Apriorni kriterijum ocenjivanja

Apriorni kriterijum ocenjivanja zasniva se na unapred utvrenim normama. Ovaj kriterijum ima pozitivna
obeleja, jer se njime mogu meriti nivo znanja i sposobnosti svakog pojedinca i moe biti i u funkciji
pouzdanije profesionalne promocije. Drutvena opravdanost ovakvog kriterijuma je velika. Meutim,
tekoa je u tome to ovakvog kriterijuma praktino nema. Svaki nastavnik formira svoj individualni
kriterijum za pojedine ocene iz skale koje se u kolskom sistemu primenjuje (kod nas se primenjuju petostepena skala 1-5).
Postoje mnogi pokuaji da se utvrde normativi za svaku ocenu polazei od specifinosti didaktiko-logike strukture sadraja pojedinih nastavnih disciplina. Pojedini prosvetni organi su pokuali da
pravilnikom ili uputstvom utvrde koji nivo znanja treba uenici da pokau za pojedine ocene iz skale 1-5.
To bi bio normativ za primenu apriornog kriterijuma. Takve normative za apriorni kriterijum predlae i
ore Leki. Ovde ih navodimo:

Grupa

1.1.

2.

2.3.

4.
3.5.
6.
4.7.

8.

5.9.

10.

Elementi ocenjivanja znanja

Ocena

Nepoznavanje injenica i operacija (utanje i

neuestvovanje u radu)
Pogreno interpretiranje i netano postupanje
(nagaanje u izlaganju i postupanju)

nedovoljan (1)

Proizvoljno izlaganje i postupanje (izlaganje i postupanje

bez reda).
Obina reprodukcija (dosledno kopiranje izlaganja u radu) dovoljan (2)
Opisivanje (pronalaenje adekvatnih izraza)
Definisanje (precizno, logino formulisanje)

dobar (3)

Objanjavanje (jasno, da postane razgovetno)

Uporeivanje (pronalaenje slinog u razliitom i
razliitog u slinom)

vrlo dobar (4)

Rekonstrukcija (prerada prvobitne koncepcije i slobodno

logino interpretiranje)
Integracija empirijskih i nastavnih podataka (stvaranje
sistema znanja, umenja i navika)

odlian (5)

Navedene norme za pojedine ocene su optijeg karaktera. Ne polazi se od prirode i od specifine didaktiko-logike strukture gradiva pojedinih nastavnih predmeta. Naravno, pridravanje i ovakvih
uoptenih zahteva doprinelo bi smanjenju nepovoljnog dejstva nekih subjektivnih faktora na valjanost kolskog ocenjivanja. Meutim, ovakve norme apriornog kriterijuma ocenjivanja, ne mogu, u dovoljnoj meri, biti
u funkciji ujednaavanja kriterijuma ocenjivanja. Zato se pribegava definisanju diferenciranih normativa
apriornog kriterijuma ocenjivanja koji polaze od specifine didaktiko-logike strukture gradiva i od
standarda do kojih se dolo istraivanjem pojedinih fenomena (brzine itanja i slino).
Norme i standardi ocenjivanja maternjeg jezika u I razredu Kriterij za ocenjivanje brzine itanja I razredu

Ocena iz skale

Opis normi -standarda ocenjivanja

- U prvom razredu, u polugoditu, pravilno ita, iitava po slogovima, a u

Ocena pet (5)

polugoditu ita cele rei, a teke rei iitava po slogovima, razgovetno izgovara
glasove, pouzdano zna tekst recitacija i recituje izraajno
-Ima 1-2 greke u itanju.

Ocena etiri (4)

- U recitovanju ini 1-2 inverzije rei, ali to uvia i sa lakoom ispravlja.
- ita isprekidano, nedovoljno izraajno, ima do pet greaka koje se sastoje u
Ocena tri (3)

izostavljanju ili menjanju mesta glasova, slogova rei, ne pravi pauze meu reima;
nedovoljno poznaje recitacije, uene priice i sl.

Ocena dva (2)

Ocena jedan (1)

- Sve rei ita isprekidano, ne ume da iitava, ini vie od 4 grube greke; ne zn
vei deo teksta, pria ili recitacije koju treba da kazuje napamet.

- Loe izgovara vei deo rei ili uopte ne ume da proita zadani tekst; ne zna tek
koji treba da prepria ili recitacije koju treba da kazuje napamet.
Kriterij za ocenjivanje brzine itanja I razred

Ocena

Broj proitanih rei u minuti od-do

Ocena (5)

40-35

Ocena (4)

30-25

Ocena (3)

25-20

Ocena (2)

20-15

Ocena (1)

manje od 15

Norme i standardi za ocenjivanje pravopisnih i gramatikih znanja

Vrsta pism.
zadatka

Obim rei na kraju

Ocena
I polug.

Opis normativa-standarda

II polug.
- Nema ortografskih greaka i ispravljanja u tekstu
(5)
- Reenice napisane isto (oblik slova i povezanosti)

(4)

- Nainjeno vie od 1-2 ortografske greke, napravljeno 2-3 isprav

rei u razliitim pravopisnim pravilima (veliko slovo, taka)
- Uinjeno 3-5 ortografskih greaka

Diktat

20-25 rei

30-40 rei

(3)

- Uinjeno vie od 3 ispravke

- Tekst napisan aljkavo sa vie deformacija slova
- Ima vie od 5 ortografski greaka

(2)

- Rad napisan aljkavo

- Oblici slova nisu ispravni, deformisani

(1)

- Uinjeno vie od 8 ortografskih greaka

Objanjenje: ne uzimaju se u obzir greke u pravilima koja nisu prethodno uena; ponavljanje greke ne
smatra se novom grekom, dva puta napisana ista re u reenici ne smatra se grekom.
Primeri normativa za apriorni kriterij u nastavi matematike
Kao i u svakom predmetu, i u nastavi matematike mogu biti sainjeni normativi za primenu apriornog kriterija
ocenjivanja polazei od posebne didaktiko-logike strukture gradiva (posebni za aritmetiku, geometriju,
za ocenjivanje pismenih vebi i radova i sl.). Ovde emo navesti neke primere normativa koji se mogu
primeniti za ocenjivanje znanja i sposobnosti iz ovog nastavnog predmeta u razliitim razredima:

Ocena iz skale

Opis normativa-standarda

-Daje potpune i ispravne odgovore na postavljena pitanja (razume i ume da objasni pravilo,
postupak i sl.)

Ocena (5)

-Ispravno obavlja raunske operacije

-Samostalno reava zadatke i zna da objasni postupak
-Tano prepoznaje i imenuje geometrijske slike i njihove elemente
-Daje potpune i ispravne odgovore na postavljena pitanja s tim to pravi manje greke u
formulisanju ili kod obrazlaganja matematikih operacija

-Pri reavanju zadataka nije najprecizniji u objanjavanju postupaka, dokazivanju rezultata,

Ocena (4)

operacijama koje obavlja

-ini ree greke i konstruisanju geometrijskih figura
-Sve greke samostalno ispravlja uz minimalnu pomo i podseanje nastavnika
-Veinu zadataka pravilno reava, ali za reene zadatke ne ume da objasni postupak

Ocena (3)

-Pravi greke kod pojedinih operacija u izvoenju postupaka reavanja zadataka

-Uz pomo nastavnika reava zadatke
-Pokazuje neznanje veeg dela gradiva

Ocena (2)

-Ne moe ispravno da rei zadatke i prui objanjenje postupka ak i uz pomo

nastavnika

Ocena (1)

- Pokazuje potpuno nepoznavanje nastavnog gradiva

Normativi i standardi apriornog kriterija za ocenjivanje pismenih kontrolnih zadataka iz matematike

Smatra se da istovrsni ili kombinovani kontrolni zadaci treba da budu tako dimenzionirani da, u prvom
polugoditu, uenike prvog razreda angauju do 20 minuta, drugog razreda do 35, a treeg i etvrtog
razreda 35-40 minuta. Prilikom ocenjivanja pismenih zadataka potrebno je prethodno definisati ta se
smatra grubom, velikom a ta manjom grekom. Velikim (grubim) grekama se mogu smatrati: netano
izvoenje matematikih operacija, nepravilno reavanje jednaina i nejednaina, nepravilan izbor
brojanih podataka. Manjim grekama se mogu smatrati: neracionalni postupci pri reavanju zadataka,
izostavljanje naziva operacija, netano prepisivanje brojanih podataka ili znakova matematikih operacija
kod tanog reenja zadataka.

Ocena iz skale

Normativi-standardi

Ocena (5)

-Ceo zadatak uraen bez greke

Ocena (4)

-Postoji 1-2 manje greke

Ocena (3)

- U zadatku postoje 2-3 grube i 2-3 manje greke

Ocena (2)

- U zadatku je uinjeno vie od 5 grubih greaka

Ocena (1)

-Nije uradio zadatke ili su reenja i operacije pogreili

Slino navedenim primerima, mogu se definisati normativi i standardi apriornog kriterija i za sve ostale
nastavne predmete koji polaze od specifine didaktiko-logike strukture njihovog gradiva. Kod utvrivanja
normativa apriornog kriterija, mogue je poi i od broja zadataka koje uenici treba da ree. Ako, na
primer, od tri zadatka uenik sve rei ispravno, dobija ocenu pet, ako rei dva zadatka, dobija ocenu vrlo
dobar, itd. S obzirom na to da nema propisanih normativa i standarda za primenu apriornog kriterija, ostaje
potreba da svaki nastavnik razradi ove kriterije, odnosno utvrdi normative kojih bi se pridravao u cilju
objektivizacije ocenjivanja. Pridravanjem ovih kriterija eliminisale bi se greke zbog poznatog nepovoljnog dejstva faktora o kojima smo napred govorili (halo-efekat, lina jednaina nastavnika, greka kontrasta i slino). Apriorni kriterij, i pod pretpostavkom da postoje sainjeni normativi kojima se objektivizira
njegova primena, ima i neke nedostatke. Ocenjivanje je svojevrsno merenje. Merenje je uporeivanje dveju
veliina od kojih se jedna uzima za jedinicu merenja. Moglo bi se uzeti da su jedinice kod apriornog kriterija
norme, standardi koje su pojedine drutvene institucije definisale. Meutim, ovi normativi i standardi su
ipak opteg karaktera, pa se njima meri uspeh uenika bez obzira na uslove u kojima se odvija nastavni
rad (neopremljenost kole, loije reena kadrovska pitanja kole u odnosu na kole koje su to
optimalno reile i sl.). Uenici, naravno, nisu krivi to ive u zaostalim sredinama, to se njihov rad
odvija u nepovoljnim didaktiko-tehnikim i kadrovskim uslovima. Zbog toga, objektivno, nisu u
mogunosti postii uspeh kao uenici u razvijenim gradovima i kolama sa povoljnijim uslovima. Poto
je ocenjivanje (merenje) jedna vrsta uporeivanja, ispravnije je, sa ovog stanovita, uporeivati znanja
meu uenicima iste kole jer rade u istim ili slinim uslovima.