Mnogo je ljudi, na razne naiine, uiestuooalo u nastanku ove knjige.

Izdaoai i pnrediuac zele posebno da se zahvale gospodi Barbari Slaveki, kojaje nekoliko puta ispisivala neophodne kineske ideograme, i profesoru Dejanu Razicu, koji je ljubazno pristao da pomogne u reiavanju slosenil: problema oko transkripcije kineskih reii. Ukoliko je, i posle njegovih saveta, u naioj transkripciji ostalo netainosti i nedoslednosti, krivicu za njih snosi samo prirediuai,

JI DING

DESETKRILA

KNJIGA PROMENE

Priredio DAVID ALBAHARI

TABERNAKL, 2005.

Kada je 213. p.n.e. vladar tin Si Huang Di pokusao da unisti istoriju i naredio da se spale sve knjige,Ji ding, "Knjiga pro mene", bila ie jedna od retkih koja je postedena. Vee to u dovoljnoj meri pokazuje koliki je ugled ova drevna knjiga uzivala kod starih Kineza. Taj ugled ona uziva i danas, i jos uvek se nalazi u svakodnevnoj upotrebi u mnogim gradovima Dalekog istoka. U Evropi se za nju prvi put cuie krajem sedamnaestog veka, kada jezuitski misionari donose prevode pojedinih odlomaka. (Prica se da su se oni toliko zaneli tom neobicnom knjigom, da je cak i zvanicni Vatikan morao da reaguje.) U to vreme odigrava se "jedna od najizuzetnijih epizoda u istoriji ljudskog uma, koja do danas nije obiasniena na zadovoljavajuCi nacin" (Vilhelm). Nairne, posredstvom jednog misionara, Lajbnic doznaje zaJi ding i dobija Sao Jungovu shemu razvoja heksagrama. Moze se zamisliti koliko je bilo niegovo iznenadenje kada je uvideo da ta shema odgovara binarnom sistemu, njegovom velikom otkricu do kojeg je dosao nekoliko godina ranije! Lajbnic je pisao i govorio 0 toj podudarnosti, ali ta je epizoda ubrzo utonula u zaborav, i tek su se u drugoj polovini devetnaestog veka pojavili prvi celoviti prevodi "Knjige promene" na engleski [ezik, Kenona MeklaCija i Dzona Lega. Medutim, tek je prevod nemackog sinologa Riharda Vilhelma, objavljen 1924. go dine, privukao paznju sire [avnosti, zahvaljujuci u znatnoj meri interesovanju koje je za "Knjigu promene" pokazao Karl Gustav jung. Negde u svojoj autobiografiji jung pise kako je bio u stanju da satima sedi u send drveta, duboko utonuo u svetJi dinga. Za njega je ova knjiga predstavljala jedan od vrhunskih dometa covekovog duha, sredstvo za poimanje celine i celovitosti, necega sto je sasvim strano rascepljenoj psihi

PREDGOVOR

7

Evropljana. [ung i njegovi saradnici koristili su seJi dingom prilikom Iecenja dusevnih bolesnika, dok je sam sis tern Promene bio jedan od glavnih argumenata kojim se [ung posluzio za utvrdivanie postavke 0 sinhronicitetu, principu akauzalnih veza. Prevodenje Vilhelmove verzije na engleski (1950) prouzrokovalo je pravnu lavinu novih prevoda, adaptacija, studija i prestampavanja starih izdanja. Na zalost, vecina ovih kniiga objavljena je iz komercijalnih razloga - kao uvek kada je u pitanju Istok - i malobrojna su doista vredna dela (studije Helmuta Vilhelma, prevodi Dzona Blofelda i Julijana Scuckog).

Iako je njegovo prisustvo na Zapadu kratkotrajno, Ji ding je znatno uticao na mnoge stvaraoce. Dzon Kejdz, jedan od najistaknutijih savremenih kompozitora, napisao je svoju kompoziciju "Muzika promena" bacajuci novcice, i na taj nacin odredio njen tok i razvoj. U Heseovom romanu "igra staklenih perIi" simboliJi dinga takode igraju znacainu ulogu (Hese ie 1925. godine objavio prikaz Vilhelmovog prevoda). Poezija francuskog pesnika Viktora Segalena, njegove "Stele", skoro da nije razumljiva na nekim mestima bez poznavanja "Knjige promene". U svojim stihovima on doslovno prenosi pojedine presude i tumecenja:

Kazu mi: Ne treba da se njom ozenite. Sva predskazanja su slozna, i nepovoljna: pogledajte dobro, u njenom imenu, voda, nasumce bacena, zamenjuje se vetrom.

Znaci, vetar sve obrce, to je nepobitno. Ne uzimajte tu zenu. A ima i komentar: poslusajte: "On udara 0 stenje. On ulazi u trnje. On biva obavijen iglicama ... " i drugi zakljucci koje je bolje ne izvoditi.

*

Odgovaram: Stvarno, to su sumnjiva predskazanja. Ali ne pridajimo suvise vaznosti. A sem toga, ona je udovica i sve se to tice prvog muza.

Pripremite svadbenu stolicu.

(Kasu mi, prev. Kolja Micevic)

8

° mogucim vezama izmedu "Knjige promene" i savremene nauke jos je rano govoriti. Pomenimo da su Cung Dao Li i Dzen Ning Jang, dobitnici Nobelove nagrade za fiziku (1957) za pobijanje principa 0 ocuvanju pariteta, govorili da su se u svojim istrazivanjima koristili i Ji dingom. Interesantna je i veza izmedu sistema kineskih heksagrama i otkrica savremene genetike. Ceo slozeni proces prenosenja genetickih informacija zavisi od kombinacija cetiri baze u ribonukleinskoj kiselini - adenina, guanina, citozina i uracila. Njihova pocetna slova - A, G, C, U - sacinjavaju azbuku koja "ispisuje" reci sifre ili "kodona". Svaki kodon je sastavljen od tri susedne baze, tzv. "tripleta", kojih ukupno ima 43" tj. 64. Upravo onoliko koliko i heksagrama uJi dingu! Ove geneticke sifre su univerzalne, sto znaci da u tom istom sastavu vrede za sva ziva bica - od bakterije do coveka. Drugim recima, 64 "tripleta" odreduju ponasanje celog sveta. Istu misao izrazavaiu dodaci "Knjige promene" koji tvrde da ona sadrzi sve moguce kombinacije pojava i ponasania u kosmosu. Blisko ovome je i [ungovo ucenje 0 arhetipovima, koje je on nazivao "obrasci rna ponasanja",

Ji dingu mozemo da pristupimo na dva nacina: kao drevnoj knjizi, neophodnoj za razumevanje kineske misli, i kao "knjizi za proricanje", savetniku koji ce nam dati najbolja uputstva za zivot. Moramo da upozorimo da "Knjiga promene" u oba slucaja predstavlja tesko stivo za citanie, ida je skoro nemoguce citati je na uobicaien nacin: red om, od prve do poslednje stranice. Nije, naravno, u pitanju njen sadrzaj ili terminologija, vee fragmentarni oblik u kojem je ova knjiga - starija od Biblije - sacuvana. Osoba koja se interesuje za kinesku filozofsku misao najbolje ce uciniti ako prvo procita dva dodatka, Suo gua i Da dsuan, a potom sam tekst i odgovarajuce komentare. Ako se, medutim, odlucimo da Ji ding upotrebljavamo kao knjigu za proricanje, izucavanje Suo gua i Da diuana, kao i upoznavanje sa "Tumacenjem nekih izraza vezanih za prorocanski aspekt 'Knjige promene'" (str. 284), pomoci ce nam da steknemo neophodnu osnovu za razume-

9

10

gucilo lakse izucavanje raznih tekstualnih slojeva. Smatrajuci da takav raspored ipak istice prorocanski aspekt "Knjige promene", zadrzali smo njen klasican oblik koji nam, kao sto smo rekli, omogucava dvostruki pristup njenom sadrzaju. U svakom slucaju, bez obzira kako im pristupimo, oba dela dan as predstavljaju jedinstvenu celinu, i upravo su se iz zamrsene mreze njihovih odnosa razvili mnogobrojni drustveni i filozofski aspekti ovog klasicnog kineskog dela.

eu Dzai (1906) i njegov sin Vinberg (1934) su u svom eseju, uvodu napisanom za obnovljeno izdanje Legovog prevoda, uspeli da razjasne znacaj i uloguJi dinga u kineskoj filozofskoj misli, da osvetle niz filozofskih aspekata i zacrtaju njegovu istorijsku pozadinu. Sas,:_im dovoljno s obzirom na starost i slozenost "knjige promene". Cu i Vinberg Dzai su inace, samostalno ili zajedno, au tori niza knjiga 0 klasicnoj i savremenoj Kini; pored knjiga 0 klasicnim delima nalaze se i "Istorija kineske komunisticke partije", "Osn<?vna dela kineskog komunizma" i "Prica 0 kineskoj filozofiji". Cu i Vinberg Dzai zive u SAD.

vanje prastarih mantickih obrazaca. U tom slucaju treba imati na umu daJi ding nije neko nadnaravno bice koje ce nas pokretom ruke - prevrtanjem njegovih listova, bolje receno - osloboditi svih muka i patnji. Kao i mnoga druga dela istocnjacke filozofije, "Knjiga promene" nas poducava naizgled jednostavnijim stvarirna: strpljenju, istrajnosti, umecu suzdrzavania, promislienosti, umerenosti. Sredisnji put, to podrucje umerenosti, jeste put kojim ona zeli da se krecemo. Taj put nije utabana, ravna staza, vee izrovani, travom obrasli puteljak sa kojeg gotovo da nije ukonjena nijedna prepreka. Drugim reCima,Ji ding nam - i svojom filozofijom i svojim prakticnim savetima, koji su, u stvari, nerazdvoiivo sjedinjeni - pomaze da shvatimo jednostavnu istinu: da za savladavanje spoljasnjih prepreka najpre treba savladati prepreke koje se nalaze u nama.

Uvek, naravno, treba imati u vidu daJi ding ne govori sta ce se neminovno dogoditi, da ne sagledava coveka kao sisucnu, nemocnu figuru pod presom Sudbine. U sistemu Ji dinga covek je aktivan ucesnik u svim sudbinskim zbivanjima, te ce konacni ishod svih desavanja zavisiti sarno od njega. U tome se on bitno razlikuje od svih ostalih prorocanskih sistema; dok je u njima covek sarno nemi posmatrac dogadaja koji se odvijaju izvan granica njegove moci, u sistemu Ji dinga uvek se pokazuje put kojim se neugodne krajnosti mogu izbeci, Sudbinu, dakle, sami stvarno, I tu dolazimo do jos jedne slicnosti Ji dinga i savremene naucne misli, izrazene kroz reci velikog biologa Zaka Monoa: .Sudblna postoji pod uslovom da se dogada, ne pre toga."

Iako uobicaieni naslov ove knjige u vecini prevoda glasi "Knjiga promena", usvojili smo sugestije Dzona Blofelda i, kao i on, preveli ga kao "Knjiga promene". Posto je kineski jezik osloboden problema broja i roda, oba prevoda su tacna, ali smatramo da ie Blofeld u pravu kada kaze da su "kineski autori odabrali naslov koji odrazava niihov koncept Promene kao jedinog nepromenljivog aspekta svemira". Promena je sveopsti princip, kojem se svi potcinjavaju, pa su i sve pojedinacne promene sarno nerazlucivi deo tog jedinstvenog sistema. Uostalom, kada ne bi bilo tako, "Knjiga promene" uopste ne bi bila u stanju aktivno da ucestvuje u odredivanju nasih zivota i svih zbivanja u kosmosu.

Napomenimo jos da smo termin koji se na engleski obicno prevodi kao "superior man" preveli kao "pravi covek". "Knjiga promene" u svom sistemu razlikuje nekoliko opstih tipova: "obicnog coveka" (u originalu "mali covek"), "velikog coveka" kojem se uvek mozemo obratiti za savet i vodstvo, "svetog mu-

Ji ding je sastavljen od dva dela: same "Knjige promene", najstarijeg sloja teksta koji, prema tradicionalnom verovanju, potice iz 12. veka pre nase ere, i tzv, "Deset krila", komentara i dodataka koji se cesto pripisuju Konfuciju, ali koji su najverovatnije nastajali izmedu 2. veka p.n.e. i prvih stotinak godina novoga doba. U nasem prevdu zadrzan je upravo taj oblik knjige; nairne, sredinom jedanaestog veka u Kini se pojavilo novo izdanjeJi ding« u kojem su sam tekst i komentari izmesani kako bi se omo-

11

13

draca" koji je sposoban da opsti sa bofanskim mocima, i "pravog coveka". Blofeld smatra da se poslednja tri termina koriste kao sinonimi. U svakom slucaju, "pravi covek" je onaj na koga treba da se ugledamo u svom delanju i ono sto cemo sami postati ako delamo u skladu sa zahtevima "Knjige promene". Pravi covek je onaj koji istraje na pravom putu, On je mudar i poseduje izuzetne moraIne odlike, ali nije natcovek; on moze i da pogresi, ali na greskama uti i, sto je njegova vrlina, vise ih ne ponavlia. Stoga smo odabrali naziv koji istice njegovu ispravnost, a ne superiorno mesto na imaginarnoj Iestvici covecansrva, Pravi covek je, pre svega, covek, sto znaci da svako od nas moze da ga otkrije u sebi. Tome nas, smatramo, poducava "Knjiga promene".

UVOD

CU DZAI I VINBERG DZAI

IDEO

David Albahari

POREKLO I STRUKTURA JI BINGA

1. Kanonski tekst iii praoi Ding (Ben ding)

Naienacainile de-
10 izmedu pet konfuci- ~
janskih klasicnih dela' ~
jeste Ji aing, koji se u
prevodima obicno na-
ziva Knjiga promene.
Osnovno telo Ji ainga III III
nacinjeno ie od pozna-
tih ba gua (osam tri- II
grarna), koji su sasta-
vljeni od raznih kom-
binacija pravih linija ~ ~
(sjao) i rasporedeni u ~ e
krug na sledeci nacin: --
--
-- P~t ~?~fuci!.anskih kla~ika suJi aing, Su aing iii Knjiga istorije, Si aing iii Knjiga oda, LI al ili Knjiga obreda, I Cun-liu iii Prolecni i jesenji anali. Kinezi vee tradicionalno prihvataiu ova dela kao kulturno naslede drevnih vremena.

12

Ove Iinije sastavljene su od dva osnovna oblika: nepodeljene Iinije zvanejang-sjao (--), simbola muskeg iIi pozitivnog principa, i podeljene Iinije zvanejin-sjao (- -), simbola zenskog iIi negativnog principa. To su sustinski simboli koji se koriste uJi dingu i predstavljaju dualisticko poreklo njihovog osnovnog sastava. Razne kombinacije su nastale kroz sjedinjavanjejang-sjao i iin-sjao, koje su tako stvorile os am trigrama, i kroz sjedinjavanje bilo koja dva trigrama, cime je stvoreno sezdeset i cetiri heksagrama, poznatih kao gua. Gua su u Ji dingu rasporedeni prema utvrdenom rasporedu. Svaki gua je propracen kratkim iskazom poznatim kaogua-cu iIi tuan, sto se prevodi kao "presuda" iIi "odIuka". Zatim sledi komentar svake od sest linija heksagrama, poznat kao sjao-cu iIi sji-cu, sro se prevodi kao "pridodate presude". Kanonski tekst iIi pravi Ding (Ben ding) sastoji se od gornjih simbola -sjao (linije) igua (trigrami i heksagrami)- i njihovih iskaza i komentara.

Prema tradiciji, osam trigrama izmislio je mitoloski car Fu Sii', dok je sezdeset i cetiri heksagrama formulisao iIi Fu SjP iIi kralj Verr', jedan od osnivaca dinastije Dzou (1150--249. g.p.n.e.). Gua-cu iIi tuan (presude) tradicionalno se pripisuju kralju Venus, kao sto se sjao-cu iIi sji-cu (pridodate presude) tradicionalno pripisuju njegovom sinu Dzou Gungu (vojvodi od Dzoua)", "ujediniteliu i zakonodavcu" dinastije. Drugim recima, kralj Yen i Dzou Gung prvi su sistematski razmatrali trigrame i heksagrame koji su kasnije postali osnova metafizike i okultizma izlozenih uJi dingu.

Medutim, iako su modern a izucavania potkrepila teoriju da su trigrami i heksagrami izmislieni u ranom periodu dinastije Dzou kao imitacija drevnih gatanja pomocu kornjacinih oklopa iIi stabljika hajducke trave, nijedan savremeni znalac ne smatra

2 Legendarni kulturni herorFu Sji, za koga se kaze da je izumeo pisanje, pecanje i lov

pomocu zamki, predstavljao je mesavinu natprirodnih odlika i izmisljene stvamosti.

3 To tvrdi Vang Pi (22fr.249), slavni komentator Ji dinga.

4 PremaSu-ma Cienu (14S?-86 p.n.e.), poznatom no c:I .. lu Si di iii Beleike istorilara.

5 Takode prema Su-ma Cienu.

6 To tvrdi Ma [ung (79-166), istaknuti kornentator klasicnih dela.

14

da su kralj Yen iIi Dzou Gung imali bilo kakve veze saJi dingom7• Koliko je nama poznato,Ji ding je, pre svega, bio knjiga za proricanje. Gatati znaci razresiti sumnje duha iIi misterije svemira. da Ii ce neki odredeni dan biti povoljan za Iov iIi za vojni pohod? Da Ii ce doci kisa koja ce ublaziti dugu susu, nemastinu i glad? I sto je naivazniie, da Ii ce Nebo iIi Sang Di (Vrhunsko bice) biti dovoljno blagonaklono da pruzi izbavljenje od takvih pretecih katastrofa kao sto su pomracenje Sunca, pad meteora iIi upad varvarskih plemena? Stavise, moze Ii se u njegove bozanske blagosiove pouzdati uoci velike bitke sa neprijateljima?

Pravi tok delanja u tako znacainim postupcima obicno se trazio u oznakama na korniacinom oklopu iIi u nacinu.na koji su se stabljike haiducke trave rasporedile.Ji-ven di, katalog carske biblioteke iz dinastije Han, koji se sada nalazi u cu« Han iu (30. poglavlje), govori 0 ova dva metoda proricanja na sledeci nacin:

v Mudraci koriste stabljike hajducke trave i korniacin oklop.

Su kaze: "Kada si sumniicav oko velikih stvari, pita] kornjacin oklop i stabljike hajducke trave." AJi kaze: "Za utvrdivanje srece i nesrece, i za ostvarivanje stvari koje zahtevaju delotvoran napor, nista nije bolje od stabljika hajducke trave i korniacinog oklopa. Stoga pravi covek, kad god treba da ucini iIi uradi nesto, prvo pita (Ji), ito pitanje uoblicava recima. Ona prihvata njegovo pitanje i uzvraca odgovor kao odjek. Bez obzira da Ii se predmet nalazi daleko iIi blizu, bez obzira da Ii je prikriven iIi dub ok, on

7 Postoji druga tradicija koja tvrdi da je sadasnja knjiga nastala nakon prerade dye ranije knjige. Iz Dzou Ii (Obredi dinastije Dzou) doznajemo da je veliki gatar (Da Pu) navodno posedovao triJi: Lien San (Planine koje sto]e zajedno), Guei cang (Povratak skrivenom) iDiouji (Knjiga promene dinastije Dzou),Ju hai navodi iz San-hai dinga: "Fu Sji, je dobio mapu od reke Ho, koju su Sjie prihvatile kaoJi,_zvanu Lien san. Huang Di (Iegendarni kultumi heroj) dobio je mapu od reke Ho, koju su Sang prihvatili kaoJi, zvanu Guei cang. Ni San je dobio mapu od reke Ho, koju su Dzou prihvatili kaoJi, zvanuDiouji." Malo se, medutim, zna 0 Lien san i Guei cang, jer se sacuvala sarno Diouji, ito kaoJi ding. Slazemo sesa Legom da bi "pokusaj da se otkrije pravo znacenje tih navoda predstavljao sarno gubitak vremena",

15

16

su je sastavili ljudi iz dinastije Dzou, aJi zbog toga sto je taj metod proricanja bio lak." Rec "ji" znaci .Jako" kao i "promena".9

To je, dakle, verovatno poreklo osnovnog tekstaJi dinga, koje objasnjava naziv knjige u vezi sa raznim kombinacijama linija. Knjiga je prvobitno predstavljala prirucnik za proricanje iz vremena dinastije Dzou, "izuzetno vredna zbog svoje prakticne mudrosti", ali "ne nalazimo nista sto opravdava"!" njen naziv kao jedno od konfucijanskih klasicnih de1a, sve dok joj nisu pridodati komentari i dodaci poznati kao "Deset krila" (Siji).

doznaje prirodu buducih zbivanja. Da ova knjiga nije najuzvisenija stvar na svetu, zar bi mogla to da Cini?8

Proricanje pomocu kornjacinog oklopa primenjivano je jos u dinastiji Sang. Trbusnu stranu kornjacinog oklopa, prethodno zasecenu usijanim siljkom, gatar je zagrevao na vatri sve dok se na njoj ne bi pojavile pukotine, iz kojih bi on citao predskazanja. Ali ovako nastale pukotine bile su slozene i teske za tumacenie, a osim toga, prorocanstva koja su se zasnivala na tim pukotinama bila su odvise zamrsena i teska za pamcenje. Kasnije, u vreme dinastije Dzou, smislien je novi nacin proricanja, u kojem se koristio odredeni broj stabljika haiducke trave prema datom obrascu, stirn sto su presude za svaku mogucu kombinaciju i permutaciju stabljika prethodno bile sastavljene i zapisane u knjizi za proricanje poznatoj kaoJi ding. Upotreba stabljika hajducke trave zajedno sa simboIimaJi dinga omogucavala ie pojednostavljenje procesa proricanja pomocu kornjacinog oklopa, i u isto vreme je pruzala standardno predskazanje za svakigua isjao koji bi se pokazali. To je bio nesumnjivo laksi metod proricanja, i zbog toga seji Bing takode naziva Dzou ji. "N azvana je Dzou zbog cinjenice da

2. Deset dodataka iii .Deset krila" (Si ji)

8 U Co diuanu cesto se pominje gatanje pomocu korniacinog oklopa i stabljika haj-

ducke trave. Gatanje je kod feudalnih plemica igralo znacainu ulogu, i kroz njega oni su trazili savete kako za drzavne poslove, tako i za svoje licne zivote i privatne de1atnosti. U feudalnom dvoru nalazila se grupa naslednih gatara koji su, kroz tajanstvene make na komjacinom oklopu i pomocu stabljika hajducke trave, govorili kao izaslanici duhova i bogova. U Co diuanu nalazimo interesantnu pricu 0 re1ativnoj vrednosti ova dva metoda gatanja ispricanu u cetvrtoj godini vladavine vojvode Sji od Lua (656. g.p.n.e.). Kada je vojvoda Sjen od Cina pozeleo da ozeni svoju omiIjenu suloznicu, gospu Li iz varvarskog plemena Dzung, obratio se gatarima. "Korniacin oklop pokazao je da ce to biti nesrecno, ali stabljike hajducke trave rekle su da ce biti srecno. Vojvoda je rekao: 'Postupicu prema stabljikama.' Gatar sa komiacinim oklopom rekao je: 'Po svojim predskazivanjima hajducka trava smatra se nizom od korniacinog oklopa. Bolje yam je da njega sledite.' Ali vojvoda niie poslusao saver, a kao posledica toga, drzava je, nakon njegove smrti, utonula u velike nerede." (Legge, Chinese Classics, V, 141.)

Osnovni tekstJi dinga pripisuje se, uz izvesnu opravdanost, ranom periodu dinastije Dzou. Okrenimo se sada komentarima i dodacima, poznatim kao "Deset krila", koji su kasnije pridodati Ji dingu. Prva dva saciniavaiu "Raspravu 0 presudama" (Tuan deuan), koja se koristi strukturom pojedinacnih heksagrama da bi protumacila njihove presude. Treci i cervrti dodatak saciniavaju "Raspravu 0 simbolima" (Sjang dsuan), koja tumaci simbolizam heksagrama i pojedinacnih linija. Peti i sesti dodatak sacinjavaju "Komentar pridodatih presuda" (Sji cu dzuan), takode poznat kao "Ve1iki dodatak" (Da dzuan). Ovaj komentar se bavi sustinskim idejama osnovnih trigrama, kao i idejama heksagrarna, od kojih neke tumaci kao obrasce kulturnog razvoja. Sedmi, poznat kao "Objasnjenje reci i recenica" (Ven jen), raspravlja 0 prva dva heksagrama, CIEN i KUN, u vezi sa "covekovom prirodom i delanjima". Osmi dodatak, .Rasprave 0 trigramima" (Suo gua), sastoji se od jedanaest kratkih poglavlja i bavi se simbolicnim vezama u odnosu na sis tern i sadrzaj Ji dinga kao ce1ine. Poslednja dva predstavljaju .Raspravu 0 redosledu heksagrama" (Sju gua), "koja nastoji da prati njihovu medusobnu smisaonu

9 Vid. Fung [u-lanovu zl History of Chinese Philosophy (Prinston: Princeton University Press, 1952), I, 380.

10 Leg u uvodu svom prevoduJi dinga.

17

18

koji su tumaciliJi na razne nacine i unosili u njega svoje idejemoralne, metafizicke i kosmoloske - ali da oni nisu bili sastavljeIII pre poznog dela dinastije Dzou. Ova teorija takode objasnjava ~asto su i k~nfuc~janci i taoisti koristiliJi da bi izrazili svoje ideje, tako daJt sluzi kao most izmedu ucenja ovih suprotnih skola.

U vezi s tim vredi navesti sledeci odlomak iz Cien Han iu:

vezu onim redom kojim se pojavljuju u tekstu", i "Raznovrsne primedbe 0 heksagramima" (Ca gua), koja nastoji da definise svaki od sezdeset i cetiri heksagrama.

Ovi dodaci donose razlicite interpretacijegua, kao i njihovih pojedinacnih sjao. U starom izdanju!' .Deset krila" predstavljaju zasebnu knjigu, odvojenu od tekstaJi dinga. U modernom izdaniu" Tuan dzuan, Sjang dzuan i Ven jen ode1jeni su i razmesteni uz heksagrame kojima odgovaraju, ali je "Veliki dodatak", zajedno sa poslednja tri, ostavljen na kraju knjige. Radi lakseg izucavanja odgovaraiuce delove dodataka trebalo bi uneti u tekst Ji dinga, tako da bi se heksagrami i njihove linije mogli izucavati zajedno sa presudama i komentarima.

Pitanje obima ucesea Konfucija (551-479. g.p.n.e.) uJi dingu predmet je velike rasp rave. Tradicionalno glediste zastupa stav da je konfucije uredio knjigu i napisao dodatke i komentare koji saciniavaiu .Deset krila". Jeretici, s druge strane, poricu u potpunosti njegovo autorstvo, tvrdeci da su sav pridodati materijal falsifikovali kasniji pisci. I konacno, moderni znalci koji su posebno obuceni za tekstualnu kritiku tvrde da, cak i ako je u svojim poznim godinama bio krainie obuzetJi dingom13, Konfucije nije nikada mogao da napise "Deset krila"."

Nijedna od ovih teorija nije konacno usvojena, i na ovom mestu ne treba se upustati u siru analizu rasprave. Najverovatnija je pretpostavka da dodaci nisu proizvod jednog vee vise aut ora,

Kada je dinastija Cin zabranila ucenje [misli se na spaljivanje knjiga 213. g.p.n.e.],Ji je, kao knjiga za proricanje, bilo jedino delo .koje nije bilo zabranjeno, i stoga njeno prenosenie nije bilo prekinuto, Sa usponom dinastije Han [206. g.p.n.e.] Tien Ho,posto je pripadao kraljevskoj porodici Tien od Cija, premesten je u Du-ling, i od tada je nazivan Du Tien-seng. Potom je on dao [JiJ Vangu Tungu i njegovom sinu, Dzungu, od Dung-vua. Dzou Va~g-sun i Ding Kuan od Lojanga, kao i Fu Seng od Cija, napisah su komentare knjigeJi u nekoliko poglavlja.

Nije nam poznato da li se ti "komentari" nalaze medu .Deset krila" ili ne; medutim, najsigurnije sto se u vezi s tim moze reci jeste da se, pored razmatranja 0 tacnom autorstvu, za sada smatra da su "Deset krila" "slicna po karakteru sa tim komentarima ida

poticu iz priblizno istog perioda"." '

3. Nekoliko napomena

11 Staro izdanje je autoritativno po svojoj formalnosti; u tu formu vratio ga je Dzu Sji (1130-1200) i tako je uvrsteno u carsko izdanje dinastiie Ding (1644-1911). [Nas prevod uraden je u skladu sa ovom, starorn verzijom rasporeda teksta, - Prev.]

12 Moderno izdanje je popularno zbog svoje prakticnosti, a priredio ga je Fei Di iz ranije dinastije Han iii dva brata Ceng (Leng Hao, 1032-85. i Ceng Ji, 1033-1108).

13 U Izrekama (vidi, 16) Konfucije je rekao: "Kada bi jos godina moglo da se doda mom zivotu, pedeset bih utrosio na izucavanjeJi tlinga; tek bih se tada mozda oslo-

bodio ozbiljnih greski."

14 Velika rasprava brojnih modernih ucenjaka 0 ovoj temi, ukljucujuCi Gu Die-kanga,

Ma Henga, Hu Sija, Dien Mua, Li Ding-dija i druge, moze da se nade u Gu ii pien, knj. III. Vid. Takode tekst Fung [u-lana "Konfucijev polozai u kineskoj istoriji" u Gu Ii ien, knj. II. Dzems Leg je, kako izgleda, sve dodatke, osim petog, sestog i sedmog "krila", pripisao Konfuciju.

Onima koji nisu upoznati sa Ji dingom svakako ce koristiti sledece napomene. Pre svega, kada covek pocne da cita Ji ding, prvo stice utisak 0 kratkoci iskaza. Treba imati na umu da ti kratki iskazi ne predstavljaju zakljucke donete na osnovu nekih premisa koje nisu zapisane u tekstu. Oni su, u stvari, aforizmi puni sugestija i znacenia. Ji ding je kao dobra pesma; broj reci je ogranicen, ali su ideje koje sugerise bezgranicne, I kao sto inteligentni citalac poezije cita ono sto se nalazi izvan pesme, tako i dobar

15 Fung Yu-lan, History of Chinese Philosophy, I, 382.

19

20

IIDEO

CitalacJi dinga cita "ono sto se nalazi izmedu redova". To znaci da te skrivene ideje stvaraju sustinski deoJi dinga, te ce kroz pravilan, naicesce reflektivan pristup njegovom materijalu sa~ Cit~lac pruziti one "karike" koje su neophodne za pretvaranje ovih

aforizama" u formu sa zakljuccima i dokazima.

" Kao drugo, osoba koja ne moze da CitaJi ding u .origin.al~,v ne moze u potpunosti da ga shvati i ceni. Do t??a ~olazl zbog Jezl~ke barijere. Kao sto nam je poznato, kineski [ezik se u. ~vo~ .plsanom obliku pretvorio u tajni kljuc suptilnih sugesnja. NIJed~~ drugi jezik ne moze se porediti s njim u pogle~u j.ednostav~os~l ~ kratkoce izraza koii prenose takvo mnostvo ideja. Jedan jedini znak cesto ukljucuje znacenie vise engleskih reci. Upravo zbog tog sugestivnog kvaliteta kineskog jezika mozda ne treba m .~o: kusavati da se pronadu utvrdene definicije reci kao sto s~ _Jtn 1 iang, den i kun, tao i teo Njihovo znacenie naibolie ce se ose~lt1 ako se pazljivo posmatra njihova upotreba u razmm k~nte~stlma ...

Kao treee,Ji ding je, prvobitno knjiga za proncanJe~ k~smJe prosiren kroz niz dodataka ili "krila" u opsezan filozofs~l slste.m. Sve teorije i principi koji se zastupaiu u ovim dodacima msu uvek novi. Kada pocnemo da ih istrazujemo, otkrivamo da postoje mnogi aspekti u kojima dodaciJi dingu odgovaraju Dzungu iungu (Doktrina sredine)16. Stavise, "Dodaci" pozajmljuju mnoge ideje iz Tao te dinga, tako da su dosta bliski taoizmu. U pravo zbog te bliske veze, Diung jung i Tao te ding mogu se citati uporedo ~a Ji dingom, i mogu da pomognu citaocu da shvati njegovo znacenie ida dosegne celokupno njegovo bogatstvo.

SUSTINSKI KONCEPTI JI BINGA

Recji (promena) dala je naziv Ji dingu. Sistem ove knjige ima u svojoj osnovi osam trigrama, koji na simbolican nacin predstavljaju osam osnovnih elemenata ili faktora svemira i razne atribute koji mogu da se povezu s njima. Osam tigrama je potom kombinovano dok nisu dali sezdeset i cetiri heksagrama - od kojih svaki simbolizuje jednu ili vise pojava u svemiru, bilo prirodnu bilo ljudsku. Smatralo se da svi heksagrami zajedno simbolicno predstavljaju sve moguce situacije ili promene svega postojeceg, kosmos u malom. U stvari, ova knjiga tvori izuzetnu raspravu u istoriji filozofije. Njena prakticnost i njeni jednostavni simboli su znacaine odlike umetnickog genija kineskog naroda; stoga Ji ding nije sarno filozofska knjiga, vee i umetnicko delo. Kineska filozofija, kao i kineska umetnost i knjizevnost, prvenstveno je prakticna, ali u isto vreme tezi da bude jednostavna i probojna. To je posebna odlika kineskog karaktera, kao i kineske civilizacije - umetnost koriscenia jednostavnih sredstava za simbolicno prikazivanje slozenosti prirode. To objasnjava kako su, uz pomoc simbola Ji dinga, .sveti mudraci mogli da posmatraju sve slozene pojave pod nebom'" (Da dsuan, I, XII, 79). Ovu izuzetnu odliku moramo imati na umu kada pokusavamo da razumemo znacaj Ji dinga kao prakticne i jednostavne filozofske knjige.

16 Tradicionalno se pretpostavlia da je ovo delo napisao Konfucijev unuk, Cece.

Dzung jung, kao i dodaciJi tlingu, nije delo jednog coveka.

* Ovde, kao i drugde u uvodu, citati izJi tlinga dati su prema prevodu autora uvoda koji se, naravno, razlikuje od naseg prevoda, - Prey.

21

1.Ji

Tao koji je ovde dat kao proizvod neprekidnog kretanja jina i janga odgovara Taou taoista. Tao je veliki spontani potok zivota koji stvara sve stvari. Sve sto je Tao stvorio jeste deo .. neprekidnog kretanja" i stoga je dobro. Sve preobrazava i dovrsava njegovu moe kroz .. neprekidno kretanje". Zbog toga Tao pokriva .. veliko polje delanja", posto je obilan i svakodnevno se obnavlja. U stvari, njegovo .. polje delanja"se ostvaruje kroz svakodnevnu obnovu, odnosno, kroz .. neprekidno kretanje koje se odvija u svetu". Kao sto Da dsuan kaze: .. Davanje zivota velika je vrlina neba." (II, I, 10) .. Zacetnik svekolikog zacinjanja naziva se promena." (I, V, 29) To naravno ne znaci da je samJi zacetnik svekolikog zacinjanja, vee da se ono odvija u skladu sa .. neprekidnim kretanjem jina i janga", odnosno, u skladu sa Taom.

Stavise, ji ding izjednacava jang i jin sa muskim i zenskim principima, CIEN i KUN, koje fizicki predstavljaju nebo i zemlja. Kao sto Da dZuan kaze:

Jedan od sustinskih koncepta je recji, koja, rekli smo, ima tri znacenja: .. (1) lako i jednostavno, (2) preobrazaj i promena, i (3) nepromenljivost".17 Ova tri znacenja reciji nisu jasno definisana uJi dingu, madutim, mi cemo pokusati da upotrebimo ta znacenja kao nase vodice za izucavanie knjige.

Recji prvenstveno znaci promena. U Ji dingu recji se upotrebljava naizmenicno sa reeju tao, posto je tao zivot, spontanost, evolucija, ili reciu, sarna promena. U Izrekama citamo: .. Stoieci kraj potoka Konfucije je rekao: ' Ah! ono sto prolazi upravo je ovako, ne staje ni danju ni nocu'." (IX, 16) Ono sto .. prolazi" je uvek promenljivo i menjaiuce. Sve sto se dogada u svemiru vecno tece i menja se kao .. potok"; odnosno, kao sto je rekao Heraklit, panta rhei. To iarazava pravo znacenie reciji.

Sve promene i preobrazaji su proizvod kretanja. U svemiru postoje dve osnovne sile: delotvorna zvanajang (pozitivni elemenat, musko) i prijemciva zvanajin (negativni elemenat, zensko). Medusobno delovanje ove dye osnovne sile stvara sve vrste kretanja i promena. U Da dZuanu nalazimo sledecu tvrdnju: .. Jaka i slaba (sila) se smenjuju, i tako nastaju promena i preobrazai," (I,

II, 10) kao i ovu:

23

CIEN i KUN mogu se smatrati vratnicama za Ji. CIEN predstavlja jang-stvari; KUN predstavlja jin-stvari. Jin i jang se sjedinjuju u njihovom teu, i tako nastaju jako i slabo, kroz koje se izrazavaiu sve pojave neba i zemlje i ostvaruje razumevanje tea duhovnog prosvetljenja. (II, VI, 45)

Jedan jin i jedan jang nazivaju se tao. Kada nastavlja, on je dobrota. Kada dovrsava, on je sustina." ... Kako je uzvisena njegova moe, kako je veliko njegovo polje delanja! On poseduje sve u izobilju: to je niegovo polje delanja. On svakodnevno sve obnavlja: to je njegova sjajna moe. (I, V)

Usled sjedinjavanja CIENA i KUN nastaju sve stvari, i iz toga proisticu sve promene i preobrazaji. Kao sto je receno u Da dzuanu: .. Nebo i zemlja se sjedinjuju i sve stvari dobijaju svoi oblik. Muske i zensko mesaju seme, i sva stvorenja dobijaju oblik i radaju se." (II, V, 43)

Drugi znacajan odeljak u Da deuanu jeste sledeci: .. Zatvaranje kapije naziva se KUN, dok se otvaranje kapije naziva CIEN. Jedno zatvaranje i jedno otvaranje: to je smisao preobrazaja. Neprekidan proces, koji se odvija u oba smera, poznat je kao delotvorni razvoj." (I, XI) Sadrzaj toka promene je neprekidan proces .. otvaranja i zatvaranja" koji predstavlja primarne sile - CIEN i KUN, jang i jin. ad ove dye primarne sile, jedna je delotvorna a

17 Vid.Ji-vei Cien-co-du, sa komentarom Dzenga Sjiana (127-200), koji Kung jing-da (547-648) navodi u svom komentaru Yang Pijevog Komentara Ji dinga.

18 ° ovom odeljku Diao Sjin kaze: "Ono ~to je odvojeno od Taoa naziva se Sudbina.

Ono ~to se pokazuie u ~oveku naziva se priroda. Sjedinjeni Tao se razdvaja kako bi upotpunio prirode pojedinaca, Prirode svih srvari sjedinjuju se kako bi upotpunile celinu Taoa. Jedan jin i jedan jang ~ine da se Tao nikada ne zavrsava." Vid. njegovo delo Lun-ji tung-si dZung-Iu.

22

druga prijemciva; jedna daie, druga prima; iednoi sve stvari duguju svoj pocetak, dok drugoi sve duguju svoje rodenje. Stoga u Da dzuanu nailazirno na sledece: "U stanju rnirovanja CIEN je zgusnut, a u stanju kretanja strerni pravo; tako stvara ono sto je veliko. KUN ie zatvoren u stanju rnirovanja, a otvara se u stanju kretanja; tako stvara ono sto je siroko." (I, VI, 34) Tako se CIEN i KUN dopunjuju, i tako se stvari u sverniru uvek rnenjaju i preobrazavaiu, To je prvi aspektji-koncepta.

Drugi aspekt koncepta reci ji jeste lako i jednostavno. Ji usred svih slozenosti otkriva jednostavnost. U Da diuanu nalazi se sledeci iskaz:

kao jang (--) ijin (- - r Kroz dva osnovna oblika pojav liuje se cetiri sirnbola (sjang):

Jang u svojoj vecoj

--

i manjoj fazi.

--

--

Jin u svojoj vecoi

i rnanjoj fazi.

--

Kroz cetiri sirnbola nastaje osarn trigrarna, svaki sastavljen od kombinacije tri podeljene iIi nepodeljene linije:

Otuda uJi dingu postoji vrhunska konacnost (tai di), koja je stvorila dva osnovna oblika. Dva osnovna oblika srvorila su cetiri sirnbola (sjang), koji su potorn stvorili os am trigrarna (gua).19

Osarn tigrarna odreduju srecu i nesrecu, od kojih nastaje veliko polje delanja. (I, XI)

CIEN (1) --
DUEl (5)
--
-- KUN (2) SUN (6)
-- --
-- --
-- DZEN (3)
-- KAN (7)
-- LI (4) -- GEN (8)
-- "Veliko polje delanja", u odnosu na vrhunsku konacnost, sadrfi se u sirnbolirna i forrnularna povezanirn sa svirn heksagrarnirna i linijarna. Ti sirnboli i forrnule predstavljaju proces preobrazavania onoga sto je jednostavno i lako u ono sto ie slozeno i tesko. Vrhunska konacnost koja je ovde data razlikuje se od tai-di du (Dijagrarna vrhunske konacnosti), u kojern je Dzou Dun-ji (1011-1077), ucenjak iz vrernena dinastije Sung, razjasnio poreklo "nebeskog principa" i istrazio pocetak i kraj svih stvari. Prerna Suo-ven iie-cu (Objainjenje teksta i rasjainjenje znakova)2° ree di je slemeniaca - tj. horizontalna greda duz slernena krova - prosta linija koja sirnbolizuje utvrdivanie jedinstva (--). Iz vrhunske konacnosti stvorena su dva snovna oblika, koji su odredeni

Mozda ovih osarn trigrarna nisu u prvi rnah irnali nikakvo posebno znacenje, ali kasniie su tako razradeni da ie svaki postao simbolicni predstavnik izvesnih stvari iIi ideja. Suo Gua kaze:

CIEN (1) je nebo, i stoga se naziva ocern. KUN (2) je zernlja, i stoga se naziva rnajkorn. DZEN (3) po svojo] prvoj (tj. najnizoj) liniji ie musko (ti, nepodeljena linija), i stoga se naziva najstarijirn sinorn. SUN (6) po svojoj prvoj liniji je zensko (tj. podeljena linija), i stoga se naziva najstarijorn kcerkom. KAN (7) po svojoj drugoj (ti, sredisnjoj) liniji je musko, i stoga se naziva drugirn sinorn. LI (4) Po svojoj drugoj liniji je zensko, i stoga se naziva drugorn kcerkom. GEN (8) po svojoj

19 Slican odlomak nalazi se i u Tao te dingu, gl. LXII.

20 Recnik koji je, oko 100. godine, sasravio S;i Sen; recnik irna 15 odeljaka, svaki podeIjen u dva de1a.

24

25

trecoj (tj. najvisoj) liniji je musko, i stoga se naziva najmladim sinom. DUEl (5) po svojoj trecoj liniji je zenskc, i stoga se naziva najmladom kcerkom. (X, 14).

CIEN je nebo, krug, vladar i otac ... KUN je zemlja i majka ...

DZEN je grom i zmaj ... SUN je drvo i vetar, i najstarija kcerka ... KAN je voda ... i Mesec ... LI je vatra i Sunce ... GEN je planina ... DUEl je jezero i najmlada kcerka ... (XI)

Trigrami takode simbolizuju zivotinie, delove tela, i razna
svojstva ili situacije, sto se vidi na sledecoj tabeli:
Trigrami Simboli Atributi Zivotinje Delovi tela Porodica Priroda
CIEN snaga konj glava otae nebo
-- bik majka zemlja
KUN -- pokomost trbuh
--
DZEN == kretanje zmaj stopalo najstar. sin grom
SUN -- probojnost petao but ina najstar. kci drvo i vetar
KAN -- svinja drugi sin voda i mesec
-- opasnost uvo
LI -- svetlost fazan oko druga kci vatra i sunee

GEN -- mirovanje pas saka najml. sin plan ina
--
-- najml. kci jezero
DUEl radost ovea usta CIEN zna kroz lako, KUN dela kroz jednostavno. Ono sto je lako, lako je znati; ono sto je jednostavno, jednostavno je pratiti ... Pomocu lakog i jednostavnog dospeva se do svih zakona ovog sveta. (I, I)

CIEN je naiiaci medu svim stvarima na svetu. Njegova priroda se uvek izrazava kroz lako, kako bi mogla da spozna opasnosti. KUN je najpokorniji medu svim stvarima na svetu. Njegova priroda se uvek izrazava kroz jednostavno, kako bi mogla da spozna prepreke. (II, XII)

Predmeti ili atributi koje os am tigrama simbolizuju na taj nacin su odredeni kao sustinski sastojci svemira, koji cine osnovu kosmoloskog sistema koji su ucenjaci dinastije Han razradili u vezi sa "teorijom pet elemenata". Kombinovanjem bilo koja dva trigrama dobija se dijagram od sest linija - heksagram. Osam trigrama, zajedno sa sezdeset i cetiri heksagrama nastalih njihovim kombinovanjem, predstavljaju sve moguce situacije i promene svega postojeceg, kosmos u malom, sto dobro ilustruje preobracai jednostavnog u slozeno.

U Ji aingu CIEN i KUN predstavljaju ono sto je lako i jednostavno, jer sarno od onoga sto je lako i jednostavno mogu da se razviju "slozena pojava" i "velika kretanja". Da dZuan kaze:

Ovo objasnjava zbog cega se lakoca i jednostavnost cesto isticu kao vratnice koje vode prema pravom podrucju promene. Zbog dobrote koja lezi u lakom i jednostavnom.jf "moze da govori 0 najslozenijim pojavama na svetu ne izazivajuci neslaganje, i govori 0 najtananijim kretanjima ne izazivajuci zabunu." (Da dzuan, I, VIII)

Konacno se priblizavarno trecem aspektu povezanom sa konceptom reciJi: nepromenljivost: .. Ji u samom sredistu promenljivosti takode otkriva element nepromenljivosti. Vidimo da se sve stvari u svemiru uvek nalaze u staniu toka i promene. Sve su one deo "neprekidnog kretanja koje se odvija u svemiru". U Tuanu susrecemo sledeci iskaz: "Kada se nebo i zem1ja oslobode (od stega zime), pojavljuju se grom i kisa. Kada oni dodu, pupoljci biljaka i drveca koje rada voce pocinju da pupe." (40) Zatim: "N ebo i zemlja prolaze kroz promene, i tako cetiri godisnja doba ispunjavaju svoje delatnosti." (49)

Medutim, sve te prirodne promene slede jedan utvrdeni red.

Kao sto je u Tuanu receno:

Nebo i zemlja krecu se u skladu, i stoga Sunce i Mesec ne grese (u vremenu), niti cetiri godisnja doba odstupaju (od svog reda). (16)

N ebo i zemlja postuiu svoja ogranicenja, i tako se cetiri godisnja doba ispunjavaju. (60)

Tao neba i zemlje ie dugotrajan i nikada se ne zavrsava.

26

27

T

Kada se kaze "povoljno je imati odredeni eilj", (to znaci da) kada postoji kraj, postoji i poeetak,; Sunee i Mesee, podrzavani nebom mogu vecno da sijaju. Cetiri godisnja doba se menjaju i preobrazavaju, i mogu vecno da dovode stvari do dovrsenia, Mudraci ostaju vecno na svom putu (tao), i svet se preobrazava do dovrsenia, Kada sagle~a~o ?jihovu. dugotrajnost, doznajemo prirodu neba, zemlje 1 svih stvan. (32)

Sledeci odlomak iz Da dZuana moze da posluzi kao dalji izraz

"taoa neba i zemlje" kojem se svi pokoravaju:

2. Sjang

Cela knjigaJi predstavlja sistem simbla (sjang). Kao sto Da dzuan kaze: "Otuda se Ji sastoji od simbola. Pod simbolom se podrazumeva nesto sto nalikuje." (II, III, 24) Ina drugom mestu:

"Osam trigrama je rasporedeno prema pravilnom redosledu; u njima su simboli sadrzani. Potom su udvostruceni; tako se u njirna sadrze linije (sjao) ... Pod linijom se podrazumeva nesto sto podrazava. Pod simbolom se podrazumeva nesto sto nalikuje." (II, I) Prema ovom dodatku, svih sezdeset i cetiri heksagrama i Trista osamdeset i cetiri sastavnih linija su simboli.

U stvari, rec sjang se ne odnosi sarno na simbolicno predstavljanje nekog predmeta, vee ukliucuie i sam predmet. Prisecamo se odlomka iz Tao te dinga:

Sreca i nesreca se stalno smenjuju (po urvrdenom pravilu).

Tao neba i zemlje stalno se izrazava. Tao Sunea i Meseea stalno zraci svetloscu. Sve kretnje u svetu stalno su podlozne jednom jedinstvenom zakonu. (II, I)

Navedeni odlomei jasno pokazuju da sve stvari u svemiru slede utvrdeni red - tj. tao neba i zemlje - prema kojem se stalno menjaju i preobrazavaju. Oni takode sadrze ideje 0 nepromenljivosti kao nuznom atributuJi-koneepta.

Mozemo da zakljucimo da Ji-kneept poseduje tri znacaina atributa: lako i jednostavno, promenu i preobracaj, i nepromen-

, ljivost. Ti atributi razjasnjavaju dve stvari. Prvo, proees preobrazavania zapocinje od lakog i jednostavnog, i otud.a ?Iozemo, ka.da znamo uzroke lakog i jednostavnog, da predvidimo posledice slozenog i teskog. Zbog toga Ji usred slozenosti otkriva jednostavnost. Drugo, stvari su u svemiru uvek promenljive i menj~j~ se, ali njihovi osnovni principi, koje moze da ~redstavi tao, trajm su i nepromenljivi. Zbog toga Ji takode otknva element nepromenljivosti usred sveukupne pojavne promene. I premda su sve stvari u svemiru slozene, i vecno se menjaju, ipak se medu slozenostima moze pronaci jednostavnost, medu promenama nesto sto se ne menja. Zato se kaze: ,,Ji se spaja sa nebom i zemljom, i tako u potpunosti preplice tao neba i zemlje." (Da dZuan, I, IV, 20) To je prvi sustinski koneeptJi dinga.

Tao je stvar, nedokuciva i neuhvatljiva. N euhvatljiva i nedokuciva,

Ali u njoj postoji simbol (sjang). Nedokuciva i neuhvatljiva,

Ali u njoj postoji tvar (vu). (Gl. XXI)

Vu oznacava nesto sto ima erte i oblike, a Tao te ding kaze da tao prevazilazi erte i oblike: "Tao je nepromenljiv, neimenljivneisklesan kamen" (Gl. XXXII) i: "Kada se kamen uoblici, postaje sud" (Gl. XXVIII). Tao i vu (tj. fizicke stvari) predstavljaju suprotnosti. Da dsuan takode kaze: "Ono sto je iznad erta i oblika naziva se tao; ono sto je unutar erta i oblika naziva se posuda." (I, XII, 78)

Osnovna ideja u nave denim odlomeima jeste da prvo tao stvara sjang, ada potom iz sjanga nastaje vu. Drugim recima, simboli sluze kao modeli ili obrasei iz kojih se razvijaju fizicki predmeti. Da dsuan kaze: "Na nebu nastaju simboli (sjang); na zemlji se stvaraju erte i obliei (sjing). Tako se odigravaju promene i preobrazaii." (I, I) To znaci da simboli nastaju pre tvari. Heksagrami i

28

29

sjao, dakle, simboli su koji se mogu upotrebiti kao modeli za tvorenje fizickih predmeta. Da dzuan ovako to izrazava:

Mudraci su mogli da istrazuju sve slozene pojave ovoga sveta. Potom su razmatrali kako da predstave njihove fizicke oblike i kako da simbolizuju njihove odlike. Otuda su (simboli) nazvani sjang. (U, VIII)

Ono sto se vidliivo pokazuje naziva se simbolom. Kada dobije fizicki oblik, naziva se posudom. Kada je utvrdeno i upotrebljava se, naziva sefa (zakonima)." A kada iz toga proistice dobrobit u spoliasniim i unutrasnjim stvarima, tako da ga svi Ijudi koriste, naziva se tajanstvenim (sen). (I, XI)

Tako od tih simbola (ti. heksagrama i linija), koje je Mudrac zacrtao da predstavljaju sve stvari svemira, on moze da nacini posude i zakone za korist i dobrobit svih ljudi sveta. Otuda:

Mudraci, razumevajuci u potpunosti tao neba i poznaiuci potrebe ljudi, nacinili su teo taianstvene stvari (sen vu) za korist naroda ... Nebo [e stvorilo tajanstvene stvari, a mudraci su se podesavali prema njima. Nebo i zemlja imaju svoie promene i preobrazaie, a mudraci ih podrazavaju, Nebo istice svoie simbole, koji otkrivaju srecu i nesrecu, a mudraci su nacinili simbole od njih. Reka Ho dala je mapu, a reka Lo dala je zapis; mudraci su prema njima sacinili obrasce. (I, XI)

Prema Da dsuanu, Ji je sastavIjen da, pomocu tih simbola, predstavlja razne predmete u svemiru kao modele ljudskog ponasania i institucija. "Ako nastavimo da produzavamo (heksagrame), dodajuci svakome odgovarajuce linije, mogli bismo da predstavimo sve moguce situacije na zemlji." (I, IX, 56) Iedan od komen tara je Sjang dZuan, tekst koji kroz simbole sugerisane osnovnim trigramima daje pravilo koje, uskladeno sa situacijom koju

21 ReCfa, koja doslovno znaci "zakon", ovde je upotrebljena u smislu obrasca ili modela.

30

i

r

, ,

dati heksagram predstavlja, moze da posluzi kao model za covekovo ponasanje:

Kretanje neba ie puno moci, Pravi covek, u skladu s tim, prikupIja snagu za neumornu delatnost. (1)

KUN oznacava moe zemlje. Pravi covek, u skladu s tim, podrzava ljude i stvari svojom uzvisenom vrlinom (te). (2)

Sto se drustva u ce1ini rice, Da dsuan kaze:

Ji sadrzi cervorostruki tao mudraca. Njene presude (cu) sluze kao model za nas govor. Njene promene sluze kao modeli za nase delanje. Njeni simboli (sjang) sluze kao modeli za pravljenje posuda. Njena predskazanja sluze kao model za primenu gatanja. (I, X, 59)

Tako Ji ding, prvobitno knjiga za proricanie, moze da usmerava nas govor svojim recima i nase ponasanje svojim simbolima. Da dsuan pruza dobar primer kako su legendarni mudraci pouciIi Ijude u vestinama civilizacije, i kako su njihovi izumi iIi otkrica bili inspirisani simbolicnim znacenjima heksagrama:

Kada je Pao Sji (ti. FU Sji) u drevna vremena vladao svetom, gledao je gore i posmatrao simbole na nebu; gledao je dole i posmatrao obrasce na zemlji. Posmatrao je obelezja ptica i zveri, i njihove prilagodenosti podruciima. Neke ideje pronasao je u svom telu, druge ideje nasao je u drugim stvarima. Tako ie prvo izumeo osam trigram a kako bi razumeo atribute (te) tajanstvenog i predstavio stanja svih stvorenia, (II, II, 12)

Drugim recima, osam trigram a koje ie izumeo Mudrac trebalo je da budu simbolicne predstave osnovnih sastavnih delova svemira i raznih atributa koji se s njima povezuju. Nakon gornjeg odlomka, Da dzuan nastoji da pokaze kako su svi znacajni izumi mudraca nastali pod sugestijom raznih simbola predstavIjenih

31

--

Pole smrti Sena Nunga, pojavili su se Huang Di, [ao i Sun.23 Dovrsili su promene da ljudima ne bi dosadile. Vrsili su tajanstvene preobrazaie da bi ljudi bili pravilno usmereni ... Potom su izdubili stabla da bi napravili camce i isekli stabla kako bi napravili vesla. Tako su pomocu camaca i vesala stvorili sredstvo opstenia sa udaljenim mestima, sro ie koristilo celom svetu. Tu ideju verovatno su preuzeli od heksagrama HUAN."

kombinacijama trigram a, odnosno, heksagramima. U istom poglavlju citamo: "On (Fu Sji) je sapleo konce i napravio mreze i korpe za lov i ribolov. Tu ideiu verovatno je preuzeo od heksagra-

rna L!."

LI

--

LI, trideseti heksagram - simbol praznog prostora - sastavljen jeod trigram a

HUAN

--

--

--

HUAN, pedeset deveti heksagram, sastavljen je od trigram a SUN

--

koji se nalazi iznad i oznacava vetar i drvo, i KAN

koji oznacavaiu "privucenost" iIi .zapletenosr za nesto". Otuda je heksagram LI inspirisao Mudraca da stvori mreze i ~orpe za korist naroda. Dalje: "Posle smrti Pao Sjia, pojavio se Sen Nung." On je uoblicio drvo u plug i savio drugi komad drveta kao rucku pluga. Koristima od oranja poducen je tada ceo svet. Tu ideju verovatno je preuzeo od heksagrama JI."

--

koji se nalazi dole i oznacava vodu. Otuda je heksagram RUAN, sastavljen od drveta koje plovi po vodi, sugerisao ideju 0 konstruisanju camaca i vesla. I dalje: "Oni su takode ukrotili volove i ujarmili konie kako bi vukli teske terete i prelazili velika rastojanja, sto je koristilo celom svetu. Tu ideju verovatno su preuzeli od heksagrama SUE!."

JI

--

--

--

JI, cetrdeset drugi heksagram - simbol napredovanja - sastavljen je od trigram a SUN

SUEI

--

--

--

SUEI, sedamnaesti heksagram, sastavljen je od trigrama DUEl

--

--

--

--

koji se nalazi iznad i oznacava vetar, drvo i prodiranje, i DZEN

koji se nalazi iznad i oznacava jezero i zadovoljstvo, i DZEN

koji se nalazi ispod i oznacava grom, kretanje i rast. Otuda je heksagram JI, koji predstavlja, gore, simbol drveta, a dole simbol rasta, inspirisao Mudraca da izume vestinu poljoprivrede. Isto poglavlje dalje se nastavlja:

--

--

koji se nalazi ispod i oznacava kretanje. Otuda je heksagram SUEI, sastavljen od zadovolistva i kretanja, sugerisao ideju 0 kori-

22 Za Sena Nunga se kaze da je poducio Ijude poljoprivredi.

23 Poznati kao kulturni heroji.

32

33

sceniu zivotinia za transport. To je bilo poreklo civilizacije. Moglo bi se navesti jos takvih primera, ali ovi su dovoljni da ilustruju stav pred nama. Znacenie ovih simbola pruzilo je modele ne sarno za pravljenje posuda i institucija, vee i za ponasanje covecanstva. Civilizacija, nakon svega, ne predstavlja u tolikoj meri osvajanje Prirode, koliko njeno ponizno podrazavanie.jf, ukratko, predstavlja odraz svemira u malom. Kao sto kaze Da dzuan:

Po sirini i velicini Ji odgovara nebu i zemlji; po svojim trajnim promenama odgovara godisnjim dobima; po svojim idejama ojinu ijangu odgovara Suncu i Mesecu; po dobroti izrazenoi u njenoj lakoci i iednostavnosti odgovara naivisoi moci (te). (I, VI, 35)

Ovde cemo se podsetiti nekih ranije navodenih odeljaka iz Da dsuana kako bismo dobili jasnu predstavu sjanga kojegJi ding odreduje:

Otuda se zatvaranje kapije nazi va KUN, dok se otvaranie kapije naziva CIEN. [edno zatvaranje i jedno otvaranje: to je smisao preobrazaja. Neprekidan proces, koji se odvija prvo u jednom smeru a potom u drugom, poznat je kao delotvorni razvoj. Ono sto se vidljivo pokazuje naziva se simbolom. Kada dobije fizicki oblik, naziva se posudom. Kada je utvrdeno i upotrebljava se, naziva se zakonom. A kada iz toga proistic~ dobrobit u spoljasnjim i unutrasnjim stvarima, tako da ga SVI ljudi koriste, naziva se tajanstvenim.

"Jedno zatvaranje i jedno otvaranje" i "neprekidan proces kretanja" mogu da se smatraju za prirodne pojave, iz kojih se, kada se zamisle u umu, razvija ideja. Kada ideia ima fizicki oblik, postaje objekt; kada je utvrdimo i upotrebljavarno, postaje .zakon", sluzi kao model za nase delanje. To objasnjava zasto ,,Ji se sastoji od simbola; svih sezdeset i cetiri heksagrama i trista osarndeset cetiri linija su simboli." Simboli su dosta slicni onome sto se, u simbolicnoj logici, naziva varijablama, jer jedna varijabla

34

moze da predstavlja klasu iIi neki broj klasa predmeta iIi ideja. U vezi stirn pominjemo jos neke primere:

Heksagrarn MENG (4)

== == Gore: GEN (planina) - - Dole: KAN (voda)

Ovo ie simbol koji prestavlja ideju 0 "izvoru u podnozju planine" - tj. sam izvor potoka. Otuda se iz ovog heksagrama razvila ideja o "decjem obrazovanju". U Sjang diuanu je receno: "MENG: pravi covek, u skladu stirn, nastoji da odlucnim ponasanjem odgaii svoju vrlinu (te). U

Heksagram LI (10) Gore: CIEN (nebo) Dole: DUEl (jezero)

--

Ovo je simbol koji predstavlja ideju 0 "nebu gore, jezeru dole" _ tj. razliku izmedu visokog i niskog na kojoj se zasniva ispravno drustveno ponasanje. Otuda je u Sjangu receno: "Pravi covek, u skladu stirn, pravi reazliku izmedu visokog i niskog, i time usmerava ciljeve ljudi."

Heksagram TAl (11)

--

--

--

Gore: KUN (zemlja) Dole: CIEN (nebo)

Ovo je simbol koji predstavlja ideju 0 "jedinstvu neba i zemlje"ti. rnedusobno delovanje neba i zernlje tako da sve stvari cvetaju i napreduju. Otuda ie receno: "TAl: vIa dar, u harmoniji stirn, kroz svoje bogatstvo dovrsava tao neba i zemlje, i pomaze onome sto ie prikladno nebu i zemlji kako bi koristilo narodu."

35

Heksagram FU (24)

--

--

--

--

--

Gore: KUN (zemlja) Dole: DZEN (grom)

Ovo je simbol koji predstavlja ideju 0 "gromu usred zemlje" - tj. ideju 0 pocinku, iz koje se razvila ideja 0 praznicima. Otuda je u Sjangu receno: "FU: drevni kraljevi, u skladu stirn, zatvarali su kapije na kratkodnevicu, tako da trgovci i neznanci nisu mogli da nastave putovanje, kao sto ni princevi nisu mogli da obilaze svoje drzave."

Heksagram DA CU (26)

Gore: GEN (planina) Dole: CIEN (nebo)

--

--

Ovo je simbol koji predstavlja ideju 0 "nebu us red planine", sto ukazuje na ograniceno znanje. Otuda je u Sjengu receno: "DA CU: pravi covek, u skladu stirn, cuva u svom secanju reci i dela iz proslosti kako bi oiacao svoju vrlinu."

Izgleda da svaki predmet ili ideja mogu da se predstave nekim od heksagrama. Da dzuan kaze:

Sreca i nesreca su simboli dobitka i gubitka; kajanje i zalienje su simboli tuge i strepnje. Promena i preobrazaj su simboli napredovanja i povlacenja; de1otvorno i priiemcivo su simboli dana i n06. Kretanja sest linija pokazuju tao tri osnovne sile ... Otuda pravi covek, u svom miru, razmislja 0 simbolima i izucava presude (cu). Kada dela, on razmislja 0 njihovim promenama i izucava njihova predskazanja. Otuda ga "nebo stiti, i uziva srecu i uspeh u svemu."

36

3. Cu

.. Svaki heksagram i svaka linija uJi aingu poseduje simbol koJl predstavlia izvestan predmet iii ideju. Medutim, sami simboli ne vmogu da izraze smisao i znacenjeJi ainga. Da dzuan (ili Sji cu) kaze:

~ Ji a!ngu postoje simboli, kako bi se dala obiasnienia, postoJe.pndo~a~e presude (cu), kako bi se dala tumacenja; i odrednice sr~ce 1 nesrec~,.kako bi se smirile sumnje. (I, XI, 74)

Mudraci su postavili simbole da bi u potpunosti izrazili sv~j~ ideje; o~redi.li su h~ksagrame da bi u potpunosti pokazali rsnnu i laz; pridodali su presude da bi u potpunosti izrazili svoje reci, (I, XII, 76)

Mudrac! su o~red~li hek~agram~, kako bi u njima mogli da se opaze simboli; pridodali su presude, kako bi jasno odrediIi srecu i nesrecu. (I, II, 9)

Sjang (simbol)? dakle, moze da zameni predmete ili ideje, ali ~ek cu (presuda) pridodata heksagramu ili liniji daje formulu koja, kroz tao, odreduje srecu i nesrecu kao "simbole dobitka i gubitka". Na primer:

Heksagram CIEN (IS) == == Gore: KUN (zemlja) = = Dole: GEN (planina)

Ovo je sim~ol skro.mnosti ili poniznosti, 0 cemu sjang kaze:

"Usred zemlie nalazi se planina", ali ne ukazuje da li heksagram d?nosi srecu ili nesrecu. Stogagua cu (presuda heksagrama) kaze:

"CI~N pokazuje napredak i uspeh. Pravi covek uspesno dovrsava svoje poslo~e. " ovo ~,?kazuje sta je skromnost i kako deluje, prerna onome sto sugense heksagram; pravi covek moze uspesno da

37

dovrsi poslove ako je skroman. Prva linija, brojano odozdo, heksagrama CIEN je jin-sjao (- -), koja simbolizuje "skromnost do skromnosti", ali ne odreduje srecu ili nesrecu. Stoga presuda ove linije kaze: .Pravi covek dodaje skromnost do skromnosti; ve1iki potok mora se onda preci - sreca." Opasan poduhvat, kao sto je prelazak velikog potoka, bice .srecan" ako se obavi skromno i ponizno. Ovo pokazuje kako skromnost deluje prema onome sto

sugerisu linije.

Drugim recima, funkcija presude (cu) jeste da ukaze na srecu

ili nesrecu pripisanu gua- simbolu ili sjao-simbolu. Da dzuan (Sji cu) kaze: "Mudraci ... su pridodali presude, kako bi jasno odredili srecu i nesrecu" i "razlika izmedu srece i nesrece zasniva se na presudama". Rec cu, prema Suo-ven tie-cu, znaci .zakonski postupak" ili "rasprava". U svom prvobitnom znaceniu rec cu ima znacenje odluka ili presuda zakonskog postupka. U Ji dingu cu se koristi u smislu "odluke" i "razlike". Etimoloski receno, sjang je simbol u smislu "termina" ili "koncepta", dok je cu iskaz u smislu "presude" iii "odluke". Na primer u heksagramu CIEN citamo: "CIEN: napredak i uspeh". Ovde je CIEN simbol skromnosti; "napredak i uspeh" je iskaz. Tumacenie simbola iskazom naziva se cu ili presuda.

U Du dzuanu nailazimo na sledeci odeljak u vezi sa definisanjem reci cu: "Zato su neki heksagrami mali a neki veliki, dok neke presude govore 0 opasnosti a druge 0 sigurnosti. Svaka presuda ukazuje na smer razvoja (simbola)". (I, 111,19) Otuda presuda propisana nekom heksagramu ili liniji ukazuje na razvoj onoga sto donosi srecu i onoga sto donosi nesrecu, sto nam omogucava da iskoristimo srecu i izbegnemo nesrecu.

Cu se moze bolie shvatiti u svetlosti sjanga. U Da dsuanu (Sji cu) nailazimo na dve grupe iskaza, jednu koja govori 0 sjangu, drugu koja govori 0 cu. 0 sjangu govori vee navodeni deo: "Mudraci su mogli da istrazuju sve slozene pojave ovoga sveta. Potom su razmatrali kako da predstave njihove fizicke oblike i kako da simbolizuju njihove odlike. Otuda su (simboli) nazvani sjang." (I, VIII) U

38

n~stavku se govori 0 cu: "Mudraci su mogli da istrazuju sva kretanja ovog sveta. Potom su razmatrali nacin na koji se ta kretanja medusobno preplicu kako bi se uskladila sa vecnim zakonima. Pridodali su cu kako bi odredili srecu i nesrecu, Otuda su (presude~ naz~an~ =: Da diuan zaklucuie: "Najpotpunije poznavanje svih slozemh pojava ovoga sveta dobija se od heksagrama. Naiveci podsticaj za sva kretanja ovoga sveta dobija se od cu. " Ovi odlomci ukazuju na kontrast izmedu sjanga i cu. Sjang simbolizuje forme i ~tr!bute koji predstavljaju "slozene pojave ovoga sveta". Cu objasnjava odluke 0 tome sta donosi srecu a sta nesrecu u vezi sa kre-

.. ' "

tanjima ovoga sveta". Stoga je sjang statican, dok je cu dinamican:

prvo ukazuje na slicnost, drugo pokazuje smer razvoja, Shodno tome, pomocu simbola dobijamo predstave "slozenih pojava", dok pornocu presuda razumevamo "kretanja ovoga sveta". Na taj nacin m~~emo, da sledi~o put koji obecava srecu i da izbegavamo put koji obecava ~esrecu, pre nego sto se tok dogadaja doista odigra.

"K~~tanJa o~oga sveta" predstavljaju aktivnosti iIi de1anja.

Zbog njih dolazi do promena i preobrazaja svih stvari na svetu. "Sreca i nesreca, kajanje ili zaljenje, sve proistice iz kretanja." (Da dsuan, II, I, 3) I u istom dodatku: "ReCi 'sreca' i 'nesreca' odnose se na dobitak i gubitak; 'kajanje' i 'zalienie' odnose se na manje greske. 'Nema greske' znaci da je moguce ispraviti gresku kroz ono sto je dobro." (I, III, 16)

.Kada kretanje vodi do "dobitka", sledi sreca; kada kretanje vodi do ,,~bitka", sledi nesreca. Slicno tome, kada kretanje vodi do "manJe greske", sledi kajanje ili zaljenje. Sve sto postoji kao dogadaj iii stvar neodvojivo je od kretanja koje se odigrava u svetu. Heksagrami i linije su simboli koji su primenljivi na "svaki dogadaj u proslosti i svaki dogadaj u buducnosti". Da diuan kaze: ,,Ji ding rasvetljava ono sto je proslo i rumaci ono sto ce doci." (II, ~I~ 47) Naravno, cu koje su pridodate ovim simboIima preds~avlJaJu for~ulu za predskazivanje buduceg toka dogadaja u veZl sa kretanjem, tako da covek moze da odluci koji je najbolji sI?er. de1anja. Upravo tu ideju izrazava gornji citat: "NajveCi podsticaj za sva kretanja ovoga sveta ... " Zbog toga, Da dsuan kaze:

39

"Pravi covek posvecuje se redu pokazanom u Ji dingu, i nalazi naivece zadovoljstvo u izucavanju presuda pridodatih linijama." (I,ll)

Dodacemo jos jedan odlomak iz Da dzuana u zelji da rastu-

macimo funkciju presuda (cu):

Davanie zivota velika je vrlina (te) neba i zemlje. Zauzimanie prestola ve1iko je bogatstvo Mudraca. Oni koji cuvaju taj presto su ljudi. Ono sto ih okuplja je imetak. Raspode1a imetka, ozakonjavanje presuda, sprecavanje ljudi od vrsenia zlode1a - sve to sacinjava pravicnost (ji). (II, I, 10)

Dakle, funkcija cu je dvostruka: potvrdna, da stimulise "sve kretnje ovoga sveta", i odricna, "da spreci ljude u vrsenju zlode1a".

***

Ova tri osnovna koncepta - ji, sjang i cu - Cine sustinuJi dingao IzJi dinga, prvobitno knjige za gatanje, razvile su se tri osnovne ideje, razradene, kako smo videli, u njenim dodacima.

Prvo, stvari u svemiru uvek se nalaze u staniu toka i promene, a te promene, iako beskrajne, napreduju od lakog i jednostavnog do teskog i slozenog. Ako sledimo "red pokazan u Ji dingu ", onda mozemo medu slozenostima da otkrijemo jednostavnost, medu promenama - nesto nepromenljivo. Da dsuan kaze: ,,Ji je pomogla mudracima da istraze dubine i sakrivene izvore. Sarno kroz dubine mogli su uspeti da sagledaju sve na svetu. Sarno kroz sakrivene izvore mogli su oni da dovrse sve poduhvate." (I, X) "Istraziti dubine" znaci "istraziti ono sto je slozeno, dokazati sakriveno, povezati ono sto lezi duboko, i dosegnuti ono sto je daleko." (I, XI) .Jstraziti sakrivene izvore" znaci ispitati "prve pocetke kretanja i najranije nagovestaje srece (iii nesrece)." (II, V)

Drugo, razvoj civilizacije bio je inspirisan simbolicnim znaceniima heksagrama Ji dinga, odnosno, simbolima. Drugim recim, sjang su "izvor" svih izuma ili otkrica, Od tih lakih i jedno-

40

stavnih simbola, kako je gore pomenuto, koje su mudraci zacrtali da predstavljaju sve stvari svemira, nacinili su orude i zakone za korist ljudi i dobrobit celog sveta. Da dZuan kaze: "Tako su mudraci, koji su u potpunosti razumeli tao neba i poznavali potrebe ljudi, sacinili te tajanstvene stvari za korist naroda." (I, XI) I dalje: "Za pripremanje stvari za prakticnu upotrebu i izmisljanje oruda za dobrobit sveta niko nije veci od mudraca."

Pored toga, simboli ili sjang mogu takode da se koriste kao modeli za nase ponasanje i mogu da zamene mnostvo raznih predmeta. Ukoliko neki predmet ili ideja zadovoljava odredene us love, moze da ima sjang kao svoju zamenu. Otuda jeJi, knjiga simbola, odraz celog svemira. Da diuan kaze: "Kako je sirokaJi, kako je velika! Kada se govori 0 onome sto je daleko, ona ne zna za gran ice. Kada se govori 0 onome sto je blizu, ona je mirna i ispravna. Kada se govori 0 prostoru koji lezi izmedu neba i zemlje, ona obuhvata sve." (I, VI, 33)

Trece, kada su ove "simbolicne ideje" u pokretu, one otkrivaju smer srece i nesrece, ili kajanja i zalienia. Sva ta kretanja i njihovi smerovi mogu da se objasne kroz cu, presude heksagrama i linija. Heksagram ili linija predstavlja simbol izvesne vrste kretanja, dok njegova presuda predstavlja formulu te vrste kretanja. Stoga se simboli i njihove formule, koji predstavljaju sustinske principe, najvise bave kretanjem i promenom. Te principe sagledavamo kao nase vodice po pitanjima ponasanja, pa tako "mozemo da uvidimo dobro i zlo". Da dZuan kaze. ; Tao Ji dinga toliko je velik, da ni u jednoj stvari ne moze da pogresi." (II, XI) Potom:

"Linije i simboli krecu se iznutra, dok se dobro i zlo otkrivaju spolja. Delo koje treba videti pojavljuje se u promenama; osecanja mudraca pokazuju se u njihovim presudama (cu). a (II, I, 9)

Ji se, dakle, sastoji od cu pripisanih heksagramima i linijama kao formule, od kojih svaka predstavlja jedan ili vise principa (tao), a zbir formula daje savrsenu predstavu svih postojecih principa. To se izrazava u dodacimaJi dingu, 0 kojima cemo detaljnije govoriti u trecem delu. Ovde se moze navesti jos jedan odlomak iz Da dZuana:

41

Ji aing rasvetljava ono sto je proslo i tumaci ono sto ce doci.

Ona pokazuje ono sto je sakriveno i otkriva ono sto je tamno. Potom otvara (svoje simbole) i razlikuje stvari pomocu odgovarajucih imena. Na taj nacin, sve njene reci su ispravne a njene odluke su presudne; tako je (knjiga) celovito dovrsena. (II, VI, 47)

Odnosno, ono sto se izrazava u Ji aingu moze se primeniti i na pros lost i na buducnost, Ono sto je sakriveno i tamno otkriva se, prvo simbolicno pomocu heksagrama i linija, potom eksplicitno pomocu njima pridodatih presuda.

42

L

IIIDEO

TUMACENJE "DE SET KRILA"

1. Osnovna pravila i principi: tao

Na znacajJi ainga kao filizofske rasprave ukazuju nastojanja kasnijih ucenjaka i znalaca da pros ire i razviju njeno prvobitno znacenie, kroz niz dodataka ili "krila", u opsezan kosmoloski sistem. Prva dva od os am osnovnih trigram a, CIEN

iKUN

--

--

--

izjednacena su sajang ijin kao dve kosmicke sile, koje predstavljaju nebo i zemlju, musko i zensko.> Kroz medusobno delovanje ove dve osnovne sile nastaju sve pojave u svemiru. Heksagrami i trigrami, kao sto je receno, predstavljaju sve moguce situacije ili prom ene, svemir u malom. Izucavaiuci ih, covek moze da shvati osnovne principe promena u pojavnom svetu i da tako odabere pravi tok delanja.

Postoje dva osnovna pravila za nacin na koji covek, pornocu simbolicnih gua (trigram a i heksagrama), doznaje de1atnosti svemira. Kao prvo, sezdeset i cetiri heksagrama u Ji aingu razni su oblici nastali kombinovanjem dva trigrama. Ta dva trigram a

24 Ovaj koncept je sve do nedavno bio dominantan u kineskim kosmoloskim spekulacijama.

43

simbolizuju pros lost i buducnost u vremenu, i visinu i dubinu u prostoru. Vreme i prostor su dva primarna metafizicka koncepta Ji dinga, sa skoro istim znacajem koji imaju silejin ijang. Prema dodacimaJi dinga, razvoj neke stvari ne moze da se odvija protivno njenom vremenu i situaciji. Odnosno, da bi razvoi uspeo, mora da se dogodi u pravo vreme i u pravoj situaciji. Kao sto smo gore videli, presude pripisane heksagramima trebalo bi da pruze podatke 0 tome kako odabrati najbolji postupak u dato vreme i na datom mestu. Heksagram, prema tom pravilu, kao i svaka linija, moze da predstavlja odreden trenutak u vremenu i prostoru.

Drugo, svaki trigram se sastoji od tri linije, a one predstavljaju tri razlicita stupnja u vremenu i prostoru. U celini gledano, na prvom stupnju (tj, prvoj liniji brojano odozdo) covek treba da zauzme obazriv stay; na poslednjem stupnju (tj. liniji na vrhu) on takode treba da bude na oprezu; a sarno na srednjem stupnju (ti, liniji u sredini) treba da prihvati aktivan stay. Sto se heksagrama rice, druga i peta linija su najznacajnije, jer zauzimaju sredisnje polozaje, druga u donjem a peta u gornjem trigramu; dok su treca i cetvrta promenljive a prva i poslednja konstante, koje uvek savetuju coveku da bude obazriv. Pogledajmo kako to izgleda u heksagramu CIEN:

--/6/ /5/

~;;;;;ajn'< ---

/2/

Konstante

__ /1/

Ji je prvobitno, kao sto smo vi deli, bila knjiga za gatanje.

Prebrojavanjem stabljika haiducke trave dobija se odredena linija odredenog heksagrama, i tada se, u skladu sa pomenutim osnovnim pravilima, konsultuje presuda (cu) date linije koja bi trebalo da pruzi obavestenje 0 stavu koji treba zauzeti prema datoj stvari u datom trenutku i na datom mestu. S obzirom da se ti

44

komentari (cu) primenjuju u raznim specificnim slucajevima u zivotu, smatralo se da su to formule koje predstavljaju osnovne principe koji prozimaju sve promene u svemiru.

Kakvi su ti osnovni principi? Videli smo da u svemiru postoje dye kosmicke sile, i da sve promene nastaju usled njihovog medusobnog delovanja. Pogledajmo sledeci odlomak izDa dzuana:

Nebo je iznad, zemlja je ispod; tako su odredeni CIEN i KUN. U skladu sa razlikom izmedu iznad i ispod, odredena su mesta uzvisenom i obicnom. Kretanje i mirovanje odigravaju se prema nepromenljivom zakonu. Tako je nacinjena razlika izmedu delotvornog i prijemcivog,

Predmeti slede odredene tokove, svaki prema svojoj prirodi; stvari su podeljene u odredene vrste. Tako su nastale sreca i nesreca.

Na nebu nastaju simboli; na zemlji se stvaraju oblici. Tako se odigravaju promena i preobrazaj.

Delotvorno i prijemcivo se smenjuju, i tako osam trigrama deluju jedni na druge. Grom i munja podsticu stvari; vetar i kisa ih oploduju. Sunce i Mesec slede svoje putanje, i tako se smenjuju hladno doba i toplo doba. Tao CIENA stvara musko, tao KUN A stvara zensko. CIEN zna veliki pocetak stvari; KUN ih dovodi do dovrsenja. (I, I)

Iz ove sveobuhvatnosti kosmickih sila - ti. CIENA i KUNdodaciJi dingu izvlace ideju 0 postojanju pozitivnih i negativnih aspekata u covekovim delatnostima. Pozitivni aspekt, prema terminologiji dodataka, jak je i delotvoran; negativni aspekt je slab i prijemcivo pokoran. Nepodeljene i podeljene linije trigrama i heksagrama, poznate kao jang-simbol i jin-simbol, simbolicne su predstave tih aspekta u covekovim delatnostima.

Postoje, osim toga, i odredena stanja svemira koja se pojavljuju u datom vremenu i na datom mestu, sto takode treba uzeti u obzir prilikom odredivanja toka razvoja naseg delanja. U gatanju, kao sto smo gore vi deli, jedna linija u heksagramu ukazuje

45

na stepen vremena i prostora, dok ostalih pet linija simbolizuju prazna stanja svemira. Za uspesan ishod naseg delanja potrebna je saradnja tih stanja, ali ona se nalazi van granica nase kontrole. To je stvar minga. Ming se cesto prevodi kao udes, sudbina ili zakon. Koliko nam je poznato, Konfuciju je ming oznacavao zakon neb a, nesto sto nebo odreduje." Ali u .Dodacima" ming jedino oznacava postojanje izvesnih stania svemira koje covek ne moze da kontrolise, odnosno, nesto sto je u potpunosti izvan domasaia covekove moci. U .Dodacima" se istice da covek treba da radi ono sto mora, bez obzira na spoljasnji rezultat njegovog delanja. De1ati na tai nacin znaci priznavati postojeca stanja svemira, tj, neminovnost svemira. Kao posledica toga, covek ce se osloboditi strepnji zbog uspeha ili strahovania zbog neuspeha, i zivece u skladu sa osnovnim principima koji prozimaju sve prirodne promene kroz koje on mora da prode."

Postoji, dakle, stav koji bi covek trebalo da prihvati posto ispita pozitivni ili negativni aspekt stvari, pokazan u heksagramu, zajedno sa postojecim stanjima na koje ukazuju linije heksagrama, a to je ono sto poznajemo kao tao. Tao koji je ovde dat predstavlja jedan ili vise osnovnih principa, od kojih svaki upravlja odredenom kategorijom stvari, kao sto su tao kralja i tao ministra. Takav tao je slican konceptu "univerzalnog" u zapadnjackoj filozofiji. 27 Pored posebnih, specificnih taoa, postoji i opsti, jedinstveni Tao koji upravlja stvaranjem i promenama svih stvari u svemiru. "Jedanjin i jedanjang saciniavaiu ono sto se naziva Tao." Tu se misli na "tao neba i zemlje" kojem se svi pokoravaju.

25 Konfucije je cesto govorio 0 mingu "Ako moja filozofija uspe u svetu, to je mingo Ako moja filozofija ne uspe u svetu, to je takode ming". (lzreke, XIV, 38) Takode je rekao:

"Onaj ko ne zna ming ne moze da bude uzvisen covek" (XX, 2) i "Kada sam napunio pedeset godina, doznao sam ming" (II, 4).

26 Po tome se dodaci Ji dingu razlikuju od Tao te dinga. Taoisti su iznosili teoriju "ne-delanja" (vu-vei), dok su autori "Dodataka" govorili 0 "delanju ni za sta", Stoga, prilikom delanja, covek mora da se napreze i svesno nesto da cini ni za sta; on mora da uziva u samom delanju, i da potpuno zanemari spoliasnie rezultate,

27 Vid. Fung Yu-Ian, A Short History of Chinese Philosophy, 1,167.

46

1...-

Ono sto postoji kao dogadaj ili stvar ne moze da se odvoji od taoa, niti moze da se ne pokorava taou. Kao sto smo vee videli

,

heksagrami i njihove linije smatraju se simbolima raznih dogadaja ili stvari u svemiru. Ti simboli i njihove presude sluze kao formule, od kojih svaka predstavlja jedan iIi vise taoa kojima dogadaji i stvari moraju da se pokoravaju. Recnikom gatanja, ako se pokoravaju taou, to je sreca; ako se pokoravaju taou, to je ispravno; ako se ne pokoravaju, to ie pogresno, To je stav koji zauzima Da dZuan: ,,Ji ding je slicna nebu i zemlji, i moramo joj se pokoravati. Znanje (uJi obuhvata sve stvari, a tao pomaze svime stvarirna na svetu. Zbog toga je Ji bez greske." (I, IV)

Pogledajmo sada prva dva heksagrama, CIEN i KUN, koji predstavljaju simbole de1otvornosti i prijemcivosti. Heksagram CIEN moze da zameni svaku stvar koja je de1otvorna, kao sto KUN moze da zameni svaku stvar koja je prijemCiva. Otuda presude heksagrama CIEN i njegovih linija predstavljaju tao onoga sto je de1otvorno, dok presude heksagrama KUN i njegovih linija predstavljaju tao onoga sto je prijemcivo pokorno. U Ven jenu, u de1u koji govori 0 heksagramu KUN nalazimo:

Iakojin poseduje izvrsne odlike, suzdrzava se kada sluzi kralju i ne tezi vlastitim dostignucima, Takav je tao zemlje, tao zene, tao ministra. Tao zemlje ne stremi vlastitim dostignucima, vee sarno pomaze drugima da se stvari pravilno razvijaju.

Suprotnost heksagramu KUN je heksagram CIEN. Kao sto je KUN simbol zemlie, zene, ministra, tako je CIEN simbol neba, muza, vladara. 0 njemu Ven jen kaze: .Doista je ve1ik CIEN! On je jak i de1otvoran, umeren i ispravan, cist, nepomesan i savrsen!"

Drugim recima, ako neko zeli da dozna kako da postane prvi ~ladar ili pravi suprug, treba da konsultuje presude heksagrama CIEN i njegovih linija, ali ako zeli da dozna kako da postane pravi ministar iii prava sup ruga, onda treba da konsultuje presude

47

48

49

heksagrama KUN i njegovih linija. Svaki heksagram u Ji dingu_ predstavlja nekoliko klasa predmeta, dok pr~su.de he~~agrama I linija predstavljaju vise taoa. S obzirom d~ n. simboli I f~r~ule mogu da zamene svaku klasu predmeta, J1 dmg ne podleze cvrstirn pravilima interpretacije, vee ona variraju u skladu sa okol-

nostima. Da dsuan kaze:

Ji, kao knjiga, ne sme se zanemariti. Njen ~ao se ~~sniva na cestoj promeni (njenih linija). One se krecu I menjaiu, ne zaustavljaju se (na jednom mestu), i proticu kroz sest ~esta u heksagramu. One se uspinju i spustaju bez zadrzavanja. [ako (tj. ce1a linija) i slabo (ti. pode1jena linija) meniaiu In:esta, tako da se od njih ne moze izvuci neko odredeno pravilo. Ono se menja prema njihovim promenama. (II, VIII, 53)

Ukratko tao ':Ii dinga uoblicen od njenih simbola i formula,

,J' , di

kazuje ljudima kako da pronadu pravi put u slozenoj gra I s~e-

mira, i da na taj nacin de1aju u skladu s njim. On je takode prIll: cip drustvene strukture i kontrole, koji utvrduje c.?veko~ status I odreduje njegove odnose sa drugima. Na primer, CIEN bi tr~balo

da bude gospodar" dok je KUN "potcinjeni", onaj nad koiim se

" , .

vlada. Otuda, kao sto Tuan dZuan kaze, "ako KUN vodi, zaluta I gu-

bi svj tao. Ako KUN prati, dospeva na pravu stazu." Ovo se dugo godina u Kini smatralo za tao zene.

U Tuanu, u tekstu u heksagramu DIA ZEN (Porodica, 37),

govori se 0 pravilnom polozaju muskarca i zene:

Isto je poducavao Konfucije u svojoj teoriji zvanoj "Ispravljanje imena" (Dzeng mingy; "Neka vladar bude vladar, a ministar neka bude ministar; neka otac bude otac, a sin neka bude sin." (Izreke, XI, 11) Osnovna ideja ovog iskaza je status, ili ming-fen,2s koji svakom muskarcu ili zeni daje pravilan polozai u drustvu i odeduje njegove ili njene odnose sa drugima. Shodno humanistickom idealu "sve na svom mestu", u drustvenom je idealu "svaki covek na svom polozaiu". Ako svaki covek zna svoje mesto i de1a u skladu sa svojim polozaiem, drustveni red bice osiguran. Tome poducava teorija dZeng minga. Medutim, u Konfucijevom uceniu to ie sarno eticka teorija, dok u "Dodacima" ona postaje i metafizicka. Otuda polozaj i odnosCIENA i KUNA u svemiru, kako su odredeni u "Dodacima", sluze kao metafizicko i eticko tumacenje odnosa izmedu clanova porodice u svetu. Prvobitno jeJi, kao rasprava 0 gatanju iz perioda Dzou, sadrzavala dosta praznoverja i dogmaticnosti, Autori "Dodataka" su je procistili i poeticili, pretvorivsi je tako od knjige za gatanje u delo etickog i metafizickog znacaia. Stavise, eticka ucenjaJi dinga, kako su razradena u njenim dodacima, nisu ogranicena na privatan zivot, vee mogu da se primene i na javna zbivanja. Ovo "poeticavanje" zivota jedna je od glavnih odlika kineske civilizacije."

2. Kosmicki koncept Ji dinga

U ovom heksagramu pravo mesto za zenu je unutra, a pravo mesto za muskarca je spolja. Kada muskarac i zena zauzimaju prava mesta, nalaze se u skladu sa zakonom neba i ~em.l}e. Medu clanovima porodice nalaze se vladari: to su roditelji. Kada je otac doista otac a sin doista sin, kada je sta:iji br~t d~ista sta: riji brat a mladi brat doista mladi brat, kada je muz doista muz a supruga doista supruga, onda je tao porodice ispravan. Kada je porodica ispravna, ceo svet je u savrsenom redu.

Iako jeJi napisana kao pomocno sredstvo za gatanje, mislioci dinastije Han kasnije su je razvili u kosmoloski sistem" koji je covecanstvu rasvetljavao teret misterije kosmosa. Pogledajmo prvo istaknute odlike njenog kosmickog koncepta koje se pojavljuju u "Dodacima". Filozofsko mislienie takode podleze op-

28 Ming znaci "imena", dokfan znaci "duznosti". Ime odreduje titulu, koja predstavlja covekov status u drustvu, Bez irnena, on ne bi znao svoje dumosti.

29 Vid. Ch'u Chai i Winberg Chai, The Changing Society of China (Njujork: New American Library, 1962), gl. III.

30 Kosmoloski sistemJi dinga kasnije je postao osnova metafizike i kosmologije mislilaca dinastije Sung.

stem pravilu da su izrazite odlike bilo kog domena mislienia odredene njegovom prvom postavkom. Kada ispitamo kosmicki konceptJi dinga, uvidamo da se zasniva na postavci ?a sve sto. se dogada u svemiru, prirodnom i covekovom predstavlja neprekidnu ceIinu, kao lanac prirodnih sekvenci.

Sji gua, jedno od "Deset krila", tumaci redosled heksagrama, koji bi trebalo da predstavlja prirodni proces evolucije svemira. Ji je prvobitno bila podeljena u dva del a, jedan koji se bavio neborn i zemljom ili kosmosom, i drugi koji se bavio "svim stvarirna pod nebom" iii svetom coveka." Na pocetku Sji gua kaze se:

"Prvo su nastali nebo i zemlja, posle toga su stvorene sve os tale stvari." Svemir je, dakle, jedinstvena celina, i ta osnovna postavka neumitno vodi do sledecih odlika kosmickog koncepta.

Prvo, u Ji dingu nebo i zemlja oznacavaju veliku ce~inu kosmosa - transcendentnu sferu u kojoj je sve sarno prelazni proces, bez neke odredene supstance u osnovi. Drugim recima, kosmos nema nikakvu stvarnost nezavisno od svojih pojava.Ji dela u velikom kao i u malom, i obuhvata sva prirodna zbivanja kao i sva covekova delanja. Stoga se kosmos cesto izjednacava saJi - naglasavajuci tako da se sve stvari u niemu nalaze u neprekidnom stanju toka i promene. Da dzuan kaze:

Ji obuhvata sve preobrazaje na nebu i zemlji, tako da joj nista ne moze izmaci. Ona dovrsava sve stvari, tako da nijedna nije izostavljena. Pomocu nje mozemo doznati tao dana i noci, i razumeti gao Otuda duh nije vezan ni za jedno mesto, niti ;eJi ogranicena ni na jedan oblik. (I, IV, 23)

Ji, moglo bi se reci, prevazilazi sve oblike, ier se ona "spaja sa nebom i zemljom" i "potpuno prozima tao neba i zemlje". "Tao neba i zemlje" odnosi se na princip kojem se svi pokoravaju, ta-

31

Kineski izraz za svemir je Dien Di (Nebo i Zemlja) a za covekov svet Dien sja (sve pod nebom). Ovu raz1iku treba imati u vidu kada se govori 0 .,taou neba i zem1je" i .,taou u svetu",

kode poznatom kao "jedanjin i ;edanjang", i za koji se isto moze reci da prevazilazi sve oblike. Otuda, "ono sto je iznad svih oblika naziva se tao; ono sto je unutar oblika naziva se sud. " Tao se razlikuje od suda.

Pogledajmo, u vezi stirn, jos dva odeljka iz Da diuana:

Otuda uJi dingu postoji vrhunska konacnosr, koja je stvorila dva osnovna oblika, Dva osnovna oblika stvorila su cetiri simbola, koji su potom stvorili osam trigrama.? (I, XI)

Ji ne misli i ne dela. Ona miruje i ne krece se, ali ako se podstakne, onda prodire u sve pojave i dogadaje u svetu, Kada ne bi predstavljala veliku tajnu u svetu, kako bi mogla to da radi? (I, X)

U Tao te dingu nalazimo slicne odeljke:

Iz Taoa, rada se Jedan; Iz J ednog, dva;

Iz dva, tri;

Iz tri, mnosrvo stvari. (Gl. XLII) Iz haosa se razvilo jedno bice

Koje je postojalo pre neba i zemlje. Bez oblika i granica,

Stoji sarno i ne menja se;

Sve prozima i ne iscrpljuje se.

Moze se smatrati majkom sveta, (G. XXV)

Ovi odeljci rasvetljavaju dve stvari: kao prvo, u svemiru postoji kosmicka sila koja je izvor zivota. Kosnicka sila jeji iIi Tao taoista, koja rada Jedan iii vrhunsku konacnost (tai di); Iedan iIi vrhuns~a konacnost stvarajin ijang- neku vrstu dualizma, koju odreduje "dva" iii "dva osnovna obIika". Kroz medusobno delo-

32 Ovaj odlomak ne odnosi se na svemir, nego na simbole, uz koje ide izvestan broj formula kojima tao odgovara. Naravno, simboli i formule imaju odgovarajuce protivdelove u samom svemiru .

51

50

vanjejina ijanga nastaje zivot - "tri" iii "cetiri simbola", iz cega nastaju sve stvari, simbolicno predstavljene kroz osam trigrama. Otuda "jedanjin i jedanjang", sto odgovara Taou, predstavljaju formulu za nastanak svih stvari. I drugo, nebo-i-zemlja sa kojirna seJi spaja su nebo-i-zemlja koji mogu da se opisu kao priroda, tj. "velika celina", "spontanost", "zivot" i ; Tao". Ono sto se uJi naziva nebom i zemljom nije "nebo sa bozanskom moci"," vee svemir sa kosmickom silom - tj. "neprekidno kretanje koje se odigrava u svemiru", koje "podstice sva stvorenja ne izazivajuci nespokojstva koja su mudraci izdrzali". Stvari u svemiru nisu staticne, vee su sve deo "neprekidnog kretanja". Kao sro Da dzuan kaze: "Velika vrlina neba i zemlje jeste stvaranje" i "Stvaranje je ono stoJi predstavlja". To, naravno, ne znaci daJi moze da stvara, vee da se u njoj nalazi tao, predstavljen simbolirna i formulama, u skladu s kojim se odvija neprekidno srvaranje i nastajanje.

Ovaj koncept svemira kao prelaznog procesa razvio se iz osnovne postavke da je svemir jedinstvena celina. Sa stanovista Ji dinga, sve stvari u svemiru podlozne su prelaznom procesu i sve su deo, ne posebne jedinice, "neprekidnog kretanja". Tako se priblizavamo drugoj odlici kosmickog konceptaJi dinga, principu da se svemir ne krece pravolinijski, vee da se okrece u beskrajnom krugu. Stvari u svemiru neprekidno se menjaju u skladu sa ti kosmickim krugom, kao sto vidimo u smeni dana i noci, plime i os eke, nestajanju i ponovnoj pojavi planeta, i drugim pojavama. Da dZuan kaze:

Kada ode Sunce, dolazi Mesec; a kada ode Mesec, dolazi Sunce. Sunce i Mesec se smenjuju, i tako nastaje svetlost. Kada ode zima, dolazi leto: a kada ode leto, dolazi zima. Zima i leto se smenjuju, i tako se godina dovrsava. Ono sto odlazi skuplja se; ono sto dolazi siri se. Skupljanje i sirenie deluje jedno na drugo, i tako nastaje ono sro je povoljno. (II, V, 32)

33 To je Nebo 0 kojem konfucije cesro govori,

52

. Uprav~ to s~~lno okretanie Sunca i Meseca sacinjava zakon prirode koji prozima sve njene poiave. U Tuan diuanu se za hek~agram GU (18) kaze: "Gde postoji kraj, postoji i pocetak. Takav re P,?t. ~eba." Recji, kao sto smo vi deli, prvenstveno znaci "preobrazaj 1 promena". "Dodaci" isticu da se sve stvari u svemiru uvek nalaze u procesu promene. U presudi trece linije jedanaestog heksagram.a, T AI, Citamo: "Posle ravnice dolazi padina, posle odlas~a sledi povratak (fu). " To je "put neba", prerna kojem se sve stvan u svemiru menjaju i preobrazavaju. Otuda postoji i heksag~am FU (24), au Tuanu Citamo: »Njegov tao je tao preokreta (fan) 1 povratka (fu); kroz sedam dana vraca se. To je put neba ... Zar heksagram FU ne otkriva sustinu neba i zemlje?"

,,!'u oz~~cava povratno kretanje do izvora, dok se 'sustina n~~a 1 zem~Je odnosi na prvobitni koren. "34 Ponovo pronalazimo shcne odelike kod Laocea:

Dok sve stvari zajedno de1aju,

Ia sarno gledam njihov povratak:

Jersve stvari bujaju,

A svaka se ipak vraca svom korenu. (Gl. XVI) Preokret (fan) je kretanje taoa. (G1. XL)

Sji gua, kr~~ tumacenje redosleda heksagrama, dobro ilustruje ovu teonJ~ 0 ~ov~~tku, pokazujuci kako nakon svakog heksagrama sledi onaj ~OJI m~ je.suprotan po karakteru. Na primer, "heksagram.!30 simbolizuje propadanje. Stvari ne mogu ~~t~uno da ~e uniste. Kada se proces propadanja okonca, zapoC1DJ~ obrnuti ~roces. Otuda sledi heksagram FU." Ovaj dodatak pruza osnov~l arg~me~t za opsti zakon da sve, kada u razvoju dode do svoie kraJ~o~t1, ~eumitno prelazi u svoju suprotnost; odnos~o, ak? pozaJ~lmo jedan Hegelov izraz, sve sadrzi svoju negaciju - ali kada je, prema Hegelu, neka stvar negirana, nova

34 Vid. Yang Pijev Komentar Ii dinga.

53

stvar zapocinje na visem nivou, dok prema Tao te dingu i dodacimaJi dinga, kada je neka stvar negirana, nova stvar sarno pona-

vlja staru. .

Ova teorija povratka zauzima istaknuto mesto u tekstovlma

starih filozofa. Ovako se pojavljuje u Tao te dingu:

Tao nebeski lici na savijanje luka! On spusta ono sto je visoko, Podize ono sto je nisko.

On smaniuie ono sto je obilno, A uvecava ono sto je oskudno. Takav je tao nebeski:

Oduzima od onih koji imaju previse i dodaje onima koji nemaju dovoljno. (Gl. LXXVII)

To je normalan ritam prirode. Kada bi svemir prome~io normalan ritam, prestao bi da funkcionise. Tuan ovako govon 0 heksagramu FENG (55): "Kada Sunce dospe do n~.iv~se tacke, pocinie da se spusta. Kada Mesec postane pun, pocinje da se smanjuje. Nebo i zemlja su naizmeaicno puni i prazni, u skladu sa

plimom i osekom vremena." v •

Tao te ding i .Dodaci" slazu se u stavu da, kao opsn zakon

preobrazaja, sve ukliucuie svoju negaciju. Sadrzaj to~a preobr~zaja u svemiru jeste proces gradnje (tj, jang el~~ent).l razg~adnJ.e (tj. jin element), sto su otkrili neokonfuclJancllz perioda dinastije Sung. Tako prva linija heksagrama FU

--

--

--

--

--

pokazuje pocetak gradnie, i u heksagramu CIEN

54

,

!

nalazimo njeno dovrsenje, Prva linija heksagrama GOU

pokazuje pocetak razgradnje, i u heksagramu KUN

--

--

--

--

--

--

nalazimo njeno dovrsenie, Da dZuan izjednacava ovaj proces gradnje-i-razgradnje sa "jednim otvaranjem i jednim zatvaranjem" koji se pominju u tumacenju elENA i KUNA, i u isto vreme izjednacava konstruktivnu fazu ovog procesa sa "povratkom" a destruktivnu fazu sa "odlaskom". Dopuna "odlaska" jeste "povratak"; taj neprekidni proces - od odlaska do povratka i obrnuto - oznacava se kao preobrazai. Odlazak i povratak nemaju kraja; drugim recima, nema povratka bez odlaska, kao sto nema odlaska bez povratka. "Izmedu neba i zemlje nista ne odlazi sto se ne vraca." (Sjang dZuan, 11)

Ideja 0 svemiru kao ciklicnom procesu, kao i 0 svemiru kao prelaznom procesu, razvija se iz osnovne postavke da je svemir jedinstvena celina. Svemir je sastavljen od parova suprotnosti, kao sto su dobro i zlo, ispravno i pogresno, subjektivno i objektivno, pozitivno i negativno. SadrZaj toka preobrazaia u svemiru je proces evolucije u kojoj svaka pojava obuhvata i svoju negaciju. Data pojava i njena negacija nuzni su delovi koji sacinjavaju celinu. Pozitivno, na primer, ne mozemo imati bez negativnog, i obrnuto. Oni su korelati koji obuhvataju jedno drugo. Tako svemir traje u kruznim javljanjima, bez poeetka, bez kraja.

Na kraju, treca odlika kosmickog konceptaJi dinga jeste da u procesu kosmickog preobrazaja "stvari nikada ne dospevaju do kraja". Stvari u svemiru nikada se u potpunosti ne dovrsavaiu; one slede odredeni red prema kojem se neprekidno krecu, Kao sto smo gore vi deli, nebo i zemlja su fizicke predstave elENA i KUNA, janga i jina. Potekle iz Vrhunske konacnosti (tai di), ove dye kosmicke sile kroz svoje medusobno delovanje stvaraju sve

55

pojave u svemiru, a one dalje nastavljaju da stvaraju, tako da se preobrazaj i promena odvijaju bez kraja. Otuda Da dzuan kaze:

Dzung !un~ ~aze~ "Za najs.~vrsenije3S nema pocinka." (Gl. XXVI, I) Istu ideju 1~r~z~va gornu navod: "Stvari ne mogu da se iscrpe." To takode objasnjava zasto posle heksagrama DI DI dolazi heksagram VEl DI, "s kojim seJi ding zavrsava."

I ovde, u neprekidnom i trajnom procesu svemira nalazimo ~draz. osnov~e postavk~ da je. svemir jedinstvena celin~, nepodeIJena.1 nedelJIv~. Svako izdvoieno kretanje proizvod je dela koji je od.voJen od celine. Sve sto ie deljivo mora se deliti necim drugim OS1m sOb.om. Po~t? ne p.ost?ji nista drugo osim celine, ne mogu ni da postoje del~~1 1zdvoJen.1.od nje. Shodno tome, u neprekidnom proces~ kosmicke evolucije, "preobrazaj i promena odvijaju se bez kraja",

Yidimo, dakle, da se karakter kosmickog konceptaJi dinga z~~mva ~~ postavci.da ie ~vemir trajna celina. To ie duh opste uzvisenosn 1 prosv~t1Jen~stl u kojem svi slicni opste, i kojem kineska kultura.duguJe ~voJe do~toja~stvo i uticaj. To ie zbog toga sto su sve stvan.u svemiru relativne 1 u stanju kretanja: ne postoji ap~olutna razlika, apsolutna izdvojenost; sve se stalno menja u nestov?rugo,.1 st.~ga su s~e stvari jedna stvar. Taj kosmicki koncept pociva na IdeJI da .sve sto se dogada u svemiru, prirodno iIi ljudsko, s.tv~ra neprekidan lanac prirodnih zbivanja, koji se u dodacimaJt dingu nazrva "vrhunskom harmonijom".

Nisu Ii CIEN i KUN tajna i sustinaJi dinga? Kada se CIEN i KUN utvrde na svojim mestima, i Ji se uspostavlja izmedu njih. Kada bi CIEN i KUN bili uklonjeni, vise nikako ne bismo mogli da sagledamo Ji; kada Ji vise ne bismo mogli da vidimo, CIEN i KUN bi skoro prestali da deluju. (I, XII, 77)

Tao neba i zemlje stalno se izrazava. Tao Sunca i Meseca stalno zraci svetloscuSve kretnje u svetu stalno su podlozne jednom jedinstvenom zakonu. (II, I, 6)

Zbog toga se stvari u svemiru nikada ne mogu iscrpeti. "Kretanje neba puno ie moci", i nikada ne prestaje da dela. Ovo cemo pokazati navodenjem prvog i poslednjeg odlomka Sji gua:

Prvo su nastali nebo i zemlja, posle toga su stvorene sve ostale stvari, One ispunjavaju prostor izmedu neba i zemlje. Otuda nakon heksagrama CIEN i KUN sledi heksagram DZUN, koji simbolizuje punocu, DZUN takode simbolizuje stvari u njihovom pocetnom nastajanju. Kada nastanu, stvari ce sigurno biti nerazvijene. Otuda sledi heksagram MENG. MENG simbolizuje nerazvijene stvari - ti, stvari i bica u njihovoj mladosti ...

Onaj ko se uzdigao iznad stvari tezi dovrsavaniu. Otuda sledi heksagram DI DI (Posle dovrsavania). Ali stvari ne mogu da se iscrpe. Otuda sledi heksagram VEl DI (Pre dovrsavanja), s kojim seJi ding zavrsava.

DodaciJi dingu isticu da se sve stvari u svemiru uvek nalaze u pro~esu pr?mene, i da su sve promene prilagodene osnovnim za~?m~a pnrode. Medu tim zakonima, naisustinskif ie zakon kOJ~ k~ze da "kada s~ar dostigne jednu krajnost, vraca se od nje". To je !ed~n od glavnih stavova Tao te dinga, kao iJi dinga prema tumaceniima aurora -Dodataka'', Tekst seste linije (tj, na vrhu)

3. Ideal zivota

Osnovna ideja ovih odeljaka jeste da u svemiru ne postoji kraj stvari; ne postoji summum bonum. Prema Sji gua, savrsenstvo prirode ne sastoji se u tome da stvori savrsen kraj procesa evolucije, vee upravo u tome sto stvara beskrajnu evoluciju. Njeno savrsensrvo je "neprekidno kretanje koje se odvija u svemiru".

35

Ovde rec ":~~rl~n~ p;.edstavlja prevod reci dieng koja doslovno znacl "iskrenost", "stvamost II! "Isun~ ._Dleng izraZava punocu vrline koja odgovara Konfucijevom konceptu, coveenosu (zen). -Savrsenstvo bica lezi u kvalitetu lena. "(Gl, 25)

56

57

heksagrama ClEN glasi: "Zmaj koji je dostigao krajnost kajace se." U komentaru ove linije citamo:

Reci "koji je dostigao krajnost" odnose se na onoga koji zna da napreduje, ali ne zna da se povlaci; onoga koji zna zivot, ali ne zna (da zivot pretpostavlja) smrt; onoga koji zna da poseduje, ali ne zna da gubi. Jedino Mudrac zna da napreduje i da se povlaci, zna zivot i zna smrt, zna da poseduje i da gubi, i tako dospeva na pravi put. Jedino je on Mudrac. (Venjen, I, VI)

To je doktrinaJi dinga i, takode, doktrina Tao te dinga. Kod Laocea susrecemo sledeci odeljak:

Nesrecal Sreca se na niu oslanja! Sreca! Nesreca se krije pod njom! Ko zna krajnji ishod tog zbivanja? Nista ne postoji sto je uvek ispravno. Ispravno se pretvara u pogresno, Dobro se pretvara u zlo.

Sto se toga rice, covecanstvo je odavno u zabludi. Stoga je mudrac ostar, ali ne reze,

Celovit je, ali ne nanosi povrede,

Ispravan je, ali nije bezobziran,

Sija, ali ne zaslepljuje. (Gl. LVIII)

I "Dodaci" i Tao te ding slazu se u teoriji da krajnosti stvaraju suprotne reakcije, ali dok Laoce istice sintezu krajnosti, "Dodaci" isticu zauzimanje sredisnjeg puta izmedu dve krajnosti. Kada se, prema Tao te dingu, nesto krece od jedne krajnosti prema drugoj, to je korak od teze prema antitezi, kako bi se ostvarila sinteza datih krajnosti. Stoga citamo:

Najveca ispravnost izgleda kao iskrivljenost. Najveca vestina deluje kao nespretnost. Najveca recitost zvuci kao mucanje. (Gl. XLV)

58

'- ...

Ova] odeliak ne znaci da se nesto pojavljuje u sredisnjoj tacki izmedu ispravnosti i iskrivljenosti, vestine i nespretnosti recitosti

. . '

1 mucanja, vee da su oni pomesani u sinteticku celinu. Drugim

recima, ta ispravnost sadrzi iskrivljenost, vestina sadrzi nespretnost, dok recitost sadrzi mucanje. DodaciJi dingu, s druge strane, upozoravaju coveka da odabere sredisnji put, zlatnu sredinu izmedu krajnosti, koja nece biti pogresna ni po krajnosti, ni po nedostacima. Na taj nacin oni teze onome sto se nazi va diung (sredina, srediste), ni previse ni premalo. Pogledajmo prvo objasnjenja u ~'I?o~.acima"~ ~de druga i cetvrta linija u heksagramu predstavljaju ~m-po~o~~Je, dok. treca i peta predstavljaju jang-polozaje; prva 1 sesta linija ne uzimaju se u obzir.

y • Druga i cetvrta Iinija jednako deluju, ali se razlikuju po polozaju. Dobrota (koju simbolizuju) nije ista. Druga linija oznacava mn?ge ~~hvale; .c~~rta linija oznacava mnoga strahovanja, zbog svoje .~llZlne (naivisem polozaju - tj. polozaju pete linije). Tao poPUStlJlVOg (tj. podeljene linije) ne donosi korist ako je odvise udal!e~: Ali, u sustini, n~ dolazi do greske, jer se popustljiva (druga linija) nalazi na sredisnjem polozaiu.

Treca i pet linija jednako deluju, ali se razlikuju po polozajirna. Treca linija predstavlja mnoge nesrece, dok peta linija pred~t~vlj.a ~noga dosti~nuea; t~ proistice iz njihovih razlicitih polozaja, !~r [edna od nJlh zauzima visi polozaj. U ovom slucaju, poPUStlJlVO predstavlja podloznost opasnosti, dok jako (t]. cela linija) predstavlja trijumfalni uspeh. (Da dsuan, II, IX)

. Kao sto smo videli, ako [in-element (ti, KUN) povede, to vodi u .Jutanie, gub!jenje puta", i stoga "praeenje predstavlja njegovu .p~avu stazu". Cetvrta linija na iin-polozaiu, zbog svoje blizine naJvlse~ polozaju, pokusava da vodi i tako gubi svoju pravu ulo?U. To je razlog za "mnoga strahovanja". Druga linija, takode na ~m-polozaju, zbog toga sto nije odvise daleko od nainizeg polozaja a nalazi se u sredistu donjeg trigram a, donosi mnoge pohvale. S druge strane, peta linija, koja se nalazi na jang-polozaju u sredi-

59

stu gornjeg trigrama, donosi mnoga dosugnuca; medutim: t~eca linija, iako na [ang-polozaiu, predstavlJ~ ~~slguran poloza! na granici izmedu dva trigrama, iz cega prOlS~ICU ~~o,~e ~e~~ece.

Druga i peta linija u heksagramu su naJznacaJmJe.~mlJe zbog toga sto zauzimaju sredisnje polozaje, druga u sredistu dO~J~g trigrama a peta u sredistu gornjeg. Stoga, posto se ~ ove dv.: liniie ne pojavljuju ni krajnost ni gubitak, one v o.stvaruJu sredlsnJost:

To znaci da se one nalaze na pravom polozaju, na pravom putu, 1 da ce se svaki poduhvat iii posao dobro okoncati. Uopst~no rec~no, jang-linija na jang-polozaju i jin-lin~ja. na [m-pcloaaiu zauzimaju ispravne polozaie, a ispravan p~lo~~J.po ~r~~l1u ~aJe dobar rezultat. Ali, jang-linija na [in-polozaju Ih Jm-hmJ~ ~a J~ng-~olozaju zauzimaju pogresne polozaie, a pog~dan po~ozaJ daJ~ l?se r;zultate. Medutim, cak i u takvom slucaiu pogresan polozaj ~oze da da dobar rezultat ukoliko se nalazi na sredisnjem mestu (ti. na drugom ili petom). Druga linija heksagrama VEl DI

--

--

--

koja je [ang-Iinija na [in-polozaju, glasi: .Druga linija pokazuj,e srecu koja proistice iz cvrstine i ispravnosti. Ona zauzrma sredisnji polozai i njeno delanje je ispravno." ..'

Tako teorija da krajnosti izazivaju suprotn: r.eakcIJe .navodl coveka da tezi sredini izmedu krajnosti. 0 znacaju Sredine, Da

diuan kaze:

Ji je kniiga u kojoj heksagrami zapocinju prvoI? ~inij~I? a zavrsavaiu se {,oslednjom. Sjao (linije) predsravtiaiu sustm: ski materijal. Sest sjao su pomesane u skladu sa ~remenom ,I svojim znaceniem. Pocetnu liniju (na dnu) tesko J.e raz~metl? ali liniju na vrhu lako je razumeti. Jer one stvaraiu pocetak 1 kraj (heksagrama). Presuda (cu) prve linij~ jos ~e ~ zacet~u, ali kod poslednje linije sve je zavrseno. Ah ako zehmo d~ IStrazimo stvari u njihovim razliCitim oblicima, da o~redlmo njihove odlike, i da uvidimo razliku izme~~ d~brog 1 pogresnog, to ne mozemo da uCinimo bez srednjih sjao. (II, IX)

60

Razvoj neke stvari treba zaustaviti pre nego sto dosegne krajnost, kako bi se izbeglo delovanje suprotnosti: ako se to ucini, ona dospeva na pravi put (ti. dZung) i ne suprotstavlja se svom ii (vremenu, tj, okolnostima). Sredina (dzung) iz dodatakaJi dingu uzeta je kao vodilja covekovog ponasanja, a ono mora da bude u skladu sa vremenom i datom situacijom. Na primer, druga linija heksagrama DIE (60) glasi: "Ne izaci izvan dvorisne kapije donosi nesrecu." Sjang ovako to komentarise: ,,'Ne izaci izvan dvorisne kapije donosi nesrecu.' To oznacava potpuni gubitak pravog vremena." Peta linije heksagrama DI DI (63) glasi: "Sused na istoku prinosi vola (kao ve1iku zrtvu), ali to nije tako dobro kao sused na zapadu koji prinsi malu zrtvu i dobija stvarni blagoslov." Ovu Iiniju Sjang ovako komentarise: "Istocni sused ne stoji tako dobro sa vremenom kao zapadni sused. Drugi dobija stvarni blagoslov: sreca dolazi u veIikom obimu." To pokazuje da sreca ili nesreca zavise od toga da li linija u heksagramu simbolizuje pravi ii iii nedostatak pravog ii.

Primenjujuci principe dzunga i s~'a, "Dodaci" pokazuju razne nacine za obavljanje covekovih poslova, slicne onima koji se pominju kod Laocea. U Da dsuanu nalazimo sledeci ode1jak.

Covek koji misli na opasnost zadrzava svoj polozaj; covek koji misli na propast cuva svoju sigurnost; covek koji misli na nered uspostavlja red. Otuda pravi covek, dok se odmara u sigurnosti, ne zaboravlja opasnost; dok cuva svoju sigurnost, ne zaboravlja na propast; dok uspostavja red, ne zaboravlja na nered. N a taj nacin, kada je sam siguran, on moze da stiti drzavu. Kao stoJi kaze: "Hoeu li nestati? Hocu li nestati?" (Ne, situacija) je vezana za dudov panj (tj. postojana [e). (II, V)36

36 Up, Tao te ding, gl. XLIII: "Doista, izgubite srvar i dobicete; dobijte srvar i izgubicere." Takode i gl. XXIII: "Jer snazan vetar nikada ne traje celo jutro, niti oluja traje ceo dan,"

61

Upravo je to pouka dodatakaJi dingu: ne zaboraviti opasnost u vreme mira, jer se tako stiti mir; ne zaboraviti propast u vreme sigurnosti, jer se tako cuva sigurnost; ne zaboraviti nered u vreme reda, jer se tako red odrzava. Osim toga, "Dodaci" poducavaju da oni koji su u skladu sa principom sredine moraju da poseduju kvalitete smernosti i skromnosti. Tuan ovako komentarise petnaesti heksagram CIEN (simbol skromnosti):

Tao je neba da rasipa svoj uticaj nanize, gde zraci bljestavim sjajem. Tao je zemlje da bude nisko i da salje svoi uticaj navise. Tao je neba da smanjuje ono sto je puno i da uvecava ono sto je smerno. Tao je zemlje da zbacuje ono lito je puno i da ispunjava ono sto je smerno. Duhovi i bogovi unistavaiu pune i nagraduju skromne ... Smernost na visokom polozaju zraci sjaj; a kada je na niskom polozaiu niko ne moze da je prevazide. Stoga je ona cilj kojem pravi covek tezi.

° vrlini smernosti i skromnosti Da dsuan kaze:

.Pravi covek, vredan ali smeran, dovodi poslove do ostvarenja. Sreca." UCite1j je rekao: "On vredno radi, ali time se ne razmece; ostvaruje uspehe, ali to ne smatra svojom vrlinom; to je vrhunac dobrote, i govori 0 coveku koji se, pored svih zasluga, podreduje drugima. On je pun vrline i smeran u svom ponasanju. Skroman je, a ipak ga postuju, i stoga moze da se odrzi na svom polozaiu." (I, VIII, 45)37

Sve ove ideje mogu da se izvuku iz teorije da svaki predmet ili situacija neumitno rada svoju suprotnost, sto je osnovni argument za ucenje 0 sredini, ucenie koje su podjednako isticali konfucijanci i taoisti. Prema njima, ostvariti sredisnji put ne znaci

37

Up. Tao te ding, gl. XXXIX: nPlemeniti se oslanjaju na ponizne, uzviseni pocivaju na onima dole. Stoga se princevi i kraljevi nazivaju 'sirocadima', 'usamljenima' i

'bezvrednim'. "

62

r~diti s~~ari .samo polovicno. Pravo znacenie sredine (dzung) je ni-previse-ni-premalo, odnosno, tacno koliko treba. Dzu Sji (1.13O-I~vO~), veliki filozof dinastije Sung, rekao je: "Ostvarivan~e sred.l~nJ~g puta ~naCi ne gresiti ni na jednoj ni na drugoj stran~, ne ~1~1 nr prevebk ni premali." Drugim recima, to je put de1anja kOJI.lzbegava k~.ajnosti, stanje duha u kojem razum i osecanje ostvaruju harmoniju. ° ovom stanju duha govori Konfucijevo delo Dzung jung:38

Ka~a se osecanja zadovoljstva i gneva i tuge i radosti ne po~azuJ~, to se o~isuje kao dZung. Kada se ta osecanja pokazuJU~ ali ~ pravo~ srazmeri, to se opisuje kao ho (harmonija). Dzung ]e gl~vfll temej sveta. Ho je velika harmonija sveta. kada sev~~ng 1 ho uspostave, nebo i zemlja zauzimaju svoj pravi polozaj 1 sve stvan se razvijaju. (Gl. I)

Odnosnvo, kada ~seeanja n.isu uznemirena, duh ostvaruje svoju ravnotezu, nal~zl s~ u stanju dZung. Kada su osecanja izrazena u ~ravoJ. srazmeri, to Je takode stanje dsung, jer harmonija ukliucuje razlike, a.~zung usklad~je sve razlike i stvara stanje harmonije; ?dnosno, nijedna od razhka nece biti ni prevelika ni premala. To ie ono cemu nas dodaciJi dinga poducavaju: ne biti jednostran ni ekstreman, vee teziti sredisnjem putu (dZung). Da dzuan kaze:

Ako se dobro ne umnozava, nedovoljno je da da ime coveku. Ako se zlo ne umnozava, nedovoljno je da unisti coveka. ~bican cove~ misli da od malo dobrote nema koristi, i stoga je zane~aruJ~. On misli da od malo zla nema stete, i stoga ne o~ustaJe od njega. Tako mu se grehovi toliko umnozavaiu da v.lse ne II_logu da se prikrivaju, a krivica mu postaje toliko vehk~ da v~se ne moze da se izbrise.Ji cling kaze: "Drveni jaram kOJI nos 1 na vratu unistava mu usi, Nesreca." (II, V, 38)39

38

Dzung jung ima dosta slicnosti sa dodacimaJi dingu, buduci da su oba deJa nastala iz vise izvora. M.oguce je da je jedan iii vise autora ucestvovalo u nastanku oba deJa. Ovo se Od~OSl. na.~estu liniju heksagrama 51 HO (21), i simbolizuje coveka koji je nepopravljiv, jer je gluv na opomene.

63

39

'-.

IVDEO

DUH JI FILOZOFIJE

Kao sto sm vi deli, autori "Deset krila" prihva~i1i su ~onf~c.i~ jansku tradiciju i naglasili brigu za ~oveka. Med~um, om su bili 1 pod uticajem taoista, i tako su mogli da napr~duJu u sV0I_D ~lozofskom misljenju i da teze uzvisenom. Poku~aJmo.ovo da I~¥Itamo. Kineski urn dugo je oscilirao izmedu taoizma 1 ko~fucIJavnstva. Konfuncijanstvo, koje se obicno smatra za filoz~~Ju drustvene organizacije, takode je filozofija svakodnevno~ z~~ota. Ono se naivise interesuje za obavljanje obicn~? duznosti, ~Ise nego za teznju uzvisenom." Zbog toga konfu~IJ~nstvo de~uJe "o~osvetovno" i poznato je kao ming diao (ucenje Im~na koje ozn.acav~ ~rustvene odnose). Taoizam, s druge strane, jeste ~lozofiJa koja je ~ biti prirodna i nedrustvena, "Takva se filozofiia ~glavnovm bavi transcendentnom sferom i uzvisenim zivotom, all ne moze ~a se uskladi sa nacinom zivota u stvarnom svetu. Zbog toga taOl~am deluje "onosvetovno" i dostize flo uzvisen~g: Ova. dva tok~ kineske misli pomalo nalikuju tradicijama kl.asIcIzma 1 romantizma ~ zapadnjackoj misli. Vekovima su tekla iedan naspram drugog, 1 tako teku i danas. . "

Ispitacemo jos jedan tok misljenja po~azan ~ "Doda~lI~a .

Prema njima, sve ono sro se dogada u svemIru~ pnrodno~ IIJ~dskom, celina je nalik lancu prirodnih sekvenci, To smo vIdeh,?~ pocetku nase rasprave 0 njihovom kosmickom konceptu. Polozaj

40

Ovo je, naravno, samo povrsno sagledavanje konfucijanstva. Prostor narn ne dozvoIjava detaljniju razradu

64

tog toka misljenja zauzima sredinu izmedu "prirodnog" i "humanistickog" toka misljenja, Na tom polozaiu taoizam i konfucijanstvo vise nisu suprotni jedno drugom, vee tvore iedinstvenu ceIinu. "Dodaci" nude bolii osecaj ravnoteze izmedu taoizma i konfucijanstva. Pogledajmo drugo poglavlje Suo gua:

U drevna vremena, kada su mudraci sacinili Ii, njihov cilj je bio uskladenost sa principima (Ii) priroda (koje stvari poseduiu) i razIicitim sudbinama (koje nebo odreduje). Stoga su odredili tao neba, oznacivsi ga kao [in i iang, i tao zemlje, oznacen kao slabo i cvrsto, i tao coveka, oznacen kao zen (covekoIjublje) i ji (ispravnost). Sastavili su te tri sile i udvosrrucili ih; otuda se u Ji svaki gua sastoji od sest linija, Potom su podelili mesta na jin i jang, koja naizmenicno zauzimaju slabo i cvrsro. Stoga ji ima sest mesta, koja sacinjavaju svaki heksagram.

U ovom odlomku vidimo da su konfucijanski principi zen i li uskladeni sa taoistickom prirodnoscu neba-i-zemlje. Ono sto je u skladu sa principima priroda i voliom neba takode ie u skladu sa prirodom. Zen iji predstavljaju u taou coveka ono sto jin i jang predstavljaju u taou neba a meko i cvrsto u taou zemlje. Ista ideja izrazena je u Tao te dingu.

Covek sledi puteve zemlje, Zemlja sledi puteve neba, Nebo sledi puteve Taoa,

Tao sledi puteve prirode, (Gl. XXV)

Znacaj "Dodataka" kao filozofskog sistema lezi u njihovom pokusaju da "dostignu uzviseno a da obavljaju obicne duznosti", Suo gua kaze:

(Mudraci) razmatraIi su promene jina i janga, i utvrdili su gua (u skladu s njima). Izazvali su kretanja cvrstog i slabog, i tako su stvorih sjao (linije). Bili su u skladu sa Taom i njego-

65

vom moci (te), i u skladu sa principima onoga s.t~ je ~o~r~:

OsmisljavajuCi do kraja red spoljasnjeg sveta, 1 lstr~zuJucl zakon prirode do same srzi, dospeli su do razumevanJa sud-

bine (tj. volje neba). (Gl. I)

Suo gua se, dakle, bavi principima (Ii), ali ne odreduje jas~o sta su li. pokusacemo da ih rastumacimo kroz jedan odlomak lZ

Han Fei Cu:

Tao je put svega, oblik svakog li. Li je nit koia ~ovrsav~ stvari. Tao je uzrok svakog dovrsavanja. Svaka. st~ar ima s~oJ Ii i stoga ne mogu da se ometaiu. Zbog toga Je.lt o.dredmc~ svih stvari. Sve ima svoi li, a Tao usmerava It svih stvan.

b v' 41

Zbog toga sve mora da prode kroz proces preo razata.

Sto se punog razvoja prirode tice, Dzung jung daie dobar primer:

Sarno onaj ko je savrsen (dZeng) moze u p~tpunost~. da =: vije svoju prirodu. Kada moze u potpunosti da raZVIJe sVOJU prirodu, onda moze da razviie prirodu drugih. Ka.da moze ~a razviia prirodu drugih, onda moze u potp~nostl d~ raz~lJe prirodu svih stvari. Kada moze u potpunosti da ra:V_lJe.pnrodu svih stvari, onda moze da pomaze u preobrdazaJu 1 r~stu kojima upravljaju nebo i zemlja. K~da moz~ a p~maze u preobrazaju u rastu kojima uprav_ljaJu ~ebo 1 zemlja, onda moze da sacini rroistvo sa nebom 1 zemliom. (Gl. XXII)

Nebeska volja 0 kojoj Suo gua govori moze da se protumaci

kao promene stvari, pro~ene koje se na~a;e ~:van. granica ~ov~kove moci., "RazumevanJe (nebeske) volie sbcno je onom~ sto J~ Mencije nazivao "saznavanjem neba"." "Nebo" u dodacima Jt

41 42

Gl. 20: "Komentari ucenja Laocea." ..' "Mencije je rekao: 'Onaj ko je u putpunosti razvio svoj um, zna SVOJU prirodu, Onaj

ko zna svoju prirodu, saznanje nebo." Vid. Mencije, VII, A, gl. 1.

66

dingu ie Nebo "Prirode" u smislu kosmicke sile za koju moze da se kaze da prevazilazi sve obI ike. To je u skladu sa naturalistickom tendencijom taoisticke misli. Medutim, taoisti su se suprotstavljali covekovoi umetnosti i kulturi, dok su autori "Dodataka", na osnovu umetnosti i kulture, razradivali put prirode. To je razlika izmedu Tao te dinga i "Deset krila".

DodaciJi dinga, s jedne strane, izjednacuju tao coveka sa taom neba. To ie, u stvari, konfucijanska tradicija. S druge strane oni naglasavaiu da tao coveka treba da se normalizuje u skladu sa taom neba. To je ideja koja pozajmljena od Laocea. Medutim, za taoiste, tao neba je sveobuhvatni prvi princip koji prozima sve promene u svemiru, i kada su govorili 0 taou neba koji prevazilazi sve oblike, mislili su na Nebice, Neimenljivo, bezoblicni Oblik nezamislivu Sliku. Autori "Dodataka" imali su drugaciji pristup. Iako su se slagali sa taoistima da je tao neba osnovni zakon koji prozima sve prirodne promene, ipak su isticali da su sve promene podlozne "neprekidnom kretanju koje se odigrava u svemiru". Sto se taoa neba tice, "jedan jin i jedan jang", kako je ranije navodeno, "saCinjavaju tao". "Kada nastavlja, on je dobrota. Kada dovrsava, on je sustina. Covekoljubiv ga otkriva i naziva covekoliublje; mudar ga otkriva i naziva mudrost. Obicni ljudi svakodnevno ga koriste, ali nisu toga svesni. Zato se tao pravog coveka retko nalazi." (Da dzuan, I, V)

Sada vidimo da se put prirode - tj. tao neba - sastoji od neprekidnog procesa "jednog jina i jednog janga". U pogledu tog neprekidnog taoa konfucijanci su se razlikovali od taoista. ,,(:0- vekoljubiv ga otkriva i naziva covekoliublje"; to je konfucijansko glediste. Stoga Da dZuan kaze: "Velika vrlina neba jeste stvaranje." Nista sto Tao stvori nije zlo, i zato "kada nastavlja, on je dobrota". Medutim, "mudar ga otkriva i naziva mudrost"; to ie taoisticko glediste. Stoga u Tao te dingu stoji: "Nebo-i-zemlja nisu blagonakloni; prel!la svim stvarima se odnose kao da su psi od slame." (Gl. V)43 Cini se da nebo-i-zemlja predstavljaju samu

43

Psi od slame koristili su se kao zrtve, a potom su odbacivani,

67

spontanost, i da stoga ne zele da budu blagonakloni: oni [ednostavno ostavljaju svim stvarima da krenu svojim prirodnim putern, i ne mesaiu se. Zbog te razlike, "tao pravog coveka retko se nalazi", jer tao pravog coveka mora da obuhvati i zen i mudrost. Zanemariti jedan od ova dva aspekta znaci zanemariti oba. Razliku izmedu zen i mudrosti mozemo opisati kao razliku izmedu taoa coveka i taoa neba. Da dZuan kaze: "On (ti. Tao) se pokazuje kao zen, ali ipak ostaje prikriven. Podstice sva stvorenja, ali ne izaziva nespokoj koji su mudraci savladali." (I, V)

"Velika vrlina neba jeste stvaranje", odnosno, sposobnost da

se izrazi zen. "Ta sjajna moe" stvara i odgaia sva stvorenja, a ona toganisu svesna. To jetao neba. Iako se Tao izrazava kaozen, ipak ostaje prikriven. Otuda nespokoj mudraca. To je tao coveka. Tao coveka i tao neba suprotni su jedan drugom kao realizam i idealizam; to je antiteza izmedu onoga sto nazivamo uzvisenim i obicnim. Posto uzviseno i obicno postoje sa svim svojim razlikarna, kako se onda mogu sastaviti u [edinsrvenu celinu? To je problem koji "Deset krila" pokusavaiu da rese, i u tome lefi duhJi fi-

lozofije.

U "Dodacima", kao sto smo ranije videli, recJi koristi se na-

izrnenicno sa Tao, jer je Tao zivot, spontanost, evolucija ili, pak, sarna promena. Videli smo takode da promena del a u velikom kao i u malom, i da moze da se vidi u kosmickim zbivanjima u svemiru kao i u covekovim delatnostima u ovom svetu, Iz te sveobuhvatnosti promene (iii Taoa) dodaciJi dingu izvlace ideju da se covek nalazi u sredistu svemira; covek koji dostigne uzviseno - sferu transcendentnog - jednak je sa kosmickim silama neba i zemlie. To je smisao ideje 0 identifikaciji sa nebom.

N a osnovu svega sto je receno, mozemo slobodno da kazemo da dodaciJi dingu usmeravaiu prema posebnoj vrsti naiviseg zivotao Ona niie "odvojena od svakodnevnih redovnih aktivnosti", a ipak u isto vreme "vodi pravo do onoga sto se nalazi s one strane neba". Prvi deo ove recenice predstavlja tao coveka, drugi predstavlja tao neba. U "Dodacima" covek koii ostvari tu naivisu vrstu zivota naziva se "Mudrac", takode i "veliki covek". U Venjenu, u delu koji govori 0 heksagramu CIEN, nalazimo sliku mudraca:

68

~eliki covek je onaj Cije su vrline u skladu sa nebom i zemljom; svetlost u skladu sa Suncem i Mesecom· delanje ur - ~eno kao smena godisnjih doba; radosti i tuge (~reea i nesr~ca) u skladu sa bogovima i demonima. Kada dela pre n b

nebo mu se nec . . e a,

u se nece suprotstavin. Kada sledi nebo, prilagodava

se zak?n~ neba. Ako mu se nebo ne suprotstavlja kako ce

onda ljudi, bogovi i demoni! (I, VI, 34) ,

Mudrac do~tiz: do. te.sfere jer poseduje naivisi oblik znanja.

Pre~a "Dodac.lma ,Jt ding poseduje ono pomocu cega covek ~oze da ostvan takav oblik znanja. U Da deuonu stoji: Kolik .

Jt uzvis , P , . . " o je

.zvlse~a. om.ocu nje mudraci su uzdigli svoju moe i prosirili

SVO)~ P?l)e dela~)a. Mudrost uzdize; moralni zakoni cine coveka pomzm~. Uzvisenost sledi obrazac neba; poniznost sledi ob -

zac zemlje." (I. VII) ra

~ Za coveka koji dospe do tog polozaia moze se reci da je izjednacen sa.n.ebom. Ako bude delovao pre neba, nebo mu se nece suprotstaviti; ako bude delovao posle neba, opet ce se prilagoditi zakonu ~e~a. Otuda, iako je sfera u kojoj zivi transcendenta, ipak se .on na)Vl~e bavi ovosvetskim delatnostima. Tome nas pod ~ -

vaju dodaci jf dingu. uca

69

JI DING - KNJIGA PROM ENE DESETKRILA

PRESUDA(Cu) OSNOVNITEKST

Svaki heksagram gua je propracen kratkim iskazom poznatim kao gua-cu iIi tuan, sto se prevodi kao presuda iIi odluka. Zatim sledi komentar svake od sest linija heksagrama, poznat kao sjao-cu iIi sji-cu sto se prevodi kao pridodate presude. Presude se pripisuju kralju Venu a pridodate presude njegovom sinu Dzou Gungu.

TUANDZUAN PRVO I DRUGO KRILO

Tuan dzuan predstavlia komentar presuda heksagrama, koje je, po tradiciji, sastavio kralj Ven. Autor komentara detaljno analizira kratke tekstove presuda, na osnovu odlika sastavnih trigrama, i objasnjava nazive heksagrama. Komentar ie, kao i "Knjiga promene", podeljen na dva dela, koja sacinjavaju prvo i drugo krilo. Obicno se smatra da je autor ovog teksta Konfucije, ali to se, kao kada su u pitanju i ostali dodaci, ne moze ni dokazati ni pobiti.

SJANGDZUAN TRECE I CETVRTO KRILO

Siang dzuan predstavlja komentar tekstova pridodatih uz linije heksagrama. Autorstvo Konfucija ne moze se potvrditi, ali je izvesno da je autor (autori?) bio blizak njegovoj skoli. Prvi deo teksta, tzv. "velike slike", pokusava da objasni nacin na koji su os novni trigrami sastavljeni u heksagram kao predstava date situacije. Iz toga autor izvlaei pouke i savete koji obezbeduju ispravno ponasanje i delanje. Drugi deo teksta, tzv. "male slike", tumaci tekstove linija kroz kratke komentare, naicesce sastavliene od dve-tri reci. Sjang dzuan je, u skladu sa podelom "Knjige promene", podeljen na dva dela, koja saCinjavaju trece i cervrto krilo.

-

IDEO

1. Cien / Stvaranje

Gore: CIEN - nebo, muskarac Dole: CIEN - nebo, muskarac

PRESUDA:

Najveci uspeh. Isrrainost n~ pravom putu donosi nagradu.'

LlNlJE:

9 na dnu: Sakriveni zmaj. Ne delaj. . .. 9 na drugom mestu: Zmaj se pojavljuje u polju. Korisno je posenn

velikog coveka.

9 na treiem mestu: Pravi covek stvara celog dana, a uvece je ipak

obazriv. Opasnost. Nema greske.

9 na cetvriom mestu:'Zmaj je skoro izasao. Nema greske. .. .

9 na petom mestu: Zmaj leti preko neba. Korisno je posetrn vehkog coveka.

9 na omu: Svojevoljan zmai ce se kajati.

9 na svih iest mesta: Pojavljuje se jato obezglavljenih zmaieva.

Sreca.

TUANDZUAN .

Doista je velika uzvisenost heksagrama CIEN kome sve srvan du-

guju svoj pocetak i koji prozima.~el~ ne?o! ..V .

Oblaci dolaze i prosipaju kisu, 1 SVI predmeti uncu u svoja

oblicia.

Up. prvu bel~ku uz Ven.jen.*

74

Sveti mudraci u potpunosti razumeju pocetak i kraj, i nacin na koji se sest stupnjeva (ti, linija) dovrsavaiu, svaki u svoje vreme. On se, kada vreme sazri, penje na njih kao u kocije koje vuku sest zmajeva, i krece put neba.

CIEN dela kroz promenu i preobrazaj, tako da svaka stvar zadobi]a svoju pravu prirodu i sudbinu, i dospeva u traian sklad sa sveopstom harmonijom. Tako se nagraduje istrajnost na pravom putu.

Sveti mudraci, uzviseni iznad mnosrva, donose mir svim zemljama sveta.?

SJANGDZUAN

Kretanje neba je puno moci, Tako i pravi covek prikuplja snagu za neumornu delatnost.

1. "Sakriveni zmaj. Ne delaj." Ier je zivotonosna sila jos uvek zatrpana.

2. "Zmaj se pojavljuje u polju." U ticaj vrline vee daleko doseze,

3. "Pravi covek stvara celog dana." On neprekidno koraca pra-

vimputem.

4. "Zmaj je skoro izasao." Napredovanje ne donosi gresku.

5. "Zmaj leti preko neba." Veliki covek se pokazuje na delu.

6. "Svojevoljan zmaj ce se kajati." Jer stanje potpunosti ne moze vecno da traje.

7. ,,9 za svih sest mesta." U prirodi je neba da ne zauzima uvek mesto glave.

2 Za potpunije razumevanje ovog odeljka vid, beleska uz prvu glavu sedmog dodatka (Venjen).

75

~ ,u ~
::J .g 8.~ r. :2' -6 cJ
Z ::? ~~ g'.1~~~'~
z z ~ g .~ g_ s § ~ ~ :g
~ ~ Z
.... .... ~ ~;§~'E]~~9
~ 'U 0 'U 0 ~ 0 .... 0 ~ 'l.l 1:>iJ'_ ::J ~ ;» C e
= = .... 'U == 8.~ ~.~ ~.~ ~ ~
~ ~ ~ ~ 'u == ~ '~ t1"'8 ~ >B"~'~ 8 g
~ Z Z ~ ,.:.; ~
'U =: ~ ,.:.; Z ~ :.:; ~ -§ .s; -g ~.~
0 0 >[1] Z >N e ~ ss a..~ 0. C'3 9
~ .... =.§~ ~ ~8ll ~
e ~ Z ~
:; g B-,~:j ~ ,]._
&.::. ~ c..~ ::J.a..
i 2. Kun / Ueoraianje'

--

--

--

--

--

--

Gore: KUN - zemlja, zena Dole: KUN - zemlja, zena

PRESUDA:

Uzvracanie. Najveci uspeh. Sve uspeva kroz istraj~ost kobile:

Ako pravi covek pokusa da vodi, zalutace; ako prati, pronal.azl vodu. Povoljno je zadobiti prijatelje na jugu i zapadu. Medutim, prijatelji na severu i istoku bice izgubljeni. Mirna istrajnost na pravom putu donosi srecu.

LINIJE:

6 na dnu: Kada je inje pod nogama, led niie daleko.

6 na drugom mestu: Pravi, siroki, velikr' - iako nista ne cinimo, sve uspeva.

6 na treiem mestu: Prikri svoje sposobnosti, ali ostani na prav~~ putu. Ako si u kraljevoj sluzbi, ne ocekui trenutan uspeh. Krajnji

ishod bice povoljan.

6 na cenmom mestu: Vezana vreca. Nema greske, nema pohvale.

6 na petom mestu: Zuta halia'. Najvisa sreca.

6 na vrhu: Zmajevi se bore u divljini i liju zutu i mrku krv. 6 na svih ies: mesta: Nepokolebljiva odlucnost donosi korist.

3

KUN je pas ivan Zenski princip, ali nije men kreativ~osti. <?n ~e moze samostalno

da stvara, kao CIEN, vee srvaralacki uzvraca na svaki ~od~tlca!. .,. .

Pravo, §iroko i veliko su simboli Zemlje, koju su stan KmeZI zamisljali u obliku

kvadrata.

Zuto je boja zemlje i sredisnjeg puta, umerenosti i vrline.

4

5

76

TUANDZUAN

Doista je savrsena uzvisenost heksagrama KUN! Sve stvari duguju mu svoje rodenje, jer on odano prima uticaje neba.

KUN u svom obilju sadrzi sve stvari. Njegova priroda je u skladu sa neogranicenom moci neba. On je sveobuhvatan i sve osvetljava u svojoj velicini. Kroz njega sve stvari postizu uspeh.

Kobila pripada zemaljskim stvorenjima. Ona nesputano luta zemljom. Blaga je i pokorna, ali uspeva kroz istrajnost: takav je put pravog coveka.

"Ako (pravi covek) pokusa da vodi, zalutace," odnosno, skrenuce sa pravog puta. "Ako prati," onda je pokoran i zauzima svoje mesto.

Nalazenje prijatelja na jugu i zapadu znaci da ce se druziti sa ljudima kao sto je on. Gublienie prijatelja na severu i istoku znaci da ce krajnji ishod ipak biti srecan,

Sreca koja proistice iz mirne istrajnosti zavisi od uskladenosti sa bezgranicnom prirodom zemlje.

SJANGDZUAN

Moe zemlje lezi u prijemCivoj odanosti. Tako i pravi covek podrzava sve stvari sirinom svoje vrline.

1. "Kada je inje pod nogama, led nije daleko." Mracna moe (zime) pocinie da iaca, Ako se prepusti njenom prirodnom toku, sve se pretvara u led.

2. 6 na drugom mestu se pravo krece i zauzima sirok prostor.

"Iako nista ne cinimo, sve uspeva," jer tako je sjajna priroda zemlje.

3. "Prikri svoje sposobnosti, ali ostani na pravom putu." Pokazaces ih u pravom trenutku. "Ako si u kraljevoj sluzbi", pokazace se velicina tih sposobnosti.

4. "Vezana vreca. Nema greske." Ako je covek oprezan, izbeci

ce svaku nevolju.

5. "Zuta halja. Naivisa sreca." Prava lepota je unutrasnja,

6. "Zmajevi koji se bore u divljini": jer su dospeli do kraja puta.

7. "Nepokolebljiva odlucnost" omogucava ostvarenje velikih ciljeva.

77

ru 111111 III III III III ~IIIIII ~
·!.e,5e~':J
z z COO s-sGiilt!l
.2,.9 ,,'?JI e 0.. -.
;;;l< ;;;l< Z< ~~ ~>:J~."'.2~
!l d ;; &. ~ -0 r
Z; ~:J ~:J ~:J ~:2e .~~<cd
r.J 8~ s8f!~.§
;:l .. ~ .. ~ '\J
~ III ~~ III ~~ III .. ~ III .. ~ UIIIII a=.g,EUiil8
111111 ~N ~N .... ~ >N~ .3"82 EZo."8
~N o"''yc.~o
.... N ~;~ ~.s M~;z~
I.? ~ Z .~~.~~ f. i. § i
6.~..!::.:clia:=-
, 3. Dzun / Poietne teikote

--

Gore: KAN - voda, ponor Dole: DZEN - grom, pokret

--

--

--

PRESUDA:

Pocetne teskoce. Najveci uspeh. Istrajnost na pravom putu donosi nagradu. Nista ne treba zapocinjati; bolje je ucvrstiti sadasnji polozaj i potraziti pomoc.

LINIJE:

9 na dnu: Nesigurnost preovladava. Najbolje je ostati istrajan i potraziti pomoc,

6 na drugom mestu: Mnoge teskoce. On se pojavljuje na konju, pa nestaje. Nije razbojnik, vee je dosao da se udvara. Devojka cedno odbija njegova navaljivanja. Pristace - deset godina kasnije.

6 na trecem mestu: Ako lovi je1ena bez pratnje sumara, lovac ce se izgubiti. Pravi covek zna da mora da ostane na mestu, jer bi ga napredovanje odve1o u kajanje.

6 na cetvrtom mestu: Neodlucan, kao covek koji se pojavljuje na konju pa nestaje, iscekuje vencanje. Kretanje donosi srecu, jer je sve povoljno.

9 na petom mestu: Teskoce u izrazavaniu dobrote. Istrajnost u malim stvarima donosi srecu; veliki poduhvati do nose nesrecu.

6 na vrhu: Neodlucan, kao covek koji se pojavljuje na konju pa nestaje, lije krvave suze.

78

TUANDZUAN

U ovom heksagramu (DZUN: Pocetne teskoce) jako i slabos ujedinjuju se po prvi put, i rodenje koje sledi praceno je teskocama,

Kretanje usred opasnostis donosi veliku srecu kroz istrajnost na pravom putu.

Delovanjem groma i kise6 ispunjen je ceo prostor (izmedu neba i zemlje). Ako nered i mrak nadvladaju u vreme stvaranja, potrebno je potraziti pomoc i ne dozvoliti da osecanie (uspostavljenog reda i mira) nad nama upravlja.

SJANGDZUAN

Oblaci i grom stvaraju sliku pocetne teskoce Tako i pravi covek dovodi stvari u red.

1. Iako "nesigurnost preovladava", covek mora da ostane istrajan na pravom putu. Kada se covek na visokom polozaju potcini nizima od sebe, zadobice podrsku naroda.

2. Teskoce koje predskazuje 6 na drugom mestu proisticu zbog toga sto se nalazi neposredno iznad ce1e linije. Cekanje od "deset godina pre nego sto da svoj pristanak" oznaeava da se stvari postepeno vracaju na svoj normalan tok.

3. "On lovi je1ena bez pratnje sumara"; to pokazuje koliko zudi da se doeepa plena. .Pravi covek zna da mora da ostane na mestu, jer bi ga napredovanje odvelo u kajanje." Ono vodi u gresku,

4. Odazovi se sarno kada te pozovu, to je mudrost.

5. "Teskoce u izrazavanju dobrote." Na tome treba i dalje raditi.

6. "On lije krvave suze." Otkud to moze dugo da traje?

6 Ovi primeri dobro pokazuju nacin na koji su nastajali komentari presuda. Jako i slabo, kretanje i opasnost, grom i kisa: sve su to atributi trigrama DZEN, odnosno, trigrama KAN. Drugim recima, ciralac treba uvek da ima na umu osnovne odlike rrigrams od kojih je heksagram sastavljen. Iz njihovog uzajamnog odnosa proisticu skoro sva objasnjenja u ovim komentarima.

79

ml III I I II II III r.l I III 6 e,
Z ::J ~-g 3-6 .
Z; Z ;~ B ~:~
~ ....
Z ~~ ~::; ~~ Z ..l :qje~
~ ~~ r.l ~ > !l:o~
.. ~ .. 0 \!I .... II s~eo~
>N ; " e S s..
III I I ~~ II ~= II ~j III .. :a III 5':;- S § E
I ~ ... ~ .... r.1 n&.Sc.
0 0 ~N ~ ~ ~ .. d
e ~ ~=-- ~ a e ~
ji~~t
! ! 4. Meng / Nezrelost

Gore: GEN - planina, cvrstina Dole: KAN - voda, ponor

--

--

--

PRESUDA:

Nezrelost. Sreca. Ne trazim ja neobrazovanu mladez, ali ako oni mene potraze, procitacu im i objasniti predskazanja. Ukoliko budu nametljivi i pocnu da zapitkuju, necu im vise nista reci. Istrajnost na pravom putu donosi nagradu.

LINIJE:

6 na dnu: Kazniavanie je korisno ukoliko uklanja neznanje i okove duha. Ali, preterano kaznjavanje donosi kajanje.

9 na drugom mestu: Ljubaznost prema nezrelima donosi srecu. Zenidba donosi srecu. Sinovi su sposobni da preuzmu vodenje domacinsrva.

6 na treiem mestu: Ne uzimaj zenu koja, kada vidi imucnog coveka, ne moze da se obuzda. Nista ne uspeva.

6 na cetvrtom mestu: Tvrdoglavost i nezrelost vode u kajanje. 6 na petom mestu: Mladalacko neiskustvo donosi srecu.

9 na vrhu: Kada se mladalacka nezrelost kaznjava, ne sme se gresiti. Dobit lezi u sprecavanju gresaka,

TUANDZUAN

Ovaj heksagram (MENG: Nezrelost) pokazuje opasnost u podnozju planine. Ostati tamo gde opasnost preti, to je nezre1ost.

80

Nezrelost ipak moze da donese srecu - ako se dela u pravom trenutku,

"Ne trazim ja neobrazovanu mladez; oni mene traze." Dva polozaia uzajamno odgovaraiu. "Procitacu im i objasniti predskazanja," jer se jaka linija nalazi na sredisnjem polozaiu (u donjem trigramu). "Ukoliko budu nametljivi i pocnu da zapitkuju, necu im vise nista reci." Nametljivost je nezrelost.

Nasa je sveta duznost da negujemo ono sto je ispravno kod nedozre1e mladezi.

SJANGDZUAN

Izvor u podnozju planine: slika nezrelosti. Tako i pravi covek nastoji da odlucnim ponasaniem odgaii svoju vrlinu.

1. "Kaznjavanje je korisno," ali mora da bude u skladu sa zakonom.

2. "Sinovi su sposobni da preuzmu vodenje domacinstva," jer su jaka i slaba linija uskladene.

3. Takvu zenu ne treba uzimati jer njeno ponasanje nije u skladu sa redom.

4. Oni nanose stetu zato sto nas zavode sa pravog puta.

5. Sreca proistice iz mladalackog neiskustva zato sto se ono podudara sa onim sto je odano i nezno.

6. "Dobit lezi u sprecavaniu gresaka," jer se tako uskladuju oni koji su gore (stari) i oni koji su dole (mladi).

81

III I II I I III II "'l III I =f •. .!. &.' u
::J ';i '2'8 s 19 '_
.q Z ~< Z z 8 's'~ ~ ; e .~
~ .... so'~.,<l'5'
~~ ~< ~~ ..l :I ~ i ::'"._ . !I
~:i a.~~.;,a.
Z; \.!)~ ~:J "'l .g ~ ~.~ &,,5 ~'d
~ ~~ .. ~ ~C -u
III I II I I ~O III .. ::s II .. ~ ;:l III I a.5 8 '? ~ ~ c e
~ ~..c:'= -.:I c :::)."
~> ,oc~ .N~ ~ 'a':5 H a.~H
o=. 0 -N ~ ~ == 0 .11.2,=0'
\.!) ~ ;; Z 133'ge8cd';0'
~6c.'Sil'=-~
<lse·2's·"g,
! ! 5. Sji / Proraiunato nedelanje

--

Gore: KAN - voda, ponor Dole: CIEN - nebo, muskarac

--

PRESUDA:

Proracunato nedelanje. Iskrenost donosi slavu i uspeh. Istrajnost na pravom putu donosi srecu. Korisno ie preci veliku vodu.

LINIJE:

9 na dnu: Nedelanje na livadi. Postojanost stiti od gresaka.

9 na drugom mestu: Nedelanje na obali reke. Mozda ce doci do ogovaranja, ali kraj ce biti srecan.

9 na treiem mestu: Nedelanje u blatu omogucava pristup neprijatelju.

6 na cetvrtom mestu: N edelanje u krvi pomaze da izademo iz ponora. 9 na petom mestu: Nedelanje tokom jela i pica. Istrajnost na pravom putu donosi srecu,

6 na vrhu: Nedelanje u ponoru. Stizu tri nezvana gosta. Ako im se ukaze dolicno postovanje, kraj ce biti srecan,

TUANDZUAN

SJI (Proracunato nedelanje) znaci cekanje. Opasnost preti, ali uz cvrstinu i snagu moze se izbeci. Drugim recima, ne smemo dozvoliti da se zbunimo iii pometemo,

"Iskrenost donosi slavu i uspeh. Istrajnost na pravom putu donosi srecu." Jer vladajuca (peta) linija zauzima mesto neba, sredisnja je i ispravna u svom delanju.

82

"Korisno je preci veliku vodu." Napredovanje donosi dobre rezultate.

SJANGDZUAN

Oblaci prekrivaju nebo i stvaraju sliku nedelanja. Tako i pravi covek provodi vreme u jelu i picu, u radosti i veselju.

1. "Nedelanje na livadi," znaci da covek ne zuri da se succi sa teskocama. "Postojanost stiti od greske," znaci da ne radi nista neobicno.

2. "Nedelanje na obali reke." Covek je miran, jer linija zauzima sredisnji polozaj. Iako "ce mozda doci do ogovaranja," na kraju ce sve biti dobro.

3. "Nedelanje u blatu" olaksava dolazak spoljasnje nesrece, ali "pristuo neprijatelja" ne moze da nam naudi ako smo ozbiljni i obazrivi.

4. "N edelanje u krvi." Stvarima treba dozvoliti da se krecu svojim tokom.

S. "Hrana i pice" i "istrajnost na prvom putu donosi srecu" ostvareni su sredisniim polozajem cele linije.

6. "Stizu nezvani gosti. Ako im se ukase dolicno postovanje, kraj ce biti srecan." Iako se linija ne nalazi na svom mestu, nema velike greske.

83

Lnl I I I I I U I ~ d, ca h'5
~~ Z ... 8.g~i~
~ 2 If::S c..
~O a s B E
... 'g't: a x ~
~ 'u c ~~ :;;J~ r.l '" B '5 olI,!!'
.., .. ~ .. == ... = ~~ '{,) ,3~ellz
I 00 I I =~ ~~ I I •• N n I .2..::s :2
.,:.:E- ... ~ " ~ 'e-.8 c '
I ... z ~~ ~.., -go ~~.S-
0 C ':>B2.~'''~
e ~ Z g:f::s"O~==
~id j
B'NSE,!
! '.

6. Sung / Sukob

Gore: CIEN - nebo, muskarac Dole: KAN - voda, ponor

--

PRESUDA:

Sukob. Iskrenost se suocava sa preprekama. Obazriv zastoj na pola puta donosi srecu, ali konacan ishod bice nepovoljan. Korisno je posetiti velikog coveka, ali nije dobro preci veliku vodu.

LINIJE:

6 na dnu: Ako se poslovi ne dovrsavaiu na silu, doci ce do ogovaranja, ali kraj ce biti srecan.

9 na drugom mestu: Posto sukob ne moze da se razresi, on se uzurbano povlaci, Prijatelji i rodaci, tri stotine domacinsrva, od toga ce imati koristi.

6 na treiem mestu: On se vaspitava na drevnim vrlinama. Pravo usmerenje vodi do pocetne nevolje, koju prati sreca. Ako bi sada pozeleo da napreduje, ne bi uspeo.

9 na cetvrtom mestu: Posto sukob ne moze da se razresi, najbolje je povuci se i prepustiti sudbini. Mirna istrajnost na pravom putu donosi srecu.

9 na petom mestu: Razresenje sukoba pred pravim sudijom. Sreca, 9 na vrhu: Ako bi mu dodelili oznake naivise casti, bio bi primoran da ih skine tri put a u toku jednog dana.

84

TUANDZUAN

U ovom heksagramu (SUNG: Sukob) gomji trigram oznacava snagu, a donji opasnost. Susret snage i opasnosti dovodi do sukoba.

"Iskrenost se suocava sa preprekama. Obazriv zastoj na pola puta donosi srecu." Iaka linija dolazi i zauzima sredisnje mesto (u donjem trigramu).

"Konacan ishod bice nepovoljan." Ne sme se dozvoliti da sukob vee no traje.

"Korisno je posetiti velikog coveka." On zauzima sredisnji i ispravan polozaj.

"Nije dobro preci veliku vodu," jer bi to odvelo pravo u ambis.

SJANGDZUAN

Nebo i voda se krecu u suprotnim pravcima i stvaraju sliku sukoba. Tako i pravi covek pristupa poslovima tek posto dobro razmisli 0 prvim koracima.

1. Ne dovrsavati na silu znaci ne produzavati sukob. Iako "dolazi do ogovaranja", njegov stay je sasvim jasan.

2. .Posto sukob ne moze da se razresi, on se uzurbano povlaci."

Boriti se sa iacim i visim od sebe znaci navuci na sebe nesrecu,

3. "On se vaspitava na drevnim vrlinama." Slusati starije od sebe donosi srecu.

4. "Najbolje je povuci se i prepustiti sudbini." Tako se nista ne gubi.

S. "Resenje sukoba pred pravim sudijom. Sreca." Jer se sredisnja linija (gornjeg trigrama) nalazi na pravom mestu.

6. Oznake casti stecene kroz sukob ne obezbeduju postovanje,

85

I I I I

I I I I

I I I I

I I

I I

~.§,8 ~ '<1) • CU I I I I ~~...!. 0 ~ . • :.i2~~~
~.., <I) ·....,0 ~ <I) <I) ~o::=
~ 13 '0 c: !>.S ... ~ e ~'OeC:
o -'_ ~ .~-8 - o:....,~ ~ >~,c > <I) ~ <I)
e=~o :;._ ~ CI)"' -'= ~ ._ '0 5 In E '-'= '" - > '"
~ CQ._
._ i ~ e·~ ....... 5 <I) ·c:=.. 0 ~ Q.,~ • '00'0' ._ '~~-8
~ 'c'=~ E '0 '0 ,8~ ~ > ...
'O':::E- • · .... ·u o-:::E~C: ._~ > > ~ Q.,._
- eC: c: ~ o'_""'~ ~ CI)"' - = N '-=::J '" ~~~-
"'. ~ '<.>= ->U ~ c: - c: e.e.g!:3:.i2 - N I:)Q ... ~
o..:.::·_ > 0- &. . - 0 =._ ~ In ~ ~~=ci
Q..._ c: .= e';;;
c: '0 ._ e=Q.,C:,c :S~~~~ .~ Q., <I) ~
e'E:.i2 .~ e ~ . ....,._ c: = '0 o c: 0
:.i2~ ~:=- = o._ = e : I:)Q ~ ~ 'O~Q., o <I) ''g-.l::l
:.;;a,c<l)<I) '" ~ <I) 5.~: <I) = - e o·_ c: Z ~ 0
<I) o~ ... <I) ... .= - ~ ~ =.~ ~ B ~ ~._ B~N
c: Q., <I) .~ c:Q., E'~ c: c: ,c. ~
.s: '" c: ",.~ c: '0'0 ~ <I)._ "'..:.::
",0C:.-=:c!S '0= ..... _ eu ... -,8
~eoc:"'~ =~=e'O e = 0 ... = 0
,cJl~,cc: <I) <I) .... _ '0 ~._, ~ <l)1:,c~~ <I) = Q., oc:=_
...... Q.,>U . ...., 0 > Q.,:.i2 <I) ~
o "' ....... <1) Q.,,,, 0<1) <I) 0 c:-'= ",._ 0 > '0 z":'::'O'
..:.:: <I)._~-;;; Q., c: c: ;; <I) .;:: <I) ... '0 ~ ~ <I) <I) c: e
::s........ o_ CQ 0 • <I):'=<I)O~Q., ... Q.,<I)'O'" • ~ > .~ .......... 0
'" <I) ~ 0 e o~g .... _ :Q;'O S. 0 'if <1).5 ~ ~ ~ = .'" ~ Q., ~ Q., . ...:
~~~8.~ ._ <I) "0 .d °(i'O_ .~
~ .& -8e<l)~oc:.",: ~ z.::: ~ 0 "0 ......... ~e~~~
'~'- eu ..&:J ~:.i2 ~ ""O'~ ~"'-8
;;J =~ ... ~= In§~ 00( .... ,c ... e ~~ ._
~ '0 <I) ... ..:.:: =..:.:: ... :g~o~~ ;;J ":'::'Oo<l)~
~ <I) :f-8 >.~ 0-", OJ ..... <l)C:;;~ 0'" 00( ~ ....... ~ ~ 0 '0 ~
... ~ ~13 Q.,'_ 00( ... ._..:.:: '" c: Z
·E·...., = -8 ~ 00( ~.-=: 0 Z ~ '" <I) '" = ~ ~~~.~~ ~ c:~~ <I) ~ B <I) e
<l)C:'O ~ '" ... c: ~ -g CQ ~ !> C:._.= Z Q ._, I:)Q <I) "',c
:; .N .E g c: ~ <I).9~ Z QJ r:I:J ..... .~._ '0 <I) 0
00( c:o~g:~oe '" -'= ..:.:: ~ ~ ·-0· .... 00(
z _ - = Z .-::: ::I ..... ~ ~ <I)'a e 23'~ Z ) == ~~"O
~~=~'" ~ >N~'" ~~o .0Jle ~._ <I) .9CQO <I)
00( o ._ 00( .-=: -';3 ~,5i ~ ..!Ii: = til ~
~'O<I)In<l) - 6'~ ~ ~ ~.<I) ._~ <I) 5 §.g.8~ ~ '" <I) . °O'O~~
~ r:I:J .... ~ • "8 ~ N ._ 'r3 ~ (/) ~;; c;; ~ 'U Q.,~.;:: ~ =
~ ;;J ~ g·o:§.
z 0~~5,c ~ c: ... o = ..:.::=~ 0 > '~'O N = rn ~ Z ~ ~ o·~
,cOON
~ ~ c: e'''''' 0 o~~ :::E:y il~~.§-8 .... _ <I) 0 c: ~ ~ &.~~ ~ >1n;;:::E~
'<.> C:Q., =-- >U E-t ~'O,cc:= Q V)
A .". 7. Si / Vojska

--

--

--

--

Gore: KUN - zernlja, zena Dole: KAN - voda, ponor

PRESUDA:

Vojska. Vojsei je potrebna istrajnost i jak voda. Sreca bez greske.

LINIJE:

6 na dnu: Vojska se podize kroz disciplinu. kada nje nerna, nesreca preti.

9 na drugom mestu: General usred vojske - sreca bez greske. Kralj ga odlikuje tri puta.

6 na tretem mestu: Mnogo voda - rnnogo leseva, Nesreca.

6 na cetvrtom mestu: Vojska se pov laci u pravo vrerne. N erna greske. 6 na petom mestu: Divljac luta poljern - treba je uhvatiti. Nerna greske. N ajstariji sin zapoveda; najrnladi sin uklanja leseve. Istrajnost vodi u propast.

6 na vrhu: Veliki prine izdaje zapovesti i dodeljuje zernlju. N e treba uposljavati obicne ljude.

TUANDZUAN

SI (Vojska) oznacava mnostvo. Istrajnost oznacava diseiplinu. Onaj ko moze da uspostavi disciplinu u mnostvu, moze da vlada svetorn.

Jaka linija zauzirna sredisnji polozaj (u donjern trigrarnu) i ostale joj odgovaraju.

86

Napredovanjern u opasnorn zadatku zadobijaju se poverenje i odanost. Takvog coveka ljudi ce uvek slediti.

Sreca. Otkud bi to rnoglo da bude pogresno?

SJANGDZUAN

Usred zernlje voda: slika vojske. Tako i pravi covek odgaja ljude svojorn blagoscu,

1. "Vojska se podize kroz diseiplinu." Ako se izgubi diseiplina, nesreca je nerninovna.

2. "General usred vojske - sreca bez greske." On je u rnilosti neba.

"Kralj ga odlikuje tri puta," jer se brine za dobrobit zernlje.

3. "Mnogo voda - rnnogo leseva." ovo nagovestava uzasan poraz.

4. "Vojska se povlaci u pravo vrerne. Nerna greske," jer se ne skrece sa uobicaienog puta.

S. "Najstariji sin zapoveda": sredisnia linija (gornjeg trigrarna) nalazi se na pravorn rnestu. "Najrnladi sin uklanja leseve," jer svako treba da radi svoj posao.

6. "Veliki prine izdaje zapovesti," da bi svakoga nagradio prerna zasluzi. "Ne treba uposljavati obicne ljude," jer oni sarno sire nered.

87

1'-1111 I III I I III II ~IIIII e B -0 •
.e ~ :5<'~ ~
Z< ~'~~f .
~< Z au .i"
~3 z< ~::oJ !l, ~ a '" ~
'S 'St:l's'!!,
~ ~:J ~o r.1 ~~8aa~
>rJ.l .. ~ .. ~ 11111 Of' a.'6-~ -: ... :;
1111 I III ~~ I I ~o III •• ::oJ II .. ~ I oBo"c-Sc
.... ~ ;p~ oc.~"'O~.w8..!
OS 0> >fIlN ::J :J8<aQ.
.... ".c 2'Oc a
;; ~ ~ Z .g~.g~<.30
~- .:il Z • §
8 -s: t'I cr. .c
! ! I

I I ._ ~

'ce

..,.

8. Bi / Jedinstvo

--

Gore: KAN - voda, ponor Dole: KUN - zemlja, zena

--

--

--

--

PRESUDA:

Jedinstvo. Sreca. U novom citanju knjiga nagovestava vel ike i trajne vrednosti. Nema greske, Okupljaju se oni Cija su srca nespokojna. Oni koji zakasne - propasce,

LINIJE:

6 na dnu: Iskreno jedinstvo - nema greske. Poverenje kao prepuna Cinija. Neocekivana sreca,

6 na drugom mestu: Iedinstvo pocinje iz sredine kruga. Istrajnost na pravom putu donosi srecu.

6 na treiem mestu: [edinsrvo sa pogresnim ljudima.

6 na iettmom mestu: Jedinstvo sa ljudima izvan kruga. Istrajnost na pravom putu donosi srecu.

9 na petom mestu: Pokazivanje jedinstva. Kada je kralj u lovu, gonici stupaju sa tri strane, ali plen mu umice spreda. Narod ne treba sputavati. Sreca.

6 na vrhu: [edinstvo kada nikoga nema na celu - propast.

TUANDZUAN

"Jedinstvo. Sreca." BI (jedinstvo) oznacava uzajamnu po moe, i u njemu vidimo voljnu poslusnost potcinjenih,

88

"U novom citanju knjiga nagovestava velike i trajne vrednosti. Nema greske." Jer se jaka linija nalazi na sredisnjem polozaju (u gornjem trigramu).

"Okupljaju se oni Cija srca su nemirna," zbog sklada izmedu onih koji su gore i onih koji su dole.

"Oni koji su spori - propasce." Njihov put je iscrpljen.

SJANGDZUAN

Voda pokriva zemlju: slika jedinstva. Tako su i drevni kraljevi deli1i posede i odrzavali prijateljske odnose sa feudalnom vlastelom.

1. 6 na dnu pokazuje neocekivanu srecu izvana.

2. Kada "jedinstvo pocinje iz sredine kruga," ne moze se pogresiti.

3. "Druzenje sa pogresnim ljudima." I ko onda moze da umakne patnji?

4. jedinstvo sa takvim i uticajnim ljudima potrebno je da bi se sledio vla dar nad njim.

S. Sreca proistice iz "Pokazivanja jedinstva" jer se sredisnja linija (gornjeg trigrama) nalazi na pravom mestu. Kralj zanemaruje plen koji se odupire i prihvata one koji se skoro poslusno predaju, to je znacenie reci "plen mu umice spreda". "Narod ne treba sputavati": on ih je naveo da slede pravi put.

6. "Jedinstvo kada nikoga nema na celu." Nema mogucnosti za dobar ishod.

89

l

001 1111 I I III II III ~ I 1111 ~
, e .
:1 ~!i~
~~ Z z
z< ~ ~ .! ~ :~
~~ ~~ ... 'all ::-.9
~ ~:J ~ :.:: :l §'-;
~ ~§ .. ~ ~""" 'c.; S S ~:~
1111 I I III ~~ II ~~ III .. ~ ;; I 1111 ~.~ 0 ~
I """~ ~ .s B;> ~
0;> oN ~~ ~N I: ~ ~ i
;!) ~ Z .s; "':l~ \J
.:l.-~ ~
;; .d:!l1i
! 9. Sjao cu / Moc malog

Gore: SUN - vetar, drvo Dole: CIEN - nebo, muskarac

--

PRESUDA:

Moe malogo Uspeh. Gusti oblaci priblizavaju se sa zapada, ali kisa jos ne pada.

LlNIJE:

9 na dnu: Povratak na put. Zar je to pogresno? Sreca. 9 na drugom mestu: Prinudan povratak donosi srecu.

9 na treiem mestu: Kocije su spale sa tockova. Muz i zena stoje i izbegavaju da se pogledaju.

6 na cetvrtom mestu: Zahvaljujuci iskrenosti izbegavaju se krvava i uzasna de1a. Strahovanja su iscezla. Nema greske.

9 na petom mestu: Iskrenost povezuje kao vrpca. Sused po maze susedu.

9 na vrhu: Kisa pada, vreme je za pocinak. Vrlina i dalje napreduje. Istrajnost zene donosi nevolju. Ako je pravi covek uporan u vreme punog meseca, izaziva propast.

TUANDZUAN

U ovom heksagramu (SJAO CU: Moe malog) slaba linija zauzima vladajuce mesto, a ostale linije joj odgovaraju. Otuda potice naziv SJAOCU.

Snaga i neznost: [aka linija na sredisnjem polozaiu pokazuje da ce se nasa volja ostvariti. Otuda "uspeh".

90

"Gusti oblaci, ali kisa jos ne pada": kretanje se nastavlja.

"Priblizavaju se sa zapada": uticaj ios uvek nije dovoljno izrazen.

SJANGDZUAN

Vetar koji duva preko neba: slika moci malogo Tako i pravi covek nastoji da oplemeni spoljasnju manifestaciju svoje vrline.

1. "Povratak na put." Sasvim sigurno: sreca.

2. Prinudan povratak proistice iz toga sto se linija nalazi na sredisnjem polozaiu (u donjem trigramu). osim toga, tako se covek nece izgubiti.

3. Kada "muz i zena izbegavaju da se pogledaju," nered vlada u kuci,

4. "ZahvaljujuCi iskrenosti izbegavaju se krvava i uzasna de1a.

Strahovanja su iscezla." Stav onih iznad nas isti je kao nas.

s. "Iskrenost povezuje kao vrpca" znaci da se covek nece sam bogatiti.

6. "Kisa pada, vreme je za pocinak." Nasa zaliha vrlina neprekidno raste. "Ako je pravi covek up or an u vreme punog meseca, izaziva propast," jer ce se zaplesti u prepreke.

91

I I I I "I I ~ 6 • v
::::! a ~ &. 8.!i '~.~
;::l Z z .9 ~ ~.- s
z .... all ~.~ c.~-;
en ~ f;I;:I f;I;:Io ::l 1'1 ;:J e L: E
::I .... a:.t(.§' ~ ~ i.s
0 :I)~ 'u 0 ~~ ~=: "I ~=~"O"'.&.
.. = ~f;I;:I ,~ 3-c~~53:J
-< I ." :.. I I .. N ;J I ! ,!i.,g 8 E • t!
I ~~ ~f;I;:I .:.;E-4 .... f;I;:I < g-~ 5.s :f ~ '0
.., 0;> oZ ~~ t3~ s.~·~·!2.n·~·5-
r:Il Z 3 ca· ..... 2 ~ E~.w qJ
;.!) ~ .5 '1j" ~ E ~ l!! S
~ l~~~B .!.!
A ._ ._

10. Li / Nastupanje

Gore: ClEN - nebo, muskarac Dole: DUEl - jezero, mocvara

--

PRESUDA:

Iako stupa na rep tigra, tigar ga ne ujeda. Uspeh.

LINlJE:

9 na dnu: Jednostavno ponasanje - napredak bez greske.

9 na drugom mestu: Pustinjak mirno stupa svojom stazom. Istrajnost na pravom putu donosi srecu.

6 na tretem mestu: Jednooki covek ipak moze da vidi. Hromi covek ipak moze da koraca, On stupa na rep tigra, koji ga ujeda. Propast. Tako ratnik nastupa za svog gospodara.

9 na cetvnom mestu: On stupa na rep tigra obazrivo i bez straha. Na kraju - sreca.

9 na petom mestu: Odlucno nastupanje. Istrajnost moze da odvede u nevolju.

9 na vrhu: Ako pazi kako nastupa i vodi racuna 0 predskazanjima, ostvarice najvisu srecu.

TUANDZUAN

U ovom heksagramu (LI: Nastupanje) slabo stupa na jako. "Iako stupa na rep tigra, tigar ga ne ujeda." jer je tigar radostan i odgovara na volju neba. Otuda "uspeh".

92

Jaka sredisnja linija (u gornjem trigramu) zauzima ispravan polozaj. Ona zauzima mesto najviseg vladara i ostaje bez greske: njena dela zrace bliestavu svetlost.

SJANGDZUAN

Nebo gore, jezero dole: slika nastupanja. Tako i pravi covek pravi razliku izmedu visokog i niskog, i time usmerava mislienie ljudi.

1. Napredovanje uz jednostavno ponasanje pokazuje sposobnost da se krecemo vlastitim putem.

2. Istrajnost donosi srecu pustinjaku zato sto se krece sredisniim putem i ne dopusta sebi da se zbuni.

3. "Jednooki covek moze da vidi," ali ne jasno. "Hromi covek moze da koraca," ali ne moze da drzi korak sa ostalima. Nesreca ujedenog coveka proistice iz cinjenice da se linija ne nalazi na prikladnom mestu. "Tako ratnik nastupa za svog gospodara," koji ima jaku volju.

4. "Obazrivost i neustrasivost vode na kraju do srece," zato sto se ostvaruje ono sto je zelieno.

5. "Odlucno nastupanje. Istrajnst moze da odvede u nevolju."

Polozaj linije je ispravan i prikladan.

6. "Najvisa sreca" na vrhu dolazi u obliku velikog blagostanja.

93

o

,

I I

I I

I I

I I

I I

11. Tai / MiT

--

--

--

Gore: KUN - zemlja, zena Dole: CIEN - nebo, muskarac

PRESUDA:

Mir. Malo odlazi, ve1iko se priblizava, Sreca i uspeh.

LINIJE:

9 na dnu: Kada se trava cupa, izvlaci se busenje. Povoljno vreme za planirano napredovanje.

9 na drugom mestu: Podrzava neprosvecene, gazi preko reke, svestan je razdaljine, ne zaboravlja drugove - on koraca srednjim putem.

9 na treiem mestu: Posle ravnice dolazi padina; posle odlaska sledi povratak. Istrajnost u teskocama ne donosi gresku. N ad promenama ne treba tugovati, vee treba uzivati u sreci sadasnjeg trenutka.

6 na cenmom mestu: Druzi se sa susedima, ne razmecuci se svojim bogatstvom. iskrenost i poverenje.

6 na petom mestu: Car Ji udaje kcer - blagostanje i najvisa sreca,? 6 na vrhu: Zid se srusio u jarak. Ne treba zapocinjati borbu, vee uspostaviti red u svom gradu. Iako je to pravi put, krivica se ne moze izbeci.

7 Car Ji (1191-11 55. g. p.n.e.) prvi je doneo zakon da careve kceri moraju da se pokoravaju svojim muzevlma-princevima, iako su po rangu bile vise od njih. To je, naravno, donosilo blagostanje i srecu njihovim brakovima i, na kraju, samom carstvu.

94

TUANDZUAN

U heksagramu TAl (MIR) "malo odlazi, veliko se priblizava. Sreca i uspeh." N a taj nacin zemlja i nebo se sjedinjuju, i sva bica osecaju uzajamnu bliskosr'. Visoko i nisko se sjedinjuju, i vodi ih ista volja.

Svetli princip je unutra, tamni princip je spolja. Snaga je unutra, priiemcivost je spolja. Pravi covek je unutra, obican covek je spolja.

Put pravog coveka raste, dok put obicnog coveka opada.

SJANGDZUAN

Nebo i zemlja se sjedinjuju i stvaraju sliku mira. Tako i vla dar menja i upotpunjuje put neba i zemlje. U sakladu sa njihovim kretanjem on nastoji da usmeri svoj narod.

1. "Kada se trava cupa, izvlaci se busenje. Povoljno vreme za planirano napredovanje." Volja je okrenuta prema spoljasniem.

2. "On podrzava neprosvecene i koraca srednjim putem," jer svetlost (njegovog uma) blista.

3. "Posle odlaska sledi povratak." To je zakon neba i zemlje.

4. "Druzi se sa susedima, ne razmecuci se svojim bogatstvom": svi su izgubili ono sto je stvarno. "Iskrenost i poverenje," jer on u dubini srca zeli da im veruje.

S. "Blagostanje i najvisa sreca," jer je bib nepristrasan prilikom izvrsavanja onoga sto je zeleo.

6. "Zid se srusio u jarak." To nagovestava dolazak nereda i nevolje.

8

Iako odnos neba i zemlje u ovom heksagramu nije prirodan - nebo (donji trigram CIEN) nalazi se ispod zemlje (gornji trigram KUN) - predskazanja su vise nego dobra. Smatra se, naime, da upravo ovakav odnos, u kojem zemlja strerni nanize a nebo tezi visinama, obezbeduje istinito sjedinjavanje i prozimanje dye osnovne sile, U narednom heksagramu, u kojem se nebo nalazi iznad zemlje - ~to je naizgled prirodno, predskazanja su nepovoljna. U takvom odnosu zemlja i nebo su sarno dye razdvojene sile koje, svaka za sebe, ne mogu da uticu na rast i razvoj svih stvari,

95

III III II I UII I!G Q) ~ B * ~
z Z 'S-~ c ~ ~ i.~
Z ... .g ~ j "8 E 8.!!,.
, :J< ~ ~ ~O o 0 ~ a.1 C
... .s ~.t: ",·~;e
~ ~:J 'U 0 >N~ ~~ I<l 8:C .~:~ ~~ l:
.. ~ .. = Qo Q~ -u ::s:.w 0 ":::J ...... F-4.~ d
, III III ~~ ~~ II I .. !oil 1111 ~-g~&.~C~g
..:.;~ ... ~
OS OZ >{Ij~ t;::""l ~!~ ~ 2 ~ ~ I
e Q ~ Z ·~aS~i:~ta~
j c~8··'8·
'5 ~"' .=.-.
~~:J8'C'~
! • 12. Pi / Zastoj

Gore: CIEN - nebo, muskarac = = Dole: KUN - zemlja, zen a

PRESUDA:

Zastoj izazivaju zlotvori. Predskazanja nagovestavaju zlo za pravog coveka, ali on ne sme da zanemari svoju pravicnu istrajnost. Veliko odlazi, malo se priblizava.

LINIJE:

6 na dnu: Kada se trava cupa, izvlaci se busenje. Istrajnost na pravom putu donosi srecu i uspeh.

6 na drugom mestu: Sreca za obicne ljude koji znaju kako da se dodvore vlastima. Pravi covek se prilagodava zastoju.

6 na trecem mestu: Stid u sreu.

9 na cetortom mestu: Ko sledi volju i zapovesti neb a, ne moze da pogresi. Njegovi pratioei takode uzivaju u blagostanju.

9 napetom mestu: Zastoj se priblizava kraju. Sreca prati pravog coveka, ali opasnost i dalje preti. On mora da ojaca sebe onako kao sto se mladiee duda oiacavaiu cvrstim sponama.

9 na vrhu: Zastoj je savladan. Prvo zastoj, potom radost.

TUANDZUAN

"Zastoj izazivaju zlotvori. Predskazanja nagovestavaju zlo za pravog coveka, ali on ne sme da zanemari svoju pravicnu istrajnost. Veliko odlazi; malo se priblizava." Na taj nacin zemlja i nebo se

96

ne sjedinjuju, i nijedno bice ne oseca uzajamnu bliskost prema drugima. Visoko i nisko se ne sjedinjuju, i u celom svetu drzave propadaju.

Tamni prineip je unutra, svetli prineip je spolia, Slabost je unutra, snaga ie spolja. Obican covek je unutra, pravi covek ie spolja.

Put obicnog coveka raste, dok put pravog coveka opada.

SJANGDZUAN

Nebo i zemlja su razdvojeni: slika zastoja. Tako se i pravi covek povlaci u sebe da bi izbegao zle uticaie, On ne trazi ni slavu ni bogatstvo.

1. "Kada se trava cupa, izvlaci se busenje. Istrajnost na pravom

putu donosi secu i uspeh," zbog trajne odanosti vladaru.

2. "Pravi covek se prilagodava zastoju," i ne mesa se sa masama.

3. "Stid u sreu" proistice iz neprikladnog polozaja.

4. "Ko sledi volju i zapovesti neb a, ne moze da pogresi," zato sto se ostvaruje ono sto je zeljeno.

S. "Sreca prati pravog coveka," jer je polozaj linije ispravan i prikladan.

6. Zastoj na kraju mora da se nadvlada. Zar on moze vecno da traje?

97

ru III III I II [;I;l III 6 &. Q -c ~ -S ~
Z ::! ~::I'i.s!o':~:s..
Z z - !I.I "'0 ::s~ 8 "
~ ~; Z Z< :3 ~§-S3~t2'O
.... :.w Q. «I IJ':I ~ ~ .w
'Uo :.: .. ~~ ~Z [;I;l ·ot!8-:=-~
~ .. = (,,? .... -u 1 ~ ~ :i.§:a 8
III ~ ~~ III .. ::; I II ~j ;;l III "8 .!_] u .~ l :~
, ~~ •• E-o
OZ eN ,oo~ < g. ~ c 8 >too: a '0
~ ·s g:: 8].~8 .
(,,? ~ s: z=-- :~~:g.iCR~:;g
8i i~~ g~:a
! :'=1

..!.._

I ._ "' ...

13. Tung zen / Prijateljstvo

Gore: CIEN - nebo, muskarac - - Dole: LI - vatra, lepota

PRESUDA:

Prijateljstvo na otvorenom. Uspeh. Korisno je preci veliku vodu. Pravi covek ce napredovati ako ne popusti u svojoj pravicnoj istrajnosti.

LINIJE:

9 na dnu: Prijateljstvo na kapiji - nema greske,

6 na drugom mestu: Priiatelistvo medu clanovima iste grupe - kajanie.

9 na tretem mestu: On sakriva oruzie u zbunie i penje se na visoko brdo. Tri godine nista ne pokusava.

9 na cenmom mestu: On se penje na odbrambeni zid, ali ne moze da napadne. Sreca,

9 na petom mestu: Prijateljstvo zapocinie kroz suze i jecaje, ali se zavrsava u smehu. Posle velikih borbi oni se udruzuiu.

9 na vrhu: Prijateljstvo pred gradom - nema kajanja.

TUANDZUAN

U ovom heksagramu (TUNG ZEN: Prijateljstvo) slaba linija zauzima (uticajan) polozaj i sredisnie mesto (u doniem trigramu), i u skladu ie sa stvaralackim snagom (CIEN) nad sobom. Otuda potice naziv TUNG ZEN.

98

"Prijateljstvo na otvorenom. Uspeh. Korisno je preci veliku vodu": te reci uoblicene su delovanjem stvaralacke snage. Red i jasnost, podrzani snagom; sredisnje mesto, ispravan polozai i uzajamni sklad (sa ostalim linijama): sve to oznacava ispravan put pravog coveka. Sarno je pravi covek sposoban da objedini volju svih ljudi pod nebom.

SJANGDZUAN

Nebo zajedno sa vatrom: slika prijateljstva. Tako i pravi covek razlikuje svaku stvar prema njenoj prirodi.

1. Kako moze prijateljstvo na kapiji da bude pogresno?

2. "Prijateljstvo medu clanovima iste grupe": to je put koji vodi u kajanje.

3. "On sakriva oruzje u trnju," jer je protivnik jak. "Tri go dine nista ne pokusava." A kako bi i smeo nesto da pokusa>

4. "On se penje na odbrambeni zid": sto znaci da ne moze nista da ucini. Njegova sreca se sastoji u tome sto je u stanju da zadrzi osecaj pravicnosti cak i kada zapadne u nevolju.

5. Pocetak prijateljstva proistice iz sredisnjeg i ispravnog polozaja linije. "Posle velikih borbi oni se udruzuju": sto znaci da su pobedili svoje protivnike.

6. .Priiatelistvo pred gradom." Zeljeno jos uvek nije ostvareno.

99

m

,

I I

I I

I I

• •

I I

14. Da ju / Veliko posedooanje

- - Gore: LI - vatra, lepota

Dole: CIEN - nebo, muskarac

PRESUDA:

Veliko posedovanje. Naiveci uspeh.

LINIJE:

9 na dnu: Ako izbegava zlo, on ne gresi. Ako je svestan teskoca, takode ne gresi.

9 na drugom mestu: Velika kola za snabdevanje. Ako postoji odredeni cilj, kretanje prema njemu ne vodi u gresku,

9 na trecem mestu: Prine moze da prinese ponude earu, ali ne i obican covek.

9 na ienmom mestu: Ko ume da razlikuje - ne gresi,

6 na petom mestu: Iskrenost donosi postovanje. Dostojanstveno ponasanje donosi srecu.

9 na vrhu: Oni koje nebo stiti uzivaju srecu i uspeh u svemu.

TUANDZUAN

U ovom heksagramu (DA]U: Veliko posedovanje) slaba Iinija zauzima pocasno mesto (peto, sredisnje u gornjem trigramu) i ostale linije joj odgovaraju. Otuda potice naziv DA ]U.

Njegove vrline su cvrstina i snaga, red i jasnost. On je u skladu sa nebom i krece se u skladu sa vremenom; otuda reci "najveCi uspeh".

100

S]ANGDZUAN

Vatra nad nebom: slika velikog posedovanja. Tako i pravi covek gusi zlo i podrzava dobro, u skladu sa dobrotvomom voljom neba.

1. 9 na dnu kazuje da ne treba da se priblizavamo zlu.

2. "Velika kola za snabdevanje." Gomilanje u sredini: u tom slucaiu nece biti greske,

3. "Prine moze da prinese ponude earu." Obican covek ce sarno nauditi sebi.

4. "Ko ume da razlikuje - ne gresi." On je mudar covek.

S. .Jskrenost donosi postovanje": tako sarno moze da se pokrene volja drugih. Sreca koja potice iz postovanja omogucuje mu da se menja bez prethodnih priprema.

6. Velika sreca koju predvida ova linija proistice iz zastite neba,

101

~I

, I

I I

-'

I I

I I

...... \Q

15. ci« / Skromnost

--

= = Gore: KUN - zemlja, zena

= = Dole: GEN - planina, cvrstina

PRESUDA:

Skromnost. U speh. Pravi covek uspesno dovrsava svoje poslove.

LINIJE:

6 na dnu: Pravi covek, skroman u skromnosti, gazi preko velike vode. Sreca,

6 na drugom mestu: Skromnost se pokazuje. Istrajnost na pravom putu donosi srecu.

9 na tretem mestu: Pravi covek, vredan ali skroman, dovodi poslove do ostvarenja - sreca.

6 na ietzmom mestu: Sve uspeva onima koji su skromni.

6 na petom mestu: Skromnost u odnosima sa susedima. Ako sada napadne, sve ce doprineti njegovom uspehu.

6 na vrhu: Skromnost se pokazuje. Sada je pogo dan cas da voiske krenu i porcine gradove i pokrajine cars tva.

TUANDZUAN

CIEN (Skromnost) stvara uspeh, jer je nacin neba da rasipa svoj uticaj i da zraci bljestavi siai, Nacin je zemlje da bude nisko i da stremi navise,

Nacin je neba da prazni ono sto je puno i da uvecava ono sto je skromno. Nacin je zemlje da preobrazava ono sto je puno i da

102

olaksava onome sto je skromno. Duhovi i bogovi unistavaiu ono sto je puno i nagraduju ono sto je skromno. Nacin je coveka da mrzi ono sto je puno i da voli ono sto je skromno.

Skromnost kojoj se odaje cast jos vise sija; niko ne moze da je prevazide. Stoga je ona cilj kojem pravi covek tezi.

SJANGDZUAN

Planina u sredistu zemlje: slika skromnosti. Tako i pravi covek oduzima tamo gde ima previse i dodaje tamo gde nema dovoljno. On meri stvari i potom ih iziednacava.

1. "Pravi covek, skroman u skromnosti," onajje koji se obrazuje u smernosti.

2. "Skromnost se pokazuje. Istrajnost na pravom putu donosi

srecu." On je nosi u dubini svoga srca.

3. "Pravi covek je vredan ali skroman": svi ga ljudi slusaju.

4. "Sve uspeva onima koji su skromni." Oni ne krse pravila.

5. Napad ce biti uspesan ako sluzi za to da se kazne nepokorni.

6. "Skromnost se pokazuje": cilj jos nije ostvaren. Vojske mogu da krenu u cilju potcinjavanja gradova i pokrajina svoga carstva.

103

p

rJ)

o z ::E o

~

rJ)

'-"

.~

Ln III II III II II I I UII II a:a .. .6 g ~
z-< z-< 1":1 n·2.::'1 "8'S"
Z .:l 8,:l 1l ._ 0
z ~:J ~~ ~~ ~ ~8~:S'S~
~ -< ~ ;'~ ~1i ~~
.. ~ ~j ~O ~ -c ~~g~:gi
III II ~ III ~~ II II ~ I I ··0 1111 II
, 'U .:.; !! l! "8 8 .l;i '='
c,; >N> ~ °C 0 G'II c:
ON O=-- >V.J .~ 0."0'] 1":1 ~
s: .... I":I~ 8 ~=,-g e
c,; ~ z ~;~~~~a
~8"o.8~·5
A 16. Ji / Spokoj

--

--

Gore: DZEN - grom, pokret Dole: KUN - zemlja, zena

--

--

--

PRESUDA:

Spokoj donosi korist onima koji izgraduju zemlju i upravljaju vojskom.

LINIJE:

6 na dnu: Spokoj koji se pokazuje - nesreca.

6 na drugom mestu: Postojan kao stena. Pre nego sto se dan zavrsi istrajnost na pravom putu donece srecu.

6 na treiem mestu: Spokojno posmatranje donosi kajanje. Sporo delanje donosi kajanje.

9 na cetonom mestu: Izvor spokoja - velika dobit. Ne sumnjaj. Prijatelje prikupljas kao snala kosu.

6 na petom mestu: Stalno je bolestan, ali ipak ne umire.

6 na vrhu: Suludi spokoj. Na srecu, dolazi do promene, tako da nece biti nikakve greske.

TUANDZUAN

U ovom heksagramu 01: Spokoj) sve linije odgovaraju jakoj, i njena se volja izvrsava, Delanje u skladu sa pravicnoscu: to je JI.

Posto 01) dela u skladu sa pravicnoscu, zemlja i nebo su uz njega. A koliko ce tek biti uz "one koji izgraduju zemlju i upravljaju vojskom"!

104

Nebo i zemlja su u skladu (sa zakonom pravicnosti); otuda Sunee i Mesee ne grese, niti cetiri godisnja doba odstupaju od svog rasporeda.

Sveti mudraei su takode u skladu; otuda su njihove kazne pravicne i ljudi im se pokoravaju. Veliko je doista znacenje vremena u heksagramu JI.

SJANGDZUAN

Zemlja i grom koji se uz buku podize iz nje stvaraju sliku spokoja. Tako su i drevni kraljevi sastavljali muziku u pocast vrline, i prinosili je naivisem bozanstvu i duhovima svojih predaka.

1. 6 na dnu pokazuje spokoj. To vodi u nesrecu, koja nastaje usled potpune iserpljenosti snage volje.

2. "Pre nego sto se dan zavrsi istrajnost na pravom putu donece srecu," zato sto se linija nalazi na sredisnjem i ispravnom mestu (u donjem trigramu).

3. "Spokojno posmatranje donosi kajanje," zato sto se linija nalazi na neprikladnom mestu.

4. "Izvor spokoja - velika dobit." Njegova volja se u potpunosti ostvaruje.

s. Trajna bolest koju predskazuje 6 na petom mestu proistice iz cinjenice sto se oslanja na eelu liniju. To sto ipak ne umire proistice iz cinjenice da se, i pored svega, nalazi na sredisniem mestu (gornjeg trigrama).

6. "Suludi spokoj" na vrhu ne moze dugo da traje.

105

l,

U) 11111 ~ II , 11111 II

III I I II ~II III 8 :~-g
Z Z ~.~ ~
f;I;l .., ,
Z< .8·- e
~:a ~~ z da
« f;I;lZ r.l §.H
.. 0 .. :a ~~ ~ ... -u .9'Q ()
~~ III ~f;I;l I I .. c II ,~ j III III ~3~
0 ON ,t;.o> aU
~ ~ ~ z=-- .~ .3'8
~U
A 17. Suei / Praienje

--

Gore: DUEl - iezero, mocvara Dole: DZEN - grom, pokret

--

--

PRESUDA:

Pracenje, Najveci uspeh. Istrajnost na pravom putu donosi nagradu. Nema greske.

LlNIJE:

9 na dnu: Promene u sistemu vrednosti. Istrajnost na pravom putu donosi srecu. Izlazak iz kuce, medu ljude, donosi uspeh.

6 na drugom mestu: Ko prati decaka - gubi odraslog coveka.

6 na trecem mestu: Ko prati odraslog coveka - gubi decaka i dobija sta zeli. Treba ostati odlucan,

9 na cetvrtom mestu: Pracenie (koje se otvoreno pokazuje) donosi uspeh. Istrajnost donosi nesrecu. Ali ako na svom putu razvije iskrenost, sta mu moze nauditi?

9 na petom mestu: Poverenje u dobrotu - sreca,

6 na vrhu: N arod mu izrazava vernost i sledbenici ga prate. Zajedno sa kraljem prinosi zrrvu na Zapadnoj Planini.

TUANDZUAN

U ovom heksagramu (SUEl: Pracenje) jak trigram dolazi i smesta se ispod slabog. Kretanje i radost? - to je SUEI.

9 Kretanje je odlika trigrama DZEN; radost je odlika trigrama DUEl. Kada je kretanje povezano sa radoscu, ono zadobija mnogo sledbenika iii pratilaca.

"NajveCi uspeh. Istrajnost na pravom putu donosi nagradu.

Nema greske." Tako ce coveka pratiti sve pod nebom.

Veliko je doista znacenje vremena u heksagramu SUEI.

SJANGDZUAN

Grom usred mocvare: slika pracenja. Tako i pravi covek, kada padne mrak, ulazi u kucu i mirno se odmara.

1. "Promene u sistemu vrednosti." Pracenje onoga sto je ispravno donosi srecu. "Izlazak iz kuce, medu ljude, donosi uspeh." Odnosno, necemo pretrpeti neuspeh.

2. "Ko prati decaka": ne moze se biti sa obojicom u isto vreme.

3. "Ko prati odraslog coveka": voljan je da odustane od nizih od sebe.

4. "Pracenje (koje se otvoreno pokazuje) donosi uspeh": ovo predskazuje nesrecu. "Ako na svom putu razvije iskrenost," ostvarice sjajna dela.

S. "Poverenje u dobrotu - sreca." Linija se nalazi na ispravnom i sredisnjem mestu.

6. "Narod mu izrazava vernost." Dospelo se do kraja.

106 107

~~---------------- .... -

~I II , I II

II II

I I

II II

I I

.. .. 18. Gu /Ispravljanje

Gore: GEN - planina, cvrstina Dole: SUN - vetar, drvo

--

--

--

PRESUDA:

Ispravljanje. N ajveci uspeh. Korisno je preci veliku vodu. Tri dana pre pocetka; tri dana posle pocetka.'?

LINIJE:

6 na dnu: Deca ispravljaju greske svojih oceva. Ako je sin sposoban, otac se oslobada krivice. Nevolja u pocetku, sreca na kraju.

9 na drugom mestu: Kada se ispravljaju greske majke, ne sme se preterivati.

9 na treiem mestu: Kada se ispravljaju greske oca, moze doci do kajanja, ali to ne podrazumeva previse krivice.

6 na cetvrtom mestu: Ako tolerisemo greske oca, kajacemo se. 6 na petom mestu: Ispravljanje ocevih gresaka donosi pohvale.

9 na vrhu: On ne sluzi kralju iIi plemicima - ono sto on radi uzvisenije je od toga.

TUANDZUAN

U ovom heksagramu (GU: Ispravljanje pokvarenog) jak trigram je gore, a slab dole; neznost ie povezana sa mirovanjem - to je GU.

"Ispravljanje donosi najveci uspeh," ired vlada nad svim stvarima pod nebom.

10 Up. komentar presude u Tuan diuanu.

108

~~------------------ ........

"Korisno je preci veliku vodu." Napredovanje donosi dobre rezultate.

"Tri dana pre pocetka; tri dana posle pocetka."!' Posle svakog kraja dolazi nov pocetak, To je put neba.

SJANGDZUAN

Vetar duva u podnozju planine: slika ispravljanja. Tako i pravi covek pomaze ljudima da neguju vrlinu.

1. "Deca ispravljaju greske svojih oceva." Ona razumevaju njihove postupke i prihvataju odgovornost za njihove greske.

2. "Ispravljanje majcinih gresaka": treba se drzati sredisnjeg puta.

3. "Ispravljanje ocevih gresaka": oslobada nas, na kraju, svake krivice.

4. "Ako tolerisemo greske oca," nema napretka.

S. "Ispravljanje ocevih gresaka donosi pohvale," zato sto je to vrlina.

6. "On ne sluzi kralju iIi plemicima": takvo ponasanje moze da sluzi kao uzor.

II Doslovno, prevod ovog dela presude glasi: "Tri dana pre dia, tri dana posle dia. "Dia je jedan od tzv. ciklicnih znakova, i oznacava istok i prolece; otuda ovde ima znacenje pocetka. To je vreme kada nered ustupa rnesto redu: zima se okoncava i proslosr dolazi do svog kraja; tokom proletnjih dana uspostavlja se novi red, novo vreme, nova buducnost, Vreme je, kako su ga stari Kinezi shvarali, ciklicno, a ne linearno, stoga ce svaki kraj neminovno biti pracen novim pocetkom.

109

II I II I II I [;I;l II I I "c::l
CD :J ." , u &b
z< Z z z s ~ 8.0
.... ::l ~ :c·t:! 'u
~Z ~~ ~:a ~o " e, " '8
~.;;~ 15
G 0 .... >:l~ [;I;l o'_ C "Q
.. Z •• E-- no ~~ -c &118
II I II ~:s I ::3~ II ~ I .. N ;J II I ~! ~ ~
, .:.< 0 .... ~ ~
o=-- 0 >VJ t3~ ,g.e~.g
0 ~ ;:: Z :.= 0.. .c
j!.1~5-o
ce .Y' i<:i e
A .. .,

-- ----_ .. ------- ---- -_--

19. Lin / PribliZavanje

--

--

--

--

Gore: KUN - zemlja, zena Dole: DUEl - jezero, mocvara

PRESUDA:

Priblizavanje. Najveci uspeh. istrajnost na pravom putu donosi nagradu. U osmom mesecu" - nesreca.

LINIJE:

9 na dnu: Uzajamno priblizavanje. Istrajnost na pravom putu donosi srecu,

9 na drugom mestu: Uzajamno pribliZavanje - sreca. Sve je povoljno. 6 na treiem mestu: Voljno priblizavanje, ali za sada ne postoji povoljan cilj. Kajanje ne predstavlja gresku.

6 na cetonom mestu: Savrseno priblizavanje - nema greske,

6 na petom mestu: Mudro priblizavanie, kakvo odgovara velikom princu. Sreca.

6 na vrhu: Velikodusno priblizavanje - sreca bez greske.

TUANDZUAN

U ovom heksagramu (LIN: Priblizavanje) jake linije postepeno rastu i napreduju.

Radost i voljno prihvatanje. jaka linija zauzima sredisnji polozai (u donjem trigramu) i os tale joj odgovaraju.

12 Osmi mesec 1unamog kalendara priblizno odgovara septembru.

"NajveCi uspeh. istrajnost na pravom putu donosi nagradu."

To je put neba.

"U os mom mesecu - nesreca." Ubrzo ce doci do propadanja.

SJANGDZUAN

Zemlja iznad mocvare: slika priblizavanja, Tako i pravi covek poseduje neiscrpnu volju za proucavanie drugih i bezgranicnu brigu prema ljudima.

1. "Uzajamno priblizavanje. Istrajnost na pravom putu donosi srecu." Volja je usmerena na pravi put.

2. "Uzajamno priblizavanie - sreca. Sve je povoljno." Jos uvek postoji izvesna mera nepokornosti.

3. "Voljno priblizavanie": linija se ne nalazi na prikladnom polozaju. Medutim, ako zazalimo zbog toga, greska nece dugo trajati.

4. "Savrseno priblizavanje - nema greske," jer je mesto prikladno.

S. Ono sto odgovara velikom princu jeste hodanje sredisnjim putem.

6. "Velikodusno priblizavanie" znaci da se volja okrece prema unutrasniem.

110 III

,

~ ....

en 1111 III I III II UIII .3 "!l.=~
Z .... ~ 9 B ~ ~
~O Z ~ s .5&'>
~5 ~~ z< :3~ .a~~20
Z ~~ ~~ f;I;1 ~ t':J.8 c!! 0
~O -c ~ ; ~ :! ~
~ III .. ~ I .. N III II .. ~ 11111 '§,Illl ~~
1111 ~~ f:j~ .... ~ .N~ 8 8 8.a.z
ON O~ ~N .... ] Pj;
~ ~ Z " i-e:
~ G, ~'if
~~ , "'

, ...

~.:. I

m ell ,

I ~ '. I

20. Guan / Razmatranje

Gore: SUN - vetar, drvo Dole: KUN - zemlja, zen a

--

--

--

--

PRESUDA:

Razmatranje. Obred je obavljen, ali zrtva nije prinesena. Iskrenost uliva postovanje.

LINIJE:

6 na dnu: Razmatranje stvari na decji nacin nije pogresno za obicnog coveka; za pravog coveka to je nesreca.

6 na drugom mestu: Razmatranje kroz odskrinuta vrata koristi zenama.

6 na treiem mestu: Razmatrajuci svoj zivot on uci kada da napreduje, a kada da se povlaci.

6 na cenmom mestu: Razmatranje stanja carstva pokazuje koliko se treba pribliziti vladaru.

9 na petom mestu: Pravi covek razmatra nase zivote i ne gresi. 9 na vrhu: Pravi covek razmatra svoj zivot i ne gresi,

TUANDZUAN

Velicanstven pogled pruza se sa visine. Voljno prihvatanje sjedinjeno je sa neznoscu. Na sredisniem polozaju i ispravan, on (vladar na petom mestu) razmatra sve pod nebom.

.Razmatranje. Obred je obavljen, ali zrtva nije prineta. Iskrenost uliva postovanje." ani koji su ispod njega gledaju ga i dozivljavaju preobrazaj.

112

On razmatra svete delatnosti neba, i primecuje kako se godisnja doba smenjuju, svako u svoje vreme. Tako i sveti mudraci, u skladu sa svetim delatnostima neba, izlazu svoja uputstva i svi im se pod nebom potcinjavaju,

SJANGDZUAN

Vetar duva preko zemlje: slika razmatranja. Tako su i drevni kraljevi posecivali razne oblasti, razmatrali nacine zivota svoga naroda i brizno ga poducavali.

1. .Razmatranie stvari na detinji nacin" odgovara ljudima male vrednosti.

2. "Razmatranje kroz odskrinuta vrata koristi zenama," ali je ipak sramotno.

3. .Razmatraiuci svoj zivot on uci kada da napreduje, a kada da

se povlaci." Tako se ne skrece sa pravog puta.

4. "Razmatranjem stanja carstva" postaje se uvazeni gost.

5. On razmatra "nase zivote", odnosno, zivot naroda.

6. "On razmatra svoj zivot." Njegov duh ios uvek nije smiren.

113

~ ..•

0 1111 I III II III I:ol 1111 s ~ ~ ~
::I ~.~ ~ s 0 ~..c
Z Z :z e e E!!! 5 :::J :::J
... 0..0.. ~'B?~~~
~ ~~ ~~ ~~ Zoo( ...:I ~5 ~ ~! :::J"§.~
~:J I:ol =s~e~·~:Jg
G •• 00( .. :a ~ ..... 'u 8.Ee~)S~;
ru 1111 I ~E-< III ~~ II ..... ~ III .. :a ~ 1111 ';;:::Soo~;~
O~ ..... ~ ~ e is g_ '::- ~~ 8
ON t3N a·- ~ 5 c·;:; "0
>OO=.. j ~ ~ ~"E e ~ ~ s
c ~ s: Z -8~i2i.g~a
:> ::t:~'5~'5e'N~
.... '.

~ I • ..!. I 0

·~.~6.~ Q

21. Si ho / Glodanje

Gore LI - vatra, lepota Dole: DZEN - grom, pokret

--

--

--

PRESUDA:

Glodanje. Uspeh. Vreme je povoljno za uevrsCivanje zakona.

LINIJE:

9 na dnu: Stopala su mu tako okovana da ne moze da hoda. Nema greske,

6 na drugom mestu: Glode meso tako da mu je nos upao u njega. N ema greske.

6 na treiem mestu: Gloduci suvo meso on se otruje; ali to ne traje dugo. N ema greske.

9 na cetvrtom mestu: Gloduci suvo hrskavicavo meso on pronalazi metalni vrsak strele. Odlucnost uprkos teskocama donosi srecu.

6 na petom mestu: Gloduci probrano suvo meso on pronalazi grumen zlata. Nepokolebljiva odlucnost donosi nevolju, ali do greske ne moze da dode.

9 na vrhu: Drveni jaram koji nosi na vratu pokriva mu usi. N esreca.

TUANDZUAN

Kada se nesto nalazi izmedu vilica naziva se 51 HO (Glodanje). 51 HO oznacava uspeh.

Jake i slabe linije su razdvojene (podjednako podeljene).

Kretanje i sjaj. Grom i munja se ujedinjuju i zrace bliestavim sjajem. Slaba linija zauzima sredisnji polozai i penje se nagore. Iako

114

\_~------------

se ne nalazi na prikladnom mestu, vreme je povoljno za ucvrscivanje zakona.

SJANGDZUAN

Munja i grom stvaraiu sliku glodanja. Tako su i drevni kraljevi ucvrscivali zakone kroz jasno odredene kazne.

1. "Stopala su mu tako okovana da ne moze da hoda. N ema greske." Jer tako ne moze da nanosi zlo.

2. "Glode meso tako da mu ie nos upao u njega." Zato sto se oslanja na celu liniju.

3. "On se otruje": mesto nije prikladno.

4. "Odluenost uprkos teskocama donosi srecu." Medutim, svetlost srece jos uvek nije vidljiva.

S. "Nepokolebljiva odlucnost donosi nevolju, ali do greske ne moze da dode." Nema greske zbog prikladnog polozaja linije (koja je sredisnja u gornjem trigramu).

6. .Drveni jaram koji nosi na vratu pokriva mu usi." On euje, ali nista ne razume.

115

I II I II I I II f;I;l I II ~ I ~~-d . .!..~
, Z :J
Z Z 8-g8~~C:S~6
0 ~ :::3 ~s.= .E~;E~
~~ ~ ~~ .:l 8 . .8" ~ ;:l 0 ._
== ~~ "G,~.gJ:o.,,~ 8'~
ru -< f;I;l ..c «I ~ ~.~ ~ "a 1.0. U
~~ QO 'U .a .:J ~ z s -n C':S ~ C':S:0-
I II ~ I ~~ II I I Q II .. ~ ~ I II .- t.I t.I'''''' f 8 C'Q: "a C'!I
~ ,:.: 0 .N~ ~ :g ~ 5 ~ .s, ~ ~~ "f .~
O~ >00 I> g_ ~ ~ 8'~ ~'5 ~ ~ ::s
;: .. ,_. cr-:.~.a!O e ~ ~ ~
~ Q Z ~ ~ ~ ~ j:~ ~ l ] ~
• , , , «I rJ'.) «I

22. Bi / Ukraiaoanje

= = Gore: GEN - planina, cvrstina - - Dole: LI - vatra, lepota

PRESUDA:

Ukrasavanie. Uspeh. Dobitak u malim stvarima.

LINIJE:

9 na dnu: Ukrasenih stopala, ostavlja kociie i nastavlja peske, 6 na drugom mestu: On ukrasava svoju bradu.

9 na treiem mestu: Bogato ukrasen, on blista. Istrajnost na pravom putu donosi srecu.

6 na cetvrtom mestu: Potpuno ukrasen, izgleda kao krilati beli konj. Nije razbojnik, vee je dosao da se udvara.

6 na petom mestu: Ukrasen seta kroz bastu s brezuljcima, ali svila mu je loseg kvaliteta - nemilost pracena srecom.

9 na vrhu: Jednostavna ukrasenost - nema greske,

TUANDZUAN

.Ukrasavanie. Uspeh." Slaba linija dolazi i ukrasava jake linije; otuda "uspeh". S druge strane, jaka linija (na vrhu donjeg trigrarna) ukrasava slabe linije; otuda "dobitak u malim stvarima". To je obrazac neba. Dostizanje (duhovnog) sjaja i potom mirovanje: to je obrazac coveka, Razmatrajuci obrazac neba, mozemo da ot-

116

krijemo promenu vremena. Razmatrajuci obrazac coveka, mozemo da preobrazimo ceo svet."

SJANGDZUAN

Svetlost u podnozju planine: slika ukrasavanja, Tako se i pravi covek ponasa kada razjasnjava tekuce poslove, ali ne i onda kada su u pitanju zakonske odredbe.

1.

"Ostavlja kocije i nastavlja peske," jer ispravnost zahteva da se ne vozi.

"On ukrasava svoju bradu," odnosno, uzdize se sa visima od sebe.

Srecu koja potice od istrajnosti na pravom putu niko ne moze da pobije.

6 na cetvrtom mestu oznacava postojanje sumnje, sto proistice iz njenog nesigurnog polozaja. "Nije razbojnik, vee je dosao da se udvara": nece mu se, na kraju, pripisati nikakva krivica.

Sreca ovde dolazi u obliku neocekivane radosti.

"J ednostavna ukrasenost - nema greske." Nasa volja je u potpunosti ispunjena.

2.

3.

4.

s. 6.

13

Richard Vilhelm tumaci ovaj odeljak na sledeci nacin: "Obrazac neba simbolicno predstavljaju ceriri trigrama koji sacinjavaju ovaj heksagram. Donji osnovni trigram LI je Sunce, donji jezgreni trigrem KAN je Mesec; gornji jezgreni trigram DZEN svojim kreranjem predstavlja Velikog medveda, dok gornji osnovni trigram GEN svojim mirovanjem predstavlja sazvezda. Ako pratimo kretanje Ve1ikog medveda, saznajemo tok godine; razmatrajuci putanju Sunca i faze Meseca, doznajemo doba dana i delova (kalendarskog) meseca. Obrazac covekovog zivora proistice iz jasno odredenih (Li) i cvrsto utvrdenih (Gen) pravila ponasanja unutar kojih Ijubav (svetli princip) i pravda (tamni princip) grade kombinacije sadrzaja i forme. I ovde, Ijubav je sadrzaj a pravda je forma.

117

ru III ru III

II II

I I

II II

I I I I

~ III

-tl

! III

• •