ravni ispod kote 72 mnv, mrtvaje,
bare i starae, lesne odseke sa pojavom odrona i proloma tla. U okviru plana izdvojena su
podruja koja su branjena od poplava i koja usled toga imaju neke posebne reime
korienja (Krnjaa, delovi uz Savu i sl.).
Korienje ovih terena za urbanizaciju zahteva prethodnu pripremu terena primenom
sanacionih i meliorativnih mera u smislu poboljanja stabilnosti padina i obezbeenja
objekata na njima i regulisanje vodotoka. U zonama ispod kote 72 mnv. neophodna je
priprema ireg prostora u vidu sloenih hidrotehnikih melioracija i regulisanje terena do
kote dejstva visokih voda (nasipanjem, izradom drenanog sistema). Prioritet Beograda mora
biti usklaivanje vodoprivrednih problema sa razvojem ostalih aktivnosti.
Radi definisanja oblika sanacionih i meliracionih mera neophodno je uraditi projekat sanacije
ireg podruja.
11.14.4 Vrlo nepovoljni tereni
Izrazito nepovoljni tereni obuhvataju lokacije sa pojavom aktivnih klizita, plavljene delove
aluvijalnih ravni, kao i delove prostora koji su zagaeni izuzetno opasnim toksinim
materijama.
Klizita su prisutna u prirodnim uslovima na padinama, renim i potonim dolinama, ali i du
saobraajnica ili drugih graevinskih objekata, gde su nastala usled neadekvatnog zasecanja
tla.
Na beogradskom podruju brojna klienja zemljanih masa prisutna su na prostoru
jugozapadno od Avale, poev od Ostrunice prema Obrenovcu - klizite Umka i Duboko, kao
i na prostoru jugoistono, istono i severoistono od Avale, poev od Begaljice, pa uz Dunav
prema Ritopeku - klizita Karaburma, Mirjevo, klizita u Malom mokrom lugu i Velikom
mokrom lugu, Vinjica, klizita na velikoseskoj krivini Dunava, Vina, Ritopek, odnosno na
prostorima izgraenim od neogenih sedimemata. Na formiranje klizita, osim geomorfolokih
i hidrogeolokih uslova, bitnu ulogu igra geoloki, odnosno litoloki sastav zemljita i stepen
njegove degradacije u pripovrinskoj zoni.
Tereni oznaeni kao vrlo nepovoljni za izgradnju u izvesnim sluajevima mogu se
urbanizovati uz prethodnu primenu sanacionih i melioracionih mera u smislu poboljanja
stabilnosti padine i obezbeenja objekata. Detaljna urbanistika reenja, namene i
367
organizovanje ovih prostora treba utvrditi detaljnim inenjersko-geolokim istraivanjima i

planovima detaljne regulacije.
11.14.5 Nadziivanje i dogradnja
Nadziivanje i dogradnja objekata su mogui ako se istraivanjima utvrdi da je isti fundiran
na odgovarajui nain i da uveanje optereenja na temelje nee izazvati tetne posledice
po objekat. Potrebne analize se moraju sprovesti za svaki objekat pojedinano, uz
pretpostavku da objekat i u konstruktivnom smislu zadovoljava potrebne uslove.
Potrebne analize se moraju sprovesti u skladu sa Zakonom o geolokim istraivanjima (Sl.
glasnik Republike Srbije 44/95), uz pretpostavku da objekat u konstruktivnom smislu
zadovoljava potrebne uslove.
11.14.6 Seizmika rejonizacija beogradskog podruja
Na seizmolokoj karti publikovanoj 1987. godine, koja se odnosi na povratne periode
vremena od 50, 100, 200, 500 i 1000 godina i predstavlja oekivane maksimalne seizmike
intezitete, podruje Beograda je na oleati za povratni period od 100 godina locirano u zonu
sedmog stepena MCS seizmike skale, odnosno MCK-64, to je u stvari ekvivalentno
stvarno dogoenom stanju kroz seizmoloku istoriju.
Dve date oleate seizmoloke rejonizacije predstavljaju dva tzv. nivoa seizmikog rizika i to
37% i 10%, to odgovara normalnom i maksimalnom oekivanom zemljotresu za povratni
period od 100 godina. Prikazani elementi seizmikog hazarda se odnose na parametre
najzastupljenije osnovne stene na teritoriji grada i prikazani su tabelarno.
Tabela 87:
Seizmiki hazard na teritoriji GP
RIZIK
37%
10%
a max (g)
0.08-0.175
0.10-0.250
PARAMETAR
I max (MCS)
7.0-8.0
7.0-8.5
Koeficijent seizminosti Ks
0.020-0.043
0.025-0.059
S obzirom na to da su u procesu prorauna elemenata seizmikog hazarda koriene

jednaine atenuacije seizmikih parametara koje su izvedene za uslove osnovne stene, to i
dobijenu vrednost parametara iz date tabele i sa datih oleata treba vezati za takve uslove. U
daljem korienju navedenih parametara treba voditi rauna pri proraunu dinamikog
faktora amplifikacije tla, odnosno oekivanih vrednosti maksimalnog ubrzanja tla,
maksimalnog inteziteta i koeficijenta seizminosti na povrini terena lokacije, odnosno na
nivou fundamenta objekta.
11. 15 Primena pravila graenja
11.15.1 Primena dozvoljenih urbanistikih pokazatelja i indeksa
Najvei dozvoljeni urbanistiki pokazatelji i indeksi kao pravila graenja za prostorne zone,
odnosno za prostorne jedinice (blokove ili delove blokova sa planski odreenom namenom)
368
unutar urbanistikih celina, prikazani su u tabelama 14, 15, 18, 19, 20, 23, 24, 25, 26, 29, 49,
50, 51, 52, 53, 54, 55 i 56 i primenjuju se za ostalo graevinsko zemljite u zavisnosti od tipa
izgradnje, planirane namene i karakteristika urbanistike celine.
11.15.2 Primena optih pravila graenja
Opta pravila graenja data u ovom poglavlju (od take 11.5 do take 11.8) primenjuju se za
ostalo graevinsko zemljite za sve urbanistike celine u rasponu mogunosti datih pravilima
iz take 11.15.1, u skladu sa morfolokim, oblikovnim i funkcionalnim karakateristikama
lokacije na koju se primenjuju.
Opta pravila iz ove take se ureuju i razrauju po urbanistikim celinama u postupku dalje
razrade ovog plana kroz kontinualno planiranje u skladu sa prelaznim i zavrnim odredbama.
12. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

12.1
Uslovi sprovoenja Generalnog plana
Generalni plan Beograda ima poetak sprovoenja u periodu primene prelaznih odredbi
Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03) koji je stupio na snagu 13.
maja 2003. godine, posle okonanog javnog uvida u Nacrt Generalnog plana Beograda
2021., 27. marta 2003. godine.
Beograd se zbog svoje veliine i organizacije bitno razlikuje u svim dimenzijama problema
koje reava od ostalih gradova ili naselja u Srbiji. Jedino se Generalni plan Beograda
prikazuje u razmeri 1:20.000 sa poveanim nivoom uoptavanja prikaza.
Poveanje efikasnosti urbanistikog planiranja na organizaciju, izgled i ekonominost svakog
pojedinog objekta, gradskih javnih prostora i ambijenata i grada kao celine je cilj sprovoenja
Generalnog plana, a usmeravajua komponenta Plana treba da bude intenzivnija od
restriktivne.
Zbog toga je nuno da nain sprovoenja bude tome prilagoen, ukljuujui u sprovoenje
Zakonom predviene i obavezne instrumente postupno i onim redom kako budu donoeni i
pripremani, a saglasno zakonskim rokovima i obavezama.
Faze sprovoenja o kojima se radi su:

dalja razrada pravila graenja i njihova primena za prostore za koje nije donet
urbanistiki plan;
priprema i donoenje Odluke o odreivanju delova urbanistikih planova koje se mogu

primenjivati u skladu sa vaeim zakonom do 13. novembra 2003. godine;
izdavanje odobrenja za izgradnju za objekte izgraene bez dozvole (obavezno

obavetenje o uslovima najkasnije do 13. januara 2004.);
369
donoenje urbanstikih planova koji upotpunjavaju Zakonom predvieni sistem

planova u roku od 18 meseci, tj. do 13. novembra 2004. godine;
odreivanje javnog graevinskog zemljita na osnovu odluke Skuptine grada i na

osnovu urbanistikog plana, u okviru graevinskog rejona odreenog ovim planom, a
u roku od 24 meseca (13. maj 2005. godine).
Za sve faze je razraen skup prelaznih i zavrnih odredbi primeren sloenosti problema.
12.2 Pravila graenja
U cilju prevazilaenja vremenskog perioda sa nedostatkom odgovarajuih urbanistikih
planova na velikoj teritoriji Generalnog plana Beograda, kao prelazni oblik za neophodne
dopune pravilnika i pravila ureenja i graenja iz ovog Generalnog plana, radi poveanja
mogunosti priprema i kvaliteta izvoda iz Generalnog plana, razradie se i pripremiti
neophodna pravila po urbanistikim celinama iz poglavlja 11. Pravila graenja, taka 11.15.1
i 11.15.2.
Ova pravila pretstavljae dopunu ovog plana na teritoriji Generalnog plana i na teritoriji deset
gradskih optina u celini. Ova pravila e prestati da vae ili e biti ukljuena u urbanistiki
plan na prostoru za koji se donese ili preispita plan generalne, odnosno plan detaljne
regulacije u skladu sa Zakonom.
Ova pravila treba da dodatno diferenciraju parametre i uslove graenja sa istim pravilima
graenja data prema urbanistikim celinama u poglavlju 11. Pravila graenja ovog plana.
Ova pravila treba da budu u skladu sa generalnim okvirima namena povrina, rasponima,
standardima Generalnog plana, s tim da se njima preciznije ree i pitanja postupka u
graninim sluajevima lokacija na obodima jedne prema drugoj nameni, kada zbog optosti
ovog plana nisu definitivno odreene.
Pravila graenja iz ove take mogu se izraivati i donositi istovremeno za sve urbanistike
celine, obuhvat ovog plana u celini, ili sukcesivno za pojedinane urbanstike celine, a
najkasnije 6 meseci po donoenju ovog GP i ine integralni deo Generalnog plana.
12.3 Pravila graenja za reavanje sluajeva sa objektima izgraenim bez odobrenja

za graenje
Za uspenu sanaciju masovne pojave gradnje objekata bez graevinske dozvole odnosno
odobrenja za gradnju (za koju je odgovor uprave i strunu analizu svakog predmeta prema
zahtevu vaeeg Zakona potrebno izvriti do 13. januara 2004. godine) neophodno je
obezbediti odgovarajuu odluku i posebna pravila koja omoguavaju efikasan rad komisija i
kvalitetne odluke o uklapanju ili eliminaciji ovakvih objekata.
Ukoliko je to neophodno za uspenu akciju sanacije pojedinih objekata ili grupa kua ova
pravila mogu imati i nie ili vie parametre iskorienja ili geometrijski definisanih uslova u
370
odnosu na standardna pravila ureenja ili graenja definisana ovim Generalnim planom, pod
uslovom da to bitno ne utie na snienje standarda i kvaliteta organizacije regularno
planiranih i izgraenih grupa zgrada i prostornih celina i javnih povrina u prostoru
Generalnog plana.
Pravila iz ove take treba da obezbede i dodatne informacije i podloge kao i osnovna
pravila strunog rada optinskih i gradskih tela formiranih za voenje postupka obezbeenja
urbanistikih informacija i odluka u postupku sanacije objekata izgraenih bez propisanog
odobrenja za izgradnju.
Prestankom organizovane akcije za legalizaciju i sanaciju bespravnih i neplanski izgraenih
objekata i primene unutar tela odreenih za voenje tih postupaka u skladu sa propisima
prestaje i primena ovih pravila.
O prestanku vaenja ovih pravila donosi odluku organ nadlean za usvajanje plana.
12.4 Priprema i donoenje odluke o odreivanju delova ranije donetih urbanistikih
planova koji se mogu primenjivati u skladu sa Zakonom
U skladu sa zahtevom iz Zakona, potrebno je do 13. novembra 2003. godine doneti
odgovarajue odluke o odreivanju delova iz urbanistikih planova donetih po prethodnim
propisima koji se mogu primenjivati u skladu sa vaeim Zakonom. Iz tako odreenih delova
mogu se upotrebljavati samo oni delovi koji su istovremeno u skladu i sa ovim Generalnim
planom.
U delovima planova u kojima se njihova primena obustavlja primenjuju se pravila ureenja i
graenja ovog Generalnog plana i privremena pravila graenja iz take 12.2. kao dopunska
radi formiranja izvoda iz plana odnosno akta o urbanistikim uslovima.
Urbanistike planove koji sadre delove koji se ne mogu primenjivati zbog nesaglasnosti sa
Zakonom ili Generalnim planom treba zameniti novim planom generalne regulacije za iru
teritoriju kojoj pripadaju u roku od dve godine od stupanja na snagu ovog Generalnog plana
odnosno novim planom detaljne regulacije u roku od pet godina.
Donoenjem novog plana generalne ili detaljne regulacije na itavoj teritoriji tog plana
prestaje primena privremenih pravila graenja iz take 12.2. a za planove za koje je odluka o
pristupanju izradi doneta posle roka za odgovor uprave na prijavu za legalizaciju bespravno
podignutih objekata (uslovno: 13. januar 2004. godine) i primena pravilnika iz take 12.3.
12.5 Regulacioni planovi ije se sprovoenje obustavlja
Ovoj grupi pripadaju planovi kod kojih planirane namene nisu u skladu sa namenama datim u
Generalnom planu, planovi koji nisu usklaeni sa sadanjim potrebama i zakonskim
odredbama, kao i planovi koji su faktiki, nesprovoenjem, ali ne i formalno, stavljeni van
snage. Na ovim podrujima je potrebno izraditi nove generalne i detaljne regulacione
planove.
Stupanjem na snagu ovog Generalnog plana obustavlja se spovoenje sledeih planova:
Optina Stari grad
371
1.
DUP blokova izmeu: Ulica Brankove, Pop-Lukine, Ivan-Begove, Graanike,

Obilievog venca, Carice Milice, Marala Birjuzova i Zelenog venca (Sl. list grada
Beograda br. 28/91)
Optina Vraar
2.
DUP rekonstrukcije dela bloka izmeu Ulica Maksima Gorkog, Orlovia Pavla,
uburske i Dubljanske, (Sl. list grada Beograda br. 12/70) -teritorija obuhvaena
odlukom o pripremanju RP dela IX MZ, (Sl. list grada Beograda br. 16/96)
3.
DUP rekonstrukcije tri bloka na teritoriji optine Vraar (Sl. list grada Beograda
br.8/67)
4.
DUP nove saobraajnice od Ulice 27. marta do Auto-puta, Transverzala III (Sl. list
grada Beograda br. 11/70, 24/77)
5.
DUP za rekonstrukciju bloka izmeu ulica Vardarske, Vuedolske, Svetolika
Rankovia i Cerske (Sl. list grada Beograda br. 15/67)
Optina ukarica
6.
DUP industrijske zone Mali Maki, (Sl. list grada Beograda br. 13/72, 2/75)
7.
DUP kompleksa doma Radio televizije Beograd i centralnog filmskog studija u
Koutnjaku (Sl. list grada Beograda br. 10/75, 1/78)
8.
DUP dela stambenog naselja eleznik ("Sl. list grada Beograda br. 14/80)
9.
DUP Prve mesne zajednice u naselju Ostrunica ("Sl. list grada Beograda br. 10/70)
Optina Savski venac
10. DUP kompleksa izmeu Autoputa i Ulice Guevske, Zveanske i Bulevara JA (Sl. list
grada Beograda br. 24/90)
Optina Zvezdara
11. DUP dela mesne zajednice izmeu Ulica gospodara Vuia, Vojislava Ilia,
Topalovieve, Krianieve, Zage Malivuk i Olge Jankovi, (Sl. list grada Beograda br.
11/76)
12. DUP privredne zone na Bulevaru revolucije, (Sl. list grada Beograda br. 13/74, 32/87)
(obuhvaen planom Bulevara kralja Aleksandra)
13. DUP industrijske zone Stojino brdo, (Sl. list grada Beograda br. 10/86, 15/96
Optina Palilula
14. DUP specijalizovanog trnog centra - pijace Nova Karaburma, Ulica Uralska, (Sl. list
grada Beograda br. 2/76)
15. DUP groblja na potezu Lee, (Sl. list grada Beograda br. 1/78)
16. DUP podzemne putniko-eleznike stanice u zoni raskrsnice Bulevara revolucije i
Ruzveltove ulice, (Sl. list grada Beograda br. 8/77)
Optina Zemun
17. DUP sedam mesnih zajednica u Zemunu, (Sl. list grada Beograda br. 17/67, 5/73,
13/74, 11/78, 21/78, 5/80, 18/87, 2/80, 12/89)
18. DUP centra za trgovinu i rekreaciju na teritoriji optine Zemun (Sl. list grada
Beograda br. 2/79, 28/82)
19. DUP tri stambene zajednice na teritoriji optine Zemun (Sl. list grada Beograda br.
14/63)
20. DUP izletita u Gornjem Zemunu (Sl. list grada Beograda 7/72)
21. DUP bloka izmeu ulica Cara Duana, saobraajnice T-6, T-8 i priobalne zone Dunav
(Sl. list grada Beograda br.26/76)
Optina Novi Beograd
372
22.
DUP za rekonstrukciju bloka 11-b u Novom Beogradu, (Sl. list grada Beograda br.
18/82)
Optina Vodovac
23. DUP park ume Titov gaj, (Sl. list grada Beograda br. 10/76, 18/82)
24. DUP rekonstrukcije stambenog bloka izmeu Ulica Strumike, Vidske, ora
Kratovca i Kruevake, (Sl. list grada Beograda br.4/68)
25. DUP autobuske stanice, Jug DUP dela mesne zajednice na podruju optine
Vodovac (Sl. list grada Beograda br.8/80)
26. DUP rekreativnog centra podnoja Avale (Sl. list grada Beograda br. 13/75)
Optina Grocka
27. DUP dela naselja Vina (Sl. list grada Beograda br. 8/76)
Optina Rakovica
28. DUP groblja na podruju optine Rakovica (Sl. list grada Beograda br. 8/75)
29. DUP pristupnog puta za groblja na podruju optine Rakovica (Sl. list grada
Beograda br. 8/75)
12. 6
Primena Generalnog plana u odreivanju javnog graevinskog

zemljita i ostalog graevinskog zemljita
U Generalnom planu, u poglavlju i grafikim prilozima i granicama zemljita, date su

neophodne odredbe i smernice za odreivanje javnog graevinskog i ostalog graevinskog
zemljita na nivou bloka ili dela bloka, odnosno kompleksa ili vee lokacije, kao plan za
obezbeenje javnog zemljita za potrebe funkcionisanja grada i javnih slubi. U ove povrine
ukljuene su i sve postojee javne povrine koje nisu dovoljno velike da bi se mogle prikazati
u Generalnom planu. Uz pomo odgovarajueg katastarskog dokumenta, date definicije su u
veini sluajeva dovoljne za donoenje odluke za proglaenje odreenog zemljita za javno
graevinsko zemljite u pojedinanim sluajevima i u nizu skupnih ili mrenih lokacija javnog
zemljita.
Kroz dalju urbanistiku razradu ovog GP (planovima generalne odnosno detaljne regulacije),
kao i kroz preispitivanje postojeih planova (taka 12.4), utvrdie se detaljno razgranienje
izmeu javnog i ostalog graevinskog zemljita u skladu sa propisima i detaljnim uvidom u
potrebe na teritoriji koju obuhvataju kada budu stupili na snagu.
Povezano sistemsko reenje svih javnih povrina, odnosno precizno odreenu mreu i
celovito razgranienje javnog i ostalog graevinskog zemljita dae planovi generalne
odnosno detaljne regulacije na itavoj teritoriji graevinskog rejona kada budu doneti i stupili
na snagu.
Dok navedeni planovi ne budu doneti, kada je potrebno razgranienje definisati na prelazan
nain, u posebnim sluajevima moe se upotrebiti urbanistiki projekt za razgranienje
povrina odreenih Generalnim planom (razgranienje linijama katastarskih odnosno
ugovorima precizno definisanih parcela umesto pojednostavljenih dui i krivih linija koje
prikazuje Generalni plan), ali u skladu sa generalnim reenjem ovog plana (generalni
poloaj, veliina, orijentacija, prilazi za javno zemljite).
373
12.7 Korienje javnih povrina za sanaciju problema parkiranja i nadlenost prema

vrstama saobraajnica
U periodu dok odgovarajue efekte funkcionalno potrebnog standarda parkiranja ne
obezbede mere predviene Generalnim planom kao obaveze vlasnika, korisnika i investitora
za obezbeenjem nunog broja parkinga i garaa u okviru svakog objekta i graevinske
parcele neophodno je obezbediti dovoljan kapacitet javnih garaa i javnih povrina za
izgradnju garaa i parkinga u ugroenim centralnim zonama u gradu.
Potrebno je obezbediti studijsku i plansku dokumentaciju i odgovarajuu odluku Skuptine
grada o pravilima organizacije i izgradnje javnih garaa, kao i obezbeenje javnih povrina
za ove svrhe.
Postojee povrine na kojima su javni parkinzi i javne garae smatraju se javnim u smislu
ovog plana i na njima se mogu vriti poveanja kapaciteta za smetaj vozila u meri
kapaciteta pristupnih saobraajnica i loginog volumena u odnosu na neposrednu okolinu.
Povrine na kojima su u verifikovanim ili novim planovima detaljne regulacije predviene
javne garae za vei broj zgrada na vie katastarskih parcela ili kao poseban javni objekat na
posebnoj katastarskoj parceli smatraju se
javnim povrinama koje treba precizirati
urbanistikim projektom.
Povrine ispod javnih saobraajnica i trgova kod kojih je irina izmeu naspramnih
graevinskih linija vea od 22 metara mogu se koristiti za izgradnju podzemnih poduno
organizovanih javnih garaa u vie nivoa (uz reorganizaciju komunalnih instalacija u dva
posebna pojasa ili galerije sa obe strane garae) uz obezbeenje urbanistikog projekta i
druge sinhronizovane projektne dokumentacije.
I druge javne povrine i javno graevinsko zemljite mogu se nameniti izgradnji javnih
garaa u kombinaciji sa drugim javnim sadrajima, uz uslov da ne ometaju funkcionisanje
osnovne namene i da ne umanjuju kvalitet organizacije otvorenih i zelenih povrina tog
kompleksa.
Shodno odredbama Zakona o putevima ("Sl. Glasnik RS br. 46/91, 52/91, 53/93, 67/93,
48/94 i 42/98) i Odluke o ulicama, lokalnim i nekategorisanim putevima ("Sl. list grada
Beograda br. 3/01) utvruje se da su unutar granice GP saobraajnice magistralnog i
regionalnog znaaja gradskog ranga i proglaavaju se za gradsku nadlenost.
12.8 Posebni instrumenti sprovoenja plana

U periodu dok se ne donesu i ne upotpune svi predvieni zakonski i planski instrumenti za
ureenje prostora i graenja i dok se ne donesu svi instrumenti koji ine sistem, u ovom
planu je potrebno obezbediti ispravno sprovoenje raspoloivim dokumentima i
informacijama uz potovanje ogranienja i obaveza naznaenih u grafikom prilogu 17.2
"Instrumenti sprovoenja plana".
U prostoru van graevinskog rejona prikazano je poljoprivredno, umsko i vodno zemljite,
ali se u tom prostoru nalazi i veliki broj postojeih stambenih i privrednih objekata osim
objekata namenjenih osnovnoj nameni.
374
Za sluaj da ovim GP nije odreeno dovoljno elemenata za pravila ureenja i pravila

graenja, za ovaj prostor se moe izdavati akt o urbanistikim uslovima u skladu sa
odredbama odgovarajueg podzakonskog akta.
Postojei legalni objekti poljoprivrednih domainstava (stambeni i pomoni objekti) mogu u
tom prostoru da se obnavljaju i dograuju u nunoj meri za razvoj tog domainstva, ili u meri
bruto povrine objekta od 1/50 povrine pripadajue parcele koja ini celinu. Podela parcela
radi stvaranja novih parcela sa stambenim i privrednim objektima ispod veliine od 5.000 m2
nije dozvoljena. Pod ovim uslovima moe se izdati izvod iz plana, dok je za privredne
objekte i stone farme koje prevazilaze nivo standardnog domainstva potrebna izrada akta
o urbanistikim uslovima radi obezbeenja zatite okoline.
U okviru graevinskog rejona, u roku od dve i po godine od stupanja na snagu ovog plana,
izradie se planovi generalne regulacije koji e (zajedno sa verifikovanim i novodonetim
planovima detaljne regulacije) biti redovan osnov za pripremu izvoda iz urbanistikog plana i
za programe razvoja grada. U prelaznom periodu odredbe ovog Generalnog plana
upotrebljavae se za sprovoenje i pripremu izvoda iz plana (zajedno sa pravilima iz take
12.2 i 12.3) na svim neophodnim mestima.
Izuzetak e biti prostori oznaeni u karti "Instrumenti za sprovoenje plana" oznaeni kao
"Obavezni planovi detaljne regulacije"; "Planovi generalne ili detaljne regulacije za
saobraajne koridore"; "Podruja za izradu konkursa i javne strune provere"; "Podruja
velikih projekata" i "Podruja za obaveznu primenu posebnih instrumenata razrade i
sprovoenja Generalnog plana".
U ovim oznaenim prostorima, uz izvod iz plana, obavezno se daju i ti merodavni uslovi koje
investitor (kao organizator ili inicijator) mora prethodno da obezbedi u saradnji sa nadlenim
slubama grada, ukoliko taj postupak ve nije obavljen po gradskom programu.
Svrha ovih dodatnih uslova je nuno obezbeenje razvoja i ureenja ovih zona kao celina od
posebnog znaaja za grad ili celina sa posebnim problemima koje treba prethodno reiti za
novu zonu kao celinu (sanacija klizita, obezbeenje novih primarnih infrastruktura za
neobezbeena podruja, uslovi studije uticaja aktivnosti na zatitu vodoizvorita ili zatitu
stanovnitva od buke ili zraenja i dr.).
12.9
Novi planovi detaljne regulacije i urbanistiki projekti
U skladu sa programima izrade planske dokumentacije, osim izrade planova generalne

regulacije, nastavie se i priprema novih planova detaljne regulacije na mestima gde je to
neophodno i gde taj instrument usmeri program za izradu plana, iako u ovom Generalnom
planu nisu posebno oznaeni.
Posebno je mogue oekivati njihovu upotrebu na mestima gde se na sloen nain prepliu
javne povrine i objekti i ostale povrine i objekti (centralni gradski prostori i trgovi, rene
obale, koridori novih velikih saobraajnica, trase i prostori lakog inskog prevoza) kao i na
prostorima koje se potpuno transformiu iz otvorenog prostora u nove kompleksne delove
grada. U prostorima u kojima se radi plan detaljne regulacije mogua je reorganizacija
granica susednih namena, premetanje u prostoru zona zahtevanih Generalnim planom i
poveanje, odnosno snienje kvantitativnih i geometrijskih parametara u meri koja bitno ne
ugroava generalna reenja i odrava osnovne bilanse u zoni odreenoj planom.
375
Ukoliko takvi prostori nisu posebno oznaeni kao povrina sa posebnim uslovom, do
donoenja planova detaljne regulacije zahtevi za izgradnjom e se zasnivati na izvodu iz
ovog Plana uz odgovarajue dopunske uslove koji obezbeuju i kasniju uspenu razradu.
U prostoru Generalnog plana urbanistiki projekat e se upotrebljavati osim za obezbeenje
parcelacije, takoe i za obezbeenje funkcionalnog i arhitektonskog kvaliteta reenja.
12.10 Tretman malih kompleksa za komercijalne zone i gradske centre u periodu pre
izrade planova generalne i detaljne regulacije
U ovom Generalnom planu su u okviru stambenih i drugih namena predvieni i delovi sa

manjim lokacijama za komercijalne aktivnosti da bi se stimulisao razvoj lokalnih trgovinskih i
uslunih aktivnosti. Do izrade planova generalne regulacije i detaljne regulacije, kada se
mogu definitivno i detaljno odrediti, moe se prihvatiti da lokacije sa ovom namenom manje
od 0,5 hektara budu realizovane kao okruujua ili druga, sa okruujuom kompatibilna
namena.
Povrine za javne namene i povrine oznaene kao "Komercijalne zone i gradski centri" koje
se nalaze na mestima i potezima gde su izgraeni pojedinani ili grupni bespravni objekti
nastali zloupotrebom odluke i odobrenja o "Postavljanju kioska i malih montanih objekata"
ne mogu se sanirati legalizacijom ovih objekata ve njihovim uklanjanjem i izgradnjom novih
poteza sa proirenjem saobraajnica, izgradnjom novih drvoreda, trotoara i zelenila i
izgradnjom (gde je predvieno) novih javnih, viespratnih poslovnih ili poslovno-stambenih
objekata prema novom planu generalne ili detaljne regulacije.
12.11 Tretman povrina za novu kompleksnu stambenu izgradnju u periodu do
donoenja planova generalne i detaljne regulacije
U zonama nove kompleksne stambene izgradnje predviaju se kao mogui sledei tipovi
stanovanja: stanovanje u otvorenim blokovima, stanovanje u meovitim blokovima,
individualno stanovanje, stanovanje u prigradskim naseljima i socijalno i pristupano
stanovanje, u skladu sa potrebama i kontekstom okoline.
Uslov za realizaciju nove lokacije za kompleksnu stambenu izgradnju je njena dovoljna
veliina da se mogu odrediti i regulisati neophodne povrine za javne i druge funkcije koje
podrazumeva savremeno novo naselje i priprema plana generalne odnosno detaljne
regulacije kojim se planiraju nove javne povrine i odeljuju od ostalih povrina da bi se
mogao sprovesti postupak eksproprijacije za njihovo obezbeivanje. Minimalni kompleks za
tip prigraskog, socijalnog i individualnog stanovanja je 0,5 ha u jednoj celini, a za tip
otvorenog bloka i meovitig stanovanja 1 ha u jednoj celini.
Izuzetno, u sluaju da se postigne dogovor sa nadlenim organima uprave o organizovanju i
ustupanju gradu odgovarajuih povrina za javne objekte i povrine bez postupka
eksproprijacije, prethodni uslovi se mogu odrediti i urbanistikim projektom umesyo
planovima detaljne ili generalne regulacije.
12.12 Kontinualno planiranje i unapreenje Generalnog plana
376
U srednjoronom periodu se ovaj plan dopunjava i razrauje pravilima graenja u skladu sa

odrebama ove take 12.2 i 12.3 ovog poglavlja.
U prvom periodu realizacije Generalnog plana, u cilju meusobnog usklaivanja svih
predvienih i paralelno razvijanih instrumenata planiranja i u cilju unapreenja Generalnog
plana Beograda po svim bitnim terhnikim i sadrajnim linijama i linijama sprovoenja,
nadleni organ uprave, planska komisija i Urbanistiki zavod Beograda se zaduuju da svake
godine pripreme izvetaj o sprovoenju Generalnog plana i planskih instrumenata
zasnovanih na Generalnom planu.
Istovremeno oni treba da pre kraja godine pripreme predlog unapreenja ovog Generalnog
plana novim detaljima od znaaja za njegovo sprovoenje ili detaljima od posebnog znaaja
za nove gradske akcije ili razvojne projekte i da ih u formi nacrta izmena i dopuna Plana
predaju nadlenom organu na utvrivanje, javni uvid i dalji redovni postupak usvajanja
istovremenih. Izmena i dopuna treba ograniiti po obimu i vrstama u jednom ciklusu, da bi
javni uvid i odluivanje bili olakani i pouzdani.
U prvih pet godina sprovoenja Plana moe se smatrati da postoji odluka za godinje
pristupanje izmena i dopuna Generalnog plana na osnovu ovih odredbi o kontinualnom
planiranju.
12.13 Ostale prelazne i zavrne odredbe

Urbanistiko-tehniki uslovi, urbanistike dozvole i urbanistike saglasnosti izdati do
donoenja ovog Generalnog plana mogu se realizovati do isteka roka vanosti oznaenim u
samim uslovima kao osnov za izdavanje odobrenja za izgradnju.
Urbanistike analize na osnovu izmena GUP-a 1999. godine mogu se raditi do stupanja na
snagu ovog plana, a Urbanistiki zavod Beograda je duan da sve zahteve podnete do tog
roka rei zakljuno sa estim mesecom od stupanja na snagu plana.
Urbanistike analize, na osnovu kojih nisu izdati UTU, mogu se upotrebiti kao deo izvoda iz
urbanistikog plana u roku od godinu dana od poetka primene ovog plana, s tim to se uz
njih ugrauju dodatni uslovi koji proistiu kao izvod iz reenja ovog plana.
Urbanistiki planovi i urbanistiki projekti ija je priprema otpoela i dovedena u zavrnu fazu
na osnovu reenja prethodnog Generalnog plana, mogu se i zavriti na osnovu odredbi tog
plana, osim u delovima koji su u suprotnosti sa novim reenjima GP za primarnu ulinu
mreu, sistem inskog saobraaja i reenja u centralnim jezgrima, u roku od est meseci od
poetka primene ovog Generalnog plana.
Regulacioni plan Centralne zone ija je priprema otpoela na osnovu prethodnog GUP-a,
usvajanjem novog Generalnog plana Beograda 2021., usaglaava granicu plana sa novom
granicom Centralne zone i zavrava se kao jedinstveno urbanistiko reenje plana generalne
regulacije Centralne zone na osnovu planskih uslovljenosti novog GP.
Stupanjem na snagu ovog Generalnog plana obustavlja se primena Generalnog
urbanistikog plana Beograda iz 1972. godine i svih njegovih izmena i dopuna, kao i Izmena i
377
dopuna GUP-a Beograda iz 1985. godine i svih njegovih izmena i dopuna donetih pre
usvajanja ovog plana.
12.14 Sastavni delovi Generalnog plana

Sastavni deo Generalnog plana ine sledei prilozi:
13. GRAFIKI DEO GENERALNOG PLANA
PLAN (1:20.000)
Sastavni deo Generalnog plana Beograda su sledei grafiki prilozi u razmeri 1:20.000:
1. Granice
1.1 Granice i podela podruja Generalnog plana
1.2 Planirano javno graevinsko zemljite i ostalo graevinsko zemljite 2021.
2. Planirano korienje zemljita (2021.)
3. Planirani saobraaj (2021.)
4. Planirani sistem snabdevanja vodom za pie (2021.)
5. Planirani sistem kanalisanja atmosferskih i otpadnih voda (2021.)
6. Planirano ureenje vodotoka (2021.)
7. Planirani sistem snabdevanja elektrinom energijom (2021.)
8. Planirani sistem snabdevanja toplotnim energijom i prirodnim gasom (2021.)
9. Planirane telekomunikacije (2021.)
10. Plan prioriteta 2006. (prva faza)
11. Planirano stambeno tkivo (2021.)
12. Planirane privredne zone (2021.)
13. Planirane komercijalne zone i gradski centri (2021.)
14. Planirane javne slube, javni objekti i kompleksi (2021.)
15. Planirani sportski objekti i kompleksi (2021.)
16. Planirane zelene povrine (2021.)
17. Urbanistiki instrumenti sprovoenja plana
17.1 Prostorne zone i urbanistike celine u kojima se primenjuju ista pravila
graenja
17.2 Instrumenti sprovoenja plana
DOKUMENTACIJA (1:20.000)
Sastavni deo Generalnog plana Beograda su sledei grafiki prilozi u razmerama 1:50.000 i
1:20.000:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
378
Prikaz ireg podruja GP (1:50.000)

Karta blokova 2001. (1:20.000)
Trajna dobra Beograda 2001. (1:20.000)
Znaajni javni urbani prostori 2001. (1:20.000)
Ogranienja urbanog razvoja 2001. (1:20.000)
Postojee korienje zemljita 2001. (1:20.000)
Postojei saobraaj 2001. (1:20.000)
Stambeno tkivo 2001. (1:20.000)
Privredne zone 2001. (1:20.000)
10. Komercijalne zone i gradski centri (2001.)

11. Javne slube, javni objekti i kompleksi (2001.)
12. Sportski objekti i kompleksi (2001.)
13. Zelene povrine (2001.)
14. Planirana transformacija blokova i nove lokacije
14. DOKUMENTACIJA GENERALNOG PLANA

4.
5.
6.
Odluka o pristupanju izradi plana

Program rada na izradi Generalnog plana
Istraivanja, studije, analize:

Metropoliten Beograda, Geografski fakultet

Demografska sadanjost i budunost Beograda, Centar za demografska istraivanja, Beograd

Koncepcija privrednog razvoja Beograda u periodu 2002 - 2006 - 2021, Factis

Geoloke, hidrogeoloke i seizmike karakteristike terena sa kategorizacijom prema inenjerskogeolokim uslovima za planiranje prostora za izradu GP Beograda, Urbanistiki zavod Beograda,
Geozavod D.O.

Plan javnog gradskog prevoza - SYSTRA, izvetaji maj i jun

Hipoteza Generalnog plana Beograda 2021., Urbanistiki zavod

Koncepcija Generalnog plana Beograda 2021., Urbanistiki zavod

Prednacrt Generalnog plana Beograda 2021., Urbanistiki zavod

Nacrt Generalnog plana Beograda 2021., april 2002., Urbanistiki zavod

Spisak ostalih istraivanja, studija koje su koriene ili izraene za potrebe GP
7. Izvetaj o saradnji sa obaveznim uesnicima
8. Posebni uslovi od organa, organizacija i preduzea zakonom ovlaenih (Republiki zavod za zatitu
prirode, Zavod za zatitu spomenika kulture grada Beograda- "Nepokretna kulturna dobra na prostoru
Generalnog plana Beograda 2021.", Republiki zavod za zatitu spomenika kulture "Predlog mera
zatite graditeljskog naslea sa elementima strategije, metoda, koncepta i valorizacije", Zapisnik o
usaglaavanju stavova o reenjima u GP sa predstavnicima Generaltaba, Saveznog ministarstva
odbrane)
9.
Miljenja, saglasnosti od organa, organizacija i preduzea zakonom ovlaenih:

faza Hipoteze

faza Koncepcije

faza Prednacrta

faza Nacrta - prva verzija
7.
Posebne evidencije i spiskovi

Spisak kulturno-istorijskih spomenika i prethodne zatite
Spisak prirodnih zatienih vrednosti
Spisak objekata industrijskog naslea
Spisak objekata moderne arhitekture
Spisak postojeih znaajnih javnih prostora u centralnoj zoni
9.
Podaci o obavljenom javnom uvidu, strunoj raspravi i saradnji u toku izrade plana

Podaci o saradnji u toku izrade plana

Usaglaavanje stavova sa pojedinim uesnicima (Sekretarijat, Direkcija, KIO, Savet,
optine, struna udruenja) do nacrta - prva verzija

Usaglaavanje stavova sa pojedinim uesnicima (Sekretarijat, Direkcija, KIO, Savet) do
nacrta - druga verzija

Izvetaj o obavljenom javnom uvidu
10. Obrazloenje plana sa stavovima planske komisije o svakoj dostavljenoj primedbi

11. Radni tim Generalnog plana - po svim fazama izrade plana
15. SPISAK SKRAENICA

379
APG
BVS
BRGP
GVI
GP
GRS
GSP
GUP
DP
DUP
EUR
TP
ZSO
Z
I
JKP
JP
Ki
KO
KP
KO
mlrd.
mil.
NRGP
ODK
OMR
PA
Pi
PKB
PP
PPGB
PPRS
SAS
SIV
SMT
SO
SRC
TO
UN
UMP
UTU
HE
CZ
PC
- Administrativno podruje Beograda

- Beogradski vodovodni sistem
- Bruto razvijena graevinska povrina
- Granine vrednosti imisije
- Generalni plan
- Glavna regulaciona stanica
- Gradsko saobraajno preduzee
- Generalni urbanistiki plan
- drutveni proizvod
- Detaljni urbanistiki plan
- evro
- elezniko-transportno preduzee
- Zona stvaranja otpadaka
- stepen zauzetosti
- indeks izgraenosti
- Javno komunalno preduzee
- Javno preduzee
- Koeficijent izgraenosti
- Katastarska optina
- Katastarske parcele
- Komunalni vrsti otpad
- milijardi
- miliona
- neto razvijena graevinska povrina
- Osnovna dravna karta
- Obnavljivi materijalni resurs
- Putniki automobil
- Procenat izgraenosti
- Poljoprivredni kombinat Beograd
- Prostorni plan
- Prostorni plan grada Beograda
- Prostorni plan Republike Srbije
- Savez arhitekata Srbije
- Savezno Izvrno vee
- Spoljna magistralna tangenta
- Skuptina optine
- Sportsko-rekreativni centar
- Toplana
- Ujedinjene nacije
- Unutranji magistralni prsten
- Urbanistiko-tehniki uslovi
- Hidroelektrana
- Centralna zona
- ira prostorna celina
*
Ovaj Generalni plan stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu
grada Beograda".
SKUPTINA GRADA BEOGRADA

380
Broj: 350-403/03-XIII-01 - 22. septembar 2003. godine
PREDSEDNIK
Radmila Hrustanovi, sr.
381

Gup BGD

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Gup BGD

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

REPUBLIKA SRBIJA

SKUPTINA GRADA BEOGRADA

GENERALNI PLAN BEOGRADA

GENERALNI PLAN BEOGRADA 2021.

Skuptina grada Beograda

Urbanistiki zavod Beograda, JUP

DIREKTOR SEKTORA ZA GENERALNO,

3. GRANICE PLANA, PROSTORNIH CELINA I ZONA....................................................................35

4.5.1 Postojee stanje......................................................................................................75

4.9.1 Postojee stanje...................................................................................................128

5.7 Geotehniki aspekti zatite prirodne sredine................................................................162

7.2.3 Duanovac, umice, Konjarnik (13).......................................................................237

9.1.3 Klizita ..................................................................................................................312

Zatita od interesa za odbranu zemlje.........................................................................314

PRVA FAZA SPROVOENJA GENERALNOG PLANA ........................................................315

11. PRAVILA ZA GRAENJE I OBNOVU ....................................................................................329

11.5 Pravila graenja za parcele ...........................................................................................345

11.15.1 Primena dozvoljenih urbanistikih pokazatelja i indeksa.....................................387

13. GRAFIKI DEO GENERALNOG PLANA

10. Plan prioriteta 2006. (prva faza)

Odluka o pristupanju izradi plana

14.2 Ostala dokumentacija

- Administrativno podruje Beograda

Skuptina grada Beograda, na sednici odranoj 22. septembra 2003. godine, na

GENERALNI PLAN BEOGRADA 2021.

1. PROBLEMI I PERSPEKTIVE BEOGRADA

doslednom reformom politikog i ekonomskog miljea koji e garantovati sigurnost

paljivom socijalnom politikom koja e reiti legalne predispozicije za reavanje

Promenom politike situacije stiu se pretpostavke za vraanje Beograda u centar

povezivanja na saobraajne i infrastrukturne mree gradskog i republikog znaaja;

Kapitalne strateke zone u metropolitenu Beograda, kao to su poljoprivredna zona u

korienje prirodnih i stvorenih potencijala za usklaen ekonomsko-ekoloki razvoj;

Aktiviranjem razvojnih potencijala grada Beograda, to u velikoj meri zavisi od kvaliteta

Za postsocijalistiku transformaciju i tranziciju u Beogradu moe se rei da je, u poreenju sa

Izgradnja novog identiteta Beograda odvijae se na gradskom, nacionalnom i regionalnom

Tabela 1: Projekcija broja stanovnika i broja zaposlenih na podruju GP Beograda

Iz projekcija stanovnitva za podruje GP i njegovog uea u stanovnitvu centralne Srbije

smanjenje veliine dravnog i trinog prostora,

nekonzistentnost i nedovrenost privrednog ambijenta uz este promene

pad ukupnog drutvenog proizvoda sa 4.400 miliona na 2.400 miliona EUR;

Ostvarenje postavljenih ciljeva treba da obezbedi porast drutvenog bogatstva, povratak

Pored pomenutih industrijskih grana, u propulzivne proizvodne sektore ubrajaju se saobraaj

Projekcija broja zaposlenih bazira se na postojeem stanju, planiranom sektorskom rastu

Po oblastima i delatnostima broj zaposlenih dat je u sledeoj tabeli:

I pored brojnih nepoznanica u sferi drutvenog i ekonomskog sistema, za potrebe

U ovom planskom periodu predvia se zaokret u politici finansiranja neprivrednih investicija.

Direkcija za graevinsko zemljite delimino ureuje zemljite i ustupa ga korisnicima

Rezime stanja graevinskog zemljita u GP upuuje na brojne probleme, meu kojim su

sada, osim za kategorije graana koji svojim ekonomskim stanjem stvarno to

U ovom Generalnom planu obraeno je vie oblasti i obezbeeno je dovoljno poetnih

1.7 Gradsko tkivo

slaba realizacija urbanistikih planova,

Na osnovu saznanja i iskustava kod nas i u svetu moe se konstatovati da sprovoenje

Stihijska i nelegalna stambena izgradnja prvi je put ozbiljnije zabeleena sredinom

je uproena ema u kojoj nema mesta za izdavanje uslova, za projektovanje, za podizanje

promene namena odreenih i po pravilu nerealizovanih povrina u bilansu povrina

Ostvarivanje GUP predvieno je programima drutveno-ekonomskog i prostornog razvoja i

za cilj da se omogui neposrednija primena planskih reenja GUP-a kako bi se zadovoljile

Dopune Generalnog urbanistikog plana Beograda iz 1999. godine

jaanje funkcionalnih veza Beograda sa centrima u okruenju, naroito sa Panevom,

U oblasti saobraaja, autoputski koridori od znaaja za Beograd su:

U oblasti eleznikog saobraaja, pruni koridori od znaaja za Beograd su:

dunavsko-savski (Novi Sad, Beograd, Panevo, Smederevo, Obrenovac);