Vous êtes sur la page 1sur 613

ISTOR

UMETNQSTI
H.WJANSON
PREGLED
RAZVOJA
LIll:OVNIH
tdV\ET~OSTI
OD
PRAISTORI]E
OO
DANAS

NOVO
DOPUNJENO
I PROSI RENO
IZDANJE

JVqOSLAVIJA
BE®RAD
OSTALA IZDAN] A
I Z NASI H S ERIJA
ISTORIJA UMETNOST I
H. W. JANSON
Opšza iszorija umeznosti
H. W. Jansan, profesor istorije umetnosti DALEKI ISTOK
na K jujoršl:.om univerzitetu, daje nam II
0\'0; knjizi istoriju razvitka cwopske umet- I STORijA MODERNE UMETNOSTI
nosti, ali obrađuj e i onc vanevropske
elemente koji su na neki način obogatili
evropsku umetničku tradiciju : praistorijsku Velike civilizac1je
i primitivnu umetnOSt, umetnost Egipta, GRČKA CIVILIZACIJA
Bliskog istoka i islama. U toku izlaganja
autor je uvek nasto}ao da istakne politi čku RIMSKA CIVILIZACIJA
i ideološku pozadinu koja je doprinda SREDNJOVEKOVNA CIVI LIZACIJA
poja\; jedne odredene vrste umetnosti na ZAPADNE EVROPE
odredenom mestu i II određeno vreme. On
takođe ne propušta priliku da ukaže na
slučajeve kada su eksperi memisanja poje- Umetnost i civilizaczia
dinaca van granica ustaljenih tradicija
do\'odila do preokreta II razvitku umetnosti. ISČEZLE CIVILIZACIjE
Citkim stilom, koji je istovremeno i nau ča n OSVIT CIVI LIZACIJE
i informativan, profesor Janson vodi či t a­
RAĐANJE
oca kroz istoriju slikarstva, arhitekture i
skulpture od najranijih primem do n3jsložc- EVROPSKE CIVILIZACIJE
ni jih dela dana!njice: od primitivnih enda RAN I SREDNJI VEK
u steni do apstraktnog ekspresionizma,
od pećinskih prebivališta do gradevina od
stakla i prenapregnutog betona, od palco- Monografije o sill'Vnim sJjlU2n'ma
litsk.ih figurina do mobila i asamblaŽ3. Osim
uvoda o "umetniku i njcgovoj publici", PABLO PICASSO
kn jiga sadni četiri dela: o starom \ieku, AUGUSTE RENOIR
srednjem \·eku, renesansi i baroku, i o
modernom 5\·etu. U (:ostskri ptumu su iz-
MARC CHAGALL
ložene u najkraćim crtama karakteristike HlERONYMUS BOSCH
indijske, kineske i japanske umetnosti,
i prekolumbo\"Ske umetnosti Centralne
Amerike. Posebna izdanja
U ovom novom, prošircnom i dopunjcnom UMETN I ČKO BLAGO RUS IJ E
izdanju, profesor J anson je u mnogome
usavršio svojc delo - koje je II meduvre- MUZEJ I U BERLIN U
~enu od svog prvog originalnog izdanja EGIPAT
prcvedeno na jedanaest jezika i premašilo
milionski tiraž. Na više mesta u }mjizi ULEPSA, I SVET
uneseni su novi podaci i nove ilustracije;
posebno je proširen deo o sa\'remcnim kreta- U pripremi
njima u umetnosti. koj i sada tekstualno
SPANIJ A
obuhvata i ilustracijama dokumentuje naj-
novi je rczultate umctnosti u S\·ctu. U ovom
izdanju nalazimo t3kode prvi put i obimnu I ZD AVAC KI ZAVO D
sinoptičku tabelu, sa hronologijom događaja
što obeležavaju razvitak civilizacijc, kao JVGOSLAVIJA
i dve geogr.lfske karte. Osim toga proširena
je i dopunjena bibliografija. B EOGRAD

Novo prošireno i dopunjeno izdanje sadrži


PonKllbine.illina adm":
970 ilust racija, 88 reprodukcija u boji I...ntto cmd....,.a PROSVHTA
fkOJAd, Dobn&o)o

SLIKA NA OMOTU:
Printed in J_pan

Glava sa De/osa
Oko 80. prc n. e. ~arodni muzej Atina
"

f "
•, ,-

U O.. . ASE YE II ., O

- MO RE

' ~"U' ~A

Q _ _ o ..~~-- ._ .. _ _
._ . ... ,
-
_o" ~

• •~ -o" - "

-.....:....'
- :: '. ' :.:. : ,t.-.. ' o
,"
.... ~ '"
f.
.... " .:~ -
, ,.

• o-, ..",
.
, >.-"'
- , o

..'....
s N
...
o .:;"
e
"

.. ..
,.
, ...

- - "'-
" .-- ,---
~, '.'-
"- .~ ,

EHopa .
Bliski Islok
i Indija
Pre 1400

". _.....

..
-. """"

_. ' o.

,''''''

••

H O R E
•0

_.........•_.
........... ';<::
,,', '"' ,
.W ~. '_
."
A • .,
."
.
,""'"
' .-. .
..
, D , J
.'.-'

.1
•o /
,
o.
o
•'" .... . o
SA$lOV ORI(;(NAl.A, HISTORY OF ART
PREVEU. : OLGA SAFARIK

,
IZ

CET\'RTO PROSIRENO I DOPUNJENO IZDANJE

PETO IZD ANJE

~IGHT l"'. BY HARRY N. ABRAMS, INC. , NEW YORK


IZDAVAC: IZ.DAV ACKI ZAVOD JUGOSLAVIJA, BEOGRAD \9H.
Sl..I)C; STAMPAltSKO-IZDAVACKO PRED UZEĆE ~SRB[ J A • BEOGRAD
UXO\-'SI DEO STAMPA.'.: U JAPANU
STAMI'A TEKSTA I POVEZ UHOLANDiJI
SADR2AJ

PrtdgOfKlr

Uwd, UMETNIK l NJEGOVA PUBLIKA

STARI SVET

I. MAGIJA l RITUAL - UMETNOST PRAISTORIJSKOG


CO VEKA 18

2. EGIPATSKA UMETNOST 33

3. STARI BLISKI ISTOK 50

4. EGEJSKA UMETNOST 61

5. GRCKA UMETNOST 16

6. E T R U R S K A U M E T N O S T 123

7. R l M S K A U M E T N O S T 130

8. RA NOH Rl seA N SK A l V [Z A N T lj SKA U M E T NOS T 151

SREDNJI VEK

1. ISLAMSKA UMETNOST 185

2. UMETNOST RANOG SREDNJEG VEKA 195

3. ROMANICKA UMETNOST 208

4. GO T l CKA U M E TNOS T 229


TRliC I OBO

RENESANSA

l. PO ZN O GOTICKO SLIKARSTVO. VAJARSTVO


l GRAF IKA 284

1. R A N A R E N E S A N S A U I T A LI j I 305

3. VISOKA RENESANSA U ITALIJI 348

4. M A N I R I Z A M I D R U G I P R A V CI 374

5. RENESANSA NA SEVERU 388

6. BAROK U ITALIJI INEMACKOj 405

7. BAROK U FLA N DRIJI. HOLANDIJI ISPAN ljI 421

8. BAROK U FRANC US KGj I E NGLES KOJ 434

CBTVRTI 0.11 0

MODERNI SVET

l. NEOKLASICIZAM I ROMANTIZAM 453

2. R E A LI Z A M I I M P R E S ION I Z A M 489

3. POSTIMPRESIONIZAM 505

4. S L I K A R S T V O I V Aj A R S T V O XX V E K A 520

5. A R H I T E K T U R A XX V E K A 553

PMuJtriptum: SUS RET I STOKA I ZAPADA 569

579

Pr~liln'atllTa 594

I..uJu 603
PREDGOVOR

Naslov ove knjige ima dvostruko značenje jer se odnosi i na događaje koji su sačinjavali istoriju
umetnosti i na naučnu disciplinu koja se bavi tim događajima. Možda je ipak ispravno §to su i či~
njenice i njiho~'o tumačenje označeni istim terminom. Jer to dvoje se ne može razdvajati, ma koliko
bismo mi to hteli da učinimo. Nema .očig lednih činjenica. II istorij i umetnosti - niti II istoriji
bilo čega, uostalom; postoje samo razni stepeni prividne verovatnQĆe. Svako tvrđenje, bez obzira
na to II kolikoj je meri dobro dokumentovano, pod1ožno je sumnji i ostaje kao lIČinjen i cat samo dotle
dok to niko ne dovede II pitanje. Zadatak svakog naučnika je II tome da sumnja II ono §to se dotle
smatralo kao pouzdano i da nade novo, prividno verovatnije tumačenje očiglednoga. Medutim, postoji
velik broj ovakvih tčinjenicat u svakoj oblasti studija; to su .psi koji spavaju., koji baš zbog svoje
inermosti postaju kamenovi međaši u nauci. Na sretu, samo mali broj njih može se istovremeno
probuditi, inače ne bismo umeli da se snađemo. Pa ipak, sve ih držimo pod prismotrom. da vidimo
koji se mogu probuditi i pokrenuti s mesta. Eto, te Kinjenicet fasciniraju naučnika. Ja verujem da
će one zanimati i presečnog čitaoca. U pregledu kao što je ovaj, .psi koji spavaju. su neizbdni,
ali ja sam se trudio da naglasim da je njihovo stanje privremeno i da omogućim čitaocu da izbliza
pogleda one koji su budni.
U nastojanju da u svojim izlaganjima idem u korak sa najsavremenijim otkrićima vršio sam manje
ili veće izmene u svim izdanjima ove knjige od njenog objavlj ivanja 1962. godine. U ovom izdanju
sadrian je najveći deo ranijih a unete su i neke nove izmene. U prvom, drugom i trećem delu knjige
izvršio sam zamenu nekih spomenika. Cetvrti deo je znatno proširen, a najveća pažnja posvećena
je razvoju umetnosti u poslednjoj deceniji. U spisku preporučene literature uključena su najnovija
dela iz ove materije. Dodate su i dve geografske karte koje, s malim izuzecima, sadrže sve lokalitete
pomenute u tekstu. Sinoptičke tabele su takođe nov prilog čiji je cilj da se istorija umetnosti
pove}.e sa važnim događajima i razvitkom u drugim oblastima čovekove delatnosti.
Nemam nikakvih iluzija da je moja dijagnoza u svakom pojedinom slučaju poslednja reč nauke;
polje je isuviše prostrano da bi ga iko mogao obuhvatiti celo sa podjednakom kompetencijom. Ako
su moje grdke ostale II granicama tolerantnosti, onda za to dugujem mnogim prijateljima i kolegama
koji su mi dozvolili da opteretim njihoVU dobrotu pitanjima, da tražim razne usluge i da diskutujem
s njima o spomim tačkama. Naročito mnogo dugujem: Bernardu Bothmeru, Richardu Ettinghausenu,
M. S. Ipsiro~luu, Wolfgangu Lotzu. Richardu Krautheimeru i Meyeru Schapirou. koji su knjigu
pregledali sa raznih aspekata; zatim Walteru Hornu. Maxu Loehru. Fiorentini .\lutherich, Ernestu
Nashu i poči~em Halldoru Soehneru, za nesebičnu pomoć pri prikupljanju fotografskog materijala.
Moram, takođe, da izrazim svoju zahvalnost Američkoj akademiji u Rimu, koja mi je omogućila da
tokom proleća 1960. godine pod idealnim uslovima napclem poglavlje o antičkoj wnetnosti. i Aka-
demijinoj neumornoj bibliotekarki Kini Langobardi. Irena Gordon. Celia Butler, Sharon Henon,
Patricia Egan i Robert Kaufman doprineli su ovoj knjizi na bezbroj načina. Posebnu zah\'alnost
za indeks zaslužuje Patricia Egan. Najzad, hteo bih da odam priznanje izvanrednoj stručnosti i
strpljen ju Philipa Grushkina, koji je bio tehnički urednik knjige; moja zahvalnost upućena je njemu
i njegovim asistentima Adrianni Onderdonk i nirku Luyksu.
H. W. j .
U VOD

Umetnik njegova publika


,Po čemu bi ovo bila umetnost?t Koliko smo često druge, jo§ bitnije tdkoće. Da bismo dobili bilo kakvu
čuli ovo pitanje ili se i sami možda tako pitali - skalu za ocenjivanje umetničke vrednosti, moramo biti
pred nekim čudnim, uznemirujućim delima koja te- spremni da priznamo da u umetnosti postoje odre:-
ma danas lako naći po muzejima ili na umetničkim dene, trajne vrednosti, da je prava vrednost jed-
izložbama. To pitanje ima obično prizvuk ogorče­ nog dela ndto stalno, nezavisno od vremena i okol-
nosti jer prećutno kazuje da mi !ično ne mislimo nosti. MoždA takve vrednosti i postoje; ne možemo
da posmatramo umetničko delo, ali da stručnjaci biti sigurni da ih nema. Međutim, mi stvarno zna-
(kritičari, kustosi muzeja i istoričari umetnosti) ve- mo da se mišljenjA o umetničkim delima stalno
rovatno pretpostavljaju da ono to jeste - zašto bi menjaju, ne samo danas, već u čitavom poznatom
ga. inače, izložili oku posmatrača? Njihova merila toku istorije. cak i najveći klasici imali su uspone
su, očigledno, drukčija nego naša; mi nismo II stanju i padove, a istorija ukusa - koja je sastavni deo
da ih shvatimo i želeli bismo da nam oni pruže istorije umetnosti - jeste neprekidan proces od-
nekoliko proS[ih i jasnih pravila kojima ćemo se ru- bacivanja utvrđenih vrednosti i ponovnih otkriva-
kovoditi. Tako bismo se moždo naučili da uživamo nja zanemarenih, Izgledalo bi, prema tome, da nam
II onom ŠtO gledamo i možda bismo znali .zašto apsolutni kvaliteti u umetnosti izmiču i da smo
je tO umctnosu. Ali stručnjaci ne objavljuju tačna primorani da u metn ičko delo posmatramo u vremenu
pravila, a laik će pribeći poslednjoj odbrambeno; i u sklopu okolnosti, bilo prošlih ili sadaJnjih, A kako
logici: tE pa, ja ne znam šta je umetnost, ali znam bismo, u stvari, i mogli postupati drukčije pošto
Šta mi se svi đa •. se umetnost još uvek stvara svuda oko nas i skoro
Ta stalno ponavljana rečenica je velika prepreka svakodnevno nam Olvara oči za nova iskustva i tako
na putu sporazumevanja između stručnjaka i laika. nas prisiljava da ispravljamo svoja gledišta? Možda
Donedavno nije ni postojala neka naročita potreba će ljudi u dalekoj budućnosti prestati da stvaraju
da njih dvojica opAte među sobom; najšira publika umetnička dela. Mogućno je zamisliti, na kraju kra·
slabo se čula u pitanjima umetnosti, pa se nije ni jeva, da će čo\'cčanstvo jednog dana .prerasti. svoju
mogla suprotStavljati sudu malog broja stručnjaka, potrebu za umetno§ću, Ako se tO dogodi, završiće se
Danas su obe strane svesne barijere koja se diže iz- istorija umetnosti, i tada će naši potomci biti u boljem
među njih (ta barijera nije nikakva novina, samo položaju da stvore jednu trajnu skalu umetničkih
što je sada možda veća nego u nekim ranijim peri- vrednosti - ukoliko ih taj problem još uvek bude
odima istorije) i potrebe da se ona poruši. Zato zanimao. A dotle, bolje će bit i da priznamo da je
se i pišu knjige kao što je ova. Počnimo, dakle, ti- nemoguće meriti vrednosti umetničkih dela onako
me što ćemo ispitati tu barijeru i razne neizre- kako prirodnjak meri razdaljine.
čene pretposta\'ke koje je podržavaju, Najkobnija Ali, ako se moramo odreći nade da ćemo naći
od njih, izgleda mi, jeste verovanje da postoje, ili pouzdana merila za procenjivanje umetničkih kvali-
da treba da postoje, tačna pravila na osnovu kojih teta, zar ne možemo bar očekkati da ćemo naći
možemo da odvojimo umetnost od onoga što nije pouzdan i objektivan način da razlikujemo umet-
umetnost, i da onda, na temeiju tih pravila, mo- nost od neumetnosti ? Na žalost, pokazalo se da je
žemo da ocenimo svako delo po njegovim zaslu- i taj mnogo skromniji zadatak tako težak da je skoro
gama. Odlučivati o tome šta ;e 'Umetnost i ocenji- izvan granica naše moći. Definisati umetnost skoro
vati umerničko delo odvojeni su problemi; čak i je isto tako mučan posao kao i definisati ljudsko
kad bismo raspolagali apsolutnom metodom ko- biće. Kažu da je Platon poku~ao da rdi ovaj drugi
jom bismo razlikovali umetnost od neumetnosti, ona problem nazivajući čo\'eka .d.\'onoJcem bez perja.,
nas ne bi morala neminovno osposobiti da merimo na !ita je Diogen prikv..ao očerupanog petla kao
i kvalitet. Ljudi su odavno navikli da ova dva prob- ,Platonovog čoveka . , Isto tako je lako pobijati i
lema spajaju u jedan ; vrlo čestO, kad pitaju tPO generalizacije o umetnosti, uzete u celini, Pokazuje
čemu je ovo umetnost? oni hoće da kažu 'Po čemu se da su čak i najelememarnija tvrdenja puna klop-
je ovo dobra umetnost? Međutim, nijedan sistem ki, Uzmimo, na primer, jednostavno tvrđenje da
za klasifikaciju umetnosti ne zadovoljava potpuno; umetničko delo mora biti tvorevina čoveka, a ne pri-
mi smo skloni da se složimo s njihovim autorima rode. Ova definicija bar uklanja zabunu zbog koje
samo ako se i njima sviđaju iste stvari koje i nama. bismo mogli da tretiramo kao umetnička dela pred-
Ako nam ukus nije istovetan s njihovim, njihov sistem mete i poja\'e kao što su cvet, školjka ili sunčev zalazak.
nas podseća na ludAčku ko§ulju. To nas dovodi do Ona, naravno, ni izdaleka nije zadovolj avajuća

UVOD I 9
to nije tačno. Pretpostavimo da nam je Picasso, umesto
da stvarno stavi i pokaže nam ta dva predmeta, samo
rekao: ~Znate, danas sam video sedlo i upravljač
bicikla koji su me podsetili na glavu bika.« Tada
ne bi postojalo umetničko delo, a njegova opaska ne
bi nam se učinila ni kao zanimljiv odlomak razgovora.
Staviše, ni sam Picasso ne bi osetio zadovoljstvo
stvaranja samo na temelju tračka puke uobrazilje.
Kad je već jednom stvorio viziju svoje dosetke, nije
moga~ biti siguran da će biti efektna dok je ne
ostvari.
I tako, umetnikove ruke, ma kako bio skroman
rad koji treba da obave, igraju bitnu ulogu u st\'a-
ralačkom procesu. Naša Glava bika je, naravno,
idealno jednostavan slučaj, koji obuhvata samo jedan
blesak uobrazilje i jedan jedini manuelan akt koji
mu je odgovorio - čim je sedlo bilo stavljeno kako
treba na upravljač, posao je bio obavljen. Umetnik
obično ne radi uz pomoć gotovih delova, već raznim
vrstama materijala koji je malo, ili uopšte nije, uobli-
čen j stvaralaCki proces sastoji se od čitavog niza ble-
saka uobrazilje i od umetniko\,og nastojanja da im
da oblik, obraduj uć i materijal na odgovarajući način.
Ruka pokušava da uobliči ono što je uobrazilja stvorila
i s puno nade povlaCi kičicu, ali rezultat ne mora
l. Pablo Picasso. Glava bika. J943. Delovi biti onakav kakav je umetnik očekivao, delom zbog
bicikla, bronza, visina 30 cm. Galerija Louise Leiris, Pariz toga što se svaka stvar suprotstavlja ljudskoj volji,
a delom zbog toga što se slika u umetnikavom duhu
stalno menja i smenjuje, tako da ni uobrazilja ne daje
precizne impulse. U stvari, mentalna slika počinje
detinicija - pošto čovek stvara i mnogo štošta drugo da se ocrtava tek onda kad umetnik . negde povuče
osim umemičkih dela - ali ipak može da posluži liniju«. l svaki put kada umetnik doda još jednu
kao polazna tačka. Teškoće počinju onog trenutka liniju, potreban je nov blesak mašte da se ta linija
kada se upitamo; . Sta podrazumevamo pod stvara- uključi u njegovu mentalnu sliku, koja se stalno raz-
njem?« Ako se, u želji da uprostimo problem, usred- vija. Ako ta linija ne može da se uključi, on je odbacuje
sredimo na likovne umetnosti, mogli bismo reti da i poviaCi novu. Na laj način - u stalnom strujanju
umetničko delo mora biti opipljiva sn'ar uobličena ljud- imPUlS3 izmedu njegovog duha i delimično uobličenog
skom rukom. A sada, da pogledamo izvanrednu materijala pred njim, on postepeno odreduje sliku
Glavu bika Picassa (sl. I), koja se sastoji samo od sve više i \'išc, dok najzad celoj ne da vizuelan oblik.
sedla i upravljača starog bicikla. U koliko; meri naša Nije ni potrebno napominjati da je umetničko stvaranje
fonnula ovde zadriava svoje značenje? Naravno, suviše osetljivo i duboko prisno da bi se moglo opisati
materijal koji je Picasso upolTebio načinjen je ljud- korak po korak; jedino sam umetnik može da ga pra-
skom rukom, ali bi bilo besmisleno tvrditi da Picasso ti u potpunosti, ali on je njime toliko zaokupljen
treba da deli priznanje sa fab rikamom, zato što sedište da mu je teško da nam ga objasni. No ipak, naša
i upravljač nisu sami po sebi umetnička dela. Ako metafora o radanju slike bliža je istini nego što bi
se, možda, malo i trgnemo u trenutku kad raspoznamo bilo opisivanje u (enninima prenošenja ili projek-
od čega se sastoji ova vizuelna dosetka, mi ćemo u cije slike iz umetnikovog duha, jer je stvaranje umet-
istom tom trenutku shvatiti da je to bio genijalan ničkog dela u isto vreme i radosno i bolno, prepuno
podvig postaviti ih jedno kraj drugoga na tako jedin- iznenadenja, a ni u kom smislu mehaničko. Staviše,
st\·en način. i nećemo olako poreći da je to umetničko imamo dovoljno svedočanstava o tome da je i sam
deJa. A ipak je obavljeni ručni rad - postavljanje umetnik sklon da gleda na ono što je stvorio kao na
sedla na upravljač - smešno jednostavan. Ono što ni nešlO živo. Tako Michelangelo, koji je opisao strep-
izdaleka nije jednostavno jeste blesak mašte pri kome nje i radosti umemičkog stvaranja rečitije nego iko
je Picasso sagledao glavu bika u tim neverovatnim drugi, go\·ori o *Oslobadanju figure iz mennera u
predmetima ; tako nešto je, mi tO oSCĆ3mo, mogao kojem je zarobljenaf. t\lislim da bismo ovo mogli
učiniti samo on. Prema tome, jasno je da moramo shvatiti kao da je proces klesanja statue počinjao time
paziti da ne mcšamo stvaranje umetničkog dela sa što je pokušao da pred svojim očima izazove sliku
\"eštmorn zanatlije. Cak ni najsloženije zanatska delo figure u grubom, pravolinijskom bloku kakav mu
ne zaslužuje da ga nazovemo umetničkim ako ne sa- je stigao iz kamenoloma. Moglo bi se lako pretpo-
drti tračak m~te . Ali, ako je to tačno, zar onda nismo staviti da on u početku nije video f iguru jasnije
primorani da zaključimo da je onaj pravi rad na nego što čovek vidi nerodeno dete u majčinoj utrobi,
Glat, bika obadjen u umetnikavom duhu? Ne, ni ali možemo i da verujemo da je jasno video pojedine

10 UV OD
2,3. Michelangelo. Sv. Mattja. 1506. Merme r, visina 2,72 m. Abdcmijl, Firenca

.znake životu U samom mermeru - koleno ili lakat profil ovog bloka (sl. 3), steći ćemo približnu
kako se probijaju ka površini. Zatim, da bi što čvršće sliku o teškoćama koje je Michelangelo ovde imao.
uhvatio tu nejasno naslućenu sliku, napravio bi bez- Ali zar nije mogao da završi statuu na neki način?
broj enda, a katkada i male modele u vosku i glini, Sigurno je bilo joo dovoljno materijala za to. Vero-
pre nego ~o bi se odvažio da napadne samu tmef- vatno je mogao, ali možda ne onako kako je želeo.
memu tamnicu«, jer je znao da je to poslednja bitka Jasno je, znači, da rad na umetničkom delu ima
između njega i materijala. Kad bi jednom počeo da malo zajedničkoga sa onim Što se obično zove .izra-
kleše, mermer je bio spreman da mu dozvoli da dom •. To je čudan i riskantan posao, u kome onaj
oslobodi celu figuru samo ako je njegovo nagađanje koji ga obavlja nikad ne zna šta stvara dok ga najzad
o obliku figure bilo tačno. Katkada nije baš dobro nije završio; ili, da se drukčije izrazimo, to je igra
nagađao - i kamen nije hteo da pusti na slobodu skrivalica, u kojoj ona j koji traži ne zna sigurno šta
neki važan deo svog zarobljenika, pa je Michelangelo, traži dok ga nije našao. U Glavi biM sme10st . nalaže-
poražen, ostavljao delo nedovtšeno, kao ~o je učinio njat jeste to što na nas ostavlja naj jači utisak, a II
sa Sv. Mattjom (sl. 2, 3), čiji svaki pokret kao da Sv. Matej; - naporno nraženjet. Neumetniku je teško
govori o mučnoj borbi za oslobađanje. Ako pogledamo da poveruje da je ta neizvesnost, ta .neminovnost

UVOD I II
da se okuša sretal, ono što je bitno u umetnikovom jer se za svako dete i za svakog proizvodača ruža za
radu. Jer, mi smo svi skloni da mislimo o .izradi« usne kaže da je fStvarabc«.
s lužeći se pojmovima zanatlije ili fabrikama, koji Nije potrebno napominjati da je medu nama uvek
tatno zna sta želi da proizvede, T akva .izrada« je bilo više zanatlija nego umetnika, jer naša potreba
posao koji se sastoji iz dve faze: zanadija najpre pravi za onim što je uob ičajeno i očekivano daleko prem3Ša
nacrt, zatim radi po njemu. A POŠto je on - ili našu sposobnost da apsorbujemo originalne, ali često
njegov poručilac - već unapred doneo sve važne duboko uznemirujuće doživljaje koje nam pružaju
odluke, pri izvedenju svoga plana ima da se brine o umetnička dela. Potrebu da se prodre u nepoznato,
sredstvima \'iše nego o cilievima. U njegovom rutnom da se ostvari nešto originalno, oseća verovatno tu
radu ima malo rizika, ali i malo pustolovine. On se, i tamo svako od nas; u tim granicama svi mi mo-
čak, može zameniti i mehaničkim radom ili mašinom. žemo da se smatramo kao potencijalni umetnici, nemi,
S druge strane, nikakva ma~ina ne može da zameni nepoznati MilIOni. Ono po čemu se izdvaja pravi
umetnika. jer kod njega zamisao i izvođenje idu ruku umetnik nije toliko želja da Iraži koliko ona tajan-
pod ruku i {3~0 su uzajamno zavisni da se ne mogu stvena sposobnost da nađe, sposobnost koju zovemo
razdvojili. Dok zanadija samo teii da postigne ono talemom. Ponekad 10 nazivamo t<iarom. i pod time
za šta zna da je mogute, umetnik uvek oseća po- podrazumevamo neku vrstu dara neke više sile,
trebu da pokuša nemoguće - ili bar neverovatno ili govorimo o 'genijul, a to je izraz koji ie prvobitno
ili nezamislivo. Ko bi, na kra ju krajeva, zamislio značio da neka viša sila - neki tdobar duh. - boravi
da se glava bika krije u sedlu i upravljaču bicikla u umetnikovom telu i dela kroz njega. Sve što mo-
dok nam to Picasso nije otkrio; zar on nije, bukvalno žemo stvarno da kažemo o talemu jeste da ga ne
rečeno, skoro tnačinio zlato od blata«? Nije nikakvo smemo mcšati sa veštinom. Vdtina je ono ~t O je
čudo što se umetnikov posao opire svim pravilima, potrebno zanatliji; ona označava natp rosečnu spret-
dok zanatlijski upravo podstiče standardizaciju i nost pri obavljanju nečega ~tO svako lice može da
pravilnost. Mi priznajemo tu razliku kada go\'orimo uradi. Veština je nešto nesumnjh'o konstantno i
da umetnik Stvara, a ne samo da izraduje nešto, specifično; ona se može meriti, sa izvesnim uspe-
iako je prva reč danas već otrcana od zloupotrebe, hom, testovima koji nam omogućuju da predska-
žemo buduće izvedbe. Stvaralački talenat, naprotiv,
izgleda da je potpuno nemoguće predskazati : njega
možemo ustanoviti samo na temelju proJlih izvedbi.
Bronza.
4, Detail. Iroji izdali IrI"! (Spil/ario). Pa čak ni prošla izvedba nije dovoljna da nas ubedi
visina 7J cm. Kapitols1ti muzej, Rim da će taj i taj umetnik. nasta\,iti da stvara na istom
ni\'ou: neki umetnici dostižu stvaralački vrhunac
već na početku svoje karijere, a onda .usahnu., dok
drugi. posle sporog početka koii ne obećava mnogo,
stvaraju izvanredno originalno delo u srednjim godi-
nama, pa i kasnije.
Originalnost, dakle, jeste ono po čemu se razJ iku je
umetnost od zanata. Možemo, prema tome, reei:
ona je merila koiim merimo umetničku velitinu ili
važnost. Na nesretu, nju ie \"(."Ollla teško definisati;
uobičajen i sinonimi - jedinstvenost, novost, svežina
- ne pomažu nam mnogo, a u rcčnicima vidimo da
originalno delo ne srne biti kopija, reprodukcija,
imitacija ili pre\·od. Ono štO se u njima zaboradja
da naglasi jeste da je originalnost uvek relatima :
ne postoji potpuno originalno umetničko delo. I
tako, ako želimo da klasifikujemo umetnička dela
prema nekoj .lestvici originalnosti., n~ problem nije
u tome da od l učimo da li jedno delo jeste ili nije
originalno, vet da utvrdimo t ačno u kom je stepenu
originalno. To nije nemoguće učinili. Međut i m,
t eškoće sa kojima se sretemo u izvdenju našeg zadatka
tako su velike da možemo očekivati da će to biti samo
pokušaj i nepotpuni odgovori. To ne znači naravno,
da ne treba pokušavati, naprotiv. Jer. bez obzira na
to kakav će biti rezultat našeg truda u svakom po-
jedinom slučaju, sigurno ćemo u toku toga rada
nautiti mnogo stvari o umetničkim delima.
Razmotrimo nekoliko spornih pitanja koja se jav-
ljaju kada istražujemo originalnost. Dečak koji izdali
trn, ili Spinario (sj. 4), dugo je bio jedno od najču­
venijih dela amičke bronzane skulpture, a uživa veliku

l~ l: VOD
s. A1b~cht DUrtr. Borba morskih bogllt!O.
1494. Crtd perom. 29 x 38 cm.
Albertina, Beč

6. Andrea Mantcgna. Borba morskih


/q>1It!O. Oko 1493. G11Ivira,
29,50 x 39,SO cm. Metropolitensk.i muzej
umetnosti, N jujork. (Rogenova
zadužbina, 1920)

slavu kao umetničko delo i danas - izuzev medu dok je telo moralo biti stVoreno tek jedno stotinu go-
klasičnim arheolozima, koji su ga brižljivo proučavali. dina kasnije. tim postanemo svesni ovih činjenica,
Oni podvlače da se glava, koja je izlivena odvojeno naš stav prema statui Spinano naglo se menja: mi
i od malčice drukčijeg materijala, ne slate sa ostalim ga više ne vidimo kao jedinstvenu, hannoničnu celinu,
delovima tela: površine lica su mnogo strože nego već kao neku neskladnu kombinaciju dvaju gotovih
meki, obli oblici tela; a kosa, umestO da pada napred, delova. A pOOto su ti delovi posebna - iako fragmen-
ponaša se kao da glava stoji uspravno. Prema tome, tarna - umetnička dela sama po sebi (za razliku od
glava je sigurno bila namenjena drugoj figuri, vero- pojedinačnih delova Grave bilul Picassa, koji sami
vatno figuri u stojećem Stavu, iz V veka pre n.e., po sebi nisu umetnička dela), oni ne mogu srasti

UVOD I 13
7. Edouard Manc!. Dorulak /ul Iravi. 1863. Ulje, 2,13x2,70 m. Louvre, Pariz

II no\'u celinu koja bi predstavljala ncšto više od zbira poznati da je to kopija (jer, dok je ,rukopis« Durerov,
svojih delova. Očigledno, ovakvo nakalemljivanje ne slika kao celina po duhu je sasvim različita od drugih
predstavija stvaralački čin. I tako, teško nam je po- Durcro\'ih dela iz tog vremena) yet će biti u stanjU
verovali da bi veoma \'cšt umetnik koji je modelavao da identifikuje i njegov izvor: original je morao hiti
telo pristao na o\lIkav . brak iz računat . Kombinacija neko delo Andree Mantegne, jednog malo starijeg
mora biti kasnijeg datuma, i verovatno rimska pre italijanskog slikara sa snažnom umetničkom ličnošću.
nego grčka. Možda je sadašnja glava bila stavljena kada Dilrerov crtež nam, naravno, ne dozvoljava da sa
je originalna stradala prilikom neke katastrofe. Ali sigurnošću kažemo koje je Mantegnino delo poslužilo
jesu li telo i glava zaista autentično grčki fragmenti ovome kao model - to ie mogao biti i crtež, slika,
iz V i IV veka pre n.e. ili su možda rimske kopije ili gravira, možda čak i reljef - j u kolikoj je meri
adaptacije takvih delova? Na ova pitanja odgovor se kopija verna originalu. No ipak bi bilo instruktivna
možda može dobiti upoređcnjem sa drugim antičkim da to otkrijemo, kako bismo dobili bolji uvid u karak·
bronzama čije je poreklo manje neiz ves no, ali će stepen tcr našeg crteža. Sledeći korak, prema tome, jeste da
um etničke originalnosti Spinanja verovatno ostati proverimo poznata deLa Mantegnina; ako se ista takva
krajnje problematičan. kompozicija ne pojavi među njima, onda nismo naučili
Jedna neprikrivena kopija obično se može lako ništa novo o crtežu, ali smo dodali nešto na.§em pozna·
poznati. Ako je kopist samo savestan zanatlija a ne vanju I\hntegne, jer je u tom slučaju Durerov crtež
umetnik, on će stvoriti zanatsko delo; njegova iz· dragoceno svedočanstvo o nekoj inače nepoznatoj -
rada ce nam izgledati prozaična i, prema tome, neće i, verO\'atno, izgUbljenoj - kompoziciji starijeg majsto-
biti u skladu sa koncepcijom dela. Isto tako, tu ra. Međutim, Durerov model, Mantegnina gravira,
mogu promaći male omaSke i propusti koji se mogu sačuvana je (sl. 6). Prilikom upoređivanja oba dela
uh\"atiti kao i štamparske greške u tekstu. Ali šta bićemo iznenađeni kada opazimo da crtež, iako se
ako jedan veliki umetnik kopira drugoga? Ovde ima- Durer U njemu drži .1oo1antegnine zamisli od pojedi·
mo rel umu crtež Albrechta Durera Borba morskih nosti do pojedinosti, ipak zadržava i osobine samostal-
bogcr...J sl 5;1. Iskusno oko ne samo što će odmah nog umetničkog dela. Kako da razrešimo taj paradoks?

14 t YO O
Možda možemo da kažemo ovako: s lužeći se gravi- je on ponovo oživeo zaboravljenu staru kompoziciju
rom kao modelom, Durer nije stvarno kopimo u pra- tako originalan i stvaralački da se može reći da je
vom smislu te reči. On je crtao radi svog sopstvenog Manet više nego isplatio s\'oj dug. U samoj stvari i
učenja, ~to će reći da je gledao na graviru onako kako Raffaellove figure su isto tako .izvedene. kao i Ma-
bi gledao na neki predmet u prirodi, transkribujući netove; one vode poreklo od joo starijih izvora koji
ga veoma tačno, ali ipak u svom ritmu linija koji je nas vode unazad do stare rimske umetnosti i joo
nemoguće podražavati. Drugim rečima, njemu nije dalje (uporedi reljef Rerni bogovi, sl. 8).
ni najmanje smetala niti ga je uznemiravala činjenica I tako, Manct. Raffaello i rimski rečni bogovi
što je njegov model, u ovom slučaju, i sam bio čine tri karike II lancu veza koje počinju negde u
umetničko delo. Kad to jednom shvatimo, postaje nejasnoj i dalekoj prošlosti i produžuju se u bu-
nam jasno da Dilrerov crtež predstavlja (on ne kopira) dućnost - jer je, opet, Dorućak na travi poslužio
graviru, isto onako kako drugi crteži predstavljaju kao izvor za modernija umetnička dela (v. sl. 10).
predeo ili živu osobu, i da njegova umetnička ori- A to nije nikakav izuzetan slučaj. Sva umetnička dela
ginalnost zbog toga ne trpi. Dilrer nam ovde daje svuda - da, čak i Picassova Gl(lf)a bOta - karike
krajnje originalno gledanje na Mantegnu, gledanje su sličnih lanaca koje ih vezuju s njihovim prethodni-
koje je čisto Dilrerovo. cima. Ako je istina da .nijedan čovek nije Ostn'Of,
Tako bliska veza između dva umetnička dela nije isto se može reti i za umetnička dela. A svi ovi
onako retka kako bi čovek možda pomislio. Ipak lanci zajedno sačinjavaju tkanje - u kome svako
je obično veza manje vidljiva. Dorućak na Iravi, ču­ umetničko delo zauzima svoje specifitno mesto -
vena slika Edouarda Maneta (sl. 1), izgledala je koje mi nazivamo tradicijom. Bez tradicije - ova
tako revolucionarno delo kad je prvi put izložena, rcč znači IIOno ho nam je bilo predanOt - ne bi
pre otprilike jednog veka, da je izazvala skandal. uopšte bila moguća originalnost; ona pruža čvrstu
U stvarnom životu bi na ovakvo poselo možda po- platformu sa koje se umetnik otiskuje uz pomoć uo-
licija stvarno i upala, a ljudi su zamišljali da je Manet brazilje. Mesto na koje se spušta postaje tada sastavni
imao nameru da prikaže jedan stvaran događaj, S\'e deo tkanja i služi kao pol:una tačka za sledcće skoko\·e.
dok mnogo godina kasnije jedan istoričar umetnosti A i za nas je tkanje tradicije isto tako važno. Bez
nije otkrio izvor ovih figura: grupa klasičnih bo- obzira na to jesmo li mi toga svesni ili ne. tradicija
žanstva na jednoj graviri po Raffaellu (sl. 9). Veza, je okvir unutar kojeg mi neizbežno stvaramo svoje
tako upadljiva kad nam je na nju skrenuta pažnja, mišljenje o umetničkim delima i određujemo stepen
bila je izmakla pažnji jer Manet nije kopirao niti njihove originalnosti. Ne zaboravimo, medutim, da
prtdslavlj'ao Raffaellovu kompoziciju - on je samo takvo određivanje mora uvek ostati nepotpuno i pod-
pozajmio glavne crte prenoseći figure u moderne ok- ložno reviziji. Jer, da bismo došli do definitivnog gle-
vire. Da su njegovi savremenici to znali, Dorulak bi cllita, potrebno bi bilo ne samo da poznajemo sve
im izgledao mnogo manje nepristojan izlet, poštO različite lance srodničkih "eza koji se ukrštaju u jed-
bi videli posvećenu Raffaellovu sen kako lebdi nad nom umetničkom delu, već bismo morali biti u stanju
njim kao anđeo čuvar. Za nas, glavni efekat poređenja i da pratimo svaki lanac celom njegovom dužinom.
je u tome što proračunam hladnoću i fonnalizam Ako je originalnost ono po čemu sc umetnost raz-
Manetovih figura čini još očiglednijim. Ali umanjuje likuje od zanatstva, tradicija služi kao zajednički tercn
Ji to naše poštovanje prema njegovoj originalnosti? na kome se oboje srcću. Svaki umetnik u zametku
Istina je da on .duguje. Raffaellu ; ali je način kako počinje na nivou zanatlije, na taj način što podražava

,qre: 8. R'{l1i bqgOt.'i (delali sa jednog rim$ll:og


sarkofaga). III \·ek. Villa Media, Rim

InIO.' 9. Marantonio Raimondi, premi RaffaeJlu.


Paris01J sud (detalj). Oko 1520. Gravira

UVOD I IS
namcštaj. To isto može se reti i za veoma staru srednjo-
\'ekovnu skulpturu. Grčke vaze (v. str. 78-91 ),
iako S3 tehničke strane predstavljaju grnčariju, katkada
su ukrašavali umetnici č ije su sposobnosti veoma im-
presivne. A u arhitekturi 0\'0 razlikovanje dožh'ljuje
potpuni slom, jer je nacrt sV3ke građevine, od seoske
kućice do katedrale, izraz spoljašnjih ograničenja,
nametnutih položajem, tro~kovim3, materijalom, teh-
nikom i praktičnom namenom građevine. (J edina
IIČiStae arhitektura jeste imaginarna arhitek'tUra). Tako
je arhitektura, skoro po definiciji primenjena umet-
nost, ali takode i viša wnetnost, za razliku od drugih
koje čestO nazivamo tnižim' umetnostima.
Sada je vreme da se vratimo našem zbunjenom
laiku i njegovim nagađanjima o umetnosti. On će
možda r3do priznati, bar na temelju naše diskusije,
da je umetnost zaista složena i u mnogom pogledu
tajanstvena ljudska aktivnost, o kojoj čak i stručnjaci
mogu da se nadaju da će doneti samo delimične zak~
ljučke; ali on će to verovatno uzeti kao potvrdu svog
uverenja koje glasi: tJa ne znam ništa o umetnostit.
10. Pablo Picasso, sa skicama prema Manetovmn Postoje li zaista ljudi koj i ne znaju ni§ta o umetnosti?
Dqru{kv na 'ravi. 1954. (Copyright AJexander
Liberman) Ako izuzmemo decu najmla(kg uzrasta i žrtve teških
mentalnih oboljenja, naš odgovor mora biti odrečan,
jer mi moramo da znamo nellO o njoj, isto kao što
znamo ncšto o politici i ekonomskim pitanjima, bez
drugim umetničkim delima. Tako on postepeno obzira na to u kolikoj smo meri ravnodušni prema
apsorbuje umetničku tradiciju svog vremena i mesta problemima današnjice. Umetnost je u tolikoj meri
sve dok se čvrsto ne ukoreni u njoj. Ali samo onaj utkana u čovečj i život da se mi Stalno srećemo s njom,
koji je zaista obdaren izdiže se iznad nivoa tradicio- čak i ako su naši dodiri s njom ograničeni na korice
nalne veštine i postaje stvaralac sam po sebi. Na kraju, časopisa, reklamne panoe, ratne spomenike i zgrade
niko se ne može naučiti stvaranju; može se na- u kojima stanujemo, radimo i obavljamo bogosluženje.
uati samo kako da ide kroz proces stvaranja. Ako Velik deo ove umetnosti je, naravno, poprilično jevtin
ima talenta, on će najzad ostvariti ono pravo. Segrt - tO je umetnost iz treće i četvrte ruke, obw:redena
ili student umetnosti uče se veštini ili tehnici - beskrajnim ponad janjima i ona predstavlja najniži
utvrdenom načinu kako se crta, slika, kleše, projek- zajedničk i imenitelj ukusa širokih masa. Ipak je i
tuje; utvrdenom načinu gitdanja. I ako on shvati da to jedna vrsta umetnosti; a kako je tO jedina umetnost
su njegovi darovi suviše skromni za slikarstvo, vajar- sa kojom većina ljudi uop.~te dolazi u dodir, ona uobli-
stvo ili arhitekturu, može se okrenuti jednom od onih čava i njihove ideje o umetnosti uop~te. Kad oni kažu:
hezbrojnih spccijaill;h polja f,>o:::l:::tih pod zajednič­ IJa znam šta mi se sviđ al, oni u stvari misle: _Meni
kim imenom .primenjena umetnosu. T u on može se svida ono ~to znam {i odbacujem sve štO nije u
biti plodonosna aktivan na nešto ograničenijoj lestvici; skladu sa stvarima koje su mi prisne)«; takav ukus
postati ilustrator, štampar ili stručnjak za unutr:clnju uopšte nije njihov, jer im je bio nametnut navikom
dekoraciju; on može da daje nacne za tekstilne šare, i sticajem okolnosti, bez njihovog ličnog izbora. Da
porculan. nameštaj, odcću Hi plakate. Sva on zanima- nam se svida ono što znamo i da s nepoverenjem od-
nja stoje negde izmedu IIČistet umetnosti i . pukog. bacujemo ono što ne znamo, to je prastara ljudska
zanata. Ona pružaju iZ\'esne mogućnosti za original- osobina. Mi smo uvek skloni da mislimo o prOOlosti
nost svojim malo ambicioznijim praktičarima. ali su kao o lIdobrim starim vremenima., dok nam budutnost
stvaralački pokušaji sputani faktorima kao što su izgleda prepuna opasnosti. Ali zašto toliki među nama
trOško\i i dostupnost materijala ili proizvodni proces, gaje iluziju da su umemička dela odabrali po sopstve-
ustaljena shvatanja o tome šta je korisno, prikladno nom izboru iako to nije tačno? J a mislim da je tu u
ili poželjno; jer primenjene umetnosti su prisnije pitanju još jedna neizgovorena postavka, koja glasi
upletene u naš svakodnevni život, pa su prema tome otprilike: ,Pošto je umemost ncito što se toliko pro-
potrebne i mnogo ~iroj publici nego slikarst\'o i va- tivi svim pravilima da se čak i stručnjaci ne slažu
jarst'o·o. Njihova je namena, kao što i ime kaže, da među sobom, moje mišljenje je isto toliko dobro koliko
ulepŠ3ju ono što je korisno - važna i časna namena, i njihovo - sve je to samo st\'llr ličnih sklonosti.
ba sumnje, ali nižega reda od čiste umetnosti . .Me- U stvari, moje mišljenje je možda i bolje od njiho-
dutim, cesto se sretemo sa teškoćama kada želimo vog poštO kao laik ja reagujem na umetnost nepo-
da OČU\'a mo ovu razliku. Srednjovekovno slikarstvo, sredno i iskreno, i pošto moje gledanje na wnet-
nJ primer, u velikoj meri Je ' primenjen04: u tom smislu nOSt nije sputavano mnoštvom složenih teorija. Ako
što ukrašava površine koje služe drugim praktičnim je za ocenu jednog umemičkog dela potreban
cilie\;ma - zidove, stranice u knjigama, prozore, stručnjak, onda s tim delom neštO nije kako treba •.

16 U VOD
Iza ovih pogrdnih zaključaka nalazimo jednu potrebu da je ispričamo nekome, jer nismo sigurni
tačnu i važnu premisu: da umetničko delo postoji da li tO stvarno i jeste šala dok ne vidimo da li je
zatO da nam se sviđa, a ne da raspravljamo o njemu. i drugima smešna. Sa ovom analogijom ne smerno
Umetnik ne stvara samo iz ličnog zadovoljstva, već otići predaleko, međutim ona može da nagovesti
želi priznanje za svoj rad i od drugih. U stvari, nadn zašto je umetnicima potrebna publika da .upotpunit
da će dobiti priznanje i nagoni ga na prvom mestu njihovo delo.
da stvara, a stvaralački proces i nije završen dok Publika čije odobravanje zauzima tako važno mesto
delo nije našlo publiku. Tu postoji još jedan para- u umetnikovom duhu jeste ograničena i specijalna
doks: rođenje umetničkog dela je duboko prisan do- publika, a ne ona koju nazivamo širokom: vrednost
življaj (toliko prisan da neki umetnici mogu da rade umetnikovog de~a nik~~ se. ne može ~rediti njeg~
samo kad su potpuno sami i ne žele da nedovIieno vom popularnošcu. Veličina I sastav te pmnarne pubb-
delo pokazuju bilo kome), a ipak ga mora prihvatiti ke menjaju se u velikoj meri prema \'remenu i okol-
i publika da bi rođenje tog dela bilo uspešno. Možda nostima; nju mogu sačinjavati drugi umetnici isto
ovaj paradoks možemo razrditi tek ako shvatimo šta kao i pokrovitelji, prijatelji, kritičari i zainteresovani
umetnik razume pod rečju .publiku. Njega ne zanima posmatrači. Jedino svojstvo koje im je zajedničko jeste
publika kao entitet, vet njegova posebna publika, ista ljubav prema umetničkim delima zasnovana na
njegovi gledaoci; kvalitet, a ne kvantitet važan je za poznavanju stvari - stav koji je u isto vreme i dis-
njega. Kao minimum, ta publika ne mora da se sastoji kriminativan i pun oduševljenja, i to daje osobitu
od više od jednog ili dva lica čije mišljenje on ceni. težinu njihovom sudu. Oni su, jednom rečju, stručnja­
Ako njih može da osvoji svojim delom, on je ohrabren ci, ljudi čiji autoritet počiva više na iskustvu nego na
da ide dalje; bez nj ih, on počinje da očajava zbog teorijskom znanju. A kako se iskustvo. makar i unutar
S\'og poziva. Bilo je nekoliko velikih umetnika koji ograničenog polja, menja od ličnosti do ličnosti, sas-
su imali samo nl minimalnu publiku. Oni tako reći vim je prirodno !to se oni katkad ne slažu medu
nisu prodali ni jedno svoje delo niti su imali prilike sobom. Ovakvo neslaganje često podstiče novo shva-
da ga prikažu pred javnošĆU, ali su i dalje stvarali zahva- tanje i razumevanje umetničkih dela; bel ikakvog
ljujući moralnoj podršci nekolicine odanih prija- umanjivanja uloge stručnjaka, ono baš pokazuje kako
telja. To su, naravno, retki slučajevi. Umetnicima su se oni strasno posvećuju svojim temama, bilo da je u
obično potrebni i pokrovitelji, koji će podsticati pitanju umetnost njihovog doba ili pak umetnost
njihov rad udružujući i moralnu i materijalnu pomoć; prošlosti.
sa umetnikovog gledišta, pokrovitelji su uvek pre Ta aktivna manjina koju smo označili pojmom umet-
' publika, nego 'potrOOači, . Postoji suštinska razlika nikove primarne publike regrutuje se iz mnogo šire
izmedu ova dva poslednja pojma. Potrooač kupuje i mnogo pasivnije sekundarne publike. čiji je dodir
proizvode zanatstva, on zna na osnovu prethodnog sa umetničkim delom manje neposredan i kontinuiran.
iskustva šta te da kupi i da te mu se to svideti - Ova grupa, pak, prelazi postepeno II onaj veliki broj
wto bi inače stvorio naviku da se stalno vraća istom ljudi koji veruju da .ne znaju ništa o umetnosti. -
izvoru snabdevanja ? Mi o njemu mislimo kao o tStal- pravih, potpunih laika. Laika definiše, kao što smo
nomt i .zadovoljnomt potrošaču. Publika; međutim zas- vet videli, ne to što on zaista jeste potpuni laik,
lužuje prideve kao što su: kritička, ćudljiva, prijemčiva, već što on rado sam za sebe veruje da je takav. U
oduševljena; ona je bez obaveza, slobodna da prihvati stvarnosti nema ootre granice niti razlike između njega
ili odbaci, tako da jc sve §to je postavljeno pred nju i stručnjaka, razlika je samo u stepenu. PUt ka sticanju
u stvari na suđenju - niko ne zna unapred kako će stručnosti poziva svakoga ko je otvorenog duha i
delo biti primljeno. Prema tome, izmedu umetnika i ima sposobnost da prima nova iskustva. Dok budemo
publike postoji emocionalna napetost, koja nema pa- išli njime i dok naše razumevanje postaje sve dublje,
ralele u odnosima izmedu zanatlije i potrošača. I baš otkrićemo da nam se sviđa mnogo više stVari nego
ta napetost, to osećanje neizvesnosti i izazova potrebno štO smo smatrali da je moguće na početku, a još ćemo
je umetniku. On mora da oSeti da je njegovo delo u u isto vreme postepeno sricati hrabrost da stvaramo
stanju da savlada otpor publike, inače nije siguran da lično mišljenje sve dok - ako budemo dovoljno is-

~~~t~?~~t~~o~~~ š~~ ~~t rera~~aos=:~, Št~aj~


trajni na tom putu - ne budemo umeli da naprnvimo
značajan individualni izoor medu umetničkim delima.
njegovo delo ambicioznije i originalnije, to je i na- Dotle. pridružićemo se onoj aktivnoj manjini koja
petOst veća i pobedonosnije osećanje olakšanja kada mu direktno učestvuje u oblikovanju toka umetnosti u
reagovanje publike pokaže da je skok njegove mašte današnje vreme. r bićemo u stanju da kažemo, s
bio uspešan. U sitnim razmerama, slično iskustvo izvesnim opravdanjem, da poznajemo ono što nam
imamo kada smišljamo neku šalu: osećamo neodoljivu se sviđa.

UVOD I 17
PRV I DEO

STARI SVET
l. Magija i ritual - Umetnost
praistorijskog čoveka

STARIJE KAMENO DOBA i tOd redivati« pojedine štapove ili kamenove za oruđe,
jer je pOCco da dovodi u vezu oblik i Junkcl}"u. Stapovi,
Kada je čovek počeo da stvara umetnička dela? Šta naravno nisu sač uvani ali poneki kamen jeste; to
ga je podstaklo da to čini? Kako su izgledala ta najsta- su veliki obluci ili komadi "ećeg kamena sa tragovima
rija umetnička
dela? Svaka istorija umetnosti mora koji navode na zakJjučak da su upotrebljavani više
početitim pitanjima - i priznanjem da ne umemo puta za istu operaciju - bez obzira kakva je to
odgovoriti na njih. Naši najstarij i preci počeli su da operacija bila. Onda je oovek učinio sledeći korak -
hodaju po zemlji na dve noge pre skoro milion godina. pokubo je da teše to namensko oruđe kako bi dobio
ali kako su se tada siu1ili rukama to nam je još m'ck pogodniji oblik. To je prvi zanat o kome imamo sve-
nepoznato. Sve dok, otprilike 600000 godina kasnije, dočanstvo i sa njim ulazimo u fazu čovečijeg razvitka
ne naiđemo na prve tragove čoveka koji je pravio poznatu pod imenom paleolit ili starije kameno doba.
oruđe. On se, sigurno, sve vreme služio oruđem; U poslednjem razdoblju paleolita, pre jedno 20000
na kraju čak će i majmun uzeti štap da omlati ba- godina, nailazimo na najstarija umetnička dela koja
nanu ili kamen da baci na neprijatelja. Pravljenje su nam poznata. Međutim, ona su urađena sa sigur-
oruđa je mnogo složenija stvar. Ono, pre svega, zahteva n~ću i prefinjenošću koje su daleko od skromnih
da se na kamen ili na štap misli kao na mlatilo za početaka. Ukoliko nismo spremni da poverujemo da
voće. ili kao na tOrude za lomljenje kostiju., ne samo su bila stvorena u jednom iznenadnom blesku, kao
onda kada su potrebni u te svrhe već i u svakom dru- ho se za boginju Atenu pričalo da je iz Zev$Ove glave
gom trenutku. A kad je već jednom bio u stanju da iskočila "eć potpuno izrasla, moramo pretpostaviti
to čini, čovek je postepeno poceo otkrivati, odabirati da su im prethodile hiljade godina sporog razvoja
o kojima mi ne znamo apsolutno ništa. U to vreme
poslednji ledeni period u Evropi bližio se kraju (a
bilo je najmanje još tri prethodna, koji su se smenji\·ali
ll. Ranjnu· bizcm (pećinska slika). s periodima suptropske toplole u intervalima od oko
Oko 15000-10000 pre n. t. AlamiI"lll, Spanija 25000 godina), pa je klima između Alpa i Skandinavije
bila slična klimi današnjeg Sibira ili Aljaske. Ogromna
stada in·asa i drugih velikih biljoždera lutala su
r;lmicama i dolinama u kojima su ih vrebali i na-
padaJi kn·oločni preci današnjih l3\'ova i tigrova
- a i naši preci. Ti ljudi su za svoje prebivalište
birali pećine ili zaklone ispod stena. Velik broj ovih
naseobina otkriven je uglavnom u Spaniji i jugo-
zapadnoj Francuskoj; na temelju razlika među oru-
đem i drugim ostacima koji su tamo nađeni, naučnici
su podelili .pećinskec ljude na nekoliko skupina;
svaka od njih je dobila ime po karakterističnom na-
lazištu, a po svojim obdarenim umetnicima i znatnoj
ulozi koju je umetnost, verovatno, igrala u njihovom
žh·otu, naračilO se ističu takozvani Orinjačani i
j\1agdalenci.
Najznačajnija dela paleolitske umetnosti su sli-
ke životinja, koje su urezane, naslikane ili iskle-
sane na kamenim zidovima petina, kao. na primer,
izvanredni Ranjeni bizoll iz pećine Altamire u se-
vernoj Spaniji (sl. ll). Zivotinja koj:) izdiše sru.sHa

lIi ... GIH I RITUA L


gore: 12. !'cćinsk.e slike. Oko 15000-10000. pre n. e
Lascaux (Dordonja), Francuska
levo: 13. Cmi bik (detalj sa pećinske slike).
Oko 15000-10000. pre n. e. Lascaux (Dordonja),
Francuska

fine u pojedinostima, životinje naslikane u pećini u


Lascauxu u Dordonji u Francuskoj (sl. 12, 13). Bi-
zon, jelen, konji i goveda trče po zidu i tavanici u
neobuzdanom mnoštvu, neki samo ocrtani crnom
bojom, drugi celi slikani svetlim zeml janim bojama,
ali svi puni istog onog neverovatnog osećanja života.
Kako se razvila ova čudna umetnost? čemu je
služila? I kako je mogla da se očuva netaknuta toliko
hiljada godina? Na poslednje pitanje se dosta lako
može odgovoriti - jer slike se nikada ne nalaze
blizu ulaza u pećinu, gde bi bile pristupačne oku (i
razaranju), već samo u najmračnijim kutovima, i što
dalje od ulaza. Do nekih se može stići samo puzeći,
a put do njih je tako zamršen da bi svako bez is-
kusnog vodiča začas zalutao. Pećina u Lascauxu,
što je veoma karakteristično, otkrivena je pukim
slučajem 1940. godine. Otkrili su je neki detaci
čije je pseto upalo u jamu koja je vodila II podzemnu
dvoranu. I tako skrivene u utrobi zemlje, koja ih
čuva od slučajnog uljeza, te su slike morale imati
namenu daleko ozbiljniju od puke dekoracije. I zaista,
nema ni najmanje sumnje da su stvarane kao sastavni
deo magijskog obreda koji je trebalo da obezbedi
uspešan lov. Mi to zaključujemo ne samo po njihovom
skrovitom smeštaju i po crtama koje treba da pred-
stavljaju koplje ili strele, često uperene na Životinje,
već i po čudnoj zbrci u kakvoj su životinje naslikane
se na zemlju jer njene noge nisu više u sranju da jedna preko druge (kao na sl. 12). Za ljude starijeg
nose težinu tela, ali čak i u tom stanju potpune kamenog doba očigledno nije postojala jasno povučena
bespomoćnosti glava je oborena u odbranu od ko- granica izmedu slike i m'arnosti j slikajući životiniu
palja lovaca koji joj prete iz donjeg levog ugla - želeli su da se i sama životinja nađe u njihovom do-
kakva živa slika i kako puna života! Zadivljeni smo mašaju, a tubijajućic mislili su da su ubili i životni
ne samo oštrom opservacijom, sigurnim snažnim duh životinje. I stoga, &mrtvac slika (ona nad ko-
crtežom, prefinjeno kontro!isanim senčenjem koje jom je bilo izvršeno obredno ubijanje) nije više imala
oblicima daje oblinu i plastičnost, već možda joo nikakvog značaja, pa se na nju nije obraćala pažnja
mnogo više snagom i dostojanstvom tog stvorenja kada je trebalo ponoviti čaroliju. A čarolija je i
na izdisaju. Isto su tako impresivne, iako ne tako pomagala, u to možemo biti sigurni; lovci čija je

MAGIJA I RITUAL I 19
mIO; 14. Nugu !tlllu. Ok.... 1)()O()-IOOOO
pre n.c. Uklesana II sIeni, prirodna
veličina. PečinaLa MadeJdne, Penne,
(Tarn), Francuska

dolt: 15. Rill/Illna igrll ('f).


Oko l5CXlO--lOOOO pre n.c.
Uklesano II sIeni, visina figura
oko 2S crn. Pečina II Addauri,
Monte Pellegrino (Palermo)

njihovog prisustva. a poznato je i da ljudi cepaju foto-


grafije osobe koju omrznu.
No. bez obzira na to ostaje još puno pitanja o pe-
ćinskim slikama koja nas zbunjuju. Zašto su morale
b iti na tako nepristupačnim mestima? Zar lovačka ma-
gija kojoj su služile nije mogla biti obavljena i pod
vedrim nebom? I zašto su tako čudesno životne?
Zar magija ne bi bila isto tako delotvorna i da je obav-
Ijena na manje realističnim slikama? Znamo za bezbroj
kasnijih primera magije koja je zahtevala samo naj-
grubiju i najšematskiju predstavu. kao što su dva
ukrštena štapića umesto ljudske figure.
Možda bi trebalo da umagdaJenskim pećinsk im
slikama vidimo poslednju fazu jednog razvoja, koji
je počeo kao obična magija ubijanja, kad je krupne
divljači bilo u izobilju, ali je promenio značenje kada
je životinja bilo manjc (ima potvrda da su sc velika
stada povukla na sever kada je klima u srednjoj Evropi
postala toplija). U Altamiri i Lascauxu, dakle, glavna
namena možda više nije bila da se životinje tubiju«,
već da se tnapravec - da se poveća njihov broj.
Nisu li Magdalenci možda mislili da magije treba
da obavljaju u utrobi zemlje, jer je i sama zemlja nešto
ži\'o i jer se iz njene utrobe rađa sav ostali život?
Ovakva misao nam je poznata jz kultova zemnih bo-
žanstava kasnijih vremena; nije isključeno da ona vodi
poreklo jo~ iz starijeg kamenog doba. Ako je tako,
to bi nam pomoglo da objasnimo izvanredan realizam
pećinskih slika, jer će slikar koji veruje da zaista
Istvarat životinju verovamo više težiti za ovom oso-
binom nego onaj ko samo slika neki lik radi ubijanja.
Neke petinskc slike, čak, pružaju i objašnjenje za
poreklo ove tradicije o magiji plodnosti: u većem broju
primera oblik životinje kao da je bio nametnut pri-
hrabrost bila tako pojačana morali su sa više uspeha rodnim oblikom stene, tako da se oblici njenog tela
obarati ove ogromne životinje svojim primitivnim poklapaju sa ispupčenjima, a obrisi prate žile i puko-
oružjem. Emocionalna osnova magije ove vrste ni tine koliko god je to mogućno. Svi mi znamo kako
danas još nije sas\'im mma. Snimke onih koje volimo u svojoj uobrazilji katkad vidimo svakojake slike u
mi nosimo u lisnici jer to u nama stvara osećanje s lučajnim formacijama oblaka ili mrlja. Lovac iz

20 I MAGIJA I RITUAL
kamenog doba, čiji je duh bio opsednut mislima na je potpuno izostavljena zbog nedostatka JSaradnjet
krupnu divl jač od koje je zavisio njegov opstanak, prirodne površine. Možemo samo da nagađamo
morao je još pre biti sklon da ugleda takve životinje kakav je ritual bio vezan za ovaj lik. Međutim, po-
dok je zurio u kamene zidove pećine i da prida duboko stojanje pećinskih obreda koji se odnose kako na plod-
značenje svom otkriću. Možda je najpre prosto po- nost ljudi, tako i životinja, potvrđeno je reklo bi
j ačavao obrise takvih slika komadom ugljena iz vatre, se jedinstvenom grupom paleolitskih eneža otkrive-
kako bi i drugi videli to lto je otkrio. Coveku pada nih nedavno na zidovima pećine Addaure blizu Pa-
na um i misao da su pojedinci koji su pokazali naro- lenna na Siciliji (sl. 15). Te slike, urezane u stenu
čite sposobnosti za otkrivanje takvih slika dobijali brzim i sigurnim potezima, prikazuju ljudske figure
specijulni statuS umetnika - čarobnjaka j da su bili u pokretima koji podsećaju na igru dok se pored
oslobađani opasnosti stvarnoga lova kako bi usa\iTŠ3- njih nalaze neke životinje; ovde, kao i uLascauxu,
vali svoje slikovne lovove, dok najzad nisu naučili opet nalazimo nekoliko slojeva slika koji su rađeni
da prave slike uz minimalnu ili nikakvu pomoć tih jedni preko drugih.
slučajnih formacija, mada im je takva pomoć i dalje Osim velikih pećinskih slika, ljudi mlađeg pale-
bila dobrodošla . Izvanredan primer takvog stvaralač­ olita radili su i male crteže i rezbarije u kosti, rogu
kog procesa jeste znamenita Naga žena iz pećine ili kamenu, vešto srezane uz pomoć sitnog oruđa
La Madeleine kod Pennea (sL 14), jedan od retkih od kremena. Cini se da su i ovi crteži rezultat ot-
primeraka ljudske figure II paleolitskoj umetnosti krivanja i razrade slučajnih s ličnost i ; u ranijem stup-
(ljudska plodnost, očigledno, nije bila toliko gorući nju ljudi kamenog doba zadovoljavali su se time da
problem koliko je to bila životinjska plodnost). Noge sakupljaju oblutke (a verovatno i druge sitne manje
i trup su isklesani iz prirodnih grebena stene, tako trajne predmete) u čijem su prirodnom obliku videli
da se čini da se oblici skoro neprimetno rađaju iz predstavne odlike koje su ih činile tmagijskim«; odjeci
kamena. Desna ruka se jedva vidi, a glava kao da takvog gledanja osećaju se lepo j u potpunije obrađe­
nim komadima kasnijih vremena. Takozvana Vilen-
dorfska Venera iz Austrije (sl. 16), jedna od nekoliko
16. Vilendorjflta Vnura. Oko 15000-10000. pre n. e. ženskih figurina plodnosti, sva je u jednoj loptastoj
Kamen, visina I I cm. Prirodno-istOrijU:i muzej, Beč okruglini koja podseća na one jajolike tSvete oblutke«.
A kompaktnost i izrazitost obrisa majstorski nači­
njenog Bizona (sl. 17) od irvasovog roga ostvarena
je zahvaljujući, delom, konturama pljosnatog komada
roga od koga je izrezan. On je dostojan drug prekrasnih
životinja iz Altamire i Lascauxa.
Umetnost kamenog doba u Evropi, onakva kakvu
je danas poznajemo, izraz je najviših ostvarenja jed-
nog načina života u kome je ubrzo potom došlo do
opadanja. Skoro savršeno prilagođena uslovima le-
denog doba koje se povlačilO, ona nije mogla da
ih nadživi. U drugim delovima s,·eta starije kameno
doba ustupalo je mesto novim razvojnim kretanjima
između 10000 i 5000 godine pre n.e., osim manjeg
broja izuzetno negostoljubivih oblasti, u kojima je
starije kameno doba nastavilo da živi, jer nije bilo
ničeg da mu se suprotstavi ili da ga uništi. Bušmani

17. Bi:en iz pecne La Madeleine pored Les Eyzies


(Dordonja). Oko 15()()()-10000. pre n. e. Irvasov rog.
Muzej narodnih starina, St-Germain-en-La),c,
Fn.ncuska
18. Vrallwpljt JJI
probada kmgurt,
domorodaćkoslikarslI'o
iz zapadne Amhemove
Zemlje, sel'erna
Australija. Oko 1900.
Kora od drveta

hranu - što je bio jedan od zaista epohalnih do-


gađaja u ljudskoj istoriji. Paleolitski čovek živeo je
u Južnoj Africi i starosedeoci Australije jesu - iJi su nestalnim životom lovca i skupljača hrane. 2eo je
bar donedavno bili - poslednji ostaci te prvobitne tamo gde je priroda sejala i tako je bio prepušten
faze čovekovog raz\'oja. Čak i njihova umetnost ima na milost i nemilost silama koje nije mogao ni da
nesumnjivo crte koje su karakteristične za umetnost razume, niti da savlada. Ali sada, pošto su naučili
paleDIita; ako se posmatra Crtež na kori drveta iz kako da obezbede sebi hranu svojim trudom, ljudi
severne Australije (sl. 18), koji je raden s manje vcšti- su se naselili u trajnim seoskim zajednicama; nova
ne nego pećinske slike u Evropi, može se zapaziti disciplina i red ušli su u njihov život. U tome je,
slično interesovanje za pokret i oštro zapažanje poje- dakle, ona osnovna razlika između mlađeg kamenog
dinosti (Uključujući i frendgensku slikU' unutrašnjih doba ili neolita i starijeg, bez obzira na to što je Iju-
organa samo što je ovde lovačka magija usredsređena dim3 k3men još uvek bio glavni materijal za oružje
na kengura. a ne na bizona. i oruđe. Sa novim načinom života došlo je i do nekih
novih važnih zanata i pronalazaka mnogo pre prve
pojave metala: grnčarija, tkanje i predenje, osnovne
OD LOVA KA ZEMLJORADNJI metode građevinskih konstrukcija ođ drveta, opeke i
kamena. Mi sve to znamo po materijalnim ostacima
Ono što je dovelo do završetka starijeg kamenog neolitskih naseljll koja su bila otkrivena iskopavanji-
doba nazvano je neolitskom revolucijom. A to je ma. Tu je rađeno tehnički sve usavršenije i po obliku
zaista i bila revolucija, mad3 je trajala više hiljada sve lepše kameno orude i bezbroj varijanti zemljanog
godiM. Počela je na Bliskom istoku. oko 8.000. posuđa čija je pO\Tšina pokrivena apstraktnim orna-
godina pre n.e., kada su ljudi prvi put s uspehom mentima. Ali, ti nam ostaci, po pravilu, veoma malo
pokušali da pripitome životinje i proizvode zrnastu kazuiu o duhovnom stavu neolitskog čoveka; tu nema
skoro ničega što bi se moglo uporediti sa slikarstvom
ivajarstvom pllleolita. Pa ipak je prelazak od lo\'a na
zemijoradnju morao biti praćen dubokim promenama
19. Gipsom obložena lobanja iz neolita. u čoveko\'om gledanju 03 sebe i na svet, i skoro je
Oko 7000-6000. pre n. e. Jerihon, Jordan nemoguće poverovati da co nije našlo izraza u umet-
nosti. Verovatno da postoji jedno obimno poglavlje
o razvoju umetnosti koje je za nas izgubljeno prosto
zato što su neolitski umetnici radili u drvetu ili dru-
gim vrstama trošnog materijala. A možda će nam i
buduća iskopavanja pomoći da popunimo ovu prazni-
nu. Jedan kratak pogled, koji nas samo muči pokazu-
jući nam šta Je još uvek izvan mrleg domašaja, pružaju
nam najnovija otkrića u praistorijskom Jerihonu,
među kojima se nalaze skupine veoma impresivnih
skulptura ljudskih glava iz vremena između 7000.
i 6000. godine pre n.e. (sl. 19). To su stvarne ljud-
ske lobanje kojima je lice bilo trekonstruisanoc u
obojenom gipsu, sa komadima morskih školjki umesto
očiju . Finoća i preciznost modelovanja, blaga grada-
cija povrlina i bora, osećanje odnosa između kostiju
i mesa sami po sebi su već značajni, bez obzira na
neverovatno rani datum. Staviše, crte lica ne prika-
zuju jedan jedini tiPi svaka lobanja ima strogo
individualno obeležje. Tu, dakle, imamo jedini
primer krupne plastike koji nam je poznat iz perioda
između mlađeg paleolita, koji se završava negde
od 10000. godine pre n.e., i najstarijih spomenika
F,:20.Zidikullizranogneol.ita.
Oko 7~. pre n. e. Jerihon, Jordan
demo gor~ .. 21. Dolmen. Oko 1500. pre n. C.
Carnle, Bretanja, Francusb
dullO, S1fdina i dol, .. 22, 23. Stonehenge.
Oko 1800-1400. pre n. e. Prećnik kruga 29,6 m,
visina siene iznad zemlje 4,1 1 m. Salisbury Plain,
Wiltshire, Engleska

mesopotamske umetnosti iz vremena oko 3500. do


3000. godine pre n.e. l ako inače veoma tajanstvene,
ove glave jasno ukazuju na ovu poslednju - meso-
potamsku umetnost (up. sl. 72); one su prvi nago-
veštaj pometne tradicije koja će se nastaviti nepre-
kidno sve do pada Rimske imperije. Za razliku od
paleolitske umemosti, koja se razvila iz percepcija
slučajnih slika, jerihonske glave imaju za svrhu ne
da tstvaraju. život već da ga nastave posle smni za-
menjujući prolazno telo trajnijim materijalom. Prema
okolnostima pod kojima su te glave bile nađene, na-
gađamo da su one postavljane na površinu zemlje, pokolenja, pa ga ie trebalo umiriti i držati pod
a da su tela bila sahranjena ispod kućnog poda; naj- svojom vlašću. Sačuvane glave bile su, tk10pke
verovatnije je da su pripadale poštovanim precima, čije za duhov~, koje su imale da ih zadrže u njihovom
je blagotvorno prisustvo na taj način bilo osigurano. prvobitnom boravištu. One, tako, izražavaju u vidlji-
I paleolitski čovek je sahranjivao svoje mrtve, ali mi vom obliku osećanje tradicije, porodičnog ili plemen-
ne znamo kakve je ideje on povezivao sa idejom groba: skog kontinuiteta, koji razdvajaju sedelački život
da li je smn bila prosto povratak u utrobu majke zeml;oradnika od. lutalačke egzistencije lovaca. A
zemlje, ili se u njoj krila i neka misao o životu S one neolitski Jerihon bio je najautemičnija zaiednica
strane groba? Jerihonske glave, s druge strane, name- stalno naseljenih ljudi: ti ljudi koji su čuvali lobanje
ću pomisao da je neolitski čovek verovao u duh ili svojih predaka stanovali su u kamenim kućama sa
dušu, čije je sedište bilo u glavi, i koja je mogla da lepim popločanim dvorutima unutar utvrdenog grada
nad.žhi telo i zadrži moć nad sudbinom kasnijih zaštićenog zidovima j kulama grube građevinske

MAGIJA I RITUAL I 23
konstrukcije (sl. 23), Cudno je ipak ~to oni nisu imali je upravo prema tački na kojoj se sunce rada na dan
grnčariju; tehnika pečenja zemlje u pećima pronadena dugodnevnice {Ictnja solsticija}, pa je, prema tome,
jc, reklo bi sc, tek kasnije, sigurno služila kultu sunca. Da li se ovaj spomenik
U vreme kada je Bliski istok već postao kolevka može nazvati arhitekturom stvar je definicije: mi
civilizacije (biti civilizovan znači, pre svega, žh'eti smo danas skloni da pod arhitekturom razumemo
kao stanovnik grnda). neolitska revolucija u Evropi pojam zatvorenih enterijera, ali, postoje i arhitekti
napredovala je mnogo sporijim tempom, U vreme oko pejzaža, projektanti \'nO\'a i igrališta; isto tako, nismo
3000, godine pre n,e, uticaji sa Bliskog istoka počeH skloni da odreknemo status arhitekture pozorištUna
su da se šire duž severne obale Sredozemlja, ali se- pod vedrim nebom i sponskim stadionima. .~10žda
verno od Alpa ti uticaj i su postali osemiji tek mnogo bi trebalo da to pitamo stare Grke, koji su skovali ovu
godina kasnije, U srednjoj i severnoj Evropi malo- reč. Za njih je .arhi-lektura. znaćila nešto više nego
brojno stanovništvo živelo je jednostavnim plemenskim obična ttektura. (to jest »konstrukcija. iH .zgrada.)
životom malih seoskih zajednica i pošto su bronza - isto kao Što je arhiepiskop viši od episkopa ili arhi-
i gvožde uUi u upotrebu. sve do na nekoliko stotina nevaljalac veći nevaljalac od ne\'aljalca - dakle gra-
godina pre početka naše ere, I tako neolitska Evropa devinu koja je uzdignuta iznad čisto prak tične svako-
uopšte nije dostigla onaj društveni stupanj koji je dnevne građevine s\'ojim razmerama, stilom, trajnošću
stvorio arhitekturu Jerihona, Umesto toga. mi tu ili uzvišenošću namene. Grk bi, prema tome, sigurno
nailazimo na monumentalne kamene gradevine raznih priznao i SlOnehenge za arhitekturu. Pa i mi ćemo s
vrsta, koje se zovu megalitskim ZiltO Sto su načinjene lakocom učiniti to isto ako podemo od toga da nije
od ogromnih komada stenja slaganog bez maltera, neophodno zaltJarati prostor da bismo ga ograničili
One su bite zidane u religiozne svrhe, a ne u S\'etovne ili naglasili, Ako je arhitektura tUmetnost oblikovanja
i utilitarne; strahovit<! i udružene napore koji su za prostora prema ljudskim potrebama i težnjama.,
to bili potrebni mogao je zahtevati samo autoritet onda je SlOnehcnge više nego ispunio uslov.
vere - vere, koja je skoro doslovno zahtevala da se
pokrenu planine. Čak i danas te megalitske građevine
odišu nečim natčovečanskim, što uliva strahopošto- PRIMITIVNA WytETNOST
vanje, kao da su dela neke izumrle rase divova. Neke
od njih, poznate kao dolmeni, grobovi su, .kuće mn- Kao što smo videli, ima nekoliko ljudskih skupina
vih', sa zidovima od uspravno postadjenog kamenja za koje je starije kameno doba trajalo sve do današnjih
i jednom jedinom džinovskom kamenom pločom dana, Grupe ljudi koje su još uvek zadržale način
umesto krova (sl. 21), Druge, takozvani kromlesi, života ljudi iz mlađeg kamenog doba mogu se lakše
predstavljaju mesta za oba~'ljanje verskog kulta. naći. Medu njih spadaju sve takozvane primitivne
Kromleh u Stonehengeu u južnoj Engleskoj (sl. 22, Zajednice Tropske Afrike, ostrva u južnom Pacifiku
23) sastoji se od velikog prstena načinjenog od ra\,- i obeju Amerika. ,Primitivan. je malo nesrećan izraz:
nomerno rasporedenih usprnvnih kamenih balvana on navodi na pomisao - sasvim pogrešno - da ta
koji nose horizontalne ploče (nadVT3tnike) i dva unu- društva predstavljaju prvobitno stanje čovečanstva
trašnja slično obeležena prstena sa kamenom nalik i tako dobija razne protivrcčne emocionalne prizvuke.
na oltar u središtu, Celokupna građevina orijentisana Međutim, pošto nijedan drugi izraz ne bi bolje po-
služio, nastavićemo da se služimo izrazom primith'an
kao pogodnom oznakom za način života koji je preživeo
neolitsku revoluciju, ali ne pokazuje znake evolucije
24. Gipsom oblokn.a lobanj1, i;j: oblasti reke Sepik, u pravcu .istorijskih, civilizacija. To znači da su pri-
NO\'a Gvineja, XIX vc:k. Britanski muzej, London mitima društva u suštini zemljoradničb i autarkičnu;
njihove društvene i političke jedinice su selo i pleme.
a ne grad i država; ona održavaju kontinuitet života
običajima i tradicijom, bez pomoći pisanih izveštaja
i zato su tako malo S\'esna sopstvene istorije, Citav
obrazac primitivnog života je statičan, bez unutrašnjih
težnji za promenom i ekspanzijom, koje smatramo
bitnim u našoj živomoj shemi. Primiti'ma društva
pokazuju tendenciju ka strogom izolacionizmu i
defanzivi prema uljezima; ona predstaVljaju ustaljenu
ali malo sigurnu rnmotcžu izmedu čoveka i njegove
okoline, nesposobnu da preživi dodir sa gradskom ci-
vilizacijom. Većina njih je bila tragično nemoćna pred
os\'ajačima sa Zapada. ,\kđutim, u isto vreme, kul-
turno naslede primitimog čoveka obogatilo je naše;
njego\'e običa.je i \'erovanja, n)egov folklor i muziku
zabeležili su etnolozi, a atav zapadni s\'el pohlepno
skuplja dela primiti\'ne umetnosti i divi im se,
Nagrade za ovu pažnju ukazanu svetu primitivnog
čoveka mnogostruke su. Jedna od njih je bolje razu-
mevanje početaka naše kulture u neolim Bliskog 25. Mu1kajigllr(J nalkriljetll,l Pli«nn. iz: oblasti reke Sepik,
istoka i Evrope. Iako je materijal na kome se zasniva Nova Gvineja. XIX-XX vek. Drvo, viiina 1,22 m.
Umetnička tbirka Valingtonovoi univerziteta, St. Louis
naše poznavanje primitivnog društva i njegovog života
skoro bez izuzetka sasvim novog datuma - veoma
mali broj je stariji od sedamnaestog veka - on poka-
zuje upadJjive analogije sa neolitom daleke prošlosti
i, naravno, mnogo je bogatiji. Tako je značenje kulta
lobanje u Jerihonu osvetljeno bezbrojnim paralelama
u primitivnoj umetnosti. Najbliža se, što je zaista
čudno, nalazi u oblasti reke Sepik na Novoj Gvineji
gde su sve donedavno lobanje predaka (i značajnih
neprijatelja) bile obradene na isti način, uključujuci
i upotrebu šl:.oljki umesto očiju (sl. 24). A ovde znamo
da je njihova namena bila da se . uhvate uklopkuc
duhovi mrtvih i da se tako stekne vlast nad njima.
S druge strane, jerihonski. kult se verovatno umno-
gome razlikovao od novogvinejske verzije, jer obrađene
lobanje iz oblasti reke Scpik nisu onako realistički
modelirane kao jerihonske; identitet preminuloga
ustanovljen je plemenskim §arama naslikanim na licu,
a ne portretnom sličnošću. lbog ncub1aženog divljaštva
izraza nama je teško da u njima vidimo umetnička
dela, iako ona otelotvoruju isto ono verovanje kao i
izvanredne drvene skulpture predaka iz iste oblasti,
kao što se vidi na slici 25. Najvažniji deo kompozicije
je glava sa prodornim, ukočenim očima od školjki,
dok je telo - kao i uopšte u primitivnoj umetnosti
- svedeno samo na ulogu običnog nosača. Udovi
nagoveštavaju položaj embriona u kome toliki primi-
tivni narodi vole da sahranjuju s\'('lje pokojnike. Ptica
raširenih velikih krila koja se pomalja iz glave pred-
stavlja vitalni duh pretka ili životnu snagu; sudeći
po izgledu, to je po svoj prilici tropska roda ili kakva
druga morska ptica poznata po sposobnosti letenja.
Kjeno stremljenje u vis, u suprotnosti sa ukočenom
ljudskom figurom, stvara upečatljivu sliku - i čudno
prisnu, jer i u našoj tradiciji postoji . ptica dušc_,
počev od goluba Svetog duha do albatrosa Drevnog
moreplovca, pa odjednom otkrivamo kako skoro i
protiv svoje volje reagujemo na umetničko delo koje
nam se na prvi pogled možda čini i nerazumljivo i 26. Kameni kipovi. XVII vck ili ranije.
Visina oko9m. Akivi, Uskrinja OStrva
neprivlačno.
Obožavanje predaka je najtrajnija crta s",ih primi-
tivnih religija i najsnažnija kohezivna snaga u primi-
tivnom druhvu, ali, kako se primitivni svet sastoji od
velikog broja izolovanih plemenskih grupa, ono se
jaVlja u bezbroj različitih oblika, a njegov umetnički
izraz je još raznovrsnij i. Na Uskršnjim ostrvima, na
primer, nalazimo ogromne figure predaka isklesane
u vulkanskoj steni (sl. 26). I ovde su opet svi
napori usredsredeni na lice - u tolikoj meri da
su telo i potiljak potpuno izostavljeni. Ove velike
kamene glave sa izduženim, uglastim licima kao da
su rezultat podsticaja srodnog onome koji se krije
iza megaIitskih spomenika u Evropi. Među do-
morodačkim plemenima u Gabonu, u Ekvatorijalnoj
Africi, lobanje predaka čuvaju se u veJikim sudovima
koje štiti velika klesana figura, kao u nekom zajednič­
kom prebivaliJtu predačkih duhova. Na slici 27. pri-
kazan je jedan takav čuvar u obliku koji je tradiciona-
lan među Bakotama. Ovom plemenu, kao i mnogim
drugima duž zapadne obale Centralne Afrike, bili

MAGIJA I RITUAL I 25
fur'; 27. Figu,.. čul1ln, iz oblasti Bakota, Gabon. XIX-XX vck.
Drvo pokriveno mcsingom, visina 76 cm. Etnografska ~birka
Univerziteta u ZUrichu

dwro furI; 28. Figura ČUvani, i~ oblasti Bakota, Gabon,


Ekvatorijalna Afrika. XIX-XX \'(k. Dn'o pokriveno
mesingom i bakrom, visina 67 cm. Zbirka OIaries
Ranon, Pariz

duoo: 29. Por/rtl muIkar~(l, i~ Ifa, Nigerija. XII \'Ck.


Bronza, visina 34 cm. Zhirka Oni iz !fa

su poznati neki obojeni metali, ali ne i gvožde, tako


da su njegovi umetnici umeli da prevuku te slike čuvara
listovima uglačanog mesinga, dajući im na taj način
naročitu važnost. Ova figura je značajan primer geo-
metrijske apstrakcije, koja se u "ećoj ili manjoj meri
javlja u celoj oblasti primitivnih umetnosti. Izuzev
gla\'e, sve ostalo je svedeno na jedan jedini plan;
telo i udovi su savijeni u §upa1j romboidni oblik,
a frizura se sastoji od dva kružna segmenta. Lice
je, nasuprot tome, predstavljeno konkavnim ova-
lom, u kome su smcltena dva sferična oka i nos u
obliku piramide kao usred suda. Predmet u celini
deluje mimo, disciplinovano i harmonično - kao
fino uravnotežen niz oblika, tako neupadljivih da bi
čovek sve zajedno mogao shvatiti kao čistU deko-
raciju, a o\,aj čuvar, verovatno, nije trebalo nikoga
da uplaji, Plemenske tajne se nerado otkrivaju, pa
nam zatO postojeći izve§taji ne pričaju mnogo atatnom

26 MAGIJA I RITUAL
značenju čuvara u plemenu Bakota. Medutim, izgleda
razumno da se njihovo toliko veliko udaljavanje od
prirode - kao i apstraktne tendencije primitivne
umetnosti uop!te - objasni kao pokušaj da se saop!ti
trazličitosu sveta duhova i da se odvoji od sveta
svakodnevnih pojava onoliko striktno koliko to samo
dozvoljava umetnikova uobrazilja. Lepo! Ali, kako
da objasnimo razne stupnjeve apstrakcije u primitivnoj
umetnosti? Treba li da pretpostavimo da veća apstrakt-
nost oblika nosi u sebi i značenje i veće tSpirirual-
nosti.? Ako je tako, da li razlike izmedu figura u
plemenu Bakota i plemenu sa reke SepiJ.: izražavaju
istu toliku razliku u kultu predaka iz koga su one po-
tekle, ili možda ima i drugih faktora koje treba uzeti
u obzir?
U stvari, čuvari plemena Bakota daju nam dobar
test za ove pretpostavke. Medu velikim brojem ovak-
vih sakupljenih čuvara razlike su znatne, iako svi ne-
sumnjivo pripadaju jedinstvenom tipu sa potpuno
istom namenom. N:d drugi primerak (sl. 28) je skoro
identičan sa prvim, izuzev glave, koja uporedenju
s pn om izgleda skoro jezovito realistična; lice je jako
ispupčeno, a ne izdubljeno, a svaka pojedinost nesum-
njivo ima predstavno značenje. Ovo lice otvorenih usta
punih šiljatih zuba očigledno je napravljeno da zastraši,
Ovde je u pitanju figura čuvara koji zaista vrši svoju
funkciju. Medutim, reakcija pripadnika plemena nije
ista kao i naša, jer je po njihovom mišljenju i ona
apstraktnija figura bila isto tako prihvat1ji\'a. Kaka\'
je onda odnos izmedu njih dve? Verovatno su bile
načinjene u različita vremena, ali razmak nije mogao
biti veći od jednog ili dva stoleća, pooto drvena skulp- 30. S1!iraf u 'Dt,
il Benina, Nigerija. Kraj XV I -
tura ne traje dugo u tropskim uslovima, a evropski poćctak XVIII veka. Bronza, visina 63 cm. Muzej
putnici, koliko je nama poznato, počeli su da donose primitivne umetnosti, Njujork
sa sobom čuvare iz plemena Bakota tek od 18. veka.
U svakom slučaju, s obzirom na izrazito konzervati\'nu
prirodu primitivnog društva, tdko bismo povero\'ali
da je kult predaka kod plemena Bakota pretrpeo bilo
kakve veće promene u vremenskom razdoblju koje poznato, nijedna kopija nikad nije potpuno vern3
deli sliku 27 od slike 28. Koja je od njih bila prva, ili modelu; držeći se osnovnih obrisa tradicionalne she-
- da pitanje postavimo malo opreznije - koja pred- me, vajar iz plemena Bakota uživao je izvesnu slobodu,
stavlja stariju i originalniju veiliju? Slika 28 sigurno, jer ni dva od velikog broja sačuvanih figura čuvara
poštO ne možemo zamisliti kako bi se njeno realistično nemaju isti sklop lica. Možda su od njega, tak, i ote-
lice razvilo iz oskudne geometrije slike 27. Linija čekivali te male varijacije, da bi se novostvoreni čuvar
razvoja vodi, dakle, od slike 28 ka slici 27) od predstave razlikovao od onoga koga je zamenio, Svaki pokret
ka apstrakciji (a za to imamo i mnoge prelazne pri- ili oblik koji se beskrajno ponavlja pokazuje sklonost
mere), Ova promena odigrala se, reklo bi se, dok je da izgubi svoj prvobitni karakter - on postaje s\·e
religiozna predstava ostala ista. Smemo li onda pret- osnovniji, uprošćeniji, apstraktniji. To vrlo dobro
postaviti da je kod primitivnog umetnika i njegove zapažamo na ideografima kin~ko g pisma; i ono se
publike postojalo interesovanje za apstrakciju radi na početku sastojalo od majušnih slika, ali su one
nje same? To ne zvuči verovatno. Za tO postOJi, po ubrzo izgubile svaki trag svog predsta\'Oog porekla
mome mišljenju, mnogo prostije obj~njenje: s\'e i pretvorile se u čiste znake. Jsti preobražaj, mada
izrazitija apstrakcija koju zapažamo na čuvarima u ni izdaleka tako dalekosežan, može se pratili na Bako-
plemenu Bakola potekla je iz beskrajnog ponavlja- ta-čuvarima; oni su postajali sve jednostavniji i apstrakt-
nja. Mi ne znamo koliko je takvih čuvara bilo istovre- niji, jer je to bio jedini pravac u kome su se mogli
meno u upotrebi, ali broj je morao biti prilično velik, razdjati. Ono što se s njima desilo moglo bi se nazvati
jer je svaki čuvar imao pod sobom sud sa ne vi~e od .apstrakcijom putem razmnožavanja u okviru istog
desetak, dvanaestak lobanja. Kako je njihov vek traja- soja•. Razmotrili smo ovako opširno ovaj proces zato
nja bio ograničen, morali su ih menjati u čdćim inter· što on predstavlja osnovnu karakteristiku neolita
valima, a konzervadvno raspoloženje primitivnog i primitivne umetnosti, premda ga ne možemo uvek
društva zahtevalo je da svaki novi čuvar bude urađen tako jasno videti kao u slučaju Bakota-figura. Ali,
po uzoru na svoga prethodnika. Medutim, kao što je moramo dobro paziti da ne zauzmemo negativno

MAGIJA I RITUAL I 17
stanovište prema ovahom lrazmnožavanju., U njemu glavice, zasnivao S\'oj autoritet na postavci da su mu
ima puno opasnosti, naravno, ali ono vodi i ka stva- ga dale natprirodne sile; on vlada ' po milosti božjoj. ,
ranju bezbrojnih varijanti novih i drukčijih zamisli, otelovl jujući božju volju u svojoj ličnosti, ili čak i prisva-
kako u umetnosti, tako i medu vrstama (o čemu svedoči ja status boŽ8nst\'a. I tako, za kraljevski autoritet ne
\'elik broj rasa medu psima, koje su rezultat razmnoia- postoje nikakve inherentne granice, ni etnićke, ni
\'anja II okviru iSlOg soja), Najzad, moramo imati na lingvističke, nili bilo koje druge. Svaki kralj jc, bar
umu da .apstrakcija putem razmnožavanja u okviru u teoriji, svemoćan. Prema lOme, njegova nadležnost
iSTog sojal poliče iz pošto\'anja primitivnog umetnika je ~ira i kompleksnija nego delokrug plemenskog po.-
prema nazličilOstil sveta duhova, jer ga to poštovanje glavice; on zalO mora i da zahteva mnogo veću posluš-
prisiljava da stalno ponaVlja istu shemu, Najzad, nost od svojih podanika, On to čini uz pomoć svoje
ako se on lati rada na jednom čuvaru predačkih Jobanja, vladajuće elite, plemstva, na koje prenosi jedan deo
jedini model kojim se može poslužiti jeste drugi takav svoje vlasti. Ono donosi bezbednost i red ostalom
čuvar, i on nije siguran da mu je posao pošao za stanovnistvu, koje u zamenu za 10 mora da izdržava
rukom ako te dve figure ne liče jedna na drugu, kralje\"ski d\'or i aristokraciju na taj način što im daje
Ovak\'o razmnožavanje slike u primitivnoj umet- jedan deo s\·ojih dobara i što im sluzi. Cstanova kraljev·
nosti može biti prekinuto na dva načina: može doći Stva, dakle, zahteva druŠt\·o podeljeno na klase, a
do prisilnog ubacivanja drugih plemenskih tradicija, ne samo slobodno udružene grupe porodica ili rodova
što je posledica migracija ili osvajanja, ili do stvaranja koji sačinjavaju pleme. Kraljevstvo znači pobedu grada
uslova koj ima će se fav(lfizo\'ali \'raćanje s\'etu vid- nad selom i tako predstavlja razvitak suprotan tenden-
ljivih pojava, Ovakvi uslovi vladali su neko vreme duž cijama razvoja seoske primitivne zajednict, Pobeda
obale Ek\'atorijaJne Afrike, nekoliko slOtina milja afričkih kralje\'ina nije u ovom smislu potpuna, pa
severozapadno 0<1 Gabona, Tamo je, zahvaljujući zato ni njihova nestabilnost, možda, ne treba da nas
dodiru sa istorijskim civilizacijama Sredozemlja, po- iznenadi. Presudan fakIOr bio je možda i to ŠtO one
niklo nekoliko domaćih kraljevstava, ali nijedno nije nisu stvorile ili prihvatile neki sistem pisanja.
bilo trajnije, Kralj je, za razliku od plemenskog po- Onko, postojale su na ivici istorijskih civilizacija

31. ~flll kojlllJtli,izoblasti Baluba, Kongo Kinbsi. 32, Maska, iz KIppela, Ll!tschcnt:ll, Svajcarska.
XIX-XX vd:, Drvo, \"isina 47 CIn, Kraljevski muzej XIX \d.. Drvo, \'lsina 46 CIn. Muzej Rietbcrg, Zurich
Centralne Afrike, Tcrvuercn, Belgija (ZbIrka E. y, d, Heydt)
33. Maska iz oblasti Bamenda, Kamerun. 34. Maska, sa poluostrva Gazelle, NO\'a Britanija.
XIX-XX vek. Drvo, visina 61 cm. XIX-XX vek. Korn od drveta,
Muzei Rietberg, Zurich (Zbirka E, v. d. Hc)'dl) visina 46 cm, Narodni antropološki muzej, Meksiko

i njihov uspon i pad poznati su nam samo sasvim ne ođ bronze, ono bar od terakote) dok su još nji-
delimično i nejasno. hovi subjekti bili u životu, i da su postale klopke za
U umetničkom pogledu, najimprcsivniji ostaci ovih duhove tek posle smrti vladara, dodav3njem njego\'e
iščezlih domorodačkih kraljevina jesu portretne glave kose. Svaka od ovih glava je, očigledno, jedinstvena
iskopane u Ifu, u Nigeriji. Neke su od pečene gline, i nezamenji\'a, Ona treba da traje večno, poSto je izra-
druge, kao prekrasni primerak na slici 29, od bronu. đena u teško obradivoj bronzi, a ne drvetu. Nije, dakle,
Tehnika livenja tzv .•moulage II cire perduet bila je - slučajno ~to glave iz Ira pokazuju mnogo veću sličnost
preneta iz Sredozemlja, ali je ovde primenjena s mnogo sa jerihonskim lobanjama nego sa predačkim figurama
veštine. Još više od njenog tehničkog sanšenm'a primitivne umetnosti, jer su vladari Ifa zaist3 preuzeli
iznenaduje, medutim, istančan i siguran realizam glave nešto od urbanih kvaliteta jerihonskog predačkog
iz Ifa, koju prikazujemo na slici 29. Lice je do krajnosti kulta.
individualno, a ipak tako skladno, plemenitog izraza, Tehnika obrade bronze iz Ifa bila je preneta u
da podseća na klasičnu umetnost Grčke i Rima (vidi kraljevinu Benin, koja je ponikla u istoj toj oblasti
tablu u boji 7 i sl. 236). U vreme kada je načinjena i i~čezla je tek u XVIII veku. Osim predačkih gla\'a,
ova glava, u XII veku, u Evropi se ne može naći ništa umetnici iz Senina stvorili su čitav niz različitih dela
slično po karakteru. Samo plemenske brazgotine po ko ja nemaju ničeg zajedničkog sa svetom duhova,
licu i rupice za pričvršćivanje kose i brade, kao i na- vet su služila glorifikaciji vladara i njegovog d\·ora.
mena sa kojom je bila stvorena - kult predaka - ve- SviralI/rog (sL 30) je karakterističan primerak te
zuju je za primitivnu umernost drugih krajeva. Glava p3rađne umetnosti. Meren merilima primitivne skulp-
iz Ifa zajedno sa njoj sličnima verovatno je sačinjavala ture uopšte, on izgleda izuzetno realističan, ali ako se
deo dugog niza portreta preminulih \'ladara, a upotreba meri umetnooću iz lfa, on, po naročitom naglašavanju
prirodne kose - verovatno kose uzete S3 glave onog gla\'e i geometrijskom upro~ća\'anju svake pojedinosti,
lica koje glava predstavlja - ubedljivo nameće pomisao otkriva s\'oje blisko srods[",'o sa plemenskim rezba-
da su ove glave bile pripremljene kao . klopke. za duho- rijama u drvetu,
ve pokojnika .Ali, kako se svaki vlad3lac odlikovao ličnim Cinjenica ~t(l je primitivni čovek vi~e bio sklon da
značajem, njihovi duhovi, za razliku od duhova ple- misli na duhove svojih predaka uzimajući ih ko-
menskih poglavica, nisu se mogli utopiti u bezlično, lektivno, kao ~to je tO činio pripadnik plemena Bakota,
kolektivno suštastvoj i zato, da bi .klopka' uspe§no a ne kao na pojedinačne individue, uopSte ne iznena-
delova la, svaka glava je morala da bude autenti- đuje s obzirom na čudno promenijivu prirodu njego-
čan POrtret, koji se jasno razlikuje od drugih. Mo- \'og religioznog \'ero\'anja. Ovo religiozno verovanje
gućno je, u stvari, da su te glave bile načinjene (ako nazvano je animizmom, jer za primitivni um u svakoj

MAGIJA I RITUAL I 29
kostime. Ove obredne igre potiču još iz starijeg kame-
nog doba (v. sl. 15), a ima nagoveStaja da su i životinj-
ske maske bile nošene već tada. U primitivnom društvu
ove ceremonijalne predstave imale su bezbroj shema
i bezbroj namena; a kostimi, U\'ek s maskama kao
glavnim delom. bili su isto tako raznovrsni i kompli-
ko\'ani. Ta opčinjenost maskom nije iščezla ni do
današnjeg dana. Mi se joo uvek osećamo uzbuđenim
kao da smo S1\'arno promenili identitet kada nosimo
masku u vreme Svih svetih ili .\tesojeda, a medu
narodnim n~njama evropskih seljaka donedavno je
bilo jo~ ostataka prehriUanskih ceremonija, u kojima
su učesnici oličavali demone svojim rezbarenim mas-
kama veoma primitivnog karaktera (v. sl. 32), .\taske
predstavljaju najbogatije poglavlje primitivne umet-
nosti; bogatstvo oblika, materijala i funkcija je skoro
bezgranično. Cak je i način na koji se one nose in'an-
redno raznolik, Medu njima ima maski koje predstav-
ljaju ljudska lica, počev od realističnih pa do naj-
fantastičnijih, zatim životinjskih maski ili kombinacija
jednih i drugih u svim oblicima koji se daju zamisliti.
Ima, takođe, maski koje nisu uopšte napravljene za
nošenje. "eć da budu samostalno izložene kao slike,
potpuno same za sebe. Nekoliko primeraka koji su
ovde reprodukovani samo su bledi nagoveštaj bo~
gatstva postojećeg materijala. ~jihovo značenje se
retko mo:že, a najčdCe se ne može dokučiti; obredne
svečanosti kojima su služile obićno su sadr1.avale
elemente tajnosti i ljubomorno su čuvane od nepo-
svetenih, naročito ako su i sami iZ\'odači sačinjavali
neku tajnu družinu. To naglah\'anje tajanst\'enog
i spektakularnog pojačavalo je dramatičnost riruala
35. Maska (eskimsb),iz jugozap,dnc Aljnkc. i dozvoljavalo tvorcima maski da teže za nO\'im efek~
Počelu XX veka. Dn'O, 56 cm. MUlej ,meričkih
IndijaIlaca, Zadu2bin, Here, Njujork tima, tako da su maske u celini manje podložne tradi~
cionalnim ograničenjima nego drugi radovi primitiv.
nog \'aiarstva.
Afričke maske, kakva je ona predsta\'ljena na slici
33. odlikuju sc simetrijom i preciznoocu i oštrinom
:živoj stvari postoji duh. Po shvatanju primitivnog rezanja. Na nMem primerku crte ljudskog lica nisu
čoveka treba umiriti duh drveta pre nego se 0\'0 pose~ bile prepradjane. vet, da se tako izrazimo, iznO\'a
če, ali duh svakog pojedinog drveta je i deo kolektiv~ gradene, pri čemu se džinovske obrve dižu nad licem
nog .duha drveta" koj i se sa svoje strane utapa u kao neka zaštitna nastrclnica. Čvrstina ovih oblika
opšti .duh života.. D rugi duhovi borave u zemlji upadljivo je očigledna kad ih uporedimo sa rasplinu~
u rekama i jezerima, u kiši, u suncu i mesecu. Drugi tim, avetinjskim licem maske sa poluostrya Gazel!e,
se, opet, moraju ublažiti da bi potpomogli plodnost Nova Britanija, u južnom Pacifiku, koje je načinjeno
ili izlečili bolest. Nj ihova boravišta mogu dobiti i od ko re drveta na okviru od bambusa (sl. 34). O\'a
ljudsko obl ičje, i u tom slučaju takvi duhovi katkad maska treba da predstavlja duh neke životinje, navodno
stiču toliko stabilan identitet da' se mogu smatrati krokodila, a nosili su je u notnim svečanostima igraČi
kao rudimentarna božanstva. Ovo bi se moglo s taČ­ koji su držali zmije. Još čudnija je eskimska maska
noocu odnositi na prekrasnu lenu koja kleči (sl. 31). sa jugozapadne Aljaske (sl. 35) sa nesimetrično ras~
delo iz plemena Baluba iz Konga. iako se malo zna poredenim elementima koji na prvi pogled nemaju
o njenom ritualnom značenju. Figura spada u najfi- nikakve veze, kao Što su \'isuljci u obliku . liUa« ili
nije i najmanje apstraktne proizvode plemenskih rez- štapići pričvrščeni za povijene _grane«. Jedno jedino
barija. a njen izraz lica kao u transu. kao i šuplja oko i usta puna zuba jedine su rojedinosti koje mogu
zdela, nameću pomisao na obred čaranja ili proricanja. raspoznati i nepos\'eteni, ali onima koji umeju da
t; S\'akodnevnom dodiru sa svetom duhova pri- fČitajuf o\'aj skup oblika daje sažetu predstavu ple~
miti\'ni t O"ek se nije zadovoljavao time Što te vršiti menskog mita o labudu koji tera bele kitove u susret
obrede ili prinositi :žrtve pred .klopkarm. za duhove; lovcu. O\'ako radikalno ispremeštani sastavni delovi
0:1 je ose,:ao r c· trebu da svoje oonose sa svetom duhova liCll karakteristični su za eskimske maske uopšte, ali
iz,azi igrar:la i sličnim dramskim ceremonijama, u se retko kada išlo tako daleko kao ovde. Drveni ratni
koi irr:J ic n.l ~ as on sam igrao ulogu .klopket za duhove šlem sa jugoistočne Aljaske (sl, 36) nasuprot tome
time š ; ~, bi smijao maske i oblačio se u komplikovane zapanjuje s\'ojim realizmom, koji se možda može

30 ~tAGI J A I RITUAL
InJa: 36. Ratni Ilem (Tiingit), iz jugoistočne
Aljasu. Poćctal:. XIX vcka. Drvo,
visina 30,SO cm. Prirodnjlč!:.i muzcj, Njujork

dol,: )1. MlSka iz humke Brakebill, Tennessee.


Okn 1000-1600. Monb lkoljka, visina 22 cm.
Muzej Pcabody Univerziteta Harvard,
Cambridge, Man.

objasniti činjenicom §to je ovo delo Indijanaca a ne


Eskima, a takođe je uslovljen njegovom funkcijom.
I to je neka vrsta maske, drugo lice koje treba da
zbuni neprijatelja svojim krvoločnim izrazom. NM
poslednji primerak, i u isto vreme onaj koji nas naj-
više očarava, potiče iz jedne indijanske nadgrobne
humke u Tennesseeju (sl. 37). Procenjeno je da je
maska stara četi ri stotine do hiljadu godina. Ona
je načinjena od jedne §koljke, čije su ivice uglačane,
a blago ispupčena spolja!nja strana pretvorena u lice
čudnom ali upetatljivom rezbarijom i brazdama. Iz-
gleda da su ovakve maske od §koljk.i stavljane u grob
zato da bi mrtvac imao jedno drugo, trajno lice, kako
bi se duh pod zemljom uhvatio u tk.lopkut.
Uporedeno sa vajarst\'om, slikarstvo u primitiv- broj puta pre toga; svaka je sklopljena prema već čvrsto
nom dru§tvu igra podređenu ulogu. Iako je ova teh- ustaljenoj tradicionalnoj formi, od utvrdenih eleme-
nika bila dobro poznata, njena primena bila je ograni- nata: malih, jasno ocrtanih povr!ina guste boje, koje
čena u većini oblasti na bojenje drvenih rezbarija ili izgledaju kao da su pojedinačno isecane i redane jedna
ljudskog tela katkad veoma složenim ornamentalnim do druge. Umetnik se veoma savesno pridržavao
uzorcima (sl. 25). Kao nezavisna umetnost, medutim, uzora, pa ga je svako poklapanje tela zbunjivalo;
slikarstvo je moglo da dođe do izraza samo onda kada tamo gde to nije mogao da izbegne, on je postupao
su mu izuzetne okolnosti pružale pogodne povdine. kao da su tela životinja providna, pa se obris k.itovih
Tako su Nootka Indijanci sa ostrva Vancouver na leda može videti kroz donji deo tela ptice, a kroz perje
se\'erozapadnoj obali Severne Amerike gradili veoma levog krila naziru se prednje noge vuka. Bez obzira
prostrane drvene kuće sa zidovima od glatkih dasaka na to u kolikoj se meri ovo slikarstvo Nootka Indija-
koje su rado ukra!avali scenama iz plemenskih legendi. naca u poređenju sa paleolitskim životinjama čini for-
Na stici 38. prikazan je isečak sa takvog jednog zida, malno i apstraktno ono postaje veoma realistično ako
na kome se vidi ptica groma na kitu-ubici, a sve to ga merimo merilima .slikanja. na pesku na slici 39.
okruženo zmijom munje i vukom. 2:ivotinje se lako Ova jedinstvena umetnost razvila se među indijanskim
raspoznaju, ali ova scena nema smisla ako se ne zna plemenima nastanjenim u pustinjskim jugozapadnim
tekst priče. Vlasnik kuće je tu priču očigledno znao, predelima Sjedinjenih Američkih Dr1.ava; danas je
pa je slikar najveću brigu posvetio tome kako da ove uglavnom izvode Indijanci plemena Navaho iz Arizone.
četiri stvari kombinuje u dopadljivu §aru koja će Tehnika, koja zahteva veliku vdtinu, sastoji se u si-
popuniti povdinu koja mu je stajala na raspolaganju. panju zemljanog ili kamenog praha raznih boja na
Očigledno je da su te životinje, koje igraju važnu ulogu ravnu pdčanu povdinu. Uprkos) a možda upravo
u plemenskoj mitologiji, vet bile predstavljene bez- zbog toga ho su nepostojane pa se moraju iznova

MAGIJA I RITUAL I 31
18. lwija munjI, vu. I ptica
gT(lm~ /ul kitu ubici (Nootka) .
Oko 1850. Drvo, 1,73 x 3m.
Prirodnjačk.imllui,1\illjor)::.

39. Riluaislikanja na pesku


u bolesnog dečaka
(Navaho). ArizonJ

praviti za svaku priliku, njihove sheme su Strogo go\'ori naša fotografija. Takvo jedinstvo, R ponekad
utvrdene tradicijom; možemo ih z3i5t3 na,'csti kao čak i poisto\'etivanje sveštenika, lekara, umetnika,
pn'oklas3n primer apstrakcije samooplodivanjem. R3Z- možda je teško razumeti u modernim JXljmovima
ne kompozicije pre pOOscćaju na recepte koje pre- Zapada. Ali, za primitivnog ooveka koji magijama i
pisuje lekar, a 'popunj3vac ih pod njegovim nadzorom obredima pokušava da potčini prirodu svojim potre-
slikar, jer se pesak uglavnom koristi II obredima le- bama, ove tri funkcije sigurno su se javljale kao razni
tenja. O tome da su ovi obredi sastanci u koje veliki aspekti istog procesa. A uspeh ili r:cuspeh za njega su
emocionalni intenzitet unose i lekar i bolesnik jasno doslovno bili pitanje života ili smni.

3! \\o\GIJ,l. I RITUAL
PR V I DEO ( S TARI SVET

2. Egipatska umetnost

Istorija počinje, kao što se to često govori, prona~ istrebljenja. Pripitomljavanjem životinja i biljaka za
laskom pisma, otprilike pre pet hiljada godina. To ishranu on je odneo konačnu pobedu u ovoj bici.
predstavlja dosta zgodan kamen meda§, jer ova dva obe-I.bedujući sebi dalji život na ovoj planeti. Ali
događaja, grubo uzeto, padaju II isto vreme, a nepo- neolitska revolucija izdigla ga je n3 nivo na kome je
stojanje pisanih izvcltaja je Jedna od bitnih razlika mogao beskrajno dugo da se zadrii; snaga prirode
između proistorijskih i istorijskih društava. Ali, čim - bar za vreme te geološke ere - nikada mu više
se upirnmo zašto je tako, nađemo se licem II lice sa nete prkositi kao što su prkosile paleolitskom. A na
problemima koji nas kopkaju. Pre svega, kakvu vred· mnogim mest ima zemljine kugle, kao što smo videli
nost ima razliko\"anje izmedu .praistorijskogt i . isto- u prethodnoj glavi, čovek se i zadovoljio time da ostane
rijskog.? Zar ono ne izražava samo razliku II UMem na meolitskom nivou, primitivnog društva. Na nekoliko
znanju o prošlosti? (Zahvaljujući pronalasku pisma, mesta, međutim, neolitska ravnoteža između prirode
znoma mnogo više o istoriji nego o praistoriji. ) lli i toveka bila je poremetena novom pretnjom, pret-
postoji suštinska razlika II nač i nu kako se štošta d~a­ njom koja je dolazila od čoveka, a ne od prirode.
valo - ili, II vrsti toga što se dešavalo - pošto je Najstariji spomenik te pretnje predstavljaju utvrđenja
počela tistori;ac? I II praistoriji je, takode. bilo dosta neolitskog Jerihona (vidi sl. 20). sagrađena pre skoro
događaja: put od lova do zemljoradnje je dug i težak. devet hiljada godina. Sta je bilo izvor ljudskih sukoba
A ipak, promene koje oznatavaju taj PUt, ma kako zoog kojih su ova utvrđenja postala neophodna? Da
bile odlučne, izgledaju neverovamo spore i postepene li otimanje oko ispa~e među pastirskim plemenima
kad se mere događajima iz poslednj ih pet hiljada go- ili oko obradive zemlje medu zemljoradničkim zajed-
dina. Početak istorije, prema tome, znači iznenadno nicama? Osnovni uzrok, pretpostavljamo, bio je suviše
ubrzanje događaja. A videćemo da tO znači i promenu velik uspeh neolitske revolucije u ovim krajevima, koji
u tlTSli događaja. je dozvolio lokalnom stanovništvu da se umnoži više
Možda je u pitanju samo perspektiva - stvari nego što je to dozvoljavala postojcta količ ina hrane.
koje su nam bliže izgledaju vete - ali, meni se ne Ta je situacija mogla da bude rdena na više raznih
čini da je tako. Jer, problemi i pritisci sa kojima su načina: neprekidni meduplemenski rat mogao je sma-
se suočavala istorijska društva sasvim su drukčiji od njiti broj stanovni~t"a; ili se, možda, narod ujedinja-
onih sa kojima se suočavao paleolitski ili neolitski vao u vete i disciplinovanije društvene jedinice kako
čovek. Praistorija se može definisati kao ona faza bi bili ostvareni težnje i napori koje nijedno plemensko
ljudske evolucije tokom koje je čovek kao vrsta naučio društvo bez čvrste organizacije ne b i moglo d3 i zvr~i.
kako da se održi nasuprot neprijateljskoj okolini; Utvrđenja u Jerihonu bila su poduhvat takve vrste,
njegovi podvizi bili su reakcija na pretnje od fizičkog koji je tražio neprekidan i specijali1,ovan rad tokom

40. Ljudi, {ama" i


tM/inje (zidna slika).
Oko 3200. p~ n. (.
Hierakonpolis
dužeg razdoblja. Mi ne znamo ishod borbe u tuj bio nemoguć. Nisu nam poznate najrilnije faze nje-
oblasti (možda će na osnovu budućih iskop[l\'anja moći govog razvoja, ali su sigurno trajale nekoliko stotina
da se zaključi do koje je mere bila zahvaćena procesom godina (između 3300. i 3000. pre n.c., grubo uzeto,
urbanizacije), ali oko tri hiljade godina kasnije d" pri čemu je lvtesopotamija imala vodstvo), pošto su
sličnih sukoba, u većim razmerama, dono je i u dolini nO\'a društva već bila prošla prvi stupanj. Tok istorije
~i1a i u dolini Tigra i Eufrata, pa su u mi.m kraje~ je vet bio prilično poodmakao u \"reme kada se pismo
vima ti sukobi st\"Orili dovoljno snažan pritisak koji moglo iskoristiti za beleženje istorijskih događaja.
će dovesti do stvaranja novog društva, mnogo 510-
ženijeg i efikasnijeg od bilo kojeg koje je dotle po-
stojalo. STARO CARSTVO
l eto, u tom trenutku tempo događaja postaje brti.
Ova društva su doslovno pravila istoriju. Ona su Egipatska civilizacija je dugo smatrana za najkruću
ne samo proizvodila .velike ljude i velika delat - i najkonzervarivniju. Platon je gO\'orio da se egipatska
tO je tradicionalna definicija istorije - time što su umetnost nije promenila za deset hiljada godina. Mož-
zahtevala ljudski napor u mnogo većim razmerama, da su .postojanat j . neprekidnat bolji izraz za nju, iako
vcć su učinila da ti podvizi budu nezaboravni. (Da bi na prvi pogled sva egipatska umetnost između 3000.
bio nezaboravan, jedan događaj mora da bude viSe j 500. g. pre n.e. pomalo naginje i1.vesnoj jednolič­
nego ivredan sećanjat; on mora biti in·eden dovoljno nosti. Postoji zrno istine u ovome: osnovni oblici
brzo da bi se urezao u ljudsko pamćenje, znači, ne egipatskih ustanova, verovanja i umetničkih shvatanja
srne da se protegne na više vekova, kao ~to je to bio uobličeni su u toku nekoliko prvih stolcća tog dugog
slučaj sa neolitskom revolucijom.) Počev od tog tre- vremenskog perioda i stalno su se pono\·o potvrđivali
nutka, najpre II Egiptu i Mesopotamiji, a nešto kasnije sve do samog kraja ..~1i ćemo, medutim, videti da je
i u susednim oblastima, isto kao i u dolini Inda i tokom \'remena ovaj osnovni obrazac preži\'lja\·ao sve
duž Zute reke u Kini, ljudi su živeli u novom, dina~ teže i teže krize, koje su stavljale na probu njegovu
mičnom svetu, u kome su njihovu sposobnost da pre- sposobnost da preživi; da je ovaj obrazac bio tako
žive stadjale na probu ne samo snage prirode \'cć i nesa\"itljiv kao što se pretpostavlja, podlegao bi mnogo
snage ljudi - u napetostima i sukobima koji su se ranije nego što se to najzad desilo. Egipatska umetnost
radali, bilo unutar jednog društva, bilo kao posledica koleba se izmedu konzervatizma i novatorstva, ali
utakmice medu različitim društvima. Napori da se nikad nije statična. Neka od njenih velikih om-arenja
uhvati u koštac sa svojom ljudskom okolinom pred- imala su presudan uticaj na grčku i rimsku umetnost,
stavljali su za čoveka, pokazalo se to, mnogo veća pa se tako preko njih i mi još uvek ose6!mo povezani
iskušenja nego njegove ranije borbe sa prirodom; sa Egiptom od pre pet hiljada godina neprekidnom
oni su uzrok sve bržeg tempa događaja za proteklih živom tradicijom.
pet hiljada godina. Pronalazak pisma bio je početni Istorija Egipta deli se na dinastije vladara, onako
i neophodni podvig istorijskih civilizacija Mesopota- kako se to činilo u starom Egiptu, počev od pIve di-
mije i Egipta. Bez njega bi taZ\·oj koji poznajemo nastije nešto pre 3000. godine pre n.e (godine via·

-41.42. PalttaltraljaNar",tro,
iz Himkonpoli~, Oko 3100. pre
n. e. Sl:rilia~, vi,ina 6J,5O cm.
Egipat>ki muzci, Kairo
danja najstarijih vladara teško se prenose u naš kalen-
dar). Prelaz iz praistorije u prvu dinastiju poznat
je kao predinastićki period. Staro carstVo predstavlja
prvo razdoblje posle ovog i zavriava se oko 2105. pre
n.e., zbacivanjem šeste dinastije. Ova metoda računa­
nja istorijskog vremena izražava istovremeno veoma
istančan smisao Egipćana za kontinuitet i dominantnu
važnost faraona (cara), koji je bio ne samo vrhovni
vladar već i bog. Imali smo prilike da već (vidi str.
28) pomenemo glavne karakteristike carstva; sve su
one bile oličene II faraonu, jer njegova carska vlast
nije bila samo dužnost ili privilegija, koja je poticala
od neke natprirodne sile - ona je bila apsolutno
božanska. Mada nam njegov status može izgledati
besmislen i mada je praktično bio neefikasan u perio-
dima političkih nemira, on je ostao glavna karakteri-
stika egipatske civilizacije. Za nas on ima posebnu
važnost zbog toga što je u velikoj meri određivao ka-
rakter egipatSke umetnosti. Nisu nam tačno poznate
mere kojima su prvi favaoni uspeli da ostvare svoje
pretenzije na statuS božanstva, ali znamo njihove
istorijske podvige: oni su nilsku dolinu od prvog vo-
dopada kod Asuana do delte ujedinili u jednu snažnu
državu i povećali plodnost ove doline na taj način štO
su regulisali godišnje rečne poplave pomoću brana i
kanala.
Od tih obimnih radova do danas nije niAta sačuvano,
a veoma malo je ostalo i od starih egipatskih palata
i gradova. Naše poznavanje egipatske civilizacije po-
čiva samo na grobnicama j njihovom sadržaju. To nije
slučajno, jer su te grobnice bile sagrađene da večno
traju. Ipak, ne smemo načiniti grešku time što bismo
zaključili da su Egipćani gledali na ovozemaljski život
uglavnom kao na put ka grobu. Briga koju posvećuju
kultu mrtVih jeste karika koja ih vezuje s neolitskom
ptcll~, ali je značenje koje su mu dali sasvim novo
i različito: mračni strah OCI duhova mrtvih, koji je
preovlađivao u primitivnom kultu predaka, ovde kao
da uopšte ne postoji. Umesto toga, došlo je shvatanje
Egipćana da sc svaki čovek mora pobrinuti za svoj
srećan život posle smrti. On je opremao svoju grobnicu 43. Pqrtrtt Huy·tllO 114 pfoti, Sak.ra. Oko 2650. pre
kao neku vrstu replike u senci svoje svakodnevne oko- n. e. Drvo, visina 1,14 m. Egipatski multi. Kairo
line, da bi njegov duh, njegov ka mogao da uživa u
njoj, i gledao je da za svoj ka obezbedi telo u kome
će ovaj boraviti (svoje rođeno mumificirano telo ili,
ako bi ono bilo unBteno, svoju statuu). Oštra granica PočetnU fazu u razvitku egipatskih pogrebnih obi-
između života i smrti nekako je o\'de čudno zamaglje· čaja - i egipatSke umemosti - vidimo u fragmentu
na, i tO je možda bio glavni podsticaj za stVaranje ovih zidne slike iz jedne predinastićke grobnice u Hiera-
tobožnjih domaćinstava; čovek koji je znao da će nje- konpolisu (sl. 40), ova je u isto vreme i najstarija poz-
gov ka uživati u istim zadovoljstVima u kojima je i nata slika na ravnoj pomini sagrađenoj čovetjom
on sam uživao, i koji se sopstvenim trudom unapred rukom, na zidu od opeke. Koncepcija je još uvek ne-
pobrinuo za ta zadovoljstva, mogao je da čeka jedan sumnjivo primitivna po karakteru - to su oblici rav-
aktivan i srećan život bez straha od velikog nepoznatog. nomerno razbacani po celoj pomini. Korisno je upo-
U izvesnom smislu, dakle, egipatska grobnica bila zoriti, međutim, da se u prikazivanju ljudskih i živo-
je kao neko životno osiguranje, ulaganje kapitala u tinjskih figura nazire sklonost do. postanu standar-
duhovni mir. Takav utisak. u najmanju ruku stičemo dizovane, skraćeni tznaci., skoro na granici da se
kad gledamo grobnice starog kraljevstva. Kasnije, pretVore u hijeroglife (kao što vidimo na sl. 61). Veliki
vedrina ovog shvatanja pomućena je tendencijom da beli oblici su čamci i njihovo je značenje ovde, izgleda.
se duh ili duh podele na dva ili we identiteta, a ta- u tome da predstavljaju pogrebne barke ili Ivozare
kođe, i uvođenjem neke vrste suđenja, merenja duša; dušet, jer to je njihova uloga u kasnijim grobovima.
i tek onda nailazimo i na izražavanje straha OCI Bele i crne figure iznad najviše barke su narikače,
smrti. ruku raširenih u izrazu bola. Sto se tiče ostalog, slici

EGIPATSKA UMETNOST I 35
kao da nedostaje povezanost u s.:enu ili bilo kakvo rasta. iz istog da iz kojeg i biljka. U o\'oj složenoj
simbol ično značenje; možda bi trebalo da vidimo u slici. u stvari, ponavlja se glavna scena na nivou sim-
njoj jedan od prvih pokušaja da se prikažu one scene bola; glava i papirus označavaju Donji Egipat, dok
iz s\'akodnevnog ži\'ota kakve srećemo nekoliko vekova je pobedonosni soko Horus, lokalni bog Gornjeg
kasnije u grobnicama starog carstva (sl. 55. 56). Egipta. Paralela je jasna: Horus i Narmer su jedno
U vreme zidne slike iz Hierakonpolisa - oko 3500. isto; bog trijumfuje nad ljudskim neprijateljem.
pre n.e, - Egipat je bio u toku učenja kako da se Prema tome, Nannerov pokret ne može se shvatiti
služi bronzanim oruđem. Zemljom je vladao, može· kao da predstavlja stvarnu bitku; neprijatelj je nemoćan
mo tako pretpostaviti, izvestan broJ lokalnih suverena, od samog početka, a ubijanje je ritual, a ne fizički
čiji je status bio još dosta blizak statusu plemenskih napor. Mi to nagađamo iz činjenice što je Nanner
poglavica. Scena bitaka izmedu ljudi sa belim i crnim skinuo sandale (dvorski službenik iza njega drži ih
telom na slici verovatno je odraz lokalnih ratova i u ruci), što treba da označi da on stoji na svetom tlu
sukoba. Iz njih su se rodila dva suparnička carstva, Sa druge strane palete (sl. 42) on se opet pojavljuje
Gornji i Donji Egipat. Borba između njih završila bosonog, u pratnji nosača sandala, kako stupa u sve-
se kada je jedan od careva Gornjeg Egipta, koji je čanoj povorci iza nosača stegova da pregleda obez-
u kasnijim izveštajima pominjan kao Mencs, odneo glavijene leševe neprijatelja. (Ista predstava javlja se
odlučnu pobedu nad Donjim Egiptom i ujediniv oba docnije u Starom zavetu, očigledno pod egipatskim
carstva. On je verovatno identičan s kraljem Nanne· uticajem, kada Gospod naređuje Mojsiju da skine
rom, koji se javlja na čudnom ali upečatljivom pred· obuću pre nego što će mu se on javiti u plamtećem
metu prikazanom na slikama 41 i 42, ceremonijalnoj grmu.) U donjem odeljku još jednom se ocrtava po·
škri ljčanoj paleti na kojoj se slavi pobeda nad Donjim beda na nivou simbola; tu je faraon prikazan kao bik
Egiptom (obratite pažnju na različite krune koje nose koji gazi neprijatelja i ruši un'rđenje (rep bika koji
carevi). Iona poriče iz Hierakonpolisa, ali, i nače, visi Nanneru s pojasa prikazan je na obe njegove slike;
ima malo zajedničkog sa zidnom slikom. Za Nanne- to će ostati sastavni deo ceremonijalne odeće faraona
rovu paletu se može reći da je po mnogo čemu najsta· za sledeće tri hiljade godina). Jedino srednji odeljak
rije umetničko delo koje poznajemo: ona je najstarija nema nikakvo eksplicitno značenje; dve životinje du·
sačuvana slika jedne istorijske ličnost i identifikovane gih vratova i njihovi pratioci nemaju atributa po koji·
po imenu, a ni njen karakter nije više primitivan; ma bi se identifikovali; možda su samo preneti sa
ona, u stvari, pokazuje već skoro sve cne egipatske starijih čisto ornamentainih paleta. U svak;)m slučaju,
umetnosti Starog carstva i kasnijeg perioda. Kad one se više ne javljaju u egipatskoj umetnosti.
bismo samo imali dovoljno očuvanog materijala da Zadržali smo se ovako dugo na ovim reljefima stoga
ukorak pratimo evoluciju od zidne slike do ove pa· što moramo shvatiti njihovu sadI2inu da bismo shva·
lete! tili njihove fonnalne kvalitete, njihov mI Sve dosada
A sada »pročitajmo« scene prikazane na obema smo izbegavali ovaj izraz, pa ga, pre no što krenemo
stranama. Činjenica što smo u stanju da to učinimo dalje. moramo ukratko objasniti. Reč stil izvedena
još je jedna indikacija da je praistorijska umetnost je od stilus, oruđa za pisanje u starih Rimljana; prvo-
ostala iza nas, Jer, značenje ovih reljefa postalo je bitno se odnosila na određene načine pisanja - oblik
jasno i eksplicitno ne samo zahvaljujući hijeroglifskim slova isto kao i izbor reči. Danas, međutim, stil se
oznakama već i zahvaljujući upotrebi čitavog niza upotrebljava u širokom značenju da se izrazi odredeni
vizuelnih simbola, koji prenose tačnu poruku imaocu način na koji je urađena neka stvar, bilo u kojo; oblasti
i - sto je najva1..nije - i disciplinovanoj, racionalnoj ljudske delatnosti. On je prosto izraz pohvale u većini
sređenosri osnovne zamisli. Na slici 41. Nanner je slučajeva: timati stila. znači odlikovati se, isticati se.
ščepao pobedenog neprijatelja za kosu i sprema se Ali, iza toga se krije i nešto drugo, što izbija na videlo
da ga ubije buzdovanom; još dva pobeđena neprija· ako se upitamo šta hoćemo da kažemo rečima da neka
telja postavljena su u najniži odeljak (mala pravougao· stvar mema stila•. Takva stvar ne samo da se ne razli-
na površina kraj čoveka s leve Strane označava utvr- kuje od ostalih, ona se i ne može razlikovati; drugim
deni grad ili citadelu). U gornjem desnom uglu vidimo rečima, ne znamo kako da je klasifikujemo, kako da
lica okrenutih prema caru nekoliko slikovnih zna- je stavimo u odgovarajuću grupu, jer ona kao da uka-
kova: soko koji stoji nad bokorom papirusa drži uže zuje na više raznih pravaca istovremeno. Očekuje
za sapinjanje privezano za ljudsku glavu, koja .iz- se, dakle, da stvar koja ima Slila ne srne biti nedosledna
sama sebi, ona mora imati unutrašnju povezanost ili
jedinstvo, i mora nositi u sebi izvesno osećanje celosti,
osećanje da je sve iz jednog komada. To je kvalitet
44. Grupa mastaba (prema A. Badawyju). Cetma
dinastija kome se divimo u stvarima koje imaju stila, jer one
umeju da nam se nametnu čak i kad ne znamo koja
je posebna vrsta Slila u pitanju. U likovnim umetno-
stima stil znači poseban način na koji su oblici ko ji
sačinjavaju jedno umetničko delo odabrani i složeni
u celinu. Za istoričara umetnosti proučavanje stilova
je u središtu pažnje. Brižljivom analizom i upoređe·
njem stilova istoričar umetnosti otkriva kada i gde i
ko je stvorio neko umetničko delo; stil ga, u isto vre-
letio: 4S, Stcpenasta piramida faraona
Zoserl, Sakara. Tw~a dinanija,
oko 2650. prc n.c.

dolt: 46. Plan grobljanske čctvni {araonI


l.o$era, Slikara (M. Hirmer prema J. P.
Laueru). I) Piramida (m - mastlba)j 2)
pogrebni hram; 3, 4 i 6) dvori~taj 5) ulazno
predvorje; 1) mali hram; 8) dvoritte severne
palate; 9) dvori~tc južne palate; 10) južna
grobniOl

me, vodi ka razumevanju umetnikoye namere, onako


kako je izražena stilom njegovog dela. Ta namera je
uslovljena kako umetnikovom ličnošću tako i okolnosti-
ma u kojima ovaj živi i radi. Prema tome, mi govorimo
o -stilovima epohat kada imamo na umu one crte po
kojima se, recimo, egipatska umetnost razlikuje od
grčke. A u okviru tih širokih stilskih razdoblja mi,
opet, razlikujemo pojedine faze, kao Što je Staro
carstvo; ili, gde god tO izgleda pogodno, mi izdva-
jamo nacionalne ili lokalne stilove u jednom određe­
nom razdoblju, sve dok ne stignemo do ličnog stila
pojedinih umetnika. Pa i ove stilove možda treba dalje
deliti na razne faze razvoja jednog umetnika. Opseg
u kome smo u stanju da sve to učinimo zavisi od toga vom neolitskom prethodniku; on teži ka jasnoći, a
kolika je unutrašnja po"ezanost, kakav i koliki konti- ne iluziji, i zato odabira najrečitiji vid u svakom po-
nuitet u materijalu kojim se bavimo. Mi nalazimo jedinom slučaju. Ali on nameće sebi jedno strogo
da u umetnosti istorijskih civilizacija ima mnogo pravilo: kad menja ugao posmatranja, on ga menja
više kontrolisanog, čvrsto povcz:mog srila nego u za 90°, kao da gJeda duž ivica kakve kocke. Posledica
praistorijskoj, ali to ne znači da se praistorijska umet- toga je što on priznaje samo tri moguća "ida; puno
nost uopšte ne može analizirati u pojmovima stila. lice, strogi profil i pogJed odozgo. S\'aki položaj
već da se pojam stila. koji se zasniva na umetnosti između ovih zbunjuje ga (vidi prilike palih neprijatelja
istorijskih vremena, može primeniti na nju samo u koji kao da su napravljeni od gume na sl. 41 dole).
ograničenom smislu. Zato je izgledalo najbolje da se Staviše, on je suočen sa činjenicom da ljudska figura
OŠtrica ovog dragocenog oruđa ne tupi prevremenom u stojećem stavu, za razliku od ii,'otinjske, nema jedan
upotrebom. glavni profil, već dva podjenako važna profila, tako
Vratimo se sada Nannerovoj paleti. Nova unu- da, radi j asnoće, on mora da kombinuje te "idove.
trašnja logika njenog stila postaje odmah očig ledna Metoda kojom on tO sprovodi - metoda koja će ostati
u kontrastu prema praistorijskoj zidnoj slici. Ono nepromenjena dve hiljade pet stotina godina - jasno
što prvo uoča"amo jeste njen strogi smisao za red: se "idi na velikoj figuri Narmera na slici 41; oko i
površina palete podeljena je u horizontalne pojaseve ramena dati su frontalno, gla,'a i noge u profilu
(ili registre), a svaka figura stoji na liniji ili traci koja Ova je formula, očigledno, bila izrađena zato da
označava tle. Jedini izuzetak su ču,'ari dugovratih prikaže faraona (i sve značajne ličnosti koje se kretu
životinja, čija je uloga, reklo bi se, pretežno da ukra- u senci njegovog božanstva) na što potpunij i način
šava; zatim hijeroglifski znaci, koji spadaju na jedan A kako scena prikazuje svečani i, prema tome, van-
drugi nivo realnosti; i, najzad, mrtvi neprijatelji. vremenski ritual, naš umetnik nije mogao da obraća
Ovi poslednji viđeni su odozgo, dok su stojeće figure pažnju na činjenicu što ovakva metoda predstavljanja
viđene sa strane. Očigledno, moderno shvatanje pred- ljudskog tela čini s,'aki pokret ili akciju praktično
stavljanja prizora onako kako se on prikazuje jednom nemogućim. L" stvari. osobina .zaledenostic ove slike
jedinom gledaocu u jednom jedinom trenutku isto je verovatno se činila pogodna za božansku prirodu fa-
tako tude egipatskom umetniku kao što je bilo i njego- raona; obični smrtnici delaju. on prosto jeste. Uvek

EGIPATSKA UMETNOST I 37
ili su u vezi sa njima. Mi još uvek imamo da naučimo
mnoge stvari o poreklu i značenju egipatSkih grobnica,
ali ima indicija da se shvatanje zagrobnog života koje
nalazimo u takozvanim privatnim grobnicama nije
odnosilo na obične smrtne, već samo na mali broj
privilegovanih zbog njihovih veza s besmrtnim fa-
raonima. Uzoran oblik ovih grobnica je mastaba,
pravougaona humka obložena opekom ili kame-
nom, podignuta iznad grobne komore koja se na-
lazila duboko pod zemljom i bila oknom povezana
sa humkom (sl. 44). U mastabi se nalazi kapela za
darove kau i tajna sobica za kip preminuloga. Car-
ske mastabe dostigle su upadljive razmere već
II prvoj dinastiji, a spolja su bile tako obrađene da
podsećajU na kra1je\'sku palaru. Za vreme treće di-
nastije iz njih su se razvile stepenaste piramide;
najpoznatija (a verovatno i prva) jeste piramida fa-
raona Zosera (sl. 45), sagrađena iznad tradicionalne
mastabe (v. plan, sl. 46). Sama piramida, za razliku
od kasnijih piramida, skroz je Č\TStO građena, pa joj
je jedina namena, izgleda, bila da služi kao veliki
beleg.
47. PapiruSO\'j polus\uoo\'i, $el'erna palata Modema uobrazilja, zaljubljena II .tišinu pira-
grobljanskete!\'rriraraonaZostra,Saka!1l
midu, u stanju je da stvori lažnu sliku o tim spome-
nicima. Oni nisu bili podignuti kao usamljene gra-
đevine usred pustinje, vet kao deo prostrane grob-
ljanske četvrti, sa hramovima i drugim zgradama
kad treba da se naslika neka f izička aktivnost koja koje su bile pozornica verskih svečanosti za faraonova
zahteva bilo kakav napor ili napregnutost, egipatSki života, a i posle njega. Najsloženija među njima je
umetnik ne ok.levajući napušta složeni aspekt ako je četvrt oko Zoserove piramide: od njene arhitekture
to potrebno. jer ta}..'VU aktivnost uvek obavljaju pot- sačuvano je toliko da je lako shvatiti zalto je njen
činjeni, tije se dostojanstvo ne mora čuvati; tako su n'orac, Imhotep, bio obožavan u kasnijoj egipatSkoj
na na!oj paleti dva vodiča životinja i četiri nosača tradiciji. On je prvi umetnik čije je ime zabeleženo
stegova prikazana u strogom profilu (izuzev oči). u istOriji, i to zasluženo, jer njegovo delo ostavlja sna-
Egipatski stil prikazh'anja ljudske figure, dakle. stvo- žan utisak joo i danas. Egipatska arhitektura počela
ren je, reklo bi se, specijalno za preno!enje u vizuelni je građevinama od ćerpiča, drveta, trske i drugog lakog
oblik veličanstva božanskog vladara; on se, verovatno, materijala. Imhotep je koristio tesani kamen, ali II
rodio među umetnicima koji su radili za carski njegO\'im arhitektonskim oblicima još uvek se ogledaju
dvor i uoptte nije izgubio svoju karakterističnu oso- oblici i uzori stvoreni za manje trajan materija!. Tako
binu ceremonijalnosti i sverlosti, čak i kada je u kas- nalazimo stubove raznih vrsta - uvek .ugradenec
nijim vremenima imao da služi drugim ciljevima. a ne slobodno poslavljene - koji su odjeci svet-
Puna lepota stila koji smo videli na Narmerovoj njeva trske ili drvenih podupirača ubacivanih u zi-
paleti postaje očigledna tek tri stoleća kasnije, za dove od ćerpiča da ih pojačaju. Aji već ta činjenica
vreme treće dinastije, a naročito za vlade faraona što nj arhitektonski elementi nisu više imali svoju
Zosera, koji je bio njena najveća figura. Iz grob- prvobitnu funkciju omogućila je lmhotepu i njegovim
nice Hesy-raa, jednog od Zoserovih visokih činovnika, kolegama da ih na nov način projektuju kako bi po.
potiče majstorski reljef u drvetu (sl. 43), kojim je pri- služili novoj, ekspresivnoj svrsi. Ideja da arhitektonski
kazan pokojnik sa amblemima njego\'og dostojanstva. oblici mogu da izraze bilo šta teško je shvadjiva u
(Medu ove spada i pribor za pisanje. jer je položaj prvom trenutku; mi smo danas skloni da pretpostavi-
pisara veoma uvažavan.) Slika ove figure odgovara mo da su ti oblici, ukoliko nemaju neku jasno odrede-
tačno Narmerovoj sa palete, ali su srazmere mnogo nu funkciju (kao tto je podupiranje ili zatvaranje),
uravnoteženije i skladnije, a izvajani fizički detalji puka dekoracija. Ali pogledajmo vitke kanelovane
svedoče o smelosti zapažanja isto kao i o finoći poteza. stubove koji se prema vrhu sužavaju (sl. 45) ili polu-
Kada se govori o stavu Egipćana prema smni i stubove u obliku papirusa na slici 47 : oni nisu tu
zagrobnom životu onakvom kakav je izražen u nji- samo da dekorišu zidove uz koje su priljubljeni, \'eć
hodm grobnicama, treba jasno reti da se ne misli da ih tumače i da im, reklo bi se, daju života. Njihove
na dri.anje prosečnog Egipćanina, već na stav malo- proporcije, osećanje snage ili elastičnosti koje izraža-
brojne plemićke kaste okupljene oko carskog dvora. vaju, razmak. medu njima, srupanj do koga su istureni,
Grobnice pripadnika o\'e klase visokih činovnika (koji sve to učestvuje u vrienju tog zadatka. Naučićemo
su testo bili srodnici faraonove porodice) obično se i više o njihovoj u10zi kada budemo govorili o grčkoj
nal..au u blizini faraonovih grobnica, i ponavljaju ob- arhitekturi, koja je preuzela egipatSki kameni stub
like i sadržinu pogrebnih spomenika božanskih faraona i dalje ga raiwila. Zasada ćemo pomenuti samo još

3' EGIPATSKo\. U.\1ETNOST


48. Piramide MU:erina (oko l SOO. pre n. e.), KcCrcna
(oko 2530. pre n. t.), i Kcopsa (oko 2570. pre n. e.),
Giza

jedan faktor u osnovnoj zamisli i upotrebi ovih stu-


bova: da naznače simboličnu namenu građevine. Pa-
pirusovi polusrubovi na slici 47. vezani su za Donji
Egipat (uporedi biljku papirus na sl. 41), i javljaju se
na severnoj palati ZOserove grobfjanske četvrti. Južna 49. Presek sevC'r.-jug Kcopso\'c
palata ima stubove drukčijeg oblika, koji treba da pod- piramidc (prema L. Borchardtu)
sete na njenu vezu sa Gornjim Egiptom.
Razvoj piramida dostigao je vrhunac za vreme
četvne dinastije, u čuvenoj trojci velikih piramida
kod Gize (sl. 48); sve one imaju onaj poznati oblik
sa glatkim stranama; sve su prvobitno imale oblo-
gu od obrađenog kamena, ali je ona sva i§čezla izuzev
na vrhu Kefrenove piramide. One se medu sobom
neznatno razlikuju u pojedinostima projekta i kon-
strukcije. Bitne karakteristike prikazane su na preseku
najveće i najstarije, Keopsove (sl. 49): grobna komora 50. Vrlika $/inga. Oko 2530. prc n. c. Vi~ina 19,80 m. Giza
je sada blizu sredi!ta građevine, a ne ispod zemlje
kao u Zoserovoj piramidi. Oko ovih triju velikih pi-
ramida diže se nekoliko manjih i veći broj mastaba za
članove carske porodice i visoke službenike, ali je
jedinstvena loserova grobljanska četvrt ustupila mesto
jeđnostavnijem uređenju; uz svaku veliku piramidu,
sa istoka, nalazi se pogrebni hram, od kojeg jedan
uzdignut put za procesije vodi do drugog hrama na
nižem nivou, u dolini Nila, na razdaljini od nekih
SOO metara. Kraj hrama u dolini druge piramide,
Kefrenove, stoji velika sfinga isklesana u steni (sl.
50), možda jO! upečadjivije otelovljenje božanskog
carstva nego j sama piramida. Carska glava, koja se
diže iz lavljeg tela, dostiže visinu od 19,80 m i po
svoj prilici je imala Kefrenove crte (ootećenje koje je
pretrpela u islamskom periodu učinilo je crte lica
nejasnim). Njena veličanstvenost, koja uliva straho-
po!tovanje, takva je da su je i hiljadu godina kasnije
smatrali likom boga sunca.
Poduhvati ovako džinovskih razmera označavaju
vrhunsku tačku faraonske moći. Posle četvrte dina-
stije (ndto manje od dva veka posle losera) niko me
no tvrd, ona prikazuje faraona kako sedi na preslOiu,
dok mu je soko boga Hora obgrlio potiljak krilima
(o\'akvo udruživanje smo, u drukčijem obliku, videli
na Narmerovoj paleti, sl. 41). Ovde je .kubičnol gle-
danje egipatskog "ajara na ljudsku formu došlo do
punog izražaja: vajar je očigledno pripremio statuu
tako što je njenu sliku s lica i iz profila nacrtao na
stranama pra\'ougaonog bloka i onda dubio kamen
dok se projekcije nisu srele. Rezultat je figura skoro
neodoljiva u s\'ojoj trodimenzionalnoj čvrstini i ne-
pomičnosti. Zaista \'e!ičanstveni stan duha! Telo,
proporcionalno i snažno građen o, savršcno je bez-
ličnoj samo lice nagoveštava neke individualne crte,

52. Mikerin i njtg(]I!Q tena, iz Gize. Oko 2500. pre n. c.


Skriljac, visina 1,42 rn. Muzej likovnih umetnosti,

"""""

Sl. Ke/rm, iz Gize. Ok" 2S30. pre n. e. Diori!. I'isina 1,68 m.


Egipatski rnuzej, Kairo

nije poku~o da gradi takve piramide, mada su pirami-


de mnogo manjih razmera i dalje podizane. S\·et se
uvek divio samim dimenzijama velikih piramida
isto koliko i tehničkom ostvarenju koie predstavljaju.
Ali. na njih se kasnije počelo gledati kao na simbole
robo\'skog rada - hiljade ljudi prisiljavali su surovi
nadzornici da slu.že ve1ičanju apsolutnog vladara.
Ovakxa slika možda i nije sasvim tačna: saču\'ani
su neki izveštaji iz kojih se naslućuj e da je ovaj rad
bio plaćen. tako da ćemo verovatno biti bliže istini
ako na ove spomenike gledamo kao na velike javne
rado\'e ko ji su pružali ekonomsko obezbeđenje za
\'eti deo stanovništva.
Osim arhitektonskih ostvarenja, najveću sla\'U egi-
patske umetnosti, u doba Starog carstva i kasnije,
čine portretne statue nadene u grobnim hramovima
i grobnicama. Jedna od najleJ>Ših je statua Kefrena,
iz hrama u dolini koji pripada njegovoj piramidi
(sl. 51). Isklesana u diaritu, kamenu koji je neverovat-

40 EGIPATSKA UMETNOST
.....
" ' . ' , . .. . . . L
.... ,.,..
T........ ' .......,H' ... <.\ .. " " " " . T _ .... _~ ............ _
..... "W". ,."-"'-"-.
___ .. ........ ' -
..-,~
kako se vidi ako ga uporedimo sa statuom Mikerina,
Kefrenovog naslednika (sl. 52) i graditelja treće pi-
ramide kod Gize. Mikerin, zajedno sa svojom ženom,
prikazan je u stojećem stavu. Oboje su isturili levu
nogu, ali nema ni najmanjeg nagovcštaja nekog po-
kreta unapred. Kako su oboje skoro iste visine, zanim-
ljivo je porediti mušku i žensku lepotu kako ju je
tumačio jedan od najboljih vajara Starog carstva,
koji je umeo ne samo da podvuče kontrast u građi
jednog i drugog tcla, već i da naglasi meke, oble forme
kraljičine ispod tanke priljubljene haljine. Vajar koji
je isklesao statuu princa Rahotepa i njegove žene
Nofret (tabla u boji 1) manje je istančan u tom pogle-
du. Svoju zadivljujuću životnost one duguju živim
bojama kojima su obojene, kao ito su, verovatno, i
druge statue bile bojene, ali se to sačuvalo netak-
nuto samo u malom broju slučajeva. Tamnija boja
prinčevog tela nema posebno značenje, tO je uobi-
čajena boja muškog tela u egipatskoj umetnosti.
Umesto očiju usađen je svetlucavi kvarc da bi iz-
gledale Ito življe, a portretni karakter lica je veoma
naglašen.
Figure u sedećent i stojećem stavu čine osnovu
egipatske monumentalne slobodne skulpture. Na kraju
četvrte dinastije ovome je dodata i treća poza, isto
tako simetrična i nepomična kao i prve dve: poza
pisara koji sedi skrštenih nogu. na zemlji. NajJcpb
od ovih statua pisara potiče iz vremena početka pete
54. Pisar, SaI::aJ1l. 01:02400. prc n. c.
K«tnjak, visina S) cm. Louvre, Pariz

53. Biua prineo Ankh-haJa, iz Gite, oko 2550. prc. n. c. dinastije (sl. 54). Ime pisara koji sedi (i u čijoj je
Krečnjak, prirodna vcličina. Umetnički muzcj, Boston grobnici kod Sakare statua bila nađena) nepoznato
je, ali ga ne smerno zamišljati kao ubogog pisara
koji čeka da mu se govori u pero; naprotiv, figura
predstavlja visokog dvorskog službenika .majstora
svetih i tajnih slova., a uverljivo. oštrO tretiranje oblika
govori o dostojanstvu njegovog položaja (koji je u
početku, čini se, bio ograničen na faraonove sinove).
NM primer karakteriše ne samo živahan i bodar izraz
Hca već i individualna obrada torza, koja nam govori
o malo mlitavom telu čoveka koji je prevalio srednje
godine.
JO! jedna novina umemosti Starog carstva bila
je portretna bista, mta skulpture koja nam je
dobro poznata iz kasnijih primeraka (v. sl. 223, 510.
667). Međutim njeno poreklo je nejasno: da H je
to bila samo skraćena figura, jeftinija zamena za punu
figuru? ILi je doista imala neku određenu namenu,
možda kao daleki odjek neolitskog običaja da se glava
pokojnika tuva odvojeno od tela (v. str. 23)? Bilo kako
bilo, najranija od ovih bista je istovremeno i najlep!a
- u stvari jedan od velikih portreta svih vremena.
U ovoj plemenitoj glavi otkrivamo nezaboravne ka·
rakteristične ene modela i veoma delikatno sprovede-
nu diferencijaciju između obrade čvrstog, nepromen-
Ijivog oblika lobanje i njenog mekog, elastičnog po-
krivača.
Pre no §to· završimo sa Starim carstvom, bacimo još
jedan. pogled na scene iz svakodnevnog života u pro-
storiji za darove nefaraonskih grobnica, kao ~to je

EGIPATSKA UMETNOST I 43
dtJoo: SS. Ti posmatra lov na nilsk
1wnjt(obojeni reljefnakrečnj a!:u) .
Oko 2400. pre n. e. Grobnica Tija,
Sakara

a.,le: 56. Sloka prllazi rtku,


(dctaljsa oboienogrc ljcfana
krečnjaku). Oko 2400. pIC n. c.
Grobnica Tija, Sakara

grobnica arhitektonskog nadzornika Tija kod Sakare.


Lov na nilskog konja na slici 55 je za nas naroč it o in-
teresantan zbog svog pejzaža. Pozadina reljefa pred-
stavlja čestar papirusa; njegove stabljike stvaraju
jednu pravilnu namreškanu šaru koja iz najniže zone
izbi ja u jedan živahni prizor ptica koje leže na jajima
i kojima prete male grabljivice. Voda u najnižoj zoni.
označena cik-cak šarom. puna je nilskih konja koji
se bore i riba. Svi oni, isto kao j lovci u prvom čamcu.
duboko su obuzeti i ispunjeni akcijom; samo Ti.
koji stoji u drugom čamcu. nepomičan je kao da pri-
pada nekom drugom svetu. On je dat II pozi grobnih
ponretnih reljefa i statua (up. sl. 43). i izdiže se iz-
nad ostalih jer je važniji od njih. Ali, njegova veli-
čina ga izdiže i iznad onoga što se zbiva - on niti
upravlja lovom niti ga nadgleda. već prosto posmatra.
Njegova pasivna uloga je karakteristična za pokojnike
u svim takvim scenama iz Starog carstva. To je.

44 I EG IPATSK A UMETNOST
izgleda, utančani način da nam prenesu čin jenicu da
je telo mrtvo, ali je duh živ i svestan zadovoljstava
ovoga sveta, iako čovek više ne može direktno da
u čestvuje u njima. Morali bismo još napomenuti da
ove scene iz svakodnevnog života ne predst3vljaju
najmiliju zaba\'U pokojnikovu; da je to slučaj, on
bi gledao unazad, a takva nostalgija je sasvim strana
duhu grobnica Starog carstva. Bilo je pokazano, u
stvari, da ove scene predstavljaju ciklus godišnjih
doba, kao neki večiti kalendar ljudskih aktivnosti
koje se stalno vraćaju da bi ih duh pokojnika pos-
matrao iz godine u godinu. Za umetnika su, s druge
strane, ovi prizori pružali pogodnu priliku da proširi
svoju moć zapažanja, tako da u pojedinostima često
nalazimo neverovatno mnogo realizma. Na jednom
drugom relj. Ju iz Tiovog groba prikazana su goveda
kako prelaze reku (sl. 56); jedan od pastira nosi na
leđima tek rođeno tele da se ne bi udavilo, a uplašeno
živinče okrete glavu da bi pogledalo majku, koja mu
odgovara isto tako brižnim pogledom. Ovakvo saose-
čajno slikanje jednog emocionalnog odnosa prekrasno
je koliko i neQČekivano u umetnosti Starog carstva.
Proći ce još izvesno vreme dok ne naiđemo na nešto
slično u domenu ljudskoga. Ali cemo, najzad, videti
i pokojnika kako napušta svoj pasivni, vanvremenski
stav da bi učestvovao u prizorima iz svakodnevnog
života.
S7: .Porrrer Sttostrna III, ok~ 18S~. pre n. e. Kvarcit,
SREDNJE l NOVO CARSTVO vlsma J 6,SO cm. Mctropolllenski muzej umetnosti
Njujork (po);Jon Edwarda S. Harkoma. 1926)
Posle rušenja centralizovane faraonske moći, posle
šeste dinastije, Egipat je ušao u razdoblje po litič­
kih nereda i zle sreće, koji su trajali skoro sedam sto-
tina godina. Bezmalo u čitavom ovom periodu stvar-
na vlast bila je u rukama mesnih ili oblasnih pogla-
vara, koji su oživeli Staro suparništvo između Severa
i Juga. Mnoge dinastije brzo su se smenjivale, ali
samo dve, jedanaesta i trinaesta, zaslužuju pomena.
Ova druga pripada Srednjem carstvu (2 133-1786, pre
n.e.), kada je izvesnom broju sposobnih vladara
pošlo za rukom da se uzdignu iznad provincijskog
plemstva. Međutim, čarolija božanskog kraljevstva,
jednom uništena, nikad više nije ponovo postala
onako delorvorna i autoritet faraona Srednjeg car-
stva pre je bio vezan za ličnost nego za instituciju.
Ubrzo po ga~enju dvanaeste dinastije oslabljenu zem-
lju pregazili su Hiksi, narod iz zapadne Azije, malo
zagonetnog porekla. Oni su potčin ili oblast Delte
i vladali njom sto pedeset godina. sve dok ih nisu
otuda izgnali vladari Tebe oko 1580. pre n.e. S8. Hr(mjenje O'I'ik$a. Oko 1920. pre n. c.
Nemirni duh vremena odražava se na umetnosti Grobnica Knumhotcp3 , Beni Hasan
Srednjeg carstva. Naročito ga nalazimo u novom
tipu carskog portreta karakterističnom za dvanaestu
dinastiju, kao što je ponret prikazan na slici 57. Pri
prvom susrent sa ovim čudno modernim licem prosto potpuno raskinuta. Ovde imamo još jedno trajno
smo potreseni; vedra samouverenost Starog carstva ostvarenje egipatske umetnosti, kome je određeno da
načinila je mesta zamišljenom, uznemirenom izrazu, nastavi život u rimskom portretu i portretu renesanse.
koji govori o jednom novom stupn ju samosvesti. Ublažavanje utvrđenih pravila oseća se takođe i u
Lišen svojih carskih spoljašnjih oznaka, naš fragment slikarstvu i reljefu Srednjeg carstva, gde je dovelo
pokazuje tako beskompromisan realizam, kako u do mnogih zanimljivih odstupanja od konvencional-
fizičkom tako i u psihičkom smislU, da na prvi pogled nog. Ono se najupadljivije manifestuje na dekoraciji
izgleda da je veza sa vajarskom tradicijom prošlosti grobnica mesnih prinčeva kod Beni Hasana. koje su

EG IP ATSKA UMETNOST / 45
59. Pogrebni hram Hatlepsult,
rffjr-tI·Bah.ri. Osamnama
dinastija, oko 1480. pren.e.

bolje odolele razaranju nego "ećina spomenika Sred- Prvih pet stotina godina po proterivanju Hiks.a,
njeg carstva, jer su uklesane u živoj steni. Zidna slika koje ohuhvataju vladavinu osamnaeste, devetnaeste
Hr<llljenje "riksa (sl. 58) potiče iz jedne od tih grobnica i dvadcsete dinastije, predstadjaju treće zlatno doba
u sieni. iz Knumhotepove (kao amblem kneževog Egipta. Zemlja, opet ujedinjena pod snažnim i ener-
domena, antilopa oriks bila je, reklo bi se, uvažavan gičnim vladarima, pro~irila je granice daleko na istok,
ljubimac u njegovom domaćinsn·u). U skladu sa u Palestinu i Siriju (zatO je ovaj period poznat i pod
kanonima umetnosti u Starom carstvu, sve figure imenom carstva). U doba moći i blagostanja. otprilike
trebalo bi da stoje na zajedničkoj liniji tla, ili da se izmedu 1500. i 1166. pre n.e., bili su izvedeni veli-
drugi oriks i njegov hranilac postave iznad prvih. čanstveni arhitektonski projekti, usredsredeni u oblasti
Umesto loga, slikar je uneo još i drugu liniju tla, samo nove prestonice Tebe. dok su kraljevske grobnice
malo višu od prve, pa su zahvaJiujući tome d\'e grupe dostigle nezapamćen sjaj. Božansko carsko dostojan-
postavljene u odnos koji je sasvim blizak nonnamom stvo faraona izrazilo se na jedan nov način: udruži-
izgledu. Njegovo interesovanje za ispitivanje prostor- vanjem s bogom Amonom, čiji se identitet slio sa
nih efekata može se videti i u nespretnom ali smelom ličnošću boga sunca Ra. On je postao vrhovno ho-
skraćenju ramena obojice hranilaca. Ako poklopimo žanstvo. pod čijom su vlašću bili niži bogovi, kao štO
hijeroglifske znake. kojima se naglaAava dvodimen- je i faraon bio iznad provincijskog plemstva. Ali je
zionalnost zida. možemo da tČitamoc oblike u dubini baš ovakav razvoj ugrozio carski autoritet; Amonovi
sa neverovatnom lakoćom. sveštenici narasli su u tako moćnu i bogatu kastu da je

60. D'orlile i ulaz u hram R2mzesa II (oko 1260. prt n. e.) i kolonadI i d"oriile
Amenholtpl III (oko 1390. pre n. t.). Hram ,\rnon-Mul-KhonsUl, Lubor
:l " 1gg~
61. Osnova h~ma Amon-Mut-
Khonsua u L uboru
(prema N. de Garis Daviesu)

L·...~ .....2l!f~
,.~

kralj mogao da održi autoritet samo uz njihov pristanak. 1485. pre n.e. uz kamenu liticu u Deir-e1-Bahari;u
Amenhotep IV, najznačajn ija figura osamna~te di- (sl. 59) i posvećen Amonu i ;00 nekim drugim božan-
nastije, pokušao je da ih pobedi proglasiv~i veru u stvima. Vemik je išao ka svetinji nad svetinjama -
jednog jedinog boga - sunčani kolut Aton. On je pro- maloj prostoriji ukopanoj u stenu - kroz tri velika
menio svoje ime u Akhenaton, zatvorio je Amonove dvori~ta različite visine, povezana rampama izmedu
hramove i preselio prestonicu u srednji Egipat, u dugih kolonada: bio je to PUt procesija sličan kao u
blizinu damunje Tel-el-Amarne. U dugom razdoblju Gizi, samo što se ovde umesto piramide nalazio breg.
opadanja, posle 1000. godine pre n.e., u zemlji su Po veličanstvenoj meša..-ini ljudskom rukom način j ene
sve vi~e dolazili na vlast sveštenici, dok pod vladavi- i prirodne arhitekture - obratite pažnju na to kako
nom Grka i Rimljana u zbrci mračnih verskih doktrina rampe i kolonade odgovaraju oblicima litice - čini
nije dooao i kraj egipatskoj civili7.aciji. se da se Hadepsutin hram može meriti sa bilo kojim
Umetnost Novog carstva obuhvata čitav niz stilova spomenikom Starog carstva.
i kvaliteta, počev od ukočenog konzervativizma do Kasniji vladari Novog carstva i dalje su gradili
sjajne inventivnosti, od razmetljive masivnosti koja pogrebne hramove, ali je veći deo njihove graditeljske
pritiskuje do najdelikatnije prefinienosti. Isto kao i energije bio posvećen ogromnim hramovima Amona,
umetnost carskog Rima petnaest vekova docnije, vrhovnog boga, koga je vladajuća porodica proglab-
skoro je nemoguće predstaviti jc nekolikim reprezen- vala za svog oca. Hram u Luksoru, na suprotnoj obali
tativnim primerima. Razne niti utkane su u tako Nila, preko puta Tebe, posvećen Amonu, njegovoj
složeno tkanje da bi svaki izbor spomenika mogao ženi Mut i njihovom sinu Khonsuu, počeo je da gradi
izgledati proizvoljan. Naj~'iše što možemo, je da čitao­ oko 1390. pre n.e. Amenhotep III, ali je on prOOiren
cu prenesemo nešto od čari njene raznovrsnosti. i zavrlen tek jedno noloće kasnije. Njegova osnova je
Među arhitektonskim poduhvatima koji su saču­ karakteristična za op!tu shemu kasnijih egipatskih hra-
vani iz ranih godina Novog carstva najznamenitiji mova. Pročelje se sastoji od dva masivna zida zako§enih
je pogrebni hram kraljice Hat~epsut, sagraden oko strana, koji se dižu s obe strane ulaza; arhitektonska

62. Bral prtrninuf"ga (detalj sa reljefa na kreČIljaku). 63. Akhemuon (Amenhottp IV). Oko 1365. pre n. e.
Oko 1375. pre n. e. Grobnica Ramosea, Teba Krečnjak, visina 8 cm. Državni muzeji, Berlin
stubovima, a tek iza nje počinje hram: niz sime-
trično rasporedenih dvorana i kapela koje štite sve-

~~i~~n~~at~j~). Ći~~~t~~~j~izs~v~~~~~~ iS~~r~~~;: ~al~


i hram, bili su zaštićeni visokim zidovima koji su ga
izolovali od spoljašnjeg sveta. Ovakva građevina,
izuzev monumentalnog pročelja, zamišljena je da se
posmatra iznutra; vernici su obično bili ograničeni
na dvo rište i mogli su samo da se dive šumi stubova
koji su za.klanjali tamne tajne kuta svetili~ta. Stubovi
su morali biti gusto podignuti jer su nosili kamene
grede tavanice, a ove su morale biti kratke da se ne
bi polomiJe pod sopstvenom težinom. Arhitekt je
svesno iskoristio ovaj uslov praveći stubove još masiv-
nijima nego što je bilo potrebno. Posledica toga -
posmatrač se oseća smrvljen samom njihovom masom
Zastrašujući utisak je nesumnjivo veoma snažan, ali
je dosta banalan u poređenju sa ranijim remek-delima
egipatske arhitekture. Treba samo uporediti papiru-
sove polustubove iz kolonade Amenhotepa II sa
njihovim dalekim pre<:ima sa Zoserove severne palate
(sl. 47) pa shvatiti koliko je malo od Imhotepovof
genija još živo u Luksoru.
Od velikih projekata izvedenih po naređenju Ak-
henatona na površini zemlje nije ostalo skoro ništa.
On je, verovatno, bio revolucionar ne samo po svojim
religioznim vero\'anjima već i po umetničkim naklo-
nostima, pa je izborom umetnika svesno podsticao
nov stil i nov ideallepote. Kontrast prema prošlosti
64. Kraiji(a Neftrliri. Oko 1365. pren.e. Krečnjak,
visina oko Sl cm. Drtami muzeji, [krlin postaje upadljivo očigledan ako uporedimo glavu u
niskom reljefu iz grobnice Ramosea, načinjenu pred
kraj dadavine Amenhotepa III (sl. 62), sa Akhena-
tonovim portretom u niskom reliefu, koji je svega
desetak godina mlađi (sl. 63). Prva poknzuje tradicio-
nalni stil na najbolji mogući način; čudesna Ulanta-
nost klesanja - preciznost i finoća liniia - čini da
Akhenatonova glava na prvi pogled izgleda kao surova
karikatura. Ovo drugo delo, sa čudno ispijenim licem
i prenaglašenim lalasa~tim oblicima, u stvari je krajnji
iHm: nuvog ideala. Ipak, može se zapazili njeno srod-
st\"o sa opra\'dano slavnom bistom Akhenatonove
carice Nefertiti (sl. 64), jednim od remek-dela .Akhe-
natono\'og stilal. Ovai stil se ne odlikuje toliko većim
realizmom koliko novim osećanjem za fonnu, ka-
jom se te-ii da se otkravi tradicionalna ukočenost
egipatske umetnosti; ne samo obrisi već j p lastičn i
oblici izgledaju savitljiviji, opušteniji, antigeorne-
trijski. Ove osobine vidimo opet na prekrasnom frag-
mentu zidne slike koja prikazuje Akhenatonove kćeri
65. Akhmaromroe '!dni (fragmen! zidne slike), Tell-e!-
Amarna. Oko 1365. pre n. e. Ashmoleov mu.:cj, Oxford (sl. 65). Njihovi razigrani pokreti i neusiljeno drianje
kao da prkose svim pravilima farao nskog dostojanstYa.
Stara verska tradicija brzo je bila uspostavljena
posle Akhenatonove smrti, ali će se umetničke na-
konstrukcija je poznata kao kapija ili pilon (sL 60, vine koje je on podsticao osećat i u egipatskoj umet-
sasvim levo) i vodi u dvorište (sl. 6 1, A). Dvorište na nosti još neko vreme. Scena sa radnicima koji se
našmt primeru je trapezoidnog oblika, jer je Ramses bore sa jednim teškim balvanom (sl. 66) iz Horem-
II, koji ga je dod3o hramu proiektovanom pod Amen- hebove grobnice kod Sakare, ne mnogo starije od
hotepom Ill, malo pomerio osu ovog dvoti~ta da bi sredine XIV veka pre n.e., pokazuje slobodu i iz-
je rrilagodio pravcu ~i1a. Potom ulazimo u hipostiinu ražajnost koja se ne bi mogla zamisliti u neko ra-
dvoranu 'sa stubo\"ima) koja nas vodi u drugo dvorište nije doba. Cak i lice Akhenatonovog naslednika Tu-
:s1. 61, B i C; sl. 60, središte i des no). Ka suprot- tankhamona, onako kako ga vidimo na zlatnom poklop-
nom kraj;.! d\'orišta nalazimo još jedllu dvoranu sa cu kovčega, pokazuje odjeke Akhenatonovog stila

48 I EGI PATSKA UMETNOS T


66. Rodnid nou bah1an, iz grobnice Horemhcba, S.kan.. Oko 13SS. prc n. c. Gndski muzc;, Solon;.

(tabla u boji 2). Tutankhamon, koji je umro kad mu glirima, ista ta pozadina na desnoj strani prizora
je bilo osamnaest godina, duguje svoju slavu pukoj odjednom se pretvara u pustinju: povriina je pokrivella
slučajnosti što je njegova grobnica jedina faraonska tačkicama koje nagovcštavaju pesak, raznolike pustinj-
grobnica netaknute sadržine otkrivena u moderno ske biljke su prosute po njoj, i životinje prepldeno
doba. Samo vrednost materijala iz ove grobnice jure tamo-amo, a da nijedna linija koja bi označavala
čini razumlji~'im pljačkanje grobnica, koje se u Egiptu t1e ne sprečava njihovo bekstvo. 0\"0 je vid egipatskog
praktikovalo jO! od Starog carstva. Izvrsna izrada slikarstva kakav retko srećemo na zidovima grob-
kovčega, sa bogatom igrom bojenih umetaka na ugla- nica; možda su ovi razni oblici rastu reni s toliko života
čanoj zlatnoj pov~ini, ostavlja na nas mnogo snažniji na pozadini ispunjenoj pejzažima postojali samo u
utisak. Jedinstvena u svojoj vrsti, kao i zlatan kovčeg, minijaturnim razmerama u scenama sa Tutankha-
jeste bojena škrinja iz iste grobnice, na kojoj vidimo monovog kovčega, a možda su i tu bili mogući samo
mladog kralja u sceni bitke i lova (sl. 67). Oba ova zahvaljujući Akhenatonovom stilu. Kako su ove
prizora su tradicionalne teme još iz poslednjih godina životinje u pejzažu izgledale u kasnijem egipatskom
Starog carstva, ali su ovde izvedene sa neverovatnom slikarstvu nije nam poznato, ali su nekako morale
svežinom, bar štO se tiče životinja. Dok kralj i njegove prdiveti, jer je njihova sličnost sa islamskim minija-
dvokolice s konjskom zapregom OStaju ukočeni na- turama, pravljenim više od dve hiljade godina kasnije,
spram uobičajen e prazne pozadine ispunjene hiJero- suviše upadljiva da bismo smeli preti preko nje.

67. TutanftAamon u !ot>II, sa obojcnog sandub


nađcnog II kraljcvom grobu.
Oko 1360. prc n. c. Dužina prizora oko SI cm. Egipatski muzej, Kairo
PRVI DEO I STARI SVET

3. Stari Bliski istok

SUMERSKA UMETNOST kih tradicija čini se utoliko značajn i ja. T o zajed-


ničko nasleđe je u najvećoj meri OSTvarenje osnivača
Cudna je i iznenađujuća činjenica §to se čovek po- mesopotamske civilizacije, koje zo\'emo Sumercima,
javio na svetlosti istorije na dva razna mesta otpri· prema oblasti Sumeru, II kojoj su živeli, u blizini
like u iSTO vreme. Izmedu 3500. i 3000. godine pre sastava Eufrata i Tigra.
n. e., kada je Egipat bio ujedinjen pod vlašću faraona, Poreklo Sumeraca i danas je u mraku; njiho\' je-
druga jedna velika civilizacija rodila se u Mesopota- zik nema veze ni sa jednim poznatim jezikom. Negde
miji, tzemlji između reka«. za pune tri hiljade godina pre 4000. godine pre n . e. došli su iz Persije u juž-
ova dva suparnička središta zadržala su različit ka- nu J\lesopotamiju, i tu su, tokom sledećeg mileniju-
rakter, premda su imala dodira od najranijih početaka ma, osnovali čitav niz gradova-država i razvili svoj
i premda su im sudbine bile isprepletane na više posebni oblik pisma klinastim slovima na glinenim
načina. Pritisak koji Je naterao stanovnike ovih dveju tablicama. OV3 prelazna faza, koja odgovara predina-
oblasti da napuste neolitski obrazac života verovatno stičkom periodu u Egiptu, nazvana je . protoknjižev-
je bio isti (vidi str. 33). Ali, dolina Eufrata i Tigra, nom«; ona nas vodi u rani dinastički period od otpri-
za razliku od doline Nila, nije uzan plodan pojas like 3000. do 2340. godine pre n. e. Na žalost, opip-
zaštićen pustinjom i s jedne i s druge strane; ona ljivi ostaci sumerske civilizacije neizmemo su retki
podseća na široko plitko korito s nedovoljnim prirod- u poređenju sa ostacima starog Egipta; pOOto u Me-
nim obezbeđenjem, kroz koje teku dve velike reke sopotamiji nije bilo kamena, Sumerci su gradili samo
i njihove pritoke. u koje se lako može upadati iz svih od ćerpiča i drveta. pa od njihove arhitekture nije
pra\'3C3. Tako je geografski položaj mogao da spreči ostalo skoro ništa osim temelja. Za razliku od Egip-
razvoj ideje o ujedinjenju cele oblasti pod jednim ćana, ovi se nisu brinuli za život posle smni, premda
poglavarom. Koliko je nama poznato, vladari sa su u gradu Uru nađene neke bogato opremljene grob-
ovakvim težnjama javljaju se tek hiljadu godina posle nice - u obliku zasvođeni h komora iznad zemlje
rađanja mesopotamske civilizacije, a polazilo im je - sa početka dinastičkog perioda. Naše poznavanje
za rukom da ih ostvare samo za kratko vreme i uz sumerske civilizacije, zbog toga, II velikoj meri zavisi
neprekidno ratovanje. Posledica toga - politička od slučajnih fragmenata koji izlaze na svetlost dana
istorija nema one ideje vodilje koju je božansko car- zah\'3ljujući iskopavanjima, uključujuči tu i velik
stvo pružilo Egiptu; lokalna suparništva, tuđinske broj ispisanih glinenih tablica. Ipak, poslednjih de-
najezde. iznenadni usponi i isto tako iznenadna ru- cenija saznali smo dovoljno da bismo stvorili opštu
~enja vojne moći - to su glavne njene teme. Na tako sliku o ostvarenjima ovog snažnog i disciplinovanog
uzb urkanoj pozadini povezanoST kulturnih i umetnič- naroda obdarenog pronalazačkim duhom.

68. •Beli hraml na S\'om


ziguratu,Uruk(Wnka).
Oko 3500-3000. pre n. c.
Svaki sumerski grad~dr:žava imao je svog mesnog
boga, koga su smatrali . kraljem. i vlasnikom. Grad
je imao i zemaljskog vladara, namesnika božanskog
vladara, koji je predvodio narod u službi božanstvu.
Od mesnog boga, opet, očekivalo se da će zastupati
stvar svojih podanika među drugim bogovima koji
su imali pod vlašću prirodne snage, kao što su vetar,
plodnost i nebeska tela. Ideja o božanskom vlasništvu
nipošto nije bila tretirana kao pobožna fikcija; vero~
valo sc da jc bog doslovno vlasnik nc samo teritorije
grada-države već i -radne snage stanovništva i njenih
proizvoda. Svi su oni morali da slušaju njegove na~
redbe, koje im je prenosio njegov zemaljski upravi-
telj. Iz toga je proizišao ekonomski sistem koji je bio
nazvan ,teokratskim socijalizmom«. Bilo je to pla-
nirano društvo čije je središte bilo u hramu. Hram je
kontrolisao sabiranje radne snage i sredstava za ko-
. munalne poduhvate, kao što su bili izgradnja brana
ili kanala za navodnjavanje, a sakupljao je i raspoređivao
i najveći deo žetve. Sve ovo zahtevalo je da se imaju
podrobni pisani podaci, te se ne treba iznenađivati
otkrićem što su teme tekstova najstarijih sumerskih 69. Osnova .Belog hrama. na njegQ\'om
ziguratu (prema H. Franlđonu)
tablica ekonomskog i administrativnog, a ne verskog
karaktera, iako je pismenost bila privilegija svcš-
tenstva.
O dominantnoj ulozi hrama kao središta i duhov-
nog i fizičkog života jasno govore planovi sumer- nešto pre 3000. godine pre n. e. i, prema tome,
skih gradova. Kuće su bile okupljene oko svetog dela nekoliko vekova stariji od prve piramide, sačuvao se
grada, koji je bio prostran arhitektonski kompleks u Warki, mestu gde se nalazio nekadašnji sumerski
ne samo sa svetilištem već i sa radionicama, skladiš- grad Uruk (biblijski Erek). Breg, čije su ukošene
tima i pisarskim kancelarijama. Usred njih, na uzdig- strane pojačane masivnom oplatom od opeke, diže
nutoj platformi, stajao je hram mesnog božanstva. se do visine od oko 12 metara; stepenice-rampe vode
Ove platforme ubrzo su dostigle visinu pravih ljud- gore do platfonne na kojoj stoji svetilište . Beli hram«,
skom rukom načinjenih bregova, koji su se - po nazvano tako zbog toga što je spolja bio od okrcčenih
ogromnim naporima koje su iziskivali i po utisku opeka (sl. 68, 69). Njegovi debeli zidovi, raščlanjeni
koji su ostavljali, dižući se iznad bezoblične rav- ispustima i udubljenjima u pravilnim razmacima,
nice - mogli porediti sa egipatskim piramida- dovoljno su dobro sačuvani da bi bar delimično na-
ma. Oni su poznati kao zigurati. Najćuveniji medu govestili pIVobitni izgled građevine. Glavna prostorija,
njima, biblijska Vavilonska kula, bio je potpuno ili cela (sl. 70), u kojoj su prinošene žrtve pred sta-
razoren, ali jedan mnogo stariji primerak, sagrađen tuom boga, jeste uska dvorana koja se pruža čita-

70. Unutrašnjost uh,


>Beli hraml
bila sagrađena u prirodnoj velič i ni , po svoj prilici
je bio od drveta. Kao umetničko delo. ova glava je
na istom nivou kao i najlepša dela egipatskog \'3jarstva
Starog carstva. Meko zaobljeni obrazi, fini lukovi
usana, kombinovani s nepomičnim pogledom ogrom-
nih očiju stvaraju ravnotežu izmedu eulnosti i str0-
gosti. dostojnu svake boginje.
Međutim, baš ti geometrijski i ekspresivni vidovi
uručke glave. a ne rea l istički, sačuvali su se i kas-
nije u kamenoj skulpturi ranog dinaslijskog perioda,
kao što vidimo u skupini figura iz Tell Asmara (sl. 73),
koje su oko pet vekova starije nego glava. Najviša medu
njima, visoka oko 76 cm, predstavlja Abua. boga
vegetaci je; druga po veličini boginju majku; ostalo
su sveštenici i vernici. Dva božanstva razlikuju se
od ostalih ne samo veličinom već i većim prečnikom
zenica, premda su oči svih figura ogromne. Nj ihov
ukočen pogled nagla!en je materi jalom u boji koji
je u njih umetnut i koji je jot uvek očuvan. Cela grupa
je verovatno stajala u celi Abuovog hrama. Sveštenici
i vernici stajali su pred botanstvima i očima razgo-
varali s njima. tReprezentacija« ovde ima direl..-mo
71. Zigurat (clamičansl:.i), Dur·Untat (Chugha značenje: vCtovalo se da su bogovi prisutni u svojim
Zambil), Iran. Oko J250. pre n. c. likovima, a da statue vernika zamenjuju portretisane
(Isobe, i u njihovo ime čiuju molitve i prenose poruke
bogo\oima. Pa ipak, nijedan od ovih kipova ne nago-
\'om dužinom hrama, sa nizom manjih prostorija veštava nikakvu težnju za postizanjem stvarne slič­
s obe strane. AJi, glavni ulaz u celu je na jugozapad- nosti. Tela, isto kao i lice. strogo su uproUena i
noj strani, a ne na strani koja je naspram stepenica
ili na jednoj od užih strana, kako bi sc očekivalo.
Da bismo shvatili zašto je ovo ovako, moramo raz-
motriti zigurat i hram kao celinu: čitav kompleks
planiran je tako da je \'ernik, po l azeći od dna stepe-
nica na istočnoj sIrani, primoran da obide ~tO više
uglova pre nego što stigne do cele. Put kojim su išle
procesije, drugim rečima, podseća na uglastu spiralu:
ovakav tprilazak po lomljenoj osi« je osnovna karak-
teristika mesopolamske verske arhitekture, za razliku
od jedne jedine prave ose egipatskih hramova (v.
sl. 61). Tokom s ledećeg perioda od dve i po hiljade
godina, o\,aj plan je bio razrađen u sve viši i uži
zigurat nalik na kulu, koji se dizao u puno spratova.
Na osnovu izuzetno dobro saču\'anog zigurat<l koji su
sagradili Elamicani kod Dur- Unta!a blizu Suze (da-
našnji Chugha Zambil) St\'araffiO dosta jasnu pred-
stavu o njihovoj veličini i složenosti (sl. 71). Kakav
je bio podslicaj za ovakve građevine? Sigurno ne
ponos koji Biblija pripisuje graditeljima Va\'ilonske
kule u Starom zavetu. One pre govore o široko raspro-
itranjenom verovanju da su vrhovi bregova boravi!te
X>go\'a (treba samo da se setimo planine Olimpa sta-
;h Grka). U sumerskoj ravnici, ljudi su smatrali da
~e božanstvu pružiti boravište kakvo mu dolikuje
;amo ako stvore za njega "eštačku planinu.
Slika boga kome je bio posvećen tBeli hraIm iz-
gubljena je - to je verovatno bio Anu, bog neba -
ali divna ženska glava od belog mramora iz istog pe-
rioda nađena u Uruku (Warka) mogla je isto tako pri-
padati nekoj drugoj kuLtnoj statui (sl. 72). Oči i obrve
su prvobitno bile izvedene umetanjem raznobojnog
materijala, a glava je bila pokrivena tperikom. od 72. tnuiD g/llf)Q, iz Urub (Warka), Oko 3500--3(0).
zlata ili bakra. Ostali deo statue, koja je verovatno pre n. e. Mermer, visina 20 cm.. I tlčki muzei. Bagdad

52 STAR I BLI SK I I STOK


73. Kipovi iz Abuovog
hrama, Tel! Asmar. Oko
2700-2500. pre n. e.
Mermer, visina najviše
figure oko 76 cm. I rački
muzej, Bagdad, i
Orijentalniinstirul
Univerziteta u Cikagu

shematska, da ne bi skretala pažnju sa očiju, ' pro-


zora du~ef. Ako je osećanje egipatskih vajara za for-
mu bilo čisto kubična, osećanje sumerskih zasnivalo
se na kupi i valjku. Ruke i noge okrugle su kao cevi,
a duge suknje koje nose sve ove figure tako su glatke
i okrugle kao da su rađene na strugu. Cak i kasnije,
kada je mesopotamska skulptura bila mnogo boga-
tija oblicima, ova osobina je još uvek stalno dolazila
do izražaja.
Kupasto-valjkasta simplifikacija statua iz Tell As- 74. Umetak u korpusu
mara karakteristična je za klesara koji kleše svoje re20natora jedne harfe
oblike iz masivnog bloka. Mnogo elastičniji i reali- iz Ura. Oko 2600. pre
n. c. Univerzilet~ki
stičniji stil karakteri.še onu sumersku skulpturu koja muzej, FiJadclfija
je bila rađena dodavanjem a ne oduzimanjem (to Jest,
ili je bila modelovana od raznih vrsta mekog materijala
da bi bila izlivena u bronzi, ili je bila sastavljena od
kombinacije tako raznovrsnih materijala kao što su
drvo, zlatni listići i lazulit). Neki primerci ove druge
vrste, otprilike iz istog vremena iz kog su i figure
iz Tell Asmara, nađeni su u grobnicama u Uru, koje
su već ranije pomenute. Među njih spada i očaravajući
predmet prikazan na tabli u boji broj 3, žnveni stalak
u vidu jarca koji se propinje uz rascvetalo drvo. 2i-
votinja, čudesno živa i puna snage, ima skoro demon-
ski snažan izraz dok nas gleda između grana simbo-
ličnog drveta a, reklo bi se i s pravom, jer je posve-
ćena bogu Tamuzu pa tako otelovljuje princip mw-
kosti u prirodi. Ovakvo udruživanje životinja sa bo-
žanstvima je preneto još iz praistorijskih vremena;
srećemo ga ne samo u Mesopotarniji veĆ i u Egiptu
(vidi Horo\'og sokola na sl. 41 i 51). Ono po čemu
se sumerske svete životinje razlikuju jeste aktivna
uloga koju one igraju u mitologiji. Mnogo od tog

STARI BLISKI ISTOK I 53


preživela je kao fiksirana slika koju terno sresti četiri
hiljade godina kasnije u srednjovekovnom vajarstvu.
Pred kraj ranodinastickog perioda .teokr:lI5ki so-
cijalizam. sumerskih gradova-država počeo je da
opada . .Mesni .božj i upravitelji« postali su, u praksi,
vladajući monarsi, a ambiciozniji medu nj ima trudili
su se da uvećaju svoju teritoriju pokoravajući susede.
U isto vreme, Semiti, nastanjeni u severnoj Mesopo-
tamiji, u sve većem broju su se kretali na jug, dok na
mnogim mestima nisu preplavili Sumercc. Oni su
prihvatili sumersku civilizaciju, ali su bili manje
vezani za tradicije građa-države i zato možda i ne
iznenađuje činjenica što su oni u Sargonu iz Akada
i njegovim naslednicima (2340--2180. pre n. e.) videli
prve mesopotamske vladare koji su se otvoreno na-
zivali kraljevima i izražavali želju da vladaju celom
zemljom. Pod ovim Akadanima sumerska umetnost
našla se pred novim zadatkom - litnom glorifika-
cijom suverena. Od sačuvanih dela ove vrste najsnažniji

75. Gltnla akađrlwg vlildara, iz Ninive (Kuyunj ik).


Oko 2300-2200. pre n. e. Bronu, visina 30,50 tm .
Irački muzej, Bagdad

učenja na nesreću nije stiglo do nas u pisanom obliku,


ali poneku predstavu koja draži n:clu radoznalost
dobijamo iz slikarskih prizora, kao !to je prizor sa
jedne ukr:J.sne ploče sa harfe (sl. 74), nadene u Uru
zajedno sa žrtvenim stalkom. Gla\'ni junak koji drži
obgrJjena dva bika s ljudskom glavom bio je tako
omil jena tema da je njegova slika postala ukočeno
simetrična, dekorativna formula; u drugim odeljci-
ma, medutim, vidimo životinje kako obavljaju čitav
niz ljudskih poslova iznenađujuće živo i tačno: vuk
i lav nose hranu na neku nevidljivu gozbu, dok ma-
garac, medved i jelen sviraju (harfa ukra!ena glavom
bika pripada istom tipu kao i instrument na koji
je bila učvrlćcna ukrasna p l oča). Sasvim dole, jedan
ćovek-skorpion i jarac nose neke predmete koje su
izvadili iz nekakvog velikog suda. Vdti umetnik koji
je stvorio ove scene bio je mnogo manje sputan pra-
vilima nego njegovi savremenici u Egiptu; iako i
on postavlja svoje likove na liniju tla, ne plaši se ob-
lika koji se postavljaju jedan preko drugog, niti skra-
ćenih ramena. Ipak, moramo biti oprezni, kako nam
se ne bi desilo da pogrdno protumačimo njegove
namere - ono što dana§nje oko iznenaduje kao veoma
humoristično, verm-atno je bilo načinjeno snamerom
da se gleda vrlo ozbiljno. Kad bismo samo znali kon-
tekSt u kome ovi glumci igraju uloge! Pa ipak, u njima
$ pravom možemo videti najstarije pretke basni o
životinjama, koje su cvetale na Zapadu od Ezopa 76_ Pobdnilka mia Naram-Siru;J. Oko 2300--2200. pre
do Lafomena. Bar jedna od njih, magarac s harfom, n. e, Kamen, visina 1,98 cm. Louvre, Pariz

54 I STA RI BLISKI ISTOK


utisak izaziva divna kraljevska glava u bronzi iz Ni-
nive (sL 75). Bez obzira na ro tro su joj oči iskopane
(u njih je nekada bio umetnut neki dragoceni materi-
jal), ona je još uvek ubedljiva u sličnosti, veličan­
stvena i ljudski uzbudljiva u isto vreme. Lice joj
je prekrasno uokvireno - upletena kosa i fino uko-
vrčeni pramenovi brade modelovani su s neverovat-
nom preciznošću, pa ipak, pri tom, ne gube svoj
organski karakter i ne postaju puki ornament. Složena
tehnika livenja i umetanja dragog kamenja izvedena
je sa sigurnošću koja govori o pravom majstorstvu.
Ova glava mogla bi mimo opstati u društvu najvećih
dela svih vremena.
Sargonov unuk Naram-Sin ovekovečio je sebe i
svoju pobedonosnu vojsku u reljefu na velikoj steli
(sl. 76) - velikoj uspravnoj kamenoj ploči koja je
služila kao beleg - i koja je sačuvana zahvaljujući
tome što je kasnije bila odneta kao ratni pien u Suzu,
gde su je i otkrili moderni arheolozi. Na njoj su od-
bačene ukočene linije tela; vidimo kraljeve vojnike
kako napreduju između drveća na padini planine. 78. Glava Grulu, iz Lagab (TeUoh). Oko 21S0.
Iznad njih stoji sam Naram-Sin trijumfujući, dok pre n. e. Diorit, visina 23 cm. Muzej likovnih
pobedeni neprijateljski vojnici mole za milost. On je umetnosti, Boston
isto tako snažno aktivan kao i njegovi ljudi, ali, nje-
gova veličina i izolovan položaj daju mu nadljudski
status. Staviše, on nosi krunu s rogovima koja je dotle
bila rezervisana za bogove. Ništa se ne lidi iznad
njega osim vrha planine i nebeskih tela, njegovih
tdobrih zvezda«. Ovo je najstariji poznati spomenik u
77. Gudea sa aThitekumskim planom, iz Laga~a slavu osvajača.
(Telloh). Oko 21~0. prc n. c. Diorit, visina 74 cm. Vlast akadskih kraljeva okončana je kada su ple-
Louvre, Pariz mena sa severoistoka sišla u mesopotamsku ravnicu
i zavladala njom za više od pola veka. Istera1i su ih
2125. godine pre n. e. kraljevi iz Ura. Oni su obnovili
ujedinjeno kraljevstvo, koje će trajati stotinu godina.
Za vreme tuđinske vladavine Lag3.Š (današnji Telloh),
jedan od manjih sumerskih gradova-država, uspeo je
da zadrži lokalnu nezavisnost. Njegov vladar Gudea
bio je dovoljno oprezan da kraljevsku titulu rezerviše
za gradskog boga, čiji ie kult potpomogao i time što
je obnovio njegov hram. Od ovog arhitektonskog
poduhvata danas više ništa ne postoji, ali je Gudea
postavio i svoje mnogobrojne statue po svetilištima
II Lag3.Šu, pa je do danas otkriveno nekih dvadeset
primeraka; svi su oni, očigledno, poreklom od istog,
osnovnog tipa. Isklesane u dioritu, veoma tvrdom ka-
menu koji su \'oleli j egipatski vajari, ove statue su
napravljene s mnogo više ambicije nego njihove pret-
hodnice iz Tell Asmara. Pa i Gudea, ma koliko da
je bio privržen tradicionalnoj shemi sumerskog grada-
-države, kao da je nasledio nešto od onog osećanja
lične važnosti koja se zapaža kod akadskih kraljeva,
mada se više ponosio svojim prisnim odnosom s
bogovima nego svetovnom moći. Njegova portretna
glava (sl. 78) mnogo je manje izrazito individualna
nego glava akadskog vladara, ali su njeni obli obrisi
ipak veoma daleko od geometrijske jednostavnosti
starua iz Tell Asmara. Kamen je obrađen s nagla!e-
nom prefinjenošću i uglaČ3n do te mere da omogućuje
čudesnu igru svetlosti na licu. Sedeča statua (sl. 77)
predstavlja Gudeu s jednim arhitektonskim planom
na krilu (možda planom bedema koji su okruživali

STARI BLISKI ISTOK I SS


u Vruku (Warka). Kontrast između ove statue i egi-
patskih, kao što se vidi na slici 51 i tabli u boji l,
poučan je - sumerski klesar zaoblio je sve uglove kako
bi naglasio ci li nd ri čnos! oblika. Isto tako, karakteris-
tična je, u poređenju sa pasivnim, opuštenim udovima
egipatskih statua, napetost mišića na Gudeinim golim
mišicama i ramenima.
Drugi milenijum pre n. e. bio je period skoro ne-
prekidnih nemira u Mesopotarniji. Etnički preokret,
koji su u Egiptu izazvali Hiksi, imao je još razornije
dejstvo II dolini Tigra i Eufrata. Centralna vlast
bila je u rukama domaćih vladara samo između 1760.
i 1600. godine pre n. e., kada je Vavilon preuzeo ulogu
koju su nekad igrali Akad i Ur. Hamurabi, osnivač
vavilonske dinastije, najveća je figura tog razdoblja:
ujedinjujući vojničke pod\'ige sa dubokim poštovanjem
za sumerske tradicije, on je gledao na sebe kao na
fOmi1jenog pastira. boga sunca Samaša, čija je misija
bila da ~utini da pravda zavlada u zemlji•. Pod njim
i njegovim naslednicima Vavilon je postao kulturno
središte Sumera. Grad je saču\'ao svoj ugled još više
od hiljadu godina pošto je propala njegova politička
moć. Najznamenitiji podvig Hamurabija je njegov
Zakonik, opravdano slavan i kao najstarija jedinstvena
zbirka zakona i kao neverovatno racionalan i human
po koncepcijama. Hamurabi je naredio da se on
ispiše na visokoj steni od diorita, na čijem se vrhu
vidi Hamurabi kako stoji pred bogom sunca (sl. 79).
79. Gornji deo mle sa Hamurabijevim Vladareva desna ruka diže se uvis prateći govor,
zakonikom. Oko 1760. pre n. e. Dioril, visina sIde kao da vladar podnosi izveštaj božanskom kralju o
oko 2 m, visina reljefa 71 cm. Louvre, Pariz
svom zakonodavnom delu. Iako je ovaj prizor bio
isklesan četiri veka posle Gudeinih statua, on je čvrsto
vezan za njih, kako stilom tako i tehnikom. Ovaj re-
hramovnu četvrt), koji podnosi bogu na odobrenje; ljef je veoma visok, lako da obe figure, kad ih upore-
na planu vidimo šest ulaza sa kulama s obe strane, a dimo sa slikarskim postupkom na Naram-Sinovoj
na zidovima se vide u pravilnim razmacima potporni steli, ostavljaju utisak kao da su stanjene na polovinu.
stupci onakvi kakve smo videli i u . Belom hramu. Zahvaljujući tome vajar je mogao da predstavi oči

SO. Lav/ja kopija, Bogazkijy.


Anadolija. Oko 1400.pren.e.

s6 I S TARI BLISKI ISTOK


plastično, te se Hamurabi iSamoo gJedlljU tako snaž- Malu Aziju je preplavio narod sa istoka, koji se slu-
no i netremice da je tO jedinstveno na predstavama žio indoevropskim jezikom. Jedna grupa. Mitanci,
ove vrste. One nas podsećaju na statue iz Tell Asma- stvorila je nezavisnu kraljevinu u Siriji i severnoj
ra, čije ogromne oči nagove!tavaju težnju da se uspo- Mesopotamiji, uključujući i Asur. dok se druga,
stavi isto takav odnos između čoveka i boga i u toj Hititi, učvrstila dalje na severu na stenovitoj visoravni
ranoj fazi sumerske civilizacije. Anadolije. Njihova prestonica. blizu dana§njeg tur-
skog sela Bogazkby, bila je zaštićena impozantnim
ASIRSKA UMETNOST utvrđenjima od velikih, grubo istesanih kamenih
blokova; kraj kapije, s obe strane, nalazili su se is-
Grad-država Asur na gornjem toku Tigra imala je keženi lavovi ili druge figure čuvara, a one su izlazile
da zahvali za svoje uzdizanje čudnom nizu doga- iz ogromnih blokova koji su činili dovratak (sl. 80).
đaja. Tokom prve polovine II milenijuma pre n. e. Oko 1360. godine pre n. e. Hititi su napali Mitanct,

81. Tvrđa .... Sargona JI u Dur


Suukinu (Khonabad). 742_706-
pre n. e. (rekonstrut.cija
Charlesa AllmaIla)

82. Kapija lllI tvrda\; SargOTU II


(rokom iskopavanla)

STARI BLISKI ISTOK I 57


saveznike Egipta. Egipćani, medutim, zbog unutrašnjih
kriza izazvanih verskim refannama Akhenatona (v.
str. 46-41) nisu mogli poslati efikasnu pomoć. Tako
su Mitanci bili pobedeni, pa je Asur ponovo stekao
nezavisnost. Pod čitavim nizom sposobnih vladara
Asirci su postepeno povećavali svoje teritorije, pa su
obuhvatili ne samo Mesopotarniju već i okolne ze-
mlje. Na vrhuncu svoje moći, izmedu 1000. i 6[2.
pre n. e. asirska carstvo pružalo se od Sinajskog po-
luosnva do Jennenije; čak. su i u Donji Egipat izvr-
šili uspešnu invaziju 67 1. pre n. e.
Rečeno je da su Asirci bili za Sumerce ono štO su
Rimljani bili za Grke. Njihova civilizacija je počivala
na ostVarenjima Juga, ali ih je tumačil a na svoj jasno
određen način. Tako su hramod i zigurati, koje
su oni gradili, bili prilagođeni sumerskim uzorima,
dok su palate asirskih kraljeva dostigle dotada nepoz-
natu veličinu i sjaj. Jedna jedina medu njima, palata
Sargona Il kod Dur Sarukina (sadašnjeg Khorsabada)
iz druge polovine VIII v. pre n. e., dovoljno je istra-
žena da bi se mogla iz\'riiti njena rekonstrukcija
(sl. 81). Bila je okružena tvrda\'om sa bedemima na
koje su postavljene kule. Patata je bedemima bila od-
vojena od grada. Slika 82 prikazuje jednu od dveju
kapija tvrdm'c u toku iskopavanja. Premđa su Asirci,
isto kao i Sumerci, gradili svoje zgrade od opeke,
kapije i niže delove unutrašnjih zidova važnih pro-
storija voleli su da oblažu velikim kamenim pločama
(koje su se lakše mogle naći u severnoj Mesopotamij i).
Ove ploče su bile ukrašene niskim reljefima ili, kao
u n~em slučaju, obrađene u demone čuvare, u čud­
noj kombinaciji reljefa j slobodne plasIike. Verovatno
su bili inspirisani hitirskim primerima kao što su
gOTe: 83. Plj'a/~anjt ~rada flamanua "d J/rant Alurbanipala,
Lavlja kapija kod Bogazkoya (sl. 80). Veličanstvene
iz Ninive (Kuyunjik). Oko 650. pre n. c. po dimenzijama i izgledu, one su bile sagradene da
Krečnjak, 91 x 65 cm. Britanski muzej, london bi na posetioce osta\'ile utisak moći i veliemstva kralja.
U samoj palati isti utisak bio je pojačan dugim nizom
reljefa koji su prikazivali osvajanja kraljeve vojske.
dole: 84. ASliTluuirpa[ II II low "a laoove, iz Nimruda
(Calah). Oko aso.
prc II. c. Krečnjak, 1 x 2,50 m.
Brili-nski muzej, London

58 STARI BLISKI ISTOK


" -~.
T.... .... __ __:_
_< ... nu.. .
, ..,.,."........... ...
..-.. co. ,_ .....
85. Smrtno
rQ11jt1lll
1~,izNinive
(Kuyunjik). Oko 650.
pre n. c. Kremiak.
Visina figure 60 cm.
Britanski muzej,
London

Svaki pohod opisan je veoma podrobno, sa natpi- carstva, razarajući njegova uporišta, odnoseći sa so-
sima koji su davali i druge podatke. Asirske snage, bom pien i odvodeći zarobljenike. U tim prizorima
bez prekida u dejstvu, kao da su stalno bile u pohodu, nema ni drame ni heroizma - ishod borbe uopšte
presrećući neprijatelja na svim granicama prevelikog ne dolazi u pitanje - i oni se često dosadno ponavlja-
ju. Ipak, kao najstariji pokušaji narativnog reljefa u
velikim razmerama oni u istoriji umetnosti predstav-
ljaju vaZno ostvarenje. Opisati tok s pecifičnih doga-
đaja u vremenu i prostoru bilo je izvan mogućnosti
i egipatske i sumerske umetnosti; čak i prizor na
steli Nararo-Sina je više simboliča n nego istorijski.
l tako je asirski umetnik imao da stvori čitav niz sasvim
novih rešenja da bi se poneo s problemom slikarskog
pripovedanja. Iako se za njegove rezultate jedva
može reći da su lepi, oni postižu glavni cilj : jasno se
čitaju. Ovo se sigurno s pravom može reći za primer
(sl. 83) iz Asurbanipalove palate u Ninivi (sada Ku-
yunjik), koji u prvom planu prikazuje pusto~enje
elamićanskog grada Hamanua: asirski vojnici, piju-
cima i sekirama, ruše utvrđenje - obratite pažnju na
grede i opeke u vazduhu - po!to su prethodno za-
palili grad; drugi se udaljuju niz pošumljeni breg,
natovareni plenom. Ova druga grupa postavlja je-
dan veoma zanimljiv problem predstavljanja, jer put
kojim idu vojnici postaje vidljivo širi što se više prib-
liiuje prvom planu, kao da je umetnik hteo da ga
da u perspekti\'i. A ipak, taj put služi i kao traka koja
uokviruje vojnike. Cudna mešavina načina predstav-
ljan ja - ali i upečatljivo rešenje kako da se prvi plan
poveže s pozadinom. Ispod glavne scene opažamo
vojnike u logoru kako se odmaraju uz hranu i piće,
dok jedan čuva stražu.
Mnoštvo opisanih pojedinosti na reljefima s pri-
zorima vojnih pohoda ostavlja malo mesta za glo-
rifikaciju samog kralja. Ovoj temi je umogo nepo-
srednije služila jedna druga često ponavljana tema
86. Utarina kapija (obnovl;ena), Vavilon. - kraljevi lavovi na lavove. To su pre bile ceremoni-
Oko 575. pre n. e. Državni muzeji, !krlin
jalne borbe nego stvarni lov: u prazan kvadratni

STARI BLISKI ISTOK I 61


prostor, koji su obrazovali vojnici sa štitovima, puš-
tane su ih'otinje iz kaveza da bi ih krali ubio. (Po
SVOl prilici, u mnogo starijim razdobljima lov na
lavove u slobodi bio je važna dužnost mesopmam-
skih vladara kao . pastira. op!tinskog stada). Ovde
asirski vaiar ~]jefa dostiže najveću visinu; na slici
84, iz r alate Asuma.~irpala Il u Nimrudu (Dlah),
lav koji napada kralkvske dvokolice ocigledno je
glavni junak scene. Puna veličanstvene snage i hra-
brosti, ranjena životinja kao da otelovljuje sve ono
dramatsko uzbudenje koje nam nedostaje uslikovilim
pričama iz rata. Snažan utisak 0513" lja i lav u agoniji
na desnoj strani. Koliko je različito egipatski umetnik
(v. sl. 67) interpretirao istu kompoziciju! Dovoljno
je samo da uporedimo konje - asirski su manje gra-
ciozni, ali su mno!!o snažniji i življi dClk beže od lava
koji ih napada, ušiju oborenih od straha. Reljefi s
prizorima lo\'a na lavove iz Ninive, otprilike dva veka
mlađi nego reljefi IZ Nimruda, najlepši su od svih.
Uprkos plitkoći reljefa, teIa imaju viŠI! mase i zapre-
mine zahvaljujući utantanoj gradacIii površine. Slike
kao što je ranjena lavica (sl. 85) pune su nezaboravne
tragićne veličine.
Asirsko carsIVo srušeno je kad je prestonica Niniva
87. Slikani pehar, Snu. Oko SOOO--4000. pre
pala pod udrut-enim napadima Međana i Skita se n. e. Vilmi 28,50 .:m. Louvre, Parili
istOka. U to vreme zapovednik asirske voiske u južnoj
Mesopotamiji proglasio se za vavilonskog kralja;
pod njim i njegovim naslednicima stari grad je doživeo
poslednje kratko cvetanje između 612. i 539. godine su ovaj kraj ucrtali na mapu s\'etske istorije, bili doš-
pre n. e., a tada su ga osvojili Persijanci. Najpoznatiji ljaci koji su se na sceni pojavili samo nekoliko vekova
od ovih no\'ovavilonskih vladara bio je l\'avukodonosor, pre svojih epohalnih osvajanja. Jo! od praistorijskih
graditelj vavilonske kule. Ova slavna građe\'ina samo vremena neprekidno nastanjen. Iran je, reklo bi se,
je deo velikog arhitektonskog kompleksa koji se mote oduvek predstavljao \Tatnice za lutalačka plemena
uporediti sa tvrdavom Sargona II u Dur Sarukinu. iz azijskih stepa na severu i iz Indije na istoku. Pri-
Tamo gde su Asirci upotrebljavali klesane kamene došlice bi se tu naselile za neko vreme, podvl.ašćujući
pioCe, graditelji Novog Vavilona (koji je bio udaljeniji domaće stanovni~t\'o ili se mešajući s njim, dok ih,
od nalazi!ta ovakvih ploca) koristili su pečenu i gle- opet, novi talasi naseljenika ne bi primorali da se
dosanu opeku. l ova je tehnika bila razvijena u Asiriji, sele dalje - u Mesopotarniju, Malu Aziju, južnu
ali je sada primenjivana u mnogo većim razmerama, Rusiju. Ova kretanja predsta\'ljaju mračnu oblast
kako za ukr.clavanje površina, tako i za arhitektonske na!eg istorHskog znanja; svi podaci kojima raspolaže-
reliefe. Njen veoma osoben efekat postaje očigledan mo neodređen i su i nepouzdani. POŠtO nomadska
kad uporedimo kapiju Sargonove tvrđave (sl. 82) sa plemena ne ostavljaju za sobom trajnih spomenika
lštarinom kapijom Navukodonosorove svete četvrti ili pisanih izvdtaja, mi možemo da pratimo njihovo
u Vavilonu, koja je bila rekonstruisana od hiljada lutanje samo pailjivim proučavanjem predmeta koje
pojedinal:nih gleđosanih opeka koje su pokrivale su sahranjivali s mrtVima. Tak\'i predmeti od drveta,
površinu (sl. 86). Veličanstvena povorka bikova. kosti ili metala predstavljaju određenu vrstu pokretne
zmajeva i drugih životinja od modelovane opeke s umetnosti, kako nazivamo nomadsku opremu: oružje,
bordurom u živim bojama odlikuje se ljupkoku i konjska oprema, kopCe, fibule i drugi ukrasni pred-
vedrinom koja je veoma daleko od teških asirskih ču­ meti, pehari, zdele itd. O\'al(\'i predmeti nalat.eni su
vara-eudovi!ta. Ovde poslednji put opet 05eĆamo na prostranoj teritoriji od Sibira do srednje Evrope,
(lOaj posebni genije stare mesopotamske umetnosti od Irana do Skandinavije. ZajedniB::o im je ne samo
za portretisanje životinja, koj i smo zapazili jo~ u ranom to !tO je, kao kod nakita, sva patnja usredsređena
dinastitkom periodu. na ornamentalne sheme vet i repertoar oblika, poznat
pod imenom tiivotinjski stil•. Jedan od izvora tog
životinjskog stila bio je. čini se, i stari Iran. Njegova
PERSIJSKA UMETNOST glavna cna je, kao ŠtO samo ime nagoveštava, deko-
rativna primena ži\'otinjskih motiva u veoma apstrakt-
Persi ja, planinama oivičena visora\'an istočno od nom maštovitom obliku. Njegove najstarije pretke
Mesopotarnije. dobila je ime po narodu koji je os- nalazimo na praistorijskoj bojenoj grnčariji iz zapadnog
v{'Ijio Vavilon 539. godine pre n. e. i postao naslednik Irana, kao što je prekrasan pehar na slici 87, na kojoj
asirskog carstva. Danas se ova zemlja naziva Iranom. je prikazan ibcks (planinski divlj i jarac) sveden na
i tO je mnogo pogodnije ime. jer su Persijand, koji nekoliko krivih linija punih zamaha, tako da je telo

62 STARI BLISKI I STOK


životinje postalo samo privesak uz ogromne rogove. tova. U istorijskoj umetnosti Sumera ovaj Stil je brzo
Psi u trku iznad ibeksa jedva su nešto više od hori· ustupio mesto interesovanju za organsko jedinstvo
zontalnih crta, a ako izbliže zagledamo pruge na dnu životinjskog tela (v. tablu u boji 3 i sL 74). ali se
pehara, ustanovićemo da su to neke ptice dugih vra· u Iranu održao uprkos snafnim uticajima iz Mesopo-
tamije. Nekoliko hiljada godina ~asnije, on se ponovo
manifestuje u sitnim bronz.ama iz pokrajine Lurista·
na. izuzetno inventivno rađenim predmetima nomadske
opreme. Ukras sa pa1i~ (sL 88) sastoji se od simetrično
postavljenog para iskeženih ibeksa jako produženog
vrata i rogova; prvobitno. pretpostavljamo, njih je
gonio par lavova. ali se kasnije telo lavova izgubilo
u telu ibeksa, čiji su vratovi dobili izdužene dimenzije
zmajskog vrata. Ko je i za koga stvarao luristanske bron·
ze ostaje tajna. Međutim, ne može biti sumnje da su na
neki način povezane sa metalnim predmetima životinj·
skog stila iz azijskih stepa, kao što je divan skitski
zlatni jelen iz južne Rusije, koji ie samo nešto malo
kasnijeg datuma (sl. 89). Telo životinje ovde je manje
proizvoljno izobličeno, a glatke, zaobljene panije
razdvojene O~lrim rebrima nemaju pandana medu
luristanskim bronzama ; pa ipak, način na koji su r0-
govi obrađeni u apstraktni ažurirani ornament pokazuje
slično osećanje za oblik. Bez obzira na to da li ovaj
tipićno skitski rad odaje izvore iz srednje Azije, ne-
zavisne od tradicija Irana ili ne, Skiti su za vreme svog
boravka u Iranu sigurno dosta naučili od !ivaca branu
iz Luristana. Oni su pripadali grupi nomadskih in·
doel/ropskih plemena. u koje su spadali i Međani i
Persijanci. koji su poteli da se slivaju u ovaj kraj ubno
posle 1000. g. pre n. e. Sklopivši savez Međani i
Skiti su. kao što se sećamo. sru§ili Kinivu 612. g. pre
n. e. Persi janci su u tO vreme bili vazali Međana, ati
su već §ezdeset godina kasnije, pod Kirom Velikim.
iz porodice Ahemenida, preokrenuli situaciju. Po§to
je osvojio Vavilon, Kir je uzeo titulu lvavilonskog
kraljal i ujedno oživeo ambicije asirskih vladara.
Carstvo koje je on osnovao širilo se dalje pod njegovim
naslednicima. Egipat i Mala Azija pali su pod niihovu
vlast, a Grčka je samo za dlaku izbegla istu sudbinu .

IltIog&re: 88. Ukras n! nhu


palice, Luri~um. IX-VII vek pre
n. t. Bronza, visina 19 cm.
Britan.;lti muze). London

In>o: 89. ltlm. iz Koslromskaic,


Skilila. hkuC:il\"ano ZIaIO, Vlsina
oko 10050 cm. VI I- VI ,"ck pre
n. c. Jl.luuj Erm,la!, Lcnji~d
90. O.TiJeva dvorana
u audijencije, Pencpolis.
Oko SOO. pre n. c.

Kad su bili na vrhuncu, pod Darijem I. i Kserksom


(523-465. pre n. e.) persijsko carstvo bilo je mnogo
veće od egipatskog i asirskog carstva uzetih zajedno.
Staviše, ova prostrana tvorevina Opstala je puna dva
veka - sru§io ju je Aleksandar Veliki 331. g. pre n. e.
- i za sve vreme trajanja njeni vladari su njom vladali
energično i čovCČno. Pravo je čudo šta je sve jedno
nepoznato nomadsko pleme poSl iglo. U toku samo jed-
ne generacije Persijanci su ne samo ovladali složenom
ma§inerijom imperijalne administracije već su, da
bi izrazili velelepnost svoje vladavine, izgradili i mo-
numentalnu umetnost znamenitu po originalnosti.
Uprkos svojoj sposobnosti za prilagodavanje, Per-
sijanci su saču\'ali S\'oju religiju izvedenu na učenju
91. Kapitel sa bikom
(obnovljen), iZPersepo- Zoroastra; to je bila vera zasnovana na dualizmu
lisa. Orijentalni Dobra i Zla, otelovljenim u Ahuramazdi (svetlost)
ins{itut Univerziteta i Ahrimanu (mrak). Kako su se obredi kulta Ahura-
u Cikagu mazde vdili uglavnom na oltarima s vatrom pod
vedrim nebom, Persijanci nisu imali religiozne arhi-
tekture. Njiho\'e palate, s druge strane, bile su ogrom-
ne građevine koje su ostavljale snažan utisak. Sa naj-

92. /)(lrijt i KJtI'ks prilikom tl'.Jdijtneijt. Oko 490. pre n. e. Krečnjak, \'isina 2,50 m. Riznica, Perscpo!is
više pretenzija izgrađena je palma u Persepolisu, po~
četa pod Darijem I 518. g. pre n. e.; njena osnova u
opštim crtama - s velikim brojem prostorija, dvorana
i dvorišta na uzdignutoj platformi - podseća na kra~
Ijevske rezidencije u Asiriji (v. sl. 81), a asirske tradicije
su najsnažniji element koji se svuda oseća. Pa ipak,
one ne odreduju karakter građevina, jer su kombi~
novane sa uticajima iz svih krajeva carstva, i to tako
da su dale jedan nov i čisto persijski stil. Tako
su, na primer, u PersepoJisu korišćeni stubovi u
velikom broju. Dvorana za audijencije Darija l ,
prostorija od oko 232 m2 , imala je drvenu tavanicu
koju je nosilo 36 stubova visokih oko 12 m, od kojih
neki još stoje (sl. 90). Ovakvo nagomilavanje stubova
podseća na egipatsku arhitekturu (v. sl. 60), a egipatski
se uticaj zaista javlja u ornamentalnim pojedinostima
baze i kapitela. Ali vitki, kanelovani stubovi u Perse~
polisu potiču od jonskih Grka iz Male Azije, za koje
se zna da su davali umetnike za persijski dvor. Savr-
šeno je bez prethodnika u ranijoj arhitekturi čudna
.kolevka. - podupirač za grede na tavanici, sastavljen
od prednjih delova dvaju bikova ili sličnih stvorova,
koji sačinjavaju kapitele stubova u Persepolisu (sl.
91); dok su same životinje asirskog porekla, način na
koji su kombinovane najviše podseća na ogromno
uvećanu verziju ornamenta sa vrha palice iz Luristana.
Ovo je, čini se, jedini slučaj gde su se persijski arhi~
tekti nadahnuli svojim domaćim umetničkim nasIe- 93. Zlatni rilon. Ahemenidsko doba, V-Ill \'ck pre
đem iz nomadske opreme. n. e. Arheološki muze;, Teheran
Dvostruke stepenice koje vode u dvoranu za au~
dijencije ukrašene su reijefom na kome je dugi niz
figura u svečanom maršu. Njihov ceremonijaini ka~
rakter i stalno ponavljanje naglašavaju potčinjenost
arhitektonskom okviru, što je tipično za svu persijsku
skulpturu. To zapažamo i u izuzetno važnim scenama,
kao što je Danje i Kserks prilikom audlj'enclje (sl. 92);
izražajna snaga i narativna veština asirskih reljefa
namerno su bili odbačeni. Stil ovih persijskih reljefa
na prvi pogled kao da je samo mekši i prefinjeniji
odjek mcsopotamske tradicije. Međutim, čak i tu,
otkrivamo da je asirsko~vavilonsko naslede obogaćeno
u jednom važnom pogledu: nema presedana u sku lp~
turi Bliskog istoka za slojeve odeće koji padaju jedan
preko drugog, za igru fino složenih nabora, kao ŠtO
vidimo na relJefu Darija i Kserksa. Drugi jedan efekat
koji nas iznenađuje jeste način kako se ruke i ramena
ovih figura probijaju kroz tkaninu draperije. Ove
novine dolaze od jonskih Grka, koji su ih stvorili
u toku VI v. pre n. e.
Persijska umetnost pod Ahemenidima jeste, dakle,
značaj na sinteza više raznih elemenata. Ipak joj ne-
dostaje sposobnost da se razvija; stil formulisan pod
Darijem I oko 500. g. pre n. e. trajao je bez značajni~
jih izmena do kraja carstva. Glavni razlog za ovaj
nedostatak bio je, reklo bi se, II persijskoj preokupaciji
dekorativnim efektima bez obzira na dimenzije. Bilo
je to opterećenje iz niihove nomadske prošlosti koje
se nikada nisu oslobodili. Nema nikakve bitne razlike
između kapitela s bikovima sa slike 91 i finog zlatarskog
rada (sl. 93), tekstila i drugih predmeta primenjene
umetnosti Persije iz doba Ahemenida. Ova tradicija 94. $apur I lrijwn/uje nIld Filipom Arabb'anUwm i
u pokretnoj umetnosti, za razliku od monumentalne Va/erijanom. 260-212. Nak!-j-Rustam

STARI BLISKI ISTOK I 65


95. Palata Sapul'll I, Ktesifon.
242- 272.

Vladari koji su izvr~ili ovaj podvig pripadali su


kuti Sasanida; njihova najveća figura - Sapur I
- gajio je Darije\'e političke i umetničke ambicije.
U Nakš-i-Rustamu, mestu gde su sahranjivani kra-
ljevi iz dinastije Ahemenida, nedaleko od Persepo-
lisa, on je ovekovetio svoju pobedu nad dvojicom
rimskih imperatOra u jednom ogromnom reliefu ukle-
sanom uživoi steni (s!. 94). Formalni izvor ovog
trijumfalnog prizora jeste dobro poznata kompozicija
rimsk~ skulpture - samo što su imperatori igrali
ulogu poniženih varvara - ali plitko obrađena masa
i ornamentalno tretiranje draperije govore u prilog
oživljavanju persijskih umetničkih kvaliteta. Ova dva
elementa uzajamno se održavaju u ravnoteži i tO baš
i čini da reljef ostavlja tako neob ično snažan utisak.
Mda\"ina rimskih elemenata sa elementima Bliskog
istOh može se zapaziti i na Sapurovoj palati kod
Ktesifona kraj Vavilona, i na njegovoj ogromnoj dvo-
ralli za audijencije sa svodom od opeke (sl. 95); slepe
ark3de na pročelju svedoče o naglašavanju dekorativ-
nosti po\"f·~ina. Ali mada monumentalna, umetnost
pod Sasanidima bila je isto tako nesposobna da se
dalje razvija kao !ito je bila i pod Ahemenidima. Ra-
dovi u metalu i tekstil, s druge strane, cvetali su i
dalje. Ponos sllsanidske umetnosti - i direktni odjek
ornamentainih tradicija koje dopiru vi~e od hiljadu
96. Tkana svila. Sa~nidsko doba. Oko VI veka. godina unazad do luristanskih bronzi - jesu svilene
Narodni muze" Fircn.::a (zbIrka Franchetti) tkanine. Jedan divan primerak vidi se na slici 96. One
su bile u velikim količinama izvožene u Carigrad i na
hrišĆanski Zapad, pa ćemo videti da su njihovo bogat-
arhitekture i vajarsIva, uspela je da preživi onih StvO boia i šara bili značajan podsticai za umetnost sred-
pet stotina i više godina za koje vreme ie Persijsko njeg veka. A kako je njihova proizvodnja nastavijl:'na
carstvo bilo pod vlašću Grka i Rimljana, pa je još ied- i posle pada sasanidskog carstva u arabljanske ruke
nom procvetala kada je Persija ponovo stekla neza- sredinom VII v., ove su predstavljale najvažniju riznicu
visnost i otela J'viesopotamiju od Rimljana. uzoraka j za islamsku umemost.

66 I ST ARI BLISKI ISTOK


PRVI DEO I STARI SVET

4. Egejska umetnost

Ako iz delte Nila zaplovimo prema severozapadu u Maloj Aziji i u Grčkoj, sir Arthura Evansa na Kritu
preko Sredozemnog morti, prvo Ato Cemo spaziti od nešto pre 19(0) bila su preduzeta zato da se utvrdi
Evrope biće istocni n Krita. Iza njega naći ćemo činjenično jezgro tih priča. Od tada je izneto na svet-
razasutu grupu malenih ostrva, Kiklada. a malo dalje lost dana mno.§tvo izvanrednog materijala - mnogo
kopno Grčke, naspram Male Azije preko Egejskog v~e nego ~to bi se očekivalo prema književnim izvori-
mora. Za arheologe llegejski. nije samo geografski ma - ali naše poznavanje egejske civilizacije je i sad
pojam; oni su ga prihvatili da označe civilizacije koje mnogo ograničenije nego nate znanje o Egiptu ili
su cvetale u ovoj oblasti tokom III i II milenijuma starom Bliskom istoku. Na nesreću, u tumačenju
pre n. e., pre nego ho se razvila grčka civilizacija u arheoloških svedočanstava dosad nismo nikako mogli
užem smislu. Ima ih tri, tesno povezane a ipak jasno da se pomognemo pisanim dokumentima Egejaca.
odvojene jedna od druge: kritska. nazvana minoiskom Na KrilU je sistem pisma bio stvoren negde oko
po legendarnom kritskom kralju Minosu; civilizacija 2000. godine pre n. e., a kasni ohlik tog minojskog
malenih ostrva severno od Krila (kik.ladska), i civili- pisma, nazvan linearni B, koji je oko ~est stotina godina
zacija grčkog kopna (heladska), Svaka od njih je opet kasnije bio u upotrebi i na Kritu i na grčkom kopnu,
bila podeljena u tri faze, najstariju, srednju i najmla- nedavno je dešifrovan. Jezik linearnog B pisma je
đu, koje odgovaraju, veoma grubo uzeto, Starom, grtki, ali to očig ledno nije bio jezik koji se pisao mi·
Srednjem i Novom carstvu u Egiptu. Najznačajniji nojskim pismom pre XV veka pre n . e ., tako dJ nam
ostaci i najveća umetnička dostignuća su iz druge po- ta vcltina čitanja linearnog B pisma ne pernate da
lovine srednjeg i iz najmladeg perioda. razumemo ogromnu masu stariiih minojskih natpisa.
Pre sto godina egeiska civilizacija bila nam je poz· Stav~e, tekstovi pisani linearnim B pismom su u
nata samo iz Homerovih priča o trojanskom ratu u najvećoj meri spiskovi inventara palata i administra-
Jlijadl i iz grčkih legendi o Krim. Najstariia iskopa· tivni izveštaj i, koji otkrivaju malo podataka o istoriji
vanja (Heinricha Schliemanna tokom 1870. godine i religiji naroda koji ih je sastavljao. Tako nam ne-

gore: 97. Dit.robzaulkoku,na vazi iz pllateu Kato7..kro.


Oko 1500. pre n. c. Krcčnjak (prvobitno prekrh'en zlatnim
Jimom), du1ma di\'okoze oko 10 cm. Muzcj Hcraklion, Kril

dww: 98. Slepeniitc, istočno krilo, Minoso\" palata,


KnOSOI, Krit Oko ISOO. prc n. c.

EGEISKA UMETNOST I 67
dostaje tl n3j\'cćoj meri ono prace(e znanje neop-
hodno za razumevanje egejske umetnosti. Njeni
oblici, hko pO\·e7.ani sa Egiptom i Bliskim istokom na
jednoj, i sa grčkom umetnošću na drugoj strani, ne
predstavljaju samo prelaz između ta dva sveta; oni
imaju svoju $Opsn'enu uzbudljivu lepotu, koja ne
pripada nikom drugom. 1\leđu mnogim čudnim oso-
binama egejske umetnosti najviše nas možda zbunjuju
njena svežina i neusiljenost, te zahvaljujući njima
zaboravljamo koliko malo znamo o njenom značenju

KIKLADSKA UMETNOST

Ljudi koji su nastanjivali Kiklađska ostrva otprilike


između 2600. i 1100. g. pre n. e. nisu ostavili za sobom
skoro nikakve tragove osim svojih skromnih kamenih
grobova. Stvari koje su sahranjivali sa svojim pokoj-
nicima znamenite su samo u jednom smislu: ima mnogo
mramornih idola koji osta\'ljaju neobično snažan
utisak. Skoro svi predstavljaju nagu žensku figuru
u stojećem stavu, ruku skritenih na gruđima, za koju
se pretpostavlja da je majka i boginja plodnosti koju
poznajemo iz Male Azije i starog Bliskog istoka, fl
čij e prethodnice dosežu čak do starijeg kamenog
doba (v. sl. 16). One S\'e imaju jedan karakterističan
oblik, koji nas na prvi pogled podseća na uglaste i
apstraktne primitivne skulpture: pljosnat, klinast oblik
tela, snažan stu bast vrat i koso postavljen štit lica bez
crta, izuzev dugačkog nosa u obliku grebena. Unutar
ovog usko odredenog i stabilnog tipa, međutim,
kikladski idoli pokazuju široku skalu varijacija u raz-
merama (od nekoliko santimetara do prirodne veličine)
i u formi. Najbolji medu njima, kao štO je primerak
prikazan na slici 99, odlikuje se jednom disciplinova-
nom prefinjellOŠĆu daleko iznad nivoa paleolitske ili pri-
mitivne umetnosti. Sto duže p rouča\'amo ovaj komad,
sve bolje sh\'atamo da se njegove osobine mogu opisati
kao ~Iegancijal i . prefinjenostf, ma kako nam se
inače ovi izrazi činili nepodesni u našem kontekstu.
Kakvo se izvanredno osećanje za organsKu građu
tela krije u tim nežnim oblinama obrisa, u nagovt'Šta-
jima ispupčenja koja označavaju kolena i trbuh. cak
i ako odbacimo njen varljivo moderan izgled, ova
figura predstavlja smelo odstupanje od svega ~to smo
dotle videli. Mi se ne možemo požaliti na nestašicu
starijih idola plodnosti, ali oni skoro svi odaju poreklo
od loptastih, masivnih .Venera. starijeg kamenog
doba; u stvari, i najstariji kikladski idoli pripadali
su tom tipu. Sta je onda navelo kikladske vajare da
odbace tradicionalni izgled plodnosti kod svojih žen-
99. Idol, iz Amorgou.
skih idola i da dođu do gipkog ode\'ojačkogc ideala na
2~llOO.pren.c. slici 99? Da nije možda doSlo do radikalne promene
Mermer, visina 76 cm. u značenju i kultnoj nameni ovih statua? Mi se čak
Ash moleov muzej, Oxford ne usuđu jemo ni da nagađamo da bismo objasnili
ovu zagonetku. Zadovol jićemo se time da kažemo da
su kikladski vajari iz II milenijuma pre n. e. stvorili
pn'e ženske aktove u prirodnoj veličin i za koje znamo,
i da su više stotina godina jedino oni [O činili. U grčkoj
umetnosti nalazimo veoma mali broj nagih ženskih
statua do sredine IV veka pre n. e., kad su Praksitel
i drugi počeli da stvaraju kultne kipove nage Venere.

68 ' EGEJS KA UMETNOST


100. Kraljičin meglll"on.
Minosova palata, Knosos, Kril

Verovatno dil nije slučajno što su najčuvenije od tih


Venera bile način jene za svctili~ta na egejskim ostrvi·
ma ili na mlllo3zijskoj obali, dakle za oblasti gde su
cvetali kikladski idoli.

MINOJSKA UMETNOST

Minojska civilizacija je najbogatija ali i najneobič­


nija u egejskom svetu. Ono što je izdl·aja ne samo 101. Zmijtk4 boginja. Oko
od Egipta i Bliskog istoka več i od klasične grčke ci- 1600. pre n.e. Terakota,
vilizacije jeste nepostojanje kontinuiteta, za koje bi visina 34 ,m. Muzej,
Heraklion, Krit
sc reklo da ima dublje uzroke nego što bi bio puki
arheološki slučaj. Ako pregledamo glavna ostvarenja
minojske umetnosti, mi ne možemo ozbiljno govoriti
o širenju ili rBzvoju; ona se javljaju i iščezavaju tako
iznenada, da je njihova sudbina verovamo bila odre-
đena nekim spol jašnjim silama - naglim i snažnim
promenama Koje su pogađale či l avo OSIrvO - o kojima
znamo malo ili ništa. Međutim, karakter minojske
umetnosti, vesele pa ćak i razigrane i pune ritmičkog
pokreta, čak i ne nagov~tava takve pretnje.
Prva od tih neočekivanih pojava desila se oko 2000. go-
dina pre n. e. Sve dotle, u toku osam vekova starije
minojske ere, Kričani nisu bili uznapredovali mnogo
iznad neolitskog nivoa seoskog života, premda bi se
reklo da su se upuštali u prekomorsko trgovanje, koje
ih je dovelo u dodir s Egiptom. Onda su stvorili ne
samo sopstveni sistem pisma već i gradsku civiliza-
ciju. usredsređenu u nekoliko velikih palata. Bar
Iri od njih, Knosos, Faistos i Malija, bile su sagrađene
brzo jedna za drugom. Skoro ništa nije danas sačuvano
od tog iznenadnog procvata građevinske delatnosti
u velikim razmerama, ier su sve tri palate bile razorene
u isto vreme, oko 1700. godine pre n. e.; posle pre-
kida od sto godina, počele su se javljati nove i još
vete građevine na istim mestima, da bi i one bile
razrušene oko 1500. godine pre n. e. Te tnave. palate
su nam glavni izvor obav~tenja o minojskaj arhitek-
turi. Palata u Knososu, nazvana Minosova palata,
bila je građena sa najviše ambicija; pokrivala je veliku

EGE ISKA UMETNOST I 69


lroo: 102. Kras; 11 siskom (Kamare. $Ii l),
iz Paislo~. Oko 1800. pre n. e. Vi$I!IlI 21 cm. Muzej,
HerakJion, Kril
dolt: 103. V/ua Ja oJuopodom, iz PaJaikaslJa, Knl.
Olo 1500. pre n. e. Vlsi!lll 28 cm. MIlUj, HerUlion,
Kril

površinu i sastojala se od tako mnogo prostorija da je


sačuvana u grčkoj legendi kao Minotaurov lavirint.
Ona je bila pažljivo otkopana i delimično je rekon-
struisana. Mi ne možemo ponovo oživeti izgled gra-
đevine u celini, ali možemo pretpostaviti da njena teme skoro su nepoznate u minojskoj umetnosti;
spoljašnost ...erovatno nije ostavljala onako snažan niti ima ma i najmanjeg nagovdtaja da su bili tS\·eric
utisak kao asirske i persijske palate (v. sl. 81 i 9O). kraljevi po egipatskom ili mesopotamskom uzoru,
Pri građenju nije postojala težnja za jedinstvenim, iako su možda rukovodili religioznim svečanostima
monumentalnim efektom. Posebne, individualne je- (jedini delovi minojskih palata koji se mogu identi-
dinice su uglavnom dosta ma1e, tavanice niske (sl. 98, fikovati kao mesta bogoslužcnia jesu male kapele, koje
lOO), tako da ni oni delovi građevine koji su imali navode na pomisao da su se verske ceremonije obav·
vi§e spratova nisu mogli izgledati naročito visoki. ljale pod vedrim nebom). S druge strane, mnoga skla-
Medutim. mnogobrojna predvorja, stepeništa i unu- dišta. radionice i tpisamicet u Knososu ukazuju na
trašnja dvonšta za provetr3vanje po svoj prilici su tO da palata nije bila samo kralje\'ska rezidencija, vet
tinili palatu prijamo otvorenom i punom vazduha; da je slUŽila i kao veliko središte trgovačke i admini-
neki enterijeri s bogato dekorisanim zidovima sačuvali strativne delatnosti. Pono su moreplovstvo i trgo ... ina
su atmosferu intimne elegancije sve do današnieg predstavljali važan deo minojskog ekonomskog života
dana. GraJevinska konstrukcija minojskih palau je (sudeći po komplikovanim lučkim ]"OStrojeniima i
odlična, ali su stubovi uvek bili drveni. Iako se uopšte po kritskim eksportima nađenim u Egiptu i drugim
nisu sačuvali, njihov karakteristični oblik (glatko stablo krajevima), možda treba gledati na kraljeve kao na
koje se sužava navi~1! i širok kapitel u obliku iastuka) glave trgovačke aristokracije.
poznat je po predstavama na slikama i reljefima. O Religiozni život minojskog Krita jo~ je teže od-
poreklu O\'og tipa stuba, koji j: u nekim slučajevima rediti nego politički ili dru~tveni poredak. Središta
mogao služiti i kao verski simbol, ili o njegovoj mo- ovog života bilo su izvesna posvećena mesta, kao što
gućoj vezi s egipatskom arhitekturom ne možemo reći su pećine ili gajevi, a glavno božanstvO (ili božanstva)
bM ništa. bilo je ženskog roda, blisko majci ili boginji plodnosti
Ko su bili vladari graditel;i ovih palata? .M.i ne koju smo već raniie sreli. Kako minojski stanovnici
znamo njihova imena niti dda (izuzev legendarnog Krita nisu imali hramova, ne iznenađuje nas ni to
.\Unosa). ali arheolo!ka svedočanstva dozvoljavaju Ito nisu imali ni velikih kultnih statua, štaviše. čak
pretpostavke : oni nisu bili ramici, jer utvrđenja nisu i dela malih dimenzija sa religioznim temama u mi-
nađena nigde na Kritu minoiskog doba, a vojničke nojskoj umetnosti su retka i neodredenog značenja.

70 ; EGEJSKA UMETNOST
Dve statuete od terakote iz 1600. godine pre n. e.
iz Knosos3 možda predstavljaju boginju u jednom
od vge njenih identiteta; jedna statueta (sl. 101)
prikazana je sa tri velike zmije koie joj se uvijaju oko
ruku, tela i kose. Njihovo značenje izgleda da je dosta
jasno - u mnogim starim religijama zmije se povezuju
sa bobnSt\'ima zemlje i muškom plodnošću, b~ kao
što i obnažene grudi n~e statuete navode na ideju
ženske plodnosti. Ali je li ona zaista kultna statueta?
Nj~n ukočeni, frontalni stav isto je tako pogodan i
za zavetnu figuru, a zmije su možda prikazane uri·
tualnoi igri sa zmijama, a ne kao božanski atribut.
Naša figura možda je, dakle, sveštenica ili kraljica.
Ona nema ničeg ho bi ulivalo strahopoštovanje, a
nagl~enost odeće zaodeva je duhom svetovnosti i
»elegancije«. Drugi paradoks je u tome što na Kritu
ima malo zmija, pa je kult zmije "erovatno bio im-
ponovan a ne domaći, ali, s druge strane, zmijske
104. Divlja matka, fragment zidne slike iz Hagija
boginje nisu do danas nađene izvan Krita. Samo Trijade. 01;0 1600-1580. pre n. e, Visina 53 cm.
stil statuete nagoveštava mogući strani izvor: nagla- Muzej, Heraklion, Krit
šena konitnOSl figure, krupne oči i debele zasvođene
obrve navode na pomisao o srodstvu - dalekom i
indirektnom, možda preko Male Azije - s mesopo- broj ovih slika su scene jz prirode koje prikazuju ži-
tamskom umetnošću. votinje i ptice medu bujnim rastinjem, ili morske
Ta zmijska boginio. potiče sa početka kratkog peri- žiVOTinje. Na izvanrednom fragmentu sa slike 104. vidi-
oda izmedu 1600. i 1450. godine pre n. e., kada mo divlju mačku kako oprezno vreba fazana iza žbuna.
je stvoreno skoro sve Što imamo od minojske arhitek- Ravni oblici koji se ocrtavaju na pozadini iakih boja
ture, vaiarst\'a i slikarstva. Posle katastrofe koja je podsećaju na egipatsko slikarst\'O, a pažljivo posmatranje
zbrisala stariie palate i posle veka polaganog oporavka, biljki i životinja takođe navodi na pomisao o egipatskoj
nastao je, kako se bar nama čini, period naglog porasta umetnosti. Ali ako minojsko zidno slikarstvo i vodi
bogatsl\'a i isto tako značajnog izliva stvaralačke ener- poreklo iz Egipta, ono ipak pokazuje jedan duhovni
gije. Od svih vidova o\'og iznenadnog procvata nas sta\" jedno osećanje lepote sasvim različito od onoga
najvi~e iznenađuje savršeno slikarstvo. U vreme starijih iz doline Nila: umesto trajnosti i stabilnosti nalazimo
palata, izmedu 2000. i 1700. godine pre n. e., na Kritu strasno oduševljenje za ritmičan, talasast pokret,
se razvila grnčarija čuvena po svom tehničkom savr- a i sami oblici su nekako čudno lišeni težine - oni
šenstvu i dinamičnom spiralnom ornamentu (sl. 102), prosto lebde ili plivaju u sveTU bez gravitaciie, kao da
ali nas ona ni na koji način ne priprema za ' natura- se scena odigrava pod vodom. 2i\,ot mora (kao što
lističke. zidne slike koje su pokrivale zido\'e novih ga vidimo na fresci s ribom i delfinom na sl. 1(0) bio
palma. Na žalost, od tih su se slika sačuvali samo je omiljena tema minojskog slikarstva, a osećanje za
mali fragmenti, tako da skoro nikad nemamo celu more prožima i sve drugo: osećamo ga čak i u .Fresci
kompoziciju, a još manje koncepciju celog zida. Velik toreadora_, najvećoj i najdinamičnijoj zidnoj slici

105. Val"a itltlacQ {detalil, il


Hagija Tri;ade. Oko mO-lsoo.
pre n. e. Sleatit,iuina II ,SOan.
MUZej, Heraklion, Kril
JOb. Unutrdnjost AtrcJc\'c
rizni~>MiltclU.
'ltu 1300-1250. p~ n. e.

koja je do danas otkrivena (tabla u boji 4; tamnije je uopšte bilo, možda je sačuvalo S\'O;U nezavisnost, ali
mrlje su originalni fragmenti koji služe kao osnova dela manjih dimenzija, kojima se pos\'eCi\'ao minojski
za restauraciju). Konvencionalni nazi\f ne bi trebalo da vajar, česlO su vrlo bliska stilu zidnog slikarst\'8;
nas zbuni: ono što tu vidimo nije borba s bikom, već rezultat izvanrednog zapažanja, divokoza isklesana na
obredna igra u kojoj izvođač preskače preko leda vazi od kamena (sl. 97) skače na isti onakav .lebdeći,
životinje; dva tankostruka gimnastičara su žene, način kao i bik na slici _Freska loreadora •. Dh'okoze
koje su (kao u egipatskoj umetnosti) diferencirane su bile s\'ete životinje. Jo1 življi je reljef na takozvanoj
svetlijom bojom kože. Da je bik bio sveta životinja .Vazi žetelaca« (sJ. 105; donji deo je izgubljen): on
i da su skakači preko bika igrali važnu ulogu u mi- prikazuje povorku vitkih, mišićavih muškaraca obna-
nojskom verskom životu. van svake je sumnje; scene ženih do pojasa, koji nose neko oruđe s dugom držaljom,
kao Što je ova nalaze odjeka i u kasnoj grčkoj legendi nalik na kombinaciju kose i grabuije. Praznik žetve?
o devojkama i mladićima koj i su bili Žrtvovani Mi- Sasvim verovatno, mada i ovde živahni ritam kom-
notauru. Ako, međutim, pokušamo da tpročitamo. pozicije ima prevagu nad jasnoćom opisa. Pri pogledu
fresku kao opis nečega što se zaista odigravalo za na scenu vidimo i tri pevača koje predvodi četvrti i
vreme tih izvođenja, videćemo da je sve tO čudno uzmahuje čegrtaljkom (zvečkom egipatskog porekla);
zagonetno. Da li te tri figure prikazuju sukcesivne oni pevaju iz sveg glasa, naročito .horovođa., č ije se
faze jedne iste akcije? Kako je mladić u sredini dospeo grudi toliko nadimaju da se rebra vide ispod kože.
biku na leda i u kome pravcu se kreće? Naučnici su Ono što ovaj reljef čini tako znamenitim - II stvari
čak konsultovali i stručnjake za rodeo, ali nisu dobili jedinstvenim - jeste naglašenost fizičke napetosti,
jasan odgovor. To sve ne znači da je minojski umetnik snažna, hrapava veselost, u kojoj se sjedinjuje o§trina
bio nedorastao zadatkU. ali je njemu ta elastična la- zapažanja i svesno hwnoristična namera. Koliko li
koća pokreta bila važnija nego činjenična tačnost ili je dela ove vrste, pitamo se, morila minojska umet-
dramatSka snaga. On je, ovako, idealizovao ritual nost? Samo smo jednom ranije sreli nešto slično: na
nagla!avajući njegov skladni, razigrani efekt do te reljefu radnika koji nose balvan (sl. 66), isklesanom oko
mere, da se učesnici pona!aju kao delfini koji se pra- dva veka kasnije pod podsticajem Akhenatonovog
ćakaju u moru. stila .•~1.oguće je da su primerei slični . Vazi žetelaca.
Taj lebdeti svet minojskih zidnih slika predstavljao inspirisaJi egipatske umemike za vreme tog kratkog
je jedno po uobrazil ji tako originalno bogato ostVarenje ali važnog razdoblja.
da se njegov uticaj oseća u celoj minojskoj umetnosti
u eri novih palata. Stare apstraktne §are (v, sl. 102)
odstupile su na slikanoj grnčariji pred novim reper- MIKENSKA UMETNOST
toarom uzoraka koji su uzeti iz biljnog i životinjskog
sveta, Neki sudovi su skroz pokriveni ribama, školjka- Duž jugoistočnih obala grčkoga kopna II mlađe he-
ma, hobotnicama, baš kao da je sam okean zahvaćen ladsko doba (oko 1600-1 100. pre n. e.) postojao je
u njih (sl. 103). Monumenlalno vajarstvo, ukoliko ga čitav niz naselja, koja su po mnogo čemu odgovarala

72 I EGE J SKA UMETNOST


naseljima minojskog Krita. lona su bila grupisana
oko palata. Njihove stanovnike nazivamo Mikeneima,
prema Mikeni, najvažniiem od tih naselja. Kako umet-
nička dela koja su tamo nadena arheološkim iskopa-
vanjima često imaju upadljivo mino;ski karakter,
Mikenci su najpre bili smatrani za došljake sKrita,
ali je sada prihvaćeno gledište da su oni pripadali
najstarijim grčkim plemenima, koja su se doselila
u ovu oblast posle 2000. godine pre n.e. Tokom nekih
četiri stotine godina ovaj narod živeo je u novoj otadž-
bini neuglednim pastirskim životom; skromni grobovi
ovog perioda dali su samo nešto jednostavne grnčarije
i poneki komad bronzanog oružja. Oko 1600. godine
pre n. e. oni, međutim, odjednom počinju da sahra-
njuju pokojnike u duboke grobnice u obliku okna,
a malo kasnije u konične kamene komore, poznate
pod nazivom košnica. Ovaj razvitak dostigao je vrhu-
nac oko 1300. godine pre n. e. II tako upečatljivim gra-
đevinama - jedna od njih je prikazana na slikama 106.
j 107 - sagradenim od koncentričnih slojeva pravilno
tesanih kamenih blokova. Onaj koji ju je otkrio sma-
trao je da je u ovu građevinu uloženo suviše častolju­
bivih težnji da bi biJa grobnica, pa joj je dao pogrešno
ime - Atrejeva riznica. Ovako složeno građene grob-
nice mogu se meriti samo sa egipatskim grobnicama
istog vremena.
Alfejeva riznica bila je opljačkana još u davna vre-
mena, ali druge mikenske grobnice otkrivene su ne- 108. Riton u obliku lavlje glave,
taknute, a ono što su dale, izazvalo je još više iznena- iz groba u oknu u Mikeni. Oko 1550. pre n. e.
đenja: pored mrtvih kralje\'a položene su maske od Zlato, visina 20 em. Narodni muzej, Atina
zlata ili srebra, verovatno da pokrivaju njihova lica.
Ako je to tačno, ove maske su po nameni (ako ne
i po stilu) slične maskama nađenim u faraonskim izvanredan riton u obliku lavlje glave (sl. 108), odli-
grobnicama Srednjeg i Novog carstva (up. tablu kuju se smelim ekspresivnim stilom glatkih površina
u boji 2). U njima je bilo isto tako i veoma mnogo povezanih Oštrim rebrima, tako da podsećaju na Bliski
predmeta za ličnu upotrebu: posuda iz kojeg se pije, istok, dok su drugi tako minojski po svojoj draži da su
nakita, oružja - dobrim delom zlatnih i izvrsno za- možda i imponovani s Krita. U ovu drugu vrstu
natski izrađenih. Neki od tih komada, kao, na primer, spadaju i dva čuvena zlatna pehara iz groba uVatiju

109, !lO. Pehari iz Vafi;a. Oko 1500. pre n. e. Zlato, visina 7,50x9 smo Narodni muzej, Atina

EGEJSKA UMETNOST I 73
(sl. 109. i 11 0); verovatno su bila načinjena negde rolsipničkoj upotrebi zlata. Nisu li možda Mikenci
oko 1500. godine pre n. e., nekoliko dekada posle pobedili Kričane i bili uzrok razaranja .novih, palata
lavljeg ritona, ali gde, za koga i ko ih je načinio? Prob- oko 1500. godine pre n. e.? Ova ideja je danas odba-
lem .minojski ili mikenski.? ovde postaje aktuelan. čena; nove palate bile su, tini se, porušene u nekoj
Spor nije tako beskoristan kako se možda čini, jer se prirodnoj katastrofi (zemljotres i talasi posle erupcije
njegovim rdavanjem proveravaju naše mogućnosti vulkana). U svakom slutaju, ovo ne objašnjava zago-
da pravimo razliku izmedu ovih susednih kultura. netne vcze s Egiptom. Nama je potrebno objašnjenje
On nas takođe prisilja,·a da pehare posmatramo sa koje povezuje Mikenu, kako s Kritom, tako i s EgiplOm,
svih strana: nalazimo li u njihovom stilu bilo šta što otprilike na jedan vek pre razaranja novih palata;
je neminoisko? Prvo što nam pada u oč i jeste sličnost a taKva jedna teoriia - privlačna i na izgled prihvat-
figura sa figurama na .Vazi 1:etdaca~, i sličnost bika ljiva, iako se tdko može dokazati u pojedinostima
sa 1:ivotinjom na .Fresci toreadora •. S druge strane, - stvorena je u poslednje vreme. Ona glasI otprilike
ne mo1:emo prevideti činjenicu da ljudi na peharima o\'3ko: izmedu 1700. i 1580. godine pre n. e. Egipćani
iz Vafija nisu učesnici krilSke igre s bikom, već se bave su poku~avali da se oslobode Hiksa, koji su bili osvojili
mnogo sVelovnijom delatnošću, hvatanjem i vcziva- deltu Nila (v. str. 45). Za ovo su pridobili pomoc
njem 1:ivotinja, a ta tema se ne javlja u minojskoj ratnika iz Mikene, koji su se, potom, vratili kući na-
umetnosti, dok je u Mikeni nalazimo. Ako smo to veC tovareni zlatom (kojim je Egipat raspolagao u velikim
shvatili, onda ćemo biti u stanju i da zapazimo da se količinama) i pod snažnim utiskom egipatskih pogreb-
ni koncepcija ornamenta na peharima ne poklapa sas- nih običaja. Kričani, narod nevoinički ali slavan po
vim sa neprekidnim, ritmičkim pokretom minojskih moreplovstvU, pre\·ozili su Mikence tamo-amo, pa
kompozicija, a da bikovi, bez obzira na svu svoju su tako i oni došli u novi bliži dodir s Egiptom (čemu
fizičku snagu, imaju izgled goveda a ne svetih živo- se možda mo1:e pripisati njihov iznenadni prosperitet
tinja. Reklo bi se, dakle, da su pehari mikenska adap- oko 1600. godine pre n. e., a takođe, i brz razvoj
tacija minojskih oblika, izvedeni bilo rukom umetnika naturalističkog zidnog slikarstva). Bliske veze između
s kopna, bilo Kritanina koji je radio za naručioca iz Krila i Mikene, jednom veC uspostavljene, potrajale
Mikene. su dugo; oko 1400. godine pre n. e., kada se POČelo
U XVI veku pre n. e. Mikena nam pruža čudnu javljati linearno B pismo, Mikenci su vladali Kritom,
sliku: tu se javlja egipatski uticaj na pogrebne obitaje bilo kao osvajači, bilo zahvaljujući dinastičkom braku.
kombinovan sa sna1:nim umetničkim uticajem sKrita U svakom slučaju, njihova moć je sve više rasla, dok
i sa izuzetnim materijalnim bogatstvom izraženim u je moć Krićana opadala; svi veliki spomenici miken-
ske arhitekture sagradeni su izmedu 1400. i 1200. g.
pre n. e.
11 1. Lal'lja kapija, Mikcna. 01::0 1250. pre D. C. Ako ostavimo na stranu pojedinosti, kao Što su
oblik stubova ili razni dekorativni motivi, mikenska
arhitektura malo duguje minojskoj tradiciji. Palate
na kopnu bile su tvrđave na vrhovima bregova, okru-
žene odbrambenim zidO\'ima od džinovskih kamenih
blokova. Ovaj tip građevi ne bio je savrieno nepoznat
na Kritu, ali je sličan hetitskim utvrđenjima kod 80-
gazkoya (v. sl. 80). Lavlja vrata u Mikeni (sl. Ill)
su najupečatljiviji ostatak tih masivnih bedema, koji
su Grcima kasnij ih vremena ulivali takvo strahopošto-
vanje da su ih smatrali za delo Kiklopa (jcdnookih
divova mitske rase). cak i Atrejeva riznica. iako je
bila sagrađena od manjeg i pravilnije tesanog kamenja,
ima kiklopski arhitra\' (nadvratnik) nad ulazom (\'.
sl. 106). Drugi vid Lavljih vrata ko ji je tuđ minojskoi
tradiciji jeste veliki kameni relief iznad nadvrat-
nika. Dva lava postavljena s obe strane simbolič­
nog minojskog stuba odlikuju se istom onom strogom
heraldičkom velitanstvenošću koju smo videli na

112. PJan mikeMkog mcgurol'l:l

14 EGEJSKA U.\tETNOS T
113, 114. Tri bo.famtN. ix Mikene. Oko ISOD-I 400. pre n. e. Slonovača, visina 7,SO cm. Narodni muzej, Atina

slici 108. Njihova uloga čuvara kapije, njihova napeta. njegovi bogato izvajani oblici i neusiljeni, gipki pokre-
miš i ćava tela i simetrični raspored navode opet na ti - jo.š uvek nosi odjeke minojske umetnosti, ali je
pomisao o uticaju sa starog Bliskog istoka. U ovom tema zaista čudna. Dve žene u klečećem stavu, čvr­
trenutku bi možda trebalo da se setimo trojanskog sto sjedinjene. paze jedno jedino dete; ko je ono?
rata. ovekovečenog u Homerovoj III/adi. koji je doveo Prirodno tumačenje bilo bi da figuru desno sma-
Mikena= u .Malu Aziju ubrzo posle 1200. g. pre n. e.; tramo za majku, po!to dete nju drži čvrsto za mi-
verovatnije se čini. medutim. da su radi ratovanja ili licu i okreće se njoj; druga žena, čija leva ruka
trgovine počeli da plove na istok preko Egejskog mora počiva na ramenu prve. bila bi prema tome stara-
još i mnogo ranije. majka. Ovakve porodične grupe triju generacija dobro
Sredi§te palate u Mikeni i drugim naseljima na je poznata tema hrilćanske umetnosti, u kojima čestO
kopnu bila je kralievska dvorana za aUdijencije. na- nalazimo sv. Anu, Bogorodicu i malog Hrista grupisane
zvana megaron. Samo je njen plan pouzdano poznat: na sličan način.
tO je velika pravougaona prostorija s okruglim ognjištem Setanja na ova kasnija dela daju ton našem gle-
u sredini i sa cetiri stuba koji su nosili grede krova danju na ovu mikensku slonovaču. Ipak, uzalud tra-
(sl. 112). U nju se ulazilo kroz duboko predvorje sa žimo neku temu u antičkoj religiji koja bi pristajala
dva stuba i jedno predsoblje. Ovakav raspored u suštini uz ovakav naš način čitanja ove grupe. S druge strane,
nije nijta drugo do uvećana verzija jednostavnih kuća postoji jedan liroko rasprostranjen mit o božanskom
starijih generacija; njeni prethodnici mogu se pratiti detetu (njegovo ime se menja od mesta do mesta)
unazad sve do srednjeg helađskog doba. U mikenskom koje je majka ostavila. pa su ga odgajile nimfe. boginje
megaronu sigurno je postojala bogata dekorativna ili čak i životinje. Tako smo primorani da zaključimo
shema zidnih slika i plastičnih ornamenata, koji su - sa prilično ustezanja - da naJa slonovača najvero-
imali da podvuku njegovo dostojanstvo kraljevskog vatniie prikazuje božansko dete bez majke, sa njego-
prebivali~ta. vim hranhelikama. Prava zagonetka, medutim. leži
Nisu nađeni nikakvi tragovi mikenske hramovne dublje; to je ona nežna igra pokreta. prisno ljudsko
arhitekture - ako je uopšte i postojala. Medutim, osećanje koje spaja te tri figure. Nigde u celom do-
u samim palatama nalazili su se manji oltari. kao na menu stare umetnosti pre Grka ne nalazimo bogove
Kritu. Kojim bogovima se tu služilo - stvar je za - pa ni ljude - koji tako retito i toplo izražavaju
raspravljanje; u mikenskoj religiji sigurno je bilo osećanje. Ndto sasvim iz osnova nOlio ogleda se ovde,
minojskih elemenata. ali iSl0 tako i uticaja iz Male jedno prisno gledanje na božanska biča koje čini da
Azije i božanstava grčkog porekla nasledenih od pre- je ćak i minojska zmijska boginja (sl. 101) dostojanstve-
daka. Ali bogOlii se na neki natin spajaju ili menjajlL na i udaljena. Jesu li ta promena stava i sposobnost
identitet. tako da se verske slike mikenske umetnosti da je izraze u umetnosti ostvarenje Mikenaca? III su
veoma tdko mogu tumačiti. Sta da radimo, na primer, to nasledili od Kričana ? No, bez obzira Ita je tačno.
sa divnom grupom od slonove kosti (sl. 113 i 114), nda grupa u slonovači otvara jednu dimenziju isku-
iskopanom u Mikeni 1939 ? Stil ovog predmeta - stva koja je bila nedostupna Egiptu ili Mesopotamiji.

EGEJSKA UMETNOST I 75
PRV I DEO ! STARI SVET

5. Grčka umetnost

Umetnička dela sa kojima smo se dosad upoznali Ko su bili Grci? Neke od njih već smo upoznali
deluju kao privlačni stranci: prilazirno im potpuno - .\>I.ikencc, koji su došli u Grčku oko 2000. godine
svesni njiho\'e tudinske pozadine i .jezičkih teško- pre n. e. Druga plemena grčkog jezika došla su na
ća' koje predstavljaju. Ako se ispostavi da, na kraju poluostrvo sa severa, oko 1100. godine pre n. e., po-
krajeva, i možemo razumeti ponešto od onoga što korila su i apsorbovala .\tikence i postepeno se raširila
imaju da kažu, mi smo iznenadeni i zahvalni. tim po egc;skim ostrvima i Maloj Aziji. Ta su plemena
stignemo do Grka, naš stav se menja: oni nisu stranci, u toku sledećih vekova stvorila veliku civilizaciju koju
već rođaci - mi to osećamo - stari članovi naše mi danas nazivamo grčkom. Ne znamo koliko je po-
porodice koje odmah raspoznajemo. G rčki hram će sebnih plemenskih jedinica postojalo na počet ku, ali
nas podsetiti na pn· j pogled na Narodnu banku iza se medu njima ističu dve glavne grupe: Dorci, koji
ugla, grčka statua ož i veće nam II sećanju bezbroj su se naselili uglavnom na kopnu, i Jonci, koji su na-
drugih statua koje smo negde videli, grčki novčić selili ostrva u Ege;skom moru i obližnju obalu Male
podstaknuće nas da se mMimo u džep za sitninu. Ali Azije, dolazeći tako u bliže dodire sa starim Bliskim
ova atmosfera prisnosti nosi u sebi i zamke. Dobro istokom . Nekoliko vekova docnije Grci su se raširili
je da uvek imamo na umu da neprekidna tradicija i na zapad i osnon\i znamenita naselja na Siciliji i
koja nas vezuje S Grcima predstavlja smetnju isto u južnoj Italiji. I pored jakog osećanja srodstva zasno-
koliko i prednost, Ako treba da steknemo ničim neo- \'anog na jeziku i zajedničkoj veri i izraženog u tradici-
metano gledište na grčku arhitekturu, moramo paziti jama kao sto su če ti ri \'elike Panhelenske (svegrčke)
da nas ne povuče sećanje na Narodnu banku, a kad sn~čanosti, Grci su ostali podeljeni u puno malih
sudimo o grčkom vajarstvu, bolje je da zaboravimo nezavisnih gradova-driava. O\'akav obrazac može se
na ono ~to viđamo po javnim ·parkovima. smatrati za odjek vekomih plemenskih veza, kao nasle-
Druga činjenica koja otežava proučavanje grčke đe od l\1ikenaca ili kao odgo\'or na geografiju Grčke,
umetnosti potiče iz toga što na raspolaganju imamo čiji su planinski vcnci, uske doline i razuđena obala
tri posebna, a ponekad i protivurečna izvora infor- u svakom sluča/U otetavali političko ujedinjenje. Možda
macija o tom predmetu. To su, pre svega, sami spo- su se O\'a tri faktora uzajamno i pojačavala. Snažno
menici - pouzdan ali često i žalosno neadekvatan suparništvo ovih JrŽ:Jv:!. - \'ojno, političko i trgovačko
izvor. Onda su tu razne kopije načinjene u rimsko - nesumnjivo je podsticalo razvoj ideja i ustanova.
doba. Ione nam kazuju ponešto o znamenitim grčkim I u našem današnjem mišljenju o upravljanju još
delima, koja bi i nače bila za nas potpuno izgubljena. uvek se služimo nizom osnovnih pojmova grčkog po-
Te kopije nas, medutim, uvek stavljaju pred problem: rekla, u kojima se odražava razvo; gradova-država:
neke su tako visokog kvaliteta da nismo nipošto sigurni lIJol/arlllia, ari5tokrania, tiramia, demokratIJa i, što
da su tO kopije, druge nas navode na pitanje u kolikoj je najvažnije, politika (izvedeno od poJites, što znači
su meri verne originalu (naročito kad imamo više gradanin polisa, grada-države). Medutim, Grci su na
kopija istog originala koje se pomalo razlikuju medu kraju skupo platili za svoju nesposobnost da pojam
sobom). Tu su, najzad, pisani izvori. Grci su bili drža\'e prošire izvan lokalnih granica polisa. Pelopo-
prvi narod II istoriji koji je opširno pisao o svojim neski rat (431-404. godine pre n. e.) u kome su Spar-
umetnicima, a te njihove izv~taje revnosno su skup- tanci sa svojim saveznicima pobedili Atinjane, bio
ljaJi Rimljani, koji su ih preneli i nama. Iz tih spisa je katastrofa od koje se Grčka više nikada nije oporavila.
saznajemo šta su sami Grci smatrali za svoja naj\'eća Faza formiranja grčke civilizacije obuhvata otpri-
ostvarenja u arhitekturi, vajarstvu i slikarstvu. Ta like četiri stotine godina, od 1100. do 700. godine
pisana S\'edočanStva pomogla su nam da identifiku- pre n. e. Pn'a tri veka su nam veoma malo poznata,
jemo neke čuvene umemike i spomenike, ali mnoga ali negde posle 800. godine pre n. e. Grci naglo izbi-
se odnose na dela od kojih danas "iše nema vidljivog jaju na punu svetlost istorije. NajSlUriji posebni datu-
traga, dok druga dela, koja su sačuvana i koja nas mi koji su stigli do nas iz toga vremena: 776. godina
zadivljuju kao najveća remek-dela svog Hemena, pre n. e., osnivanje olimpijskih igara, polazna je tačka
nisu uop~te spomenuta. Zaista je težak zadatak izmi- grčke hronologije, a, takođe, i nekoliko malo kasnijih
riti pisana svedočanstva sa sved0Č3nstvima koja nam datuma koji oznatavaju osnivanje raznih gradova.
pružaju kopije i originalni spomenici i utkati sve te U to vreme je, isto tako, dostignut i vrhunac na jsta-
niti u povezanu sliku razvoja grčke umetnosti, težak rijeg karakteristično grčkog stila u umetnosti, takozva-
zadatak uprkos tome što je, otkako je rodena arheološka nog geometrijskog. Mi ga poznajemo samo sa bojene
nJukJ. pre otprilike d\'e stotine godina, obavljen grntarije i sitne skulpture (monumentalna arhitektura
veliki posao. i skulptura II kamenu nisu se javile sve do VII \·eka).

76 GRC K A UME T NOST


Grnl:arija je najpre bila ukrašena samo apstrakrnim
brama - trouglima, §aho\'Sldm ornamentom, kon-
centričnim krugovima - ali oko 800. godine pre
n. e. u okviru tog geometrilskog ornamenta počinjU
se javljati i ljudske i životinjske figure, a u najzrelijim
primerima ove figure su komponovane u veoma slo-
žene scene. Naš primerak (sl. 116) sa Dipilonskog
groblja u Atini spada u grupu \'eoma velikih vaza koje
su služile kao nadgrobni spomenici; ona na dnu ima
otvore kroz koje su se tečni žrtveni darovi slivali u
zemlju pokojnicima. Na trbuhu suda vidimo pokojnika lIS. Brodo/(),n, crte1 prema jednoj geometrijskoj vazi
u mu:u!ju u Ischiji. VIII vek pre n. e.
kako leži svečano opremljen, okružen figurama s
uzdignutim rukama u izrazu žalosti i pogrebnu povor-
ku dvokolica i ratnika pdaka. Najznačajnije u ovoj
sceni je to štO u njoj nema ničega što bi se odnosilo Geometrijska grnčarija nađena je ne samo u Grčkoj
na život posle smrti; njena namena je čisto komemo- već i u Italiji i na Bliskom istoku, što je jasna indikacija
rativna. Ovde leži čestit čovek, priča nam ona, koga da su grčki trgovci u VIII veku pre n. e. bili uhvatili
su mnogi ožalili i koji je imao raskoŠ3n pogreb. Zar čvrstog korena u istočnom Sredozemlju. Štaviše,
Grci, dakle, nisu imali nikakvu predstavu o drugom kao što nam je poznato sa natpisa na istim vazama,
svetu? Imali su je, ali je carstvo mrtvih za njih bilo već su bili prihvatili feničansku azbuku i prilagodili
bezbojan, nedovoljno definisan kraj u kome duše ili je za sopstvenu upotrebu. Najveće su grčko ostvarenje
.senit vode oskudan i pasivan život, ne postavljajući u toj eri, medutim, dva Homerova epa, li1j"ada i Odi-
nikakve zahteve živima. Kada Odisej uHomerovom 5eja. Scene na geometrijskim vazama jedva i nagovdta-
spe\'u prizi\'a Ahilo\'U sen, umrli junak jedino može vaju pripovedačku snagu tih spevova; da je naše
da žali nad sopstvenom smrću: .Nemoj, Odiseju poznavanje Grčke VIII veka pre n. e. zasnovano
dični, što umrijeh, tešiti mene; jer bih volio biti i
težak i služiti drugom, koji svojega nema imutka te
od mala živi, nego l' mrtvacima vladat, sa zemlje štono
ih nestat. Ako su Grci ipak obelefavali i pazili grobove,
pa čak i izlh'lili žrtvene ponude na njih, oni su to či­ 116. Dipilonsb VlIZI. VIII vek: pre D. e. Visina 103 cm.
nili u znak pobožnog sećanja, a ne da zadovolje po- Metropolitenski muuj umemosti, NjujorK
trebe mnvih. Oni očigledno nisu hteli da prihvate (RogCtlOYI udu2bina)
veoma složene pogrebne običaje Mikenaca (v. str. 73).
A ni geometrijski stil nije izrastao iz mikenskih tra-
dicija, već predstavlja nov - i na neki način sasvim
primitivan - početak. S obzirom na prilično ograničen
repertoar oblika, umetnik koji je naslikao našu vazu
postigao je mnogostruk efekat. Raspored traka, nji-
hova širina i gustina pokazuju veoma prefinjen odnos
prema građi vaze. Njegovo interesovanje za predstav-
ljanje, međutim još uvek je veoma ograničeno: poje-
dinačne figure ili grupe koje se ponavljaju u istim
razmacima jedva su nešto više od jm jedne vrste or-
namenta, deo onog istog tkanja koje sve pokriva, tako
da se njihova veličina menja u skladu sa površinom
koju treba ispuniti. Organski i geometrijski elementi
žive još uvek jedni kraj drugih u istom polju, a katkada
ih je veoma teško i razlikovati: rombovi označavaju
noge, bilo čoveka, stolice ili odra; krugovi s tačkama
mogu, a i ne moraju, biti ljudske glave; a ornamenti
u obliku slova V, uokvireni trOugli itd. između figura
mogu imati dekorativno i deskriptivno značenje -
to ne možemo reći. Isto se to može reči. i za sliku 115,
scenu brodoloma sa jedne druge geometrijske vaze,
koja predstavlja instruktivan kontrast minojskom gle-
danju na život mora (v. sl. 103); da nije činjenice da
se brod nalazi izvrnut i da je najveCa riba ščepala
za glavu jednoga od ljudi, mi bismo crtež pročitali
prosto kao šaru, a ne kao pomorsku katastrofu. A šta
da kažemo za .svastikCi? Jesu li to ornamentizovane
morske zvezde ili apstraktne šare koje ispunjavaju
prostor?

GRCKA UMETNOST I 77
~,mlO na likomim urnctnostima, mi bismo jc nei7.bežnlJ Kao Što ime u suštini i 7.nati, u novum stilu ogle-
zamišljali mnogo jednostavnijim i mnogo provincijal· daju se snaini uticaji iz Egipta i sa Bliskog istoka,
nijim društvom nego ~to to pokazuju književna sve· podstaknuti sve življom trgovinom sa tim oblastima.
dočanstva. Tu postoji jedan paradoks koj i treba rcliti. 1\:egde izmedu 725. i 650. godine pre n. e., grčka
Možda je u tom odredenom razdoblju grčka civiliz3cija umetnost je apsorbo\'ala mnoštvo orijentalnih motiva
toliko počivala na govoru da su slikarstvo i v3jarstvo i ideja i u tom procesu bila je duboko izmenjena.
igrali manje važnu ulogu ncgo štO će je im3ti u kasnijim Promena postaje sasvim očigledna ako uporedimo
\·ckovima. U tom slučaju, geometrijski stil je u VIII \'. veliku amforu (sud za čuvanje hrane sa dva uha) iz
možda bio kao neki anahronizam, koOlen'atima tra· Eleuzine (sl. 117) sa dipilonskom vazom starijom Sto
dicija koja samo !to nije popucala po šavovima. U godina. Geometrijski ornament nije sasvim iščezno,
prizoru hrodoloma, njegov strogi poredak kao da je ali je ograničen na periferne zone - nogu, uha, i
već u procesu raspadanja; zahtevi predstavljanja i obod; novi krivolinijski motivi - kao spirale, prepleti,
pripovedanja bili su veći nego Što je stil mogao pružiti. palmete i rozete - padalu S\llda II oči; na ramenu
Malo pre 700. godine pre n. e. brana je najzad popu· amfore vidimo friz od životinja u borbi, koji potiče
stila; nO\'i oblici naviru kao poplava i grčka umetnost iz repertoara umetnosti Bliskog istoka. Najveće partije,
ulazi u novu fazu, koju nazivamo orijentalizujućim medutim, odredene su za narath'ne scene, koje će
stilom. postati dominantni elemenat. Figure su toliko dobile
u veličini i narativnoj preciznosti da dekorativni uzorci
r~.2bacani izmedu njih više ne mogu da ometaju
njiho\'U akciju; ornamenti bilo koje vrste spadaju sada
u posebnu i nižu oblast, koja se jasno razlikuje od
oblast i reprezentacije. Rezultat ove pojave vidimo u
prizoru prikazanom na vratu amfore, u kome diva
Polifema oslepljuju Odisej i njegovi drugovi. Ovaj
prizor odigrava se s nezaboravnom neposrednošću
i dramskom snagom. Ako se ovi ljudi i ne odlikuju
lepotom koju očekujemo od epskih junaka, njihovi
pokreti imaju jednu izražajnu snagu koja ih čini u
najvećoj meri živima. Ubijanje jednog drugog čudovišta
naslikano je na trbuhu vaze, koji je najvećim delom
teško oštećen, tako da su samo dve figure ostale ne-
taknute; to su Gorgone, sestre Meduze groznoga lica
i zmijske kose, koje je Persej ubio uz pomoć bogova .
Cak i ovde ~.3r3žamo zaokupljenost raflJalljlt'anJclII
tela daleko iznad granica geometrijskog stila .
Vaza iz Eleuzine prip3da takozvanoj protoatickoj
grupi, prethodnici velike tradicije slikane grnčarije,
koja će se ubrzo potom razviti na Atici, pokrajini
oko Atine. Druga porodica orijentalizujućeg posuda
poznata je kao protokorintska, jer ukazuje na kasniju
grnčarsku proizvodnju u Korintu. 0\'0 posude, zapa·
ženo zbog životinjskih motiva punih duha i života,
pokazuje naroćito tesne veze s Bliskim istokom. Neki
primerci, kao sud za miris na slici 118, modelovani su
u obliku životinja. Dražesna mala sova, taerodinamičnat,
kako bi odgovarala ženskom dlanu, a ipak tako živa
u stavu i izrazu, pomaže nam da shvatimo zašto je
grčko posuđe bilo tako trafeno u čitavom Sredozemlju.

ARHAjSKO SLIKARSTVO IVAjARSTVO

OrijentalizujuCa faza grčke umetnosti bila je period


eksperimenata i prdaza, za razliku od čvrstog i po.
stojanog geometrijskog stila. Medutim, kada su novi
elementi sa istoka jednom vec bili potpuno asimi-
lovani, rodio se nov stil, isto tako jasno definisan
kao i geometrijski, ali bezgranično viši po rangu:
arhajski, koji je trajao od kraja VII veka do otprilike
117. Osltpljmjl Polj/tlllll i GorgOllt (amfora). Oko 480. godine pre n.e" tj. do vremena slavnih grčkih
67S-650. pre n. c. Vi$ina 1,40 m. Muuj, Eleuzina pob{'da nad Persijancima kod Salamine i Plateje. Za

n GRCKA UMETNOST
(nJ,,: 118. Protokorintska vua t:I miris. Olr.o 650. pr.:
n. c. Visina 5 cm. Lounc, Pariz

dul': 119. Psijaks. Hffa/d, davi nr""jsiwt lava


(atička amfora sa crnim figurama il Vul~ija). Oko
525. prc n. e. Visina 48,50 cm. Gradski muzej, Brescia

vreme arhajskog perioda svedoci smo procvata umet-


ničkog genija Grtke, ne samo II slikano; grnčariji vef.
i II monumentalnoj arhitekturi i vajarstvu. Iako mu
nedostaju glavne odlike klasičnog stila, uravnoteženost
i osećanje savršenoga, koji Će vladati sledećih pet
vekova, arhajski stil se odlikuje svetinom koja ga čini
naročito privlačnim za modernog posmatrača, pa je
teško pobijati onc koji ga smatraju najvitalnijom
fazom II razvoju grčke umetnosti.
Grčka arhitektura i va;arstvo velikih razmera ve-
rovamo su se počeH razvijati mnogo pre sredine VII ve-
ka. Ali je do tog vremena kao materijal uglavnom korij·
ćeno drvo, pa od njih nije sačuvano ni~ta osim temelja
nekih građevina. :Ulja da se gradi i vaja II kamenu,
da bi delo bilo trajno. najvažnija je nova ideja koja
Le osvojila Grčku II toku orijentalizujućeg perioda.
Slavije, prevrat II materijalu i tehnici verovatno je
doneo i presudne promene II stilu. tako da na osnovu
kasnijih dela ne možemo sa sigurnoocu da rekonstrui-
iemo izgled propalih drvenih hramova ili statua. U
slikanoj grnčariji, s druge strane, nije bilo takvog svog vremena. Mi nemamo načina da to dokažemo
prekida kontinuiteta. I zato je najbolje da se pozaba- - jer je suviše mnogo bilo izgubljeno - ali nam se
virno arhajskim vazama pre nego ito se okrenemo va- čini očevidno da su ovo dela vrlo individualnog ka-
jarstVU. Malobrojni sačuvani spomenici arhajske ar- raktera, a ne tekuCa roba proizvedena masovno po
hitekture biCe predmet razmatranja u posebnom odeljku, utvrdenom šablonu. Arhajske vaze su uglavnom zoatno
posvećenom razvOJU grčke arhitekture kao celine manje od svojih prethodnica, pošto grnčarija nije više
(v. str. 90--97). služila za nadgrobne spomenike (koji su sada bili ka-
Značaj arhajskih slikanih \'aza je u više pogleda meni). Njihova slikana dekoracija, međutim, odlikuje
potpuno jedinstven. Dekorisana grnčarija, makako da se mnogo jačim isticanjem teme (v. sl. 119) ; prizori
ima veliku vrednost kao pomoćno sredstvo arheo- iz mitologije, legendi i svakodnevnog zivota javljaju
loga, retko ulazi U glavni tok istOrije umetnosti. Uopšte se u beskrajnoj raznolikosti, a njihov umetnički nivo
uzev, ona se smatra kao zanat ili industrija, koja se je često zaista veoma visok, naročito među arinskim
po svojoj prirodi ne može uzdici iznad nivoa , niže« vazama. Kako su sami Grci visoko cenili lepotu toga
umetnosti. Ovo va.ž.i. čak i za minojske vaze, bez obzira posuđa vidi se iz činjenice ŠtO počev od sredine VI ve-
na njihovu izuzetnu lepotu i tehničko savrienstVo, ka najlepše vaze često nose potpis onih koji su ih na-
te se isto može reći i za \'eliku masu grčke grnčarije. pravili. To kazuje ne samo da su se pojedini umetnici
Pa ipak, ako proučavamo takve primerke kao što su - grnčari kao i slikari - ponosili svojim. delom, već
dipilonska vaza ili amfora iz Eleuzine, koje na nas i da su mogli postati slavni po svom ličnom stilu.
ostavljaju utisak ne samo svojim razmerama već i kao za nas ti potpisi sami po sebi ne znače mnogo; oni
nosioci slikarskog napora, ne možemo se oteti osećanju su samo pogodne oznake ukoliko ne znamo o delu
da one spadaju među najambicioznija umetnička dela jednog umetnika dovoljno da bismo mogli dublje

GRCKA UMETNOST I 79
-450. pre n. e.), i lO zbog postepenog otkrivlln;:t
modelovanja i prostorne dubine. Od toga \'remcna
slikanje grnčariie postaje niža umctnost, jer su dubina
i modclovanje bili izvan njenih ograničenih tehničkih
mogućnosti; krajem V veka njeno opadanje postaje
očigledno. Doml;no karaktcristično je i to što svi
potpisi slikara posuda koja znamo potiču iz vremen3
pre persiiskih ratova. Običaj potpisivanja je potom
poilIko izumro, zajedno s ambicijom slikaru po.~uda.
Zlatno doba ovog slikarstva je, dakle, arhajska era.
Sve do približno 475. godine pre n. e. slikari \'aza
uživali su isti ugled kao i ostali umetnici. Njihovo delo
bilo je u malim razmerama pandan zidnom slikarstvu
tog perioda, pa pretpostavljamo da je bilo slično i
]xl kvalitetu. Bez obzira na to da li sc u njemu direktno
ogledaju izgubljene zidne slike ili ne, ono zaslužuje
da u njemu vidimo više ostvarenje samo po sebi.
Razlika izmedu orijentalizujućih i arhajskih vaza
jeste razlika u slikarskoj disciplini. Na ::Imfari iz Eleu-
zinc (sl. 117) figure su prikazane delom kao tamne
siluete, delom u obrisima, ili kombin::lcijom jednog
i drugog. Pred kraj VII veka atički slikari vaza rešili
su ovu nedoslednost prihvatajući tStil crnih figurat,
što znači da je cela kompozicija data u crnim SIluetama
120. EkRkijas. Dionu u funu (un utrasnjost atičkog na pozadini od crvenkaste gline; unutrašnji detalji
kiM:sa sa crnim figurama). Oko 540. pre n. e. Preć­ urezani su iglom, a belo i purpurno dodati su preko
nik)O,50cm. Državna z.birka antikviteta, MUnchen
crnoga da se istaknu pojedini delovi. Odlike ove pro-
cedure, koja favorizuje dekorativni, dvodimenzionalni
efekat, vide se jasno na slici 120, jednom kiliksu (peha-
ru Z.1 piće) negde uko 540. godine pre. n. e., koj i je izra-
zagledati u njegovu ličnost. Ali, a tO je veoma zna- dio Eksekijas. Izduženi oblici oštrih uglO\'a nežni su kao
čajno, to nam je moguće za velik broj arhajskih sli- čipka, a ipak imaju i elastičnosti i snage, tako da se
kara posuda. Neki od njih imaju tako karakterističan kompozicija prilagodila kružnoj pavrlini II da pri tom
stil da se njihov umetnički .rukopis« moie raspoznati nije postala puki ornament. Dionis seđi opružen u
i bez potpisa; a u nekoliko slučajeva imamo sreće da čamcu (jedro je nekada bilo skroz belo), koji se kreće
nam se sačuvalo na desetine (u jednom slučaju preko isto onako lako kao i delfini, čijim lakim oblicima čine
200) vaza od iste ruke, tako da lako pratimo razvoj ravnotežu teški grozdovi. Ali zašto je on na moru?
jednog majslOra u toku dosta dugog perioda. Tako Sta znači blažena poetičnost Eksekijaso\'e slike? Po
se preko arhajskc slikane grnčarije upoznajemo sa jednoj Homero"oj himni, boga \'in3 jednom su bili
prvim jasno određen im ličnostima u istoriji umetnoS1i. od\·eli morski razbojnici, na šta je on naredio da po
Medutim, premda je tačno da se potpisi javljaju i u celom čunu izraste dnova loza, i tako je poplašio smje
arhajskom vaj3rslvu i arhitekturi, oni nam nisu po- otmičare da su poskakali u more i pretvorili se u delfine.
mogli da identifikujemo ličnOS1i inđiddualnih majstora. Mi g3 ovde vidimo kako se vraća (a to je događaj
Arhajsko grčko slikarstvo, naravno, nije bilo ogra- kojeg su se sa zahvalnoku scčali syi grčki pijanci
ničeno na \'ale. Bilo je i zidnog slikarstva i slika na u pratnj i sedam delfina i sedam grozdo"a, za sreću.
p ločama. Iako se, osim nekoliko loše očuvanih frag- Ako oskudna elegancija Eksekijasova zadr-lava, čini
menata, od njih ništa nije sačuva lo, možemo po zid- se, nešto od duha geQmetrijske grnčarije (v. sl. I J 5 r~Ji
nim slikama u etrurskim grobnicama istog perioda potpunog upoređenja), delo nešto mladeg Psijaksa
(v. sl. 191 i tablu u boji 8) ipak da steknemo priličan izgleda da je srodnije snažnom orijentalizujućem stilu
utisak o tome kako su izgledali. U kahoj su vezi, scene oslepljivanja Polifema na amfori iz Eleuzine.
pitamo se mi, bila ova dela velikih dimenzija sa slika- Prizor Herakla koji ubija \:wa na jednoj amfori pri-
ma sa posuda? Jesu li slikari vaza išli stopama svojih pisanoj Psijaksu (sl. 11 9 i tabla u boji 5) sav je od
kolega, i ako jcsu, do koje mere njihovo delo liči na ie.~tine i nasilja: d\"3 krupna tela prosto su sapeta u
kompozicije velikih dimenzija koje su kopirali? To borbi, tako da su skoro srasla u jednu jedinstvenu
ne znamo - u stvari ne znamo da li smo dobro POSt3- složenu celinu. Urezane linije i pomoćne boje bile
vili pitanja. Jedno izgleda izvesno: nekoliko arhajsko su dodane krajnje štedlji\'o da bi se izbeglo razbijar.je
slikarsl\'o sastojalo se od cneža ispunjenih jasnom, masivnog crnog prostranslV3. Pa ipak, Psijaksu polJzi
ravnom ernom bojom; prema tome, ni zidne slike nisu za rukom da trodimenzionalni k"alitet svojih figura
se po izgledu morale razlikovati od slika na posudu, izrazi do nevero\'atnog stepena; njego\'o pozna\'anje
č.h; i ako je njihova skala boja bila šira. Sudeći ]xl gr3đe tela, njegova sposobnost da primeni skraći­
;oiSJ..l1.i.."tl iz\'orima, grčko zidno slikarstvo došlo je do vanja - obratite pažnju na koji način su dati He-
rtl\·og izr.l.za tek posle persijskih ratova (oko 475-- raklova ramena i trbuh - skoro nas zapanjuju kađ

GReK/!' tt:\lET~OST
121. Slikar livnice. LApit i Kmtaur (unutrašnjost 122. Duris. EOf i Mmmon (unutrainjost atičkog
atičkog kiliksa 18 crvenim figurama). Ok:0490--480. kiliksa sa crvenim figurama). Oko 490--480.
pre n. e. Druvn.a lbirka starina, Mi.inehcn p~ n. c. Prečnik 26,.50 cm. Louv~, Pariz

ih uporedimo s onim što smo pre toga videli. Samo značajna nije ni ekspresivna sloboda crtačke vdtine;
u takvim detaljima kao što je Heraklovo oko jot uvek linije su gipke kao da su vučene perom. Duris zna
nalazimo tradicionalnu kombinaciju gledanja s lica kako da crta obrise udova ispod draperije, kako da
i iz profila. izrazi suprotnost izmedu snažnih, dinam ičnih linija
Psijaks je, verovatno, nalazio da tehnika crnih obrisa i tanjih i nežnijih sekundarnih crta kao Što su
silueta bezrazložno otežava proučavanje skraćivanja, crte koje označavaju anatomske detalje Memnonovog
jer je na nekima od svojih vaza pokušao da obrne tela. Ova vaza je osobito zanimljiva i zbog svog pažlj i-
postupak, ostavlj a;ući figure crvene, a bojeći. pozadi- \'0 urađenog natpisa, koj i sadrži potpise i slikara i
nu. Ova tehnika crvenih figura oko SOO. godine pre lončara , kao i posvetu (.Hermogenes je lep.).
n. e. postepeno je zamenila starij u metodu. Njene Novi motivi po kojima se orijental izujući stil raz-
prednosti se dobro vide na slici 121, koja predstavlja likovao od geometrijskog - živOlinje u borbi, krilata
jedan kiliks negde iz 490--480. godine pre n. e., čudovišta, prizori borbe - stigli su u Grčku uglavnom
delo nepoznatog majstora nazvanog -slikar IivniCCt. preko rezbarije u slonavači i radova u metalu uvezenih
Detalji Lapita i Kentaura sada su slobodno izvučeni iz Fenikije i Sirije, u kojima se ogledao kako mesopo-
četkicom, a nisu više s mukom urezivani, tako da je tamski, tako i egipatski uticaj. Takvi predmeti su zaista
umetnik mnogo manje vezan za gledanje iz profila i nađeni na grčkom tlu, tako da ova; kanal za prt:nošenje
nego pre; umeslO toga, on iskornćuje unutra§nje uticaja možemo smatrati za sigurno utvrden. Ti pred-
linije komunikacija koje mu omogućuju da prikaže meti nam, medutim, ne pomažu da objasnimo pojavu
smelo skraćene udove koji su savijeni jedni preko monumentalne arhitekture i vajarstva u kamenu oko
drugih, tame pojedinosti odeće (ohratite pažnju na 650. godine pre n. e., što se moralo zasnivati na poz-
suknju u složeni:n naborima) i zanim1jive izraze lica. navanju egipatskih dela, a ona su se mogla proučavati
on je tako očaran svim tim novim efektima da je na- samo na licu mesta. Znamo da su u to vreme u Egiptu
slikao najveće moguće figure. Reklo bi se da samo postojale male grčke kolonije, ali se pitamo mto se
što nisu probile svoj kružni okvir, a jedan deo La- u Grčkoj tako iznenada razvio ukus za monumentalnost
pitovog šlema zaista je i odscčen. Slična težnja za monu- i kako su njeni umetnici tako brzo stekli egipatsku
mentalnim efektom, ali sa skladnijim rezultatima, veštinu tesanja kamena? Ova zagonetka možda nete
može se videti u Eosi i Memnonll, koje je radio Duris biti nikada razjašnjena, jer najstarija sačuvana svedo-
(sl. 122), jednom od remek-dela pozne arhajske slikane čanstva grčke kamene skulpture pokazuju da je egi-
gmčarije. Ono prikazuje boginju zore kako drži u patska tradicija tada vet bila dobro asimilovana i
naručju telo svoga sina, koga je Ahil ubio i opljačkao helenizovana, mada je veza s Egiptom joo uvek
mu oružje. U ovoj uzbudljivoj evokaciji žalosti grčka vidljiva.
umetnost dostiže jedno raspoloženje koje na neobičan Razmotrimo sada dve veoma rane grčke statue,
način proriče hrišćanstvo (v. sl. 408). Ništa manje žensku fi guru, otprilike iz 65~625. godine pre

GRCKA UMETNOST I 81
12J. Žl1/skajigura. Okl) 650. pre n. e. 124. KUT()S. Oko 600. pre n. e. Mermer,
Krr(njak, \'j,in3 62 cm. Louvre, PJriz ,.isina 1,87 nl. Metropolilerlski muzej umetno,ti,
Njujork (r!ctchero\'a udužbina, 1932)

82 GRCKA UMETNOST
n. e. (sl. 123) i nagog mladića otprilike iz 600. godine na olimpijskim igrama. Druge su bile postavljene na
pre n. e. (sl. 124) i uporedimo ih s njihovim egi- grobovima, ali se mogu uzeti kao predstava prrntinu~
patskim prethodnicima (sl. 52). Sličnost je očigledno loga samo u najširem (i potpuno bezličnom) smislu.
upadljiva: obratićemo pažnju na trodimenzionalan Ova čudna neizdiferenciran ost je, čini se, sastavni deo
karakter i S\'est o prvobitnom kamenom bloku kod tih figura; one nisu ni bogovi ni ljudi, već nešto
svih statua, na vitku siluetu širokih ramena mu~k.ih izmedu njih, ideal fizičkog savrienstva i životnosti,
figura, položaj njihovih ruku, stisnute pesnice, na čin koji pripadaju i smrtnima i besmrtnima, baA kao
kako stoje sisturenom levom nogom, naglašeno pri- što su i Homerovi junaci stanovnici kako carstva
kazivanje čašice na kolenu. Ukočeno tretiranje frizure realnosti, tako i mitologije.
nalik na perikU, pripijena odeća ženske figure i po- Ako su tip Kurosa i Kore usko ograničeni, nji~
dignute ruke, dalje su tačke sličnosti. Ako bi se sudilo hova umetnička interpretacija odlikuje se istom unu~
po egipatskim merilima, arhajske statue bi izgledale trašnjom dinamikom koju smo otkrili uslikanim
malo tprimitivne. - ukočene, preterano uprošćene,
nespreme, manje bliske prirodi. Dok egipatski vajar
dozvoljava da se noge i bokovi ženskih figura ocnaju
kroz suknju, Grk prikazuje jednu čvrstu neizdiferen-
ciunu masu iz koje izviruju jedino prsti na nogama.
Ali i grčke statue imaju svoje prednosti, koje se ne 125. Krois ( Kura! iz Anaviza), Oko S2S. pre n. e.
Mermer, visina 1,93 m. Narodni muzti..... tina
mogu meriti egipatskom merom, Pre svega, one su
zaista slobodne skulpture - to su najranije velike
kamene slike ljudskih oblika u celoj istoriji umetnosti
za koje se to može reći. Egipatski vajar se nikad nije
usudio da te figure potpuno oslobodi iz kamena j one
ostaju utonule u kamen do iz\'esnog stepena, tako da
prazan pcostor između nogu i između ruku i trupa
ili između dve figure kao na slici 52 uvek ostaje deli-
mično ispunjen. Na egipatskim kamenim figurama
nikad nema šupljina, U tom smislu one se i ne um-
ćuju u slobodnu okruglu skulpturu, već u krajnjem
slučaju u visoke reljefe. Grčki vajar se, nasuprot
tome, ne boji šupljine ni najmanje; on odvaja mišice
od trupa i noge jednu od druge (ukoliko nisu obuhva-
ćene sUknjom) i natenane iseca i poslednji komadić
mrtvog materijala (jedini izuzetak su tanke spone
između pesnica i bokova nagog mladića). Za njega
je očigledno neobično važno da se statua sastoji samo
od komada koji irna reprezentativno značenje unutar
jedne organske celine; kamen se mora preobraziti;
ne srne mu se dozvoliti da ostane inertan, neutralan
materijal. To nije pitanje tehnike, to moramo nagla~
siti, već umetničke intencije. Akt oslobadanja izvr§en
u ove dve naše figure nadahnuo ih je duhom koji
se iz osnova razlikuje od duha bilo koje egipatske statue,
Dok egipatske statue izgledaju smirene kao nekom
čarolij om koja ih je oslobodila svakog napora za sva
buduća vremena, grčke su napete, pune skrivenog
života. Direktan pogled njihovih ogromnih očiju pruža
najrcčitiji kontrast nemom, izgubljenom pogledu
egipatskih figura.
Koga one predstavljaju? Mi upotrebljavamo za
ženske statue o~ti naziv Kora (devojka) a za mwke
Kuros (mladić) - neutralne termine koji zat:dkavaju
teškoće oko bližeg idenrifikovanja. A ne umemo ni
da objasnimo za§to je Kuros uvek nag, dok je Kora
obučena. No bez obzira na razlog, oba tipa bila su
izrađivana u velikom broju tokom cele arhajske ere,
a njihove opšte karakteristike ostale su veoma sta~
bilne. Na nekima je ispisano ime umetnika (tTaj i
taj me je načiniot) ili posvete raznim božanstvima.
One su, dakle, vorivni darovi; ali u većini slučajeva
ostaje neizvesno da li predstavljaju darodavca, božan~
stvo ili od bogova voljenu ličnost, kao što je pobednik

GRe KA UMETNOS T I 83
arh<ljsklm I..IZJma Tempu o\'ug 1'.I2\"oja postaje u- telela ('\h1shlfo]'os) IL pribhznll 570, godinc pre n.l:
padljil'o očigletbn i7. porcuenja Kurosa IlJ slici 124 (sl. 126), m;etnJ figurn koja predstavlja daroda\'cit
sa jednim Jrugim, i7.I'Jj:.mim oko ~cd:l!nJesct pet sa z!'\l'clloJm zi\'otinjom koju prinosi na ZI1I'U .'\tcni
goJm:'l Kasnije (sl. 125) i ideJltifikol'anim nJtpisom Nije p\)trdmo n<lpominjati da to nije portret, ništ;.J
na p%lOlju kJO lIJugl'lbn:.] statua Krojs"), umrlog \'i;;,: negu i Kro/s, ali oličuje tip: brada oznaća\'a čo\'eka
JUI1Jckom smrl'U u prmj bt.1rbcnoj liniji. Kao s\"e O\'e u zrelim godinJma. Nosač uleta je prvobitno bio u
figure, i on je pnuoill1o bio obojen; tragol'i boje jO! stojc~tn\ slavu KurosJ (noge su mu teško o~tcćene)
uvek se vide na kosi i zenicama očiju. Umesto oštro a telo je u skladu sa istim idealom fizićkog savršenstl';} j
uokl'irenih Hpstraktnih površina starije statue, sada njegovi snazni, zbijeni oblici su naglašeni a ne prikri-
nalazimo zaubljcnc krivine. Cclo telo pokazuje mnogo vem tJnkom odc('Qm, koja prileže uz njih kao druga
veću svcsnost masivnih zlLpremina, ali i jednu nom koZa i samo se 7.a trenutak odvaja na laktovima. Lice,
elastičnost, a bezbrojni anatomski detalji dati su veoma efektno uokvireno blagim lukom životinje nema
mnogo funkcionaln ije nego rnnije. Stil Kroisa tako tnčno više onaj izraz maske kao u najstarijih Kurosa; licu
odgo\'ara stilu Psijaksol'og Herakla (tabla u boji 5)j je, isto kao i telu, dat izraz, pokret koji izraž;}\'a život j
mi smo svedoci prelaska iz stila crnih figura u stil usne su raz\'učene u osmeh. Moramo biti obazrivi
crvcnih figura u vajarskim po;mo\'ima. Postoji I'elik da ne pripišemo nikakvo psihološko značenje ovom
broj statua iz sredine Vl reb koje označ:;t\'aju pret- &arhajskom osmehu., jer se isti \'edar izraz nalazi na
hodne stanice duž istoga puta, kao što je sjajni A'osač svim grčkim I'(ljarskim delima tokom VI \'eka {čak
i na licu mrtl'og junaka Kroisa. Tek posle SOO, godine
pre n, c. o\,a; se izraz postepeno gubi. Jedan od naj~
čuvenijih njegovih primera jesle Glm:a Rampin (sl.
127), koja je verovatno pripadala telu jahača, Kcšto
malo mlađa od Nosala Ideta, ona prikazuje fazu crnih
figura arhajskog \'ajarstv'.! na najvišem stupnju sa-
vršenstva, Kosa i brada imaju izgled biserom gustO
ukrašenog veza kojim se ističe \'cšto modelovanje
površine lica.

lOTt: 126. MotkofOTos


(Notal teleta) (gornji dro).
Oko 510. rren.e. Mermer, visina ccle st.atue 1,65m.
Akropoliski muzej, Alina
.I.-"w: 127. G!:n:a Rampin. Oko 560, pre n. e.
.\\ermer, \'isinl 29 cm. Louvre, Pariz

8-1 GRCKA UMETNOST


Tip Kore jI! n6w prollll!nljivij l 1ll!gO (ip Kurusu,
mada i taj raz\'oj ide po istoj shem i. Već odredena
kao odevena figum, ona predstavlja jedtm drug!
problem: kako dati odno~ izmed u tela i draperije
Ona takode pu svoj prilici odra:.1::l\'a i promene II
,Jdeć i u toku vremena ili lokalne razlike. Tako, upc-
~t1jiva statua nu slid 128, izvajana otprilike II isto
vreme kad i Nosač reiehI, ne predstavlja razvijeni
stupanj Kore sa slike 123, \'eć drugi način priluženja
istom zadatku. Nadena je u Herinom hramu na ostrvu
Samosu, pa je tako mogla biti i kip boginje, sudeći
po njenim velikim dimenzijama i izuzetnom dosto-
janstvu. Dok ranija Kora ponavlja kao odjek povriine
ćetvorougaone ploče, tHerae izgleda kao oživeli stub.
Umesto odsečnih naglusaka, kao štO je naglašeni struk
na slici 123, ovde nalazimo blagi, neprekinuti tok linija
koje sjedinjuju telo i udove. Ali veličanst\'eni utisak
statue ne zavisi u tolikoj meri od njenih apstraktnih
kvaliteta, koliko od načina na koji se apstraktna fonna
r:lScvetava u meke obline ži\'oga tela,
Veliki lučni potezi na donjoj trećini figure idu
nagore i postepeno se granaju, otkrivajući na taj način
više slojeva odete, a njihov tempo se usporava (ali
nikad ne zaustavlja sasvim) svuda gde naide na
istaknute oblike mišica, bokova i prsa. Na kraju,
draperija, koja je tako arhitektonska u predelu kolena,
pretvara se u .drugu kožu. kao što smo videli i kod
Nosača releta.
Kora na slici 129, naprotiv, izgleda kao direktni
potomak naše prve Kore, iako je bila izvajana pun
vek kasnije. I ona pre podseća na blok nego na stub
i ima jako naglašen struk. Jednostavnost njene ode·
će, medutim, nova je i prefinjena; teška tkanina st\'ara
jedan poseban, jasno izdvojen sloj preko tela, koji
pokriva ali ne skriva čvrste zaobljene oblike koji se
nalaze ispod nje. A leva ruka, koja je prvobitno bila
ispružena napred da pruži neki votimi dar, verovatno
je davala statui prostorni ""alitet daleko snažniji nego
kod dveju Kora o kojima smo govorili. Isto tako, nov
je i mnogo orgllnskiji način obrade kose, koja pada
na ramena u mekim ukovrdženim pramenovima, za
razliku od masivne, krute perike na slid 123. Najviše
pažnje zaslužuje, međutim, puno, okruglo lice i njegov
dra1.esno veseo izraz - mnogo nežniji i prirodniji
osmeh od svih koje smo dotle videli. Ovde, kao i kod
Kroisa, osećamo da se bliii faza crvenih figura ar·
hajskog stila.
Naša poslednja Kom (tabla u boji 6), za desetak
godina mlađa, nema više ništa od one strogosti koju
vidimo na slici 129, iako su abc nađene na Akropolju
u Arini. U više raznih pogleda ona izgleda srodnija
Heri sa Samosa; u stvari, ona verovatno potiče sa
Hiosa, jednog drugog ostrva u Jonskom motu. Arhi·
tektonska veličanstvenost njene pretkinje ustupila je,
medutim, mesto jednoj kitnjastoj, možda preterano
prefinjenoj ljupkosti. Odeća jot uvek obavija telo
u mekim dijagonalnim krivim linijama, ali je igra
bogato izdiferendranih nabora i tkanine postala sama
sebi dlj. Boja je, verovatno, igrala važnu ulogu na
ovakvim delima, pa smo srećni '~to je tako mnogo od 128 .•Heraf, sa SamOSI, Oko 570-560. pre n. e.
Mermer, visina 1,93 m. Louvre, Pam
nje sačuvano na našem primeru.

GRCKA UMETNOST I 85
Kad su Grci počeli da grade hramuve u kamenu, površine; (Inc nisu imale ~upslvcnu masu ili zaperemi-
prihvatili su i vekovnu tradiciju plastike \<ezane za nu, tako da su sa svojim arhitektonskim okvirom
arhitekturu. Egipćani su, još od wemena Starog bile pO\"C"l.anc u isto onako ograničenom smislu kao
carstva pokrivali zidove (pa čak i stubove) građe­ i egipstko zidno slikarstvo (s kojim su praktično bile
vine reljefima ali su ove rezbarije tako plitke (v. sl. izmešane). 0\·0 \'aži takode za reljefe asirskih, vavi-
SS, 56, 62, 66) da nisu remetile kontinuitet zidne lonskih i pcrsijskih gradevina (v. sl. 83-86, 90, 92).
Postojala je, medutim, i druga vrSIJ plastike \·ezane
za arhitekturu na starom Bliskom istoku, koju su,
kako sc čini, stvorili Hetiti: veliki čuvarH~udovišta
129. Kora u donkom peplosu. Oko BO. pre n. c. koji su izbijali iz blokova koji su uokviravali kapije
Mermer, visina 1,22 m. tvrđava ili palata (v. sl. 80, 82). Ova tradicija verO\'3.tno
,'\kropoljski muzei. Atina je nadahnula, premda može biti posredno, i vajarsku
obradu Lavlje kaplj·e II Mikeni (v. sl. III). Moramo,
medutim, dobro upamtiti jednu važnu crtu po kojoj
se mikenske čuvarske figure razlikuju od svojih pret-
hodnika: mada su vajane u visokom reljefu na ogrom-
noj kamenoj ploči, ta ploča je tanka i laka u poređenju
sa užasno teškim kiklopskim blokovima oko nje. Gra-
deći kapiju, mikenski arhitekt ostavio je jedan prazan
trouglast prostor iznad nadvratnika, iz straha da bi
tefina zida mogla da ga slomi, a onda je popunio praz-
ninu srazmerno lakom reljefnom pločom. Tu, dakle,
imamo novu vrstu vajamva vezanog za arhitekturu
- delo koje čin i celinu sa građevinom, a ipak je po-
~ebno celovito delo a ne izmen jena površina kamenog
bloka. Reljef na Lavljoj kapiji u Mikeni je, uSlvari,
direktni predak grčke skulprure Vc"lane za arhitek-
turu, što će postati jasno kad ga uporedimo s pro-
čeljem smrog arhajskog Artemidinog hrama na OStr-
vu Krfu, podignutog ubr20 posle 600. godine pre n. e.
(sl. 130, 131 ). Ovde je opet skulptura ograničena
na polje koje jc uokvireno građevinskim elementima,
a samo je prazno: to je trougao izmedu horizontalne
tavanice i kosih strana krova. 0\'0 polje, nazvano
zabat, ne mora uopšte da bude ispunjeno, osim da
bi zaštitilo od vlage drvene grede koje se nalaze iza
njega; ono zahteva samo mnku ploču, a ne zid. I na
tOj p loči je opet raspoređena zabatna skulptura. Teh-
nićki, ova dela rađena su u visokom reljefu, kao i
lavovi-čuvari u 1"1ikeni. Međutim, karakteristično je
to ŠtO su tela, da bi se izdvojila iz pozadine, jako
zascčena. Joo na o\·om ranom stupnju razvoja, grčki
vajar želeo je da potvrdi nezavisnost svojih figura
od njihovog arhitektonskog okvira. Glava sredi~ne
figure stvarno prelazi preko okvira. Ko je tO strašno
st\·orenje? Sigurno ne Artemida, mada je hram bio
posvećen toj boginji. Međutim, istina je da smo je
već jednom sreli. To je Gorgona, potomak onih Gor-
gona sa amfore iz Eleuzine (sl. 117). Njena namena
je bila da služi kao čuvarka, zajedno sa dva ogromna
la\·a, i da odbija zla od hrama i od posvećenog bogi-
njinog lika u hramu. (Na drugom zabaru, od koga su
sačuvani samo neznatni fragmenti, bila je slična takva
figura.) Ona se, prema tome, može definisati kao
izvanredno monumentalan - a ipak dosta zastrašujući
- ve§tičji znak. Na njenom licu arhajski osmeh po-
javljuje se kao odvratno cerenje; a da bi se naglasilo
joo vi~ koliko je živa i stvarna, predstavljena je kako
juri, ili, još bolje, kako leti, u stavu vneške, koji izra-
žava pokret ~z pomeranja. Simetrični, heraldički
raspored Gorgone i dveju životinja odraz je orijen-
talne sheme, koja nam je poznata ne samo sa Lavlje

86 GRCKA UMETNOST
130. Srednji deo zapadnog zabata Art('midinog
hrama na Krfu. Oko 600-580. pre n. e.
Krečnjak, "isina 2,80 m. /<.luzej, Krf
kapije u Mikeni, već i sa mnogo ranijih primera (v.
sl. 40, na dnu dole, i sl. 74, gore). Njen ornamentaini
karakter savršeno odgovara obliku zabata. Pa ipak,
ranoarhajski projektant nije bio time zadovoljan; on
je želeo da zabat sadrži narati\'ne scene; zatO je
dodao izvestan broj manjih figura u prostor koji je
ostao prazan između i iza glavne grupe. Kompozicija
celine tako pokazuje dve protivrečne namene u
nesigurnoj ravnoteži. Kao što možemo i oček ivati,
narativni elemenat uskoro će ođneti prevagu n3d
heraldikom.
Pored zabata nije bilo još mllogo drugih mesta
koje su Grci smatrali pogodnim za plastiku na ar·
hitekturi. Stavljali su eventualno slobodne figure
- često od terakote - na vrh i na krajeve zabata,
da bi prekinuli strogost njegovih obrisa. A često su
stavljali reljefe u zonu neposredno ispod zabata.
U dorskim hramovima, kao što je hram na Krfu
(sl. 131), ova; friz s3stoji se naizmenično od triglif3 OJ. Rekonstrukcija zapadnog pročelja Artemidinog
(polj3 sa tri vertikalna zareza) imetopa. Metope su hrama na Krfu (prema Rodenwaldtu)
prvobitno bile prazni prostori između zavcšetaka ta-
vaničnih greda. Tako su i one, slično zabatu, mogle
da budu popunjene skulpturom . U jonskoj arhitekturi
triglifi su bili izostavljeni, pa ie friz postao ono što mogućnosti kombinonme su u Riznici (minijaturnom
taj izraz nama obično označava, neprekidnu traku hramu koji je služio kao skladište votivnih darova),
slikane ili vajane dekoracije. Jonci su takođe katkada koji su u Delfima malo pre 525. godine pre n.e. po-
razrađivaJi stubove u ženske figure - što ne predstav- digli stanovnici jonskog ostrva Sifnosa. Iako se sama
lja razvoj koji bi trebalo da nas mnogo iznenadi s ob- građevina više ne diže u Dc1fima, ona je bila ubedljivo
zirom na stubasti karakter Here sa Samosa. Sve ove rekonstruisana na osnovu dobro sačuvanih fragmenata

GRCKA U~'IETNOST / 87
132. Gil(JllIclIlahija, sa severnog friza Sifni;ske riznice. Oko S30. pre n. e. Mermer, \·i~in.a 66 cm. MUlCj, Delfi

čenog giganta; ispred njih kreću se napred Apolon


i Artemida bacajući strele; jedan mrtVi gigant, kome
su skinuli oklop, leži im pred nogama, dok tri druga
ulaze s desna. Visoki reljefi duboko zasečene figure na
njemu podsećaju na zabat sa Krfa, ali je sifnijsk.i vajar
iskoristio u puno; meri mogućnosti koje mu je pružala
ova tehnika da izrazi prostornu dubinu. On iskorišćuje
istureni glami venac kao pozornicu na kojoj može
da postavi s\'oje figure II dubinu. Ruke i noge onih
figura koje su najblit.e gledaocu izvajane su u potpu-
nosti; II drugom i trećem sloju forme postaju pliće,
ali čak ni one koje su najdalje od nas nikad se ne sta-
paju s pozadinom. Rezultat ovog POStupka je jedan
ograničen i zgusnut, ali vcoma uverlji\', prostor, koji
omogućava dramatične odnose medu figurama, kahe
dotle nismo videli u narativnim reljefima. Svako
uporedenje sa starijim prizorima (v. sl. 55, 66, 83,
84, 105, 109, 110) pokazaće da je arhajska umetnost
O\'de zaista osvojila jednu novu dimenziju, ne samo
u fizičkom već i u izražajnom smislu.
U međuvremenu, reljef je u skulpturi na zabatima
bio potpuno napušten. UmestO toga nalazimo poje-
d i načne statue postavljene jedne uz druge u složenim
dramatičnim nizovima komponovanim da stanu II
trougaoni okvir. Najimpozantnija celina te vrste, kom-
pozicija na istočnom timpanonu hrama u Egini, stvo-
rena je oko 490. godine pre n. e. i dovodi nas u završni
stadijum evolucije arhajskog vajarstva. Figure su bile
nadene II komadima na zemlji i sada su izložene, mada
133. Rc\r.onmukcijJ. pročelj3 Sifnijske riznice malo preterano restaurisane, u Gliptoteci u ,\'\tinchenu.
u !\polonovom $vctili~tu u Dclfima.
Muzej, Dclfi Ali se položaj svake od njih na zubatu može skoro
sasvim tačno odrediti, jer se njihova visina (ali ne i
njihove razmere) menja prema kosini strana trougla
(sl. 134). Središte je istaknuto figurom boginje Atene
u stojećem Stavu, koja mirno nadgleda bitku izmedu
(sl. 133). Od raskošnog plastičnog dekora najsnaž- Grka i Trojanaca koja joj besni s abc strane. Odgova-
niji utisak ostavlja prekrasni friz. Detalj koji je ovde rajući stavovi boraca na dvema polovinama zabata
reprodukovan (sl. 132) pokazuje jedan deo borbe doprinose uravnotežcnoj i pravilnoj kompoziciji, ali
grčkih bogova sa gigantima; sasvim levo, dva lava nas i prisiljavaju da II statuama vidimo elemente jed-
(koji vuku Kibeline dvokolice) rasrržu jednog izmu- nog ornamentalnog uzorka, i tako im u izvesnoj meri

88 I GRCKA UME TNOST


134. Rekonstrukcija istočnog zabala hrama
u Egini (prema Furtwangleru)

oduzimaju nešto od njihove individualnosti. One nam \3S. Herakle, sa istočnog Vlbata hrama
najsnažnije govore kada ih gledamo jednu po jednu. II Egini. Oko 490. pre n. e. Mermer,
visina 79 cm. Gliptoteka, Mi.inchen
Među one koje ostavljaju najjači utisak spadaju pali
ratnik iz levog ugla (sl. 136) i Herakle koji kleči - i
koji je nekada držao bronzani luk - iz desne polovine
(sl. 135); to su dve mršave, mišićave figure čija nam
tela izgledaju zadivljujuće funkcionalna i organska.
Međutim, to samo po sebi ne objašnjava njihovu veliku
iepotu, bez obzira na to koliko se mi divimo umetni-
kovom vladanju ljudskom formom u pokretu. Ono
što nas, u stvari, uzbuđuje jeste plemenitost njihm"og
duha, bilo II agoniji umiranja, bilo II aktu ubijanja.
Ti ljudi, mi to osećamo, podnose - ili ispunjavaju
- ono štO je sudbina odredila, s ogromnim dostojan-
stvom i rešenošću. I to flam saopštavaju baš njihovi
veličanstveno čvrsti oblici.

ARHITEKTURA

Grčko ostvarenje u arhitekturi poistovcćivano je


još iz vremena starog Rima sa stvaranjem triju kla-
sičnih arhitektonskih redova, dorskog, jonskog i
korintskog. U stvari, postoje samo dva, jer je korintski
samo jedna varijanta jonskog. Dorski (nazvan tako
jer mu je postojbina grčko kopno) s pravom može

136. Borac na umoru, sa istočnog zabata hrama II Egini. Oko 490. pre n. e. Mermer, dužina 1,83 m.
Gliptoleka, Miinchcn

GRCKA UMETNOST I 89
(lmogu~uje da merimo ~tepell savršcnstva svakug
pojedinog dorskog hrama; ona samo znači da su ele-
menti od kojih. se sastoji dorski red izvanredno Usta-
ljeni, k:lko u pogledu njihovog broja i vrste, tako i
u pogledu uzajamnih odnosa. Rezultat ovog usko
ograničenog repertoara oblika jeste 10 što svi dorski
hramovi pripadaju jednoj porodici koj:l se jasno
raspo7.naje, isto kao i statue Kurosa; isto kao ove
st:ltue, i hramovi se odlikuju unutrašnjom čvrstinom,
uzajamnom prilagodenoUu delova koja im daje hali let
celovitosti i organskog jedinstva. Izraz Klorski hram«
lJ7. Osnova tipičnog grekog hrama (prema Grinndlu ukazuje na standardne delove i njihov raspored iz
kojih se sastoji spoljašnost svakog do rskog hrama.
Njegovi glavni obrisi odavno su nam blisko poznati,
sa pročelja Artcmidinog hrama na Krru (sl. 131 );
dijagram na slici 138 prikazuje ga u pojedinostima,
nositi naziv osnovnog reda, jer je starij i i jasnije de- zajedno sa imenima svih delova. Nestručnjaku ova
finisan nego jonski, koji se razvio na egejskim ostrvi- podrobna terminologija može izgledati dosadna, ali
ma i na maloazijskoj obali. Sta razumemo pod ' arhi- je dobar deo tih izraza postao deo našeg opšteg arhi-
tektonskim redom.? Po opšte usvojenom mišljenju, tektonskog rečnika, podsećajući nas na činjenicu da
ovaj se termin upotrebljava samo za grčku arhitekturu analitičko mišljenje, u arhitekturi kao i u bezbroj drugih
(i one koje su iz nje potekle); i to s pravom, jer nijedan polja, vodi poreklo od Grk:l. Prvo ćemo obratiti pažnju
drugi arhitektonski sistem koji poznajemo nije proiz- na tri glavna dela: stepenaslU platrormu. stubove i
veo ništa slično. Možda je najjednostavniji način da glavni venac (koji obuhvata sve ono što leži na slllbo-
objasnimo jedinstveni karakter grčkih. redova ovaj: vima). Dorski slUb sastoji se od: stabla. s vertikalnim
ne postoji ništa što bi se moglo nazvati tegipatskim brazdama ili žlebo\"ima poznatim pod imenom ka-
hramom« ili tgotitkom crk'·omf, jer su pojedinačne nelura; kapitela, koji sačinjavaju prošireni ehinus,
građevine, bez obzira na sve zajedničke crte, tako u obliku jastuče ta, i čelvrtasta ploča nan·ana aba-
raznolike da ne možemo da iz vučemo iz njih neki kus. Glavni venac (entablatura) je najsloženiji od
uopšteni tip - dok je .dorski hram« po sebi re:llna triju glavnih jedinica: on je podeljen na arhitrav (niz
celina, koja se neizbežna stvara u našem duhu dok kamenih blokova koji leže neposredno na stubo\'i ma~.
istražujemo spomenike. Moramo, naravno, paziti da friz sa triglifima i metoparna i istureni venac (rorniehe).
ovu apsu:lkciju ne shv:ltimo kao neki ideal koji nam Ka dužim stranama hrama venac je horizontalan,

1l8. Dorski i jonski red


(p«ma Grinnellu)
139.• Posejdono~ hramt (oko 460. pre n. e.)
i .Bazilika. (oko S50. pre n. e.), Paestum,
Italija
dok ie na užim (na pročeljima) tako prelomljen da
obuhvata zabat izmedu svojih gornjih i donjih delo\Ta.
Cela građevina sagrađena je od kamenih blokova koji
priležu jeđan uz drugi bez mahera; oni moraju biti 140. t:gao .Bazilike', Pacstum. Oko 5S0. pre n. e.
isklesani do krajnje mere tačno da bi sastavci bili
glatki. Tamo gde je to bilo potrebno, bili su vezani
metalnim zglavcima ili klamfama. Stubod su, s vrlo
retkim izuzecima, sastavljeni od delova, tambura (kakvi
se jasno vide na sl. 140). Krov je bio od crepova od
pečene zemlje koje su nosile drvene rožnjače, a drvene
grede korišćene su i za tavanicu; zato je stalno po-
stojala opasnost od požara.
Osnove grčkih hramova nisu neposredno vezane
za redove (koji se, kao što smo videli, tiču samo ver 8

tikaine projekcije). One mogu varirati prema veličini


gradevine ili regionalnim sklonostima, ali njihove
osnovne ene toliko su slične da je podesno proučavati
ih na jednoj uopštenoj nipičnoj« osnovi (sl. 137).
Jezgro građevine jeste eda ili naos (prostorija u kOjoj
stoji kip boga) i pred\'orje, pronaos, koje ima dva
stuba i po jedan pilaster s obe strane (ante). Sifnijska
riznica je primer te minimalne osnove (v. sl. 133).
Cesto nalazimo još jedno predvorje dodato iza cele,
čime čitav projekt postaje još simetričniji. U većini
hramova ova središna jedinica je okružena nizom
stubova (kolonadom), nazvanom peristil, pa je takva
gradevina poznata kao peripteralna. Najveći hramovi
jonske Grčke imaju katkada i dvostruku kolonadu.
Kako se rodio dorski hram? Koji su faktori uobličili
strogi i precizni rečnik dorskoga reda? To je važno
i fascinirajuće pinmje, koje je zaokupljalo arheologe
dugo godina, ali se još i sad na nj može dati samo de-
Jimičan odgovor, jer skoro i nemamo ostataka iz vre-
mena kad je ovaj sistem bio još u procesu stvaranja.

GRCKA U M ETN O S T / 91
možda ne i najvažniji. Središna jedinica grčkoga hrama,
cela i pronaos, jasno potiču od megarona (v. sl. 112),
bilo preko neprekidne tradicije, bilo ponovnim oživ-
ljavanjem. Ima nečeg čudno simboličnog u činjenici
što jc dyorana mikenskih kralje\'a postala boravište
grčkih bogova; jer je čitava mikenska era postala dco
grčke mitologije, kao što potvrđuju Homerovi epovi;
a za zidove mikenske tvrđave verovalo se da su delo
mitskih dh'ova Kiklopa. Pohožni strah koji su Grci
osećali pred ovim ostacima takođe nam pomaže da
shvatimo srodstvo između reljefa na Lavljoj kapiji
u Mikeni i timpanona sa skulpturom na dorskim hra-
movima. Najzad, prošireni kapite1 u obliku jastučeta
minojsko-mikenskog hrama mnogo je bliži dorskom
ehinusu i abakusu nego ijedan egipatski kapite!. S
druge strane, SlabIo dorskog sluba postepeno se suža-
va nagore, a ne nadole kao minojsko-mikenski stub,
a 10 nedvosmisleno ukazuje na egipatski uticaj. Možda
ćemo se sada setiti - s izvesnim iznenađenjem -
kanelovanih stubova (ili bolje polustubova) uZoserovoj
grobLjanskoj četvrti u Sakari (sl. 47) koji su skoro
potpuno isti kao i stablo dorskoga stuba, dve hiLjade
godina pre njegove pojave u Grčkoj. Staviše, baš i
ideja da hramovi treba da su sagrađeni od kamena
sigurno je došla iz Egipta. Istina je, doduše, da je
egipatski hram zamišljen tako da se doživljuje iz-
nutra, dok je grčki rađen tako da je upečatljiva spoljaš-
nost najvaznija (malom broju bilo je dopušteno da
uđe u polumračnu celu, a verski obredi obično su se
vršili za oltarom podignutim pod vedrim nebom, tako
14J. Unutrašnjost .Posejdonovog hrama ', Pacstll m. da je pročelje hrama služilo kao neka zavcsa u pozadi-
Oko 460, pre n. c.
ni scene). Ali zar se peripteralni hram ne može protu-
mačiti kao dvorište sa stubovima egipatskog svetilišta
okrenuto upolje? Grci su vero\'atno i svoju tehniku
tesanja kamena i zidanje najvećim delom primili od
Egipćana, zajedno sa arhitektonskim ornamentima i
znanjem geometrije, koja im je bila potrebna da pro-
jektuju hramove i prilagode delo\'e jedne drugima.
Pa ipak, ne mozemo lačno reti kako su to ostvarili
i tačno šta su preuzeli, u tehničkom i umetničkom
pogledu, iako skoro nema sumnje da su Egipćanima
dugovali viSe nego Minojcima i Mikeneima. Problem
postaje akutan kad uzmemo u razmatranje treći faktor:
do koje mere se dorski red može shvatiti kao odraz
drvene konstrukcije? Oni istoričari arhitekture koji
142. Osnova 'Posejdonovog hrama. II Peastumu veruju u to da oblik prali funkciju, išli su za ovom
pretpostavkom vcoma daleko, naročito kad su poku~
šava!i da objasne detalje na glavnom vencu. Do izvesne
tačke njihovi argumenti su ubedljivi; n3 izgled je
prih\'atljiva pretpostavka da su u izvesnom periodu
triglifi prikrivali kraje\'e drvenih greda, a da su ukrasi
Najstariji hramovi koje poznajemo, kao Artemidin u obliku kapi, poznatih kao gUllae (v. sl. 138) potomci
hram na Krfu, pokazuju da su bitne crte dorskoga reda drevnih klinova. Osobena vertikalna podela trigEfa
bile veC sas\'im ustanovljene ubrzo posle 600. godine možda se teže može prihvatiti kao odjek triju polu-
pre n. e. Kako su se te crte razvijale, pojedinačno i okruglih trupaca. A kada dođemo do bnelura na
u kombinacijama, zašto su se zamrzle u sistem tako srubu, naše sumnje i dalje rastu: jesu li se one zaista
brzo kako nam se čini da se to odigralo, ostaje zago- ran'ile iz tragova bradve na stablu drveta, ili su ih
netka za čije rešenje imamo malo pouzdanih puto- Grci preuzeli gotove sa egipćanskih »protodorskiht
kaza. Kajstariji grčki graditelji u kamenu očigledno kamenih stubova? Kao dalji test funkcionalne tcori je,
su imali tri izvora odakle su crpli nadahnuće: Egipat, trebalo bi postaviti pitanje kako su Egipćani došli
.\likenu i prearhajsku grčku arhitekturu u drvetu do toga da urežu žlebove na svoje stubove? Ioni su,
i cerpiču . Mikenski doprinos je najopipljiviji iako na kraju krajeva, imali jednom da prenesu arhitek-

92 GRCKA UMETI\OST
T_.,,~~PSl:""'

-.~-.--.,-
___ ra.
"'- , -
... ... .. ..'"'.-
tonske oblike jz nepostoianog materijala u kamen. rija arhitekture očigledno se ne može potpuno shvatiti
Možda su to oni pretvorili tragove bradve u žlebove? ako je posmatramo samo kao apstrakmu evoluciju
Međutim, u predinastičkom Egiptu imali su tako malo stila ne obazirući se na stvarnu namenu građenja ili
drveta da su ga, izgleda, upotrebljavali samo za tavanice; na njenu tehnolc!ku bazu. Ali moramo na isti način
ostali delovi njihovih građevina bili su od ćerpiča, biti spremni da prihvatimo i čisto estetski podsticaj
pojačani snopovima trske. A kako protodorsk:i stubovi kao pokretačku snagu. Na samom početku, dorski
u Sakari ne stoje slobodno već su vezani 29. zidove, neimari sigurno su podražavali u kamenu izvesne ka-
njihovi žlebovi možda predstavljaju neki apstraktni rakteristike drvenih hramova, makar i samo zbog
odjek snopova trske (u Sakari ima i stubova sispup- toga ŠtO su smatrali da su te karakteristike neophodne
ćenim a ne izdubljenim ž1ebovima, koji su jo! mnogo da se u građevini sagleda hram. Kada su te karakte-
bliži predstavi snopa tankih stabljika). S druge strane, ristike, medutim, sačuvali u dorskom redu. oni to
kod Egipćana se možda stvorila navika da urezuju žle- nisu učinili iz slepog konzervatizma ili iz navike, već
bove bez ikakve veze s bilo kojom prethodnom građe­ stoga !tO su ti drveni oblici sada već bili tako temeljito
vinskom tehnikom; možda su otkrili da je tO uspešan izmenjeni da su postali organski deo kamene
način da prikriju horizontalne sastavke medu tambu· građevine.
rima i da naglase kontinuitet Stabla kao vertikalne Sa problemima funkcionalnosti moramo se suočiti
jedinice. Pa ni Grci nisu kanelovali stablo stuba po jO! jednom, dok razmatramo najbolje sačuvani dorski
pojedinačnim tamburima već su čekali da čitav stub hram iz VI veka, takozvanu .Baziliku« u Paestumu u
bude sastavljen i podignut. Bilo kako mu drago, južnoj Italiji (sl. 139 desnOj sl. 140). u odnosu na
kanelovanje sigurno pojačava izražajni karakter stuba; njoj $wedni takozvani .Posejdonov hramc (sl. 139
kanelovan stub izgleda jači, elastičniji i otporniji nego levo), koji je bio sagrađen skoro sto godina docnije.
gladak; i to je pre razlog, a ne način kako je dOOlo Obe građevine su u dorskom stilu, ali mi odmah za·
do kanelovanja, !tO je ovaj način obrade postao trajan pažamo upadljive razlike u njihovim proporcijama.
običaj. Zlclto smo se onda ovako opširno upustili u .Baziliku ostavlja utisak niske i izdužene građevine
raspravljanje koje u najmanju ruku izgleda nepresud· (i ne samo zbog toga što joj nedostaje glavni venac),
no? Uglavnom da nagovestimo složenost - i ograni- dok .Posejdonov hram« izgleda visok i zbijen. cak
čenost - tehnolo!kog prilaženja problemima arhitek- su i sami stubovi različiti: na starijem hramu njihovo
tonskih oblika. Mi ćemo se i dalje Stalno suočavati sa sužavanje je mnogo naglašenije, a kapiteli su im veći
pitanjem, uvek nezgodnim, o tome do koje se mere i pro!ireniji. Zašto ta razlika? Neobičan oblik stubova
stilske karakteristike mogu objasniti funkcijama. Isto- .Bazilike« (!to će reći neobičan u poređenju sa dorskim

143. Parlenon, od Iktina i Kalikrata (pogled sa zapada), 448-432. pre n. e. Akropolj, Alina
l<'f': 144. Friz iznad zapadnog ulaza u cdu, Partcnon

tk/,: 145. Plan Akropolja u Atini u 400. pre n. c. (prema A. W. Lawunceu)


stubovima V veka) obja!njen je preteranom kompen- .Posejdonov hram. (sl. 139, 141, 142) - verovatno
zacijom: arhitekt, koji jo! nije bio dobro upoznat sa posvećen Hm - spada medu najbolje očuvana dorska
osobinama kamena u odnosu na drvo, suzio je stubove svetili.§ta. Započet 475. godine pre n. e. a zamen pet-
preterano pri vrhu da bi pojačao stabilnost, a povećao naest godina kasnije, on je odjek osnove hrama u
kapitele da bi smanjio praznine koje je trebalo premostiti Egini. Naročito interesovanje izazivaju unutrašnji
blokovima arhitrava. Možda je tako - ali ako prihva- nosači tavanice u celi (sl. 141 ), dva reda stubova koji
timo ovo tumačenje kao dovoljno da objasni koncep- nose niz manjih stubova. ali tako da nam se sužavanje
ciju ovih arhajskih stubova, zar ih ne ocenjujemo čini neprekinuto uprkos arhitravu koji leži izmedu
prema merilima kasnijih vremena? Označiti ih prosto jednih i drugih. Ovakvi enterijeri na dva sprata postali
kao .primitivnet ili nespretne značilo bi ne voditi su praktična neophodnost za cele većih dorskih hra-
računa o onom osobitom izražajnom efektu koji je mova u V veku.
svojstven njima - i samo njima. Stubovi .Bazi1iket, Godine 480. pre n. e., pre svoga poraza, Persi-
reklo bi se, više su opterećeni svojom težinom nego janci su razorili hramove i statue na Akropolju, sve-
stubovi .Posejdonovog hrama., tako da je suprotnost tom bregu iznad Atine, koja je bila utvrđeni grad
izmedu delova koji nose i onih koji su no~eni više jO! u mikensko doba. (Za moderne arheologe ova
naglašena, no skladno uravnotežena kao kod građevine nesreća se pretvorila u sreću - koja se ne vidi na
kasnijeg datuma. Razni činioci doprinose ovom utis- prvi pogled - jer su ostaci, kori~ćeni potom da se
ku: ehinus na kapitelima .Bazilike« ne samo što je zaravni teren, dali puno divnih arhajskih predmeta,
veći nego njegov pamjak na .Posejdonovom hramu«, kao one ~to ih vidimo na sl. 126. 127, 129. i na tabli
već izgleda i elastičniji, pa zato i spljošteniji zbog u boji 6, koji se inače sigurno ne bi očuvali.) Po-
težine koju nosi, skoro kao da je načinjen od gume. novna izgradnja Akropolja u toku druge polovine
A stabla stuba ne samo da pokazuju izrazitije suža- V veka, pod vOCstvom Perikla, kad je Atina bila na
vanje već i naročito snažno ispupčenje ili krivinu vrhuncu moći, bila je najčastoijubiviji poduhvat u
po liniji sužavanja, tako da i to izražava elastičnost istoriji grčke arhitekture, a u isto vreme i njen umet-
i pritisak u poređenju sa strogo geometrijskim blo- nički vrhunac. Pojedinačno i skupno, ove građevine
kovima glavnog venca. (Ova krivina koja se zove predstavljaju k1asičnu fazu grčke umetnosti u punoj
tentasis« osnovna je karakteristika dorskog stuba; zrelosti. Najveći i jedini čije domenje nije bilo ome~
iako može da bude veoma neprimetna, ona daje stubu tano peloponeskim ratom jeste Partenon (sl. 143,
neku .mi.šičavost«, savdeno nepoznatu egipatskim 144). posvećen devici Ateni, boginji zaštitnici u čij u
ili minoisko-mikenskim srubovima.) slavu je grad Atina i dobio ime. Sagrađen od blistavo

146. Propiltji, od Mntsik1a (pogled sa iuob), 4)1-4)2. pre n. e. Akropolj, Atina


147. Propi1eji (POgJed sa
up.da) i hram Atene Nike.
(427-424. pre n. e.).
AkropoIj.AtiN

belog mermera na najistaknutijem mestu kraj južne reda. To je bilo postignuto opštim rasterećenjem j
padine Akropolja. on dominira čilavim gradom i ponovnim prilagođavanjem srazmera: glavni venac
njegovom okolinom, kao sjajni be\eg naspram planin- je niži u odnosu na svoju širinu i na visinu stubova,
ske zavese u pozadini na severu. Istorija Partenona je venac je manje isturen, sami stubovi su znatno vitkiji,
isto toliko izuzetna koliko j njegov umemitki značaj sužavanje i entasis su manje naglašeni, kapiteJi manji
- on je jedino svetilište za koje znamo da je na srne- i manje prolireni, dok je razmak izmedu stubova
nu služilo kao svetilište za četiri religije. Arhitekte postao širi. Ili, da se tako izrazimo, teret koji stubovi
Iktinos i Kalikrat podigli su ga od 448. do 432. godine nose smanjio se, pa nosači zato obavljaju zadatak
pre n. e., Sto je neverovatno kratak rok za projekt ova- tako da kod posmatrača stvaraju utisak lakoće. Tako-
kvih dimenzija. Da bi podmirio troškove građenja naj- zvana tpoboljšanjac, namema odstupanja od strogo
većeg i najraskošnijeg hrama na grčkom kopnu, Perikle geometrijske pravilnosti projekta s estetskih raz-
je zavukao ruku u rezerve novca skupljene od save- loga, jesu druga karakteristika klasičnog dorskog
zničkih država za zajedničku odbranu od Persija- stila koja se može zapaziti na Partenonu bolje nego
naca. Verovatno je smatrao da stvarna opasnost igde drugde. Tako, stepenasta platfonna i glavni
vi!e ne preti i da Alina - glavna žrtVa i pobednica venac nisu više apsolutno ravni već malo ispupčeni.
u trenutku kada je persijski rat dostigao vrhunac pa je središte malo uzdignutije nego krajevi; stubovi
u godinama 480--478. pre n. e. - ima pravo da se su nagnuti unutra, a razmak izmedu ugaonih stu-
time koristi i da iznova sagradi ono ŠtO su Persijanci
razorili. Ovaj njegov čin oslabio je položaj Atine
(Tuk.idid mu je Otvoreno prebacivao ho .kao drolju
dragim kamenjem, kiti grad statuama i hramovima
koji staju hiljade talenatat) i doprineo katastrofal-
nom ishodu peloponeskog rata. U doba hrišćan­
stva, devica Marija smenila je devicu Atenu j Par- 149. Korintski bpite1
tenon je najpre postao vizantijska crkva. zatim ka- 148. Bolski bpite! iz Tolou u Epid.uru.
tolička katedrala i, najzad, pod turskom \'lašću, dža- iz Larise. oko 600. pre n. e. Oko 350. pre n. e.
mija. Godine 1687. pretvoren je u ru!evine. kada je Arheološki muzej. Isumbul Muuj, Epidaur
skladište baruta koji su Turci smestili u celu eksplo-
diralo za vreme opsade. Veliki deo skulptura odneo
je lord Elgin 1801-1802. godine. One su danas naj-
veće blago Britanskog muzeja.
Kao savršeno otelovljenie klasične dorske arhi-
tel.'tUrt, Partenon stoji u snažnom kontrastu prema
tPosejdonovom hramut u Paestumu. Iako je mnogo
'o'ećih dimenzija, on se čini mnogo manje masivan.
Sta\ik, glavni utisak koji ostavlja jeste utisak vedre.
un.\'IlOtežene ljupkosti u okviru stroge sheme dorskog

98 GRCKA UMETNOST
150. Erehtejon
(pogled sa istoka),
421-405. prc n. c.
Akropolj, Atina

bova i prvih do njih je manji od nonnalnog raz- je otpočeta 437. godine pre n. e. - na njoj je radio
maka prihvaćenog za kolonadu u celini. .Mnogo je arhitekt Mnesikle, koji je glavne radove zavriio za
bilo pisano o ovim odstupanjima od mehaničke tač­ pet godina; ostalo se moralo napustiti zbog pelo w
nosti. Nesumnjivo je da su one namerne a ne slu w poneskog rata. I ovde je opet cela građevina od
čajne, ali zašto su arhitekti sebi zadali taj ogromni mennera, a poboljšanja koja tu nalazimo mogu se
trud da ih izvedu? (Svaki kapitel na kolonadi je uporediti sa partenonskim. Ono čime nas kapija najw
sasvim malo defonnisan da bi se prilagodio krivini vije očarava jeste način na koji su elementi dorskog
arhitrava). Na njih se gledalo kao na optičke korek- hrama ovde prilagođeni drugome zadatku, na nepraw
cije izvedene s namerom da stvore iluziju apsolutno vilnom terenu koji se Stepenasto uzdiže. Mnesik1e
ravnih horizontala i vertikala. Međutim, ovo funk- je svoj zadatak zaista veličanstveno izvriio; njegov
cionalno objašnjenje, na žalost, nije valjano: da je projekt je ne samo prilagoden tdkom terenu već
ispravno, mi bismo ova odstupanja mogli zapaziti ga je preobrazio, tako da nezgodni prolaz među
samo posle pažljivog merenja; dok je činjenica, iako stenama postaje velelepan ulaz u posveeeni prostor
nenametljiva, da se ta odstupanja vide golim okom, prema kome se otvara. Od dvaju tremova (ili pro-
čak i na fotografijama kao Što je naša slika 143. Sta w čelja) s obe strane, samo je istočni danas u isprav-
vije, kod hramova na kojima nema ovih doterivanja, nom stanju (sl. 146); on podseća na pročelje klasičnog
stubovi ne izgledaju nagnuti upolje niti horizontalne dorskog hrama, izuzev lirokog otvora izmedu trećeg
lini;e izgledaju ,ulubijenCi. Odstupanja na Partenanu i četvrtog stuba. Zapadni trem imao je sa svake
su, prema tome, očig ledno bila izvedena s namerom strane po jedno krilo (sl. 147). U se\'trnom, znatno
da doprinesu njegovo; lepoti; ova odstupanja su pozi w većem od svog pandana, nalazila se slikarska gale-
tivni elemenat za koji se želela da bude zapaten. rija (pinakoteka), prvi poznati primer prostorije
Cinjenica je da zaista i doprinose - na naon koji namenjene specijalno za izlaganje slika. Duž sredi!w
je tdko definisati - sveukupnoj sk1adnosti gra- njeg puta koji prolazi kroz Propile je nalazimo dva
đevine. reda stubova. jonskih a ne dorskih. Očigledno je
Cela Partenona (v. sl. 145) je neuobičajeno široka u tO vreme u atinskoj arhitekturi vladala struja koja
i malo kraća nego u drugim hramovima, da bi iza je bila za primenu jonskih elemenata u okviru dor-
nje mogla da se doda prostorija. Pronaos i njegov skih građevina (setimo se friza sa skulpturama cele
pandan na zapadnom kraju skoro su iščezli, ali je Partenona).
zato tu još jedan red stubova ispred oba ulaza. Ar- Jako orijentisana prema Egeji, Atina se pokazala
hitrav iznad ovih stubova je više jonski nego dorw gostoljubivom za istočni grčki građevinski stil po--
ski, jer nema triglifa i metopa već neprekidan friz čev od sredine V veka, pa se nailep!i sačuvani pri w
sa skulpturama koji obilazi celu sa svih strana (sl. meri jonskog reda mogu naći na Akropolju. Raw
144). niji razvoj ovoga reda poznat je veoma fragmen w
Odmah po zametku Partenona, Perikle je naru- tamo; od ogromnih jonskih hramova koji su u at w
čio još jednu velelepnu i skupu građevinu, monuw hajsko doba bili podignuti na Samosu i u Efesu,
mentalnu ulaznu kapiju na zapadnom kraju Akro-- sačuvano je malo ha osim osnove. Njegov rečnik,
polja nazvanu Propileji (vidi plan na sL 145.) Ona reklo bi se, međutim, da Je ostao dosta kolebljiv,

GRCKA UMETNOST I 99
Sakarl, gde smo sreli ne samo tprotodorskee nosače
već i čudesno graciozne papirusove polustubove,
na slici 47, sa njihovim izvijenim, prclirenim kapi-
telima. Lako je moguće, dakle, da i jonski stub ima
praizvor u Egiptu, samo, umesto da stigne u Grčku
morem, kao štO pretpostavljamo za rrotodorski stub,
on je išao sporim i vijugavim kopnenim putem, preko
Sirije i Male Azije.
U pretklasičnom periodu, jedine jonske građevine
na grčkom kopnu bile su male riznice koje su Grci
ostrvljani gradili u Delfima u svojim pokrajinskim
stilovima (v. sl. 133). Tako su atinski arhitekti, koji
su preuzeli jonski red oko 450. godine pre n. e., sma-
trali najpre da je on pogodan samo za male hramove
jednostavne osnove. Takva građevina je hram Atene
Nike na južnoj strani Propileja (sl. 147), sagrađen
verovatno 427--424. pre n. e. prema projektu koji
je dvadeset godina ranije izradio Kalikrat. Veći
i složeniji je Erehtejon, (sl. ISO i plan 145) na se-
vernoj ivici Akropolja, naspram Partenona. Podigao
ga je između 421. i 405. pre n. e. možda opet Mne-
sikle, jer je i ovaj, kao i Propileji, majstorski prila-
gođen nepravilnom, nagnutom terenu. eeo ovaj
kraj bio je na razne načine dovođen u vezu s mitskim
osnivanjem Atine, tako da je Erehte}on bio u stvari
.sloZen04l s\,etilište sa vije religioznih funkcija. Ime
mu dolazi od Erehtheosa, legendarnog atinskog kra-
lja; istočna prostorija bila je posvećena Ateni Polias
(Ateni boginji grada); a možda je ba§ pokrivala mesto
na kome se prema verovanju odigralo takmičenje
između Atene i Posejdona. (Tu su kako se čini bile
četiri prostorije, uz podrum na zapadnoj strani, ali
ie njihova prava namena sporna.) Umesto zapad-
nog pročelja Erehtejon ima dva trema pripojena s
obe strane, jedan veoma veliki prema severu i drugi
1S1. Llsikmol' spomtnil:, Atina. Oko 334. pre n. e. manji prema Partenonu. Ovaj drugi je čuverU trem
de\"ojaka, čiji krov umesto uobičajenih stubova nosi
šest ženskih figura (karijatida) na visokom parapetu
(up. sl. 133). Coveksepita nisu li te statue bile uzrok
sa snažnim afinitetom prema Bliskom istoku (v. Što je turski upravnik d\'e hiljade godina kasnije iza-
str. 65), tako da nije ni postao red u strogom smi- brao tu građevinu da u nju smesti harem. To mu
slu reči sve do klasičnog perioda. Pa i onda je i dalje ugla''Ilom ne možemo zameriri, jer ovde prekrasna
bio mnogo elastičniji od dorskoga. Njego\'a najupad- utančanost jonskoga reda zaista izražava ženstvenost
ljivija karakteristika jeste jonski stub, koji se od (ali ne i mekušnost), II poređenju s mu§kim karak-
dorskoga ne razlikuje samo telom već i duhom (v. terom Partenona, koji se diže prekoputa. Osim ka-
sl. 138). On počiva na kitnjasto profilisanoj sopstve- rijatida, skulpturalni plastični ukrasi Erehtejona bili
noj bazi; stablo je vitkije, a sužavanje i entasis su su ograničeni na friz (od kojeg je sačuvano veoma
manji; karitel se odlikuje "elikim dvostrukim za- malo). Zabati su bili ostavljeni prazni, možda iz
"ojcem iJi "olutom izmedu emnusa i abakusa; ova nedostataka sredstava na kraju peloponeskog rata.
voluta je znatno šira od širine stabla. Da ove po- Medutim, ornamentalni plastični ukrasi na bazama
jedinosti doprinose da dobijemo jedan entitet veoma i kapitelima stubova i na okvirima vrata i prozora
različit od dorskoga stuba postaje nam jasno čim se su neverovatno fini i bogati; prema računima za-
od dijagrama okrenemo stvarnoj građevini (sl. I SO). pisanim na građevini, njihova izrada stajala je više:
Kako da ga opijemo? Ionski stub je, naravno, lakši od figuralne skulpture.
i graciozniji nego njegov rođak sa kopna; njemu ne- Ovakav naglasak na ornamenru reklo bi se da je
dostaje mijićavost ovoga drugoga. Umesto toga on karakterističan za kraj V veka. U to vreme prona-
izaziva sećanje na izraslu biljku, na neko uobličeno đen je i korintski kapitel, kao složena zamena za
palmova drvo. A ova analogija s biljkom nije puka jonski ; on ima oblik izvrnutog zvona pokrivenog
fantazija, jer mi imamo stare prethodnike ili srodnike ukovrJženim izdancima i lišćem biljke akantusa,
jonskoga kapitela koji je potvrđuju (sl. 148). Kad koja kao da izbija iz završetaka stabla stuba (sl. 149).
bi trebalo da pratimo ove vegetaine stubove unazad U početku su korintski stubovi bili kori.šćeni samo
sve do njihovih početaka, našli bismo se najzad u za unutrašnjost zgrade. Tek Sto godina kasnije vi-

100 I GRCKA UMETNOST


dimo ih kako su zamenili jonske kapitele na spoljaš- U središtu je orkestar, gde se odigravao najveći
nosti zgrade. Najstariji poznat primer jeste Lisikra- deo radnje. Sasvim desno vidimo ostatke građevine
tov spomenik u Arini (sl. 151), sagrađen ubrzo pos- koja podseća na predvorje; ona je zatvarala scenu
le 334. godine pre n. e. To nije građevina u pra- i podupirala dekor.
vom smislu reči - u njenu unutrašnjost, iako ~up­ Kako da objasnimo činjenicu što se grčka arhi-
Iju, ne vodi uop~[e nikakav ulaz - već jedno slo- tektura nije rue i u značajnijoj meri razvijala iz-
ženo poStolje za tronožae, koji je Lisikrat dobio nad stupnja koji je dostigta u vreme peloponeskog
na utakmici. Okrugla građevina koja počiva na vi- rata? Na kraju krajeva, ni intelektualni život, niti
sokoj osnovi jeste minijaturna verzija tolosa, tipa radovi \'ajara i slikara ne pokazuju ni najmanje sklo-
građevine kružne osnove, a znamo da je ranije po- nosti ka stagnaciji u toku poslednja tri stoleća grčke
stojalo vije primera ovakve građevine. Stubovi su civilizacije. Da moMa mi ne procenjujemo pogrdno
ugrađeni u zidove i ne stoje slobodno, da bi spo- njihova arhitektonska ostVarenja posle 400. godine
menik izgledao ~to zbijeniji. Ubrzo potom korint- pre n. e.? Ili je, moMa, bHo nekih unutrašnjih ogra-
ski kapiteli počeli su se primenjivali i na spolja§- ničenja koja nisu dala grčkoj arhitekturi da ide u
nostima velikih građevina, a u rimsko doha to je korak s vremenom? Izvestan broj ovakvih ograni-
bio tipičan kapite1 za skoro sve namene. čenja pada nam na um: briga za monumentalnu
U toku tri veka od kraJa pe1oponeskog rata do spoljašnost na račun unutrašnjeg prostora; usred-
rimskog osvajanja, grčka arhitektura se veoma slabo sređivanje napora na hramove jednog odredenog
razvijala. Jo§ i pre Aleksandra Velikog, najveći gra- tipa; nepostojanje interesovanja za bilo koji građe­
đevinski poduhvati mogli su se naći u grčkim graJo- vinski sistem napredniji od sistema stuba i arhitrava
vima u Maloj Aziji. Tamo srećemo neke građevine (vertikalnog nosača i horizontalne grede). Sve do
novoga tipa, često sa istočnjačkim uticajima, kao kraja V veka to su bile pozitivne prednosti; bez njih,
~tO je ogromna grobnica Mausola na Halikarnasu velika remek-dela Perik.lovog doba ne bi se mogla
(v. str. 113, sl. 168) ili Pergamski oltar (v. str. 118, ni zamisliti. Ali su mogućnosti tradicionalnog dorskog
sl. 178); planiranje gradova po pravougaonoj shemi hrama bile već uglavnom iscrpene, na ~ta ukazuje
koordinatne mreže, najpre uvedeno u j\1.iletu sre- i pažnja koja se rasipa na skupa pobolj~anja. Grčkoj
dinom V veka, dobilo je nov značaj, isto kao i op§- arhitekturi posle peloponeskog rata bio je potreban
tinske dvorane (stoe) oko pijabiih trgova, gde je bio proboj, oživljavanje eksperimentalnog duha VII veka,
usredsreden građanski i trgovački život Grka; pri- koji bi stvorio interesovanje za nove vrste građevin­
vatne kuće takođe postaju veće i kitnjastije nego skog materijala, za svod i za unuU'aŠnii prostor. Sta
ranije. Ipak je arhitektonski rečnik, kako estetski je omelo taj proboj? Jesu li to bili arhitektonski
tako i tehnički, ostaO u swtini isti kao i rečnik upo- redovi ili, možda, duhovno na<nrojenje koje je te
trebljavan na hramovima sa kraja V veka. Osnovni redove stvorilo? Nikada, međutim, neće oslabiti sumnja
repenoar grčke alhitekture bio je uvećan samo u da su ba! logička doslednost i ukočenost tih re-
jednom pogledu: pozori§te pod vedrim nebom dobilo dova onemogućile grčkim arhitektima da se udalje
je pravilan, određen oblik. Cetvrt veka ranije audi- od utvrđenih shema. Ono ~to je predstavljalo nji-
torijum je prostO bio prirodna padina brega, najčd­ hovu snagu u ranijim vremenima, sada je postalo
će lučna, opremljena kamenim klupama; tada su tiranija.
na padini bili podignuti koncentrični redovi sedišta, Kasnijim vremenima bilo je ostavljeno da prila-
sa stepenastim prolazima na pravilnim odstojanjima, gode grčke redove opeci i betonu, lučnim i zasvođe-
kao u Epidauru (sl. 152).

152. Pozori!tc, Epidaur. Oko


350. pre n. c .

.. ~ fA. ~ " , .4, __ :. :'~:'...---"," .'_ _,,-~, ,',' '"

. . ~ .
nim konstrukcijama, jer je to prilagođavanje zahtevalo
da se skoro iz\'rši izvesno nasilje nad prvobimim
redovima, a Grci, kako se čini, nisu bili sposobni
za to.
KLASICNO VAJAR STVO I SLIKARSTVO

Medu statuama iskopanim iz ruševina koje su Per-


sijanci ostavili za sobom na Akropolju, nalazi se
jedan Kuros (sl. 153) koji se izdvaja od ostalih. Ve-
rovatno je bio isklesan sasvim malo pre sudbonos-
ne godine 480. pre n. e. Ovo izvanredno delo, koje
su neki pripisali atinskom vajaru Kritiju. pa je sto-
ga postalo poznato kao Krilijev mladić, razlikuje se
možda neprimetna od arhajskih figura Kurosa o
kojima smo napred govorili (sl. 124, 125), ali je ova
različitost veoma važna; to je prva nama poznata
statua koja stoji u punom smislu reči. Naravno,
i one starije figure stoje, ali samo u tom smislu što
su u uspravnom položaju, i što nisu nagnute, niti
sede, klete ili trče; njihov stav je zaista stav zaustav-
ljenog hoda, dok težina tela počiva na obe noge pod-
jednako. Krilljev mJadić takođe ima jednu nogu
postavljenu napred, ali mi ni za trenutak ne sum-
njamo da on stoji mirno. Zašto je tako postaje jasno
kada uporedimo levu i desnu polovinu njegovog teia,
jer tada otkrivamo da je stroga simetrija arhajskih
Kurosa ustupila mesto jednoj proračunatoj nesi-
metriji: koleno isturene noge je niže od drugoga, desni
bok je povučen naniže i prema unutra, levi nagore
i upolje; a ako pratimo osu tela, shvatamo da to nije
ravna vertikalna linija već jedna blaga krivulja u
obliku slova S (ili, da budemo tačni, u obliku izvr-
nutog slova S). Uzeta zajedno, sva ova sitna odstu-
panja od simetrije govore nam da težina tela počiva
na levoj nozi, a da desna igra ulogu jednog elastič­
nog oslonca ili podupiraČ3 da bi telo sigurno sačuvalo
ravnotežu. Kri/Zjev mladić, prema tome, ne samo
da stoji, on stoji neusiljeno. A umetnik je majstor-
ski zapazio uravnoteženu nesimetriju ovog Op\LŠte-
nog, prirodnog stava. Da ga opišemo mi upotreblja-
vamo italijansku ret contrapposto (protivteia); noga
koja nosi glavni deo težine obično se naziva anga-
žovanom; druga, slobodnom nogom. Ovi izrazi su
korisne skraćenice, jer ćemo odsada imati često pri-
like da pominjemo contrapposto. To je bilo jedno
veoma suštinsko otkriće. Tek kad je nauoo kako
da predstavi telo u mirovanju, grčki vajar je mogao
da stekne slobodu da ga prikaže u kretanju. Ali zar
u arhajskoj umemosti nema dosta kretanja? Ima
ga zaista (sl. 130, 132-136), ali je to kretanje majo
mehaničko i neelastično; mi ga čitamo iz stavova,
ali ga, u stvari, ne oseeamo. Kod Kritijevog mladića,
s druge strane, mi prvi put osećamo ne samo da se
telo odmara na jedan nov način, već i da je njegova
građa tako oživljena da nas podseća na doživljaj
našeg sopsrvenog teta. Zivot sada prožima celu
figuru, pa arhajski osmeh, taj .znak životal, nije više
potreban. Osmeh je ustupio mesto ozbiljnom,
153. KurOI (Kn'tijro mladil). 01:0 480. zami~ljenom izrazu karakterističnom za ranu fazu
pre n. t. Mermer, visina 86 cm. klasičnog vajarstva (ili, kako se često naziva,
AkropoljsIti muzej, Atina strogog stila).

102 I GRCKA UMETNOST


Nov način ra!članjavanja tela koje se javlja kod
Kri(tievog mladića dostići će vrhunac za pola veka
u zrelom klasičnom stilu Periklove ere. Najčuvenija
statua Kurosa iz tog vremena, Deri/oros (Koplj·o-
nola) od Polikleta (sl. 154) poznata nam je samo
po rimskim kopijama, čiji nam tvrdi. suvi oblici
prenose veoma malo od lepote originala. Ipak je
poučno uporediti ga sa Kn·rijevim mladićem. Con-
trapposto (pri kojem je angažovana noga isturena
napred) sada je jo! mnogo naglašeniji; diferenci-
jacija između leve i desne polovine tela lepo se vidi

154. Dori/DrOt (Kopljono/a). Rimsb kopija prema


jcdnom originalu iz približno4S0--440. pren. c.
od Po1ikleta. Mermcr. visina 1,98 m.
Narodni muzci. Napulj

ISS. Aurita (VOlIar), iz Apolonovogsvctili!ta


u De1fima. Oko 470. prc n. c. Bronza,
visina 1,80m. Muzcj, Dclfi

GRe KA UMETNOST I lO]


na svakom miJiću. a i okret glave, jedva nagoveš· skom draperijom njeni nabori nam ipak izgledaju
ten kod Kritijewg mladića, isto je tako izrazit. Ta mekši i savitljiviji; mi ostćamo (verovamo prvi put
proučena ravnoteža, tarni, makar i preterano uočljivi u istoriji skulprure) da se na njima ogleda pon~anje
anatomski deta1j, a pre svega skladne proporcije stvarne od~. Ne samo telo, već i odeća je bila pre·
figure učinili su da je Dcrt/Mos postao uzor otelov· obra!ena zah\'aljujući novom shvatanju funkcionalnih
ljenja klasičnog ideala ljudske lepote. Kako je odnosa, tako da je svaki nabor uobličen snagama
rekao jedan stari pisac, bio je poznat prosto kao koje deluju na nj - težom koja vuče nadole, obli·
kanon (pravilo, mera), toliko je velik bio njegov kom tela ispod odeće, ramenima i kopčama koji pre--
autoritet. secaju njen pad. Na licu se čita zaIl'Wljen, pomalo
Ali, vratimo se strogome stilu. Razlog za§to je ovaj odsutan izraz koji smo videli i kod Kn'cijevog mJadi&J,
izraz bio izabran da označi karakter grčke skulpture ali umeci u boji namtStO očiju, koji su srećom ovde
u godinama izmedu 480. i 450. pre n. e. postaje nam sačuvani, isto kao i ovlaš otvorene usne, daju mu
jasan kad pogledamo divnoga ArtTigu (Vozara dvo- malo življi izraz. (:itavo držanje figure izražava sve--
kolica) iz Delfa (sl. 155), jednu od najranijih velikih čanu ozbiljnost događaja čiju uspomenu slavi, jer
bronzanih statua u grčkoj umetnosti. Verovatno je su trke dvokolica i slična takmičenja u to vreme
bio načinjen jednu deceniju posle Kritijevog mladića, predstavljali borbu za naklonost bogova, a ne sportske
kao votivni dar posle trke; mladi pobednik prvobitno dogadaje u modernom smislu.
je stajao na dvokolicama sa četvoropregom (kvadriga). Najveća grupa skulprura u .strogom stilu. jesu
I pored duge, teške odeće, mi oseĆamo u njegovom dva zahata sa Zevsovog hrama u Olimpiji, iskle·
telu nagoveštaj crmrrappcsta - noge su pažljivo di· sani 460. godine pre n. e. i sada skupljeni u tamoš·
ferencirane da bismo iz toga saznali da je leva anga· njem muzeju. Na zapadnom zabatu, zrelijem, vidi~
žovana, a ramena i glava lako su okrenuti udesno. mo pobedu Lapita nad Kentaurima pxl okriljem
Odeća je strogo jednostavna, ali u poređenju sarhaj· Apolona, koji predstavlja središte kompozicije (sl.
156). Njegova zapovednička figura jeste sastavni
deo drame, a ipak je iznad nje; ispružena desnica
i snažni okret glave pokazuju njegovu aktivnu in·
tervenciju - on hoće pobedu, ali, kao ho priliči
bogu, ne pomaže da se ona ostvari. Ali mi osećamo
napetost, prikupljanje snage u tom snažnom telu,
koji čine njegov spolja!nji mir jo! d ..ostruko im·
presivnijim. Sami oblici su masivni i jednostavni,
mekih obrisa i ustalasanih povdina koje prelaze jed·
na u drugu. Apolonov pogled upravljen je na Ken·
laura koji je ščepao Deidamiju, nevestu lapitskog
kralja (sl. 157). Ovde smo svedoci jO! jednog dostig·
nuća strogoga stila: strasna borba izražena je ne
samo radnjom i pokretom već i uzbuđenjima koja
se ogledaju na licu - iznenadnim trzajem na de·
voj tinom licu, bolom i l)l:aiudnim naporom na licu
Kentaurovom. Arhajski umemik ne bi umeo ni da
poveže ove dve figure u tako zbijenu grupu, i tako
punu usklađenih pokreta.
Napregnuta radnja već je bila ispitana na skulp--
turama zabata kasnog arhajskog perioda (v. sl. 135,
136). Takve figure, međutim, iako su, tehnički po.
smatrano, isklesane kao slobodne skulprure, ne stoje
slobodno; one, naprotiv, predstaVljaju neku vrstu
super reljefa, jer su načinjene tako da se gledaju na·
spram pozadine i samo iz jednog pravca. Uliti isru
tu slobodu pokreta u Stvarno slobodne skulpture,
bio je mnogo veći izazov; to je znatilo ići protiv tra·
dicijt, stare čitavo jedno stoleće , koja je odricaJa per
kretlji\'OSt ovim figurama, ali je odmrzavanje trebalo
izvršiti na takav način da se čuvaju njiho\'a ravno--
teža i kad se posmatraju sa svih strana, njihova
samodovoljnost. Problem se, u stvari nije mogao načeti
dok nije bio utvrden sistem comrappofla, ali kad je
tO jednom bilo učinjeno, re.~enje nije \,ije predsta\'~
ljalo ozbiljne tctkOĆe. Velike slobodno postavljene
156. Apo/M (deo)," upadnog ubata Zcvsovog statue u pokretu najvažnije su ostvarenje strogoga
hrama u Olimpiji. Oko 460. pre n. e.
Mermer, veličina veći od prirodne. stila. Najlei»a figura ove vrste izvađena je iz mora
Muzej, Olimpija blizu grčke obale pre jedno trideset godina (sl. (58):

104 G RCKA UMETNOST


veličanstveni nagi bronzani Posejdon (ili Zevs?),
visok skoro 215 cm, u trenutku kada baca trozubac
(ili munju). Stav Posejdona je stav adete, ali ipak
ne deluje na nas kao jedna zaustavljena faza nepre-
kidnog niza pokreta, već kao gest koji uliva Straho-
poštovanje i otkriva božansku moć. Hitanje oružja
ovde je božanski atribut, a ne neki poseban akt upe-
ren protiv posebnog neprijatelja. Nekoliko godina
posle Posejdooa, oko 450. pre n. e., Miron je stvorio
svoju čuvenu bronzanu statuu Diskobola (Bacača
diska), koji je dostigao ugled sličan ugledu Koplio-
nole. Kao i ova; drugi, i on nam je poznat samo
po rimskim kopijama (sl. 159). Ovde je problem kako
da se niz pokreta zgusne u samo jednu pozu bez
zamrzavanja mnogo složeniji i zahteva snažno iz-
vijanje tela da bi se akcije nogu i ruku dovele u isti
plan. Mi se pitamo nije li kopija prikazala ovu kom-
poziciju grubljom i manje uravnoteženom nego što
je bio original.
Baca! diska nas dovodi na prag druge polovine
veka, u eru zrelog klasičnog stila. Osvajanje pokreta
slobodne statue sada je izvrlio oslobodilački uticaj
i na skulpturu na zabatima dajući joj nove osobine
prostornosti, gipkosti i uravnoteženosti. Niobida na
umoru (sl. 160), delo rađeno oko 440. g. pre n.e., bilo je
isklesano 7.a zabat dorskoga hrama, ali je tako raskošno
trodimenzionalno, tako potpuno da jedva nasluću­
157. Kentaur napada DeUkmiju, sa zapadnog zab.ta
jemo njego\'u prvobitnu namenu. Nioba je, tako Zevrovog hrama u Olimpiji. Oko 460. pre n. e.
kaže legenda, ponizila majku Apolona i Artemide Mermer, ,·eličina veća od prirodne. Muzej, Olimpija
hvaleći se time što je imala sedam sinova i sedam kćeri,
na šta su ova dva božanstva pobila svu njenu decu.
Naša Niobida pogođena je s leđa, u trku; slomljena
ona pada na tle pokušavajući da izvuče smrtonosnu
strelu. Zbog snažnog pokreta njenih ruku odeća Je
skliznula s nje; njena nagota je tako dramatski ukras
a ne neophodni deo priče. Osnovni motiv umetnikov
kada ga je zamislio bio je, međutim, da prikaže lepo
žensko telo u napetoj akciji koja Je dotle bila rezer-
visana za muški akt. (Niobida je najstariji veliki ženski
akt u grčkoj umetnosti). Ipak ne smemo pogrešno
pročitati umetniko,'\! nameru: to nije bila izdvojena
težnja da se da samo fizički vid događaja, već i
želja da se ujedine pokreti i uzbuđenje da bi gledalac
tako doživeo patnje ove žrtve zle sudbine. Dok gle-
damo lice Niobide, osećamo da le ovde prvi put lJud-
sko osećanje iZraženo isto tako rečito na licu kao i
u ostaloj figuri. Kratak pogled unazad na ranjenoga
ratnika iz Egine (sl. 136) pokazaće nam kako su raz-
ličito izražene samrtne muke pola veka ranije. Ono
što Niobidu razdvaja od sveta arhajske umetnosti
jeste osobina sažeta u grčkoj reči patos, što znači
patnja, ali patnja izražena s plemenitošću i uzdrža-
nošću, tako da nas dira, a ne užasava. Kasna arhajska
umetnost joj se možda približava tu i tamo, kao kod
Eose u Memnonovoj grupi (sl. 122), ali se puna
snaga patosa jasno oseća tek u klasičnim delima kao
što je Niobida. Da procenimo neverovatan razvoj
koji smo pratili od početka grčke monumentalne
skulpture, a ovaj početak pada nešto manje od dva
veka pre toga, trebalo bi možda da uporedimo Ni~
bidu sa najstarijom zabatnom figurom koju smo 158. Postjdon (Zevs?). Oko 460-450. pre n. e.
upoznali, sa Gorgonom sa Krfa (sl. 130); i kad 10 uči- Bronza, visina 2,15 m. Narodni muzej, Atillll

GRCKA UMETNOST I 105


InIO: 159. DilIwboJ (BtUlK disItIl). Rimlu mermerni
kopija prema bronunom originalu iz približno
450. pre n. e. od Mirona. Prirodna veličina.
Musea delle Terme, Rim
dol,: 160. Niobida lI<l unwru. Oko 4S0-440. pre n. e.
Mermer, visina 1,SO m. MUltQ delle Terme, Rim

nima. odjednom ćemo shvatiti da obe. ma kako inače


predstavljale različite svetove, pripadaju istoj umetnič­
koj tradiciji, jer se i Niobida odlikuje stavom u obliku virno potpunoj neusiljenosti pokreta ovih statua stav-
vrtdke, mada je njegovo značenje dobilo iz osnova ljenih u prostor. U njima nema ni patosa ni žestine,
novo tumačenje. Kad jednom shvatimo staro porcldo niti tu postoji bilo kakva radnja. vet samo duboko
njene poze, shvatićemo bolje nego pre toga zašto proživljena poezija življenja. Nalazimo je podjednako
ona, i pored svoje patnje. ostaje tako monumentalno u muškom telu Dionisa i u mekoj punoći triju parki
uzdržana. obavijenih tankom draperijom koja, po onome kako
Najznamenitija i najveta grupa klasične skulpture se sliva i mlati oko oblika koji se nalaze ispod nje.
koja nam stoji na raspolaganju sastoji se od ostataka kao da ima nešto od kvaliteta tečne supstance. Fi-
plastične dekoracije Partenona, od koje je vetina, gure su tako slobodno date u dubini da prosto stva-
na žalost. }X)lomljena i nepotpuna. Središta i jednog raju oko sebe svoju sopstVenu atmosferu prostora.
i drugog zabata su potpuno propala, a od ugaonih Mi se pitamo da li su uopšte mogle da se prilagode
figura samo su figure sa istočnog zabata dovoljno ograničenom obliku zabata. Nisu li možda izgledale
sačuvane da nam prikažu nešto od kvaliteta čitave tamo malo nepod.esno. kao da su bile samo stavljene
kompozicije. One predstavljaju različita božanstva, na stranu? Veliki majstor koji ih je zamislio verovat-
uglavnom u sedećent ili poluležetem Stavu, dok no je osećao nešto slično, jer kompozicija u celini
posmatraju rađanje Atene iz Zevsove glave (sl. 161, nagoveštava da je on prih\'atao trougaono polje samo
162). J o~ i više nego 1.1 slučaju Njobidt, ovde se di- kao čisto fizičko ograničenje. U oštre uglove čoškova

106 I GRC KA UMETNOST


161. DicniJ,s.aiSlOC:nog zabala
Partenona.. Oko 438-432. pre n. e.
Mermer, veličina veća od prirodne.
Brilansia muuj, London

kraj nogu Dionisa i poluležećih parki, on je postavio odbačen kao žarište grčke skulpture vezane za
dve konjske glave; one treba da predstavljaju dvoko- arhitekturu.
lice sunca na istoku i meseca na zapadu) koji se Partenonski friz, neprekidna traka duga oko 160 m
dižu iz (odnosno tonu ispod) zabatnog prostora, prikazuje povorku u čast boginje Atene u prisustvu
ali su glave vizuelno samo dva fragmenta koje je drugih bogova sa Olimpa. On je na istom onom
okvir proizvoljno odsekao. Jasno nam je da se bli- visokom umetničkom nivou kao i skulptura na za-
žimo onom trenutku kada će zabat uopšte biti batu. Na nešto drukčiji na~in i on je trpeo zbog

162. Tri parJu, sa istOC:nog zabata Partcnona. Oko 438----432. pre n. e. Mermer, veličina veća od prirodne.
Britamki muzej, London

GRCKA UMETNOST I 107


demo: 163. Konjania',
sa zapadnog friu Partenona.
Oko 440. pre n. e. Mermer,
visina 109 em.
Britanski muzej, London,
(Vidi i sl. 227)

dolt: 164. NiJu, sa balustrade


hrama Atene Nike.
Oko 41Q...-407. god. pre. n. e.
Mermer, visina l07em.
Akropoljsl;i muzej, Alina

potčinjenosti arhitektonskom okviru, jer je postav-


ljen onako odmah ispod tavanice sigurno bio slabo
osvetljen i teško ....idljiv. Dubina klesanja i koncepcija
reljefa ne razlikuju se bitno od friza sa Sifnijske riz-
nice (v. sl. 132), mada je sada iluzija prostora i okrug-
lih oblika postignuta sa suverenom lakoćom. Naj-
značajnija osobina partenonskog friza ieste ritmička
ljupkost kompozicije, koja naročito zadivljuje u ži-
....ahnom pokretu grupe konjanika (sl. 163).
Kome treba pripisati ovu upečatljivu grupu skulp-
tura? Njih su dugo dovodili u vezu s Fid.ijom, glav-
nim nadzornikom svih umetničkih poduhvata koje
je otpočeo Perikle. Kako tvrde stari pisci, Fidija je
bio naročito slavan po statui Atene od zlata i slonove
kosti koju je načinio za celu Partenona, po kolosalnom
Zevsu u istoj tehnici za hram o....oga boga u Olimpiji
i po isto tako velikoj bronzanoj statui Atene, koja
je stajala na Akropolju naspram Propiieja. Nijedno
od ovih dela nije sačuvano, a njihove kopije u mnogo
manjim dimenzijama iz kasnijih vremena krajnje
su nepogodne da nam saopšte bilo šta o umetniko-
vom stilu. U svakom slučaju, teško je zamisliti da
bi ogromne statue te vrste, opteretene zahtevima koji
se postavljaju kultnim slikama i zahtevima teške
tehnike, mogle da pokažu istu onu životnost kojom
se odlikuje friz sa Partenona. Divljenje koje su iza-
zvale moglo je poticati velikim delom od njihovih
dimenzija, skupocenosti materijala i atmosfere po-
božnosti koja ih je okružavala, Fidijina ličnost tako
ostaje čudno neuhvatljiva; možda je bio ....eliki ge-
nije, možda prosto veoma vešt usklađivač i nad-
zornik. Izraz . Fidijin stil« koji se upotrebljava za
označavanje skulptura sa Partenona samo je široko
obuhvatna oznaka, opravdana svojom pogodnošću,
ali je njena tačnost pod znakom pitanja, Bez svake
swnnje reč je o većem broju umetnika, jer su friz
i oba zabata bili završeni za nepunih deset godina

lOS / GRCKA UMETNOST


165. Nadgrobnđ Hq,n1UJ mIa 011;0 410-400. pre n. e. 166. Slibr Miles. Detalj SI ltičkog lek.itOSl .. belom osnovom.
Mermer, visina I,S m. Narodni muzej, Atina Oko 440-430. pre n. eo Ddavna anti&. lbifta, MilDchcD

(oko 440-432. godine pre n. e). Metope, koje veka, jeste prekrasna Nadgrobna Hegnina stela (sl. 165).
smo ovde izostavili, potiču iz vremena oko 440. godine Arinski vajari izrađivali su spomenike ovakve vrste u
pre n. e. velikom broju, pa je njihov izvoz pomagao da se
Ne treba da nas iznenađuje to što je Fidijin stil Fidijin stil raširi po celom grčkom svetu. Medutim.
dominirao u arinskoj skulpturi sve do kraja V veka malo ih se može meriti sa skladnom kompozicijom i
pa i duže, iako je izrada skulptura velikih dimcm- blagom setom pomenutog primera. Pokojnica je
zija postepeno obustavljena zbog peloponeskog ra- prikazana u jednostavnom domaćem prizoru: izvadila
ta. Poslednja je bila balustrada podignuta oko maloga je ogrlicu iz kutije koju drži služavka i reklo bi se
hrama Atene Nike oko 410----407. godine pre n. e., da je posmatra kao da je to neka uspomena. Finoća
kao i partenonski friz. Na njoj je prikazana svečana klesanog rada naročito se dobro vidi na oblicima
povorka. ali su njene učesnice likovi krilatih Nika (per- koji su najudaljeniji od gledaoca, kao što je slufav-
sonifikacija pobede) a ne atinski gradani. Jedna Nike kina leva ruka koja pridržava pok1opac kutije s naki-
(sl. 164) upravo skida sandale. u skladu svekovnom tom ili veo iza Hegesinog desnog ramena. Reljef
tradicijom, čime se nagove!tava da će ona upravo se tu skoro neprimetno stapa s pozadinom, tako da
da zakorači na posvećeno tle (v. Str. 36). Njena krila ona više ne izgleda kao čvrsta površina. već dobija
- jedno rašireno, drugo sklopljeno - uspešno su nešto od kvaliteta praznog prostora. Za ovaj novi
joj poslužila da održi ravnOtežu. pa tako ona sa savr- efekat nadahnute su verovatno dali slikari toga raz-
šenom elegancijom pokreta vrii radnju koja je inače doblja, koji su sudeći prema pisanim izvorima bili
dosta nespretna. Njena figura se jače izdvaja od po- veoma uznapredovali u osvajanju iluzionističkog pro-
zadine nego figura na partenonskom &izu. a njena stora. Na žalost, mi danas nemamo sliku ni na drve-
odeća s duboko urezanim naborima prileže uz telo tu, ni na zidovima da proverimo ovo tvrđenje; a sli-
kao da je vlažna (videli smo raniju fazu ovakve obrade karstvo na posuđu. već po svojoj prirodi. moglo je
draperije na trima parkama s Partenona, sl. 162). da odrazi ovo novo shvatanje slikarskog prostora sa-
tFidijinskac i isto tako iz poslednjih godina istoga mo u rudimentamom obliku. Ipak ima posuđa koje

GRCKA UMETNOST I 109


167. Slikar Aurora. Pt /ej i Tetida,
detalj sa falisl.lnSkc vaze.
PočetU. IV veka pre n. e.
Narodni mu~tj Villa Giuli., Rim

predstavlja .izuzetak od ovog opšteg pravila; najčešće smeto ističu dok se drugi slivaju iti i~čezavaju u beloj
ga nalazimo u posebnoj grupi vaza, lekitosima (krča­ osnOvi. Međutim, ne smerno pretpostaviti da je vajar
zima za ulje), koji su služili za prinooenje žrtve na koji je radio Hegesinu $telu stvarno poznavao taj
pogrebu. Oni imaju belu prevlaku na kojoj je slikar lekitos; verovatnije je da oboje potiču od zajed-
mogao da stika isto onako slobodno i sa istim pro- ničkog pretka, valjda opet mennerne stele kao ~to je
stornim efektima kao i njegov moderni naslednik Hegesina, ali sa slikanom predstavom scene sa kuti-
koji se služi hartijom i perom. U oba slučaja bela jom za nakit.
pozadina uzima se kao prazan prostor iz koga crtani S obzirom na njene umetničke prednosti, mogli
oblici kao da se pomaljaju - ako crtač zna kako tO bismo očekivati da je tehnika bele osnO\'e bila opšte
da ostvari. Samo je mali broj slikara tekitosa bio u prihvaćena. Medutim, to nije bio slučaj. Od sr~d i­
stanju da postigne ovu iluziju. Prvi medu njima je ne V veka, polet monumentalnog slikarstva postepe-
nepoznati umetnik s nadimkom .slikar Ahitesf, koji no je pretvorio slikarstvo na posuđu u satelitsku
je naslikao mladu ženu na slici 166. Iako je oko dvade- umetnost; ona je težila da reprodukuje kompozicije
set i pet godina starija od Hegmm sule, ova vaza pri- velikih razmera nekom vrstom stenografije, koja
kazuje upravo isti prizor; i ovde služavka koja stoji joj je bila nametnuta njenom ograničenom tehnikom.
drži kutiju iz koje je pokojnica upravo izvadila neki Rezultat je najčešće bio pretrpanost i šarenilo. cak
nakit. l ovde nalazimo isto ono raspoloženje .fidi- i najlepši primerei pate od ovog nedostatka, kao ~to
jinske sanjarije«, a i stolice su skoro sasvim jednake. vidimo na slici 167, uzetoj sa vaze poreklom iz srednje
Ovaj prizor bio je, dakle, uobičajena terna za slikane Italije, koju je, verovatno, radio grčki umetnik ubrzo
ili" vajane spomenike mladih žena. Nas, medutim, posle 400. godine pre n. e. Ona prikazuje Tetidu
pre svega zanima crtačka veštin3; u nekoliko poteza, koju u trenutku kada se sprema da se okupa na izvoru
siWlmih, svežih i tečnih, slikar ne samo da stVara otima Pelej, dok njene dve služavke beže obuzete
llv<l.lnlenzionalnu fig-uru već i OIkriva telo ispod strahom. NM umetnik, takozvani slikar Aurora,
draperije. Kako mu polazi za rukom da nas ubedi postavio je tri figure na stenovitu padinu (četvrta,
da ti oblici postoje u dubini, a ne samo na povriini koja bi trebalo da je udaljenija kao da lebdi u vaz-
suda? Pre svega, time što je savladao skraćenje. Ali duhu) da bi nagovestio prostorni okvir scene; on
i .unutrunja dinamika. linija isto je tako važna, nji- čak prikazuje i izvor u obliku dveju etvi koje iz·
ho\'o bujanje i itčezavanje, koji čine da se neki obrisi bijaju iz stene u gornjem desnom uglu. Ali mi ipak,

110 GRCKA UMETNOST


.......... ~ h' ~ C.' ''\ CMO:·.....o$r. " - ' , _ ..... ....:
""'--'''",'-'-''-. _ 1 _
zbog namedjive crne po7.adinc, imamo samo utisak
silueta. Umetnik ie takođc poku~ao da proširi svoju
skalu boja: tclo Tetiđe s\'ct1ije je nijanse nego ostale
figure, a dodati su i neki detalji izvedeni belom bo-
jom. Medutim, ni ovaj postupak mu nije pomogao
da rcši problem, jer mu medijum nije dozvoljavao
da senti i modeluje. Zato je morao da pribegne stva-
ranju maksimalno snažnog uzbuđenja, kojim će or- 168. Rekonstrukcija mauzoleja
ganski vezati scenu. A kako je bio odvažan crtač, II Halikarnasu
skoro mu jc tO i pošlo za rukom. Ali to je uspeh iz (pmna E. Kris,~nu)
druge ruke, jer je za svoju kompoziciju sigurno
na~ao nadahnuće u nekoj slici na zidu ili drvetu.
On sc, prema tome, borio za izgubljenu stvar; za
sledeć ih StO godina slikarstvo na posudu sasvim je
iščezlo.

VAjARSTVO IV VEKA I
HELENI STI CKE ERE nističke ere jeste direktni izdanak razvoja ne u vre-
me Aleksandra, vet tokom prethodnih pedeset godi-
Ne postoji, na žalost, samo jedna reč, kao što su na. Kaša dilema sastOji se, dakle, u ovome: ,heJeni-
arhajski ili klasičan, koju bismo upotrebili da ozna- stički. je pojam tako tesno "ezan s političkim i kul-
čimo treću fazu u razvoju grčke umemosti, od oko turnim posledicama Aleksandrodh osvajanja da ga
400. godine pre n. e. do l veka pre n. e. Raspon ne možemo baš lako pro~iriti unazad do početka
od sedamdeset pet godina izmedu kraja pclopo- IV "ek3, mad3 je danas opšte prihvaćeno shv3tanjc
neskog rata i uzdizanja Aleksandra Velikog obično da se umetnost iz vremena 400-325. godine pre n. e.
je bio označen kao 'poznoklasični . a ostala dva i po može bolje shvatiti ako se posmatra kao preheleni-
veka kao .helenističk i .; taj pojam trebalo je da oz- stička, a ne kao poznokl3sična. Dok se ne nade prava
nači ~irenje grčke civilizacije na jugoistok, preko rcč koju će svi prihvatiti, moraćemo se snal3Ziti s
Male Azije, u Mesopotamiju, Egipat i pogranične postojećim izrazima kako umemo, imajuć i uvek na
krajeve Indije. Možda je bilo prirodno očekivati umu su~t inski kontinuitet treće faze, koju ćemo sada
da će jedan dogadaj koji je tako potresao svet - ispitivati.
kao ~to su bila Aleksandrova osvajanja - doneti Suprotnost izmedu klasičnog i prehelenističkog
i umemičku revoluciju, ali istOrija stiJova nije uvek upadljivo se manifcstovala na jednom projektu IV
u skladu s političkom istorijom, pa smo najzad shva- veka koji po težnjama i dimenzijama odgo\'ara Par-
tili da u tradiciji grčke umetnosti nije bilo pre- tenonu. To nije hram, već ogromna grobnica -
sudnog preloma na kraju IV veka. Umetnost hele- tako ogromna, u stvari, da je njeno ime, Mausoleum,

169. Sl;opas O). Boj Grka i Amazonki, !>ll istočnog friu mauzoleja, Halikarnas. Okl') 35\1-351. pre n. c.
Mermer, I'isina 8\1 <:m. Britanski mUirej, London
d(>/c: 170. ·Mau;o/' , iz mauzoleja u Halibrnasu,
3S9-~Sl. pre n. e. Menncr, I·isina 3 m.
Britanski muzej, London

demo: 171. DeI/lifra, iz Knida. Ok.o 340-330. pre n. c.


Mermef, visina 1,52 m. Brit.:lnsk.i muzej, London

postalo genetski pojam za sve nadgrobne spome-


nike prevelikih dimenzija. Podigli su je u Halikarna-
su u Maloj Aziji, u godinama neposredno pre i posle
350. pre o. e., Mausol, koji je vladao tim kra jevima
kao satrap Persijanaea, i njegova udovica .'\rtemizija.
Sama građevina je potpuno srušena, ali se njene di-
menzije i opšti izgled mogu rekonstruisati na temelju
starih opisa i fragmenata (ukljućujući i priličan broj
skulptura) iskopanih pre sto godina. Crtež na slici 168
ne mora da bude tačan u svim pojedinostima; na
njemu je \·erovatno manje statua nego ŠtO ih je u
stvari bilo. Mi, međutim, svakako znamo da se gra-
đevina dizala u tri stupnja do visine oko 49 m. Ši-
roka pravougaona osnova, oko 35 m široka i 25 m
duboka, nosila je kolonadu od jonskih stubova viso-
kih 12 m, a nad njima se dizala piramida na čijem
su se vrhu nalazile dvoko!ice sa statuama pokoj-
nika. Skulpturaini program sadr7.ao je tri (riza koja
su prikazivala borbu Lapita s Kentaurima, borbu
Grka sa Amazonkama i trke dvokolica; njihova ukup-
na dužina bila jc dvostruko veća od dužine parte-

114 I GRCKA UMETNOST


nonskog friza. Tu su se 7..atim nalazili i nizO\·j klesanih u to \'reme. Najčuvcniji od njih, Skopas, izradio je
Ia\'o\'a t uvara i izvcstan broj velikih statua, uključu­ najglamiju stranu, okrenutu istoku . Njcgov dina-
jući portrete pokojnika i njihovih predaka. Komemo- mični sti l zap:lžen je na nekim delovima friza s Ama-
rativni i retrospekti\'ni karakter spomenika, zasnovan zonkama, kao ~to je deo na sli ci 169. Tradicija Parte-
nJ. ideji o ljudskom životu kao slamo; bici ili trci nona ovde se još uvek oseća, ali postoji i jedna nesum-
dvokolica, potpuno je grčki, ali mi odmah zapažamo njivo neklasična zestina, i fizička i emocionalna,
negrčki način na koji je ta ideja ostvarena. Ogromne koja je izra7.ena napetim pokretima i strasnim izrazima
dimenzije grobnice, a j o~ posebno oblik piramide, (duboko usadene oči su obelC".lje Skopasovog stila).
potiču iz Egipta; njima je izraženo uzdizanje vladara Posledica je to ~to tu više ne vidimo ritmički tok
visoko iznad statusa ob i čnog čoveka, a možda je na- partenonskog friza; po\'e'4anOSI i sklad bili su žrt\,l-
goveštena i njegovo srodstvo s bogovima. Mausol vani da bi svaka figura dobila ~to više slobode za
je očigledno to svoje gledanje na sebe samog kao na snažne, neobuzdane pokrete, koji idu čak do nepo-
bogom odredenog vladara uzeo od Persijanaca, srednih sudara, kao što je sudar između preplašenog
koji su ga, pak, nasledi!i od Asiraca i Egipć::ma. Ipak konja i isto toliko preplašenog Grka. I ako želimo da
bi se reklo da je on želeo da proslavi podjednako i budemo pra\'edni prema ovom stilu punom eksplo-
S\'oju ličnost i svoju uzvišenu službu. Građevina koja zivn7 snage, onda ga ne smemo meriti klasičnim
je otelovijavala O\'e težnje verovatno je, s\'ojim više- uzonma.
strukim frizovima i ukošenim stranama piramide tPrehelenistička l karakteristična svojstva joo su
umesto zabata iznad kolonade, zadivila svoje savre- izraženija na portretnoj statui koja treba da pred-
menike kao impresivna i čudovišna u isto vreme. stavlja samog Mausola (sl. 170). Ogromna statua
Prema obaveštenjima iz starih izvora, skulpture verovatno je bila delo čoveka mlađeg nego što je
na svako j od četiri Strane spomenika bile su pove- bio Skopas i manje opterećenog klasičnim uzorima.
rene drugom umetniku, koji su birani medu najboljima Vero\'atno je to bio Brijaksis, umetnik koji je radio

172. A/rodita KniJiJIISM.. Rimska ropij a prclll3 173. Praksitel. H"""J. Oko 3jQ-320.
originalu iz približno 330. pre n. e. od Prak$itcb. pre n. e. (ili kopija?). Mermer,
Mermer, \isina 2 m. Valikan.lci muzej, Rim visina 2,16 m. Muzcj, Olimpija
de$nl1: 174. Apolon B(/!)(dmki.
Rimska kopija u mermeru, \'erovalI10
sa l1ekog grčkog originala skraja
IV "eka (ili l "eka) pre n. c.
Visina 2,25 m. Vatikanski muzcj, Rim

$il$'I.'I'1I tkmo: 11S. Apck!iomeno$


( SIrugal). Rimska kopija
u mermeru, \'(rOValno prema
nekom originalu u bromi od Lisipa,
izpribh:t:no 330. pre n. e.
\'i~jna 2,06 m. Vatikanski muzej, Rim

sc\"ernu stranu. Mi poznajemo, po rimskim kopija- draperija, iako je finijeg tkanja, ostadja snažan utisak
ma, neke grčke portrcte klasičnog razdoblia, ali oni s\'ojom obilatošću; motivi kao što je linija nabora
kao da predstavljaju tipove, a ne pojedine ličnosti, u obliku slova S preko grudi stvaraju efektnu protiv~
dok je MaZ/sol istovremeno i najstariji grčki pOrtrCt težu obliku tela ispod nje. Duboko usadene oči gle-
sačuvan u originalu j prvi koji prikazuje jasno iz- daju nepomično u daljinu s prodornošću koja nago-
ražene !ične osobine. Sama o\'a činjenica \"ezuje ga veštava uticaj Skopasa. S druge strane, glava je mode~
7..a budućnost više nego za prošlost, jer će individualna lovana u mekim, zamagljenim oblicima koji ukazuju
sličnost igrati važnu ulogu u helenističkoj eri. O na sasvim drugi izvor - Praksitda, majstora ženske
sličnosti S modelom, medutim, ne govori samo glava, lj upkosti i čulnog oživljavanja puti. Slučaj je hteo
sa svojom snažnom vilicom i malim, čulnim ustima; da je i njego\'a najslavljenija statua, Afrodira, tako đe
debeli vrat i krupno mcsnato telo kao da su isto bila rađena za Knid, iako verovatno nekoliko godina
toliko individualni. Masivnost tela je još više na- kasnije nego Demetra. Ali je njegov ugled već rani je
glašena draperijom od krute tkanine s oštrim bri- bio tako učvršćen da nepoznatom vajaTU koji je radio
dovima, za koju bi se reklo da zatvara, a ne da samo Demetru nije bilo teško da u svoje delo unese i neke
oblači telo. Mnogobrojni nabori preko trbuha i ispod praksitelovske kvalitete. Praksitelova Knidanska Afro-
leve mišice više su namenjeni da deluiu živopisno dita stekla je tako poslovični glas, te se u antičkoj
nego da doprinesu funkcionalnoj j asnoći. knjižemo.ori često pominje kao simbol apsolutnog
:-\eke od karakteristika skulpture sa :vlausoleuma savršenstva. Teško jc reći do koje je mere ona dugo-
jadjaj u se i u drugim važnim delima ovog razdob- vala za svoj ugled S\'ojoj lepoti, a do koje činjeni ci
lja. :-\aj istaknutija medu njima je prekrasna sedeća što je ona prva (koliko nam ie poznato) potpuno naga
f igura Demelrt iz hrama ove boginje u Knidu (sl. kulma slika ove boginje; jer statua nom je poznata
171 ), koja je samo malo mlađa od Afausola. I ovde samo po rimskim kopijama, koje mogu hiti samo bledi

116 / GR CKA UME T NOST


odsjaj originala (sl. 172). Ona će imati bezbrojne
potomke u grčkoj i rimskoj umetnosti. Jo~ vernije
otelovljenje praksitelovske lepote jeste grupa Her-
mesa sa malim Bahom u Olimpiji (sl. 173); ona je
tako izvrsna da je dugo smatrana za rad samog Prak-
sitela. Danas neki naučnici smatraju da je to odlična
grčka kopija, izrađena oko tri veka kasnije. Ovaj
spor za nas nema veliku važnoSt, izuzev možda u
jednom pogledu: njime se podvlači nesrećna činjenica
da nemamo nijedan neosporavani original ni od jed-
noga od čuven ih grčkih vajara. Ipak je Hermes u
najpotpunijoj meri praksitelavska statua za koju
znamo. Male dimenzije, izvijena linija trupa, igra
nežnih oblina, osećanje potpune opu~tenosti (poja-
bno upotrebom jo~ jednog spoljaSnjeg podupiraČ3
na koji se figura oslanja), sve se to u dovoLjnoj meri
slaže s karakterom Kniđanske Afrodite. A ovde na-
lazimo i izvesne finese koje se obično gube u kopiji,
kao što su meka obrada mermera, neprirnetan osmeh,
sasvim blago i nežno .zamagljeno« modelo\'anje lica;
čak i kosa, koja je radi suprotnosti dosta grubo obra-
đena, ima mekoću svile kao i sve ostalo. Ljupka i
lirska draž Hermesa lako nas ubeđuje u to da je Knj-
danska Mradita jedno od umetnikavih najuspdnijih
osrvarenja.
Iste osobine javljaju se i kod mnogih drugih Sta- 176. Faun Barberini (deta!i). Rim ska kopija grčkog
tua, koje su sve rimske kopije grčkih dela u više ili originala iz prib!i:tno 220. pre n. c. Mermer,
manje praksitelovskom duhu, Najpoznatiji, a čo\"ek veličina veća od prirodne, Gliptorcka, MLinchen

bi skoro bio u isku~enj u da kate i najoz!oglašenij i


- jeste Apolon Belvederski (sl. 174); on nas ne in-
teresuje toliko sam po sebi koliko zbog svoje ogromne
popularnosti tokom XVII [ i XIX veka. \vinckelmann, grčkoj obnovi, Mada na!e doba dosta pristrasno gleda
Goethe i drugi zatočnici grčke obnove smatrali su ovu statuu, smatramo da ipak ne treba da se rugamo
ga idealom klasične lepote; njegovi gipsani odlivi naivnosti svojih predaka. Ko zna kuda ce se jednog
i reprodukcije bili su neizostavni inventar svakog dana okrenuti glavna struja ukusa? Ne odhijamo
muzeja, umetničkih akademija ili koledža slobodnih mogućnost da će Apolon Belvederski opet bici nosilac
umetnosti, a pokolen;a studenata razvijala su se u poruke na~im unucima,
,'ero\"anju da je on otelovljenje grčkoga duha. Ovo Osim Skopasa i Praksitela, postoji joo jedno veliko
odu§evljenje govori nam mnogo - ne samo o kvali- ime grčke prehelen ističke skulpture: Lisip, tiia je
tetima Apolona Belveder5kng, vec i o stavu prema duga karijera počel a negde oko 370. godine pre n. e.

177. Gal na umoru. Rimska kopija


prcmaoriginalu u bronzi
iz Pergama, oko 230-120. pre n. c.
Mermer, prirodna \·eličina.
Museo delle Termc, Rim
ln;q: 178. Zapadno proo:clje
ZC'\'W\'og oltara u Pergamu
:obno\·!jcno).
Državni mUl~J Berlin

dolt: 179. Osoo... a ZcnOH)K


ohara u Pergamu
(premaj. Schramrnenu)

i završila se krajem \·eka. Glavne karakteristike nje- identifiko\'ati u pogledu vremena i porekla. Staviše
govog ličnog stila se, medutim, teže daju uhvatiti grčka skulptura bila je sada stvarana na vCQma pro-
- zbog protivrcl:nih svedočanst::a\'::a koje nam daju stranoj teritoriji, pa je i medusobno mešanje mesnih
rimske kopije z::a koje se pretposta\'lja d::a reprodukuju i medunarodnih strujan ja \'erovatno stvaralo jedan
njego\'a dela - nego što je tO slučaj sa d\'ojicom nje- \'coma slozen uzorak, uzorak čije samo pojedine
govih čuvenih savremenika. Stari pisci hvalili su g::a niti možemo da pratimo, Jednu od nj ih predsta\'lja
zbog toga ~to je zamenio Polik-leto\' k::anon novim bronzana grupa kojom je Atal I, kralj Pergama (grada
proporcijama koje su dav::ale \'itkije telo i manju gl::a- u severozapadnoj Maloj Aziji) izmedu 240-200. go-
vu . I njego\' realizam bio je poslo\'ičan: go\'orilo se dine pre n, e., proslavio pobedu nad Galima. Gali
d::a nije imao drugog učitelja osim same prirode. Ali su bili keltsko pleme koje je prodrlo u Malu Aziju
ova tvroenja jedva da opisuju nešto više od. glamog i pljačkalo grčke drža\'e dok ih Atal nije primorao
strujanja koje se osećala krajem IV veka. Proporcije da se slalno n:lStane; srećemo ih nekoliko \'ckm'a
Praksitelovih staru:l su \'iše lisipovske nego tpoliklc- kasnije kao Galaćan e II poslanicama sv, Pavla. Statue
to\'skef, a ni Lisip nije mogao biti jedini umetnik izrađene u spomen njihovog poraza bile su rcprodu·
s\'og::a doba koji je osvoj io nove vidove realnosti. Čak kovane u menneru za Rimljane (koji su se možda
i u sluč:lju Apoksiomellosa (Strugača), statue koja se posebno interesovali za njih zbog s\'ojih nezgoda s
najupornije vezuje za njegovo ime, svedočanstvo keltskim plemenima u scverozapadnoj Evropi), pa
nije ni izdaleka ubedljivo (sl. 175). Ona prikazuje sc in'estan broj tih kopija sačuvao do danas, a medu
mladog adetu koji se čisti strugačem, a to je motiv njima i kopija čuvenog Gafa 'la umoru (sl. 177). Vaj ar
koji je često prikazivan u grčkoj umetnosti, počev koji je zamislio ovu figuru po svoj prilici je dobro
još od klasičnog perioda. Verzija, od koje je do poznavao Gale, jer je pažljivo prikazao njihov et-
danas obelodanjen samo jedan primerak, razlikuje nički tip u gradi lica i oštroj čupavoj kosi. T orkves
se od svih ostalih time što su joj ruke opru- oko vrata je joo jedna keltska karakteristika. I nače,
žene horizontalno ispred tela, O\'aj smeli prodor ova statua Gala od1ikuje se herojskom nagotom grč­
u prOStor, uz rizik da se omete pogled na trup, jeste kih ratnika, kakve vidimo na zabatu u Egini (v. sl.
podvig dostojan pažnje, bez obzira na to da li ga 136), a njihova agonija, iako je možda daleko reali·
pripisujemo Lisipu ili ne; on je osposobio figuru stičnija u poredenju s drugima, ipak ima dovoljno
za spontani trodimenzionalni pokret, Sličnu slobodu i dostojanstva i pato$a, Gale očigledno nisu smatrali
nagoveštava i dijagonalna linija slobodne noge, cak za nedostojne neprijatelje, tL'meli su da umiru iako
i neposlušna kosa jasno odražava novu težnju ka su bili van'ari _, jeste misao koju izražava O\'a statua.
neusiljenosti. Ali mi u njoj oSeCamo jc» nešto, jedan animalni h ali-
Od umetničkih poduh\'ata koje je podstakao Alek- tet koji dotle nije postojao u grčkoj predstavi čoveka.
sandar Veliki, kao što su mnogobrojni pometi ovog Smrt, kahoj smo ovde svedoci, jeste veoma konkre-
os\'ajaČ:l od Lisipa, nije sačuvano nijedno direktno tan tdesni procesj Gal, koji više nije u stanju da kreče
s\'edočanSt\o'o. U stvari, mi o razvoju grčke skulpture nogama, svu snagu je unea u ruke, kao u želji da
u celini u toku prvog stol CĆ3 helenističke ere znamo spreči neku u:r.:lsnu ne\'idljivu težinu da ga ne pri-
veoma malo. Pa i posle toga imamo malo čvrstih ta- tisne na zemlju . Slično istraživanje nekontrolisanih
čaka oslonca; od velikog broja dela koja nam stoje telesnih reakcija može se videti na Faunu Barbe·
na raspolaganju samo se mali delić može sigurno rim' (sl. 176), koji je verovatno izvrsna rimska kopija

118 I GRCKA UMETNOST


ISO. Alena j Alkion,
sa istoćne strane
velikog friza Zevsovog
oltara u Pergamu.
Oko ISO. pre n. c.
Mcrmer,visina2,30m.
Državni muzej, Berlin

helenističkog dc13 S3 kT3j3 III \'eka pre n. e., savre- Nekoliko decenija kasnije vidimo kako u Pergamu
menika Gala na umoru. Pijani f3un opruien je na cveta jedan drugi vajarski stil. Oko 180. godine pre
steni i spava nemirno i teško dišući kao Što spavaju n. e. sin i naslednik Atala I podigao je na brežuljku
pijanci. On očig ledno sanja, a grčeviti pokret desne iznad grada velik oltar u znak sećanja na oče\'e pobe-
ruke i uznemireni izraz liC3 odaju strasnu i mučnu de. Iskopavanjima je otkriven dosta veliki deo plas-
prirodu toga sna. Ovde smo opet svedoci delimičnog tične dekoracije, pa je II Berlinu bila rekonstruisana
razdvajanja duha i tela, ništa manje uverljivog nego cela zapadna stT3na oltara (sl. 178). To je građevina
kod Gala na umoru. koja zaista ostavlja snažan utisak. Sam oltar zauzima
središte pravougaonog dvorišta okruženog jonskom
18t. NIke Ja Samotrake. Oko 200-190. pre n. e. kolonadom koja se diže na visokoj osnovi od oko
Mermer, visina 2,44 m. Louvre, Pariz
930 m2 . Monumetalno stepenište vodi do dvorišta
na Zapadnoj strani (sl. 179). Oltarske građevine ovako
velikih dimenzija verovatno su jonska tradicija iz
arhajskog doba, ali je pergamski ohar najsloženiji
od svih, a ujedno i jedini od kojeg su sačuvani znat-
niji delovi. Njegova najsnažnija karakteristika jeste
veliki friz koji pokriva osnovu, dug preko 120 m,
a visok između 2 i 2,5 m. Ogromne figure klesane
su tako duboko da se skoro potpuno odvajaju od
pozadine i imaju proporcije i težinu statua koje na-
lazimo na zabatima, ali bez trougaonog ohira koji
ih ograničava - a to je jedinstvena smeša dveju po-
sebnih tradicija koja predstavlja vrhunac u razvoju
grčke plastike vezane za arhitekturu (sl. 180). Tema
bitka bogova i giganata, tradicionalna je za jonske
frizove; videli smo je jasnije na Sifnijskoj riznici.
(up. sl. 132). U Pergamu, međutim, ona je dobila
novo značenje, jer pobeda bogova treba da označi
pobede Atala l. Ovakvo prenošenje istorije u mito-
logiju bila je utvrđena shema u grčkoj umetnosti
dugo vremena; pobede nad Persijancima obično su
bile predstavljene kao pobede upita nad Kentau-
rima Hi kao borba Grka s Amazonkama. Ali u povla-
čenju analogije izmedu Atala I i samih bogova leži
jedno uzdizanje vladara koje je istočnjačkog a ne
grčkog porekla. Od vremena Mausola - a on je
verovatno bio prvi koji ju je uveo na grčko tle -
ideju o božanskom kraljevstvU prihvatio je Aleksan-

GRCKA UMETNOST / 119


182, Agesander, Atenodor i Polidor sa Rodosa. l8J. Ig.alica pod u /om. 01:.0 200. pre n. e. (?).
Laok(mova Krupa, K1'3j II veka pre n. e. Mermer, Bronzana statueta, \"isin~ 21,50 cm.
visina 2,44 m. Vatikanski muzej, Rim Zbirka Waltera C. Bakera, ~juj ork

dar Veliki, a posle njega usvojili su je i manje zna- Sve dok ona nije bila otkrivena, pre jedno sto go-
čajni vladari koji su podelili njegovo carstvo, a ta- dina, delo helenističkog vajarstva kome su se najviše
kav je bio i . . Iadar Pergama. Skulpture friza, iako divili bila je grupa koja je prikazi . . ala smrt Laokona
ne naročito utančane u pojedinostima, imaju stra- i njegovih dvaju sinova (sl. 182). Bila jc nadena u .
hovitu dramsku smlgu; krupna, mišića . . a tela koja Rimu još 1516. godine i ostavila je ogroman utisak
se zaleću jedno na drugo, snažni naglasci svetlosti na Michelangela i još mnoge druge. Istorija njene
i senke, krila koja lepršaju i odeća koju nosi . . etar slave dosta liči na istoriju Ap%na Belvederskcg ..
skoro nas mrve svojim dinamizmom. Grčevit pokret na njih su gledali kao na dva dela koja se dopunju~
prožima celu kompoziciju sve do poslednje kovrdže ju: na Apo/ona kao na primer skladne lepote, na
na kosi, vezujući pobednike i pobedene u jedan je- Laokona kao na primer uzvišene tragedije. Danas
dinstveni neprekidni ritam. To osećanje jedinstva smo skloni da smatramo patos ove figure za malo
zauzdava telesnu i emocionalnu žestinu bitke i tako proračunat i retorski; njena preterano brižljivo ob~
je zadržava - ali o koncu - da ne provali arhitek- rađena površina deluje na nas kao razmetanje vir-
tonski okvir. tuoznom tehnikom. Pa ipak, kao grčki original (prema
Isto tako dramatičan po svojoj snazi jeste jedan starim izvorima delo je Agesandra, Atenodora i Po~
drugi spomenik pobede sa početka II veka, Nike lidora sa Roda) ono je mnogo uverijivije nego hladni
sa SamOlrake (sl. 181). Boginja je upravo sletela na ApoloII. Njegov stil uključujući i raspored figura
pramac broda; njena ogromna krila su raširena i k30 na reljefu, očigledno je poreklom sa pergamskog
ona još uvek delom lebdi u vazduhu podržavana friza, mada je njego\' dinamizam postao neugodno
snažnim vetrom s lica, nasuprot kome se kreće. Ta samosvestan. Na toj osnovi možemo ga pripisati kraju
nevidljiva vazdušna sila koja nadire postaje opipljiva II veka. :\1ogli bismo pretpostaviti da su Rimljani
stvarnost; ona ne samo što drži u ravnoteži pokret odvezli kući ovu grupu zbog značaja koji je imala
figure unapred, već i uobličava s. . aki nabor izvanredno za njih: božja kazna srušila se na Laokona i njegove
žive draperije. I zahvaljujući tome rađa se između sino....e upozoravajući tako Eneja na predstojeći p3d
statue i prostor3 koji je obavija jedna aktivna pove- Troje i podstičući ga da iz grada pobegne na vreme,
zanost - u stvari međuzavisnost - kakvu dotle nis- A kako se verovalo da je Enej došao u Italiju i bio
mo \·ideli, niti ćemo je videti još dugo. Nike sa Sa- predak Romula i Rema, na Laokonovu smrt se moglo
molrake zaslužuje svoj glas kao najveće remek-delo gledati kao na prvi u lancu događaj3 koji je najzad
helenisTič ke skulpture. doveo do osnivanja Rima.

120 I GRCKA UMETNOST


Portret, vazna grana g'rčkog vajarstva počev od sa svih strona, što praktično primorava gledaoca da
IV veka pre n. e., cvetao je dalje i u helenističkoj okrete statuetu u rukama. Ništa manje nije neobična
eri. Njegova ostvarenja poznata su nam, međutim, ni bogata igra ispupčenih i udubljenih oblika i pri-
samo posredno, većinom preko rimskih kopija. Jedan vlačna suprotnost između kompaktne siluete i po-
od retkih originala je veoma snažna bronzana glava kretljivoga tela koje se krije u njoj. Kad bismo samo
sa Delosa, rad s početka I veka pre n. e. (tabla II ;mali gde je i kada bilo napraVljeno ovo remek-delo!
boji 7). Ona nije bila načinjena za bistu, već, u skladu
s grčkim običajima, kao deo cele statue. Identitet
modela je nepoznat. Ali bez obzira na tO ko je bio, NOVAC
mi smo se veoma prisno zagledali u njega, i on je
odmah pobudio nak interesovanje. Plastično mode- Retko mislimo o novcima kao o umetničkim delima,
lovanje malo omlitavelog lica, neodređena, žalosna a većina novaca nas na to i ne podstiče. Prouča­
usta, tuzne oči pod nabranim obrvama otkrivaju nam vanje njihove istorije i mzvoja, poznato pod imenom
osobu obuzeto sumnjama i strepnjom, jednu do numizmatike. u mnogom nam pogledu nagrnđuje
krajnje mere ljudsku i neherojsku ličnost. Na tome trud, ali vizuelno uzivanje spada medu poslednje.
licu ima odjeka grčkog parosa, ali je to patos izražen Ako među grčkim novcima dosta velik broj pred~
psihološkim pojmovima. Ljudi sa ovim određenim stavlja izuzetak, to nije prosto stoga što su oni naj-
crtama i ranije su postojali u grčkom s~'etu, baš kao stariji (ideja da se kuju metalne ispupčene pločice
što postoje i danas. Ali je značajno to što je duhovna određene težine sa šarom po kojoj će se raspoznavati
složenost ovakvog čoveka mogla da bude izra:tena umet- rodila se u jonskoj Grčkoj nešto pre 600. godina pre
ničkim delom tek kada je grčka nezavisnost, kako n. e.)j na kraju krajeva, ni prve poštanske marke
u kulturnom, tako i u političkom pogledu, bila na nisu mnogo bolje od svojih dan!dnjih potomaka.
završetku. Razlog je upravo u upornom individualizmu grčkog
Pre nego što ostavimo helenističku skulpturu, politi čkog života. Svaki grad-država imao je svoj
moramo bar u prolazu baciti pogled na još jedan novac opremljen posebnim amblemom, a uzorak se
njen vid, koji nam je predstavljen u dražesnoj bron- menjao veoma često, pri čemu se vodilo računa o
zanoj statueti Igralice pod velom (sl. 183). Ona nas ugovorima, pobedama ili drugim prilikama koje su
uvodi u veliko šarenilo dela malih dimenzija koja podsticale mesni ponos. Zato je broj novčanih jedinica
su radena za privatne vlasnike. Takvi komadi skuplja- isko\'anih u jednoj emisiji bio relativno mali, dok
ni su isto kao što su pre toga bile skupljane vaze; je broj vrsta novaca u opticaju bio veliki. Stalna po-
o kao i slike na vazama, statuete pokazuju mnogo tražnja za novim uzorcima stvarala je veoma vdte
širi izbor tema nego monumentalne skulpture. Osim stručnjake, koji su se tako ponosili svojim delom
poznatih mitoloških tema, srećemo čitav svet svako- do su ga katkada čak i potpisivali. Tako je grčki no-
dnevnih tema: prosjake, ulične svirače, seljake, mla- vac ne samo neprocenjiv izvor istorijskog znanja,
de pomodarke. Groteskno, šaljivo, slikovito - oso- veC i autentičan izraz promenljivosti grčkog smisla
bine koje retko ulaze u grčku monumentalnu umet- za oblik. Novci nam u svojim granicama ilustruju
nost - ovde igraju važnu ulogu. Najbolji primerci razvoj grčke skulpture od. VI do II veka pre n.e. isto tako
ovih malih figura, kao štO je ona na slici 183, odli- verno kao i velika dela koja smo ispitivali. A kako
kuju se slobodom uobrazilje kakvu retko nalazimo oni predstavljaju neprekidne nizove, u kojima je
u delima većih razrnero. Smeli spinlIni pokret igra- za svaki primerak tačn o utvrđen datum i mesto
čice pod velom, pojačan dijagonainim naborima postanka, oni u neku ruku potpunije prikazuju ovaj
draperije, čini da je figura zanimljiva da se gleda razvoj nego dela monumentalne umetnosti.

sasvim kw: 184. Krilari


OOt, srcbrni no\'~ć it
Peparcta. Oko SOO. pre n.c.
Prečnik 3,80 cm.
Britanski mUlCj, LondQn

/~!I: 1l!3. SI/en,


.rcbrni nO\'čić iz Nak:.a.
Oko 460. pre n.c.
Prećnik 3,20 an.
Britanski mw:e;,
London

GRCKA UME.TNOST I 121


pred kraj peloponeskog mia. On nosi potpis svog
stvaraoca, Herakleidasa, a i zaslužio je to, jer pred-
stavlja jedno od istinskih remek-dela grčkih kovnica,
Ko bi pomislio da je moguCe dati glavu sasvim s
lica, u niskom reljefu, sa toliko plastičnosti! O\'a
ozarena slika Apolona ima sve one plastične obline
zretog klasičnog stila. Kjena \'e!ičanstvenost potpuno
prevazilazi ograničenja koja rumeeu male razmere
novca.
Od vremena Aleksandra Velikog nao\'amo, na nov·
cima se javljaju portreti vladara iz profila. Aleksan-
drovi naslednici najpre su na S'o'oje novce stavljali
njegovo lice, da naglase svoju ~'ezu s osvajačem pro-
glašenim za boga. Takav komad vidi se na slici 187.
O\'de je Aleksandar prikazan s rogovima koji ga iden-
tifikuju s egipatskim bogom ovnujske glave Amonom.
186. Apo/Im, srebrni novčić iz Katanije.
Oko 415--400. pre n. e. Prečnik 2,80 cm. Njegov »nadahnute izraz, koji n(lm je dat pomoću
Britanski muzej, London poluotvorenih usta i podignutih očiju, karakteri-
stitan je za emooonalizam helenističke umetnosti
kao i p l astično modelo\"llflje lica i nemarne zmijolike
kose. Sto se tiče sličnosti, glava je verovatno bila
;\aročilO je karnkteristil:no to !to su najlep!e pri· samo u dalekoj vczi sa stvarnim izgledom Aleksandra ;
merke novca arhajske i klasične Grčke kovale obično ali njcgo\"3 idealizovana slika genija. koji sve po--
ne najmoćnije drŽ3\'e - kao Atina, Korint ili Sparta korava odiše dahom nove cre rečitije nego Aleksan-
- \'eć one manje, na periferiji grčkoga sveta. Na na· drovi veliki portreti. A kad su helenistički vlada.ri
šem prvom primerku (sl. 184) S3 egejskog OSTrva jednom počeli da stavljaju svoj lik na nO\'ac, indi·
Pepareta, ogleda se početak kovanja novca; jedna \'idualna sličnost je postala veća .•\\ožda je najčud­
hadrntna matrica duboko je utisnuta u prilično nija medu njima glava Anlimaha od Baktri je (današ·
bezobličnu ispupčenu pločicu, kao otisak u pelll.t· nji Avganistan), koja se nalazi na suprotnom kraju
nom vosku, Krilati bog i njegov položaj u obliku lestvice od Aleksandra· Amona. Njegovo pokretljivo
vneške tako savršeno prilagoden okviru jeste sumarna lice prikazuje nam čoveka OŠTrog duha i inteligencije,
minijatum arhajske umetnosti, s\'e do onog svuda možda. malo skeptičnog u odnosu na sebe i druge i,
prisutnog osmeha. Na novcu sa ostrva Naksa (sl. u svakom slučaju, bez ikakvc želje da. sama sebe glo·
185), mlađem skoro pola veka, matricd popunja\'a. rifikuje. O\'aj ljudski portret kao da ukazuje na put
cdu površinu novca; Silen koji pije tako je stešnjen ka bronzanoj gl:!d sa Delosa (tabla u boji 7), mlađoj
kao da čuči u bačvi. To je jedna nevero\'atno mo-- za jedno stolcće. On nema pandana u monumentalnoj
numentaina figura, koja se odlikuje raščlanjenmću skulpturi S\'og \'remena i zato nam poma.že da popu·
i org:mskom \'it3lnošću strogoga stila. Naš treti no-- nimo jedan veliki jaz u svom znanju o helenističkom
vac (sl. 186) isko\'an je u sicilijanskom gradu Kataniji, ponretu.

Jllsvi»! IcUf): 187. A/cklaIlJ,lr


Veliki sa Am,1not:iw rogovima,
Hebrni nDV.:'ić u vredno,li
4 drahme, isltol'ao Lisimlh.
Oko 300. pre n. e.
Prctnilt 2,80 on

leti!>: 18!!. A'tlimah od


Baklrijt, srebrni nOI'čić.
Oko 18.t pre n. c.
Pr~čnik ),20 cm.
Britanski muzej, London

122 GRCKA UMETNOST


PRVI DEO , STARI SVET

6. Etrurska umetnost

Jralijansko poluostrvo se kasnije pojavilo II svetlu (oružje za muškarce, nakit i domaći pribor za žene).
istorije. Bronzano doba na njemu se završilo tek U mikenskoj Grčkoj ovaj primitivni kult mmih
II VIII veku pre n. e.) otprilike II vreme kada su se bio je izgrađen pod uticajem Egipta, što pokazuju
prvi Grci počeli naseljavati duž južnih obala Italije i na monumentalne grobnice u obliku košnica. Ndto
Siciliji. Ali i ranije, ako ćemo verovati klasičnom veoma slično odigralo se osam vekova kasnije u Tos~
grčkom istoričaru Herodotu, došlo je tu do jedne kani. Oko 700. godine pre n. e. u etrurskim grob-
velike migracijI;!: Etrurci su bili napustili zavičaj II nicama poćinje da se u kamenu podražava unutrašnje
maloazijskoj Lidiji i naselili se II predelu izmedu uređenje stvarnih domova. Pokrivene su velikim zem-
Firence i Rima, danas poznatom pod imenom Toskane, ljanim kupastim humkama; one su katkada zasvo~
zemlje Tuska, odnosno Etruraca. Ko su bili Etrurci? đene, svodom ili kupolom od redova kamenja koje
Jesu li zaista došli iz Male Azije? Ma kako to izgle- prelazi jedno preko drugog, kao i Atrejeva riznica
dalo čudno, Herodotova tvrđenja su još uvek pred- u Mikeni (v. sl. 106). A u isto vreme zemljane
met živih rasprava među naučnicima, Mi znamo urne postepeno dobijaju ljudski oblik: poklopac se
da su Etrurci pozajmili azbuku od Grka pred kraj preobrazio u glavu pokojnika, a oznake tela javljaju
VIII veka pre n. e.) ali njihov jezik - koji mi danas se na samom sudu; ovaj može da bude postavljen
još veoma malo poznajemo - nema srodnika ni u i na \'isoko postolje, koje označava visok društveni
jednom danas poznatom jeziku. U kluturnom i ume- položaj (sl. 189). Uporedo sa skromnim počecima
tničkom' pogledu Etrurci su tesno vezani za Mal.u
Aziju i stari Bliski istok, ali se odlikuj u i mnogim cr-
tama za koje nigde ne nalazimo porekla. Zar onda
189. Urna za pepeo $;1 )jud~kom glavom.
nisu možda narod čije prisustvo na tlu Italije može- nko 675-650. pre n.e. Terakota, visina 65 cm.
mo pratiti do doba pre indoevropskih migracija od Etrurski muzcj, Chiu~i
2000-1200. godine pre n. e., koje su dovele Mi-
kence i dorska plemena u Grčku, a pretke Rimljana
u Italiju? Ako je tako, iznenadan procvat etrurske
civilizacije počev od približno 700. godine pre n. e.
naovamo mogao ' poteći od stapanja ovog praistorij-
skog italijanskog soja sa malim ali snažnim grupa-
ma moreplovaca koji su se iskrcavali tu došav~i iz
Lidije u toku VIII veka pre n. e. Sto je naročito
interesantno, ova hipoteza veoma je bliska legendarnoj
priči o postanku Rima; Rimljani su verovali dasu njihov
grad osnovali 753. godine pre n. e. potomci izbeglica
iz Troje (v. str. 120), grada u t\laloj Aziji. Možda
jc to bila etrurska priča koju su Rimljani potom pris-
vojili zajedno s puno drugih stvari koje su primili
od svojih prethodnika?
Sta su sami Etrurci mislili o svom poreklu, ne
znamo. Jedini etrurski pisani dokumenti koji su stigli
do nas jesu kratki nadgrobni natpisi i nekoliko ma-
Io dužih tekstova koji se odnose na verski ritual,
mada nam rimski pisci govore da je u svoje vreme
postojala bogata etrurska književnost. Mi o Etrur-
cima praktično ništa ne bismo znali iz prve ruke
da nije njihovih složenih grobnica, koje Rimljani
nisu skrnavili kada su rušili ili ponovo gradili errur-
ske gradove. One su tako ostale netaknute sve do
modernih vremena. Italijanska groblja bronzanog
doba inače pripadaju onoj skromnoj vrsti koju sre-
ćemo svuda u Evropi: OSIaci pokojnika, u sudu od
pečene zemlje ili urni, stavljeni su u običnu jamu
zajedno s opremom potrebnom za zagrobni život
duno: 190. Sarkofag iz Cerveterija.
Oko 520. pre n. e. Glina.dufina2m.
Narodr:i muzej Villa Giulia, Rim

d.Jlt; 1\11. Zidna slika (detal,i.


Oko SlO. pre n.e.
Grobnica lova i ribolo.....1.
Tarkvinija

grobne skulpture nailazimo i na iznenadna svedo- bregu. stvarajući na taj način grad od nekoliko sela
čanstva velikog bogatstva u vidu izvrsnih zlatarskih koja su dotle sačinjavala jedva nešto više od skupine.
radova, ukr~enih motivima poznatih sa orijentali- Ali Etrurei. isto kao i Grci, nisu nikAd stvorili je-
zujucih grčkih vaza istog perioda, zajedno s drago- dinstvenu n:lCiju; bili su samo labav savez individual-
cenim predmetima uvezenim s Bliskog istoka. U nih gradova-država, spremnih na međusobnu raspru,
toku VII i VI veka pre n. e. Etrurci su bili na vrhuncu a sporih kad je trebalo da se ujedine protiv zajed-
moći. Njihovi gradovi takmi61i su se S3 grčkim, njihova ničkog neprijatelja. Tokom V i I~eka pre n.e, jedan
nOta gospodarila je u zapadnom Sredozemlju i šti- po jedan murski grad potpadao je pod vlast Rimljana;
tila prostranu trgovačku imperiju koja je bila takmac do kraja III vcka svi su bili izgubili nezavisnost, mada
Grcima i Fenićanima, a njihove teritorije pružale su su mnogi i dalje bili bogati ako ćemo suditi po bo-
se od Napulja na jugu do doline donjeg Poa na seve- gatstvu njihovih grobnica u periodu političkog opa-
ru. U samom Rimu vladali su etrurski kralje\'i skoro danja.
čitav vck, do osni\'anja republike 510. godine pre Etrurska civilizacija tako C\'eta u vreme arhajskog
n. e, Kraljevi su podigli prvi odbrambcni bedem perioda u Grčkoj. Za vreme toga perioda, anaTOČito
oko sedam brežuljuka, isušili močvarnu ravnicu fo- pred kraj vr i početkom V veka pre n. e., ctrurska
ruma i sagradili prvobitni hram na Kapitolskom umetnost je pokazala najvHe živome snage. Grtki
arhajski uticaji zamenUi su orijenta liz uju će tendencije velika morska panorama iz vremena oko 520. godine
- mnoge od najlep!ih grčkih vaza nadene su u e· pre n. e. u grobnici lova i ribolova u Tarkviniji, čiji
trurskim grobnicama toga vremena - ali etrurski je najbolje očuvani deo prikazan na slid 191: \'diko
umetnici nisu prosto podražavaH helenskim uzorima. neprekidno prostranstvo vode i neba, usred kojeg
Radeći u sasvim različitoj kulturnoj sredini, oni ribari i lovci sa praćkama igraju sporednu ulogu. SI~
su zadržavali svoj sopstveni, jasno odredeni identitet. bodan, ritmičan pokret ptice i delfina na čudan nočin
j'vloida je trebalo očekivati da će etrurski kult mrt podseća na minojska slikarstvo, starije hiljadu godina
vih iščeznuti pod grčkim uticajem, ali to nikako nije (v. sl. 100), ali ovde ne nalazimo ono besteiinsko
bio slučaj. Naprotiv, grobnice i njihova oprema po... lebdenje kr.rakteristično za kritsku umetnost. Isto
stajali su sve složeniji ukoliko su i sposobnosti naroda tako bi možda trebalo da se Selimo Eksekijasovog
i slikara rasle. Sada su pokojnici mogli biti predstav· Dionisa u ćunu (sl. 120), kao najbližeg grčkog pan·
ljeni u punoj veličini, u poluležećem stavu na po. dana ovoj sceni. I razlike su ovde isto tako instruk·
klopcu sarkofaga koji je imao oblik ležaja, kao da [ivne kao i sličnosti, pa se pitamo da li je ijedan grčki
učestvuju na kakvom svečanom obedu, dok im je arhajski slikar umeo da postavi čoveka u prirodni
arhajski osmeh poigravao oko usana. Monumentalni okvir sa tako puno efekta kao što je umeo etrurski.
primer na slici 190 prikazuje mu7..a i ženu jedno kraj Da nije ova zidna slika bila nadahnuta egipatskim
drugoga, čudno vesele i dostojanstvene u isto vreme. prizorima lova u močvarama, kao što je prizor pri·
Citavo telo izvedeno je u terakoti, i nekada je bilo kazan na slici S5? Oni bi mogli biti najubedljiviji pret·
obojeno živim bojama. M.eko zaobljeni elastični hodnici zamisli ove teme uop!te. Ako je tako, onda
oblici tela pokazuju da je etrurski vajar davao pred· je etrurski umetnik uneo život u ovaj prizor, isto
nost modelovanju u mekom materijalu, nasuprot kao što je i poluopruženi par na slici 190 nadahnut
grčkom klesanju u kamenu; kod njih nalazimo manje životom u poređenju s egipatskim grobnim statuama.
formalne discipline, ali zato vidimo izvanrednu ne- Nclto kasniji primer, iz jedne druge grobnice u Tar·
posrednost i živost. Mi ne znamo tačno kakve su hiniji (tabla u boji 8). prikazuje igrača i igračicu u
pojmove o zagrobnom životu imali arhajski Etrurci. zanosu; strasna energi ja njihovih pokreta opet nam
Likovi kao što je naš poluopruženi bračni par, koji pada u oči kao karakteristično etrurska a ne grčka
prvi put u istoriji predstavljaju pokojnike kao pot- po duhu. Osobito je zanimljiva prozirna odeta žene,
puno žive i zadovoljne, nago\'cltavaju da su oni u kroz koju prosijava telo. U Grčkoj, ova diferencija-
grobnici videli boravi.šle ne samo tela već i duše cija zapaža se samo nekoliko godina ranije, u završnoj
(za razliku od Egipćana, koji su zamišljali da duša fazi arhajskog slikarstva na grnčariji. Suprotnost u
slobodno luta i čije su grobne skulpture zato ostajale boji tela jedne i druge figure nastavak je prakse koju
. beživotnet). Etrurci su možda vero\'ali i da će, uno· su uveli Egipćani više od dve hiljade godina pre
scći u grobnice gozbe, igre i takmičenja i druga zado· toga (v. tablu u boji l).
\,oljs[vo. možda moći da navedu dušu da ostane u Tokom V veka pre n. e. etrursko shvatanje za·
gradu mrtvih i da n~znemirava carstvo živih. Kako grobnog života postalo je kompleksnije i manje skl~
da, inače, shvatimo namenu čudesno bogatih skupina no \·cselju. Promenu ćemo zapaziti čim uporedimo
impresimih zidnih slika u tim grobnim odajama? grupu sa slike 192, sud za pepeo isklesan u tamošnjem
PoštO se ništa slično nije sačuvalo na grčkoj terit~ mekom kamenu ubrzo posle 400. godine pre n. e.,
riji, one imaju jedinstvenu vrednost ne samo kao e· s njenom prethodnicom na slici 190. 2ena sada sedi
tTurska ostvarenja već i kao e\'entualni odjek grčkog u dnu ležaja, ali ona nije mladićeva žena; njena
zidnog slikarstva. Od s\'ih je možda najneverovatnija krila oznaćavaju da je ona demon smrti, a svitak

192 . .\fladi~ j tUltWn


smrti (sud za pepeo).
Početak IV veka pre
n. e. Kamen (pietra
fctida), dužina 1,20m.
Arheo\oiki muzej.
Firenca
193. PrtlStorijl za Q,hranji\·anje. III \'ek pre n. e. Grobnita ~ re]jefill1.l, v,r\'cten

u levoj ruci sadrži izvcštaj o sudbini pokojnika. Ivila- jom uklesanom u živoj steni podražava se u velikoj
dić pokazuje na nj kao da kaže: .Gle, moj čas je meri unutrašnjost kuće, Uključujući i grede na tava-
dobo«. Zamišljeno, setno raspoloženje ovih figura nici. Jaki stupci (obratite pažnju na kapiIcle koji
možda u izvesnoj meri potiče od uticaja grčke klasič­ podsećaju na eolski tip iz Male Azije na sl. 148), a
ne umetnosti, kojim je prožet stilove grupe. U isto takođe i površine između niša, pokriveni su lačnim
\Teme, medutim, ogleda se u njoj i jedna nova at- predstavama oružja, oklopa, domaćeg oruda, malih
mosfera neizvesnosti i tuge: čo\'ekova sudbina je u domaćih životinja i poprsjima pokojnika, tl takvom
rukama neumoljivih natprirodnih snaga; smn je okviru, demon sa zmijskim nogn.ma i troglavi pas (u ko-
veliki rastanak a ne produženje, makar i na drugom me poznajemo Kerbera) deluju naročito uznemirujuće.
planu, života na zemlji. U kasnijim grobnicama de- Od etrurskih hramova sačuvali su se samo ka-
moni smni dobijaju sve više zastrašujući izgled; meni temelji, jer su same zgrade bile drvene. Iako
na sceni se pojavljuju i drugi joo strasniji demoni su bili vični zidanim konstrukcijama za druge name-
koji se često bore sa dobronamernim dusima oko ne, Etrurci su, očigledno iz verskih razloga, izbega-
posedovanja pokojnikove duše. Jedan od tih demona vali da se služe kamenom u arhitekturi hramo\·a.
javlja se na sredini slike 193, koja predstavlja jednu Osnoma zamisao njihovih hrnmo\'a slična je u gla\'nim
grobnicu iz III veka pre n.e. u Cerveteriju, bogato potezima jednostavnijem grčkom hramu, ali ima
ukrašenu štuko reljefima a ne slikama. Celom oda- nekoliko karakteristika po kojima se razlikuje, a neke
od njih će ovekovečiti Rimljani. Citava konstrukcija
počiva na visokoj bazi ili podijumu, koji nije širi od
194. Rekonstrukcija .Apolono\'Oi hrama. u Vejima
(prcma E. Stefaniju) cele, i ima stepenice samo sa južne strane; one vode
ka dubokom tremu, koji ima dva reda od po četiri
sruba i ka celi iza njega. Cela je obićno podeljena na
tri odeljka, jer su u elrorskoj religiji vladali božanska
trojica, prethodnici rimskog Jupitera, Junone i Mi-
nerve. Etrurski hram morao je, dakle, u poređenju
sa elegantnim grčkim svetilištima, biti skoro kvad-
ratan i zdepast po obliku i više je bio vezan za domaću
arhitekruru. Nije potrebno napominjati da u njemu
nije bilo mesta za kamenu skulpturu; plastična deko-
racija obično se sastojala od ploča od terakote koie
su pokri\'ale arhitrav i sleme na kro\'u. Tek posle
400. godine pre n. e, tu i tamo nalazimo grupe ra-
đene u terakoti - namenjene da ispune zabat iznad
trema. Znamo, medutim, za jedan raniji pokušaj -
i to neverovatno smeo - da se za monumentalnu
skulpturu nade mesta na spoljašnosti etrurskog hra-
ma. Takozvani Apolonov hram u Vej ima, na se\'eru
nedaleko od Rima, standardna građevina u s\'akom
drugom pogledu, ima četiri statue od terakote u
prirodnoj veličini na kronI, kao što prikazuje crtež
njegove rekonstrukcije (sl. 194) One su stvarale dra-
matičnu grupu kakvu bismo očekivali u grčkoj skulp-
turi na zabatima - spor Herkula s Apolonom oko svete
ko~ute, u prisustVU drugih božanstavll. Najbolje oču­
\'ana od ovih figura, Apolon (sl. 195), dugo je bila
prizn:lla kao remek-delo etrurske arha jske skulpture.
Njegovo masivno telo, potpuno otkriveno ispod or-
namentainih linija draperije; noge žilave i mi~ićave;
žuran, odlučan korak - sve to odi~e izražajnom sna-
gom koja nema premca u slobodnim grčkim statuama
toga vremcna. Da su Veji bili zaista središte vajarstva
pred kraj VI veka prc n. c. kao da je potvrđeno i rim-
skom tradicijom, po kojoj je poslednji ctrurski vladar
Rima poz\'ao \'ajara iz Veja da napravi kip Jupitera od
terakote za hram na Kapitolskom bregu, Ta statua je
izgubljena, ali jedan drugi još čuveniji simbol Rima,
bronzani kip \'učice koja je othranila Romula i Rema,
još uvek postoji (sl. 196). Dva dečačića su renesansni
dodatak, a najstarija istorija statue je u mraku; neki
naučnici su stoga čak sumnjali d3 možda nije srednjI)-
vekovni rad. P3 iP3k, ona je skoro sigurno etrurski
arhajski original, jer njen čudesno svirep izraz i pri-
tajena fizička snaga tela i nogu imaju iste one osobine
koje ulivaju strahopoštovanje štO ih osećama u Apo-
IOllu iz Veja. U svakom slućaj u, vučica kao totemska
životinj, Rima najtcšnje je povezana sa etrurskom
mitologijom, u kojoj su VUkovi, rek10 bi se, igrali
značajnu ulogu jo.š od najstarijih vremena.
Briga koju su Etrurci posveć i vali likovima pre-
minulih mogla bi nas navesti da očekujemo ranu
pojavu interesovanja za indi\'idualni pomet. Među­
tim, lica nadgrobnih figura, kakve vidimo na slici 190.
j 192. potpuno su bezlična, i tek oko 300. godine
pre n. e., pod uti<.:llj em grčkog portreta, počinje da
se javlja sličnost i u etrurskoi skulpruri. Naj lep~ i
među portretima nisu nadgrobni !ikovi, koji poka-
zuju pre te2:11ju da budu sirovi i površni, već glave
bronzanih statua. Glava dečaka (sl. 197) jeste pravo
remek-delo svoje vrste; čvrstina modelovanja daje
naročitu oštrinu čulni m ustima i blagim, setnim oč i­
ma. Ništa manji utisak ne ostavlja i visok kvalitet
195. Apolon, jz Vc;a, oko SOO. prc n. c. Glina,
!ivačkog rada i doterivanja, koji potvrđuje staru slavu \·jsina 17S cm. Narodni muzej Villa Giulia, Rim
Etrur3ca kao majstora u obradi metala. Njihova vcl-
tina u ovom pogledu bila je veoma starog datuma,
jer je bogatstvo Etruraca počiva lo na eksploataciji važi to isto, ali je tema isključivo etrurska, jer krilati
ležišta bakra i S"·ožđa. Počev od VI veka pre n. e. duh posmatra jetru žrtvovane životinje. To je primer
oni su proizvodili velike količine hronzanih statueta, običaja koji je kod Etruraca zauzimao isto tako važno
ogledala i s ličnih predmeta, kako za izvoz, tako i mesto kao i briga za mrtve: traganja za predznacima
za domaću potrošnju. Car ovih sitnih predmeta lepo i predskazanjima. Etrurci su verovali da se volja
se pokazuje u urczanom crtežu na poleđini ogledala ura- bogova izražava raznim znacima u svem prirode,
đenog ubrzo posle 400. godine pre n. e. (sl. 198). kao ~to su gnnljavina ili let ptica, i da čovek, čitajući
Usred jedne talasaste vreže vinove loze vidimo kri- ih, može da dokuči da li se bogovi osmehuju ili mdte
latoga starca, koji je idemifikovan kao Kalkas, kako na njegove poduhvate. Svcltenici, koji su znali ovaj
posmatra neki čudan predmet. Crtci je tako divno tajni jezik, uživali su ogroman ugled; čak su i Rim-
uravnotežen i siguran da smo skloni pretpostavci ljani imali običaj da ih pitaju za savet pre svakog
da je klasična grčka umetnost bila njegov neposredan važnijeg javnog ili privatnog posla. Proricanje (kako su
izvor nadahnuća. Sto se tiče stila ovog rada, i za njega Rimljani nazivali \'cštinu tumačenja raznih predznaka)

E TRUR SKA UMETNOST I 127


196. Vul~a. Oko SOO. pre
n. t. Hronza, visina 8S cm.
KapitohIa muuj, Rim

može se pratiti unatrag do .\iesopotamije - a običaj sveta; a govorimo i O događajima punim dobrih
nije bio nepoznat ni u Grčkoj - ali su Etrurci u predskazanja, tO jest o događajima koji nag('weštavaju
tome bili otišli dalje od svih prethodnika. ~arol:ito srećnu buducnost, ncsvesni toga da se izraz .aus-
su \'cro\'ali u jetre žrtVovanih životinja, na kojima piciumt. odnosno dobro znamenje, prvobitno od-
su, tako su oni mislili, bogovi ispisivali iščekivanu nosio na let ptica. Možda i ne verujemo da četvo­
poruku. U stvari, oni su u jetri videli nešto kao mi- rolisna detelina donosi srecu a crna mačka nesretu,
krokosmos, podeljen na oblasti koje su, u njihovoj ali velik broj medu nama priznaje da je sujeveran.
glavi, odgovarale nebeskim region ima. Ma koliko Prema rimskim piscima Etrurci su bili veoma
čudni i iracionalni, ti običaji su postali sastavni deo vični arhitektonskim konstrukcijama i planiranju gra-
našeg kulturnog nasleđa, i njihovi odjeci sačuvali su dova i premeravanju zemljišta. Ne može se skoro
se do danas. Mi. istina. ne pokutavamo više da pro- nikako sumnjati u to da su Rimljani veoma mnogo
ričerno budućnost na osnovu posmatranja ptičijeg naučili od njih, ali koliki je tačno doprinos Etruraca
leta ili jetre životinje, ali .gledanje u rolju, i horo- rimskoj arhitekturi teško je reci, jer od stare etrur-
skopi još u.vek sadrže mnogo nagoveštaja za puno ske i rimske arhitekture više ničega nema na površini
zemlje. Rimski hramovi su sigurno sačuvali po koju
etrursku karakteristiku, a atrijum. središna dvorana
197. Por/rtl ddalta. Početak III veka pre n. e. rimske kuće (v. sl. 216) takođ~ j~ poreklom iz Etru-
Rronr.a, I'isina 23 tm. Arheološl::i muze), Firenca rije. U planiranju gradova i zemljomerstvu Etrurci
s mnogo prava imaju prvenstvo pred Grcima. Prvo-
bitni zavičaj Etruraca, Toskana, bio je suvik br@go\'it
da bi podsticao stvaranje geometrijskih shema; kada
su, medutim, u Vl veku pre n. e. naselili ravnice južno
od Rima, oni su svoje novoosnovane gradove uredili
kao mrežu ulica koje su sve vodile prema preseku
dveju glavnih saobraeainica. carda (koj i je išao sa
juga na se\'er) i decumanusa (koji je imao smer is-
tok-zapad). Tako dobijene če tiri četvrtine mogle
su se dalje deliti i proširivati. već prema potreba-
ma. Taj sistem, koj i su Rimljani prihvatili za sve
nove gradove koje će potom osnivati širom Italije,
zapadne Evrope i Afrike, možda ima porekla u etrur-
skim vojnim logorima. U njemu se ogleda i reli-
giozno verovanje po kome su Etrurci delili nebo u re-
gione i podizali hramove duž južno-severne ose.
Etrurci su, takođe, verO\'atno naučili Rimljane
kako da grade utvrđenja, mOStove, sisteme za odvod-
njavanje i akvedukte, ali je sačuvano veoma malo
od njihovih velikih poduhvata na ovim poljima. Je-
dini sačuvani spomenik koji ostavlja snažan utisak
jeste POTla Augusta u PeTU!!:i, utvrdena gradska ka-
pija iz Il v. pre n. e. (sl. 199). Sama kapija, uvučena
između dve masivne kule, nije samo prolaz, već ar-
hitektonsko pročelje. Visok otvor premošćen je polu-
kružnim lukom uokvirenim plastičnim profilom; iznad
o\'oga je balustrada od malih pilastera koji se smenjuju
s okruglim medaljonima, kao shema koja očigledno
yodi poreklo od triglifa imetopa dorskoga friza.
Balustrada nosi još jedan otvor (sada zazidan) sa
po jednim pilasterom s obe strane. Lukovi koji se
ovde nalaze su pravi lukovi, što znači da su sagrađeni
od kamenja klinastog oblika, tzv. svodnog kamenja,
čije su bočne ivice upravljene prema središtu polu-
kružnog otvora. Takav luk je jak i drži sam sebe,
za razliku od .Iažnog« luka, sagrađenog od horizon-
talnih redova materijala, kamena ili opeke (kakav
je otvor iznad grede nad vratima Lavlje kapije u
Mikeni, sL Ill). Polukružni luk, i njegovo proši-
renje - poluobličasti svod, bili su pronađeni u Egip-
tu več oko 2700. godine pre n. e., ali su ih Egipćani
koristili uglavnom za podzemne grobne konstrukcije
i u manjim razmerama, a nikad za hramo\'e. Očigledno
su ih smatrali za nepodesne za monumentalnu arhi-
198. Gravirana poledina ogledala.
tekturu. U Mesopotamiji, pravi svod se koristio za Oko 400. pre n. e.
gradske kapije (v. sl. 81 i 86) a možda i na nekim Bronta, prečnik 15 cm.
drugim objektima - ali ne možemo reći u kojoj Vatikanski muzej, Rim
ftl!Eri jer nedostaju očuvani primeri. Grci su znali
za ovaj princip počev od V veka pre n. e., ali su,
kao i Egipćani, ograničili njegovu primenu na pod- njeni s elementima grčkih redova u jednu monumen-
zemne konstrukcije i obične kapije, ne hotcči da ga talnu celinu. Tek će Rimljani razviti ovu kombinaciju
mešaju s elementima arhitektonskih redova. I u na hiljade načina, ali zasluga za to što su je pronašli
ovome leži važnost kapije Pona Augusta: ona pred- j što su luku izvojevali uvaženje pripada, reklo bi
stavlja prvi poznati primer u kome su lukovi sjedi- se, Etrurcima.

199. Porta Augusta, Perugia. II I'ek pre n. e.


PRV I DEO I STARI SVET

7. Rimska umetnost
Među civilizacijama staroga sveta, rimska nam je memi; oni nam veoma mnogo govore o razvoju grčke
pristupačnija od bilo koje druge. Razvoj teritorije umetnosti, kako je opisan u grčkim spisima, ili
pod rimskom vlašću, od grada~drža\'e do carstva, govore O umetničkom stvaranju u najstarije doba
njene vojne i političke borbe, njenu promenijivu rimske republike, od kojeg danas više nema ni traga,
društ\'enu strukturu, raz\'oj njenih ustanova, jav~ ali retko o savremenim delima. I dok se anegdote i
ni i privatni žh'ot njenih vodećih ličnosti - sve to imena umetnika uzgred pominju u drugim kon·
možemo da pratimo u tako izdašnim pojedinostima tekstima, Rimljani uop~te nisu sn'orili bogatu li·
da stalno ostajemo zadivljeni. Ali tO nije zasluga teraturu iz oblasti istorije, teorije i kritike umetnosti
slučaja. Sami Rimljani su, čini se, želeli da tako hu· kakva je postojala kod Grka. A nismo čuli ni za rim~
de. Sposobni da jasno i razumljivo govore i ohdare~ ske umetnike koji bi bili slami, iako su velika imena
ni S\'e!ću o budućim vremenima, ostavili su nam grčke umetnosti - Poliklet, Fidija, Praksitel, Lisip
bogato književno zav(Štanje, od poezije i filozorije - bila eenjena u najvi~em stepenu.
do skromnih zapisa u kojima su zabeleženi svakodnev~ Covek bi mogao pasti u iskušenje da zaključi,
ni događaji, i isto toliko velik. broj vidljivih spomenika prema tome, da su sami Rimljani gledali na umet~
rasutih ~irom carstva, od Engleske do Persijskog nost svoga vremena kao na umetnost u opadanju
za!i\'3, od Spanije do Rumunije. Pa ipak, malo je u poređenju sa sjajnom grčkom proSIoUu, odakle
pitanja koja istoričare toliko zbunjuju kao što je pi· su dolazili svi stvaralački podsticaj i. To je, zaiSTa,
tanje: .Sta je rimska umt!tnosu? Rimski genije, koji i bilo mi~ljenje koje je sve donedavno preov1adivalo
se tako lako može raspoznati u svim drugim sferama među naučnicima. Rimska umetnost, tvrdili su oni,
ljudske delatnosti, postaje začudo nedosežan kada u suštini je grčka umetnost u završnoj fazi opadanja
se upitamo da li je postojao karakterističan rimski - grčka umetnost pod rimskom \'la!ću; ne postoji
stil u likovnim umetnostima. Otkuda to? Najočitiji nikakav poseban rimski stil, postoji samo rimska
razlog je u velikom divljenju koje su Rimljani gajili tema. Ali ostaje činjenica da umetnost stvorena pod
za grčku umetnost svih perioda i rodova. Ne samo rimskim pokroviteljstvom u celini izgleda sasvim
štO su uvozili na hiljade originala starijeg datuma drukčije nego grčka umetnost j inače se naš problem
- arhajske, klasične i helenističke - vet su ih u ne bi ni javio. Ako ostajemo uporno pri tome da
joJ velem broju i kopirali; i njihovo sopstveno stva· oni razliku procenjujemo grčkim merilima, ona će
ranje zasnivalo se na grčkim izvorima, a mnogi nam se učiniti kao proces opadanja. Ako je, S druge
njihovi umetnici, počev od doba republike pa do kraja strane, tumačimo kao umetnost koja je izraz drugih,
carstva, bili su grčkog porekla. Staviše, rimski autori negrčkih smerO\'3, verovatno ćemo je videti u manje
pokazuju malo brige za umetnost sopstvenog vrc~ negativnoj svetlosti; a kad jednom priznamo da umet;;.»>

200.•Hram Fortune vidlit., Rim. Kraj II veka pre n. e. 201. .Sibilin hram., Th·oli. Početak l \'cb pre n. c.
202. S\'ctilištc Fortunc Primigcnijc, Praenesta (Paicstrina). Počcta\'; I vcka prc n. c.

nost pod Rimljanima ima neosporne negrčke kva- izuzetno predominantna. Taj i takav trimski kvalitete
litete, nećemo moći da na te novine gledamo kao na rimske umetnosti mora se tražiti u toj složenoj shemi,
poslednju fazu grčke umetnosti, bez obzira na to a ne neka jedinstvenost i postojanost oblika.
na koliko ćemo umetnika grčkog porekla naići u
~i~k~~:v~~~:~'V~i~~~~e~~:: ~~;;~, t~hakl~u~~ ARHITEKTURA
čini, skroz *romanizovana«. Rimsko carstvo bilo je
kosmopolitsko dru§t\'o, u kome su nacionalne ili re- Ako je samostalnost rimskog vajarstva i slikarstva
gionalne ene bivale brzo apsorlxwane zajedničkim i bila dovođe na u pitanje, rimska arhitektura je stVa-
svcrimskim obrascem koji je postavljala prestonica, ralački podvig takvog opsega da će ućutk.ati sve slične
grad Rim. U svakom slučaju, znatna vetina rimskih sumnje. Staviše, njen razvoj je od samog početka
umetničkih dela je nepotpisana, i njihovi tvorci, koli- odražavao specifično rimski način privatnog i javnog
ko mi znamo, mogli su poricati iz bilo koga kraja života, tako da su svi elementi pozajmljeni od Erru-
prostrane teritorije pod rimskom vlašću. Ali, rimsko raca i Grka ubrzo dobili nesumnjivo rimsko obeležje.
dru~tvo je već od samih početaka pokazalo veliku Te veze s prošlošću su najjače u tipovima hrama koji
toleranciju prema tuđim tradicijama; sverimski obra- su se razvili tokom poslednjih godina republikanskog
zac bio je dovoljno snažan da ih sve uskladi, dokle razdoblja (~10--60. godine pre n. e.), herojskog
god nisu ugrožavale bezbednost države. Stanov· doba rimske ekspanzije. Prekrasan mali . Hram For-
ništvo novoosvojenih provincija nije bilo silom ute- tune virilis_ (ime je č ista izmišljotina, jer bi se reklo
rivano u jednoobraznu ludačku košulj u, već je, na- da je hram bio posvećen rimskom bogu luka Portu-
protiv, bilo stavljeno u sud za topljenje na prilično nu) jeste najstariji dobro očuvan primer svoje vrste
niskoj temperaturi. Nametani su im bili zakon i (sl. 200). Sagrađen u poslednjim godinama II veka
red i izvesno prividno po!tovanje simbola rimske pre n. e., on podseća, elegantnim proporcijama svojih
vlasti; u isto vreme, međutim, njihovi bogovi i mu- jonskih s . .
draci bili su gostoljubivo prihvatani uprestonici, caja koji
pa im je na kraju davano i pravo građanstva. Tako Pa ipak, on nije puka kopija g
su rimska civilizacija, i rimska umetnost, primile njemu raspoz.najemo i izvestan broj etrurskih elemena-
ne samo nasleđe Grčke. već. u manioj meri, i nasleđe ta: visok podijum, dubok trem i široku celu, koja
Etruraca, Egipta i Bliskog istoka. Sve je to bilo do- je zahvatila i stubove peristila. S druge strane, cela
prinos jednom složenom i otvorenom društvu, ho- nijt: više podeljena na tri prostorije, kao što je bila
mogenom i raznolikom u isto vreme. Svetilište Mitre pod Etrurcima; ona sada zatvara jedan jedini i je-
(lat. Mitras) slučajno otkopano pre nekoliko godina dinstven prostor. Rimljanima su bile potrebne pro-
u sn:u Londona pruža upečatljivu sliku kosmopolitske strane unutrašnjosti hramova, jer ih nisu koristili
prirode rimskoga društva: bog je persijski po porek- samo za smeštaj kipa božanst'ol a, yeC i za izložbu trO-
lu, ali je već odavno bio postao rimski .građaninc, feja (statua, oružja itd.) koje je donosila kući njihova
i njegovo svetilište, pOtpuno i iskJjučivo rimsko po osvajačka vojska. Tako .Hram Fortune virilis« pred-
obliku, može se uporediti sa stotinama drugih širom stavlja dobro integrisan tip hrama namenjen rimskim
carstva. potrebama, a ne slučajno ukritanje etrurskih i grčkih
Pod takvim uslovima bilo bi skoro čuđo kada bi elemenata. Predstojao mu je dug žiVOI; mnogi pri-
se rimska umetnost odlikovala onakvim postojanim meri toga tipa, obično veći i sa korintskim stubovima,
stilom kakav nalazimo u Egipru ili jasno ocrtanom naći će se jo§ u Il veku n. e., kako u Italiji, tako i
evolucijom kojom se odlikuje grčka umetnost. Razvoj u prestonicama provincija rimskoga carstva.
rimske umetnosti - onako kako ga mi danas shvata- Drugi tip republikanskoga hrama vidimo u ta-
mo - možda bi bio sličan rezultanti raznosmernih kozvanom .S ibilinom hramu. u T ivoliju (sl. 201).
struja od kojih se nijedna nikad ne pojavljuje kao podignutom nekoliko decenija posle ~H rama Fortune

RIMSKA UMETNOST ! 131


203. Maketa rekonstrukcije
n·etilišta
Fonune Primigenije
u Praenesli (P21eslrina).
Arheolo~ki muzej,
Palestrina

viri1is_. l on je takođe bio rezultat stapanja dveju po- od Rima. Ovde, u nekada važnom etrurskom utvr-
sehnih tradicija. ~jegov prvobitni prethodnik je bila đeniu, uhvatio je bio korena još od najstarijih vre-
jedna građevina u centru Rima u kojoj je čuvan sveti mena jedan čudan kult posvećen Fortuni (sudbini),
plamen grada. O\"a zgrada imala je najpre oblik boginji majci, i bio je sjedinjen sa čuvenim proro-
tradicionalne oknIgle seljačke kolibe rimske provin- čiŠtem. Rimsko svetilište potiče sa početka I veka
cije; kasnije je bila ponovo sagrađena u kamenu, pod pre n. e. Oblik i veličina ovog svctilišta potpuno su
uticajem grčkih građevina tipa tolosa (v. str. 101 ), bili skriveni srednjovekovnim gradom koji jc bio
pa je tako postala uzor za hramove kružne osnove sagraden iznad njega, sve dok bombardovanjima
poznog republikanskog perioda. Ovde opet nalazimo iz vazduha 1944. godine nije hila porušena vetina
visoki podijum, sa stepenicama samo na strani su- kasnije sagrađenih kuća i tako otkriveni ostaci ogrom-
promoi od ulaza, i jednu ljupku spoljašnost nadahnu- nog hramovnog kompleksa koji je temeljito ispitan
tu grčkom umetnošću. Kad izbliže pogledamo celu, tokom prošle decenije. Litav niz rampa i terasa (koje
medutim, zapažamo da su okviri za vrata i prozore sc jasno vide na sl. 202) vode do velikog dvorišta s
od tesanog kamena, ali da su zidovi građeni tehni- kolonadom, iz kojeg se stepeništern načinjenim kao
kom kakvu dotle nismo sreli. Oni su načinjeni od u grčkom pozorištu penjemo do polukružne kolonade
betona - mcšavine maltera i šljunka sa tucanikom koja je predstavljala krunu cele građevinc:l(up. sl.
(tj. sitnim komadima građevinskog kamena, ope- 203). Otvori s lukovima, uokvireni po!ustubo\·ima,
ke itd.) i, u ovom primeru, obloženi malim pljos- i venci igraju značajnu ulogu u vertikalnom rešenju
natim komadima kamena. Ovaj način zidanja bio je zgrade, baš kao i polukružna udubljenja u osnovi.
pronađen na Bliskom istoku više od hiljadu godina Jedno od ovih poslednjih vidi se na našoj slici donje
ranije, ali se koristio samo za utvrđenja; tek su Rim- terase (sl. 204); pokriveno je poluobličastim svodom,
ljani razvili njegove mogucnosti, pa je postao njihova što je druga karakteristika rimske arhitekture. Izuzev
glavna građevinska tehnika. Prednosti betona su oči­ stubova i arhitrava, sve površine koje se sada vide
gledne: jak, jevtin, i elastičan, samo je on omogućio od betona su - kao cela okruglog hrama u Tivoliju
velike građevinske poduhvate koji su još uvek glavni - i zaista je teško i zamisliti kako bi se ovako veliki
spomenici .\·e!ičine kakva je bila RimI. Rimljani su kompleks drukčije i sagradio. Ono što, međutim,
umeli da sakriju neprivlačnu površinu betonskih zi- čini svetilište u Palestrini tako impozantnim nisu
do,·a oplatom od opeke, kamena ili mramora, ili glat- njegove razmere, već jedinstven način na koji je pri-
kim gipsanim malterom. Danas je ova dekorativna lagođeno mestu na kome se diže. Čitava jedna padina,
kosuljica iščezla sa većine rimskih zgrada, zbog ćega slična atinskom Akropolju po svom dominantnom
Je jezgro betonskog zida ostalo ogoljeno pa su ruše- položaju, bila je preobražena i raščlanjena tako da
,·ine lišene one čari koju za nas imaju grčke nclevine. nam se čini da arhitektonski oblici izrastaju iz stene,
One nam go\"ore na puno drugih način, masivnošću kao da je čovek prosto dopunio nacrt koji je izvela
svojih dimenzija i smelošću zamisli. već sama priroda. Ovakvo oblikovanje velikih prostora
~ajstariji spomenik na kome su ove osobine u u s\'etu klasične Grčke nije bilo moguce - a nije
punoj meri očevidne jeste s\'etili~te Fortune Pri- postojala ni želja za njim; jedini projekti koji se s
migenije u Palestrini u podnožju Apenina, istočno ovim mogu porediti nalaze se u Egiptu (v. hram

P2 RIMSKA UMETNOST
204. OCU $vetilišta
Fortune Primigenije
u Praenesti (Palesuina)

, 20S. Plin roruma u Rimu

Hauepsute, sl. 59). Značajno je što svetilište II Pale-


strini potiče iz vremena Sule, čija je apSOiUln3 dik-
ratorska vlast (82-79. godine pre n. e.) označila
prelaz iz republikanske vladavine II vladavinu jed-
noga čoveka, Julija Cezara. i njegovih naslednika
careva. A kako je Sula II građanskom ratu odneo
veliku pobedu nad svojim neprijateljima kod Pale-
strine, padamo II iskušenje da pretpostavimo kako
je on sam naredio da se sagradi svetilište, i kao znak
zahvalnosti Fortuni i kao spomenik II njegovu ličnu
slavu. Ako je tako, onda je palestrinski građevinski
kompleks lako mogao nadahnuti Julija Cezara, koji
je pred kraj života bio pokrovitelj za projekt zamišljen
II sličn im razmerama II samom Rimu; Forum J ulium,
veliki arhitekturom uokviren trg uz hram Venere
Genctrix, mitske pretkinje Cezarove porodice. Ovde
je stapanje verskog kulta i lične slave još očitije. Ovaj
Cezarov forum stvorio je shemu za sve kasnije impe-
ratorske forume, koji su bili vezani za nj zajednič­
kom glavnom osom (sl. 205), te se tako došlo do
najveličansrvenije arhitektonske panorame rimskoga
sveta. Na žalost, danas je od foruma saču~'ano samo
stmjičasro polje ru!evina, koje nam govore veoma
malo O njegovom prvobitnom sjaju.
Luk i svod, koje smo sreli u Palestrini kao bitni
elemenat rimske monumentalne arhitekture, pred-
stavljali su, takođe, osnovicu i drugih građevinskih
projekata - kanala, mOStova i vodovoda - sa ko-
risnom a ne estetskom namenom. Prvi poduhvati te
vrste bili su izmeni za potrebe grada Rima vct
krajem IV veka pre n. e.; danas od njih postoje još
samo tragovi. Međutim. ! irom celog carstva nala-
zimo veliki broj drugih, novijeg datuma, kao !to
je izuzetno dobro sačuvan akvedukt kod Nimesa u
južnoj Francuskoj, poznat pod imenom Pont du Gard
(sl. 206). Njegove čvrste, čiste linije koje premo!-
ćuju široku dolinu pohvala su ne samo visokom kva-
su se dosad sačuvale (v. sl. 210, 211). l mnogo ranije
su postojali hramovi kružne osnove, ali se njiho\'
oblik, koji nam je lepo prikazan u tSibilinom hramu,
(sl. 201) toliko razlikuje od Panteona da se ovaj ni-
kako nije mogao razviti iz njih, Sa spoljašnje strane,
cela Panteona izgleda kao jedan neuknclen cilindričan

206. Pont du Gard, );'!mes. Početak I veka

litetu rimskog gradevinarstva već i smislu za red


i trajnost kojima su nadahnuti ovi napori. Osobine
koje smo ovde sreli ostavljaju na nas snažan utisak
i u Koloseurnu, ogromnom amfiteatru za gladijatorske
igre u srcdi~tu Rima (sl. 207-209). Za\T~en 80. g0-
dine n. e., on je, izraženo masom, jedna od naj\'ećih
individualnih gradevina na celom s\'etu; dok je bio
čitav, mogao je da primi preko 50.000 gledalaca.
Jezgro od betona sa kilometrima dugih :zasvodenih
hodnika i stcpeniSta jeste remek-deJo građcvinske
"dtinc kojim je regulisan noometan prilaz arcni i
izlazak iz nje. Tu je primcnjen već poznati polu-
oblita5ti svod i jedan složeniji oblik, krstasri svod
(v. sl. 209), koji jc dobijen presckom dvaju polu-
obličastih svodova pod pravim uglom. Spoljašnost,
dostojanst·;cna i monumentalna, odraža\'a unutra~­
nju podelu građcvinc, ali je zaodeva i naglašava tesa-
nim kamenom. Prekrasna ravnotcža vlada izmedu
horizontalnih i \'crtikalnih elemcnata u sistcmu polu-
slubova i glavnih vcnaca, sa beskrajnim nizom luko\'a,
Tri klasična reda dižu se jedan iznad drugog u skla-
du s njiho\'om unutrašnjom ,tcžinom': dorski, naj-
stariji i najstroži u prizemlju, zatim jonski, pa korint-
ski. Medutim, poStepcno smanjcnje proporcija skoro
se i ne primećujc; u rimskoj adaptaciji redovi su svi
slični medu sobom. U konstruktivnom pogledu oni
su postali bcstelesni, ali njiho\'a ~tctska funkcija i
dalje je bez premca, jer je zahvaljujući njima o\'a
džinovska f3S3da dobila ljudske relacije,
Luci, svodovi i upotreba betona doZ\'olili su Rim-
ljanima, prvi put u istoriji arhitekture, da .m'ore
vclike unutrašnje prostore. Ovi su bili koriščeni
naročito II ...elikim kupalilima, koja su postala zna-
~jna srt:dišta uruštvenog života u carskom Rimu.
Iskust\'o koje je ovde bilo stečeno moglo se potom
preneti na druge, tradicionalnije tipovc zgrada, kat-
kaJa s re\'olucionarnim rezultatima. Najočitiji je, grm; 207. Koloscum (pogled iz vazduha). Rim. 72-80.
možda, primer o\'og postupka na čuvcnom rimskom
Panteonu, \'eoma velikom hramu kružne osnovc sa mdi~a; 208, Izgled spoljdnjeg 2ida Koloscuma
početkJ II \'eka, čija je unutrašnjost najbolje očuvana
i naiimrresil'nija od svih unutrašnjosti grad!"ina kojc dtmo: 209. Unutra~njOSI, drugi sprat Koloseuma

!q R! \lSKA UM ET:-.lOST
tambur na kome se diže blago zaokrugljena kupola;
ulaz je nagllclen dubokim tremom, kakav nam je poznat
iz rimskih hramova konvencionalnog tipa (v. sl. 200).
Spajanje ovih dvaju elemenata je dosta grubo, bez
prelaza, ali moramo imati na umu da pogled na ovu
zgradu više nije onakav kakav Je hio. Pre svega, nivo
okolnih ulica je mnogo viši nego ~to je bio II antičko
doba, tako da su danas zatrpane stepenice koje su vo-
dile II hram; uz to, trem je bio zamišljen kao sastavni
deo pra\'ouganog dvorišta s kolonadama ispred hra-
ma, koje je sigurno delovalo tako da je trem izgledao
odvojen od rotunde. Sto se tiče cele, arhitekt, dakle,
očigledno nije računao na spoljašnji utisak, vet je
sa\' naglasak stavio na veliki zasvođen prOSTor koji
se s iznenadnom dramatičnošću pred nama otvara 210. Panteon, Rim. 118-125. n. t.
čim stupimo unutra. Snaga utiska koji ostavlja ovaj
entcrijcr, skladnn i zastrtcl ujući u isto vreme, ne može
se prikazati fotografijama; čak i umetnička slika
koju smo izabrali (sl. 2 11 ) ne prikazuje ga u pravoj
meri.,.r svakom slučaju, utisak je sasvim različit
od onola što bismo očekivali sudeći po dosta nepri-
"lačnoj spoljašnosti. Kupola nije plitka, već je prava
polulopro, a knlžni otvor II njenom središtu omogu-
ćuje izdašno iravnomemo osvetijenje. Ovo IIOko«
nalazi se na 33,5 m od poda. a toliki je i prečnik unu-
trašnjeg prostora, tako da su kupola i rombur, pošto
su istog raspona, u potpunoj ravnoteži. Spolja se ova
ravnoteža nije mogla postići jer je trebalo obuzdati
stremljenje kupole u vis na roj način što je zid
pri dnu znatno masivniji od vrha (debljina ku-
pole smanjuje se od 6 na ),80 m). Drugo iznenađenje
su niše. koje pokazuju da težina kupole ne počiva
ravnomerna na tamburu, vet da je usredsređena na
osam tpotpornja«. Niše su, naravno, pozadi zatvorene,
ali kako su od glavnog prostora pregrađene stubovima,
ostavljaju utisak otvora koji vode II susedne prosto-
rije i tako ne daju da sc u Panteonu osetamo zarob-
ljenim. Stubovi. zidne obloge od šarenog mermera
i pod ostali su u osnovi isti kakvi su bili II rimsko
doba; i kasctc na kupoli koje se smanjuju ka središtu
takođe su prvobitne. ali je pozlara koja ih je pokrivala
iščezla.
Kao što i ime nagoveštava. Panteon je bio po-
svećen.svim bogovima« ili, tačnije rečeno. sedmo-

211. UmmaJnjost P(ltIwmo, slika Giovannija Paola


Pannini;a. 01:0 1750. Narodna umttnitka gaItriji,
Va!ingtOfl O. C. (Krc:ssova zbirka)

rici bogova planeta (i niša ima sedam). Prema to-


me, izgleda logično pretpostaviti da je zlatna kupola
imala simbolično značenje i da je predstavljala ne-
beski s\'od. Pa ipak je ova S\'ečana i velelepna građevina
ponikla iz veoma skromne tradicije. Rimski arhitekt
Vitruvius, II spisu pisanom čiuv vek pre građenja
Panteona opisuje amam s kupolom u jednom kupa-
tilu, u kome se nala7.e u začetku (nesumnjivo u malim
razmerama) bitne karakteristike Panteona : polulop-
tasta kupola, proporcionalan odnos između visine i

RIMSKA UMETNOST I 135


212. Konstantinova bazilika, Rim. 213. Rekonstrukcija Konstantinove bazilike
Oko 310--320. n. e. (prema l-1ueJsenu)

širine i kružni otvor u sredini (koji se mogao zatvoriti .lvii ćemo naići na takvu konstrukciju u mnogo
bron1.anim k::lpkom na lancima, da se pedesi tempera- kasnijim gradevinam:;a, potevod crkvi pa do ždezničkih
tura u prostoriji s parom). stanica.
Konstantinova bazilika sa početka IV veka pruža Bazilike, duge dvorane koje su sluzile za f3zne
sličan primer. za razliku od drugih bazilika o ko- potrebe gradanskog ži\'ota, najpre su stvorene u
jima ćemo kasnije govoriti, njen oblik izveden je helenistićkoj GrČkoj, l'od Rimljanima postale su
od velike d\'orane ja\'nih ku patila koja su sagradila odlika svakog većeg grada, u kojima je njiho\'a glav-
d\'ojic3 f3nijih imperatora, K3rakala i Dioklecijan, na funkcija bila da pruže dostojanstveni okvir za
ali je ona s3gradena u mnogo većim razmeram3. sud koji je de1io pravdu u ime cara. Sam Rim imao
To je vero\'atno bio najveći enterijer pod krovom u je "eCi broj bazi1ik::l, ali ih je malo do danas saču­
celom Rimu. Danas stoj i samo još severni brod - vano. Bolje su sreće bile bazilike po provincijama.
tri ogromna odeljenja sa poluobličastim s\'odom. Medu njima se ističe bazilika u Leptis Magni u se-
Srednji deo ili gl3voi brod, koji su pokrh'ala tri vernoj Africi (sl. 214, 215), koja ima skoro sve ka-
krSt3St3 svoda (v. sl. 213), bio je znatno viši. Pošto rakteristike uzornog [ipa. Dug srednji brod završava
krstasti svod podseća na baldahin, kod kojeg su sva se polukružnom nišom ili apsidom na oba kraj a;
težina i pritisak usrectsredeni na četiri ugla, gornji njegovi zidovi počivaju na kolonadama, koje omogu-
deo zidova glavnog broda (nazvan prozorski zid) ćuju pristup u bočne brodove. Bočni brodovi su,
mogao je d3 podnese velike prozore, tako da je u~u: uglavnom, bili niži od glavnog broda da bi omogu-
trašnjost bazilike bila verovatno puna i svetlosti I ćili otvaranje prozora u prozorskom - lateralnom
vazduha uprkos svojim ogromnim dimenzijama. zidu, gornjem delu zida glavnog broda. Ove bazilike

l:vo : 214. Bazilika,uptis Magna,


Libija. Početak III V(ka

dolt: 215. Osnova oozilike


u leptis Magni
imale su drvene tavanice umesto zidanih ~VlJJt)"a , koji su stanovali u takvim insulama bio JI;: orijentisan
jer je tako bilo zgodnije i u skladu sa tradicijom, prema ulici, kao što je i danas još u velikoj meri
a ne zbog tehničke neophodnosti. Stoga su bile žrtve u modernoj Italiji. Prisnost koju je pružao domus
požara; ali bazilika u Leptis l"1agni, ma kako da je bila je rezervisana za manjinu koja je mogla sebi
teško ootećena, ubraja se među najbolje očuvane pri- da je pruži.
merke. KonstantinO\'a bazilika u Rimu bila je smeo Ispiru;ući nove oblike zasnovane na konstrukci-
poku~aj da se stvori nov, zasvođen tip, ali zamisao jama luka, svoda i kupole, zapazili smo da je rim-
izgleda da nije naišla na veliki odziv u javnosti; ona ski arhitekt i dalje poštovao svoje vanJske oba-
nije imala direktnih naslednika. Možda se ljudima či­ veze prema klasičnim grčkim redovima. Ako se nije
nilo da nema dostojanstva, zbog njene očigledne više oslanjao na njih u pogledu konstrukcije, ostajao
sličnosti s javnim kupatilom. U svakom slučaju, je veran njihovom duhu, priznajući estetski autoritet
hri~ćanske bazilike IV veka bile su građene prema
starijem tipu s drvenom tavanicom (v. str. 159). Tek
sedam veko\'a kasnije zasvodene bazi!ikalne crkve
postale su uobičajene u zapadnoj Evropi.
Jedno od zadovoljstava koja pruža proučavanje 216. Alrijum, Dom srebrne svadbe, Pompeja.
Početak l "eka
rimske arhitekture jeste to što ona ne obuhvata sa-
mo velike javne građevine, već i veoma veliki broj
raznih zgrada za stanovanje, počev od imperatorskih
palata do četvrti gradske sirotinje. Ako ne uzmemo
u obzir dve krajnosti ove lestvice, ostaju nam dva
, osnovna tipa pomoću kojih se objašnjava većina onoga
što se. sačuvalo od domaće arhitekture. Domus je zgrada
za jednu porodicu, zasnovana na staroj italijanskoj
tradiciji. Njena glavna karakteristika je atrijum. L:et-
vrtasta ili pra\'ougaona središna prostorija osvetljena
otvorom na krovu, oko koje su rasporedene ostale
prostorije. U vreme Etruraca to je bila seoska kuća,
ali su je Rimljani ~ pogradanili _ i razradili je u tipičan
dom imućnih. Mnogi njeni primerci, na raznim
stupnjevima razvoja, otkriveni su u Herkulanumu
i Pompej i, čuvenim gradovima blizu Napulja koji
su bili zatrpani vulkanskim pepelom za vreme erup-
cije Vezuva 79. godine. Udimo sada u takozvani
Dom srebrne svadbe u Pompeji; snimak na slici 216
načinjen je iz vestibila, na dužoj osovini kuće. Ovde
se arrijum razvio u prostoriju koja snažno deluje
svojom veličinom; četir i korintska stuba na uglovima
otvora pod krovom daju mu pomalo osobinu unu-
traSnjeg dvorišta. U sredini se nalazi plitak basen za
hvatanje kišnice (obratite pažnju na to da je k"TOV
nagnut unutra). Na suprotnom kraju atri;uma vi-
dimo udubljenje, tablinum, tradicionalno mesto za
čuvanje portreta porodičnih predaka, a iza njega je
vrt okružen kolonadom, peristil. Osim odaja raspo-
ređenih oko atrijuma, mogu postojati još i prostorije
koje se nadovezuju na zadnji deo kuće. Sve je sa 217. Insula Dijaninog doma, OStij3. Oko 1:'0.
ulice zatvoreno zidom bez prozora; očigledno, zaklo-
njenost od tuđih očiju i samodovoljnost bile su veoma
važne za bogatog Rimljanina.
Manje eleganma nego domus i bez ikakve sum·
nje gradska od samog početka jeste insula ili gradski
blok, koji najčešće srećemo u samom Rimu i u Os-
tiji, staroj rimskoj luci blizu ušća Tibra. Insula na-
goveštava mnoge karakteristike moderne stambene
zgrade; to je velika građevina od opeke i betona (ili
niz takvih građevina) oko malog središnog dvorišta,
u kojoj se s ulice nalaze krčme i radnje u prizemlju,
a stanovi za mnogobrojne porodice iznad njih. Neke
insule imaju i po pet spratova i balkone iznad drugo-
ga (v. sl. 217). Svakodnevni život zanat1ija i trgovaca
demo: 218. Kapija Tržnice
iz Mileta (obnOI'ljena).
Oko 160. Odanu muzej,
Berlin

do/t: 219. Venerin hram.


BailJek, Liban. II i I!l vek

saJtrim do/t: 220. Peristil,


Dioklecijanova palata,
Split, Jugoslavija,
Oko 300.

sistema nosača i greda kao principa organizovanja


i raščlanjavanja, Stub, arhitrav i zabat - kalkan,
mogli su biti samo stavljeni preko zasvodenog jez-
gra od opeke i betona, ali njihov oblik kao i medu-
sobni odnos još m'ek su bili odredeni prvobitnom
*gramatikomc redova. Ovaj pravoverni poklonički
stav prema arhitektonskom rečniku Grka vladao je,
uopšte uzev, od rimskog osvajanja Grčke do kraja
I veka. Posle toga nailazimo na sve \'eti broj pri-
m..:ra koji sl'edoče o supromoj struji, o ukusu za maš-
toviti, megramat ičkit preobražaj grčkog rečnika. Kada
i gde je to počelo, još uvek je sporno; ima izvesnih
dokaza da to dopire unazad do kasnog helenističkog
doba, a tendencija je svakako bila najizrazitija u azij-
skim i a fričkim provincijama imperije. Karakteristi-
čan primer je kapija na Tržnici u Miletu, sagrađena
oko 160. g., sada iznova sagrađena u Državnom mu-
zeju u Berlinu (sl. 218). Njoj bi dobro pristajalo
ime scenske arhitekture, kako po utisku koji ostavlja,
tako i s obzirom na poreklo, jer ova živopisna fasada
s njenim ispustima vuče koren iz arhitektonskih
pozadina rimskih pozornica. Neprekinuti ritam iz-
bačenih i uvučenih članOI'a zahvatio je čak i zabat
kalkan nad glavnim vratima, lomeći ga na tri dela.
Isto tako je neobičan i mali Venerin hram u Balbeku,
sagrađen verovatno početkom II \"eka i obnovljen
sto godina kasnije (sl. 219). Ol'de su konveksnoj
krivoj liniji cele efektno suprotstavljene konkavne
niše i izdubljena linija osnove i glavnog venca, čime
se u konvencionalne sastavne delove okruglog hrama
unosi novi odnos sila (I'. sl. 20 1). Pred kraj III veka
novotarske ideje slične ovima toliko su se uč\Tstile
da je tradicionalna &gramatika« grčkih redova svuda
bila zahl'aćena procesom raspad::mja. Na peristilu
Dioklecijano\"e palate u Splitu (sl. 220) arhitrav iz-
među dvaju središnih stubova ie zaobljen i tako pred-
stavlja odjek luka nad vratima ispod njega, a s leve
strane vidimo jedno još revo!ucionarnije rešenje -
niz lukova koji po6vaju direktno na stubol'ima.
Nekoliko usamljenih primera ovakve arkade mogu se
naći i ranije. ali tek sada, na pragu pobede hrišćan·
stva, sjedinjenje luka i stuba poslalo je u punoj meri
zakonito. Ovo jedinstVo, neophodno za dalji razvoj
arhitekture. čini nam se tako prirodno da skoro
i ne shvatamo zaštO mu se uopne nekad neko i pro·
tivio.

VAJARSTVO

Spor oko pitanja: , Postoji li neki rimski stil?f vodio


se nadugačko i naširoko oko skulpture, i to iz pot·
puno objašnjivih razloga. cak i ako ne uzmemo u
obzir uvoz i kopiranje naveliko grčkih originala, glas
koji je pratio Rimljane da su podražavaoci kao da se
rodio zbog velikog broja dela koja su očig ledno -
ili bar verovatno - adaptacije i varijante grčkih uzora
svih perioda. Iako je potražnja za skulpturom u Rimu
bila ogromna, dobar njen deo treba pripisati straSti
za sakupljanje starina - bilo iz naučnih sklonoSti
ili iz pomodarstva - j sk1onosti za raskošnom unu·
trašnjom dekoracijom. Tako postoje čitave katego--
rije skulptura proizvedenih pod rimskim pokrovi·
teljstvom koje zaslužuju da se nazovu ...-lemobilisa·
nimt odjecima grčkih ostvarenja, lišenih njihovog
222. l'OT/rtl Rimljanina. Oko 80. pre n.e.
ranijeg značenja i svedenih na status veoma pre-- .\1ermer, prirodna veličina.
fi njenih dela zanatske radinosti. Povremeno se ova· Palata TorJonija, Rim

Početak l veka pre


221. Au/uJ Mmf/Uf ( L'Arring(ltore) .
kav stav protezao i na egipatsku skulpturu, stvarajući
n. e. Bronu, vis. 1,80 m. Arhwlo!ld muzej, Firenca modu pseudoegipatskog vajarstva. S druge strane,
nema nikakve sumnje da su izvesni rodovi skulpture
igrali ozbiljnu i važnu ulogu u starom Rimu. Oni
predstavljaju živu vajarsku tradiciju, koja je stajala
u opreci sa ant ikvarsko~ekora[ivnom strujom. Mi
cemo se ovde uglavnom pozabaviti onim vidovima
rimske skulpture koji su najjače ukorenjeni u rim·
skom društvu: portretom i narativnim reljefom.
Mi znamo, iz pisanih izveštaja, da su još od naj ·
starijih republikanskih vremena, zaslužni političk i
i vojni vodi bili odlikovani na taj nač in ~tO su njih('we
statue bile postavljene na javnim mestima. O\'aj
običaj se zadržao s\'e do kraja carstva hiljadu godina
kasnije. Početak verovatno treba tražiti u grčkom
običaju da se votivne statue pobednika na atleukim
takmičenjima ili drugih važnih ličnosti postavljaju
u posvećeni prostor koji okružuje svetilište kao štO
su bili Delfi i Olimpija (v. sl. 155). Na žalost, prva
četiri veka ove rimske tradicije za nas su zatvorena
knjiga; još nije otkriven nijedan rimski portret koji
bi se, ma i s najmanje pouzdanoSti, mogao Slaviti
u vreme pre I veka pre n. e. U kakvom su odnosu
ove stare statue bile prema grčkom i etrurskom va·
jars(\'U? Da li su uopšte bile dostigle bilo kak\'e spe·
cifične rimske osobine? Da li je u njihovom slu čaju
postojala individualna sličnost bilo u kom smislu,
ili su njihove ličnosti bile raspoznavane samo po
držanju, odeći, atributima i natpisima ? Naš jedini
putokaz za odgovor na ovo pitanje jeste bronzana
statua u prirodnoj \'eličini nekog službenika zvanog
L'Arringacore (sl. 221). za koju se nekada smatralo
da potiče iz 11 veka pre n. e., a sada je uglavnom

RU-ISKA U M ETNOST I 139


prošireno mišljenje da je iz prvih godina I veka.
Ona potiče sa južne ctrurske teritorije i nosi etrurski
natpis u kome se pominje ime Aula Metela (Aulus
Metellus, na latinskom), za koje se pretposta\'lja da
je ime osobe koja je služila kao model. On je vero-
vatno bio Rimljanin ili, bar, od Rima postavljeni
službenik. Rad je očigledno etrurski, bo što pokazuje
natpis, ali sc gest, koji označava i obraćanje i po.
zdra\', jadja na Stotinama rimskih statua iste vrste,
a i odeta je rimska - stari tip toge. Prema tome,
moglo bi se posumnjati da je naš vajar pokušao da
se prilagodi jednom odredenom tipu portretne statue,
ne samo u ovim spoljašnjim obeležjima već i stilom.
Jer ovde nalazimo veoma malo od onog helenistickog
ukUsa koji je karakterističan za kasniju etrursku tra·
diciju. Ono što ovu figuru čini znamenitom jeste
ozbiljnost i faktografska prozaičnost koja se oseća
čak do aputa na obući. Izraz meoduhovljen« sam se
namete, ne kao kritika, već kao način da se opiše
osnovni stav umetnika za razliku od grčkih i etrur·
skih portretista.
Đa je 0\'0 bio Stav kome se svesno težilo kao po.
zitimoj vrednosti, postaje jasno kada se upoznamo
s rimskim portretnim glavama iz godina oko 75. pre
n. e., koje se njime odlikuju u najizraženijoj ronni.
Uobličavanje monumentalnog i nesumnjivo rimskog
portretnog stila bilo je očigledno dovršeno tek u

ra" i do/t: 224, 225. August iz Prim~portc. Oko 20.


pre II. e. Mermer, I'isilla 2 m. Vatikanski muz.cj, Rim

223. Rimski palricijt


sa poprSjima S1iojili
prtdaka.
Oko 30. pre n.e.
Mermer, prirodna
\·clitina. Kapitolslci
mUlcj, Rim
doba Sule, kada je i rimska arhitektura dostigla zre- Ona prikazuje jednog nepoznatog Rimljanina kako
lost (v. str. 133). Mi ovaj stil vidimo možda u nje- drži dva poprsja svojih predaka, po s\"oj prilici očevo
govom najsnažnijem izrazu u licu nepoznatog Rimlja- i dedovo. Rad se ničim naročito ne odlikuje, ali se
nina na slici 222, savremenika divnog helenističkog duh .praotačkog lika. lepo oseća čak i ovde. Nije
portreta sa Delosa na tabli u boji 7. Rečitija suprot- potrebno napominjati da te osobine nije bilo u vo-
nost skoro se ne da zamisliti; obe se odlikuju krajnjom štanim predačkim kipovima; ona se pojavila kad su
s ličnošću s originalom, a ipak izgledaju kao dva po- one bile prenete u menner, postupkom koji ne samo
sebna sveta. Dok helenistička glava ostavlja na nas što je kipove predaka učinio trajnim vet ih je
utisak svojim utančanim poimanjem psihologije mo- monumenta1izovao i u duhovnom smislu. Pa ipak,
dela, rimska nam na prvi pogled izgleda samo kao mermerne glave zadržale su karakter zabelcženih
podroban izveštaj o topografiji lica - pa izgleda podataka, vizuelnih dokumenata, štO je značilo da
da karakter modela izbija na površinu samo slučajno. se slobodno mogu ponavljati; ono što je bilo važno bio
Ali to ipak nije tačno: bore su verne originalu, bez je samo . teksu lica, a ne .rukopiSt umetnika koji
sumnje, ali ih je vajar obrađivao biranim nagl~a­ ga je zabeležio. Glava na slici 222, koja ostavlja
vanjem koje treba da nam dočara jednu specifično tako snažan utisak, i sama je kopija, načinjena oko
rimsku ličnost - ozbiljnu, mrgodnu, čelične volje u pedeset godina kasnije nego original koji je izgu-
svom izvršavanju dužnosti. To je .praotački like stra- bljen; isti je slučaj i sa dvojicom predaka na slici
hovitog autoriteta, a brižljivo zapažene pojedinosti 223 (razlike u stilu i obliku poprsja ukazuju na to da
lica kao da su biografski podaci koji ovu praotačku je original glave levo oko trideset godina stariji nego
sliku izdvajaju od drugih. U njenom osobenom duhu drugi). Taj nedostatak smisla za jedinstvenost origi-
ogleda se prastari rimski običaj; kad bi umrla glava nala, koji se lako shvata u kontekstu njihovog predač­
porodice, pravili su voštanu sliku njegovog lica, koja kog kulta, možda će nam pomoći i da objasnimo zaštO
se potom čuvala u speci jalnom udubijenju u zidu ili se kod Rimljana razvio tako nezasitan prohtev za
porodičnom oltaru. Pri pogrebu su ove glave pre- kopijama čuvenih grčkih deJa.
daka nošene u povorci. Videli smo korene ove vrste Kad se približimo vladavini Augusta (27. pre
obožavanja predaka u primitivnim društvima (upor. n. e. - 14. n. e.), naći ćemo jednu novu struju u
sl. 19, 24-29); patricijske rimske porodice uporno rimskoj portretnoj umetnosti, koja dostiže vrhunac
su ga se držale sve do carskoga doba. Ove slike su, u kipovima samog Augusta, kao, na primer, u pre-
naravno, bile samo zabeleženi podaci a ne umetnička krasnoj stami iz Primaporte (sl. 224, 225). Na prvi
dela, i zbog nepostojanosti voska verovatno nisu tra- pogled možda nećemo bili sigurni da li ona pred-
jale duže od nekoliko desetina godina. Tako je želj a stavlja boga ili ljudsko biće, a ta sumnja je potpuno
da ih vide ponovljene u menneru sasvim prirodna, na mestu, jer figura i treba da predstavlja oboje.
ali je potražnja porasla tek u početku I veka pre n. e. Tako ovde na rimskom tlu srtćemo shvatanje koje
Možda su patriciji, osetiV§i da ie njihov tradicionalni nam je poznato iz Egipta i sa Bliskog istoka: shvatanje
vodeći položaj u opasnosti, poželeli da se malo vi.še o božanskom vladaru. Ono je dOlJpelo u grčki svet
razmeću pred javnošću svojim precima, smatrajući u IV veku (v. str. 11 5); prisvoj io ga je Aleksandar
da je to način da nagiIlSe starinu svoje loze. To je, Veliki, pa i njego\"i naslednici, koji su za uzor uzimali
nesumnjivo, namena statue na slici 223, isklesane njega. Oni su ga predali Juliju Cezaru i rimskim
otprilike pola veka kasnije od prethodnog primera. imperatorima, koji su najpre podsticali obožavanje

226. Ani Pads, Rim.


IJ-9.pTen.!:.
svoje ličnosti samo u istočnim provincijama, gde Velikog (upor. sl. IS7). Pa ipak, lice je nedvosmi-
je "era II božanskog ,'Iadara predstavljala davno sleno pomet, uzvišen ali jasno individualan, što
uć\Tšćenu tradiciju. Ideja da se caru da nadljudski ćemo lako utvrditi poreden jem s mnogim drugim
rast kako bi se na taj naćin povećao njegov autoritet Augustovim portretima. Svaki Rimljanin bi ga od-
ubr7.o je postala zvanična politika. Iako je August mah prepoznao jer ga je poznavao s novca i bezbrojnih
nije sprovodio tako daleko kao njegovi naslednici, drugih predmeta na kojima je bio predstavljen. U
statua iz Primapol1e ga prikazuje obavijenog atmos- stvari, imperatorov kip ubrzo je stekao simbolično
ferom božanstva. Pa ipak, uprkos herojskom, idea[i- značenje nacionalne zastave. Posledica takve masov-
zovanom telu, statua odiše jednim očigledno rimskim ne produkcije bila je štO je njihova umetnička vred-
duhom; imperatorov gest poznat nam je sa figure nost retko kada bila visoka, osim kada su portreti
Aula Metela, a odeća, uključujući i bogate alego- bili rađeni pod vladarevim ličnim pokroviteljstvom.
rijske motive na grudnom oklopu, odlikuje se kon· Carska umetnost, medutim, nije bila ograničena
kretnošću po'Tšine materije koja II nama izaziva samo na portrete. Imperatori su isto tako oveko-
stvarni osećaj dodira tkanine, metala i kože. Pa i vetavali svoje najznamenitije podvige u narativnim
glava je idealizovana, ili, možda bolje rečeno, .hele- reljefima na monumentalnim oltarima, slavolucima
nizo\'ana«; sitni detalji fizionomije su potisnuti i stubovima. Slične scene PO.mate su nam sa starog
a usredsredena pM'nja na oč i daje joj onaj madahnu- Blisko!! istoka (v. sl. 76, 83, 92), ali ne i iz Grčke
ti. pogled kakav nalazimo na portretima Aleksandra lstOrijski događaji - to jest događaji koji su se odi-
grali samo jedanput i u jednom određenom vremenu
i mestu - nisu bili tema klasične grčke skulpture;
ako je trebalo proslaviti uspomenu na pobedu nad
Persijancima. onda je ova predstavljena posredno,
kao borba Lapita i Kentaura ili Grka i Amazonki
- dakle, kao mitski događaj izvan vremena i prostora.
ćak i u helenističko doba zadržalo se ovo shvatanje,
iako ne više tako dosledno; kada su kraljevi Per-
gama slavili pobede nad Galima, ovi drugi su bili
predstavljeni verno (sl. 171). ali u tipičnoj pozi po-
raza, a ne u okviru jedne od ređene borbe. Grčki
slikari, s druge strane. prikazali su istorijske događaje
kao što je birka kod Salaminc veC sredinom V \·cka.
iako ne znamo u kojoj su meri te slike bile rađene
u pojedinostima. Rimski pisac Plinije kaže da je Fi-
lok~en iz Eritreje kraj cm IV veka naslikao pohedu

gorf: 227. Fragmfnt iS1OČnog friza


Panenon3. Oko 440. pre n. c.
Mermer, \"isina 1,09 m.
Louvre, Pariz

d(S1w: 228. Carska pqt:orlw,


deo friza sa Arc Pacis. Mermer,
\·isina.l,60 m
Aleksandra Velikog nad Darijem kod Isa; odjek
ove slike možda je sačuvan u čuvenom mozaiku
iz Pompeje (v. sl. 243). I u Rimu su bili slikani is·
torij ski događaji počev od III veka pre n. e.; pobe-
donosni vojskovođa narediv30 bi da se njegova ju·
načka dela naslikaju na pločama koje su nošene u
trijumfalno; povorci ili bi ih izložio na javnim mesti·
ma. Ove slike kao da su se, odlikovale prolaznoŠĆu
oglasa koji obavcltava o podvizima heroja. Nijedna
od njih se nije sačuvala. Negde, tokom poslednjih
godina republike - ne znamo tačno kada - privre-
mene predstave ovakvih dogadaja počele su da dobijaju
monumentalni;i i trajniji oblik, ne više slikan, već
vajan i vezan za građevinu koja je trebalo da traie
večito. Tako je bilo pripremljeno oruđe za glorifi·
kadju carske vladavine i carevi se nisu ustručavali
da ga naveliko koriste.
Kako je vodeći motiv njegove vladavine bio mir,
August je voleo da bude prikazan na spomenicima
kao .vladar mira«, a ne kao pobedanosni vojni heroj. 229. Dekoracija u !tuku sa tavanice
Naj\'užniji od ovih spomenik bio je Ara Pads (Oltar jedne rimske lcućt. Krai I \'eka pre n. e.
mira). čija je izgradnja izglasana u rimskom Senatu Museo deUe Tenne, Rim
13. godine pre n. e. a završen je nekoliko godina kas·
nije. Verovatno je identičan soharom Augustovog
doba, bogato ukrašenim skulpturama, koji danas
nosi to ime. (Neki njegovi deJovi bili su nađeni joo
u XVI veku, ali je upotpunjen tek 1938. g.). Citava
ova građevina (sl. 226) podseća na pergamski oltar
iako mnogo manjih dimenzija (upor. sL 178, 179).
Na zidu koji ograđuje sam oltar jedan monumentalni
friz slika alegorijske - legendarne scene isto kao i
svečanu povorku koju predvodi sam imperator. Ovde
je .he l enistički t stil, koji teži ka klasičnom, dostigao
svoj najviši izraz. ZatO je poučno uporediti friz sa
Are Pacis (sl. 228) sa pamnonskim (sl. 144, 277).
Samo njihova neposredna konfrontacija pokazaće
koliko su oni, u stvari, različiti i bez obzira na sve
površne sličnosti. Partenonski friz pripada jednom
idealnom vanvremenskom s\'etu; nj egova tema je
povorka koja se odigrala u dalekoj mitološkoj prošlo·
sti, izvan granica čovekovog sećanj a. Ono što ovaj
friz čini celinom jeste veličanstVeni, svečani ritam
samog rituala, ne njegove promenljive pojedinosti.
Na Ari Pacis, nasuprot tome, vidimo jednu odre·
đenu povorku koja slavi jedan poseban događaj -
verovatno početak gradenja samog oltara 13. godine
pre n. e. - idealizovan toliko da oživi ndto od one
svečane, vanvremenske atmosfere koja obavija po-
vorku na Partenonu, ali ipak pun stvarnih pojedinosti
jednog događaja koji se pamti. Učesnici, ukoliko
pripadaju carskoj porodici, rađeni su s namerom da
budu identifikovani kao portreti, uključujući i decu
odevenu u minijaturne toge, ali suviše mladu da shva· 230. Alegorijska i omamentalIlI ploča sa Are Pacis
te značaj samog trenutka: obratite pažnju na tO kako
detačić u središtu grupe vuče ogrtač mladića koji
ide pred njim, dok mu drugi, malo starijeg uzrasta,
s osmehom govori kako treba da se ponaša. Rimski izgledaju kao utonule u kamen (kao žena na levoj
umetnik pokazuje, takođe, mnogo vije brige za dubinu strani, čije se lice pomalja preko ramena mlade maj·
prOStora nego njegov prethodnik iz klasične Grčke; ke pred njom). Isto interesovanje za prostor javlja
umekšavanje pozadine rdjefa, koje smo prvi put se JO! jače na ploči s alegoričnom temom na slici 230,
opazili na Hegesinoj steli (sL 165), ovde je tako usa· koja prikazuje Majku Zemlju kao otelovljenje ljudske,
vršeno da nam figure koje su najudaljenije od nas žh'otinjske i biljne plodnosti, kojoj s obe strane stoje

RIMSKA UMETNOST I 143


231. Pljalka,lje hrama
u jlrv.sa/imll, reljef na
Tito\·omslavolulcu,Rim.81.g.
Mermer visina 2,40 m

personifikacije vetrova. Ovde su figure uokvirene nižoj zoni naše slike vide se dva krilata genija s bilj-
stvarnim predelom u kome vidimo stene, vodu j nim ornamentom; ovde je dubina brižljivo izbegnuta
vegetaciju; a neispunjena pozadina očigledno označa ­ jer ova zona pripada okviru. Iznad nje vidimo ono
va prazno nebo. Da li je ovakva slikarska obrada pro- što je uokvireno; to se može opisati jedino kao &slika
stora helcnistički ili rimski pronalazak, ostaje pred- slikana u reljefu,; idilični predCQ sav od ljupkosti
met za raspravljanje. Medutim, van svake je sumnje i pun atmosferske dubine, mada je prostor ovde više
helenistički izgled triju personifikacija, koje tako nagovešten nego jasno određen. Sve to ostavlja utisak
predstavljaju ne samo različit nivo stvarnosti yet i slikane dekoracije (v. sl. 245).
jedan drugi - i manje izrazito rimski - stil različit Prostorni kvaliteti reljefa sa Are Pacis dostigli su
od stila carske povorke. Akantov ornament na pila- najpotpuniji razvoj na dvama velikim narativnim
strima i donjem delu zida, s druge strane, nema pa- reljefima na slavoluku podignutom 8J. godine da bi
ralele u grčkoj umetnosti, mada sam motivakantusa se proslavila uspomena na pobede imperatora Tita.
vodi poreklo iz Grčke. Oblici biljke su čudesno ljupki Jedan od njih (sl. 231) prikazuje dCQ trijumfalne
i živi, ali kompozicija kao celina, zbog naglaska na povorke kojom je proslavljeno osvajanje Jerusalima;
potpunoj simetriji, ipak ne narušava disciplinu po- u prikazanom ratnom plenu su i sedmokraki s\'ećnjak
vršinske dekoracije i tako služi kao efektan kontrast i drugi sveti predmeti. I mada je površina oštećena,
za prostorno zam~ljene reljefe u gornjem delu. pokret jedne gomile figura u dubini još uvek zadiv-
Ista ta suprotnost plitkosti i dubine javlja se u štU- ljuje svojom ubedljh·ošću. Sa desne strane, povorka
ko dekoraciji na rimskoj kući, jednom uzgrednom se okreće od nas i iščeza\'a kroz slayoluk postavljen
ali prekrasnom proizvodu augustovske ere (sl. 229). koso prema ravni pozadine, tako da samo njego\'a
Modelovanje, kao što odgovara materijalu, sas\'im bliža polovina izbija iz pozadine - radikalno ali
je fino i ovlašno, aH značenje praznih površina na upečatljivo rešenje. Na parnjaku ovog reljefa (sl.
kojima je primenjeno menja se u velikoj meri. Na 232) izbegnuti su ovakvi opiti, iako je broj slojeva

232. Ti/ov trijumf,


reljef na Titovom
slavoluku
reljefa i ovde isto toliko veliki. Mi takođe osećamo Druga traka prikazuje Trajana kako govori voini-
da njegova kompozicija od~e nekom čudnom ne- cima (Jevo) i g rađenje utvrđenja; a treća, gradnju
pomičnošcu, iako je to prosto drugi deo one iste logora i mosta, dok rimska konjica (desno) kreće
povorke. Razlika po svoj prilici potiče od reme, u izviđ31lje. Na četvrtoj traci Trajanovi pešaci pre-
a to je sam imperator na dvokolicama, nad čijom laze gorsku bujicu (sredina); s desne str31lt:, impera-
glavom venac drži krilata Pobeda koja stoji iza nje- tor drži g(wor svojim trupama pred jednom dačkom
ga. Vajareva prva briga bila je očigledno da da jednu tvrđavom. Ovi prizori su prosečni uzorci; među sto
utvrđenu sliku, a ne da održi povorku u pokretu. pedeset pojedinačnih epizoda stvarna bitka se javlja
Počnemo li samo da .titamo_ carske dvokolice i fi- veoma retko, dok je geografskim i političkim vido-
gure koje ih okružuju u pojmovima stvarnoga prosto- vima, kao i vidovima pozadinskih vojnih službi ovog
ra, postajemo svesni kako su čudno protivTeČni pro- pohoda posvećena podrobna patnja, isto kao i u ču­
storni odnosi: četiri konja, prikazana u strogom pro- venom Cezarovom izveštaju o osvajanju Galije. Samo
filu, kreću se u pravcu paralelnom sa donjom ivicom u jedno drugo doba videli smo ovako prozaimo vi-
ploče, ali kola nisu tamo gde bi trebalo da budu kad zuelno predstavljanje vojnih operacija: na asirskim
bi ih konji stvarno vukli. Staviše, tela imperatora reljefima kao što ie reljef prikazan na slici 83. Je li
i većine drugih figura data su frontalno a ne iz profi- postojala direktna veza izmedu njih? I, ako jeste,
la. Reklo bi se da su to bile utvrdene konvencije za kakva je bila? Na ovo pitanje teško je odgovoriti,
predstavljanje imperatora u trijumfu, koje je naš naročito stoga Što ne postoje kopije rimskih prethod-
umetnik morao poštovati iako su protivrečne nje- nika naših reljefa: ploča s predstavama vojnih osvaja-
govo; želji da stvori onaj neprekidni pokret u prostoru, nja koje su bile nošene u trijumfalnim povorkama
Što mu je tako lepo po§lo za rukom na slici 231. (v. str. 143), U svakom slučaju, spiralni friz Trajano-
Da je cilje\'e imperijalne umetnosti, narativne vog stuba bio je nov i složen okvir za istorijsko pri-
ili simbolične, bilo katkada nemoguce pomiriti s rea- tanje, koji je postavljao velike zahteve i koji je va-
lističkom obradom prostora postaje u punoj meri jaru nametaO nekoliko teških uslova: pošto uz njih
očigledno na Trajanovom stubu, podignutom 106- nije bilo natpisa koji bi ih objašnjavali, slikarski
-113, godine u čaSt imperatorovih pobedonosnih
pohoda protiv Dačana (nekadašnj ih stanovnika Ru-
munije). Usamljeni, slobodno postavljeni stubovi 233. Donji deo Trajanovog ~tuba, Rim.
služili su kao komemorativni spomenici počev od 106-11 3. Mermer, visina uake reljefa oko 1,27 m
helenističkog doba; njihov najudaljeniji iZvor možda
su bili egipatski obelisci. Trajanov stuh odlikuje se
ne samo \'elikom visinom (38 m uk1jučujući i osno-
vu) već i neprekidnom spiralnom trakom reljefa koji
pokrivaju njegovu površinu (sl. 233) i pričaju s ep-
skom širinom istoriju dačkih ratova. Stub je bio
krunisan statuom imperatora (un~tenom u srednjem
veku), a baza je služila kao grobnica za njego\' pepeo.
Karl bismo mogli odmotati traku s reljefima, otkrili
bismo da je duga preko 190 m, što predstavlja dve
trećine ukupne dužine frizova sa m3uzoiej3 u H3ii-
karnasu, i što je mnogo duže od partenonskog frizu.
Ali po broju figura i gustini pripovedanja, ovaj friz
predstavlja najambiciozniju kompoziciju friza dota-
da.šnjeg3 staroga Svet3. On3 je u isto vreme i najveći
promašaj, jer gledalac mora da .trči oko stuba kao
cirkuski konjt (da se poslužimo zgodnim opisom
jednog naučnika) ako želi da prati priču; stigne li
do četvrtog ili petog zaokreta, osetićemo da ga je sa-
vladalo bogatstvo pojedinosti ukoliko nema dog\ed.
Covck se pim kome je bio namenjen ovaj složeni
slikarski opis. U rimsko doba ovaj spomenik pred-
st3\'\;ao je središte omanjeg dvorišta koje su okruža-
vale javne građevine visoke bar dva sprata, ali ni
to ne daje potpun odgovor na naše pitanje niti objaš-
njava očigledni uspeh stuba, koji je poslužio k30
uzor za više drugih stubova istog tipa. Ali pogledajmo
izbliže prizore koji se vide na našoj ilustraciji: u
sredini najniže truke vidimo gornji deo krupnog
retnog boga koji predstavlja Duna\'; s leve strane
nalazi se nekoliko rečnih čamaca natovarenih ko-
morom i rimski grad na stenovitoj obali; s desne,
rimska vojska prelazi reku preko pomonskog mosta.
levu: 234. 2tmki porlrt l. Oko 90. Mermer, prirodna
ve!Jčina. Kapitalski muzej, Rim

diJle: 235. YIIPtJrij(J1l. Oko 15. Mermer, prirodna


\·c!Jčina. Mu$eO dclle Te:me, Rim

izveštaj morao je biti štO jasniji i sam po sebi dovo-


ljan, ~to je značilo da je prostorni okvir svake epizode
morao biti veoma brižljivo izrađen; morao se sačuvati
vizuelni kontinuitet a da se pri tom ne prekine unu~
trašnja povezanost pojedinih prizora; a stvarna du-
bina klesanja morala je da bude mnogo manja nego
na reljefima kakvi su bili na Titovom slavoluku,
inače bi senka istaknutih delova učinila da scene odoz-
do postanu nečitke. Kaš umeUlik je rdio ove probleme
s očiglednim uspehom, ali po cenu žrtVovanja i naj~
manjih ostataka iluzionističke prOStome dubine. Pre-
deo i arhitektura svedeni su na skraćene .kulise., a
de na kome figure slOje nagnuto je nagore. Sva ova prvi car iz roda Flavijevaea, "ojnik koji je došao na
rešenja \'eć su bila primenjivana na asirskim nara- vlast POŠto je uzareva (Augustova) loza izumrla.
tivnim reljefima; ovde ona joo jednom dolaze do svo- On je verovatno na ideju obožavanja imperatora
jih pra\·a, nasuprot tradiciji skraćh·anja i produblji- gledao sa dosta skeprici7.ma. (Kažu da je na samrti
vanja prostora. t; toku sledeće dve stotine godina rekao: . Izgleda da ću uskoro postati bog.). Njegovo
oni će potpuno preovladati, a mi ćemo se naći na pragu skromno poreklo i jednosta\·an ukus ogledaju se možda
srednjovekovne umetnosti. U tom pogledu, reljefna u antiaugustovSkom republikanskom duhu njego\·ih
traka na Trajanovom stubu čudnovato nam proriče portreta. S druge strane, meko dati oblici, s naglas-
kraj jedne i početak sledeće ere. kom na građi kože i kose, tako su grčki da nas od-
Ara Pacis, Tito\, slavoluk i Trajanov stub su spo- mah podsećaju na zavodljivu tehniku Praksilela i
menici od prvorazrednog značaja za umetnost car- njegove škole. Sličnu oplemenjenost osetamo i na
skog Rima, u vreme kada je bio na vrhuncu moći. površinama ne!ito malo mlađeg ženskog poprsja
IzMojiti podjednako značajna dela medu portretima (sl. 234), ....erovatno najprefinjenijeg ženskog pometa
istog perioda je malo teže; njihova proiz\odnja bila u čitavom rimskom vajarstVU. Ljupki nagib gla\·e
je zamašna, a u raznolikosti tipova i stilova ogleda i pogled krupnih očiju izraz su nežnog s:mjalačko.c
se sve složeniji karakter rimskog društva. Ako pos- rasr<Jložcnja; a k.ako je samo efektno istaknuta s,·i-
matramo tradiciju predaČkih kipova i grčkom umet- lenkasta mekoća kože pomoću spirainih kon·dža
nošću nadahnuti portret Augusta iz Primaporte pomodne frizure ! Prekrasna gl3\·o Trajanova (sl. 236:
kao suprotne krajeve jednog niza, naći ćemo lako iz 100. godine drugo je remek-delo portretnog \"3-
skoro sve varijetete dobijene ukritanjem izmedu janfVa. Kieni čvrsti, okrugli oblici podsećaju na Au-
njih. Divna glava imperatora Vespazijana (oko 75. go- guSta iz Primaporte, isto kao i zapovednitki pogled
di!'\e) jeste zgodan primer za to (sl. 235); on je bio očiju, pojačan jako isturenim obrvama. Iz lica zraa

146 RIMSKA UMETNOST


neka čudna osetajna snaga koju je tdko definisati
- ndto nalik na grčki patos pretvoren u rimsku
plemenitost karaktera.
Trajan se još povinovao prastarom rimskom obi-
čaju brijanja. Njegovi naslednici, nasuprot niemu,
prihvatili su grčku modu nošenja brade, što je bio
jO! jedan spoljašnji znak divljenja prema helen-
skom nasleđu. Zato nas ne iznenađuje ŠtO nalazimo
jednu snažnu novoaugustovsku klasicističku struju,
če~to čudno hladnog, fonnalnog karaktera, u skulp-
turama II veka, osobito za vlade Hadrijana i Marka
Aurelija. Obojica su bili ljudi skloni samoposma-
tranju i duboko zainteresovani za grčku filozofiju.
Ove osobine osećamo i u konjaničkoj statui Marka
Aurelija (sL 237), koja je znamenita ne samo zato
što je jedini sačuvani primer ove vrste spomenika,
vec i kao jedna od malog broja rimskih statua koje
su ostale na svom mestu tokom srednjeg veka. Ko-
njanički kip koji prikazuje imperatora kao svemoć­
nog gospodara zemlje bio je čvrsto ustanovljen tra-
dicijom još od onda kada je Julije Cezar dozvolio
da se jedna takva njegova statua podigne na Julije-
vom forumu. I kip Marka Aurelija trebalo je da ka-
rakteriše imperatora kao uvek pobedonosnog, jer
se nekada ispod desne prednje noge konja (prema

236. Traian. Oko 100. Mermer, prirodna veličina.


Muzei,Ostija

237. Konjanilka$talua
Marka Aurilija.
161-180.8[0=,
veličina veČl. od prirodne.
Piazza del Campidoglio.
Rim
gOrt: 238. Filio Artlbl]tlllill. 244-249.
Mermer, prirodna veličina. V.tikanski mutci. Rim
dema: 239. MuJkl'porlrtl (verovatno P!otin).
Kraj 111 veka. Mermer, prirodna ~·cLitina.
MUlci,05tija

sredniovekovnim izvorima) nalazila mala zgrčena pri- je da agonija rimskog $\'eta nije bila samo fizička,
lika vezanog varvarskog poglavicc. Cudcsno živ i već i duhovna. StO je rimska umetnost bila u stanju
snaj.an konj izraz je ratničkog duha. Ali sam impera- da stvori lik čoveka koji otelovlja\'a ovu krizu, može
tor. bez oružja i oklopa. predstavlja sliku stoičkog se pripisati njenoj trajnoj životnoj snazi. Pogledajmo
samoodrieanja - on je nosilac mira. a ne ramik i nova plastična izra7.ajna sredstva kojima je ost\·a·
heroj. A on je zaista tako i video sebe i svoju vladavinu rena snaga ovih ponreta: pre svega, zadivljeni smo
(161- 180.,.). načinom kako je iZraz usrl-dsreden u očima, koje kao
To je bio mir pred olu;u. Treći vck je video car- da gledaju u neki nevidljivi ali snafan nagoveštaj
stvo u skoro neprekidnoj krizi. Varvari su ugroža- zla. Urezane linije dužice i iznušene zenice, izumi
vali njegove granice (v. str. 66). dok su unutrašnji kojih nije bilo na ranijim ponretima, služe da od-
sukobi potkopavali autoritet carskog zvanja. Održa- rede pravac pogleda. Pa i kosa ic data na skroz ne-
vanje na prestalu je postalo pitanje gole snage, klas ičan način, kao kapa od neke tkanine ko ja tesno
a nasleđivanje prestola uhistvom utvrđen običaj; pri janja uz glavu; umesto da je zaraslo u bradu, Ike
timperatori-vojnici. - plaćenici iz z:lbačenih pro- je nekako čudno neobrijana, a taj utisak je dobijen
vincija imperije - redali su se jedan za drugim u time ~to su površine donjeg dela lica kratkim ud:lt-
kratkim razmacima. Punreti nekih od ovih ljudi, cima dJeta učiniene nt:ravnima.
kao tto je Filip Arabljanin (sl. 238) koj i je vladao od NeSto kasnij i portret, koji verovatno predstavlj a
244. do 249. godine, spadaju medu najsnažnije por- poznogrtkog filozofa Platina, nagovdtava jedan druk-
trete u čitavoj istorij i umetnosti. Realistićoost nji- čiji vid krize III veka (sl. 239). P]minova misao -
hovih lica je nepomirlj iva kao i realističnost republi- apstraktna, spekulativna i snažno obojena misticiz·
kanskih pometa. ali je njegov cilj u izrazu. a ne u mom - označavala je Udaljavanje od ovozema\iskih
dokumentu: sve mraćoe snasti ljudske naravi - strah. briga, stoji bliže srednjem vcku nego klasičnoj
podozren je, svirepost - ovde odjednom stoje Ot- tradiciji grčke filozofije. Ona je petekl:) iz istog onog
krh'ene, s neposrednošću koja je skoro neverovatna. nlspeložt:nja koje je, na popularnijem nivou, našlo
!'\a licu imperatora Filipa ogleda se sva surovost izraza u ~irenju istočnjačkih kultova misterija po ce-
nJego\'og vremen:). A ipak. ono u nama na neki čudan lom rimskom carstvu. U kojoj je meri pouzdana slič­
natin budi sataljenje. OsećaJno psiholo§ku obnaže- nOSt našeg portreta s originalom. teško je reći; as-
nost kojom odiše i kuja nas podseća na neko divlje ketske crte lica, prodorne oči i visoko če lo mogu lako
stvorenje, pritcšnjeno i osuđeno da umre. Očigledno biti verniji portret duhovnih osobina nego spoljaš-

148 I R I MS KA UMETNOST
njeg izgleda. Prema rečima njegovih biografa, Plotin
je u tolikoj meri prezirao nesa\'f~enstvo fizičkog
sveta da uopšte nije hteo da ima portret. Telo je,
tvrdio je on, dovoljno nezgrapna slika prave, duhovne
litnosti; čemu se onda mučiti oko toga da napravi-
mo još nezgrapniju .sliku slikec?
Ovakvo gledište predskazuje kraj portretne umet-
nosti onakve kakvu smo dotle poznavali. Ako je
fizička ~ Iičnost bez vrednosti, portret ima značenje
samo kao vidljivi simbol duhovne ličnosti. U okvi-
rima ovakvih sh\'atanja moramo ocenjivati glavu
Konstantina Velikog, prvog imperatora hrišćanina
i reorganizatora rimske države (sl. 240). Ona je prvo-
bitno pripadala kolosalnoj statui koja je stajala II
Konstantinovoj bazilici. Možemo je nazvati nad-
ljudskom, ne samo zhog njenih ogromnih dimenzija,
već možda mnogo više zbog toga što je to slika car-
skog ve ličanstva. Ogromne, ozarene oči, masivno,
nepokretno lice, ne govore nam mnogo o Konstan-
tinovom stvarnom izgledu, ali nam govore veQma
mnogo o tome kako je on gledao na sebe i na svoje
uzvišeno zvanje.
Konstantinovo shvatanje sopstvene uloge jasno
se ogleda u njegovom slavoluku (sl. 241), podignu-
tom u blizini Koloseuma 312-315. godine. Jedan
od najveći h i naj složenijih u svojoj vrsti, ukr~en
je najvećim delom skulpturama uzetim sa starijih
spomeT!ika carskog doba. Cesto se govorilo o ovome
kao o postupku koji je bin nametnut žurbom i žalos-
nim stanjem vajarskih radionica u Rimu u to dot'la.
MoMa su ove činjenice odig-rale neku ulogu, ali oči­
gledno je da iza načina na koji su starija dela odahrana
i upotrebljena postoj i svesno i brižljivo razmotren 240. Konslanlin Veliki. Početak IV veka.
plan. S\'a ova dela potiču od jedne po\'ezane grupe Mermer, visina 2,44 m. Kapitolski muzej, Rim
spomenika, onih koji su bili posvećeni Tr:ljanu, Ha-
drij anu i Marku Aureliju, pa su i portreti tih impe-
ratora bili sistematski prerađeni u Konstantinove
portrete. Zar to ne pokazuje da je Konstantin gledao specijalno za njega; takav je friz nad bočnim otvori-
na sebe kao na obnovitelja rimske slave, zakonitog ma. Ovi reljefi nam prikazuju novi, konstantinski
naslednika tdobrih imperatoraf drugog veka? Sla- stil u punoj snazi. Ako uporedimo medaljone na slici
voluk takođe sadrži i izvestan broj reljefa načinjenih 242, isklesane u doba Hadrijana sa reljefima nepo-
sredno ispod njih, suprotnost je tolika da bi se reklo
da pripadaju dvama različitim svetovima. Prizor
prikazuje Konstantina, po ulasku u Rim 312. ga-
241. KonmntinovsJavoJuk,Rim. 312-315. dine, kako sa govornice na fo rumu drži govor senatu
i narodu. Prvo Što zapažamo ovde jeste izbegavan;e
svih onih mnogih izuma koji su se javili počev od
V veka pre n. e. i koji je trebalo da stvore utisak
prostorne dubine; ovde nema kosih linija, nema
skraćivanja, već samo jedva primetno mreškanje
pokreta među gomilom koja ga sluša. Arhitektura
je spljoštena uz pozadinu reljefa, koja tako postaje
jedna čvrsta, neprobojna po\T~ina. Govornica i na-
rod na njoj i pored nje predstavljaju drugi isto tako
plitak sloj - drugi red figura pojavljuje se samo
kao niz glava iznad glava prvoga reda. Same figure
nekako čudno podsećaju na lutke: glave su veoma
velike, dok tela ne izgledaju samo patuljasta (zbog
debelih, zdepastih nogu), već i sasvim neraščlanjena.
Mehanizam conrrappcsra je potpuno i~čezao, tako
da ove figure više ne stoje slobodno i zahvaljujUći
sopstvenom mišićnom naporu; naprotiv, čini se kao

RIMSKA UMETNOST I 149


da \'ise na nevidljivim užetima. Sve ove osobine prikazan sasvim s lica (glava mu je na žalost odbi-
koje smo dosada opisali su u suštini negativne kada jena), dok sve ostaJe figure okreću glavu k njemu
se o njima sudi sa klasičnog gledišta: one predstavljaju da tako izraze svoju zavisnost. Da je frontaln i stav
gubitak svega što je bilo tdko stečeno - vraćanje zaista položaj veličans tva. rezervisan za suverene,
na ranije primitivnije stupnjeve izraza. Ali ovakvo božanske ili ljudske, oštroumno je prikazano figu-
prilaženje neće stvarno doprineti našem razume- rama u sedeCem stavu na uglovima govornice. je-
vanju novog stila. Konstantinski reljef ne može dinima koje su nam okrenute neposredno licem:
se tumačiti nedostatkom spretnosti, jer je isuviše te figure su statue imperatora - istih onih tdobrih
dos1edan samom sebi da bismo ga smatraH za neu- care\'al koje srećemo i na drugim mestima na ovom
mcšan pokušaj podražavanja starih rimskih reljefa. slavoluku, Hadrijana i Marka Aurelija. Ako se pos-
Ali ne možemo ga gledati ni kao povratak arhaj- matra na ovaj način, naš reljef se pokazuje kao smelo
skoj umetnosti, jer u pretklasično doba nema dela i originalno delo. On je preteča jednog novog načina
koje bi ličilo na ovo. Ne, konstantinski vajar si- gledanja koje će poStati osnova za razvoj hri.šćanske
gurno je imao pred očima svoj sopstveni novi cilj. umetnosti.
Možda ćemo se najvi.še približiti objašnjenju ako
naglasimo jednu od glavnih cTta našeg reljefa: ose- SLIKARSTVO
ćanje da je sam po sebi dovoljan. Prizor popunjava
povriinu koja je bila na raspolaganju. j to je po- Moderan gledalac, bio stručnjak ili amater, sklon
punjava potpuno (obratite pažnju na 10 kako su sve je da u slikarstvu vidi najuzbudljiviji i najzagonet-
zgrade u pozadini načinjene tako da imaju istu vi- niji vid umetnosti za rimske vladavine - uzbudljiv
sinu). ali je izbegnut svaki nagovdtaj da se one pro- jer predstavlja jedinu veliku grupu starog slikarstva
dužuju i izvan okvira. Kao da se naš umetnik pitao: posle etrurskih zidnih slika i jer njen veO deo. bu-
tKako da smestim na p loču čitav ovaj složen ce- dući otkriven tek u moderno doba, ima svu draž
remonija1ni događaj? Da bi tO učinio, on je svetu nepoznatoga; zagonetan zato ~to o njemu znamo
pojava nametnuo jedan apStraktni red: srednja tre- mnogo manje nego o rimskoj arhitekturi ili vajarstvu.
ćina zone određena je za go\'ornicu sa Konstantinom Sačuvani materijal, sa vrlo malim izuzecima, pripada
i njegovom najbližom okolinom, ostatak za slušaoce strogo ograničenom području; skoro sav se sastoji
i zgrade koje identifikuju Forum romanum kao po- od zidnih slika a znatna većina tih slika potiče iz
zornicu zbivanja (ove se sve raspoznaju, iako su nji- Pompeje, Herkulanuma i drugih naselja zatrpanih
hovi odnosi i razrnere bili drastično pri lagođeni ok- prilikom erupcije Vezuva 79. godine, ili iz Rima
viru). Simetrična kompozicija mu takođe omogu- i njegove okoline. Njihovi datumi postanka obuhva-
ćuje da jasno prikaže jedinstveni položaj imperatora. taju raspon od nešto manje nego dve stotine godina
Konstantin ne zauzima samo tačno središte; on je od kraja l veka pre n. e. do kraja l veka n. e.; ~ta je

242. Medaljoni (117-138) i friz (početak IV \'cb), detalj sa KonsLantinovog s!a\'oluka


243. Poralmi Persija1lci pod Darijem
iz Bitlu kod ba. Kopija u mozai ku
jedne hdeni~ti~ke slike.
Siri na prikazanog dela oko 3,20 m.
Narodni muzej. Napulj

bilo pre ili posle toga ostaje uglavnom stvar naga- grčkih statua rađenih za rimsko tržište. Ona pri pada
đanja. A kako nemamo klasičnih grčkih ili heleni- specijalnoj klasi frobe za skupljačc., koja nije nimalo
stičkih zidnih slika, problem izdvajanja rimskog ele- bolji predstavnik rimskog slikarstva u celini nego
menta nasuprot grčkom je mnogo teži nego u vajarsrvu mozaik s Aleksandrom Velikim . Pitamo se, štaviše,
i arhitekturi. da li je u klasičnoj atinskoj umetnosti uopšte pOSto-
Niko neće sporiti da su se grčke kompozicije ko- jalo nešto ovako razvodnjeno? Nije li to bio, možda,
pirale i da su uvoženi i grčki slikari i slike. Ali je neki pozni movaat ički , izum radi zadovoljenja ukusa
broj primeraka na kojima se to može prikazati zaista' izvesnog broja rimskih znalaca?
veoma mali. Razmotrimo sada dva od njih. Na Najranija faza rimskog zidnog slikarstva, poznata
jednom mestu ranije pomenuli smo Plinijev podatak iz malog broja primera iz II veka pre n. e., poka-
o jednoj grčkoj slici s kraja IV vek pre n. e., na zuje jasnu povezanost sa helenističkim svetom, jer
kojoj je prikazana bitka kod Isa (v. str. 143). Ista je bila otkrivena u istočnom Sredozemlju. Na ža-
tenm - ili u svakom slučaju, neka druga bitka iz lost, ona za nas nije naročito informativna jer se
Aleksandrovog rata s Persijancima - prikazana je sastoji isključivo od imitacije obojenih mramor-
na jednom izuzetno velikom i tehnički savršenom nih ploča kojima su oblagani zido\'i. Oko 100. go-
mozaiku na podu u jednoj kući iz I veka pre n. e. dine pre n. e. laj takozvani prvi stil postepeno za-
u Pompeji. Na slici 243. vidi se sredina i desna po- menjuje jedan mnogo ambiciozniji i složeniji stil,
lovina, s Darijem i Persijancima u bekstvu (leva kojim se htelo da se pomoću iluzionističkih arhitek-
strana s Aleksandrovim likom je teško ootcćena). tonskih perspektiva i *prozorskih efekata«, uključu­
Iako nema nikakvog jačeg razloga da ovaj mozaik jući tu i predele i figure, produbi ili probije ravna
povežemo sPlinijevim izvcštajem, teško bismo mog- površina zida. Izdvojene su tri faze ovog složenijeg
li sumniati da je II pitanju kopija - i to neočeki­ stila, poznate kao drugi, treći i četvrti stil, ali razlike
vano uspela - neke hel enističke slike. Ali, heleni- između njih nisu uvek jasne, a kako su se, čini
stičke slike iz koga doba? Zbijene figure, atmosfera se, i faze često poklapale, to se ovde ne moramo
mahnitog uzbuđenja, snažno modelovani i skraćeni u većoj meri obazirati na tu klasifikaciju. l:etvni
oblici, tačno bačene senke - kada su sve ove osobine stil, koji je vladao u vreme erupcije Vezuva, 79. go-
dostigle ovaj osobiti stepen razvoja? To baš ne znamo, dine n. e., najsloženiji je od svih; naš primer, jedan
jer se čak i veliki friz iz Pergama čini uzdržan u ugao odaje s Iksionom u kući Vetija u Pompej i (sl.
poređenju s ovom slikom. Naš drugi primer je sas- 24S), predstavlja kombinaciju mramorne obloge, u-
vim suprotan prvom. To je mala mermerna ploča iz padljivo uokvirenih mitolookih prizora koji treba da
Herkulanuma, slikana prefinjenim linearnim stilom, ostave utisak slike na panoima umetnutim u zid
a prikazuje pet žena, od kojih su dve zauzete igrom i fantastičnih arhitektonskih panorama koje se otva-
piljaka (sl. 244). Iz jednog natpisa vidi se da ju je raju kroz tobožnje prozore. Ova arhitektura nekako
slikao Aleksandar Atinski. Stil sasvim očigledno je čudno nerealna i živopisna, pa se smatra da se
podseća na kraj V veka (upor. antički lekitos slikara u njoj ogledaju stare arhitektonske kulise koje su
Ahila, sl. 166), ali izrada je, reklo bi se, mnogo sla- zatvarale pozornicu; one često nagovcštavaju efekte
bija nego zamisao, pa je u pitanju svakako kopija ili, kakve vidimo na kapiji Tržnice u Miletu (v. sl. 2[8).
joo pre, imitacija u klasičnom stilu, koja se može Arhitektonske panorame drugog stila, kakve se vide
uporediti sa kopijama ili adaptacijama klasićnih na našoj slici 246, su u mnogo znatnijo; meri stvarne

RIMSKA UMETNOS T I 151


nije žele() da mi stupimo II prostor koji je stvorio;
kao kakva obećana zemlja. taj prostor zauvek ostaje
izvan našeg domašaja.
Kada pejzaž stupi na mesto arhitektonskih pano-
rama, taČIlo skraćivanje postaje manje važno, pa
prednosti pristupa rimskog slikara kao da nadma-
šuju ograničenosti. To se veoma jasno pokazuje
na čuvenom Pejzažu s Odisejem, jednoj neprekid-
noj traci predela podeljenih na osam odeljaka jed-
nim sistemom pilastra. Svaki deo ilustruje jednu
epizodu Odisejevih pustolovina. Jedna od njih, do-
življaj sa Lestrigoncima, reprodukovana je na tabli
II boji broj 9. Ona je nedavno bila oči§ćena, pa se nje-
ne boje sada i stiču u svom prvobitnom sjaju. Vaz-
dušasti plavičasti tonovi stvaraju izvanredno osećanje
prostora punog vazduha i svetlosti koji obavija i
povezuje sve oblike unutar ove tople sredozemne
vilinske zemlje, gde ljudske figure kao da igraju još
sasvim sporednu ulogu. Tek posle daljeg razmišlja-
nja shvatamo kako je tak i ovde lomna iluzija logičke
po\·ezanosti: kad bismo pokušali da prenesemo na
mapu o\'aj predeo, otkrili bismo da je taj pejsaž isto
onako nejasan kao i arhitektonska panorama o kojoj
smo vet govorili. Njegovo jedinstvo nije strukturno
i tako pružaju bolju meru iluzionistil:kih majstorija već poetsko, slično jedinstvu pejza:o!a koji se vidi
kojim je rimski slikar postigao ove prodore. On je na slici 229.
očigledno majstor za modelovanje i fakturu povr- Pejzaž s Odisejem predstavlja poučan kontrast
!ina; oblici koji uokviruju ove panorame - blistavi, drugom jednom pril3Ženju prirodi, koje poznajemo
bogato ukrueni stubovi, arhitektonski ornamenti, sa zidnih slika u Livijinoj vili u Primaporti (sl. 248),
maska na vrhu - odlikuju se izuzetnim stepenom Ovde je arhitektonski okvir sasvim izostavljen. Ceo
trodimenzionalne stvarnosti. Oni u pravom smislu zid pokriva pogled na jedan prekrasan vrt pun cveća,
reči ist iču udaljenu sliku građevine okupane u svet- voćaka i ptica. O\'de dražesne pojedinosti imaju istu
losti da bi u nama izazvala osećanje slobodnog, on·o- onu materijalnost, istu onu konkretnost bojc i grade
renog prostora. Ali tim pokušamo da prodremo kroz kao i arhitektonski okvir na slici 246, a njihova pri-
ovu arhitektonsku zbrku, mi zalutamo; pojedine vidna udaljenost od gledaoca takođe je otprilike ista
građevine ne mogu se razmrsiti jedna od druge, nji- - reklo bi se da su na doh\'atu ruke. Pfi dnu se na-
hove đimenzije i uzajamni odnosi su nejasni. I brzo l:lZi niska rcletkasta ograda, iza nje uska pruga trave
shvatamo da rimski slikar ne raspolaže sistematskim s drvetom u sredini, zatim jedan niski zid a o.lmah
shvatanjem prostorne dubine, da je njegova perspek- iza ovoga poćinje sam vrt. Začudo. medutim, mi
tiva slučajna i nedos led na. On oćigledno uopšte i ne možemo unutra; iza prednjeg reda drveća i cveća

lor,: 244. Aleknndar Atinski.


Igra pi/jalta. I ~·ek pre n. c.
M.~rmerna ploča, 42 x 38cm.
Narodni mUlcj. Napulj

delMo: 245. Soba, Iksionom, dom


porodIce Vel i, Pompeja, 63-79.
građ i . U najlep1Hm primerima ovaj je nedostatak
bogato nadoknađen drugim kvalitetima, tako da se
na ovu našu opasku ne srne gledati kao na njegovo
omalovažavanje. Nepostojanje logično povezanog gle-
danja na vidljivi svet, naprotiv, treba smatrati kao
onu osnovnu graničnu enu koja razdvaja rimsko
slikarstvo od slikarstva renesanse ili modernoga
doba.
Iluzionističke tendencije koje su preo"ladale u
rimskim zidnim slikama tokom I veka pre n. e. mog-
le su u izvesnoj meri već biti nago\'f:Štene i kod
helen ističkih slikara, ali u obliku u kome ih mi poz-
najemo one se čine kao karakteristika čisto rimskog
razvoja, nasuprot reproduktivnim ili imitatorskim
radovima koje smo ranije ispitivali. Odjeci ovih dru-
gih zadržali su se u mitološkim slikama na zidnim
panelima koji se javljaju kao ostrva unutar složenog
arhitektonskog okvira (v. sl. 245). Ovi prizori skoro
nikada ne ostavljaju utisak neposrednih kopija he-
len ističkih originala, "eć se često odlikuju pomalo
nepovezanim karakterom kompilacije motiva iz raz-
ličitih izvora. Karakterističan primer je slika Herkula
kako nalazi malog Telefa u Arkadiji, iz bazilike u Her-
kulanumu (sl. 249). Ono Što mu daje obeležje dela
rimskoga slikara jeste njegov čudno nepostojan stil;
ovde se skoro sve čioi kao ,"avod., tako da se ne
246. ArhittkuH1ska panl>rama, zidna slika vile u Bosoo. samo oblici već i potezi četkom menjaju od predmeta
reaku, blizu Pomptje. I "ck pre n. c. Metropolitenski do predmeta . Tako personifikacija Arkadije, koja
muzcj umetnosti, Njujork (RogeI$Ova u.duŽbina, 1903) sedi u sredini, izgleda hladna, nepomična i čvrsto
modelovana kao statua, dok je Herkul, iako je njegov
stav takode kao u statue, raden mnogo širom i zrač­
nijom tehnikom. Ili uporedimo lava slikanog ovl:cl-
leži jedna neprozirna masa zelenila koja nam zatvara nim nemirnim mrljama s preciznim i ljupkim obrisi-
pogled tako uspdno kao kak\'a gusta živica. Ovaj ma ko!ute. Svetluca\'e najsvetiije površine na kotarici
\'It je, dakle, Opet jedna obećana zemlja, stvorena s \'oćem potiču opet iz nekog drugog izvora; one su
samo za gledanje. Zid, u stvari, nije bio otvoren "eć odraz mm'ih priroda kakva je prikazana na slici 247.
samo pot isnut za nekoliko desetina santimetara i A vragolasto nasmejani mladi Pan u gornjem levom
zamenjen zidom sačinjenim od biljaka. I baš ova uglu načinjen je brzim, mekim potezima četkom
ograničenost prostorne dubine daje našoj slici onaj koj i opet imaju s\'oj sopstveni karakter.
neuobičajeni stepen logične povezanosti. Ona se ne Postoj i, medutim, jedan spomenik čija su neodo-
javlja često u rimskoj zidnoj dekoraciji velikih raz- ljiva veličina kompozicije i logiČka povezanost stila
mera. Nalazimo je, pak, u mm'im prirodama koje jedinstvene u rimskom slikarstvu: veliki friz u jednoj
se tu i tamo pojave u okviru složenih arhitektonskih od odaja u Vili misterija na samoj ivici Pompeie
shema. Ove obično imaju oblik tobožnjih niša ili (tabla u boji 10 i sl. 250). Kao panorama vna u Li-
onnana, tako da predmeti, koj i su često raspoređeni vijinoj vili, i on potiče iz druge- polm'ine I veka pre
u dva nivoa, OStaju blizu gledaoca. Naš primer (sl. n. e., kada je drugi - perspektivni arhitekrumi -
247) naročito zaslužuje pažnju zbog predstave pro- stil bio na vrhuncu. Sto se tiče obrade zidne povdi-
vidne staklene boce, do pola napunjene vodom. Od- ne, ova dva dela imaju među sohom više zajedničkih
blesci su tako oštro zapa:teni da prosto osećamo da ena nego Što ih svako od njih ima sa tipičnim pro-
ih je slikar morao preneti sa stvarne boce koja je izvodima zidne dekoracije drugog stila, jer su oba
bila osvetlj ena upravo na ovaj način. Ali ako poku- zamišljena u okvirima ritmične povezanosti i dubine
šamo da odredimo izvor i pravac svetlosti na slici ne vete od domašaja ruke. Umetnik koji je S(\'orio
otkrivamo da je to nemoguće, jer senke koje razni friz u Vili misterija postavio je figure na uski pojas
predmeti bacaju nisu medu sobom dosledne. Isto zelenila naspram pravilne sheme cTvenih ploča raz-
tako, nemamo utisak da boca stoji usred zraka svet- dvojenih crnim prugama, dakle na neku vrstu po-
losti; umesto toga, pre izgleda da je svetlost zarob- kretne pozornice na kojoj obavljaju svoj čudni i
ljena u boci. Rimski slikar, očigledno, uprkos svojoj svečani ritual. Ko su oni i šta znači ovaj cil:.lus? Mno-
tefnji za iluzionističkim efektima, nije ništa siste- ge pojedinosti ostaju neshvatljive, ali program kao
matičniji u svom prila'Ženju svetlosti i njenom po- celina predstavlja vidove dionisijskih misterija, po-
našanju nego u tretiranju perspektive. Iako su mu iutajnoga kulta prastarog porekla, koj i je u Italiju
detalji uvek čulno realni, njegovom delu nedostaje bio donet iz Grčke. Sveti obredi obavljaju se u prisu-
onaj osnovni sj edinj uj ući element u sveukupnoj Stvu Dionisa i Arijadne s nj ihovom pratnjom satira

RIMSKA UMETNOST I 153


isto kao i portretna poprsja o kojima je već ranije
bilo reči (v. str. 140-14 1). Nijedna od ovih slika
nije se sačuvala, a nekoliko pometa na zidovima
rimskih kuća u Pompej i mogu lako poticati iz neke
druge, he lenističke, tradicije. Jedina po\'ezana grupa
slikanih portreta koja nam stoji na raspolaganju po-
tiče iz fajumsko,g okru(!:l u Doniem E(!iPtu. Najstariji
dosadašnii portret potiče iz(!le<.i<! iz Il \·eka. Dugu-
jemo ih sačuvanon, - ili oživl jenom - pncstaronl
egipatskom običaju da se portret preminUloga pri-
čvrsti na njegovo umotano mumificirano tclo. Prvo-
bitno, ovi portreti su bili vajani (v. tablu U boji 2),
ali u rimsko doba bili su zamenjeni slikama, kakav
je izvanredan i odli~no očuvani portret na drvenoj
ploči reprodukovan na tabli u boj i l l. 7.a neverovatnu
svežinu njegovih boja zahvaljujemo činjenici što je
bio uraden veoma trajnom tehnikom koja se zove
247. Bmkvt i IIl1klenimd, zidna slika enkaustika, što znači da je boja rastvorena u toplom
it Herkulanuma, oko SO. Narodni muzej, Napulj
\'osku. Mešavina može biti neprozirna i gusta ili
retka i providna. Najbolji od svih portreta odlikuje
i silena, tako da ljudska i mitska stvarnost teže da se se neposredno,šću i sigurno~u poteza koji su retko
stope u jednu. Mi osećaIno ovo mešanje dveju sfera kad bili nadmašeni ; crnokosi dečak je čvrst, Vl"Clv
u kvalite6ma koji su zajednički svim figurama - u i pun života delić stvarnosti kako se samo može po-
njihovom dostojanstvenom drtanju i izrazu. iz\·an- želeti. Stil o\'e slike postaje očevidan tek kada je upo-
rednoj čvrstini teJa i draperije. intenzitetu zanosa redimo sa drugim fajumskim ponretima. Kako su
s kojim učestvu j u u drami rituala ..~\nogi od stavova bili rađeni na brzinu j u velikom broju, vidljiva je
i gestova su uzeti iz repenoara klasične grčke umet- tendencija ka mnogim zajedničkim elementima, kao
nosti, ali im ipak nedostaju ona prostudiranost i ce- štO je naglašavanje očiju, raspored najosvaljenijih
lovitost koje zovemo klasicizmom. Ali je umetnik površina i senki, ugao iz koga je lice videno. U kasni-
izuzetno velike intuicije ispunio o\·e oblike novim jim primerima ovi konvencionalni elementi sve više
životom. Bez obzira na to kakav je njegov odnos i vi~e se okamenjuju u jedan utvrđen tip. dok u ovom
prema velikim majstorima grčkog slikarst\"a, čija su oni pre pružaju jedan savitljiv kalup u koji se može
dela 703 nas zaU\·ek izgubljena, on je bio njiho\' za- izliti individualna sličnost. Da li ovaj stil treba z\"ati
koniti naslednik u istom smislu u kome su i najbolji rimskim ili helenističkim, izlišno je pitanje. Ali mi
latinski pesnici augustovskog doba bili zakoniti na· svakako znamo da on nije bio ograničen na F.gipat,
slednici grčke pesničke tradicije. jer se može do\'esti u vezu s nekim pometnim mini-
Slikanje pometa, po Pliniju, bilo ie učvršćen obi- jaturama na staklu, koje su, kako se čin i , bile izra-
ča j u republikanskom Rimu i služio je kultu predaka di\·ane u Italiji tokom III veka. Najlcpšu od njih pred·

248. Pogltd na tlrl, zidna slika it Ulijine I'ile u Primaporti. Oko 20, pre n. e. Museo delle Termc, Rim
stavlja medaljon prikazan ncšto u\'ećan na slici 251.
Snaga karakterizacije na njemu je jača nego na ijednom
fajumskom portretu i predstavlifl isti onaj vrhunac
rimske portretne umetnosti koja je dala poprsje Fi·
lipa Arabljanina (v. sl. 238).
Pri razmatranju krize rimskog sveta u III veku
(v. str. 148) pomenuli smo, kao karal..... eristično za
duhovnu klimu toga vremena, širenje istočnjačkih
religija. One su bile različitog porekla - egipat·
skog, persijskog, semitskog - i njihov početni raz·
voj bio je usredsređen na teritoriju njihovog za·
vičaja, jugoistočne provincije i pogranične oblasti
rimskog carstva. Iako su bili zasnovani na tradi·
cijama koje su postojale davno pre nego što je Alek·
sandar Veliki osvoj io ove drevne krajeve, ovi kul-
tovi su dospe1i pod snažan uticaj grčkih ideja to-
kom helenističkog perioda; i tome sta panju istoč·
nih i grčkih elemenata oni, u stvari, duguju svoju
vitalnost i privlačnost. U to vreme Bliski istok je
bio veliki religiozni i kulturni kotao u kome su
se mešale sve suparničke vere - uključujući judai-
zam, hrišćansTVo, mitraizam, maniheizam, gnosti·
cizam i mnoge druge - s težnjom da utiču jedne
na druge, tako da im je neverovatno veliki hroj stvari
bio zajedn i čki, bez obzira na razliku u poreklu, ri- 249. Htrln.l i TtfeJ. zidna slika iz Hcrku1anurna.
tualu ili nomenklaturi. Glavna obeležja najvećeg Oko 70. Narodni muzej, NapUlj
broja ovih kultova bili su naglasak na otkrovenju
istine, nada u spasenje, glavni prorok ili mesija, raz-
dvajanje dobra i zla, ritual očišćenja ili posvećivanja očuvale slike u zbornici sinagoge, slikane oko 250. go-
(krštenje) i dužnost da se traže preobraćenici medu dine. Od njihovih mnogobrojnih odeljaka dajemo
tnevernimat. Poslednji i sa gledišta Bliskog istoka osvcćenje tabernakla - pustinjskog hrama (tabla
najuti cajniji proizvod ovog procesa ukrštanja bio je u boji 12). Karakteristično je da su uslovi koji su
islam, koji još i danas gospodari celim ovim krajem vladali u tom periodu međusobnog mCŠ3nja koji smo vet
(v. str. 185).
Sirenje grčko·istočnjačkih religija za vladavine Ri-
ma još uvek je tciko razumeti. jer se velikim delom 250. Friz od zidnih slika. Oko 50. Vila
odigravalo tajno, pa je ostavilo malo vidljivih tragova. misterija, Pompeja (detalj sa table u boji 10)
Osim toga, teritorija na kojoj se to odigravalo bila
je pozornica ratova i razaranja toliko mnogo puta,
da su važna otkrića - kao što su svici iz Mm'og mora.
pronađeni tek nedavno - zaista retki događaji. Me-
đutim, postaje sve očiglednije da su nova verovanja
podstakla i rađanje novog stila u umetnosti i da je
i taj stil proizišao iz stapanja grčko·rimskih i istoč­
njačkih elemenata. Umemici koji su se nosili sa za-
datkom da Stvore predstave koje će izraziti sadržaj
tih verovanja nisu spadali među najdarovitije u to
vreme; to su bile provincijske zanatlije skromnih
težnji: oni su se ugledali na sve vizuelne izvore koj i
su im se našli pri ruci, prilagođavali ih, kombino\'ali
i prerađivati kako su najbolje umeli. Njihovi napori
su čestO neumcšni, ali mi upravo tu nalazimo zatetke
one tradicije koja će uskoro steći naj\'eću važnost
za razvoj srednjovekovne umetnosti. Najrečitiji pri-
meri ovog novog složenoga stila nađeni su u gradu
Dura·Europos u gornjem toku Eufrata, rimskoj po-

~:::~ ;!;O~a;:~%i t~:o ~~6~;~:e p?t:~fe


njeno stanovništvo ubrzo potom napustilo. Njene
ruševine otkrile su nam ostatke svetilišta nekoliko
religija, ukrašene zidnim slikama koje se sve odlikuju
istim grčko·orijentalnim karakterom. Najbolje su se
taj način, OV3. slika je opterećena bogatstvom znatenja
mnogo \·oom i stroie određenim nego ~tO je to bio
sluča; s dionisijskim, frizom ili rcljefom na Konstan-
tinovom slavoluku. A on nije imao na raspolaganju
ni čvrstO ukorenjenu tradiciju jevrejskog religiuznog
slikarstva, koje bi mu pomoglo da vizuelno prikaže
pustinjski hram i svečanost osvećenja. Nije čudo
što je prihegao nekoj vrsti simbolične stenografije
251. Mul/t;par ,.tI sastavljene od slika pozajmljenih iz drugih, stariiih
Ol:0250.Su.l:lo, tradicija. Sam pustinjski hram, na primer, prikazan
prečnik 01:05 cm. je kao klasični hram proSto zato što ga naš umetnik
Afhcolo~ki muzej, nije umeo zamisliti, prema biblijskom opisu, kao kon-
Amw strukciju nalik na .šator, od mOtaka i zavesa od ko-
streti. Pomoćnik i rida junica u donjem levom uglu
potiču iz rimskih prizora žrtvovanja životinja, pa se
zatO na njima vide tragovi skraćivan j a, koga nema
kod drugih figura. D rugi odjeci rimskog slikarstVa
opisali mogli zahvatiti čak i judaizam. U jednom trenut- javljaju se u oltaru datom u pmpektivi kraj Aro-
ku, bar, vekovna zabrana koja se odnosila na slike popu- nove figure, u ov l ~nom modelovanju tu i tamo i
stila je, pa su zidovi zbornice mogli biti pokriveni u rudimentarnim senkama vezanim za neke figure.
vizuelnim opisom punim pojedinosti iz istorije iza- Reklo bi se da su one samo prazni potezi, jer ostali
branoga naroda i njihovog zaveta s Gospodom. Reklo deo slike ne odaje znanja o svetlosti i prostoru u
bi se da je novo shvatanje bilo u vezi s težnjom da rimskom smislu. ćak. se i poklapanie oblika čini u
se misionarskom akti\'nošću medu nejevrejskim sta- znatnoj meri slučajno. Redanje stvari u prostoru
novnišlvom judaizam preobrazi od nacionalne u uni- izra,Ieno je drugim sredstvima.: sedmokraki svetnjak,
verzualnu veruj zanimljivo ie 10 što su natpisi na dve kadionice, oltar i Arona treba shvatiti tako kao
ziJnim slikama (kao Što je ime Aron na tabli u boji da stoje iza a ne na vrhu nazuptanog zida koji štiti
12) delom grčki. U s\·akom slučaju, možemo biti si- prostor oko pustinjskog hrama. Njiho ...-a veličina,
gurni da se umetnik koji je radio ove slike suočio s medutim, odreduje se prema njihovoj važnosti, a
neuobičajenim zadatkom, b~ kao i slikari koji su ra- ne prema položaju u proStoru. Aron, kao glavna fi-
dili za starohrišćanske zajednice; oni su imali da gura, ne samo što je veći od pomoćnika, već i uko-
transponuju u vidljivo ono ~tO je dotle bilo izraža\'ano čeniji i apstraktnij i. Njegova odeća, zbog ritualnog
samo rečima. Kako su oni to radili? Pogledajmo značaja, tako je dijagramski podrobna da je telo is-
izbliže našu ilustraciju: pojedinosti - životinje, pod nje zbrisano. Pomoćnici, s druge strane, još uvek
ljudska bića, zgrade, kultne predmete - čitamo bez pokazuju neke ostatke pokretljivosti i trodimenzio-
napora, ali nam njihova povezanost izmiče. Ovde nema nalnog postojanja. Njihovo odelo, ~to je dosta ne-
radnje, nema priče, to je samo skup oblika i figura očekivano, persijsl:o je, a to ukazuje ne samo na čud­
koji pred nama stoje a mi treba da budemo u stanju dnu meš::lVinu civilizacija u ovoj pograničnoj oblasti
da ustanovimo pravu vezu izmedu njih. Friz u Vili vet i na eventualne umetničke uticaje iz Persije.
misterija predstavlja sličnu teškoću - i tamo se Na n<lšim ziJnim slikama iz sinaguge kombino-
pretpostavlja da ~ledalac zna - ali nas to mnogo vano je. dakle - ne baš naročito spretno - zna-
manje zbunjuje jer su gCSt i izraz figura puni reči­ tno šarenilo fonnalnih elemenata, čiji je jedini za-
tosti koja im daje značenje i:lko mi ne razumemo jednički imenitelj verska poruka svih njih. U ru-
tekst po kome su ovi prizori rađeni. Ako slikaru si- kama jednog velikog umetnika ta poruka bi možda
nagoge nije pošlo za rukom da bude isto toliko ubed- imala veću ujedinjujuću snagu, ali bi i onda oblici
ljiv, moramo li tO pripisati njegovoj nesposobnosti i boje bili samo skromno i nesavršeno poređenje
ili tu ima i drugih razlo~a? Ovo pitanje je slično za duhovnu istinu čijoi su službi bili namenjen!.
onome sa kojim smo se suočili kada smo proučavali T o ;e sigurno bilo i gledište nadležnih koji su nad-
reljef na Konstantinovom slavoluku sa slike 242, a on gledali izvođenje radova na ciklusu zidnih slika
liči na zidne slike iz Dura-Europosa u više pogleda. i kontrolisali njegov program. Bitna osobina ovih
Slikar sinagoge pokazuje isti smisao za samodovolj- slika ne može se razumeti u okvirima stare umet-
nost i zgusnutost da bi postigao potpunost, ali se za nosti; one izražavaju jedan stav koj i je mnogo bliži
njegovu temu postavljaju mnogo veći zahtevi: on je srednjem veku. Ako bi trebalo da izrazimo njihovu
imao da predstavi istorijski događaj od ogromne namenu u jednoj jedinoj rečenici, teško da bismo
religiozne važnosti (osv\!Ćenje pustinjskog hrama i mogli učiniti išta bolie Jo da navedemo čuvenu izreku
njegove svdtenike, kojim je počelo pomirenje čoveka koja opra\·da\"a slikarsko predstavljanje hrišCanskih
s Bogom), kako je podrobno opisan u Bibliji, i morao tema: Quod ftgrn/ibm scriptura, Imc idio/is pic/ura
ga je predsta\'iti na način koji će nagovestili da je - ili slobodno prevedeno: slika prenosi bo:tju reč
to i vanvremenski ritual koji se stalno pona\'lja. Na nepismenima.

156 I RIMSKA UMETNOST


P RV I D EO S T A RI SV ET

8. Ranohrišćanska i vizantijska umetnost

Godine 323. Konstantin Veliki doneo je sudbonosnu Podela Rimskog carstva uskoro je dovela i do ver~
odluku, čije se posledice i danas jo.š osećaju - od· skog rascepa. U vreme Konstantina, rimski episkop,
lučio je da preseli prestonitu Rimskoga carstva II koji je poreklo svoje \'lasti izvodio od sv. Petra, bio
grčki grad Bizancijum, koji je potom ostao poznat je priznati poglavar, papa, h rišćanske crkve. To
kao Konstantinopolj, ili kod nas Carigrad. Sest pravo na prvenstvo među episkopima uskoro mu
godina kasnije, posle jedne energične građevinske je osporio patrijarh iz Carigrada; došlo je do pojave
kampanje, preseljenje je bilo zvanično izvdeno. razlika u učenju i podela hrišćanstv a na zapadnu
Preduz imajući ovaj korak, imperator je priznao sve ili katoličku i istočnu ili pravoslavnu crkvu postala
veću stratešku i ekonomsku važnost istotnih pro- je skoro konačna. Razlike medu njima bile su veo~
vinciia (a ovaj razvoj je trajao već neko vreme). Kova ma duhoke: rimsko katoličanstvo zadržalo je svoju
prestonica takođe je simbolisala hrišćansku osnovu nezavisnost od carske ili bilo koje državne vlasti
rimske države, jer se nalazila u srcu najpotpunije i postalo međunarodna ustanova koja je izražavala
hristijanizovane oblasti imperije. Konstantin, vero- taj s\'oj karakter u univerzalnosti crkve, dok je pra~
vamo, nije mogao predvideti da će premeštanje se- vosiavna crkva bila zasno\·ana na jedinstvu duhovne
dišta imperijalne moći dovesti do cepanja carstva, i svetovne vlasti u ličnosti cara, koji je postavljao
a ipak je deoba postala gotova stvar za manje od patrijarha. Mi ćemo u ovoj shemi poznati hiišćansku
sto godina, iako carevi u Carigradu nisu prestajali adaptaciju prastarog nasleđa, božanskog carstva
da polažu pravo na zapadne provincije. Ove pos~ Egipta i Bliskog istoka; ako v1zanrijski carevi, za raz ~
Jedn je, koj ima su vladali zapadni rimski carevi, usko- liku od svojih paganskih prethodnika, više nisu mogli
ro su pale kao žme najezdi germanskih plemena polagati pravo na status boga, zadržali su isto tako
- Vizigota, Vandala, Ostrogota, Langobarda. Kra~ jedinstvenu i uzvišenu ulogu postavljajući se na
jem Vl veka poslednji ostaci cenlralizovane vlasti čelo i crkve i države. Ova tradicija nije izumrla
bili su iščezli. Istočno, ili Vizantijsko carstvo, nasu~ s padom Carigrada. Ruski carevi polagali su pravo
prot tome, preživela je ove napade i pod Justinijanom, na plašt vizantijskih careva. Moskva je postala &treći
527-565. ponovo steklo moć i stabilnost. S pojavom Rim. , a ruska pravoslavna crkva bila je isto tako
islama Sto godina kasnije, sve delove carstva koji tesno po\·ezana s d ržavom kao njena vizantijska ma-
su ležali u Africi i na Bliskom istoku pokorila je tična organizacija.
pobedanosna arapska vojska; u XI veku Turci su Upravo ovo više versko nego politi čko odvajanje
zauzeli veliki deo Male Azije, dok su poslednji vi~ Zapada i Istoka onemogućuje nam da ispitujemo
zantijsld posedi na zapadu (u južnoj Italiji) potpali razvoj hrišćanske umetnosti u Rimskoj imperiji pod
pod Normane. Ipak se carstVO, čija je teritorija bila jednim zaglavljem. Termin nanohrišćanski~, strogo
ograničena na Balkan i Grčku, održalo do 1453, govoreći, ne označava stil; on se više odnosi na bita
kada su Turci konačno osvojili i sam Carigrad. koje umem ičko delo koje su stvorili hrišćan i ili koje

252. Slikana tavanica. Početak IV veka.


Ka{akombeS. Pietra i S. Marcel1ina,
Rim
je bilo stvoreno za hrišćatte, u \'reme koje je pret· RANOHRISĆAKSKA UMETNOST
hodilo otcepl;enju pravoslavne crkve - ili, grubo
uzeto, u prvih pet vekova naše ere. •Vizantijska u· Gde i kada su bila stvorena prva hrišćanska umet·
metnostt, s druge strane, označava ne samo umet· nička dda, ostaje predmet pretpostavki. Od satu·
nost Istočnog rimskog carstva već i specifične osobine vanih spomenika ni za jedan se ne može reći da
stila. Kako se ova; stil razvio iz izvesnih tendencija je rađen pre 200. godine; prema tome, nedostaje
koje se mogu pratiti unazad do vremena Konstan· nam direktno znanje o umetnosti koja bi bila u
tinovog, pa i ranije, nema tačne granice između rano· službi hriščanst"a pre toga vremena. U stvari, mi
hrišćanske i vizantijske umetnosti. Tako je vladavina znamo veoma malo o hrišćanskoj umetnosti sve
Justinijanova bila nazvana prvim zlatnim dobom do Konstantina Velikog. Slikane dekoracije u rim-
vizantijske umetnosti, mada je sam Justinijan bio skim katakombama. podzemnim grobljima hrišćana,
čovek izrazito zapadne, latinske orijentacije, kome jedina su veća i povezana grupa materijala, ali one
je skoro ~lo za rukom da ponovo ujedini nekadllŠ· predstavljaju samo jednu medu raznim mogućim
nju Konstantinovu teritoriju; spomenici građeni pod rododma hrišćanske umetnosti. Pre Konstantina Rim
njegovim okriljem, naročito na italijanskom tlu, još nije bio središte hrišćanske vere; starije i "cic
mogu se uzeti i kao ranohrišćanski i kao vizantijski. hrišćanske zajednice postojale su u velikim gra·
To zavisi od izbora okvira u kome ćemo govoriti o dovima severne Afrike i Bliskog istoka, kao što
njima. Ubrzo potom, istina, politički i verski rascep su Aleksandrija i Antiohija. U njima su sc, vero--
postao je i rascep u umetnosti. U zapadnoj Evropi vatno, razvile njihove sopstvene posebne umetničke
keltski i gennanski narodi prihvatili su nasleđe ci· tradicije. Neobične zidne slike u sinagogi u Dura-
vilizacije kasne antike, čiji je sastavni deo bila i rano- Europosu (v. tablu u boji 12) navode na misao da
hr~ćanska umetnost, i preobrazili je u umetnost su slike sliĆIlOg orijentalizujućeg karaktera možda
srednjeg v<:ka. Istok, naprotiv, nije doživoo ovakav ukra!avale i zidove hrišćunskih bogomolja u Siriji
prelom; u Vizantijskom carstvu kasna antika je dalje i Palestini, pO~tO su najstarije hriščanske zajednice
žh'eia, iako su grČki i istočnjački elementi sve više obrazovali otpadnici od jevrejske zajednice. Alek·
preovlađivali na hetu rimskog nasleđa. Vizantijska sandrij a, zavičaj velike i potpuno helenizovane jev-
cidlizacija zbog toga nikad nije u potpunosti postala rejske kolonije u toku I ili II veka, mogla je st·
srednjovekovna. IVizantinci su možda bili senilni., voriti ilustracije za Stari zavet u stilu slimom pom-
primetio je jedan istoričar, . ali su ostali Grci do km· pejskim zidnim slikama. Odjeke o. . . akvih prizora
ja .• Isto osećanje tradicii e i povezanosti s prošlošću sretemo u kasnijoj hrišćanskoj umetnosli, ali ne zna·
određuje i razvoj vizantijske umetnosti. Prema tome, mo sigurno odakle su poreklom i na koji način su
mi ćemo je bolje razumeti ako je budemo gledali ušli u hrišćansku tradiciju.
u sklopu zavdne, hrišćanske faze antike, a ne u Ako nedostatak materijala iz istočnih provincija
okviru srednjeg veka. imperije otežava da se donese tačan sud o položaju

253. UnUlraInji i:;gltd crkw Sv. Pavl41 izvali :;ldi'la. Rim. Otpočeta 386. 254. Osnon stare crkve
Sv. Petl1l, Rim.
(Bakrotilk G. B. Piran~ija, 174!1)
Otpo~ta oko 333.
slikarstva katakombi u okviru početnog razvoja hrii~
ćanske umetnosti, ono nam ipak daje dosta poda~
taka o duhu zajednica pod čijim je okriljem stva~
rano. Pogrebni ritual i obezbedenje grobova pred~
stavljali su vitalni interes za ranog hrl.šćanina, čija
je vera počivala na nadi u večIti život u raju. Sli~
karstvo katakombi, ukoliko ga možemo videti na
slikano; tavanici na slici 252, jasno arat.ava tu pre-
okupaciju drugim svetom, iako su oblici u swtini
isti kao i uprehrišćanskim ziunim dekoracijama.
Tako u podeli tavanice na ode1jke vidimo kasni i
uproM:eni odjek iluzionističkih arhitektonskih she~
ma u pompejskom slikarstvu; a modelovanje figura,
kao i pejzažne vedute odaju poreklo iz istog onog
rimskog idioma koji je ovde, u rukama slikara skrom~
nih sposobnosti, izgubio pravu vrednost zbog bes-
krajnog ponavljanja. Ali je slikar katakombi iskoristio
ovaj tradicionalni rečnik da saop§ti novu, simboličnu
sadržinu, pa je za njega prvobitno značenje oblika 2~5. Crkva S. Apollinare in Classe, Ravena.
malo važno. Cak i geometrijski oblik učestvuje u ~3J-S49,

ovom zadatku, jer \'eliki krug označava nebeski s\'od,


i u njemu je upisan krst, osnovni simbol vere. U
centralnom medaljonu vidimo mladog pastira s ov- - veoma tačno pI'Iznata (sl. 254), Da bismo stekli
com na ramenima, u stavu koji se može pratiti unatrag predstavu o unutrašnjosti, moramo se osloniti na
čak do arhajske grčke umetnosti (upor. sl. 126); on ndto mladu baziliku Sv. Pavla izvan zidina, sagra-
predstavlja Hrista Spasitelja, Dobroga pastira koji đenu po istom obrascu, koja je u suštini bila ostala
daje život za svoju ovcu. Polukružni odeljci pričaju netaknuta sve dok nije izgore1a 1823. (v. sl. 253).
istoriju proroka Jone; s leve strane, bačen je s bro- Ranohrišćanska bazilika, kao što pokazuju primeri
da, s desne se pojavljuje iz kita. a dole je opet spasen, o\'ih dvaju spomenika, jeste sinteza dvorane za sku~
na čvrstom tlu i razmiilja o milosti Gospodnjoj. pove, hrama i privatne kuće. Ona takođe ima sve
0\'0 čudo Staroga zaveta često stavljeno naporedo osobine originalnog ostvarenja koje se ne mogu jasno
sa novozavetnim čudima bilo je veoma omiljeno objasniti pojmovima njenih izvora. Sta ona duguje
u ranohrišćanskoj umetnosti kao dokaz da Bog ono- carskim bazilikama paganskoga doba postaje jasno
ga koji \'eruje može da spase iz čeljusti smrti. Fi- kada uporedimo osnovu crkve Sv. Petra sa osnovom
gure koje stoje predstavljaju pripadnike crkve koji bazilike u Leptis Magni, podignute sto godina ra~
ruku uzdignutih u molitvi preklinju za božju po- nije (sl. 215): dugi glavni brod sa bočnim brodovi-
moć. Citava shema, iako mala po dimenzijama i ma s ohe strane, osvetljen prozorima u prozorskom
neugledna po izvođenju, odlikuje se logičkom po- - lateralnom zidu, apsida, drveni krov, to su karak~
vezanošću i jasnoćom koje je izdvajaju od njenih tenstike poznate iz starije građevine. Paganska ba-
paganskih prethodnica, kao i od zidnih slika iz si- zilika bila je zaista jedinstveno pogodan model za
nagoge u Dura-Europosu (v. tablu u boji 12). Ako crkve Konstantinovog vremena. jer je u njoj bila
nije realnost, ono je bar oWanjr: zaista monumen~ sjedinjena prostrana unumJnjost kakvu je zahte-
talne nove fonne (upor. sl. 279). vao hrišćanski ritual i asocijacije na carstvO koje
Konstantinova odluka da hrišćanstvo uzme za su izražavale privilegovani položaj hrišĆ8nStva kao
državnu veru Rimskog carstva imala je dubok uti- nove državne vere. Ali je crkva morala biti i nešto
caj na hrišćansku umetnost. Sve dotle zajednice više od dvorane za skupove; osim ito je primala u
nisu bile u stanju da javno obavljaju bC'>gosluženje; sebe zajednicu vernika, ona je bila i sveti dom boga,
službe su vršene potajno u kućama bogatijih čla­ hri.~ćanski nastavak nekadašnjih hramova. Da bi se
nova. Sada, skoro preko noć, trebalo je za novu zva- izrazila nova funkcija, koncepciji nove bazilike tre~
ničnu veru stvoriti upečatljiv arhitektonski okvir. balo je dati novo sredi§te, oltar, koji je bio postav-
da crkva postane vidljiva svima. Sam Konstantin ljen ispred apside, na istočnom kraju glavnog broda,
je sve mogućnosti koje mu je njegov položaj pružao a ulazi, koji su kod paganskih bazilika običn o bili
posvetio ovom zadatku, pa je za nekoliko godina na bočnim stranama, premešteni su na zapadni kraj.
nikao pod carskim okriljem neverovatan broj ve- Hrišćanska bazilika bila je tako orijentisana duž jed-
likih crkava, ne samo u Rimu već i u Carigradu, ne jedine dužinske ose, ito nas podseća na osnove
u Svetoj zemlji i drugim važnim mestima, Ove gra- egipatskih hramova (upor. sl. 61), Pre nego ~to
đevine pripadale su jednom novom tipu, koji se ćemo ući u satnU crkvu. mi prolazimo kroz dvorihe
danas zove ranohrišCanska bazilika i koji je poslužio s kolonadom, atrijum (v, str. 137). čija suproUl.a sua-
kao osnovni uzor u razvoju crkvene arhitekture za- na obrazuje ulazni trem, naneks. Tek kada zakora-
padne Evrope. Na žalost, nijedna od njih se nije čimo kroz ponal glavnog broda, pred nama se otvara
sačuvala u pn'obitnom obliku, ali je osnova najveće pogled predstavljen na slici 253. Neprekinut ritam
crkve Konstantinovog vremena - Sv, Petar u Rimu arkada glavnog broda vodi nas ka velikom luku na

RANOHRISCANSKA I VIZANTIJSKA UMETNOST I 159


upadlj ivo jednostavna; to je prosto ljuštura čiji je
oblik odraz unutrašnjeg prostora koji ona zatvara
- ~to je upravo suprotnost klasičnom hramu. (Na-
ša slika, snimliena sa zapadne strane, pokazuje nar-
teks, ali ne i atrijum. koji je već davno porušen;
okrugli zvonik ili kampanil je srednjovekovni do-
datak). Ova asketska, antimonumentalna obrada spo-
ljašnosti uStupa pred krajnjim bogatstvom čim stu-
pimo u crkvu (tabla u boji 13). Ovde, pošto smo
osta\'i!i svet svakidašnjice za sobom, odjednom se
nalazimo u sjajnom carstvu svetlosti i boja, u kome
površine skupocenog mermera i hlistavo trepere-
nje mozaika bude u nama pomisao na duhovni
sjaj Božjega carstva.
Pre nego što se opširnije pozabavimo ovom mo-
zaičkom dekoracijom, moramo se osvrnuti na još
jedan tip g rađevine koji je ušao u tradiciju hriŠĆan­
ske arhitekIUre Konstantinove ere; građevine s kruž-
nom ili poligonalnom osnovom zasvodene kupolom.
Setićemo se da su one biJe stvorene kao deo složenih
rimskih kupatila; nacrt Pameona potekao je iz istog
izvora (v. str. 135). Sl ične zgrade podizali su paganski
imperatori da služe kao monumentalne grobnice
ili mauzolej i. U četvnom veku ovom tipu građevine
dato je hrišćansko značenje u krstionicama (gde ku-
256. Unutrdnji izgled crkve Sili CosIlInu, panje: postaje sveti obred) i pogrebnim k:lpe:lama
Rim. Oko 350. vezanim sa bazilika1nim crkvama. Najlepši očuvani
primer je Sea Costanza (sl. 256-258), mauzole:j
Konstantinove kćeri Konstancije, koja je prvobitno
bila pripojena sada porušenoj rimskoj crkvi Sv. Ag-
istočnom kraju (nazvanom trijumra1nim lukom) koji nese izvan zidina. za razliku od njenih paganskih
uokviruje oltar i zasvodenu apsidu iza njega. Kad prethodnica, kod ove crkve vidimo jasnu r-<>ščlanje­
priđemo bliže. opažamo da se oltar. u st\'ari, nalazi nost unutra!njeg prostora na valjkasto jezgro s kupo-
u jednom posebnom odeljku prostora koji stoji pod lom osvetijenom prozorima u prozorskom ziđu -
pravim uglom naspram glavnog broda i hočnih bro- to je paralela glavnom brodu bazilikatnih crkava
dova. To je berna ili tmnsept (u manjim bazilikalnim - i ,bočni brod. prstenastog oblika ili deambulato-
crkvama češće izostavljena). rijum. pokriven poluobličastim s\·odom. Ovde opet
Jedan od bitnih vidova ranohrišČllnske crkvene mozaićka dekoracija igra značajnu ulogu pri stvara-
arhitekture još se nije pojavio u našem prouća­ nju atmosrere u unutrašnjosti.
\'tmju: suprotnost između spoljašnosti i unutraš- Brz razvoj hrišćanske arhitekture velikih dimen-
njosti. Ona se upadljivo pokazuje na crkvi S. Apol- zija morao je imati skoro revolucionarno dejstvo na
linare in Classe blizu Ravene, koja je najvećim de- razvoj ranohriščanskog slikarastva. Odjednom je [ te-
lom još uvek saćuval3 svoj prvobimi vid. Jedno- balo ogromne površine zidova pokriti slikama dostoj-
stavna spoljašnost od opeke (sl. 255) očigledno je nim njihovog monumentalnog okvira. Ko je bio

2S7.Pr<:sekcrk·.e
Sili Coswua, 2S8. Osnova avke Su (mwua, Rim
Rim

160 I RANOHRISCANSKA I VIZANTIJSKA UMETNOST


,........ ,• •,"' ....... ......,;_ ........ ",.. L._
""'''''OS, . ,,~,.
\.,~ .-
259. Mozaik u kupoli
(detalj). Kraj IV veka.
Crkva Sv. Đorđa, Solun

dorastao ovom izazovu? Sigurno ne skromni slikari mermera, kakve se nalaze u prirodi. Rimljani su, tu
koji su ukrašavali katakombe svojim ograničenim re- i tamo, stvarali i zidne mozaike, ali samo u n aročite
zervama tipova i tema. Njih su potisnuli veštiji maj- svrhe i ograničenih dimenzija. Veliki i složeni zidni
stori, regrutovani, pretpostavljamo, pod carskim okri- mozaici ranohrištanske umetnosti su tako u suštini
ljem, isto tako kao i graditelji novih bazilika. Na bez prethodnika. To isto važi i za njihov materija1.
žalost, od dekoracije crkava IV veka sačuvalo se tako jer se on sastoji od kockica bojenog stakla. love nisu
malo da se njena istorija ne može podrobno pratiti. bile sasvim nepoznate Rimljanima, ali njihove posebne
Kako izgleda, veliki slikani ciklusi prostirali su se odlike do ovog trenutka nisu bile iskorišćene. One
po zidovima glavnog broda, po triiumfalnom luku su pružale mnogo veću skalu i intenzitet boja nego
i apsidi već od samog početka. Ovi ciklusi morali su mennerne tesstrcu, uk1jučujući i zlato, ali im je ne-
se ugledati na veći broj raznih starijih izvora, u ko- dostajala fina gradacija tonova neophodna za podra-
jim se ogleda ceo domet grčko-rimskog slikarstva. žavanje slika rađenih bojom. Staviše, sjajne (i malo
Naslecistvo prošlosti, međutim, nije bilo samo ap- nepravilne) površine staklenih kocki pona!aju se
sorbovana, već je bilo i prerađeno da bi se prilagodila kao majušni reflektori, tako da celina ostavlja utisak
novim uslovima, fizičkim i duhovnim. Iz ovog pro- svetiucave nematerijalne pregrade, a ne čvrSte, nepre-
cesa rodio se jedan nov umetnički oblik, ranohriš- kidne površine. Sve ove osobine učinile su da stakleni
ćanski zidni mozaik, koji je u velikoj meri zamenio mozaik postane idealna dopuna nove arhitektonske
stariju i jevtiniju tehniku zidnog slikarstva. Mozaik estetike sa kojom se SUQĆavamo u ranohrišćanskim
- kompozicije sastavljene od sirnih komadića obo- bazilikama. Osnovno načelo grčko-rimske arhitek-
jenog materijala usađenog u gipsani malter - kori- ture, kao ito se sećamo, bilo je da se izrazi ravnoteža
stili su Sumerci već u III milenijumu pre n. e. da suprotstavljenih snaga, slična crmlrappoSlu klasične
ulepšaju arhitektonske površine. U helenističko doba statue - muskulatuma fizičko izlaganje aktivnih
Grci i Rimljani, upotrebom sitnih kocki od mer- i pasivnih elementa, nosećih i nooenih članova, bez
mera nazvanih tesserat poboljšali su tehniku do tog obzira na to jesu li oni u konstruktivnom pogledu
stepena da su njom mogli da reprodukuju slike ra- realni ili su samo stavljeni preko betonskog jezgra.
đene bojom, kao što je Bitka kod /Sa (v. sl. 243). Gledana iz ovakvog ugla, ranohrišĆ3nska arhitektura
Njihovi mozaici su skoro uvek polr.rivali podove, je čudno bezizrazna, čak antimonumenta1na. Opip-
ali je skali boja, iako bogatoj u nijansama, nedostaja- ljiva, materijalna konstrukcija postala je podređena
la blistavost, jer je bila ograničena na razne boje stvaranju i ograničavanju nematerijalnog prostora;

RANOHRI$CANSKA I VIZANTIJSKA UMETNOST I 163


su zidove glavnog broda ranohrišćanskih bazilika.
Razilazak Lota i Avrama (sl. 260) uzet je iz najstari-
jeg sačuvanog ciklusa ove vrste, naslikanog oko 430.
godine u crkvi Sta Maria Maggiore u Rimu. Avram,
mali Isak i svi ostali članov i njegove porodice zauzi w

maju levu stranu kompozicije; Lot i njegov rod,


uklj učujući i dve male kćeri, okreću se prema gradu
Sodomu na desnoj strani. Zadatak umetnika koji
je načinio ovaj deo mozaika sličan je zadatku s kojim
su se suočili vajari Trajanovog stuba (v. sl. 233);
kako zgusnuti složenu akciju u vizuelni oblik koji
će omogućiti da se tema čita izdaleka. On je, u stvari,
upotrebio mnoga od onih .stenografskih« rešenja,
kao što su skraćena formula za kuću, drvo i grad,
ili majstoriju da prikaže gomilu sveta kao .grozdove
glava« iza figure u prvom planu. Ali na reljefima sa
Trajanovog stuba ova su se rešenja mogla koristiti
samo do te mere do koje su se mogla pomiriti s rea-
lističnom namenom prizora u kojima se reprodukuju
260. Razi/azak Lota i Avralna (motaik). Oko 430. stvarni istorijski događaji. .Gledaj, evo šta se desilo
Crkva Sta .~ria Maggiore, Rim u dačkim ratovima~, kao da nam kaže. Mozaici iz Sta
Maria Maggiore, s druge strane, slikaju istoriju spa-
senja; stvarnost koju oni slikaju jeste živa reč Svetog
pisma, (u našem primeru Knjiga postanja 13), a
zidovi i svodovi stiču osobine Ijušrura hez težine, to je stalno postojeća stvarnost u kojoj učestvuju i
a njihova je stvarna debljina i čvrstina skri\'ena, a slikar i gledalac podjednako, a ne nešto što se desilo
ne naglašena kao ranije. Sjajne boje, providan, svet- samo jednom u vremenu i prostoru spoljašnjeg sveta.
loŠĆu prožet, sjaj zlata, strog geometrijski red slika Naša slika nam ne kaže: _Evo šta se desilo u Knjizi
u skupu mozaika kakav vidimo u crkvi S. Apollinare postanja 13« (jer sc očekuje da mi to vef:. znamo),
in Classe (tabla u boji \3) do s:lvršenstva su prilago- vet: . Gledaj šta radi volja božja«. Zato umemik nema
deni duhu ovih enterijera. Moglo bi se reti, zaista, potrebe da zaodeva scenu konkretnim pojedinostima
da ranohrišćanske i vizantijske crkve zall/tf)aju mo- istorijskog narativa; pogledi i gestovi postaju mu
zaike isto kao što su grčki hramovi zahtevali skulpturu. važniji nego dramatično kretanje trodimenzionalnih
Rimsko zidno slikarstvo razvilo je veoma složene oblika. Simetrična kompozicija sa pukotinom u sre-
iluzionističke sheme da bi izazvalo utisak stvarnosti
iza površine zida. Ranohrišbmski mozaici takode
su negirali ravninu zidne površine, ali zato da OSt-
vare .iluziju nestvarnosti« blistavog carstva naselje- 261. Minijatura iz Vatikamkog Vtrgillja.
Početak V veka. Vatikanska biblioteka, Rim
nog nebeskim hićima ili simbolima. Razlika u ciljevi-
ma postaje naročito uočljiva kad god se u izradi
mozaika posluži starim formulama prostornog ilu-
zionizma. Takav je slučaj na slici 259, kojom se prika- lc.r..!It.\N II ~1~(.\j li H~'.!U~"C I.:~1n 1\.'cCl t :-.. .. 1
zuje jedan deo \"elelepnog mozaika u kupoli crkve N.f...·.\lt1'~:... IJ. IMt!.1H\IC. ~II~,'.'!\ IM\S11
Sv. Dorđa u Solunu, izvedenog krajem IV veka. ~\.' ~~ ~ \ .:~~\t~U' C/o.IJ~ IA( :..H ~l ll1.\"' h;: ~ ·
Dva sveca ruku uzdignutih u molitvi stoje ispred 11Vt..o..I,W .\ nCA a~l ·h.'~H.~ C.\l\ ll~ H"I I\fo :>'M
pozadine koja jasno pokazuje svoje poreklo iz per- CAlj C1r..ll lNlJiNt 0\1 :\ \ CtJt\.a;.,~~Nl\Hp.,M(I.\\.\),Jt l
spektivnih panorama ~scenske arhitekture« pompej- NMClSS\'!~\ M.::11 l1); n M~ !..:Sq\Jn.\l NM.\)o,1iHr ~
skog slikarstva; skraćenje se, razume se, tini malo L\ ;ln. BHH ~I ;\ ~H I\ \\;\lI. ~ l'ttin \!\\"O.l~S
krivo, ali je dobrim delom sasvim sačuvano. Pa ipak,
konstrukcija se više ne čini stVarna, jer joj apsolumo
nedostaje fizička supstanca: njena masa sastoji se
od istog onog zlata od koga i pozadina (druge boje,
uglavnom purpurna, plava i zelena, korišćene su
samo u osenčenim partijama i ornamentima), tako
da čitava građevina postaje providna. To nije pozo-
rišna kulisa, već deo simbolične arhitekture od onoga
sveta, koja treba da probudi u nama predstave kao
što su nebeski Jerusalim ili božji grad.
U narativnim scenama ćemo takođe lako pra-
titi menjanje iluzionističke tradicije starog slikar w

stva pod uticajem nove sadržine. Dugi nizovi ovak-


\'ih scena, izabranih iz Starog i Novog zaveta krasili
dini razia!njava simbolično značenje o\'og razilaska: znajemo i koja se tehnički zvala kodeks. Izmedu
put Avramov je put pravednosti i za\'eta, dok je Loto\' I i IV veka kodeks od pergamenta postepeno je za-
put odreden za božansku osvetu. A suprotna sudbina menio svitak. bilo od pergamenta ili od papirusa.
ovih dveju grupa je jO! više naglašena time ~to su Ova tehnička promena svakako je bila značajna za
!sak i Lotove kćeri stavljeni naporedo, pa tako razvoj knjižne ilustracije. Sve dok JC preovlađivao
podsećaj u na svoje buduće uloge. oblik svitka, ilUStracije su, čini se, bile ugla...nom
Iz kojeg izvora su slikari narativnih mozaičkih crteži. jer bi slojevi boja brzo popucali i otpali pri-
ciklusa kakav je ovaj u Sta Maria Maggiore izvodili likom smoravanja i odmotavanja. Samo Je kodeks
s\'oje kompozicije? Jesu li oni bili prvi koj i su op- od pergamenta dozvoljavao upotrebu jakih boja,
~irno ilustrovali biblijske scene? za izvesne teme uključujući i zlato, pa je to učinilo da knjižne ilustra-
mogli su naći uzore među zidnim slikama u kata- cije - ili, kako obično kažemo, iluminacije - postanu
kombama, ali najvažniji prototipovi verovatno su umanjene paralele zidnih slika, mozaika i slika na
se nalazili u ilu$[fovanim rukopisima, naročito Sta- panelima. Kada, gde i kojim tempom se razvijalo
rog zavela. Kao religija zasnovana na božjoj reči slikovno iluminisanje knjiga, da li su prvo bile sli-
kako je obelodanjena u Svetom pismu, ranohrišćan­ kane biblijske ili klasične teme. koliko je i čega pre-
ska crkva morala je podsticati prepisivanje svetih neto jz svitaka u kodeks - sve su to još nerešeni
tekstova u velikim razmerama; a svaki prepis bio je problemi. Medutim, nesumnjivo je da su najstarije
• obrađen sa strahopoštovanjem koje je sasvim druk- iluminacije, bilo hriAćanske, jevrejske ili paganske,
čije od obrade bilo koje knjige grčko-rimske civili- bile rađene u stilu koji je bio pod snažnim uticajem
zacije. Ali kada su ti prepisi postali i dela slikarske iluzionizma helenističko-rimskog slikarstva kakvo smo
umetnosti? I kako su izgledale te najstarije ilustracije videli u Pompej i. Jedan od najstarijih sačuvanih ilu-
Biblije? Knjige su, na žalost, nepostojane stvari, strovanih rukopisa, Vatikanski Vergilije, verovatno
pa nam je njihova istorija u starom svetu poznata rađen u Italiji u vreme kad i mozaici u Sta Maria
opsežnije na osnovu posrednih podataka. ona počinje Maggiore, odraz je tih tradicija (sl. 261). Slika od-
u Egiptu - ne znamo tačno kada - otkrićem po- vojena od preostalog dela stranice debelim okvirom
godnog materijala nalik na hartiju, ali nešto krtijeg, ostavlja utisak prozora, a u naslikanom pejzažu na-
načinjenog od papirusa. Knjige od papirusa bile su lazimo OStatke prostorne perspektive i igru svetlosti
u obliku svitaka; ovi su ostali u upotrebi tokom i senke.
cele antike. sve dok se u kasno helenističko doba Najstariji dosad otkriveni ilustrovani rukopisi Bib-
nije našao bolji materijal: pergament ili vtflum, tanka, lije spadaju, kako se čini, u početak VI veka (osim
izbeljena životinjska koža, mnogo trajnija nego pa- jednog fragmenta od pet listova koji se. možda, može
pirus. Ona je bila dovoljno jaka da se mogla pre- dovesti u vezu s Vati~nskim Vergillj'em ); oni takođe
vijati a da se ne pocepa, pa je tako omogućila da sadrže odjeke helenističko-rimskog stila na raznim
se dođe do povezane knjige kakvu mi danas po- stupnjevima prilagođavanja religioznom nararivu, u

262. Jakov sc rot s O1lđdom, i; Bellu GtMZt. Početak VI veka. Nlrodnl biblioteu, Bet
d,mo: 263. Sarkofag Junija Bau.
Oko 359. Menner, 1,ISx2,44 m.
Vatikanske petine, Rim

dol~: 264. HrisfoJ na prtJUJ/u


(detalj aa slikt 263)

kome često osećamo dah Bliskog istoka, pa na.~ ovaj


katkad podseća na zidne slike iz Dura-Europosa
(v. tablu II boji 12). Najvažniji primer, Betka Gene-
.za, mnogo je upečalijivije delo nego prilično neubed-
ljivi Vergilijl. Pisana srebrom (sada pocrnelim) na
purpurnom pergamentu i ukra!ena minijaturama bli-
stavih boja, ona ostavlja rasko!an utisak sličan utisku
mozaika koje smo ispitivali. Slikom 262. prikazuje
se jedan deo priče o Jakovu; u prednjem planu vi-
dimo ga kako se rve s anđelom i prima od ovoga
blagoslov. Slika, dakle, ne predstavlja jedan jedini
dogacb.j, već čitav niz epizoda koje se nižu putem u ob-
liku slova U, tako da napredovanje u prostoru znači i
napredovanje II vremenu. Ova metoda, poznata pod
imenom kontinuirane naracije, ima svoju složenu -
i mnogo puta razmatranu - istoriju, koja dopire
unazad do starog Egipta i Mesopotamijej njena po-
java u minijaturama kao što je nah možda je odraz
ranijih ilustracija za spise u obliku svitka. (Ova slika
svakako podseća na friz koji se savija i vraća unazad).
za ilustracije rukopisa kontinuirana metoda pruža
prednost u pogledu uštede prostora; ona doZ\'oljava
slikaru da smesti maksimum narativnog sadrtaja na
površinu koja mu stoji na raspolaganju. Naš umetnik.
je, očigledno, svoju sliku zamislio kao tekući izveš-
taj koji se čita kao i redovi teksta, a ne kao . pro-
ZOft koji zahte\'a okvir. Slikani oblici stavljeni su talnom pravcu: od prostome dubine i masivnih
neposredno na purpurnu pozadinu koja nosi slova, razmera grčko-rimske umetnosti ka plitkim oblicima
pa se tako podvlači prvenstVeni značaj stranice kao malih dimenzija i čipkastoj dekoraciji površina. Naj-
jedinstvenog polja. starija dela hrišćanske skulpture su mermerni sar-
Upoređeno sa slikarstvom i arhitekturom, vajar- kofazi, koji su izrađivan i od sredine II veka pa na-
StvO je igralo sekundarnu ulogu u ranohrišćanskoj dalje za važnije pripadnike crkve. Do Konstaminove
umetnosti. Biblijska zabrana u pogledu idola trebalo ere njihova se dekoracija sastojala ponajviše iz istog
je da se s narotitom strogošću primeni na velike ograničenog repertoara tema poznatog sa zidnih
kultne statue, idole obožavane u paganskim hra- slika u katakombama - Dobri pastir, Jona i kit, i
modma. pa se u religioznoj Skulpturi. da na nju tako dalje - ali u okviru pozajmljenom sa paganskih
ne padne ljaga idolatrije, moralo kloniti predstav- sarkofaga. Tek jedno stoltće kasnije nalazimo znatno
ljanja ljudske figure u prirodnoj veličini. Tako se liri izbor tema i oblika. Jedan od glavnih primera
va;a1"st.,.o od samog potetka razvijalo u antimonumen- iz tih godina jeste bogato izvajan i obrađen sarko-

166 I RANOHRISCANSKA I VIZANTIJSKA UMETNOST


fag Junija Basa, prefekta Rima, koji je umro 359.
godine (sl. 263, 264). Njegova prednja strana s ko-
lonadom, podeljena na deset kvadratnih odeljaka,
ukrašena je mešavinom prizora iz Starog i Novog
zaveta: u gornjem redu su (5 leva na desno) Isa-
kova žrtva, sv. Petra odvode u tamnicu, Hrist na
prestolu izmedu sv. Petra i sv. Pavla, Hrist pred
Pontijem Pilatom (dva odeljka)j u donjem su stra-
danje pravednog J one, Prvi greh, Hristov ulazak
u Jerusalim, Danilo u lavljoj jazbini i sv. Pavla vode
na muNlište. Ovaj izbor, iako neobičan za modernog
gledaoca, u najvišem stepenu je karakterističan za
ranohrišćansk i način mišljenja, koji naglašava božansku
a ne ljudsku prirodu Hristovu. Zato su njegovo stra-
danje i smrt samo nagovešteni; on se pojavljuje pred
pilatom kao mlad dugokosi filozof koji izlaže pravu
mudrost (obratite pažnju na svitak), a i mučeništvo
• d\'aju apostola predstavljeno je na isti taj diskretan
način, bez žestine. Dva središna prizora posvećena
su Hristu kralju: kao vladar svemira, on sedi na pre-
stolu iznad personifikacije nebeskog svoda, a kao
zemaljski vladar ulazi u slavl ju u Jerusalim. Adam
i Eva, prvi grešnici, označavaju teret krivice koju
je Hrist iskupio, žrtvovanje lsaka jeste starozavetno
predočavanje Hristovog žrtVovanja u smrti, dok Jov
i Danilo nose istu poruku kao i Jona - oni učvršćuju
večnu čovekovu nadu u spas.
Ako ga merimo u poređenju sa antiklasičnim sti-
lom friza na Konstantinovom slavoluku, klesanom 265.8ahanrki7lja
skoro pola stoleća ranije (v. sl. 242), sarkofag Ju- (Krilo diptiha).
nija Basa nam se čini nesumnjivo k lasicistički. Fi- Oko 3W--400.
gure u duboko uvučenim nišama odaju svestan po- Slonovača, 30 x l4 cm.
Victoria & Albert
kušaj da se ponovo osvoji ono dostojanstvo svoj- museum, London
stveno statuama iz grčke tradicije. Pa ipak ispod
te spoljašnje osobine, koja je samo nakalemljena,
mi osećamo 'suštinsko srodstvo sa Konstantinovim
slavolukom u lutkastim telima, velikim glavama,
čudno smirenoj i pasivnoj atmosferi prizora koji
vapiju za dramskom akcijom. Događajima i ličnosti­
ma koje sc nalaze pred nama nije više namenjena
uloga da nam pričaju svoju sopstvenu istoriju, telesnu
ili osećajnu, već da u našem duhu prizovu jedno više
simbolično značenje koje ih povezuje. Ovakve ten-
dencije ka klasicizrnu bile su, reklo bi se, pojava koja bi, inače, bez njega mogli biti nepovratno izgubljeni.
se stalno obnavlja u ranohrišćanskoj skulpturi od Sve ovo naročito važi za onu grupu objekata čija
sredine IV do početka VI veka. Njihovi uzroci bili umetnička vrednost daleko nadmašuje njihovu veli·
su objašnjavani na razne načine. S jedne strane, pa- činu - za ploče od slonovače i druge male reljefe
ganizam je u ovom periodu još uvek imao dosta zna- u dragocenom materijalu. Namenjeni privatnom vlas·
čajni h privrženika, koji su možda podsticali ovakva ništvu, pravljeni da se posmatraju izbliza, oni često
oživljavanja; skorašnji preobraćenici (kao Junije Bas, odražavaju ukus jednog skupljaća, prefinjenu es-
koji je bio kršten malo pre svoje smrti), često su osta- tetsku osećajnost koja se ne sreće među zamašnim
jali verni vrednostima jz prošlosti, umetničkim i službenim poduhvatima koje potpomažu crkva i
drugim; bilo je, takođe, i značajnih crkvenih voda država. Takav jedan komad je ploča od slonovače
koji su bili naklonjeni pomirenju hrišćanstva sa na- (sL 265) koja je činila desnu stranu diptiha izrađenog
sleđem klasične starine; a i carski dvorovi, kako na između 390. i 400. godine, \'erovatno prilikom jednog
Istoku tako i na Zapadu, uvek su ostajali svesni veza venčanja između članO\'a dveju rimskih plemićkih
svoje ustanove s prethrišćanskim vremenima, pa su porodica Nikomahi i Simahi. Njegov konzervativni
tako mogli postati središta tih obnoviteljskih pod- karakter ogleda se ne samo u pagansko; ttmi (bahant-
streka. No bilo koji da su koreni u svim ovim prime- kinja i njena pomoćnica pred Jupiterovim oltarom)
rima, klasicizam je imao svoje kvalitete u ovo prelazno već i u kompoziciji koja se vraća augustovskoj eri
doba jer je sačuvao - i tako pomogao da se preda (upor. sl. 228). Na prvi pogled bismo ga zabunom
budućnosti - riznicu oblika i jedan ideallepote koji mogli shvatiti kao mnogo starije delo, i tek iz sitnih

RANOHRISCANSKA I V I ZANTIJSKA UMETNOS T I 167


267. EUlropljtIJ portrtl. Oko 450. Mcrmcr, visina 32 cm.
Umctničko-istorijski mUlcj, Bcč

(sl. 266), rađena nešto posle 500. godine u Istočnom


rimskom carstvu, odlikuje se klasicizmom koji je
postao rečiti nosilac hrišćanske sadržine. Veličanswe­
ni arhanđeo je nesumnjivo potomak krilatih pobeda
grčko·rimske umetnosti, čak i po svojoj bogato raš·
članjenoj draperiji. Ali moć koju on nagoveštava
nije od ovoga sveta, isto kao što ni on ne boravi
u zemaljskom prostoru. Arhitektonska niša ispred
koje se on pojavljuje izgubila je trodimenzionalnu
realnost; njen odnos prema figuri je čisto simboličan
i omamentalan, pa bi se reklo da ona lebdi a ne da
stoji (obratite pažnju na položaj nogu na stepenica·
ma). Baš ta nematerijalnost izražena klasično sk1ad·
nim oblicima čini ga toliko neodoljivim.
266. Arhan4to Mihailo (krilo diptiha). Počctak VI \·cka. Ako je monumentalna skulptura izgubila pokro·
SlonovaĆi 43 x 14 an. Britanski mUlcj, London
viteijStvo crkve, zadržala je, bar za neko vreme, po·
kroviteljsrva države. Carevi, konzuli i visoki službe-
nici i dalje su po starom običaju dizali svoje portretne
nedoslednosti, kao što je desna noga bahantkinje koja statue na javnim mestima sve do Justinijanove via·
prelazi preko okvira, opažamo da su ti oblici samo davine, a katkad i kasnije (poslednji zabeležen primer
anavodic reprodukovani s ljubavlju i poštom, ali da je sa kraja VIII veka). I ovde vidimo retrospektivne
\rj§e nisu sasvim shvaćeni. Dovoljno je značajno to tendencije tokom druge polovine IV i početkom V ve·
štO paganska tema nije smetala da na~ ploča bude ka u oživljavanju pretkonstantinskih tipova i u ohnov·
uJmlđena u ćivat jednos;: svetitelja nekoliko stoleća ljenom interesovan ju za individualnu karakterizaciju.
kasnije; njeno hladno savršenstVo bilo je privlačno Počev od otprilike 450. godine, međutim, spoljašnja
i II srednjem veku. Naša druga ploča od slonovače sličnost povlači se pred likom duhovnog ideala, kat·

168 I RANOHRISCANSKA I VIZANTIJSKA UMETNOST


kad veoma izraiajnog. ali i sve bezličnijeg; za sle- potvrdio ne samo svoju političku prevlast nad Za-
dećih hiljadu godina neće više biti portreta u grčko­ padom, već je postao i neosporna umetnička presto-
rimskom smislu reči. Najupadljiviji primerak na kome nica. Sam Justinijan bio je tako veliki pokrovitelj
se zapaža ovaj proces je glava Eutropija Eft~skog umetnosti da se s njim nije mogao meriti niko od
(sl. 267). jedna od najznačajnijih u toj vrsti. Ona vremena Konstantina Velikog; dela koja je on pot-
nas podseća na čudno bolne crte lica .Plotina. (sl. pomagao i podsticao odlikuju se carskom velelep-
239) i na Konstantinovu kolosalnu glavu nalik na našću koja u punoj meri opravdava pohvale svih onih
masku (sl. 240), ali njihova fizička konkretnost u- koji su njegovu eru nazvali zlatnim dobom. Ta dela
gleda skoro gruba u poređenju sa krajnjom fluidnošću pokazuju takođe jednu unutrašnju logičnu povezanost
Eutropija. Ovo lice je skamenjeno u vizionarskom stila koja ih jače vezuje s budućim razvojem vizan-
zanosu kao da je model bio svetac pustinjak; ono, tijske umetnosti nego s umetnooću prethodnih
u stvari, liči na lice duha vi~e nego na lice bića od vekova.
krvi i mesa. Izbegavanje čvrstih masa sprovedeno Kao p::! ironiji sudbine, najbogatija grupa spo-
je do te mere da su crte samo naznačene tankim gre- menika prvog zlatnog doba sačuvana je danas ne u
benima ili plitko urezanim linijama. Njihove blage Carigradu (gde je mnogo bilo uništeno) već na ita-
krivine podvlače izduženi oval glave i tako pojača­ lijanskom tlu, u Raveni. Ovaj grad. prvobirno po-
vaju njen apstraktni karakter glave s onoga sveta. morska luka na Jadranskom moru, postao je prestonica
Ne samo individualnost osobe, već ni samo ljudsko zapadnorimskih imperatora 402. godine. a krajem
telo ovde nije više opipljiva realnost j a time je i veka i prestonica Teodorika, ostrogotskog kralja,
grčka tradicija slobodne skulpture stigla na kraj puta. čiji je ukus bio fonniran prema carigradskom. Za
vreme Justinijana Ravena je bila glavno uporište
vizantijske vlasti u Italiji. Najznamenitija crkva tog
VIZANTIjSKA UMETNOST vTemena, S. Vitale, sagrađena 526-547, predstavlja
tip izveden uglavnom iz carigradskog tipa. U njenoj
Izmedu vizantijske i ranohri.šćanske umetnosti nema oktogonalnoj osnovi sa kupolom iznad sred išnog dela
tačno određene demarkacione linije. Moglo bi se očigledan je uticaj mauzoleja Sta Costanza u Rimu
dokazivati da vizantijski stil (tj. stil vezan za carski (v. sl. 256-258), ali se razvoj do koga je u meduvre~
dvor u Carigradu) može da se izdvoji već početkom menu došlo odigrao izgleda na Istoku. gde su crkve
V veka, ubrzo posle deobe carstva. Mi smo se trudili s kupolom raznih tipova bile građene u vekovima
da izbegnemo ovo razlikovanje, jer se istočnorimske koji su prethodili S. Vitalu. Uporeden sa Sta Costan-
i zapadnorimske - ili, kako ih izvesni naučnici radije zom, S. Vitale je i veći po dimenzijama i mnogo
nazivaju - istočno- i zapadnohrišćanske - karak- bogatiji prostornim efektima; ispod prozorskog -
teristike teško daju razdvojiti pre VI veka. Sve dotle, lateralnog zida zid glavnog broda pretvorio se u niz
obe oblasti doprinosite su razvoju ranohri.šĆ8nske polukružnih niša koje prodiru u bočni brod i tako
umetnosti, premda su se osećale tendencije da se ga vezuju s glavnim na jedan nov i komplikovan način.
vođstvo sve više pomera prema Istoku što je položaj Sam bočni brod dobio je sprat (ove galerije su bile
Zapada postajao slabiji. Za vlade Justinijana (527- rezervisane za žene). Nova tehnika u konstrukciji
-565) ovo pomeranje bilo je završeno; Carigrad je svoda dozvoljava velike prozore na svim visinama,

gOTt : 268. Osnova crkve S. Vitale,


Ra,'ena

(niO : 269. Crkva S. Vilale, Ra\"ena.


516-547.
Istok daje prednost tipu crkvene građevine (razli-
čite od krstionice i mauzoleja), koji se iz osnova raz-
likovao od bazilike i - sa zapadnog gledih.a - bio
tako nepodesan za hmćanski ritual. Najzad zar ba-
zilikalno rdenje nije imalo podrlku i samog Kon-
stantina? Pominjani su mnogi različiti razlozi - prak-
tični, verski, politički. Svi oni mogu imati neku
vrednost, ali ako treba reći istinu, svima ne-
dostaje zaista ubedljivo objašnjenje. U svakom slu-
čaju. od vremena justinijanovog, crkva centralne
osnove s kupolom imaće prevagu u svetu pravoslav-
nog hri.štanstva isto tako potpuno kao no je bazili-
kalna osno\" preovlađivala u arhitekruri srednjove-
kovnog Zapada. StO se tiče S. Vitala, njegova veza
s vizantijskim dvorom pos\'edočena je i dvama čuve­
nim mozaicima s obe strane oltara (sl. 271 i tabla
u boji 14), za koje je nacrt morao doći neposredno
iz carskih radionica. Na njima Justinijan i njegova
žena carica Teodora, u pratnji visokih službenika,
mesnog svdtenstva i dvorskih dama. prisustvuju
službi kao da su u dvorskoj kapeli. Na ovim kompo-
zicijama završenim neposredno pre osvećenja crkve
vidimo jedan ideal ljudske lepote sasvim različit od
zdepastih figura s velikim glavama kakve smo sre-
tali u umetnosti IV i V veka; tu i tamo (v. sl. 259.
266. 267) ugledali smo za trenutak rađanje novog
id~la. ali ga tek sada vidimo u potpunosti: ne-
270. Unu(ra!nji izgled (pogled iz Ipside), obično visoke, tanke figure malenih stopala i sitnih
crkva S. Vitale, Ravena
ovalnih lica na kojima dominiraju ogromne pro-
dorne oči, i tela koja izgledaju sposobna samo za
spore ceremonijalne pokrete i pokazivanje odeće
pa se unutrašnjost kupa u svetlosti. Ovde nalazimo raskošnih bra. Svaki nagovcltaj pokreta ili prome-
samo ostatke uzdužne ose ranohrišĆ9nskih bazilika: ne brižljivo je isključen - dimenzije vremena i
to je odeljak za oltar zasvođen krstastim svodom, zemaljskog prostora ustupile su pred večnom sa-
iza koga leži apsida, prema istoku, i naneks na sup- dašnjicom usred providnog zlatnog sjaja neba, pa
rotnoj strani (čiji čudan nesimetričan položaj još svečani. frontalni likovi kao da prikazuju nebeski
uopšte nije razjašnjen). Ako se Setimo crkve S. Apolli- a ne zemaljski dvor. Ovo jedinstvo političke i du-
nare in Classe, sagrađene u isto vreme na strogo hovne vlasti tačno odražava .božansko kraljevstVOt
bazilikalnoj osnovi, onda nam naročito pada u oči vizantijskog cara. Mi smo, u stvari, pozvani da vidimo
tuđinski izgled S. Vitala. Kako se dogodilo to da Justinijana i Teodoru kao analogiju za Hrista i

271. ju.lliniian Ja prafnjom


(mou1k). Oko 547.
Crkva S. Viule, Ravelli
Bogorodicu: na rubu Teodorinog ogrtača (ne vidi polukružne niše s otvorenim arkadama, slično kao
se na našoj slici) upadljivo su izvezena tri mudraca u S. Vitalu; moglo bi se, prema tome, reći da je
sa istoka kako nose darove Mariji i novorođenom kupola Sv. Sofije bila ubačena između dveju polo-
kralju, a Justinijanu s obe strane stoje dvanaestorica vina crkve sa centralnom osnovom. Kupola počiva
pratilaca - carski ekvivalenat za dvanaest apostola na četiri luka koji prenose njenu težinu na velike
(~estorica su vojnici iza štita sa Hristovim mono- stupce u uglovima kvadrata, tako da zidovi ispod
gramom). Okrenemo li se od ovih mozaika unutraš- lukova nemaju uopšte nikakvu konstruktivnu funk-
njem prostoru crkve, otkrićemo da i on poseduje ciju. Prelaz od kvadrata koji obrazuju ovi uglovi
onu istu osobinu dematerijalizovane vitkosti koja do kružnog oboda kupole izveden je pomoću sfernih
stremi u vis, koja i figurama daje onaj svojstven izraz trouglo\'a koji se zovu pandantifi; zato govorimo
zanosa. Justinijan, Teodora j njima najbliže figure o čitavoj arhitektonskoj jedinici kao o kupoli na pan-
verovatno su bili slikani s namerom da budu indi- dantifima. Takvo rešenje omogućuje građenje viših,
vidualni portreti, pa su njihove crte zaista i diferen- svetlijih i ekonomičnijih kupola nego što je starija
cirane do izvesnog stepena (arhiepiskopa Maksi- metoda (kakvu smo videli na Panteonu, Sta Cos-
milijana više od ostalih), ali, inače, j lica i tela tanzi i S. Vitalu) postavljanja kupole na kružnu ili
uobličena su prema jednom idealnom tipu, tako
da pokazuju čudnu porodičnu sličnost. Mi ćemo
od ovog trenutka pa nadalje te iste krupne crne
oči pod povijenim obrvama, ista mala usta i dug,
tanak, pomalo orlovski nos, sresti bezbroj puta u
vizantijskoj umetnosti.
Među sačuvanim spomenicima Justinijanove vlade
u Carigradu je daleko najznačajnija Aja Sofija (Sv.
Sofija) remek-delo arhitekture toga doba i jedan od
velikih stvaralačkih trijumfa svih vremena (sl. 272-
-276). Sagrađena u godinama 532-537, postala
je tako slavna da su zapamćena i imena njenih gra-
ditelja - Antemija iz Tralesa i Isidora iz Mileta.
Posle turskog osvajanja postala je džamija (i četiri
minareta dodala su joj u to vreme), a mozaici koji
su je krasili bili su uglavnom prekriveni premazom.
Neki od tih mozaika otkriveni su poslednjih godina
(v. tablu u boji 15), pošto je građevina pretvorena
u muzej. Osno\'a Svete Sofije predstavlja jedinstvenu
kombinaciju elemenata: ona ima dužinsku osnovu
ranohri.štanskih bazilika, ali glavnu karakteristiku
glavnog broda čini kvadratni prostor krunisan og-
romnom kupolom kojoj su s oba kraja pripojene
polukupole, tako da je glavni brod, u stvari, postao
jedan veliki oval. Uz ove polukupole su prislonjene

sasvim g()T'l.' 272. Presek


crkve Sv. Sofije
(prema Gurlinu)

glJl'e: 273. Osnova crkve


Sv. Sofije (p rema \"on
Sybelu)

Antemi05 iz Tralesa i
i<!ii(}: 274.
hidoriz Mileta. Crkva Sv. Sofijc,
Carigrad. 523-537.
letio; 275. Kapite1, crk\'a Sv. Sofije

doIt: 216. Unutra~njiizgled ctb·c


Sv.Sorijc

poligonainu osnovu. Gde i kada je pronadena kupola


na pandantifima, ne znamo; Sv. Sofija je najstariji
primer njene primene u monumentalnim razmerama,
a verovatno je bila i primer od epohainog značaja,
jer je od toga trenutka kupola na pandantifima pos-
tala osnovna karakteristika vizantijske a nešto kas-
nije i zapadne arhitekture. Međutim, postoji još
jedan elemenat koji je ušao u rešenje Sv. Sofije.
Osnova, potporni glavni stupci i velike dimenzije
čitave crkve podsećaj u na Konstantinovu baziliku
(sl. 212, 213), najambicioznije ostvarenje carske rim-
ske zas\ođene arhitekture i naj\'cći spomenik vezan
za vladara prema kome je Justinijan gajio naročito
divljenje. Sv. Sofija tako ujedinjuje Istok i Zapad,
pro!lost i budućnost, u jednoj iedinoj neodoljivoj
sintezi. Njena masivna spoljašnjost čvrsto leži na
zemlji, nalik na kakvu veliku humku, i diže se u od-
sedma do visine koja je za oko 15 m veta od Panteo- U vizantijskoj 3rhitckturi nije sn'orena \"iše ni-
na, pa se zato njena kupola iako nešto manja (njen jedna građevina koja bi se merila sa Sv. Sofijom.
prečnil:: je 25 m) ističe mnogo smciijc. Kad uđemo Crkve drugog zlatnog doba (od kraja IX do XI veka)
u crkvu, utisak težine se gubi kao da je materijal, i kasnije bile su skromnih razmera i vik mORluke
čvrsti vid konstrukcije, izbačen napolje; ostao je no carske po duhu. ~jiho\"a najčešća osnova je grčki
samo prostor koji sc širi i nadima pripojene niše, krst (tj. krst sa kracima podjednake du1ine) upisan
pandantife i samu kupolu kao neka jedra. Arhitek- u kvadratu sa narteksom pridodanim na jednoj i
tonska estetika koju smo videli kako se uobličava apsidom (ponekad s kapelama sa svake strane) na
u ranohrišćanskoj arhitekturi (\'. str. 160) dostigla drugoj Strani. Glavna karakteristika konstrukcije je
je ovde jednu novu, velelepnu dimenziju. Još mnogo kupola na kvadratnoj osnovi; ona često počiva na
više nego ranije, svetlost sada igra glavnu ulogu: \'3ljkastom tamburu s visokim prozorima, čime se
kupola izgleđa kao da lebdi - .nalik na ozareno uzdiže još više iznad same građevine, kao što je slu-
nebof, kako kaže jedan savremeni opis ove građe­ čaj sa dvema manastirskim crkvama u mestu Hosios
\·ine - zato što počiva na gustom redu prozora, a Lookas u Grčkoj (sl. 277). One takođe ilustruju dve
zidovi glavnog broda imaju toliko otvora da su pro- druge karakteristike kasnije vizantijske arhitekture:
zirni kao čipkana zavesa. Zlatno svetlucanje mozaika tendenciju ka gizdavijoj spoljašnosti, za razliku od
verovamo je dopunjavalo .iluziju nestvarnosti_o Mi krajnje strogosti koju smo ranije zapazili (upor. sl.
jasno oscćamo novu estetiku čak i u ornamentalnim 269) i sklonost ka vertikalno izduženim proporcijama.
detaljima kao §tO su profili i kapiteli (sl. 275). 1\10- J\oteđutim, ova vertikalnost nam svojom punom sna-
{ivi - spirale, akantovo lišće i slično - sve je izve- gom pada u oči tek kada uđemo u crkvu (sl. 278 pri-
deno iz klasične arhitekture, ali je utisak koji osta\"- kazuje unutrašnjOSt Katolikona, koji se \"idi levo
ljaju iz osnove različit; umesto da aktivno ubla1ava na sl. 277). Ovde visoki, uski prostorni odeljci St-
pritisak teline na stablo stuba, kapitel je postao kao varaju izvestan utisak prenatrpanosti, skoro i:bi-
neka šupljikava korpa čije nežne površinske !are jenosti, koji na dramatičan način popušta kada po-
skri\"3ju snagu i čvrstinu kamena. dignemo oči prema blistavom potkupolnom prostoru.

l71 RANOHRISCANSK A I V I ZANT J JSKA UME T NOST


JftJO; 271. Crkve manastira u
Hosios. Loukasu (Sv. Luka iz Stin).
Foklda, Grčka. Početak XI veka

dal,: 278. Unutraln;i izgled


Katolikona, Hosios Loub,

zaljke na satu Rođenje, Krštenje i Preobraženje.


Gtav ciklus predstavlja jedan teološki program tako
savršeno u skladu sa geometrijskim odnosom slika
da ne možemo reći da li je slikarska shema dala oblik
arhitekturi ili obrnuto. Sličan strogi red vlada i
u rasporedu tema u čitavoj· unutrašnjosti.
Najveća i najrasko~nije ukrašena crkva drugog
zlatnog doba sačuvana do danas jeste Sv. Marko
u Veneciji, započeta 1063. godine. Venecija je dugo
bila pod vizantijskom vrhovnom vlašću i ostala je
II umetničkom pogledu zavisna od Istoka još dugo
pošto je postala trgovačka i polit i čka sila po sop-
stvenom pravu. I Sv. Marko ima osnovu grčkog
krsta upisanog u kvadratu, alj je ovde svaki krak
krsta naglašen svojom posebnom kupolom (sl. 280,
281). Ove kupole nisu uzdignute na tamburima;
umesto toga, one su bile obložene drvenim glavi-
častim krovovima pokrivenim pOllaćenim bakarnim
limom i imale su gizdave lanterne na vrhu, da bi
izdaleka izgledale još više i upadljivije. One za mor-
nare predstavljaju izvanredan beleg na kopnu. Pro-
strana unutrašnjost, čuvena zbog svojih mozaika,
pokazuje da je bila građena za mnogobrojno građan­
stvo velike metropole, a ne samo za malu manastirsku
zajednicu kao crkve u Dafni ili u Hosios Loukasu.
Za vreme drugog zlatnog doba vizantijska arhitek-
tura zajedno sa pravoslavnom verom proširila se i
u Rusiju. Tamo je osnovni tip vizantijske crkve do-
živeo jedan čudan preobražaj zahvaljujući upotrebi
drveta kao građevinskog materijala. Najčuvenije delo
ove domaće struje jeste Saborna crkva Vasilija Blaže-
nog kraj Kremlja u Moskvi (sl. 282). Sagrađena za
Na slici 279. prikazan je taj pogled na kupolu u ma- vladavine Ivana Groznog, ona je neopozi\·o ruska
nastirskoj crkvi u Dafni, gde je slikarska dekoracija kao i njen izuzetni vladar. Kupole, koje su bez-
kupole bolje očuvana nego u Katolikonu u mestu Ho- granično umnožene, postale su fantastični građe­
sios Loukas. Odozgo, iz sredi~ta kupole gleda nas uz- vinski oblici nalik na kule, čiji živo išarani krovovi
višena slika Hrista Pantokratora (vladara svemira) liče na bilo šta - od pečurki i jagoda do istočniač­
izrađena u mozaiku na zlatnoj pozadini, a njene og- kih turbana. Ove ogromne kupe kao od sladoleda
romne dimenzije još su naglašene mnogo manjim odišu veselom nerealnošću vilinske bajke. ali je nji-
figurama še5naestorice starozavetnih proroka, po- hov sveUkupni utisak ipak izvanredno snažan. Pode-
stavljenim između prozora. U uglovima vidimo četiri šene da odgovaraju mašti jednostavnog seljačkog
prizora koji otkrivaju ljudsku i božansku prirodu življa (koji ih je verovatno otvorenih usta netremice
Hrista - Blagovesti (dole levo), pa u pravcu ska- posmatrao diveći se prilikom svojih retkih poseta

RANOHRISćANSKA I VIZANTIJSKA UMETNOST / 173


vodili su kaluđeri; ovi su bili usredsrtdeni u za·
padnim provincijama, gde je verski edikt uglavnom
ostao bez dejstva. Koreni sukoba bili su veoma du·
boki: na teolookom planu oni su povlačili za sobom
i sporno pitanje o odnosu ljudskog i božanskog u
ličnosti Hristovoj, dok su dru.§t\'eno i politički bili
odraz borbe za vlast izmedu crkve i države. Ova
raspra takođe je označila i definitivan raskid izmedu
katolicizma i pravoslavlja.
Da je edikt mogao efikasno stupiti na snagu u
celom carstvu, on bi sigurno zadao vizantijskoj ckve-
noj umetnosti smnonosan udarac. On je ipak uspeo
da u velikoj meri smanj i proizvodnju svetih slika,
ali nije mogao da je sasvim iskoreni, tako da se ona
veoma brzo oporavila posle pobede ikonofila 843. go--
dine. Imamo veoma malo pouzdanog znanja o tome

279. Mozaik u kupoli. XI vek. Mmastinka crkVI,


Dafni, Grčka

prestonici) one ipak izražavaju smisao za čudesno


koje je izvedeno iz mnogo ozbiljnijih čuda vizantij·
ske arhitekture.
Razvoj vizantijskog slikarstva i vajarstVa posle
Justinijanovog doba bio je prekinut ikonoborač·
kim rasprama. One su počele jednim carskim edi.k.
tom iz 726. godine kojim su zabranjene religiozne
slike. Ta borba je besnela više od sto godina i po.
delila je narod u dva neprijateljska tabora. Ikono--
borci (protivnici ikona), kojima je na čelu bio car
i koji su imali podršku uglavnom u istočnim pro-
vincijama, ostajali su uporno pri doslovnoj interpre-
taciji biblijske zabrane pravljenja kipova jer one
potpomažu idolopoklonstVo; oni su želeli da ograniče
versku umetnost na apstraktne simbole i biljne i
životinjske oblike. Njihove protivnike ikonofile pred-

,orl: 280. Katedl1l1a


Sv. Marka, Venecija
(pogkd il vuduha).
Otpočeta 1063.

l""",' 281. Unutl'1mjosl


katedrale Sv. Marka,
Vened}a
kako je vizantijskoj umetničkoj tradiciji po§lo za ru- mnogo poznatijim bradatim tipom (v. sl. 279).
kom da se održi od početka VIII do sredine IX veka. Naročito je zanimljiv prizor u gornjem desnom uglu.
Medutim. čini se da je ikonoborstVo dovelo do Klasična umetnost predstavljala je ljudsku du!u
obnavljanja interesovanja za svetovnu umetnost, koja kao majušnu nagu figuru s leptiroviro krilima; ovde
nije bila pogođena zabranom. To nam može pomo- se ta figura ponovo javlja - ili je možda bila saču­
ći da objasnimo iznenadnu ponovnu pojavu poznih vana - pod hrilĆ8nSkim okriljem, kao duh života
klasičnih motiva u umetnosti drugog zlamog doba, koji je Gospod udahnuo Adamu.
kao u prizoru sa Davidom koji sastavlja psalme iz Pariski psaltir i mozaici iz Knjige postanja u crk-
takozvanog Pariskog psaltira (sl. 283). On je bio vi Sv. Marka pokazuju jedno skoro antikvarsko odu-
iluminiran verovatno oko 900. godine, premda je ševljenje za tradiciju klasične umetnosti. Međutim.
isku!enje da ga odredimo u starije doba skoro ne- ovakva direktna oživljavanja su veoma izuzetni slu-
odoljivo. Ovde ne samo što nalazimo pejzaž koji čajevi. Najlepb dela drugog zlatnog doba odlikuju
nas podseća na pompejske zidne slike, već i figure se klasicizmom koji je skladno sjeciinjen sa oduhov-
očigledno vode poreklo od klasičnih modela. Sam ljenim idealom ljudske lepote kakve srećemo u umet-
DlWid bi se lako mogao zameniti za Orfeja koji nosti za Justinijanove vladavine. M.edu njima, Ras-
opčinjava divlje životinje svojom muzikom. a nje- pek. mozaik iz manastirske crkve u Dafni (sl. 284)
govi drugovi nas jol više iznenađuju jer su to ale- uživa poseban glas. Njegovi klasični kvaliteti su su!-
gončne figure koje nemaju nikakve veze s Biblijom: tinski upotpunjeni veĆOm oseć8jnošću nego u PariJluJm
mlada žena kraj Davida je Mdodija, ona druga koja psa/tiru. ali su isto tako i pofpuno hrilĆ8nski: tu ne vi-
se stidljivo krije iza stuba je Odjek. dok je mu!ka dimo težnju da se ponovo stvori realistički prostorni ok-
figura sa stablom drveta personifikacija Vitlejemske vir. ali je kompozicija puna ravnOteže i jasnoće. !to de-
gore. Kasni datum postanka ove slike vidi se jedino luje zaista monumentalno u poređenju sa zbrkanim
u izvesnim kvalitetima stila, kao !to je apstraktna pompejskim pejzažom minijature s Davidom. Klasič­
cik-cak šara nabora na draperiji koja pokriva noge na je, takođe, i dostojanstVenost kao u statua kojom
Mdodije. Drugi jedan privlačan odblesak starih se odlikuju figure. a one izgledaju i neverovatno pri-
izvora jeste niz prizora iz Knjige postanja medu rodno i ljupko u poređenju sa mozaikom s Justini-
mozaicima u crkvi Sv. Marka u Veneciji (sl. 285), janom u S. Vitalu (sl. 271). Najznačajniji vid njiho-
koji su verovatno rađeni prema nekom ranohrućan­ vog klasičnog nasleda, međutim, je emocionalan.
skom iluminiranom rukopisu. Zdepaste figure ve- a ne fiZički; to je onaj plemeniti patos koji je izražen
likih glava podsećaju na umetnost IV veka, kao i njihovim gestovima i izI1lZom lica, ona uzdržana
klasični tip mladog filozofa koji predstavlja Gospoda i uzvišena patnja kakvu srećemo U grčkoj umetnosti
(uporedi sL 264) koji je već odavno zamenjen V veka pre n. e. (v. str. 105-106). Ranohrilćan5ka
umetnost bila je lišena ovog kvaliteta. Njeno gledanje
na Hrista podvlačilo je u Spasitelju božansku mudrost
i vlast, a ne njegovu žrtvenu smrt, pa je Raspeće

1_: U2. Slboma akva Vasilija Blaženog,


Moskva. 1554-60.
doh: 283. Drmid .asfmJlja psa/tilt. ilustncija iz
Parisft" psaltira. Oko 900. Narodna biblioteka, Pam
bilo slikano veoma retko i u veoma nepatenčnom ikonoboračke raspre. A1.aIo je primera starijih od
duhu. Slika Pantokratora kakvu smo videli na sar~ Raspeća u Dafni, i nijedan od njih ne deluje tako
kofagu Junija Basa i iznad apside u crkvi S. Apolli~ snaino na gledaoca. Možda je najveće ostvarenje
nare in Classe (sl. 264 i tabla u boji 13) sačuvala je drugog zlamog doba bilo ba! uno~enje ove samilo-
svoju važnost tokom celog drugog zlamog doba - sne crte u crkvenu umetnost, iako njene pune mo~
veličanstveni mozaik kupole u Dafni potiče iz ove gućnosti neće biti iskori~ćene u Vizantiji, već na sred-
tradicije - ali paralelno s njim nalazimo sada i isti~ njovekovnom Zapadu (v. sl. 405). Ali i vi.zanti jska
canje Hrista stradalnika. Kada i gde se pojavilo ovo umetnost je sačuvala i razvila ljudsko shvatanje Hrista
ljudsko tumačenje Spasitelja, ne možemo reći sa u sledećim vekovima. Prekrasni fragment mozaika
sigumo!ću; reklo bi se da se razvilo na potetku iz Sv. Sofije (Iabla u boji IS), \'erovatno delo iz XIII
veka, ne odlikuje se vjAe nepristupačnom strogošću
Pan/okralora jz Dafni: umesto nje nalazimo izraz
blage sele zajedno s utančanošću modelovanja i
boje, koji oveko\'cčuju najbolje klasične tradicije.
Godine 1204. Vizantija je doživela skoro sudbo-
nosan poraz kada je vojska spremana za četvrti krs-
l a~ki rat, umesto da ratuje protiv TUraka, napala
i zauzela Carigrad. Vi!e od pola veka jezgro carevine
ostalo je u latinskim rukama. Vizantija je, medutim,
preživela čak i tu katastrofu: 1261. godine još jed~
nom je po\Tatila suverenitet, pa je u XIV veku,
pre turskog osvajanja 1453. godine, vizantijsko sli~
karstvo poslednji put cvetala, puno svog sopstvenog
j originalnog duha. Zbog znatnog osiromašenja već
jako suienog carstva, živopis je često 7.amenji\'Qo
mozaike, kao u nedavno otkrivenoj zidnoj dekoraciji
u nadgrobnoj kapeli pripojenoj uz Kahrije džamiju
(nekadašnja crkva Hrista Spasa u Hori) u Carigradu.
Iz ovog impresivnog ciklusa reprodukujemo Anastasis
(grčki, Vaskrsenje) na slici 286. Slika, u stvari, pri-
kazuje dogada; neposredno pred opšte vaskrsenje
- Hristov silazak u ad. Okružen blistavim sveti~
tcljskim vencem, Spasitelj je pobedio Satanu i sru~io
\'rata pakla (obralite pažnju na vezanog Satanu kraj
njegovih nogu usred neverovamog mnOŠtva g\'ož-
durije) i diže Adama i Evu iz mrtvih. Ono ~tO nas
najviše zadi\'ljuje u ovom sredi!uom prizoru jeste
osobina koju bismo jedva očekivali na osnovu onoga
~to smo videli dotle od vizantijske umetnosti. Hrist

,orr; 284. RQJ~u (mozaik). XI \'ck.


Manaltinki crkva, Dafni

du",,; 28S. Prirori iz Knjige postanja


(mozaik). Oko 1200.
Kuedrala Sv. Marka, Vcnecija
ktlo; 286. Anaslasis (Silazak u ad)
(freska). Oko 1310-20. Kahrije džamija
(crkva Sv. Spasa u Hori), Carigrad

dole: 287. Bogorodica (detalj).


VI-VII vek. Enkaustika na drvetu.
Crkva Sta Francesca Romana, Rim

se ovde kreće s izvanrednom fizičkom energijom,


vukući Adama i Evu iz groba tako da se čini kao
da lete kroz vazduh - veličanstveno izražajna slika
božanskog trijumfa. Takav dinamizam bio je ne~
poznat u starijoj vizantijskoj tradiciji. A sada, ulaze~
ći u XIV vek, pokazuje se da je osam stotina godina
posle Justinijana vizantijska umetnost još uvek očuvala
svoju stvaralačku moć.
za vreme ikonoboračkih raspri, glavni argument
u prilog svetih slika bilo jc tvrđenje da je sam Hrist
dozvolio sv. Luki da naslika njegov pomet, a da su
se i drugi portreti Hrista i Bogorodice na čudesan
način, po božanskoj volji, pojavljivali na zemlji. Te
prvobitne ' pravef svete slike bile su navodno izvor
za kasnije čovekovom rukom slikane portrete. Takve
slike, ikone, razvile su se u ranohrišćanskom perio-
du iz grčko-rimskih portreta na drvenim p ločama
(kao što je na tabli u boji ll). Njihovo poreklo malo
je poznato, jer su primeri iz vremena pre ikonoborač­
kih raspri krajnje oskudni. Od malog broja dosad
otkrivenih možda je najvažnija Bogorodica jz crkve
Sta Francesca Romana u Rimu, koia je izišla na svet-
lost dana pre nekoliko godina prilikom čišćenja jedne
ploče na kojoj je bilo nekoliko puta slikano. Jedino
je površina prvobitnog Bogorodičnog lica sačuvana
u dobrom sranju (sl. 287). Njena veza s grčko-rim­
skim portretnim slikarstvom očigledna je ne samo
po slikarskom medijumu, enkaustici (v. str. 154),
tehnici koja je izišla iz upotrebe posle borbe oko
ikona, ve<: i po finoj gradaciji svetlosti i senke. Sami
oblici, međutim - srcast oblik lica, mala usta, dug,
tanak nos i ogromne oči pod povijenim obrvama te ne srećemo u ranohrišćanskoj i vizantijskoj umet-
- odražavaju ideal ljudske lepote isto onako produ- nosti. Kada i gde je bila naslikana? U VI ili VII ve-
hovljen kao na mozaicima S. Vitala II Raveni, ali ku, moramo pretpostaviti, ali zbog nedostatka upo-
zadržavaju mnogo veći stepen tro<llmenzlOnalne čvr­ rednog materijala ne možemo reći da li u Italiji
stine. Ono što čini da ova slika ostavlja neobično ili na Istoku. No, to je svakako izvanredno snažno delo,
snažan utisak jeste geometrijska strogost crteža, koje nam olakšava da shvatimo kako su ljudi došli
koji crtama daje monumentalnu veličinu kakvu uopš- do toga da veruju u natprirodno poreklo svetih slika.

RANOHRlSCANSKA I VIZANTIJSKA UMETNOST I tn


288. Andrej Rubtjo\'. Starl1:r~ma TrDjW. Oko 1410-20.
Slika na drvctu. 141 x III cm. TretjwvU:il galerija, Mosk\·.

Zbog po§t:ovanja koje im je ukazivano, ikone su


se morale potčinjavati strogim etičkim pravilima,
i utvrđenim uzorcima koji su se stalno ponavljali.
Posledica je bila to !to većinu od njih zapažamo vi~
!e zbog brižljive zanatSke obrade nego zbog umet-
289. Bogorod~a na presto/u. XIII vek. Slika nl drvctu,
ničke inventivnosti. Bogorodica na presrolu (sl. 289)
81 x 49,SO cm. Narodna umetnička galerija,
je delo ove vrste; iako je slikana u XIII veku, ona Valington,D. C. (zbirka MeUon)
je odblesak tipa starijeg nekoliko stotina godina.
Slika pokazuje mnogo odjeka klasicizma drugog
zlatnog doba: ljupka poza, bogata igra nabora dra~
perije, blaga seta na Bogorodičinom licu, složena cvetala i posle propasti Vizantije. Prenooenje stva-
arhitektonska perspektiva prestola (koji izgleda kao rala~kih podstreka te tradicije u udaljene krajeve
minijaruma replika Koloseuma). Ali svi ovi elementi pravoslavnog sveta nagovdteno je delom Andreja
postali su čudno apstraktni. Presto, uprkos skraće­ Rubljova, najboljeg ruskog slikara ikona i velikog
njima, ne deluje vije kao trodimenzionalni objekt, wnetnika po svim merilima. Na slici 288. prika-
a najsvetlije površine na drapetiji liče na ornamen~ zana je njegova čuvena ikona Scarozavelna Trojica,
talne proboje sunca, u snažnom kontrastu sa blagim slikana oko 1410-20. godine (naslov se odnosi na
senčenjem ruku i lica. Ukupni utisak nije ni povrlin- tri anđela koji su poseti1i Avrama u Mamriji). Iako
ski ni prostorni, već providan, pomalo nalik na utisak su neki njeni delovi slabo očuvani - najveći deo
koji ostavlja prozor od bojenog Stakla; oblici izgledaju pozadine je iščezao - slika pokazuje skladnu le-
kao da su osvet1jeni odostrag. A to je skoro doslovno potu kompozicije i dubinu lirskog osećanja koji se
i tačno, jer su slikani tankom prevlakom na veoma takmiče s najklasičnijim delima drugog zlatnog do-
sjajnoj zlatnoj površini, koja obrazuje najsvetlije ba. Rubljov je morao biti dobro upoznat s naj-
povrline, oreole i pozadinu, tako da čak ni senke boljim što je vizantijska umetnost mogla da pruži,
nisu sasvim neprovidne. To nebesko zračenje što sve bilo putem dodira s grčkim slikarima u Rusiji bilo
prožima, kao što se sećamo, sreli smo prvi put na putem boravka u Carigradu. Najindividualniji de-
ranohri!ćanskim mozaicima. Slike kao što je naša ment - i istovremeno najizrazitije ruski - ieste
prema tome treba smatrati za estetski ekvivalent skala boja, svet1ija, složenija i drukčije usklađena
mozaika u manjim razmerama a ne prosto za po- nego i u jednom vizantijskom delu. U rukama ma-
tomke Slare tradicije slikarstva na drvetu. U stvari, njeg majstora, kombinacije kao što su narandž.asta.
najdragocenije vizantijske ikone jesu minijaturni mo- skerletna i tirkizno plava mogle su lako postati pri-
zaici rađeni na drvenim pločama, a ne slike. mitivno drečave, kao ~to često srećemo u narodnoj
Zajedno s pravoslavnom verom, slikarstvo ikona radinosti; ovde je kontrolisani intenzitet tih boja
proširilo se na Balkanu i II Rusiji, gde je i dalje bitni sastavni deo kompozicije.
. . ... ". ,,"".,""..,..•.,
-,
,.... .. ",... ,-......
,.", ,'''->1. "",.,,
"'~
"-h. , '._'
.. J
....,,~'",~,~, ....""'
. " . " " ,U~
'" ,... _, _. _ ; ' "''
W ".,,, ~
II~l
'j
;
'rl-
It.
li
I.
I
"" 11
..-
,.,"' •• ,,..,,,,,"TlJV'-', ..
...,.,.,.,.,..... ,-.,.....-
,~,,,.,,,,,,,,,\.,,,, ,,,,,
290. Harbwilslti triptih.
Kraj X veka. Slonovača
24x28 cm. Louvre, Paru.

Monumentalno vajarstvo, kao §to smo ranije vi- ove minijaturne ikone podseća na stil Raspeta iz
deli, počev od V veka, bilo je na putu da sasvim Dafni. Druga ploča, koja prikazuje 2rc'lXJVanje Ifi-
iščezne. U vizantijskoj umetnosti statue velikih raz- genije (sl. 291) pripada jednom kovčežiću od slo-
mera izumrle su sa poslednjim carskim portreti- novače koji je trebalo da bude svadbeni dar pa je,
ma, pa se klesanje u kamenu ograničilo samo na dosta neočekivano, ukrašen scenama iz grčke mito-
arhitektonske ornamente (v. sl. 275), dok su reljefi logije. Još više nego minijature iz Pariskog psaltira,
malih razmera, naročito u sl onovQči i metalu, i dalje on i1ustruje jedan antikvarski vid vizantijskog klasi-
stvarani tokom drugog zlatnog doba i docnije. Ne- cizma koji je do!ao kao posledica ikonoborstva, jer
obična raznolikost njihove saciiline, stila i namene je njegova tema čuvena Euripidova drama; a sama
može se naslutiti iz dvaju primera koji su ovde pri- kompozicija (koja je čudnovato plitka i pored dubo-
kazani. Oba su iz X \·eka. Jedno je triptih - mali ko sečenog reljefa) verovatno vodi poreklo od nekog
pokretni oltar sa pripojenim krilima - kakve su ilustrovanog Euripidovog rukopisa, a ne iz vajar-
visoki dostojanstvenici nosili sa sobom na putova- skog izvora. Iako lišene sveg onog tragičnog uzbu-
njima da bi pred njim čitali molitve (sl. 290); u gor- denja i svedene na nivo ornamentalne veselosti. ove
njoj polovini srednje ploče vidimo Hrista na prestolu kvrgaste figurice predstavljaju jedan logično pove-
okruženog sv. Jovanom Krstiteljem i Bogorodicom, zani vizuelni citat stare umetnosti. Eto takvim ka-
koji mole za božansko mi losrđe za čovečanstvo, i nalima se grčko-rimsko nasleđe ulivalo u glavni tok
pet apostola u donjoj polovini. Izvanredna prefinjenost vizantijske tradicije.

291.2r1!J111xmjt ljigmijt (detalj sa k.ovčdita od slonovaČC). X vek. Victoria & Albert museum, London
DRUGI DEO

SREDNJI VEK

Kada mislimo na velike civilizacije naše pro!lo- Tdko bi bilo preuveličati snagu munjevitog na-
sti, skloni smo da mislimo II pojmovima vidljivih predovanja islama na račun hriŠĆanskog sveta. U-
spomenika koj i su postali simboli svake od njih: ~eno svojih zapadnih sredozemnih baza, Vizantij-
egipatske piramide. vavilonski zigurati, atinski Par- sko carstvo je morato da usredsredi sav svoj napor
tenon, Koioseum, Sveta Sofija. U ovakvoj smotri da zaustav! ši renje islama na istoku. Zbog nemoći
vrhunskih ostVaren ja srednji vek bi bio predstavljen Vizantije na Zapadu (gde jc ova bila zadržala samo
gotičkom katedralom - crkvom :-.lotre-Dame u Pa- jedno nesigurno uporište u haliji) evropska obala
rizu, remskom ili kamerberijskom katedralom. Izbor zapadnog Sredozemlja, od Pirineja do Napulja, bila
je veliki; ali, ma na koju od crkava da izbor padne, je izložena pljačkaškim upadima Arabljana iz severne
to će uvek biti severno od Alpa, premda na teri- Afrike i Spanije. Tako je zapadna Evropa bila prinu-
torij i koja je nekad pripadala Rimsko; imperiji. A đena da razvije s\'oje sopstvene snage - političke,
ako bismo prolili \'edro vode pred katedralom koju ekonomske i duho.... ne. Crk.... a u Rimu prekinula
smo izabrali, ta voda bi, verovamo, potekla ka La- je i poslednje veze s Istokom, i, tražeći podrlku,
maruu a ne ka Sredozemnom moru. To je, dakle, okrenula se germanskom severu, gde je franačko
najvažnija pojedinačna činjenica o srednjem veku. kraljevstvo, pod energičnom vladavinom karolinške
Središte gravitacije evropske civilizacije premestilo dinastije, tokom VIII veka dostiglo status carstva.
se II nekada!nje pogranične krajeve rimskog sveta. Kada je papa 800. godine daro\'lIo Karlu Velikom
Sredozemlje, koje je tokom tolikih vekova bilo ve1ika carsku titulu, on je time osvcltao novi poredak,
saobraćajnica trgovačke i kulturne razmene, pove- stavljajući se, kao i celo zapadno hrišćanstvo, pod
zujući tako sve zemlje duž svojih obala, postalo je zaštitu kralja Franaka i Langobarda. M eđutim, nije
prepreka, granična zona. se potčinio novom katoličkom caru, vef:. je careva
Već smo zabeležili neke od događaja koji su utrli legitimnost zavisila od njega, dok je do tada bilo
put ovom pomeranju - premeštanje carske pre- obrnuto (carigradski imperator pon-rđivao je novo-
stonice u Carigrad, sve veći rascep izmedu kato- izabranog patrijarha). Ubuduće će se Zapad razli-
ličke i pravoslavne crkve, osipanje zapadne polo- kovati od pravoslavnog istoka i islamskog juga po
vine Rimskog carstva pod najezdama germanskih ovom međuzavisnom dualizmu duhovne i političke
plemena. Nastaniv~i se u novoj sredini ova pleme- \'lasti, crkve i države. Spoljašnji simbol tog dualizma
na su prihvatila kasnorimsku hrišCansku civilizaciju bila je činjenica što imperator, iako se kruuisao u
premda ne potpuno. Lokalne kraljevine koje su os- Rimu, nije tamo i boravio. Karlo Veliki sagradio
novali Vandali u severnoj Africi, Vizigoti uSpaniji, je prestonku u središtu svoje stvarne moći, u Ahe-
Franci u Galiji, Ostrogoti i Langobardi u Italiji, nu, tamo gde se na dana~njoj karti Evrope sreću
bile su provincijalne države orijentisane prema Sre- Francuska, Nemačka i Holandija.
dozemlju, na periferiji Vizantijskog carstva i podložne U međuvremenu islam je st\'orio novu civiliza-
privlačnoj snazi njegove vojne, trgovačke i kulturne ciju koja se prostirala od Španije na zapadu do do-
moći. Oko 630. godine, kada je vizantijska vojska line Inda na istoku, koja je dostigla svoj vrhunac
povratila Siriju, Palestinu i Egipat od Persije, tada mnogo brže nego civilizacija srednjovekovnog Za-
pod vlašću Sasanida, ponovno os\'lljanje izgubljenih pada. Bagdad na Tigru, prestonica velikog Kar-
zapadnih provincija rodilo je jednu ozbiljnu moguć­ lovog savremenika Harun-al-Rašida, taknllčio se po
nost za uspostavljanje moći. Deset godina kasnije, sjaju s Carigradom. Islamska umetnost, nauka i za·
ti izgledi v~e nisu postojali. U međuvremenu jedna natst'.o, biće od dalekosežnog uticaja na evropski
ogromna i sasvim nepredviđena nova snaga počela srednji vek, počev od ornamenata arabeske, pro-
se ostĆati na Istoku. Pod zastavom islama Arabljani izvodnje hartije i arapskih cifara do prenooenja grčke
su pregazili istočne i afričke vizantijske provincije. filozofije i nauke u spisima arablianskih naučnika.
Oko 732. godine, jedno stoleće posle Muhamedove Zato je dobro da se upoznamo s nekim umetničkim
smni, bili su osvojili celu severnu Afriku iSpaniju ostvarenjima islama pre nego što se okrenemo sred-
i pretili da dodaju svojim osvajanjima i jugozapadnu njovekovnoj umetnosti u zapadnoj Evropi.
Francusku. ,r eJ
).

,\. \ v( "( ~).:J""j I ('I.-

\ I II I·...rjl
IM I SREDNJI VEK
l . Islamska umetnost
Neverovatna brzina kojom se islam širio na Bli- cilj je bio samo da vladaju, da nametnu drugima
skom istoku i II severnoj Africi ostaje jedna od naj- pokornost jer oni su se smatrali slugama jedinog
zadivlju jućih pojava II svetskaj istoriji. Samo II toku pm·og boga. Oni koji su hteli da steknu ovaj pri-
dve gencl1Icije nova vera osvojilil je veću teritoriju vilegovani status morali su postati prirođeni Arab-
i \'eći broj vernih nego hri~ćanstvo za tri stOleća. ljani. Morali su ne samo da nauče arapski da bi
Kako je bilo moguće da jedna skupina polucivili- čitali Koran (kako je Alah odabrao taj jezik da njim
zo\'anih pustinjskih plemena iznenadno provali s govori, njegove reči se nisu smele prevoditi na druge
Arabljttnskog po!uostr\,a i nametne svoju versku i jezike), "eć i da prihvate dru~l'..ene, zakonske i po-
političku vlast stanovništvU koje ih je daleko pre- litičke norme muslimanske zajednice. Posledica toga
mašilo po broju. bogatstvu i kulturnom nasledu ? je ~tO Arabljani nikad nisu bili u opasnosti da ih
Da su ona imala prednost iznenađenja, veliku rat- apsorbuje stanovništvO oblasti nad kojima su vladali.
ničku vcilinu i fanatičnu volju za pobedom, da su i Naprotiv, oni su apsorbovali pokorene narode, kao
vizantijska i persijska vojna moć bile II opadanju i njihovo kulturno nasleđe, koje su spretno prilagođa­
- sve je to bilo dovoljno često naglašavano. Ove vali zahtevima islama.
srećne okolnosti mogu objasniti početne uspehe U umetnosti ovo naslede je obuhvatilo ranohrij-
Arabljana, ali ne i tl1l.jnu prirodu njihovih osvajanja. ćanski vizantijski stil s odjecima helcnističkih i rim-
Ono što je počelo kao trijumf snage, pretvorilo se skih oblika, bo i umetničke tradicije Persije (v. str.
u trijumf duha kada je islam stekao odanost miliona 66). Preislamska Arabija nije đoprinela ništa osim
preobraćenika. Očigledno nova vera je zadovoljavala Što je dala lepo ornamentalno arapsko pismo. Na~e­
potrebe ogromnog mnoštva naroda mnogo potpunije ljena pretežno nomadskim plemenima, nije imala
nego ijedna druga religija helenizovanog Orijenta. monumentalne arhitekture, a vajani likovi lokalnih

j:~?S~~Čk~h:~~~i~Sk~~t~~d~~~e~~~ i~~~: z~~= I


božanstava pali su pod udar Muhamedove zabnllle
gur: idolopoklonstva. Kao i najstarije hrišćanstvo-islam
ti 'pokornosti; muslimani su oni koj i se pokora- prvobitno nj-j e- postavljao nikakve zahteve likovnim
vaju \'olji Alaha, jedinog i svemogućeg boga, kao umetnicima. Prvih pedeset godina posle Prorokove
ho je to otkriveno Muhamedu u Koranu, islam- smrti muslimanima je za molitvu poslužila crkva,
skoj svetoj knjizi. Koran mnogo ltoha pozajmliu- persi jska dvorana sa stubovima, pa, ćak, i pravo-
je iz Biblije i ubraja starozavetne proroke, kao i ugaoni prostor ograđen plotom ili jarkom. Jedini
Hrista, medu Muhamedove prethodnike. Njegovo element koji je bio zajednički ovim improvizo\·anim
učenje obuhvata struni sud, raj i pakao, anđele i džamijama bilo je obcležavanje qibJe (pravca u kome
đavole. Po etičkim zapovestima islam je takođe sli- su muslimalni okrenUli pri molitvi). Strana okrenuta
čan sa judaizmom i hrišćanstVom. S druge stra- Meki morala je biti obeležena kolonadom ili, bar,
ne, u islamu nema rituala za čije bi vdenje bilo ulazom koji je bio postavljen na suprotnu stranu.
potrebno sveštenstvo; svaki musliman ima pristup Međutim, krajem VII veka muslimanski vladari,
Alahu, a ono čega treba da sc pridržava veoma je sada učvršćeni na osvojenim teritorijama, počeli su
prosto - molitva u određeno doba dana (nasamo
ili u džamiji), pružanje milostinje, post i hod~­
će u Meku. Po Muhamedu svi pravovemi su bra- 292. Predeo u mozaiku. 7U.
ća, čianovi su jedne velike zajednice. za života Mu- Velika dumija, Damask
hamed je bio njihov vođ, ne samo u verskom smislu
već i u svetovnim poslovima, tako da je potomstvu
Z3vdtao veru koja je bila, isto tako, i nov obrazac
društva. Tradicija da i versko i političko vodstvo
bude u rukama jednog jedinog zapovednika ostala
je i posle proroko\·e smni. Njegovi naslednici bili
s'!.....kl!.tifi, Muhamedovi izaslanici, č i je je pravo na
vlast poč i valo na postavci da su vodili poreklo od
prorokove porodice ili njegovih prvih pristalica.
Specifična odlika islama - i jezgro njegove ogrom-
ne privlačnosti - jeste mešavina emičkih i univer-
zalnih elemenata. Kao i hrišćanstvo i islam je otvarao
svoje redo\'e svima, podvlačeći bratstvo vernih pred
bogom, bez obzira na rasu i kulturu. Ali je, kao
i judaizam, bio nacionalna religija čvrsto usredsre-
đena u Arabiji. Arabljanski ratnici pod prvim kali-
fima, koji su krenuli da osvoje zemlju za Alaha, nisu
očekivali da će nevernike preobratiti u islam. Njihov
tako različite od simboličnih i narativnih hrišćonskih
mozaika. Jedan nešto kasniji arapski pisac pominje
da je u zemlji bilo puno crkava lIOČaravajućt lepih
i poznatih po svom sjaju., a da je Velika džamija u
Dam::lsku bila podignuta zato da bi nadmašila u
lepoti ostale. Datum gradenj::l ogromne pustinjske
palate u MŠ::lti (u današnjoj Kraljevini Jordanu) bio
je predmet mnogih raspr::lva. Lako ćemo razumeti
zašto, jer stil dekoracija na fasad i (sl. 293) .odi po.
reklo iz raznih preislamskih izvora. Prema najpo-
uzdanijim izvorima, pabtu je s::lgradio jeđan od al·
-Validovih naslednil:.::l, verovatno oko 743. godine.
Cipkasti ornamenti i karakter biljnih motiva mnogo
podsećaju na \'izantijski arhitektonski ornament (upor.
sl. 275). a varijacije u S::lmom radu ukazuju na to
da su ga izvodile zanatlije iz mznih provincija ncka-
293. Dco pročelja palatc u Mbti, Jordan. Oko 143.
Visina trouglova 2,90 m. Državni muzcji, Berlin dašnje vizantijske obl::lsti na Bliskom istoku. Tu je,
međutim, prilično izražena i persijska komponenta,
o kojoj svedoče kribti bvo\"i i slične mitske životinje
pozn::lte sa sasanidskih tkanina ili radova u met:llu
podizati džamije i palate velikih razmera kao vidlji· (v. sl. 96). S druge strane, geometrijski okvir od iz-
ve simbole svoje moci, a trehalo je da nadmaše pre· lomljenih cik-cak linij::l i rozeta jednolično se po-
islamske građevine po dimenzijama i sjaju. Ti rani n::l\'lj::l čitavom širinom fasade. §to nago\'cštava ukUs1
spomenici muslimanske arhitekture većinom se nisu za simetrične apsuak-tne uzorke karakteristične ..!!J
očuvali u prvobitnom obliku. Ona njihova rešenja muslimansku umetnost.
i dekoracije, koje su poznate, pokazuju da su ih J eđan upečatljiv primer arhitektonskih poduhvam
gradili zanatlije iz Egipta, Sirije, Persije pa, čak, i prvih kalifa, monumentalnih razmera i građenih
Vizantije. Oni su gradili u stilu u kome su bili od· neverovatnom br.dnom, jeste Velika džamij::l u Sa-
gojeni. Jasno određena islamska tradicija iskristalisala m::lri (na Tigru, severozapadno od Bagdada), sagra-
se tek tokom VIII veka. đena pod al-Muta\'akilom 848-852. godine. Samo
Tako su zidovi Velike džamije u Damasku, sa· snimak iz vazduha (sl. 294) može d::l dočara njene
građene 706-715. godine unutar jednog rimskog ogromne dimenzije. po kojima je n::ljvcća džamija ,
svetilišta, prekri\'eni izvanrednim mo:.>.aicima od stakla na svetu. Bitne karakteristike osnove (sl. 295) tipične
vizantiiskog porekla. Sačuvani ostaci, kao što je ise- su za džamije omg perioda - pravougaonik, čij::l
čak reprodukovan na slici 292, su samo perspektivni je đžinovska osa upradjen::l na jug k::l Meki, obu-
pejzaži i arhitektura raskolno uokvireni ornamental· hV::lta dvorište okruženo brodovima koji se pružaju
nim bordurama na zlatnoj pozadini. Xi.šta slično prema qibli, čija je sredina obel~len::l malom nišom,
nije poznato u vizantijskoj umetnosti, ali je njihov mihrabom. Na suprotnoj strani je minare, kula
stil očigledno odblesak iluzionizma koji nam je poz· sa koje glas mujezina poziv::l verne na molitvu. (O\,::l
nat iz pompejskog slikarstva. Kako se čini, stare k::lrakteristika razvila se iz kula na ranohrišćunskim
tradicije su se mnogo lakše očuva le u provincijama crkvama u Siriji, koje su, možda, imale utic::lja i na
Vizantijskog carstva na Bliskom istoku nego u Evropi. crkvene zvonike srednjovekovne Evrope.) Površina
Kalif al-Valid, koji je sagradio džamiju, verovatno Velike džamije obuhvam više od 4.000 m2 - preko
je rado prihvatio ove helenističko--rimske motive 40 ari. od čega je preko 22 ara bilo pokriveno dr-

294. Muta~'akiJon df.amija (pogled $8 scvcra). Sam.ara. Irak. 848-852. 295.0$1'10\'1


Muta\'akilo\"c džamije
(prema Creswc:Uu)
gore: 296. Osnova d2amije II Kordovi .
na kojo; se vide uZll5topna dogra~lVan)a
između 786. i 987. (prema Marr;atsu)

dm",: 297. Unutrainjost ,velilBu


(pogled sa istoka), dž.amija uKordovi

venim krovom koji je ležao na 464 nosača. Ovi sada preinačila na svoj način. Oni se uzdižu sa kratkih
više ne postoje, kao ni mozaici koji su nekada pokri- vitkih stubova kakvi su nam poznati iz rimskog i
vali zidove. Ali ono što najvi§e privlači oko jeste starohri~ćanskog doba. Međutim, ti stubovi takođe
minare, spojeno sa džamijom jednom rampom. Nje- podupiru kamene nOsače drugog niza lukova. Da
govo smelo i neuobičajeno rešenje, sa spiralnim ste- li je ovo postavljanje jednog na drugi bila praktična ne-
peništem koje vodi do platforme na vrhu odraz je ophodnost? Jer, kako izgleda, arhitekta koji je otpočeo
zigurata stare !-.-lesopotamije, kakva je bila čuvena gradnju dŽamije u najbržem tempu morao je isko-
Vavilonska kula (v. str. 51-52), koja je u to doba ristiti suviše kratke stubove neke ranije građevine.
bila prilično dobro očuvana. Da nije al-Mutavakil Ako je tako, on je to učinio na najbolji mogući način,
želeo da objavi svetu da je carstvo kalifa naslednik jer je postigao mnogo lakši i vazdušastiji utisak nego
imperije starog Bliskog istok::a? Što bi to bilo moguće sistemom jednostrukih lu~
Da bismo stekli izvesnu predstavu o utisku koji kova i nosača. Dalja razrada istog sistema sreće se
je ostavljala unutrašnjost Velike džamije u Sama- u džamiji Capilla de Villaviciosa (sl. 298), u zasvo-
ri, moramo prizvati u pomoć džamiju uKordovi đenoj odaji na severnoj strani od mihraba, koja pe-
u Šp::aniji, započetu 786. godine. Iako je bila pre- tiče iz kampanje građl!nja 961-965, godine. Ovde
građena za hriUanske potrebe posle ponovnog os- su lukovi sa podeocima na tri sprata, isprepleteni
vajanja grada 1236. godine, ona je sačuvala s\'o; tako da stvaraju složenu ornamentalnu pregradu.
islamski karakter. Oo5no\'a (sl. 296) je prvobitno Svod je izveden sa još "iše mašte; osam tankih lu-
bila zamišljena kao jednostavnija verzija tipa koji kova ili rebara ukrstaju se iznad kvadrame osnove
smo već upoznali u Samari, samo ŠtO su se brodo- i dele svod na mrežu ćelija. Poučno je uporediti pro-
vi zanšavali na strani qible. I)ola veka kasnije, dža- storni utisak džamije u Kordovi s utiskom vizantijske
mija je bila proširena tako ~to je produžena du- arhiteJ..1:ure: kod ove druge s prostorom se uvek po-
žina brodova. Brodovi su bili produženi još jed- stupa kao sa zapreminom, on ima jasno određen
nom, 961-965. godine, a dvadeset godina kasnije oblik, dok su u Kordovi njegove granice namerno
dodato je jo~ osam brodov::a na istočnoj strani, jer zamagljene, tako da ga doživljavamo kao nešto ne-
reCna obala nije doz\'oljavala d::alje širenje s južne postojano, neograničeno i tajanst\'eno. Isto to je i
strane. Ovi stadijumi ilustru ju prilagodljh' karakter u dtamiji Capilla de Villaviciosa: pon~ine i šupljine
osnove najstarijih džamija, koji je omogućavao da ne dozvoljavaju da se zidovi ili svodovi osete kao
se učet... orostruči veličina svetilišta a da se ne od- povezane poVrline. Prostor ovde liči na otvorenu
stupi od osnovnog obrasca. Kad se uđe u džamiju, krletku, koja je pregrađena a ipak nije odvojena
ugleda se jedna na izgled beskrajna šuma stubova od svoje okoline.
i samo smer brodova upućuje na stranu qibfe. S\"e~ Ovaj karakteristično mavarski (severnoafričk.i i špan-
tilište je bilo pokriveno drvenim krovom (danas ski) stil doseže svo; poslednji stadij um savršenosti
zamenjen s\'odovima) koji se oslanjao na dvostruke u palati Alhambra u Granadi, poslednjem islam-
arkade upadljivog i th'opisnog oblika (sl. 297). Niži skom upori~ru na Iberskom poluOSIrvU u poznom
lukovi su potkovičast i, a tO je oblik koji se katkada srednjem veku. Njen najrasko,šniji deo, Dvorište
javlja u arhitekturi Bliskog istoka preislamskog pe- la\'ova i prostorije oko njega, bio je sagrađen 1354-
rioda, koje je muslimanska arhitektura prisvojila i -1391. godine (sl. 299). Sada su stuoovi postali

ISLAMSKA UMETNOST I 187


islamskoj civilizaciji ogleda se u novom tipu džamija
koji se širi pl'effia zapadu. To su medrese stvorene
u Persiji pod Seldžucima u XI veku. Najimpozant-
niji primer je Medresa sultana Hasana u Kairu, gra-
đena kad i Alhambra, ali saS\'im drukčija po kon-
cepciji, Njen glavni i najistaknutiji deo je četvrtast o
dvorište (sl. 301) sa šedrvanom u sredini. Sa svake
Strane ovog dvorišta otvara se po jedna pravougaona
zas\'ođena dvorana, Ona koja se nalazi na strani okre-
nutoj Meki, veća je od ostale tri i služi kao svetilište.
Monumentalne razmere ovih dvorana kao da su od-
jek arhitekture palata sasanidske Persije (v. sl. 95),
dok je geometrijska jasnoća čitavog rešenja, nagla-
šena strogim zidnim povriinama, turski doprinos
koji će se kasnije sretati. Ona predstavlja jednu kon-
cepciju arhitektonskog prostora koja je dijametralno
suprotna koncepciji arapskih džamija s mnogo re-
dova stubova. Pripojen Medrcsi sultana Hasana sa
strane okrenute Meki, nalazi se sultanov mauzolej,
velika kockasta građevina s kupolom (sl. 302 .
Ovakvi nadgrobni spomenici bili su nepoznati u
ranom periodu islama; oni su bili pozajmijeni sa
Zapada (v. Str. 160) u IX veku i bili su osobito omi-
ljeni među mameiučkim sultanima u Egiptu. Kupola
u našem primeru vodi poreklo od vizantijskih kupola.
Najču"eniji mauzolej islamske arhitekture jeste Tadž
Mahal kod Agre (sl. 303). Sagradio ga je tri \'eka
298. Capi!la dc Villaviciosa, dumija, Kordo\'a. kasnije od ovih spomenika jedan od muslimanskih
961-96S. vladara Indije, šah Džahan, kao spomenik svojoj
ženi. On je bio iz dinastije Mogula, koja je došla iz
..,itkiji, kao c"etne stabljike. Oni nose raskošne lukove Persije, pa osnovna sličnost Tadž Mahala sa mauzo-
izvanredno složenog oblika usetene u zidove, koji lejem sultana Hasana manje iznenaduje nego što se
kao da se sastoje samo od paučinastog ornamenta. tO misli na prvi pogled, !sto\'remeno, o\'akvo po:e-
Na unutrrlnjim po"r~inama (sl. 300) je ista čipkasta
dekoracija od arabeski izvedena u pasteino obojenom
!truko-malteru ili keramičkim pločicama. U bez-
granično šarenilo motl\'a Uklju čene su i trake s nat-
Z99. Dvorište tavo\.,., Athambra, Granada. 1354-91.
pisima, ali je sve to ukroteno simetrijom i redom
punim rinna. Utisak je daleko bogatiji nego onaj
!to ga ostavlja fasada u Mšati, ali, kad se pogleda
unazad, vidi se da su ova dva spomenika, koja raz-
dvajaju šest stoleća i čitava ekspanzija u oblasti Sre-
dozemlja, jasno vaana za jedno isto osećanje za
oblik. l\l.avarski svodovi prošli su kroz sličnu evolu-
ciju: rebra u džamiji CapilJa de Villa"iciosa iščezla
su iza rešetke sačinjene od mnogobrojnih ćelija uok-
virenih sićušnim lukovima koji vise sa tavanice kao
stalaktiti. Nije čudno što se Alhambra u romantičnoj
mašti Zapada očuvala kao oličenje čuda iz Hiljadu
j jedne neii.
Počev od X veka pa nadalje Turci Seldžuci po-
stepeno su napredovali na Bliskom istoku. Tu su
prihvatili islam, potčinili svojoj vlasti najveći deo Per-
sije, Mesopotamije, Sirije i Svetu Zemlju i krenuli
u ofanzivu protiv Vizamijskog carstva u Maloj Aziji.
Za njima su u XIII veku dooli Mongoli DZingis-kana
- u čijoj su se vojsci borili Mameluci (narod srodan
Turcima) - i otomanski Turci. Otomanski Turci
su ne samo srušili Vizantijsko carstvO osvojivši Ca-
rigrad 1453. godine "eć su okupirali i čitav Bliski
istok i Egipat i tako postali najveća sila u musliman-
skom svetu. Sve veće učešće turskog elementa u

188 I ISLAMSKA UMETNOS T


300. Dekoracija u iluku. Dwrana JOI . Dvorihe (pogled ,a strane kibll).
dveju sestara, Alhambra, Granada Medresa sultana Hasana, Kairo. 1356-63.

denje naglašava osobine koje Tadž Mahal čine remek- noJtu, tako da je spoljašnost ove džamije mnogo
delom svoje vrste. Masivnost kairskog mauzoleia, skladnija nego spoljašnjost Sv. Sofije. Tako prva
s niegovim istaknutim vencem i čvrsto post3\'ljenom polovina XVII veka, kada su sagrađene Tadž Mahal
kupolom, ustupila je mesto lakoj eLeganciji koja ima i džamija Ahmeda l , označava poslednje cvetanje
sličnosti s Alhambrom. Beli mermerni zidovi, sa muslimanske arhitekture.
dubokim nišama punim senki, izgledaju tanki kao Pre nego ~to se upustimo u raspravljanje o is_ I
hartija, skoro providni, a čitava građevina ostavlja lamskom slikarstVU i vajarstVU moramo shvatiti mu-
utisak kao da jed\'a dodiruje tle i kao da visi o ku- slimanski Stav prema slikanim predstavama. On je
poli koja liči na balon. Atmosfera pesničkog sanja- često bio povezivan sa shvatanjem vizanti jskih iko-
renja u velikoj meri pojačana je okvirom - dugo noboraea, ali, među njima postoje značajne razlikei
vdtačko jezero u kome se građevina ogleda, oivičeno Ikonoborci su, kao ~to se sećamo, bili protivnici
tamnozelenim žbunovima, ističe hladnu belinu velikog svetih slika (to jest, slika verskih ličnosti). a ne i pro-
pa\'iljona na zaista velelepan način. tivnici predstavljanja likova samih po sebi. I Mu-
Učvrstiv~i se u Maloj Aziji, otomanski Turci st- hamed je osudio idolopoklonstvo. Jedan od njegovih
vorili su treCi tip džamije, ukrštajući scldžučku prvih činova posle pobedonosnog povratka u Meku
medresu i vizantijsku crkvu s kupolom. Među naj- 630. godine bio je ~to je preuzeo Ka'bu (u nas ta-
ranije i najčudnije rezultate ovog procesa spada dr- ba), jedno prastaro arapsko svetilište, i odatle uklo-
vena kupola džamije u Ulu u Erzerumu (v. sl. 621 a), nio sve idole tamo zatetene. Ođuvek se smatralo da
koja je uspdno izdržala zemljotrese koji su česta su u pitanju statue, a Koran izričito kaže da su statue
pojava u ovoj oblasti. Turci su prema tome, kad su dela Satane, dok se slikarstvo i figuralne predstave
u~l i u Carigrad, bili dobro pripremljeni da ocene uop~te ne pominju. Muhamedov stav prema sH-
lepotu Sv. Sofije. Ona je na njih ostavila tako snažan karst\'t! izgleda da je bio neodređen. Jedan stari a-
utisak da se njeni odjeci javljaju na mnogim džami- rapski izvor izveštava nas kako je 630. godine u Ka'bi
jama sagrađenim u ovom gradu i na drugim mestima bilo i zidnih slika sa religioznim (kako izgleda bi-
posle 1453. godine. Jedna od najimpresivnijih, d7.a- blijskim) temama. Prorok je naredio da se sve unište,
mija sultana Ahmeda I, potiče iz 1609-1616. godine izuzev slike Marije s malim Hristom, koju je on
(sl. 304-306). Njena osnova je razrađenija i pravil- l ično zaštitio. Ovaj događaj, kao i to što nije bilo
nija od osnove Sv. Sofije. Osnova je kvadrat sa glav- nikakvog raspravljanja o ovoj temi u najstarijoj mu-
nom kupolom, uz koju se prislanjaj u četiri poluku- slimanskoj teologiji nagovdtavaju da slikane pred-
pole, umesto dve, a na uglovima su četiri manje ku- Sta\'e svetih nisu uop~te predstavljale ozbiljan prob-
pole kraj minareta. Stupnjeviti niz ovih kupola obra- lem za Muhameda i njegove neposredne naslednike.
đen je s izvanrednom logikom i geometrijskom tač- Kako u Arabljana nije postojala slikarska tradicija,

ISLAMSKA UMETNOST I 189


1t'IXJ: 302. Mauro1ej pridodat mtd~si
sultana Hasana

dol': 303. Tad! Mah.al, Agn, Indija. 1630-48.

lO je islamsko religiozno slikarstvo moglo biti stvo-


reno samo pozajmicama iz tuđih izvora, a takav
razvoj nije bio verovatan ukoliko ga vlasti nisu pod.-
sticale. Ove su mogle sebi da dozvole izvesno ispolja-
vanje ravnodu!nosti, a, povremeno, čak i izvesnu
trpeljivost prema svetim slikama drugih vera (Mu- shvatanja, ljudske i životinjske figure saču\'llle u
hamed je možda spasao od urWlenja Bogorodicu s ovoj umemosti, ali se pokazivala sklonost da se svedu
Hristom da ne bi povcedio ose6nja nekadašnjih hri~­ na dekorativne motive, suštinski nišla važnije od
ćana medu njegovim sledbenicima). Ovo pasivno geometrijskog ili biljnog ornamenta. Moramo se
ikonoborstvo nije spretilo Arabljane da prime li- takođe setiti da je ova tendencija predstavljala vekov-
kovnu umetnOSt koja nije bila verskog karaktera, a nu tradiciju. Narodi koji su stvorili muslimansku
na koju su naišli u novOQSvojenim teritorijama. Si- civilizaciju, Arabljani, Persijanci, Turci i Mongoli,
gurno je da su se grozili statua svih vrsta, ali su se voleli su bogato ukruene predmete, koji su se mogli
helenistički s1ikani pejzaži mogli uneti u džamije prenositi - zajedničko naslede iz nomadske prošlosti
(v. sL 292), a sasanidske životinje nalaze se, tu i tamo, (v. str. 62). Islam je, dakle, samo pogodovao ukusu
izmedu reljefa na palati Mšata (v. sl. 293). U ru!e- koji im je bio urođen. Kada su se tehnike nomadske
vinama jedne druge palate, savremene sa Mšatom umetnosti - ćilimarstvo, rad u metalu i koži -
otkriveni su i fragmenti fresaka s ljudskim figurama. udružile s repertoarom oblika i materijala koji je
Tek od 800. godine nalazi se u muslimanskoj verskoj bio akumuliran radom zanatlija Egipta, Bliskog
književnosti osuda figuralnih predstava, možda pod. istoka i grčko-rimskog s\·eta, dekorativne urr.etnosti
uticajem istaknutih preobraćenih Jevreja. Glavna j islama dostigle su takav sjaj kakav nije postojao ni
opasnost sada nije od idolopoklonstva, već od ljudske pre ni posle toga. Nekoliko primera na naSim ilustra-
uobraic.nosti: ako umetnik slika živa bića, bespravno cijama mogu da nam pokažu tek najslabiji nago-
prisvaja sebi stvaralački čin koji je rezemsan samo veštaj njihove beskrajne raznolikosti. Posebno je
za bo~, jer jedino on može da udahne dušu živim karakteristično to ~to se dobar deo najlepših pri-
morovuna. meraka nalazi po crkvama i dvorcima zapadne Ev-
Dakle, teorijski, islamski zakon je zabranjivao rope. Bilo da se do njih došlo poklonom ili trgovi-
bilo kakve ljudske ili životinjske figuralne pred- nom, bilo da su bili krstaSki ratni pien, čuvani su to-
stave. Ali, u praksi zabrana se odnosi samo na li- kom srednjeg veka kao čudesni primera ~Iovitog
kovnu umetnost monumentalnih razmera namenje- zanatstva i često podrai.avani. Takav komad je vezeni
nu javnosti. Izgleda da je postojalo jedno veoma krunidbeni ogrtač normanskih kraljeva (sl. 308), koj i
rasprostranjeno ubedenje, osobito na dvorovima ka- su islamske zanatlije u Palennu napravile za Rogera
lifa i drugih muslimanskih velikda gde se negova1a II Sicilijanskog 1133-1134. godine, pola veka pOŠto
raskoš, da su slike živih bića bezopasne ako ne baca- su Nonnani oteli ovaj grad muslimanima (koji su
ju senku, ako su malih dimenzija ili se nalaze na ga držali 24 1 godinu). Simetrični raspored dva lava
predmetima svakodnevne upotrebe kao ~tO su tepisi, koji napadaju kamile s obe strane simboličnog drveta
tkanine, gmčarija. Tako su se, kao posledica ovog života jeste motiv čiji uzori dosežu hiljadama godina

190 I ISLAMSKA UMETNOST


ln/o: 304. D!amija Ahmeda l.
Carigrad. 1609-16.

chJ/.c: 30S. Osnova džamije


Ahmeda l (prema OnsaJu)

unazad, u Stari Bliski istok (upor. sl. 88). Ovde su


životinje, nekada prikazivane kao krvožedne, sada
prikazane s izvanrednim smislom za stilizaciju, upi-
sane u isetke od četvrtine kruga i popunjene raznim
ornamentima. Ovaj drugi element ih vezuje s nekom
bronzanom životinjom sačinjenom pedeset godina
kasnije u sasvim drugom kraju muslimanskog sveta,
severoistočnoj Persiji (sl. 307). Ona sigurno baca
senku, i to pozamašnu, ako ćemo pravo, pošto je
visoka skoro 90 cm. To je, u stvari, jedan od najvećih
komada slobodne skulpture u celom islamskom sve- toliko je telo apstraktno i stilizovano. Predmet po-
tu. Pa, ipak, njen posebni karakter t~ko bi opravdao staje .živo stvorenje. tek kada počne da služi svojoj
naziv statue životinje. To je u osnovi sud, kadionica, nameni; ispunjena zapaljenim tamnjanom, dok joj
čiji se oblik približava obliku životinje; ono što taj plamen i dim izlaze kao dah, životinja je mogla naivnom
oblik predstavlja izgleda da je sekundarno i slučajno. gledaocu izgledati zastrašujuće realna. Seldžučki knez,
Ne bismo mogli reći koja bi 0\'0 životinja trebalo čija je ona, verovamo, bila svojina uživao je II predstavi
da bude; da je saČU\'an samo jedan deo, mogli bis- ovog polusmešnog a poludemonskog čuvara koga
mo, čak, i posumnjati da li uopšte nešto predstavlja, je mogao da lI()živic kad god je hteo.

306. Delalj, džamija Ahmeda I


Sudbina slikarstva u muslimanskom svetu izme-
du VIII i XIII veka ostaje za nas skoro potpuno
nepoznata. Tako je malo sačuvano iz onih pet ve-
kova posle damaskih mozaika da bismo, možda, mo-
gli doći u iskušenje da pretpostavimo da slikarski
izraz za vreme islama uopšte nije postojao da knji-
ževni izvori ne iznose potvrde o suprotnom. Pa,
čak i tako izgleda jasno da su slikarsku tradiciju odr-
žavali u životu ne muslimani već slikari koji su pri-
padali drugim verama. Katkada su vizantijsk.i umet-
nici radili za arabljanske vladare, a hriSćanske crkve
na istoku, koje su se sačuvale u ob·iro muslimal1~kog
carstva, sigurno su medu svoje verne brojale i mnoge
slikare koje su mogli koristiti i muslimanski pokro-
\,itelji umetnOSti. Ali kakve li su tO slike želeli musli-
mani? Mofcmo pretpostaviti da je postojala, više-
manje, neprekidna potražnja za ilustrovanjem nauč­
nih tekstova. Arabljani su nasledili takve TUkopise
od Vizantinaca na Bliskom istoku, i, kako su živo
bili zainteresovani za grčku nauku, oni su ih prevo-
dili na svoj jezik. To je značilo da je isto tako trebalo
kopirati i ilustracije jer su i one sačinjavale bitan
deo sadržine, bilo da je II pitanju apstraktni dijagram, 301. Kadionica iz Horasana, Irall. 1181-31 BroIWI,
visina 88 cm. ,\oletropolilenski muzel umet nosti,
bilo da su II pitanju slike sa predstavama (kao u zo- Njujork (Rogmol'a zadužbin8, 19S1)
ološkim, nu:didnskim ili botaničkim raspravama).
Među najstarijim islamskim iluminiranim rukopi-
sima znamo i za dela ovakve vrste, premda nijedno minacije rukopisa dospele u islamsku umetnost zuh·
ne možemo staviti u vreme pre 1200. godine. Naš valjujući pisarima koji su istovremeno bili i slikari,
primer (sl. 309) je iz jednog arapskog prevoda, potpi- jer je za muslimane poziv pisara bio star i uvažen.
sanog i datovanog u 1224. godinu, Dioskoridovog Vešt kaligraf mogao je da pravi slike ako je to tekst
dela De materia medica. On prikazuje grčkog lekara zahtevao, a da pri tom ne misli da ga je ova uzgred·
Erazistrata zavaljenog na ležaju kako raspravlja sa na radnja obeležila kao slikara (što je bilo gnusno
svojim pomoćnikom. (Obojica imaju orrole što je u očima Alaha). Bilo kako mu drago, kaligrafski
bio znak pOOtovanja). Zanimljivo je da je u ovom stil perom crtanih ilustracija, bojenih ili ne, uskoro
slučaju pisar sam ilustrovao rukopis, ili bolje rečeno, se pojavio u sl·etovno; arapskoj književnosti. kao u
kopirao je i sliku i tekst. Najstariji izvor ove slike Haririjeyom Maqa1nalu. Ove divne priče, napisane
sigurno je bila neka kasnoantička minijatura s trodi- oko 1100. godine, bile su, verovatno, ilustrovane
menzionalnim figurama II prostoru. Oblici ostaju tokom prvog stoleća pošto su bile napisane, jer po.
Strogo na površini, kao i pismo, a potezi pera našeg stoje iluminirani rukopisi Haririja počev od XIII ve-
umetnika odlikuju se rirmičkom sigurnošću slitnoj ka. Crtež na slici 310 iz jednog primerka iz 1323. go-
ritmu slova. Primamljiva je pretpostavka da su Uu· c ine očigledno je nastavak stila koji se javio u SlO

308. Krunidb(ni ogrtlČ nemačkih carelll. 1133-34. en·ena s~i!a s. zlatnim I·ezom, l,40m.
Umetničko-istoriiski muzej. Beč
gore: 309. EraziSlralinjtg(lf)/JOmlJĆnik, iz jednog arabljanskog
prevoda Dioskoridovog De MaiuUl medica 1224.
Smitsonov institut. Umetnička galerija Free r,
Vdington, D. C.

desno: 310. Crtef perom crvenim mastilom, iz rukopisa Haririja.


Mesopotamija O). 1323. Britanski muzej, London

godina starijo; ilustraciji Dioskoridovog dela. Potezi


su isto tako brzi i ritmični, ali sada su mnogo slobod-
niji i puni izvanredne snage. Zapažanje ljudske pri-
rode, koje naš umetnik pokazuje slikajući reakciju
jedanaestorice ljudi na pravdanje lukavog malog
nevaljaIca u sredini, tako je tačno i duhovito da ga
moramo smatrati za nešto mnogo više nego što je
zapaianje prep is ivača.
Arabljanski trgovci bili su u dodiru s Dalekim
istokom i pre dolaska islama, a povremeno pomi-
njanje kineskih slikara kod najstarijih muslimanskih
pisaca ukazuje na to da su ovi dodiri doveli do iz- Kompozicija se istovremeno odlikuje dekorativnošću
vesnog upoznavanja s kineskom umetnošću. Ali, koja je izrazito islamska. U tom pogledu ona izgleda
tek posle mongolske inVazije u XIII veku kineski srodnija uzorku s persijskog tepiha nego vazdušastoj
uticaj je postao značajan faktor u islamskoj umet- prostornosti kineskog pejzawog slikarstva.
nosti. On se najsnažnije može osetiti u persijskim Druga važna posledica uticaja Dalekog istoka,
iluminiranim rukopisima rađenim za vladavine Mon- kako bi se reklo, bila je pojava religioznih tema u
gola, počev od 1300. godine, kao što je Lemji pejzaž persijskim minijaturama. Mongolski vladari, kojima
na tabli u hoji 16. Tri stoleća ranije, pod dinastijom je bita poznata bogata tradicija budističke religiozne
Sung, kineski slikari su stvorili umetnost pejzaža koja umetnosti u Indiji i Kini, nisu osećati onaj isti užas
se odlikuje dubinom atmosfere i njene maglom obavi- pri samoj pomisli na Muhamedove slike kao njihovi
jene planine i bujni potoci davali su poetsku viziju prethodnici. U svakom slučaju, scene iz Prorokovog
neuk roćene prirode. Mongolski slikar je morao dobro života javljaju se upersijskim iluminiranim rukopi-
poznavati ovu tradiciju; mnogi njem biroi elementi sima od početka XIV veka. Kako one nikada ranije
nalaze se u njegovom delu ali pojačano živim oseća­ nisu bile predstavljane, umetnici koji su ih stvarali
njem za boju koje ga je nagnalo da istakne crvene morali su potražiti izvor nadahnuta u hrišćanskoj
i žute boje na ranojesenjem lišću. Dali su takvi pej- i u budističkoj umetnosti. Rezultat je bila neka čudna
zaži doprli do srednjovekovne Evrope? Nije nam mešavina elemenata koja često ni izdaleka nije bila
poznato, ali verovatno je samo čista koincidencija što sjedinjena kako treba. Samo u retkim prilikama is-
je slikarstvo pejzaža, koje je krajem antičkog doba lamska verska umetnost dostiie nivo koji se može
zamrlo, počelo da oživljuje upravo u ovo vreme (v. porediti s umetnostima starih religija. Takva slika
~. 434, 439). je lepa minijatura na slici 312, koja prikazuje Muha-
Do koje je mere ovaj uticaj obogatio i preobrazio medovo vaznesenje u raj. U Koranu čitamo da je
tradiciju islamskog minijatumag slikarstva dobro je Gospod tučinio da njegov sluga krene na put noću ..
ilustrovano scenom dvoboja dvojice ratnika u pej- do udaljenog mesta za bogosluženje koje smo okru-
zažu (sL 311): to nije bojeni crtež, već jedna často­ žili blagoslovom i koje ćemo mu pokazati svojim
ljubiva slikarska kompozicija koja ispunjava celu znacima«. Kasniji muslimanski autori dodali su raz-
stranu. Pripovest koju je trebalo i1ustrovati poslužila rađene detalje ovom kratkom izveštaju: vaznesenje
je našem umetniku samo kao polazna tačka; najveći je bilo u Jerusalimu, pod vodstvom arhanđela Ga-
deo njegovih napora usredsređen je na ambijent, vrila. Muhamed se uzdigao kroz sedam nebesa, gde
a ne na akciju opisanu u tekstu. On je morao biti je video svoje prethodnike, Uključujući Adama, Av-
veliki obožavalac kineskih pejzaža, jer ljupko i nežno rama, Mojsija i Hrista, i najzad je stigao pred lice
osenčene stene, drveće i cveće na našoj slici jasno Alaha. Citavo putovanje je tako, izgleda, bilo zamiš-
ogr3Žavaju da im je izvor bio na Dalekom istoku. ljeno slično putovanju Ilijinom, koji se uzneo na

ISLAMS KA UMETNOST I 193


gort: 311. Doo/J(Jj ramika u pti::a~u, iz jednog
pcrsijskog rukopisa. JJ96. Britanski muzej, London
dtlllO : 312. Vazntlmjl Muhamtdovo, iz jednog
pcrsijskog rukopisa. 1539-43. Britanski muzej, London

nebo u \'atrenim kolima. Za r\-\uhameda je, medutim, ka Proroku - mnogo podseća na hriŠĆ3nsku umet-
bilo rečeno da je jahao na nekoj čudesnoj životinji nost. Naša minijatura tako predstavlja pravi i jedin-
nazvanoj buraq, koja je bila .bela, manja od mazge, stveno sretan susret Istoka i Zapada.
a veća od magarca. i koja je imala obraz - ili lice Prizori kao što je ovaj javljaju se u rukopisima
- kao ljudsko biće; neki pisci su joj dali i krila. istorijskih i književnih dela, ali ne i Korana. O či­
Mi ćemo odmah poznati pretke ove životinje: to gledno je da se čak ni Persijanci nisu usuđivali da
su krilati čuvari-čudovišta s ljudskom glavom iz ilustruju neposredno Svetu knjigu, mada ili možda
l\1esopotamije (v. sl. 82) i njiho\'i srodnici sfinge i zato što ilustrovani primerci Biblije nisu bili ne-
kentauri, koji su se bili sačuvali kao stilizovani motivi poznati u muslimanskom svetu. Koran je ostao polje
u velikoj mešav)ni stilova kakva je bila islamska rada kaligrafa, kao što je bio od samog početka is-
dekorativna umetnoSt, gde su ležali uspavani dok lama. U njihovim rukama arapsko pismo postalo
ih muslimanski pisci nisu identifikovali kao buraqe. je jedna vcoma prilagodljiva garnitura oblika, pogod-
Na naSoj minijaturi krila su svedena na prsten od na za bezbroj različitih dekorath'nih razrada. N3j-
perja oko buraqovog vrata, da ne bi smetali sedlu. bolji primeri ovakvih kompozicija su remek-dela
Gavrila pr-ue životinje kroz tamnoplavo nebo posuto disciplinovane uobrazilje koja kao da nago\·CŠta\·3,
zvezdama; ispod njih, medu rasturenim oblacima na neki čudan način, apstraktnu umetnost našeg
vidi se neko svetlo nebesko telo, verovatno mesec. vremena. Stranica prikazana na tabli u boji 17 koju
Elementi poreklom s Dalekog istoka uočljivi su u je VerOV3lnO uradio neki turski kaJigraf XV veka,
O\·oj poetskoj viziji. Kalazima ih u zlatnim oreolima daje samo iednu jedinu ret: Alah. To je zaista čudo
u obliku plamena iza Gavrila i Muhameda, što je od isprepletenosti u okviru Strogog niza fonnalnih
česta karakteristika budist ičke umetnosti; u kovr- pravila, na kome srećemo osobine lavirinta, šare sa
džuvoj, IICrevaslOjc stilizaciji oblaka; u odelu i tipu lepiha i izvesno nefigurativna slikarst\·o. Više nego
lica anđela. Ali, kompozicija kao celina - živahan i u jednom drugom pojedinačnom predmetu, u nje-
pokret anđeosk ih slugu koje se sa svih strana stiču mu je sažeta suština islamske umetnosti.

194 ISLAMSKA UMETNOST


DRUG I DEO SREDNJI VEK

2. Umetnost ranog srednjeg veka


"MRACNO DOBA" kao što je poklopac za kožnu torbu raden u zlatu i
emajlu (sl. 313) iz groba jednog kralja istočne Ang-
Oznake kojima se služimo za istorijska razdoblja lije koji je umro 654. godine i sahranjen II barci u
pomalo su kao nadimci za neke ljude: kada jednom Sutton Hoou. Cetiri moti\1\ simetrično su raspore-
uhvate korena, nemogu će ih je viSe promeniti, ma- đena po njegovoj površini; svaki ima svoj jasno od-
da više, možda, i nisu pogodne. Oni koji su kovali redeni karakter što je indikacija da su motivi poti-
izraz tSrednji veke mislili su na čitavih hiljadu go- cali iz četiri razna izvora. Jedan motiv. čovek koji
d ina, od V do XV veka, kao na razdoblje mraka, stoji između dve naspramna postavljene životinje,
kao na prazan interval izmedu kl::lsične starine i nje- ima zaista veoma dugu istoriju - prvi put smo ga
nog ponovnog rođenja, renesanse II Italiji . Od onda videli u sumerskoj umetnosti više od tri hiljade go-
se naše shvatanje srednjeg veka potpuno izmenilo; dina ranije. Orlovi koji kljuju plovke podsećaju nas
mi "iše o tom razdoblju ne mislimo kao o _mračnom na slične parove mesoždera i žrtve na luristanskim
dobu. već kao o nazdoblju vere.. S širenjem ove bronzama. S druge strane, motiv iznad njih je no-
nove pozitivne koncepcije pojam mraka S\"C više vijeg porekla. On se sastoji od Ži\·olin;a koje se bore
se ograničava na najstariji deo srednjeg veka. Još pre i čiji su repovi, noge i čeljusti produženi u trake koje
stO godina se smatralo da .mračno doba. do- čine složen isprepleten ornament. Isprepletene trake
pire čak. do XII veka; otada se ono neprestano sma- kao ornamenta1na shema javljaju se II rimskoj i staro-
njuje, tako da danas ovim pojmom nije obuhvaćen hrišĆanskoj umetnosti osobito duž južne obale Sre-
interval već i od 200 godina, izmedu smni Justinijana dozemlja, ali njihova kombinacija sa životinjskim
i vlade Karla Velikog. Možda bi trebalo da još i dalje stilom. kakva se ovde vidi, izgleda da je pronalazak
skraćujemo ovo doba neprosvećenosti; jer u toku srednjeg veka, ne mnogo stariji od našeg poklopca
slatine godina od 650. do 750, kao što smo već ra- 7.3 torbu.
nije istakli, središte gravitacije evropske civi1izllcije Rad u metalu. različ i tih vrsta i tehnika, u zanat-
pomeralo se nil se\·er od Sredozemlja, a ekonomske, skom pogledu često izvanredno prefinjen. bio je
političke i duhovne norme srednjeg veka počele su glavni medijum životinjskog stila. Takvi predmeti.
da dobijaju odreden oblik. Sada ćemo videti da su sitni. trajni i veoma traženi. objašnjavaju brzo šire-
u istom razdoblju isto tilko ugledala dana i značajna nje repenaara njegovih oblika. Medutim, tokom
umetnička ostvarenja. perioda neprosvećenosti o\·i oblici su se selili ne
Germanska plemena koja su prodrla u zapadnu samo u geografskom smislu, već i u tehničkom i
Evropu s istakll, u godinama opadanja Rimskog umetničkom, na kamen. drvo, pa čak i u iluminaciju
carstva, nosila su sa sobom. u izradi oblika nomad- rukopisa. Primerei u drvetu, kao §tO se i može oče­
ske opreme. jednu staru i široko rasprostranjenu kivati, nisu sačuvani u velikom broju ; već i nom po-
umetničku tradiciju takozvanog životinjskog stila. tiču iz Skandinavije, gde je životinjski stil cvetao
Sreli smo njegove najstarije primere u luristanskim duže nego bilo gde. Prekrasna životinjska glava na
bronzama iz Irana i skitskim zlatnim ukrasima iz slici 314, sa početka IX veka, jeste zavrietak grede
južne Rusije (v. str. 62-63 i sl. 88, 89). Ovaj stil. koja je bila nađena s mnogim drugim predmetima
s kom binacijom apstraktnih i organskih oblika, slo- opreme u jednom \'ikiu!kom brodu u Osebergu u
bodne uobrazilje i s d isciplinom forme postao je južnoj Norv~koj. Kao motivi na torbi iz Sutton
značajan element u keltsko-germanskoj umetnosti Hooa, i ova glava se odlikuje osobito složenim ka-
ranog srednjeg veka - razdoblja neprosvećenosti, rakterom. Oblik glave je izvanredno realističan, a

313. Okovi od z!ata i emajla


u kowu torbu, iz groba u
Sunon Hoou. pre 655.
Britanski muzej, London
isto tako i izvesne pojedinosti (zubi, nepca, noz-
drve), ali njena površina je sva ih-rana prepletenim
i geometrijskim omamentom koji odaje svoje poreklo
iz radova u metalu. Iskežena čudovišta kao što je
ovo obično su se dizala sa pramca vikin~kih brodo-
va, dajući. im tako karakter mitskih morskih zmajeva.
ova paganska gennanska verzija životinjskog sti-
la ogleda se i u najstarijim hri.šćanskim umemićkim
delima severno od Alpa. Međutim, da bismo shva-
tili kako je doolo do njihovog stvaranja, najpre se
moramo upoznati s važnom ulogom koju su imali
Irci, koji su tokom razdoblja neprosve&Ilosti pre-
uzeli duhovno i kulturno vodstvo zapadne Evrope.
Period od 600. do 800. godine zaslužuje, u stvari,
naziv zlamog doba Irske. za razliku od njihovih
suseda. Engleza. Irci nisu nikada bili u sastavu Rim-
ske imperije. Misionari koji su im iz Engleske do-
neli hrišćanstvo u V veku zatekli su tamo keltsko
c:ircltvo potpuno varvarsko, po rimskim merilima. 314. tiwlinjs/ull/aw, iz groba u OscbcfiU. Oto 82S.
Irci su odmah primili hrišćanstvo no ih je dovelo Drvo, visina oko 13 cm. Univerzitetski muzej starini, Oslo
u dodir sa sredozemnom civilizacijom, ali ih nije
orijentisalo prema Rimu. Naprotiv, ono no su pri-
mili prilagođavali su duhu izrazite lokalne nezavis- u pustinjskoj usamljenosti. Grupe ovakvih isposnika,
nosti. Kako je rimska crkva bila u suštini gradska kojima je bio zajednički ideal asketska disciplina,
instirucija, nije bila podesna za seoski način života osnovale su prve manastire. Ovi manastiri su se već
Iraca. Irski hriUani više su voleli da idu za primerom do V veka bili mirili na sever sve do zapadne
svetaca iz Egipta i sa Bliskog istoka, koji su napustili Britanije, ali je samo u Irskoj motla.Štvo preuzelo
gradska iskušenja da bi n~li duhovno savršenstvo crkveno vođstvO iz ruku episkopa. Irski manastiri,

kw: 31l Stranica , krstom iz LindiJ/tlr/lSkog


~uvOTojtfJtVllhlja. Oko 700. Britaruki muzej,
London
za n:zli1::u od egipatskih prototipova, ubrzo su postali I ovde se opet divimo majstorski uspostavljenoj
središta nauke i umetnosti; tamo se t akođe razvila ravnoteži između oblika životinje i geometrijskog
i ,-elika misionarska revnost, pa su irski kaluđeri okvira preko koga je ona stavljena (a koji u ovom
odlazili da propovedaju veru neznaboocima i osni- primeru nosi natpis: im4lKo leonis). Ljudska figura,
r.lj u manastire u sevetnoj Britaniji i na evropskom s druge strane, ostala je jo~ dugo vremena \·an do-
kopnu, od Poitiersa do Beča. Ovi Irci su đoprineli mIlAaja keltskog ili germanskog umetnika. Bronzana
ne samo pokritavanju Skotske, severne Francuske, ploća Raspeća (sl. 317), verovatno rađena za povez
~iz.ozemske i Nemačke, već su takođe od mana- neke knjige, pokazuje kako je on bio nemoćan kad
stira stvorili kulturni centar evropskog sela. Premda se našao licem u lice s likom čoveka. U svojoj težnji
tu njihove fondacije na kontinentu ubrzo preuzeli da reprodukuje jednu ranohrišĆ3nsku kompoziciju
bluđeri benediktinskog reda, koji su se ~i rili sever- on pati od krajnje nesposobnosti da shvati ljudski
DO od Italije tokom VII i VIII veka, irski uticaj oblik kao organsku celinu, tako da Hristova figura
osećao se u srednjovekovnoj civilizaciji ;00 za nekoliko postaje lišena tela u najosnovnijem smislu reči: glava,
sledećih stoleća. ruke i noge su posebni elementi pripojeni središnjem
Da bi širili ret jevanđelja, irski manastiri su mo- motivu sastavljenom od zavojaka, cik-cak linija i pre-
rali da naone veliki broj prepisa Biblije i drugih pleta. Između keltsko-germanske i sredozemne tra-
~skih knjiga. Njihove pisarske radionice (scrip- dicije zjapio je, očigledno, jaz koj i irski umemik,
terije) postale su, takođe, sredi~ta umetničkih nasto- tvorac Raspeća, nije umeo da premosti. Slična situa-
janja, jer se na rukopis, koji je sadržao božju ret, cija preovladi\'ala je i u drugim krajevima Evrope
gledalo kao na sveti predmet čija vizuelna lepota za vreme razdoblja neprosvcćenosti; nalazimo je
treba da bude odraz važnosti njene sadržine. Irski čak i kod Langobarda u sC\·ernoj Italiji. Germanski
kaluđeri morali su poznavati ranohri~ćanske ilumi- klcsar koji je izvajao reljefnu mermernu parapctnu
nirane rukopise, ali su i ovde kao i drugde razvili ploču u krstionici katedrale u Cividalu (sL 318) bio
nezavisnu tradiciju umesto da samo kopiraju svoje je isto tako zbunjen kao i njegov irski savremenik
uzore. Dok su slike koje su ilustrovale biblijske do- problemom figurativne predstave. Njegovi simboli
gadaje za njih bile sasvim malo zanimljive, poklanjali jevanđelista su zaista čudna stvorenja; ova četiri sim-
su veliku pažnju dekorativnom ukrIlAavanju. Naj- bola imaju iste dugačke i tanke prednje noge kao
lepši od ovih rukopisa pripadaju hiberno-sakson-
skom stilu, u kome su bili izmešani keltski i german-
ski elementi, a koji je cvetao u manastirima koje
317. R(uptft (sa knjižnog poveza?). VIII vek.
su osnovali Irci u saksonskoj Engleskoj. Stranica s Bronu. Irski narodni muzej, Dublin
krstom iz Lindisfarnskog četvorojevandelja (sl. 315)
ie m3ŠtO\'ita tvorevina tako složena da. čoveku zastaje
dah. IluminatOr koji je radio s preciznooću zlatara,
stavio je u odeljke ovog geometrijskog okvira preplet
sa životinjama, tako gust a ipak pun kontrolisanog
pokreta (sl. 316) da životinje koje se bore sa kožne
tJrbe iz Sutton Hooa izgledaju deti njasto jednostavne
u poređenju s ovim. Prosto izgleda kao da je pagan-
ui svet, otelovijen u ovim čudovištima koja se uj e-
daiu i grebu, odjednom bio ukrućen višom silom
krsta. Da bi postigao ovai utisak, umetnik je mo-
,., nametnuti sebi veoma strogu disciplinu. Nje-
gova .pravila igre. zahtevaju, na primer, da organski
i geometrijski oblici budu odvojeni ; da u odeljku
životinja svaka lini ja ispadne na kraju da je deo
životinjskog tela, ako se pomučimo da je pratimo
do polazne tačke. Tu ima i pravila, suviše složenih
da se u njih upuštamo, a tiču se simetrije, efekta slike
u ogledalu i ponavljanja oblika i boja. Samo ako ih
upornim posmatranjem otkrijemo sami 7.a sebe, mo
žemo se nadati da ćemo ući u duh ovog čudnog za-
pletenog sveta.
od figurativnih ilustracija koje su nllAli u rano-
hri.šĆ3nskim rukopisima hibemo-saksonski ilumina-
tori uglavnom su zadržali samo simbole četVOrice
jevanđelista jer su se ovi mogli bez teškoća preneti
u ornament. Lav sv. Marka u Ehternaškom četvoro­
jevanđeIju (tabla u boji 18, sav izdeljen i išaran kao
emajlirani umeci na torbi iz Sutton Hooa, oživljen
je istim onim smislom za m'ijeni pokret koji smo
videli u životinjskom prepletu prethodne ilustracije.
318. Reljef 13 parapetne ploče
sa natpiiQm pmijarha Sigvalda
(762-776); uklesallo \·eroVlltno
725-750. Mermer, oko 91 :<:152 cm.
Kr:!Iionica katedrale,
Cividale, Italija

u pauka, a tela im se sustoje samo od glave. krila Likovne umetnosti imale su od samog početka
i (izuzev anđela) malog spiralnog repa. On očigledno važnu ulogu u kulturnom programu Karla Veli-
nije smatrao da povređuje njihov integritet srudta- kog. Prilikom posete Italiji on se upoznao s arhi-
jući ih prisilno u kružne okvire, i to na ovakav pro- tektonskim spomenicima Konstantinove ere u Ri mu
krustovski način. S druge strane, imao je veoma i sa spomenicima Justinijanove vlade u Raveni, i
razvijen smisao za ornament; ploča kao celina, sa smatrao je da njegova prestonica u Ahenu mora da
svojim ravnim simetričnim ornamentom jeste efek- izrazi \·e!ičanstvo carstva isto tako impresivnim
tan dekorativni komad, skoro kao vezena tkanina. građevinama . Njegova čuvena dvorska kapela (sl
Pa i moguce je da je on svoj uzorak delom pozajmio 319. 320), u stvari, direktno je nadahnuta crkvom
s istočnjačkih tkanina (upor. sl. 96). S. Vitale u Raveni (upor. sl. 268-270). Podići takvu
građevinu na severnom tlu bio je težak poduh\·at
Stubovi i bronzane rešetke morali su se doneti iz
KAROLINSKA UMETNOST Italije, a i stručne zidare vične radu u kamenu
bilo je tciko naći. Projekt Oda iz Metza (\·ero\·at-
Carst\·o koje je izgradio Karlo Veliki nije bilo du- no najstarijeg arhitekte severno od Alpa poznatog
gotrajno. Kjegovi unuci podelili su ga na tri dela, po imenu) nije nipošto prosto ponavljanje S. Vita-
ali su se i tu pokazali nesposobnim da vladaju, pa la, vec snažno novo IUmačenje, sa stubovima i s\"o-
se politička moć vratila lokalnom plemstvu. Na- dovima koji se odlikuju rimskom masivnošću i s
suprot lome, kulturna ostvarenja njegove vladavine geometrijskom jasnoćom prostornih jedinica sasvim
pokazala su se kao daleko trajnija; pa i OV:l stranica različitom od neodređenog prostora starije građe­
knj ige izgledala bi drukčij:l bez njih, jer je štampana vine. Ova Odova shema isto tako je značajna za re.

~o;~;~a. či~i~j:n:li~a iZsV~d~~a i:IO~s~:n~r~~:~


§enje zapadnog ulaza (sada znatno zamagljena kas-
nijim dograđivanjima i prepravkama); u crkvi S. Vj·
kao rimska, a ne kao karolin§ka, podseća na jedan tale ulaz se sastoji od širokog poluodvojenog nartek-
drugi vid kulturnih reformi koje je sprovodio Karlo sa, sa dve kule sa stepeništem, koji je postavljen pod
Veliki: sakupljanje i prepisivanje stare rimske knji- nekim čudnim uglom prema glavnoj crkvenoj osi,
ževnosti. Najstariji sačuvan i tekstovi velikog broja dok su u Ahenu ovi elementi sliveni u visoku kom-
latinskih pisaca nalaze se u karolinškim rukopisima. paktnu jedinicu u istoj liniji s glavnom osam i ČH·
koji su donedavno pogrcšno smatrani za rimske, StO pripojeni uz samu kapelu. Ova monumentalna
pa je i njihovo pismo nazvano rimskim. To zalaga- ulazna konstrukcija ili takozvani Wtstwerk. čija ie
nje da se sačU\'aju klasični pisci bilo je deo častolju­ pojava ovde možda prvi put zabeležena, sadrži klicu
bivih težnji da se obnovi stara rimska civilizacija pročelja s dvema kulama, poznatog s mnogih kasni·
zajedno s carskom titulom. Sam Karlo Veliki aktiv- jih srcdn jovekovnih crkava. Još složeniji vestverk
no je učestvo\·ao u tom obnavljanju kojim se nadao bio je sastavni deo najveće bazilikalne crkve kaJO.
da će usaditi kulturne tradicije slavne prošlosti u lin§kog vremena, crkve manastira St-Riquiera (zvana
poluvar\"arske duše naroda svog carstva. I uspeo takođe Centula) blizu AbeviUea u severoistočnoj
je u neočekivanoj meri. Otuda se .karolinška obnova« Francuskoj. Ona je potpuno porušena, ali je njen
može nazvati prvom - i na izvestan način najvaž· izgled poznat sa crteža i po opisima. Osnova (sl. 321 )
nijom - fazom sn·arnog sjedinjavanja keltsko- se odlikuje izvesnim novinama koje će imati najveću
germanskog duha s duhom sredozemnog sveta. važnost za budućnost: vestverk vodi u zasvođeni

198 UMETNOST RANOG SREDNJEG VEKA


--... ..- - .. _..
._ ...... ."'""........'".....,..,,,.,,.,.,.
narteks koji je, II stvari, zapadni tr:mscpt; ukrsnica
(površina preseka naneksa s glavnim brodom) natkri·
ljena je kulom, :I isti oblik se javlja i nad ukrsnicom
istočnog trnnsepta, opet sa dve okrugle kule sa SIC·
penišlem kao i na vesl\'erku. Apsida je, 7.3 razliku
od apside ranohrišć:mskih bazilika (upor. sl. 254), 321. Osnova opatij~kc crkl"e St-Riquicra, Francuska.
odvojena od istočnog transepta jednim kvadratnim Os\"cccna 799 (prema Effmannu, 1912)
prostorom koji se zove hor. SH~iqu ier je veoma
mnogo podražu\"rut u drugim karolinškim mana·
(tirskim crkvama, ali su i one kasnije bile porušene crtežom plana za jedan manastir saču\-an u kaptol·
ili prcpravijene (jedan naročito lep vestverk iz X veka skoj biblioteci u St Gallenu u Švajcarskoj (sl. 323).
prikazan je na sl. 329). Njegove osnovne "karakteristike izgleda da su bile
Važnost manastira i njiho\'a bliska veza sa car- odredene na koncilu održanom u blizini Ahena
skim d\'orom veoma su jasno nagov~teni jednim 816-817, pa je kopija poslata opatu manastira St
jedinstvenim dokumentom ovog razdoblja, velikim Gallena da se njom rukovodi pri preurcdenju ma·
nastira. Prema tome, ovaj crtež možemo smatrati
kao obrazac koji je prilagođavan lokalnim potrebama.
(Na sl. 322 izostavljeni su natpisi s ob iašnjenjima).
Manastir je kompleks, jedna samodo\'oljna jedinica
koja pokriva pravougaonu površinu od oko 152 m
sa 213 m. Glavni prilazni put sa zapada prolazi iz·
medu staja i gostionice i vodi kapiji kroz koju po-
setilac dolazi do polukružnog portika s kolonadom
kome je s obe strane dodata po jedna okrugla kula
- neka vrsta vcst\"crka snažnog stremljenja koji
se \'erovatno veoma impresimo uzdizao iznad niskih
spoljašnjih zgrada. On je naglašavao crkvu kao središ-
te monaške zajednice. Crkva ima oblik bazilike, s
transeptom i horom na istoku, ali apside i oltare ima
na oba kraja. Glavni brod i bočn i brodovi, s mnogim
drugim oltarima ne č ine jedan jedinsr.-en prostor,
već su pregradama izdeljeni na odeljke. Crkva ima
nekoliko ulaza: dva kraj zapadne apside, a druge na
severnoj i južnoj strani. Čitav ovaj raspored odraz
je funkcije manastirske crhe, koja je namenjena
liturgijskim potrebama kaluđera, a ne potrebama
laičke past\·e. S južne strane, uz crkvu, nalazi se
manastirsko dvorište okruženo hodnikom na stu-
bove - klaustar - oko kojeg su raspoređene spa-
vaonice kaluđera (na iSfočnoj strani), refektorija i
kuhinja (na južnoj) i podrum. Tri velike građevine
severno od crkve su kuća za goste, ~kola i kuća za
opata. Na istoku su bolnice, kapela i četvrt za isku-
šenike, groblje (označeno velikim krstom), vrtovi
i živinamik. Južnu stranu zauzimaju radionice, žitnice
i druge uslužne zgrade. Ni je potrebno napominjati
319. Unulrainjost dvorske kapele Karla Velikog,
Ahen. 792-805. da nigde ne postoji manastir koji bi tačno ovako
izgledao - čak ni manastir II St Gallenu nije bio
izgrađen taČllO po nacrtanom planu - ali nacrt
osnove daje nam izvrsnu predstavu o karakteru
ovakvih ustanova tokom srednjega veka.
Iz književnih izvora znamo da su se u karolin-
škim crkvama nalazile zidne slike, mozaici i reljefi,
ali su svi skoro sasvim iščezli. Iluminirani ruko-
pisi i radovi ti slonovači i zlatu, s druge strane, sa-
čuvali su se II znatnom broju. Oni pokazuju snagu
karolinške obnove još upadljivije nego građevinski
ostaci tog razdoblja. Nekadašnja carska riznica u
Beču čuva jedno jevanđelje za koje se tvrdilo da
je nađeno u grobu Karla Velikog, a koje je, u sva-
kom slučaju, tesno vezano za njego\' dvor u Ahenu.
320. Re~nstruisana osnO\'a dvorske kapele Karla Velikog Pogledamo li na sliku Sv. Mateje iz tOg rukopisa

UME T NOST RANOG SREDNJEG VEKA I 201


(sl. 324), jedva ćemo povero\'ati da je takvo delo Pompej i skoro osam veko\'a ranije. Bez obzira na
moglo biti naslikano II severnoj Evropi oko 800. g0- to ko je ovde bio autor - Vizantinac, Italijan ili
dine. Da nema velikog zlatnog oreola, jevanđelist Franak - on je u punoj meri upoznat s rimskom
bi se mogao zameniti s pometom nekog klasičnog slikarskom tradicijom, štO se ogleda čak i na akan~
autora kao što je Menandrov (sl. 325), naslikan II tovom ornamentu na širokom okviru koji nagl~a\'a

J22, 323. Gl1I"l' I'bn manastira. Oko 820. g. Kaptolska biblioteka, St Gallcn.
Doll: Rekonstrukcija (\\"1altcr Horn, 196')
gort: 324. Sv. Mrmja, iz J evandelja Karla Vtlikcg.
Oko 800-8 10. Umetničlr.l)oistoniski muzcj. ll«

druno gort : 32S. Pomel Mtn.1ndra (zidna slika).


Oko 10. Menandrova kuCa, Pompeja

desno; 326. Sv. Marke, iz Jevandelja remkoga


nadbisll.upa Eba. 816--835. Gradska bibiioleka,
Epernay. Francuska

. prozorski. vid slike. Sv. Mateja predstavlja naj-


ortodoksniju fazu karolinške obnove; on je vizuelni
pandan prepisima dela klas i čne književnosti. Slede6
naša minijatura, naslikana tridesetak godina kasnije
za JevalIdeIje renskog nadbiskupa Eba (sl. 326) po-
kazuje klasični uzor preveden na karolinAki jezik.
Verovatno se oslanjao na portret jevandelista istog
stila kao i Sv. Ma/eja, ali sada je čitava slika ispu-
njena ustreptalom energijom koja sve stavlja u pokret:
draperija je uskovitlana oko figure, bregovi se ta-
lasaju, vegetaciju kao da je neki kovitlac razbacao
na sve strane, pa čak i akantov ornament na okviru
ima neki čudan plameni oblik. Sam je... anđelist pret-
\'orio se od rimskog autora, koji stavlja na hartiju
svoje misli, u čoveka obuzetog božanskim nadah-
nućem, u oruđe kojim se prenosi ret gospodnja.
Njegov pogled je ukočen, ne gleda u knjigu, već
u simbol (krilatog lava sa svitkom) koji ima ulogu
prenosioca svetoga teksta. Ova zavisnost od božie
volje, koja je o\'de tako snažno izrat.ena, predstavlja
suprotnost izmedu klasične i srednjovekovne pred-
sta\'e čoveka. Ali sredsl'l!a izražavanja - dinamizam
linija koji ovu minijaturu odvaja od njenih pretho-
dnica - podsećaju na plahoviti pokret u ornamen- On pokazuje stil Ebcvog jevanđelja u još energični­
tima irskih rUkopisa iz razdoblja neprosvećenosti. jem obliku, jer je čitava knjiga ilustrovana crtežima
Renska !kola dala je takođe najneobičniji od svih perom. I ovde je, opet, umetnik imao pred očima
karolinških rukopisa - Utrehtski psaltir (sl. 327). jedan mnogo stariji uzor, na koji ukazuju perspek-

UMETNOST RANOG SREDNJEG VEKA / 2Q3


tivna arhitekturna panorama i pejzaži koji predm\\,- On kao da stoji, a ne visi. Njegove ruke raširene su
ljaju okvir pojedinih prizora, kao i rimska \"clika u svečanom gestu. Tada se još nije moglo 7.amisliti
slova kojima je pisan tekst, a koja su bila uglavnom da bi mu se mogle pripisati ljudske patnje, mad<l
l1tlpUšccna nckoliko \'ekova rnnije. !z\'anredan ritam su sredstva bila pri ruci, šta Icpo vidimo po rečilim
crtt""la daje, medutim, ovim skicama izvesnu emo- izrazima bola na manjim figurama ususednim
cionalnu povezanost, koja nije mogla rostajali u odeljcima
ranijim slikama. Bez nje, crteh u L'trl'luskom psaltirll
bili bi veoma neubedljivi, jer pesnički jezik psalama OTONSKA UMET::\OST
sam nije pogodan za ilustrovanje u istom onom smi-
slu u kome i narativni oddjci Biblije. Psalmi sc mogu Godine 870, olprilike u vreme kada su bile nati·
ilustrovati samo ako se svaka rečeni"l uzme doslovno njene korice za Cervoroje.:anđelj"e iz Lil/dallu, ostaci-
i onda poku~ da se na neki način vizuelno predsta- ma države Karla Velikog vladala su dvojica njegovih
vi. Tako, na nMoj slici gore vidimo Gospoda zava- preživelih unuka: Karlo Ćelavi, zapadnofr:mački kralj,
ljenog na postelji i okruženog anđelima koji ga mo- i Ludvig Germanski, istQČnofranački kralj. Njihove
le, a ta slika se zasniva na rečima: . Cst:mi, što spa- teritorije odgoyarale su približno današnjoj Francus-
vaš, Gospode? S leve stranc vcrnici su na kole nima koj i Nemačkoj. Njiho,'a vlast je, medutim, bila tako
pred hnlmom jen, .. tijclo je naše bačcno na zem- slaba da je kontinentalna Evropa opet bila izložena
ljm, a kraj gradske kapije u prvom planu ubijaju ih napadima. Na jugu su muslimani nastavljali da pljač­
i postupaju s njima , kao s ovcama na klanicamal. kaju, s istoka su napredovali Sloyeni i Madari, a
U rukama običnog slikara ova se procedura lako Vikinzi iz Skandina\'ije pustošili su sever i zapad.
mogla prer,oriti u dosadnu ~radu; ovde ona ima Ti Normani (preci današnjih Danaca i Non'cžana)
snagu jedne velike drame. upadali su u Irsku i Britaniju s mora počev od kraja
Stil renske škole oseća se još i na koricama efl- VIII veka; sada su preplavili i scverozapadnu Fran-
f)orojevandeJja iz Lindalla (tabla u boji 19), dela treCe cusku i zauzeli ]Xlkrajinu koja sc odonda 7.O\'e Nor-
čctvrtine IX veka. 0\"0 remek-delo zlatarskc umet- mandija. UČ\Tstiv~i se tamo, ubrzo su prihntili
nosti ]Xlkazuje kako su se keltsko-germanske tradicije hrišćanstvo i karolinšku civilizaciju, a od 911. godine
obrade metala iz t'Jzdoblja nepros,'ećenosti sjajno njiho\'e poglavice su priznate za \'ojvode koje su
prilagodile karolinškoj obnovi. Bezbrojno poludrago priznavale vlast francuskih kraljeva, Tokom Xl veka
kamenje nije uglavljeno neposredno na zlatnu osnovu Normani su imali veoma značajnu ulogu, odreduju ći
već je uzdignuto na hvataljkama ili kulicama s arka- ]Xllit ičku i kulturnu sudbinu Evrope kada je Viljem
dama, štO omogućuje da svetlost prodre ispod njih Osvajač postao kralj Engleske i kada su drugi norman-
i da im pun sjaj. Zanimljivo je da raspeti Hrist ne ski plemići isterali Arabljane sa Sicilije a Vizantince
pokazuje ni najmanji nagoveštaj patnje ili smrti. iz južne Italije. U Nemačkoj se posle snmi ]Xlslednjeg

J 27. ilustracija za psalam 44 iz UlreJmkog psa/lira, Oko 820-832. Uni ..'en.itctska biblioteka, Utrecht

2·)J UMETNOST RANOG SREDNJEG VEKA


o mnogo "cćem razmaku. U Ger()t;om Raspeću sre-
ćemo sliku Spasitelja, novu u zapadnoj umetnosti:
monumentalnu po razmerama, vajanu u snažnim,
punim oblicima i ispunjenu dubokim saučešćem pre-
ma patnjama Gospoda. Osobito je upad1jiva izbo-
čenost tclkog trupa upolje. zbog čega fiz i čka na-
pregnutost mišića na mišicama i ramenima izgleda
skoro nepodnošljivo realna. Lice, s duboko urezanim
uglastim crtama, pretvorilo se u masku samrtnih
muka sa koje je pobegao svaki trag života. Kako
je otonski vajar došao na ovu neverovatno smelu
zamisao? Nećemo umanjiti njegovu veličinu ako
podsetimo na onu bolećivu sliku Hrista na krstu
u vizantijskoj umetnosti drugog zlatnog doba (v.
sl. 284) i na ~o da GerO'lJ() Raspećt! očigledno potiče
iz tog izvora. Ne treba, takođe, da nas iznenadi tO
što je vizantijski utica j bio snažan u Nemačkoj u to
doba, jer se Oton II oženio vizantijskom princezom,
stvori~ i tako neposrednu vezu izmedu dva carska
dvora. Otonskom umetniku ostalo je da vizantijsku
sliku prevede na jezik skulpture monumentalnih
dimenzija i da njen plemeniti patos zameni izražajnim
realizmom otada glavnom snagom nemačke umetnosti.

329. Zapadni dco crkve Sl Panielcon, Koln.


Osvcćena 980.

328. Gtrow raspdt. Oko 975-1000. Drvo, visina I,BS m.


Katedrala, KlJln

franačkog kralja središte političke vlasti pomerilo


na sever, u Saksonsku. Saksonski kraljevi (919-1024)
pono,·o su uspostavili delotvomu centralnu vlast,
a u najvećem od njih, Otonu I, oživele su carske
ambicije Kar!3 Velikog. Pošto se oženio udovicom
langobardskog kralja, njegova vlast se prooirila i
na najvcći deo Italije, pa ga je papa 962. godine
krunisao za cara. Otada su se Germani smatrali na-
stavljačima Svetog rimskog carstva. To je ostalo
samo nemački san, jer Oronovim naslednicima nije
nikada pošlo za rukom da se učvrSte južno od Alpa.
Ipak je ova težnja imala posledice od velikog značaja,
jer je vodila nemačke careve u vekovne sukobe s
papom i mesnim italijanskim vladarima, povezujući
se,'er i jug u jedan odnos ljubavi i mržnje Čiji se
odjeci još i danas osećaju.
za vreme oronskog razdoblja, od sredine X do
početka XI "cka, Nemačka je bila vodeća nacija
Euope, kako u pol itičkom tako i u umetničkom
pogledu. Nemačka ostvarenja na ovim poljima po-
čela su kao obnova karolinških tradicija, ali su ubrzo
pokazah i nO\'e i originalne crte. One nam se po-
sebno upečatljivo pokazuju ako uporedimo Hrista
s korica CtltJorojef.'afldelja iz Lindaua s Gerovim
Raspećem (sl. 328) u kelnskoj katedrali. Ova dva dela
razdvaja interval jedva nešto veći od jednog stoleća,
ali suprotnost izmedu njih nameće nam pomisao

UMETNOST RANOG SREDNJEG VEKA ! 205


Osno\'a (sl. 330). sa dva hora i hočnim ulazima
podseća na manastirsku crkvu sa plana iz St Gallena
(sl. 322), Ali je u St Michaelu simetrija još mnogo
više razradena : ne sam() što postoje dva identična
trans epta, s kulama nad ukrsnicama i kulicama sa
stepeni§tcm (upor, St- Riquier, sl. 321), \'et se i no-
sači lukova glavnog broda, umesto da budu jedno-
obrazni, sastoje od parova stubova razdvojenih Čet­
vrtastim stupcima, Ovaj naizmenični sistem deli
arkadu na tri jednake jedinice od kojih svaka ima
330. Rckonstruiuna osnova crk\'CSI Michaela,
po tri otvora; prva i treća u vezi su s ulazima i ta-
Hildeshcim. 1001-33 (prcma Bcsclcru) ko ponavljaju osu transepta. Stavi~e, kako su glavni
brod i bočni brodovi neuobičajeno široki u odnosu
na dužinu, namera Bernwardova bila je, verovatno,
da ostvari skladnu ravnotežu između uzdužne i po-
prečnih osa u čitavoj građevini. Spoljašnost, isto
kao ihorovi Bernwardove crkve bili su izmenjeni
prepravkama, ali unutrašnjost glavnog broda (sl.
331 ) sa proStranom zidnom površinom između ar-
kada i prozorskog lateralnog zida sačuvala je motno
prostorno osečanje prvobitnog projekta, sve dok
crkva nije u toku drugog svetskog rata porušena.
(Kapiteli stubova su iz XII veka, drvena obojena
tavanica iz XIII veka), Zapadni Bernwardov hor,
kako je rekonstruisan na našem planu na osnovu
najnovijih proučavanja, posebno je zanimljiv, Njegov
pod bio je viši od poda ostalog dela crkve da bi se
prilagodio podzemnoj kapeli, kripti, kako izgleda
posebnom svetilištu St Michael, u koju se moglo
u ć i i iz transepta i sa zapada. Kripta je bila presvo-
đena krstastim svodovima koji su se oslanjati na
dva reda smbora, a u zidovima su bili otvori s lu-
kovima koji su je vezivali s hodnikom u obliku slo"a
t.; ili deambulatorijumom, koji se savijao oko nje,
Ovaj deambulatorijum se sigurno video iznad po-
vršine tla obogaćuj uči tako spoljašnji izgled zapad-
nog hora, jer su u njegovom spoljašnjem zidu bili
prozori. Ovakve kripte s deambulatorijumima, u
kojima je obično bio smešten grob sveca, ušle su u
repertoar crkvene arhitekture Zapada za vreme ka-
rolinške ere. Bernwardovo rešenje ističe se svojim
33\. Unutrnnjosl crkvc SI Michael, Hildeshcim dimenzijama i brižljivo isplaniranim uklapanjem s
(pogled prcma upadu, prc II S\'eukog nla) ostalim delovima zgrade,
Koliku je važnost sam Bernward pridavao krip-
ti u crkvi St Michaela može se naslutiti iz činjenice
Koln je bio II tesnoj vezi S3 carskom kućom preko Što je naručio d\'oja bronzana vrata bogato ukrašena
smg nadbiskupa Rrun3, brata Otona I, koji je gr3du skulpmrama, koja su verovatno bila namenjena ula-
udario svoj snažan pečat mnogim crkvama koje je zima koji su iz transepta vodili u dcambulatori;um.
sagradio ili prepravio, Najmilija medu njima bila (Vrata su bila završena 1015. godine, iste godine kada
mu je bcnediktinska opatijska crkva St Pameleon, je kripta bila osvećena) . Ova ideja mu se možda ro-
pa je tu i sahranjen, kao i žena Otona II. Prvobitni dila u glavi posle njegove posete Rimu, Fde je video
oblik, u suštini nepromenjen, sačuv30 je do moder- stara rimska - a možda i \'izanrijska - bronzana
nih vremena samo zapadni deo (sl. 329); to je masivni \'fata, Bernwardova vrata, medutim, razlikuju se od
i proporcionalni naslednik veswerka karolinškill. cr- svojih prethodnika; ona su podeljena na široka hori-
ka\·a, s karakterističnom kulom nad ukrsnicom za- zontalna polja, a ne na venikalne ploče, a svako polje
padnog transepta i dubokim tremom, kome se sobe sadrži po jedan biblijski prizor rađen u visokom
strane dižu visoke okrugle kulice sa stepenicama. reljefu . Na našem detalju (sl. 332) vide se Adam I
Ali, n3jambiciozniji zaštitnik arhitekture i umetnosti Eva posje greha, Ispod reljefa, ispisan slovima ra-
u otonskom razdoblju je bio Bcrnward, koji je, PO§IO đenim tehnikom umetanja i vrednim pažnje zbog
je neko \'reme bio jedan od tutora Otona Ill, postao svog rimskog tipa, čita se deo posvete s datumom
biskup u Hildesheimu. ~jegov glavni spomenik ovde i Bemwardovim imenom. t.; ovim figurama ne na-
epet je jedna benediktinska opatijska crkva St Michael. lazimo nimalo od one monumentalnosti Gerovog

206 V M E T :-:O ST RANOG SREDNJEG VEKA


332. BDI Mri Adama i Evu,
sabronzanih\,ratabiskupJ
Bemwarda, za crl:vu
St Michael. lOIS. Oleo
S8x 109 cm.
Katedrala II Hildesheimu

Raspeća: one izgledaju mnogo manje nego ~to Stvar- je nekada bilo arhitektonski vidik sada postalo ne·
no jesu, pa bi se lako mogle shvatiti kao zlatarski beski grad, dom Gospodnji ispunjen zlatnim ne-
rad, kao ~to je Cet'VaTojevandelje iz Lindaua (upor. beskim prostorom kao suprotnost vazduhom ispu-
tablu u boji 19). Cicava kompozicija morala je biti njenom zemaljskom prostoru. I figure su pretr·
rađena po ugledu na neki iluminirani rukopis. Cudno pele sličan preobražaj: u antičkoj umetnosti ova
stilizovana oskudna vegetacija odlikuje se, u dobroj kompozicija je služila da se predstavi lekar kako le-
meri, onim spiralnim i kružnim pokretima kojih či bolesnika. Sada je sv. Petar zauzeo mesto obo-
se sećamo s irskih minijarura. Pa ipak. priča je saop- IeloR, a Hrist lekara (obratite pažnju na to da je
štena sa sjajnom neposrednošću i izražajnom sna- Hrist ovde još uvek predstavljen kao golobrad mlad
gom. Prst Gospoda koji optužuje i koji se ocrtava filozof). Sledstveno tome, naglasak je prenet s fi-
na velikoj praznoj površini, predsta\'lja žižu drame. zičke na duhovnu akciju, a ova nova akcija ne samo
On je uperen na Adama zgrčenog od straha, koji ~to je izražena pogledima i gestovima, vet gospo-
želi da prebaci krivicu na svoju saputnicu, a dari i razmerama cele kompozicije: Hrist i sv. Pe·
ova je, sa svoje strane, prebacuje na zmiju kraj tar, najaktivnije figure, 'leti su od ostalih; Hristova
svojih nogu. taktivna. ruka duža je od tpasivnet; a osam učenika
Ist i intenzitet pogleda i gesta karakteriše ruko- koji samo posmatraju zbijeni su na mali prostor tako
pisna slikarstvo otonskog doba, u kome su se ka- da jedva vid imo nešto više od njihovih ociju i ru-
rolintki i vizantijski elementi smešali u nov stil iz- ku. Druga minijatura, slika sv. Luke, simbolična
"anrednog zamaha i snage. Najvažnije središte ilu- je slika puna neodoliive uzvišenosti. za razliku od
minatorskog rada u tO vreme bio je manastir Rei- ranijih karolinških predstava, jevandclist nije više
chenau, na jednom OStrvu u Bodenskom jezeru. prikazan kako piše; njegovo jevanđclje leži mu za-
Njegovo možda najlepše ostvarenje - i jedno od vršeno na krilu. Ustoličen na dvema dugama, on
velikih remek-dela srednjovekovne umetnosti - jes- drži visoko iznad glave gomilu oblaka iz kojih
te Jtvandelje Otona III, iz kojeg reprodukujemo s\'etlosni jezici zrače na S,'C strane. Usred oblaka
dve minijature koje zauzimaju čitave stranice (tab- vidimo njegov simbol, vola, okruženog petoricom
la u boji 20). Prizor sa HristOm koji pere noge sv. starozavetnih proroka i spoljašnjim krugom andela.
Petru sadrži prilično snažne odjeke antičkog sli- U dnu slike dva jagnjeta piju životvornu vodu koja
karstva dobijene posredstvom vizantijske umetno- izvire ispod jevandelistovih nogu. Objašnjenje čim'e
sti. Nežne pasteine boje pozadine podsećaju na ilu- kompozicije jeste natpis: .Ponu porrum dUClCJS bos
zionizam grčko-rimskih pejzaža, a arhitektonski ok- agnis elicit um/alt - . Iz izvora oče"a "0 dO"odi \"odu
vir oko Hrista je zakasneli potomak onakvih arhi- za jaganjcel - to jest, sv. Luka objašnjava vernim
tektonskih perspekti"a kakva je zidna slika iz Bos- poruku proroka o spasenju. Otonski umetnik je za-
coreala (v , sl. 246). Sasvim je jasno da je otonski ista _iluminiraol značenje ove jezgrovite i zagonetne
slikar pogrešno shvatio ove elemente; ali, on ih rečenice prenoseći je tako u neodoljive vizueIne
je isto tako iskoristio na nov način, pa je ono što pojmove.

UMETNOST RANOG SREDN JEG VEKA ! 207


DRUGI DEO I S R EDNJ I VEK

3. Romanička umetnost

Kada pogledamo unazad ml put koji smo dosada Karolirrlku umetnost, kao što se sećamo, stvorili
prcšli u ovoj knjizi, čitaocu koji je sklon razmišlja- su Karlo Vcliki i njcgov krug, kao deo s\'esnc poli-
nju pašće u oči činjenica da su skoro svi naslovi tičke obno\'e; još i posle njegovc smrti ona je osta-
i podnaslovi poglavlja u našoj knjizi mogli isto ta- la snažno vezana za dvor. Pa i otonska umetnost
ko dobro poslužiti za opštu istoriju civilizacije, Neki takodc jc uživala carsku podršku i razvi jala sc na
polaze od tchnologijc (kameno doba), drugi od geo- odgovarajuće uskoj osnovi, Nasuprot tome, roma-
grafije, etnologije, religije. Bez obzir'J na iZvor, ničk(l umetnost nikla je širom cele zapadne Evro-
oni su bili pr;:uzcti iz drugih oblasti nauke, mada pe u otprilike isto vreme, Ona se sastoji od velikog
u našem kontekstu označavaju isto tako i stil i umet- broja raznolikih regionalnih stilova, karakteristič­
nost, Ima samo d\'a važna izuzetka od ovog pra"ila: nih. pa ipak, tesno povezanih na puno načina, i bez
arhajski i klasičan su pn'cnstveno izrazi za stil; oni jednog centralnog izvora, U tom pogledu ona liči
se odnose na odlike oblika, a nc na ob-ire u kojima na umetnost razdoblja neprosvcćenosti, a ne na dvor-
su ovi oblici bili sn'oreni. Zašto nemamo \'iše o\'ak\'ih ske stilo\'c koji su joj prethodili, premda obuhva-
izraza? Imamo ih, kao što ćemo videti, ali samo za ta i karolinško-otonsku tradiciju zajedno s mno-
umetnost poslednjih devet stotina godina, Ljudi gim drugim koje se težc daju pratiti, kao što su
koji su prvi došli na pomisao da u istoriji umetnosti poznoklasična, starohrišćanska umetnost i viz.1ntij-
vide evoluciju stilova krenuli su od ubcdenja da sc ski elementi, poneki isl3mski uticaj i keltsko-ger-
umetnost starog sveta razvijala idući prema jedinom mansko nasleđe, Ono što je tokom druge polovine
vrhuncu: grčkoj umetnosti od Periklo\'c ere pa do Xl veka združilo sve ove r3zličite komponente u
erc Aleksandra Velikog, Taj stil su nazvali klasičnim jeJan logički povezan stil nije bila neka jedinstve-
(to jest savršenim), Sve što je bilo pre toga označeno na sn3ga, već čitav niz različitih činilaca koji su do-
je kao arhajsko, da se ukaže da je tO još u\'ek sta- prineli no\'om bujanju životne snage širom Za-
rinsko i vezano tradicijom. još ne klasično ali usme- pada, Hrišcanstvo je najzad bilo odnela pobedu u
rcno u dobrom pravcu. dok stil postklasičnih \Te- čita\'oj Evropi; Vikinzi, još vcćinom neznabošci u
mena nije zasluži\'ao nikakav poseban naziv jer nijc IX i X vcku, kada su njiho\'i upadi sejali Sirah po
ni imao svojih pozitimih kvaliteta, vcć je bio S3mo britanskim ostrvima i Evropi, pristupili su crkvi
odjek ili dekadencija klasičnc umetnosti, Najstariji nc samo u )l'onnandiji vec i u Sk3ndinaviji. Kor-
istoričari srednjovekovne umetnosti dri.ali su sc dovski kalifat raspao se 103!. godine na više ma-
sličnog obrasca, Za njih, veliki vrhunac bio je gotički njih muslimanskih država, otvaraju6 tako put os-
stil, od XIII do XV veka. Za sve što još nijc bilo lobođenja Pirinejskog pO!uostTva; a Mađari su se
gmičko prihvatili su oznaku romanička, (ineci tako, naselili u Ugarskoj, $\'e snažnije versko oduševlje-
mislili su, uglamom, na arhitekturu, Oni su zapazili nje ogledalo se u sve življem hodočašću s\'etim mes-
da su pregotičke crkve imale oble svodove i bile ČH­ tima i dostiglo je vrhunac u krstaškim pohodi-
ste i masime (za razliku od šiljastih lukova i uz\'inute ma, koji su počel i od 1095, godine radi toga da se
lakoće goričkih građevina), dosta slične starom rim- Sveta zemlja oslobodi muslimanske vlasti, Isto ta-
skom načinu građenja, pa je izraz rom::nitki trebalo ko, bilo je \'ažno obnaVljanje sredozemnih trgo-
baš to i da izrazi. U tom smislu sva srednjo\'eko\'lla vačkih putc\'a kojima su sađa plovili brodo\'i Ve-
umetnost pre 1200. godine, ukoliko pokazuje bilo necije, Deno\'e i Pize, oživljavanjc trgovine i ma-
kakvu vezu sa sredozemnom tradicijom, može se nuf(lkrurne proizvodnje, i, kao posledica svega toga,
nazvati romaničkom. :\'eki naučnici govore o srednjo- j ačanjc gradskog života, U nemirno vrcme, na po-
vckovnoj umemosti pre Karla Velikog kao o pre- četku srednjcg \'eka, gradovi Zapadnog rimskog
romaničkoj, a o karolinškoj i otonskoj kao o pro- carsl\'a znatno su sc smanjili (s!(Inovništvo Rima
toromanickoj ili ranoromanickoj. Oni su u pravu od oko jednog miliona 300, godine, opalo je u jed-
ut0liko što se prava romanička umetnost (tO jest, nom trenutku na manjc od 50JX)()); neki su bili sa-
sreJn jovekoma umetnost izmedu približno 1050, i s\'im opusteli, Poćev od Xl veka počeli su ponovo
1200, ~(ld ine) ne bi mogla zamisliti bez doprinosa da dobijaju nebdašnji značaj. Novi gradovi nicali
o"ih r~:li jih stilo\'a, S druge strane, ako se driimo su s\'uda, a gradanska srednja klasa. koju su sači­
('Ive r rJkse, \'ero\'amo ćemo biti nepr.l\'edni prema njavali zanatlije i trgovci, učvrstila se izmedu se-
('Inim odlikama po kojima se umetnost razdoblja ljaštva i plemstva kao \'ažan činilac srednjo\'ekov-
ne;-fowe..:en,1sti i kJrolin!kc i otonske ere razlikuje nog društva, U mnogo čemu, dakle. zapadna Evropa
(lJ n)mani~ke ie između 1050. i 1200, godine postala mnogo višc

~O~ RO \1.-\" I e K \ l'~l E TNOST


tromanskat nego ~tO je bila od Vl veka, obnavljajući se pojavio sasvim na povdini, povezan s bočnim
neke vidove međunarodne trgovine, gradski karak· brodovima koji okružuj u glavni brod, obogaćen
ter kulture i vojnu snagu nekadašnjih carskih ne· apsidijalnim kapelama koje kao da zrače iz apside
mena. Nedostajala je, svakako, centralizovana poli· i nastavljaju se dut istočne strane transepta. (Apsida,
tička vlast (čak se ni carstvo Otona I nije prostiralo deambulatorijum i zrakaste kapele sačinjavaju ce~
na zapad dalje nego današnja ~emačka), ali ju je u linu poznatu pod imenom hodočasnički hor). Osnova
izvesnoj meri zamenila centralna duhovna vlast pape tak()(1e pokazuje da su s\'i bočni brodovi St-Semina
kao ujedinjujuću snaga. Medunarodna vojska koja zas\"Odeni krstastim svodovima. Ovo, zajedno sa vet
se odazvala pozivu Urbana I I na prvi krst~ki pohod pomenutim odlikama, nameće čitavom rešenju pra~
bila je snažnija nego ijedna koju je neki svetovni vilnost najvećeg stepena: bočni brodovi sastoje se
vladar mogao dići u tom cilju. od kvadratnih prOStora između stubova - traveja,
koji predstavljaju osnovnu jedinicu ili modulu za
ostale dimenzije. Tako su odgo\'arajući prostori
ARHITEKTURA glavnog broda i transepta ravni dvema modularna,

Najočcvidnija razlika između romaničke arhitekture


i arhitekture prethodnih vekova jeste neverovatan 333. Osnova crkve St-Sernin, Toulouse. Oko IOSG-I120.
porast građevinske delatnosti. Jedan kaluđer koji (p rema Conan!u)
je živeo u Xl veku, Raoul Glaber, ovo je dobro
sažeo uskliknuv§i pobedonosno da sc svet zaodeva
tbelim ogrtačem crkavat. Te crkve bile su ne samo
mnogobrojnije nego na početku srednjeg veka vct
su uglavnom bile i veće, bogatije razuđene i više
trimsket po izgledu, jer su njihovi brodO\'i sad imali
s\'odove umesto drvenog kro\'a, a njihova spolj:clnost,
za razliku od starohrišćanskih, vizantijskih, karolinš·
kih i otonskih crkava, bila je ukrašena i arhitektonskim
ornamentima i skulpturama. Geografski najvažniji
romanički spomenici i jesu raspoređeni u oblasti
koja je tada lako mogla predstavljati svet - to će
reći katolički svet - po Raoulu Glaberu: od severne
334. Crkva Sl-Sernin, Toulouse (pogled iz \"lIzduha)
Španije do Rajnske oblasti, od škotsko-engleskih
granica do srednje Italije. Kajbogatija skupina, naj·
veću raznovrsnOSt regionalnih tipova i najsmelije
ideje na1aze se u Francuskoj. Ako toj skupini doda·
mo one porušene ili izmenjene građevine čija su nam
prvobitna rešenja poznata zahvaljujući arheološkim
istraživanjima, onda ćemo se naći pred bogatstvom
koje se ne može uporediti ni sa kojom prethodnom
erom. Počnimo sada nabrajanje primera - jer mno~
go više nećemo moći da učin imo - crkvom St-Sernm
u Toulousi, u južnoj Francuskoj (sl. 333-335), jed~
nom iz skupine velikih crkava .hodočasničkog stila«,
nazvanim tako što su bile građene duž puteva koji
su vodil i u središte hodočašća Santiago de Compo-
stela useverozapadnoj Spaniji. Odmah narn pada
u oči da ;e osnova ove crkve mnogo složenija i da
predstavlja mnogo potpuniju celinu nego što je slu~
čaj s rani jim građevinama, kao što su St~Riquier ili
St Michael u Hildesheimu (v. sl. 321, 330). To je
izraziti latinski krst sa središtem gravitacije u istoč~
nom delu. Jasno je da ova crkva nije bila namenjena
samo manastirsko; zajednici, već je u svom dugom
brodu i transeptu (kao stara crkva Sv. Petra u Rimu)
trebalo da primi veliko mno~tvo vernika S'"cto\'~
njaka. Glavni brod ima s obc strane po dva bočna
broda, od kojih se unutrašnji nastavlja duž kra-
kova transepta i apside, stvarajući tako jedan kom-
pletan deambulatorijum koji se završava kraj dve
kule zapadnog pročelja. Deambulatorijum se raz-
vio, kao Što se sećamo, kao element povezan s hip-
tom u ranijim crkvama (u St Michaelu npr.). SAdA

ROM,\NICKA UMETNOST I 209


izraženo u glavnom brodu St-Sernina, nisu više
fizičke, »mišične_ snage grčko-rimske arhitekture,
već duhovne snage - onakve duhovne snage kakve
vladaju, kao što smo videli, ljudskim telom na ka-
rolin.škim i otonskim minijaturama. Polustubovi koji
se dižu celom visinom zida glavnog broda izgledali
bi starom rimskom posmatraču isto onako nepri-
rodno istegnuti kao i Hristova ruka na tabli u boji
20. Oni kao da su potisnuti uvis nekim ogromnim,
nevidljivim pritiskom i kao da hitaju da se sretnu
s poprečnim ludma koji dele poluobličasti s,'od
glavnog broda. ){jihov ritam koji se stalno ponadja
pokreće nas prema istočnom kraju crla'e i njenoj
apsidi i deambulatorijumu punom svetlosti (sada
zamračenim ogromnim oltarom kasnijeg datuma).
Opisujući ovako svoj doži\'ljaj mi, naravno, ne na-
meravamo da navedemo nekoga na pomis:1O da je
arhitekt svesno težio da ostvari ovaj utisak. za njega
su lepota i tehnika bili nerazdvojni. Sto je glavni
brod pokrio svodom da bi otklonio opasnost od po-
žara dp;enog krova nije za njega predstavljalo samo
praktičnu svrhu; tO ga je isto tako izazvalo da dom
Gospodnji načini veličanstvenijim i impresivnijim.
A kako je svod sve teže izgraditi ukoliko je on uz-
dignutiji od tla, pribegao je svim sredstvima da bi
sagradio što viši brod. 1\>1edutim, zbog sigurnosti
morao je da žrtvuje prozorski zid. Umesto toga.
sagradio je galerije iznad unutrašnjih brodova (tri-
bine) da prihvate bočni potisak brodskog svoda,
nadajući se da će se i kroz njih dovoljno svet10sti
335. Glavni brod i hor,crt-va St-Sernin, Toulouie pro\'ući u središni prostor. St-Sernin služi da nas
podseti da je arhitektura, kao i politika, tumetnost
mogućnoga. i da se njen uspeh, ovde i bilo gde,
meri stepenom do kojeg je arhitekt ispitao granice
ukrsnica i kule na pročelju velike su koliko (:eliri onoga Što mu je mogućno pod odredenim okolnostima
module. Na fasadi je ova bogata raščlanjenost još u konstruktimom i estetskom pogledu.
pojačana raznim visinama krova, pa se srednji brod Graditelji St-Semina bili bi prvi koji bi priznali
i transept izdvajaju od unutrašnjih i spoljašnjih da njihov odgovor na problem svoda nad glavnim
bočnih brodova, apside. deambul::!torijuma izrakaslih brodom nije konačan, ma kako inačc bio impre-
kapela; zatim potpornim stupcima - komraforima sivan na svoj način. Burgundski arhitekti došli su
koji pojačavaju zidove izmedu prozora da bi zadrtali do elegantnijeg rešenja, kao što pokazuje katedrala
bočni potisak svodova; dekorativnim okvirima za u Autunu (sl. 336). gde su galerije zamenjene slepom
prozore i portale; i velikom kulom nad ukrsnicom arkadom (nazvanom triforijum zato štO na jedan
(koja je za\'dena u vreme gotike. pa je viša nego Što trave; dolaze tri otvora) i prozorskim zidom. Ovo
je prvobitno trebalo da bude). Dve kuje na zapadnom trospratno rdenje bilo je omogućeno upotrebom
pročelju, na žalosI, ostale su zarubljene. Kada ude- prelomljenog luka u svodu glavnog broda. koji je
mo u glavni brod, obuzeti smo snažnim utiskom prenosio pritisak više nadole umesto upolje. Da
koji na nas ostavlja njegova \'isina, arhitektonska bi se očuvala harmonija, ovaj prelomljeni luk se ja\'-
obrada zidova glavnog broda i mutno, indirektno Ija i na arkadama gla\'Ilog broda (u Francusku je
osvetijenje, ~IO sve stvara jedan uzbudljiv doiiv· stigao verovatno iz islamske arhitekture, gde je već
ljaj sasvim različit od prostrane i vedre unutraJ· bio u upotrebi neko vreme). l katedrala u Autunu
njosti St Michaela i njegovih jednostavnih i jasno se približila krajnjim granicama mogućnog, jer se
odeljenih _blokovac prostora (v. sl. 331). Suprot- na gornjem delu zida glavnog broda zapaža mali,
nost izmedu ovih građevina je takva da ziđovi glav- ali vidljiv. nagib upoJje pod pritiskom svoda, kao
nog broda St Michaela zbog toga izgledaju kao opomena protiv svakog daljeg pokušaja da se povisi
ranohrišćanski (v. sl. 253), dok su zidovi u St-Ser- prozorski zid ili povećaju prozori.
ninu srodniji gradevinama kakva je, na primer, Ko- Treća alternativa, koja takođe ima svoje vrline,
loseum (.... sl. 208). Sintaksa stare rimske arhitek· javlja se na zapadu Francuske, u crk\'ama kao što
ture - stubod, lukovi, polustubovi i pilastri, čvr­ su St-Savin-sur·Gartempe (sl. 337). Svod glavnog
StO srleteni u jedan logično povezan red - sve broda ovde nema lukove za pojačanje jer je tre-
je to o,'de zaista pono\'O osvojeno do neverovatnog balo da ima jedinstvenu površinu za zidne slike (\'.
stepena. Pa ipak, sile čije je uzajamno delovanje str. 226 za ovaj ciklus slika, najlepši u svojoj "rsti).

210 ROMANICKA UMETNOST


levo: 336. Zid gla\"nog broda katedrale
u Autunu. Oko 1120-32.

do/t: 337. Hor (oko 1060-75) i glavni brod


(oko 1095-1115) crk\'e St-Savin-sur-Gancmpc

Njegova velika težina počiva neposredno na arkada-


ma glavnog broda, koje nosi veličanstveni niz stubo-
va. Pa ipak, glavni brod je vrlo dobro osveti jen jer
su dva bočna broda podignuta skoro do iste visine,
a u njihovim spoljašnjim zidovima se nalaze prozori
zamašnih dimenzija. Na istočnom kraju glavnog
broJa, iza kule nad ukrsnicom, nalazi se hodočasnički
hor - u ovom slučaju sretam nezaklonjen. Notre-Darne-la-Grande. Dekoracija je svedena na
Glavni brod i bočni brodovi u IICrkvama dvora- minimum, a četiri ogromna potporna stupca dele
nama« pokriveni su zajedničkim krovom, kao u St- pročelje crkve na tri vertikalna sektora, i taj verti-
Savinu. Zapadno pročelje takođe pokazuje sklonost kalni zamah nastavlja se pobedonosno u dvema veli-
da bude nisko i široko i može se pretvoriti u skulp- čanstvenim kulama č i ja bi visina bila dovoljno upe-
turama bogato ukrašenu pregradu. Pročelje crkve čatljiva i bez visokih ranogotičkih krovova. Unutraš-
Notre-Dame-la-Grande u Poitiersu , tačno na zapadu njost je isto tako, znamenita, ali da bismo shvatili
od St-Savina, posebno je znamenito u ovom pogledu. njenu važnost, moramo se najpre osvrnuti na izvan-
U njegove briŽljivo i podrobno obrađene arkade redan razvoj anglo-normanske arhitekture u Britaniji
smeštene su velike figure u sedcćem ili stojećem sta- u poslednjoj četvnini XI veka. Njena najčastoljubi­
vu. Siroka traka reljefa pruža se preko fasade sobe vija tvorevina je katedrala u Durhamu (sL 340, 341).
strane portala, koji je duboko uvučen i uokviren ni- južno od same škotske granice, započeta 1093. godine.
zom lukova oslonjenih na kratke stubove. Snopovi Iako nclto jednostavnije osnove, ona ima glavni
viših stubova pojačavaju utisak visine kulica, čiji se brod koji je za trećinu širi nego u St-Serninu i veću
kupasti krovovi po visini izjednačuju sa sredinom ukupnu dužinu (oko 122 m), zbog koje se ubraja
zabata (višim od stvarne visine krova iza njega). medu najveće crkve srednjovekovne Evrope. Glavni
Skulpture koje su raspoređene po celoj ovoj povr- brod je bio možda projektovan još od početka kao
šini jesu vizuelno iZlaganje hrišćanske doktrine. zasvoden; svod nad istočnim delom bio je završen
Dalje na sever, II Normandiji, zapadno pročelje oko 1107; ostatak broda, po istom obrascu, oko 1130.
razvijalo se II sasvim drugom pravcu. Pročelje crkve godine. Ovaj svod je veoma zanimljiv jer predstav-
St-Etienne II Caenu (sl. 339) u opatiji koju je osnovao lja najstariju sistematsku primenu krstastih svodova
Viljem Osvajač godinu-dve posle osvajanja Engleske, s rebrima na brodu visokom tri sprata i tako znači
stoji II upadljivoj suprotnosti sa pročeljem crkve bitan napredak u odnosu na rešenje koje smo videli

ROMANICKA UMETNOST / 211


u Autunu. Pogledamo li na osnovu, vidimo da se
bočni brodovi sastoje od uobičajenih odeljaka -
traveja, zasvodenih krstastim svodom, koji su skoro
kvadratnog oblika, dok su traveji glavnog broda,
razd\'ojeni moćnim poprečnim lucima izrazito pra-
\'ougaoni i Z3Svodeni krstastim svodom tako da re-
bra stvaraju šaru u obliku dvostrukog slova X i dele
brod na sedam polja, umesto na uobičajena četiri.
Kako su traveji glavnog broda dva puta duži nego
traveji botnih brodova, poprečni lukovi se javljaju
samo kod neparnih stuhaca arkade glavnog broda.
Zato su stupci naizmenično veći i manji: veći su
složenog oblika (tO su snopovi stabala stuba i pi-
lastra pripojenih uz hadratno ili pra\'ougaono jez-
gro), drugi su cilindrični. A'ložda je najlakši način
da se ovaj sistem vizuelno prikaže ako se zamisli
da je arhitekt počeo projektujući glavni brod
sa poluobličaslim svodom, sa tribinama iznad boč­
nih brodova i bez prozorskog zida, kao u St-Ser-
ninu, ali sa većim razmakom izmedu poprečnih lu-
ko\'a za pojačanje. Dok je to radio, shvatio je da
bi, na kraju krajeva, mogao da dobije i prozorski
zid, ako bi poluobličasti svod svakog traveja glav-
nog broda presekla dva poprečna poluobličasta svo-
da ovalnog oblika. Tako bi se dobio par sijamskih
blizanaca od krstastih svodova, dok bi se kraje\'i
poprečnih poluobličastih svodova mogli pretvoriti
II prozorski zid jer bi bočni potisak i težina celog

338. Zapadno prOČf;lje eTki-e ~otre-Dame-la-Grande,


Poiticrs. Početak XIf veka

339. Zapadno prOČf;lje crkl-e St-Etienne, Caen.


OtpOCctO oko 1068.

svoda bili usredsredeni na šest sigurno utvrdenih


tačaka na visini tribina. Rebra su, nara\'no, bila
potrebna da se dobije čvrst skelet za krstasti svod,
pa su krive površine izmedu njih mogle biti ispu-
njene zidom minimalne debljine, čime se smanji-
vala i tezina i pritisak. Mi ne znamo da li je o\"a in-
geniozna shema bila stvarno pronađena u Durhamu,
ali nije mogla biti stvorena mnogo ranije, jer je o\'de
još U\'ck u eksperimentalnom stadijumu; dok su
poprečni luci na ukrsnici okrugli, oni prema zapadu
su lako zašiljeni, Što ukazuje na neprekidno traženje
poboljšanja II pojedinostima. U estetskom pogledu,
glavni brod crkve u Durhamu spada medu najlepše
u romani čkoj arhitekturi: čudesna snaga naizmeničnih
slUbaca st\'ara izvanredan kontrast dramatično os\"et-
ljenim po\'dinama svoda, nalik na jedra.
Vratimo se sada unutrasnjosti St-Etiennea II Cae-
nu (sl. 342). Glavni brod, kako izgleda, pn'obitno
je bio zamišljen s tribinom i pro;mrskim zidom i

21~ RO'I .\\:[Ct-.;::\ L\IET,\OST


sa dr\'enom tavanicom. Posle durhamskog iskustva koj i je bio dodat u XIII \'eku. A i u konstruktivnom
postalo je mogućno. početkom XII veka, da se sagradi pogledu se ovde romanička utapa uranogotičko.
krstasti svod u glavnom brodu. s neznatnim izmena- U vreme kada su Normani i Anglo-Normani gra-
ma u koncepciji zida. Ali, u glavnom brodu traveji dili najstarije glavne brodove s rebrastim krstas-
su približno četvrtasti, pa je obrazac dvostrukog tim svodo\'ima. isti problem bio je ispit ivan i u Lom-
X mogao biti zamenjen jednim X sa još jednim po- bardiji, gde su antički gradovi bili ponovo postali
prečnim rebrom. Na taj način dobijen je krstasti veliki i bObati. Lombardsku romaničku arhitekturu
svod od šest polja umesto sedam. Ovi šestodelni istovremeno je i bodrila i ometala neprekinuta gra-
svodovi nisu više razdvojeni masivnim poprečnim đevinska tradicija koja je dopirala unazad do u rimsko
lucima, vet običnim rebrima - :t to je jO! jedna i starohrišćanska daha i obuhvatala je iravenske
u~teda u materijalu a koja smanjuje težinu i istovre- spomenike. To osetamo čim se priblitima najstari-
meno stvara snainiji utisak kontinuiteta srednjeg joj i najvažnijoj građevini, crk"i S. Ambrogio u Mi-
broda kao celine, a sistem naizmeničnih stubaca čini lanu (sl. 343, 344), podignutoj na mestu gde se jO!
manje naglašenim. Upoređen sa Durhamom, glavni od IV veka nalazila neka crkva. Sadašnja građevina
brod St-Etiennea stvara utisak ljupke i vazdušaste bila je 7.3poćcta krajem Xl veka, izuzev ap.side i južne
lakoće, veoma bliske po osobinama gotičkom horu kule, koje su iz X \·eka. Spoljašnjost od opeka, iako
kitnjastija i daleko monumentalnija. podseća na sraz-
mere i geometrijsku jednostavnost ravenskih crkava
340. Osnova katedrale, Durh~m. 1093-llJO. (upor. sl. 255, 269). Po ulasku u atrijum nalazimo
(prema Conantu). se pred strogim i naočitim pročeljem s duboko uvu-
čenim arkadama. Odmah iza njega su dva z· onika
dve posebne građevine koje samo dodiruju spoljaš·
nje zidove crkve. Videli smo okruglu kulu ove vrste
- verovatno najstariji saču\'ani primer iz IX ili X
veka - na severnoj strani crkve S. Apollinare in
Classe (sl. 255). Većina njenih sledbenica su četvr·
taste, ali tradicija slobodnog zvonika ili kampanila
ostala je u Itali ji tako snažna da oni tamo skoro uop-

342. Glavni brod (us voden oko II I S-20),


341. Glavni brod (pogled na istok) kaledrale, Durham crkva St-Etienne, Caen

ROMANICKA UMETNOST I 2IJ


šte nisu postali sastavni deo same crkve. Srednji oktogonainu kulu s kupolom nad uk:l'snicom ili lan-
brod S. Ambrogia, nizak i ~irok (on je oko 3 m temu. To je bilo naknadno smišljeno, a lako mo·
~iri nego durhamski) sastoji se iz četiri kvadratna žeJno videti i zašto, jer glavni brod nema prozor-
traveja, razdvojena snažnim poprečnim lucima. Ov· skog zida, pa prozori na lamerni daju to toliko po-
de nema transepta, ali najistočniji deo broda nosi trebno osvetljenje. Kao u Durhamu ili Caenu, i ov-
de postoji sistem naizmeničkih stubaca zato što je
dužina traveja glavnog broda ravna dvostrukoj du-
žini traveja bočnih brodova; ovi drugi su zasvodeni
krstastim svodom, kao i prva tri tl1lveja srednjeg
broda i nose galerije. Svodovi glavnog broda, me-
dutim, u znatnoj meri se razlikuju od svojih sever-
njačkih paralela. Sagrađeni od opeke ilomljenog
kamena, tehnikom koja podseća na rimske krswte
svodove kakvi se nalaze u Konstantinovoj bazilici,
oni su mamo masivniji; dijagonaina rebra, ~taviše,
obrazuju pravilne polukrugove (u Durhamu i Caenu
oni su spljošteni), tako da se s\'odovi dižu do visine
znalno iznad poprečnih lukova. To stvara utisak
kupole j daje svakom traveju izgled posebnog enti-
teta, pored toga ~tO još povećava i težinu svoda. U
manjim razmerama milanski arhitekt možda bi po-
kušao da da rešenje s prozorskim zidom umesto s
tribinama; ali je raspon broda bio od ređen ~irinom
apside koja je poticala iz X veka. Osim toga, i sam
je zajedno sa svojim pokroviteljima imao sklonosti
za enterijere velikih razmera, 1taJ,:vi su bili u staro-
hrućanskim bazilikama (upor. tablu u boji 13), a nije
težio za visinom i svetlošću kao njegovi savremenici
Normani. U takvim okolnostima on nije video razloga
da preuzme rizik time ~to bi eksperimentisao ekonomi-
čnijim oblicima i lakšim konstrukcijama, pa je tako
rebrasti krstasti svod u Lombardiii ostao konzerva-
tivan j nije se nikad približio protogotičkom stupnju.

g(JTt: 343. Crkva S. Ambrosio,


Milano. Knj Xl i XII vek

dtJno: 344. Unutrašnjost


crkve S. Ambrogio,
Milano

m I ROMANICKA UMETNOST
Nemačka romlInička arhitektura, usredsredena u
Rajnskoj oblasti, bila je isto tako konzervativna,
mada jc njen konzervatizam odraz trajanja karolinš~
ko-otonskih a ne starijih tradicija. Njeno najlepše
ostvarenje, katedrala u Speyeru, započeta oko 1030.
godine, ali završena tek više od sto godina kasnije,
ima \'estverk (sada pokriven modernom konstruk~
cijom) i isto tako monumentalnu grupu - kulu nad
ukrsnicom i par kula sa stepeništem - na istočnom
kraju (sl. 345). Arhitektonski detalji \'ode poreklo
iz Lombardije, koja je dugo vremena bila žiža ne~
mačkih carskih ambicija (upor. crkvu S. Ambrogio),
ali su visoke proporcije severnjačke, a dimenzije tako
velike da sve crkve ovog perioda upoređene s njom
izgledaju male. Glavni brod, za trećinu viši i širi
nego durhamski, ima veoma zamašan prozorski zid,
jer je prvobitno bilo predvideno da nosi drveni krov.
Početkom XII veka bio je podeljen na kvadratne
traveje i pokriven masivnim krstastim svodom bez
rebara, bližim lombardskom nego normanskom tipu.
Upečatljiva istočna strana katedrale u Speyeru
ponavlja se u izvesnom broju crka\'a Rajnske doline
i Nizozemske. U katedrali u Tournaiu (sl. 346)
javlja se čak dva puta, s obe strane transepta -
to je najznamenitija i najvtta skupina kula u či~
tavoj romaničkoj arhitekturi. Pn'obitno je trebalo
da ih bude joo četiri: dve na zapadnom pročelju.
koje su kasnije zamenjene kulicama, i dve sobe
strane istočne apside (koju je zamenio ogroman
gotički hor). Ovako umnogostrllčene kule čvrsto
145. Kattdrala,Sptytr (pogled sa istoka).
Otpočeta lOlO.

346. Katedrala, Tournai. Glavni


brod, 11 10-71, transept i ukrsnica,
oko 1165--1213.

ROMANICKA UMETNOST I 215


su se ukorenile u planovima crkavJ severno od Alpa
od vremena Karla Velikog (v. St·Riquier, sI.321 ),
premda u punom broju nikada nisu bite izvedene,
a još manje ih se očuvalo do danas. Bez obzira na
praktičnu funkciju (kule sa slepeništcm, zvonici
ili kule sa časovn ikom), njihova omiljenost se ne
može n3 toj osnovi objasniti. Na iz\'(~stan naiin, u
koji se danas ne moze proniknuli, one su izraŽ3\1lie
odnos srednjovekovnog čO\'eka prema natprirodnom,
kao zigurali kod starih lvlesopOlamaca (priča o Va·
vilonskoj kuli uvek je očaravala srednji vek). Možda
je nj ihovo s i mbolično značenje najbolje ilustrovano
jednom st3rom pričom. Neki grof dobo je u sukob
sa stanovnicima obližnjeg grada koje je pred\'odio
njihov biskup. On je najzad opseo grad, pokorio ga
i da bi izrazio svoj trijumf i ponizio neprijatelje, sru.
bio je vrh kule njihove katedrale. Gubitak kule je
očig ledno značio gubitak obraza, jer su kule bile
arhitektonski simbol snage, moći i vlasti.
Medutim, naj čuvenija od svih kula duguje svoju
slavu slu čaju. To je Krivi IOranj u Pizi (ili tačnije
rečeno kampanil katedrale u Pizi), koji je počeo
da se naginje ka sadašnjem uglu, zbog loših teme·
Ija, još pre nego što je bio gotov (sl. 347; obra-
tite pažnju na to da je njegova osa prelomljena).
Ova kula je deo velelepnog ansambla koji se diže
na otvorenom proStoru severno od grada i koji obu-
hvata katedralu i kružnu krstionicu s kupolom za-
padno od nje. One predstavljaju najčastoljubiviji

saNim ,ort: 347. Kaledrala (sa kntionicom


i kamp.niJom), Piu . 1053-1272.

,ort : 348. Unutrdnjost katedrale, Piza

dn"lo: 349. KrSlionica, Firenca . Oko 1060--11S().

216 I ROMANICKA UMETNOST


350. Apoml. Oko 1090. 351. Jufni porUI (deo),crkva St-Pierre,
Crkv~ St-Sernin, Toulouse Moissac. Početak XII VCD

spomenik toskanskog romaničkog stila i ogledalo su zidina (v. sl. 253). Katedrala u Pizi i prate«: građe­
bogatstva i gordosti grada-republike Pize. vine oblotene su belim mermerom sa horizontalnim
Daleko više od Lombardije koja je bila u tesnim prugama i ornamentima od tamnozelenog mermera.
vezama sa Severom, Toskana je sačuvala tokom Ovaj običaj, poznat iz vremena '<arskog Rima, saču­
celog srednjeg veka svest o svom klasičnom nasle- vao se (ili je bio obnovljen) tokom srednjeg veka samo
du. Osnova katedrale u Pizi je u suštini osnova sta- u srednjoj Italiji. Na eksterijerima, udružen sa sie-
rohrišćans ke bazilike, razrađena u osnovu latinskog pim arkadama i galerijama, stvara čipkasta bogatstvo
krsta dodavanjem dva kraka transepta koji i sami građe i boje, štO je veoma različito od krajnje jedno-
liče na manje bazilike i imaju svoje apside. Ukrsnica stavnosti ra nohri šćanskih eksterijera. Ali davno je
je označena kupolom. ostali delovi crkve pokriveni bilo pratio vreme kada se moglo smatrati nepoželj-
su drvenim krovom (izuzev četiri podeoka, trave;a. nim da se crkva takmiči sa spolja!njim sjajem klasič­
u glavnom brodu i dva traveja u kracima tmnsepta) nih hramova.
koji imaju krstaste svodove. Unutrašnjost (sl. 348) U Firenci, koja je ubrzo trebalo da prestigne Pizu
se odlikuje nešto višim razmerama nego ranohriš- i u trgovačkom i u umetničkom pogledu, najveće
ćanske bazilike, jer se iznad bočnih brodova nalazi ostvarenje toskanske romanike jeste krstionica (sl.
galerija a isto tako i prozorski zid. Pa ipak, \'eli- 349) naspram zapadnog pročelja katedrale, osmo-
čanstveni redovi klasičnih stubova, koji nose arkade ugaona zgrada s kupolom upečatljivih dimenzija.
glavnog i bočnih brodova neminovno podsećaju Ovde se mermernIl obloga u omamentu ddi strogih
na rimske gradevine kao što je Sv. Pavle izvan geometrijskih linija, a slepe arkade su neverovatnO

ROMANICKA U~ETNOST I .1'


klasične u proporcijama i pojedinostima. Citava gra· iz zapadne umetnosti posle V veka, kameni reljefi
đevina, u stvari, odiše tako klasičnim duhom da su su se zadrlali samo u obliku ornamenata za deko·
i sami Firentinci nekoliko stotina godina kasnije raciju arhitektonskih povdina kod kojih je dubina
počeli verovati da je to prvobitno bio hram boga klesanja bila svedena na minimum. Tako je jedina
Marsa. Neslaganja u pogledu datuma njenog građe· neprekinuta vajarska tradicija u umetnosti ranog
nja ni danas nisu rcliena na opšte zado\,oljst\,o. Mi srednjeg veka bila tradicija minijaturne plastike:
ćemo morati da se navraćanlo na ovu krstionicu joJ mali reljefi i pokoja statueta u metalu ili slonovati.
mnogo puta jer ie bila odredena da odigra značajnu Otonska umetnOSt je, u delima kao ho su bronza·
ulogu u renesansi. na vrata biskupa Bernwarda (v. sl. 332), proširila
razmeTe ali ne i duh ove tradicije; a pravi na-·
VAJARSTVO pori u pravcu vajarstva velikih dimenzija. koje re-
prezentuje Gercrolo raspećt (v. sl. 328), bili su ogra-
Obnova monumentalne kamene skulpture joJ nas ničeni skoro isključivo na drvo. Ono malo vajar-
više začuđuje nego arhitektonska ostvarenja roma· skih dela u kamenu koja su stvorena II zapadnoj
ničke ere, jer ni karolinška ni otonska umetnost nisu Evropi, pre sredine XI veka. jedva da su u umet·
pokazivale nikak\·u težnju u tom pravcu. Slobod· ničkom i tehničkom pogledu bila iznad nivoa Sig·
ne statue, kao što se sećamo, potpuno su iščezle \'aldovog reljefa (sl. 318).
Pedeset godina kasnije, situacija je korenito iz·
menjena. Kada i gde je tačno počela obnova skulp·
ture u kamenu ne možemo reći sa sigurnošću, ali
ako ijedna oblast ima pravo prvenstva, onda su tO
jugozapadna Francuska i severna Španija, kuda su
prolazili hodočasnički putevi za Santiago de Com-
postela. Veza sa hodočasničkim saobratajem izgleda
dovoljno logična, jer je skulptura na arhitekturi,
osobito kada je bila primenjena na fasadama crkava,
trebalo da pri .... uče vernike svetovnjake, a ne članove
zatvorene manastirske zajednice. Kao i kod roma-
ničke arhitekture, brz razvoj vajarStVa II kamenu
izmedu 1050. 1100. godine ogledalo je jačanja ,·er·
ske revnosti medu svetovnim stanovništvom u dece-
nijama pred prvi krstaški ral, U tuluskom St-Ser·
ninu nalazi se nekoliko značajnih primera klesanih,

gort: 332. Istočna. strana jutnoll ponala, crkva


St-Pierre, Moissac (anđeo il: 8fOlOf.;mi, le\'o dole,
ie kasnijeg datuma)
dww: 3S3. Slraf"j lud (detalj), Upldni timpanon,
katedrala II Autunu. Oko 1130-35.

no ROMA~ICKA UMETNOST
3S4. Oda1iJjanjt apomia, timpanon srednjeg porUJa narleba, crkva Ste-Madeleine, Vtzday. 1120-32.

)SS. Etiopljani sa svinjskim rilom (detalj u slike 354)


\'erovatno, oko 1090. godine. Medu njima je i Apo-
stol, prikazan na slici 350. Ova ploča je sada u deam-
bulatorijumu; njen prvobitni smeštaj je neizvestan
- možda je ukrašavala prednju stranu nekog ohara.
No bilo kako mu drago, figura (koja je nešto veća
od polovine prirodne vdičine) nije bila predviđena
da sc gleda samo izbliza. ~jena upečatljh'a veli čina
i težina _dobacuju« do prilične udaljenosti. Ovaj
naglasak na mash'nosti i veličini nagoveštava šta
ie mogao biti glavni podstrek koji leži iza obnove
\"ajarstva u \'elikim dimenzijama. Lik klesan u kamenu,
pošto je opipljiv i trodimenzionalan, mnogo je vi.§e
_realan. nego kad je naslikan. Za duh sveštenika koji
je bio utonuo u trolooke apstrakcije, 0\'0 je moglo
izgledati beznačajno, pa čak i opasno. Sv. Bernard
iz Clairvauxa, kada je pisao 1127. godine, optužio
je vajanu dekoraciju crkava kao praznu ludost i od-
vraćanje uma koje nas navodi na iskušenje tda čitamo
iz mennera a ne iz knjiga •. No to je bio glas na
koji se niko nije mnogo osvrtao; za neobrazovanog
laika svaki veći vajarski rad neizbežno je imao nečeg
od idola, a ta činjenica mu je i davala onu veliku
čar. Ali vratimo se Apostolu iz St-Seroina. Gde smo
ranije \'ideJi nešto takvo? Cvrstina oblika odiše snaž-
nim klasičn i m duhom, ukazujući da je naš umetnik
momo izbliza videti poznorimsku skulpturu (čiji su
se ostaci prilično očuvali II južnoj Francuskoj). Kon-
cepcija II celini, s druge strane - svečana frontalnost
figure, njeno postavljanje u arhitektonski okvir -
potiču iz vizantijskog izvora, po svoj prilici sa neke
ploče od slonovače koja \"odi poreklo od Arhandtla
336. Severni donatnik sre<injeg porula, 337. Iknedetto AntcIami. Kralj DatIid.
crkva St-Gil!es-du-Gard. Kraj XII veka Oko 1180--90. Zapadno pl'OČclje katedrale, Fidenu

Mihaila na slici 266. Pa ipak, uveličavajući ovakvu je-- da paučasti prorok na strani trimoa izgleda savroe-
dnu minijaturu, vajar prikazanog reljefa joj je takođe no prilagođen svom nezgodnom sedalu (obratite
ponovo vratio plastičnost: njegova niša je prava pažnju i na to kako je podešen konturi stuba). čak
šupljina, kosa je okrugla kapa koja čvrsto prianja je imao slobodu da prekrsti noge kao igrač i da okre-
uz glavu, teJo je snažno j kao iz jednog komada. ne glavu prema unutrašnjosti crkve dok odmotava
Ovaj ApostOl se, u stvari, odlikuje istim dostojan- svitak. Ali šta je s izvijenim lavovima koji stvaraju
stvom i neposrednošću kao vaj arstvo arhajske Grčke. simetrični cik-cak motiv na prednjoj strani trimoa
Drugo važno središte najstarijeg romaničkog va- - imaju li oni kakvo značenje? Koliko nam je poz-
jarstva bila je opatija u Moissacu, nedaleko na se-- nato oni samo tOživljuju. stablo stuba, kao što ispre-
ver od Toulouse. Južni portal njene crkve, klesan pletene životinje irskih minijatura (čij i su oni sledbeni-
za jednu generaciju docnije od Aposlcla iz St-Ser- ci) oživljuju odeljke koji su određeni za njih. U i1u-
nina izražava bogatstvo invencije pred kojim bi sv. miniranju rUkopisa ova tradicija se nikad nije ugasila.
Bernard ustuknuo. Na slici 351 vidimo veličanstveni Vajar je OČigledno bio pod njenim uticajem, kao
trimo (srednji stub koji nosi nadvratnik) i zapadni što i najstariji trag uznemin.'flog pokreta proroka
dovratnik . Oba imaju talasasti profil - verovatno nalazimo u minijarun10m slikarstvu (v. sl. 361). Iz-
pod neznatnim mavarskim uticajem (v. sl. 298) - vijeni lavovi, medutim, odraz su i jednog i drugog
a stabla polustubova pripojenih dovratnicima i Iri- izvora: nalazimo ih u persijskim radovima u metalu
mo prate ovaj isti profil koji kao da je isceden iz (iako nisu postavljeni ovako u visinu), pa ih možemo
neke džinovske tube. Ljudski i životinjski oblici pratiti unazad do konfrontiranih životinja umetnosti
obrađen i su istom neverovatnom savitijivošću, tako starog Bliskog istoka (v. sl. 74, lli). Ipak nismo u

222 I ROMANICKA UMETNOST


mogućnost i da njihovo prisustvo u Moissacu objas- o kantaru, kome đavoli cimaju jednu stranu, a anđeli
nimo isključivo snagom utiska koj i ostavljaju kao drugu. Spasene dule kao deca čvrsto se drže za rub
ornament. Oni pripadaju porodici divljih ili čudo­ odri:.e anđela, tražeći zaštitu, a osuđene su ščepaJi
vi~ nih stvorenja u romaničkoj umetnosti koja zadr- iskeženi đavoli koji ih bacaju u pakao. Ovi davoli
žavaju svoju demonsku vitalnost čak i kada su pri- odaju istu onu košmanku uobrazilju koju smo vri:.
siljena - kao n!di lavovi - da vde funkciju podu- zapazili u I'Omaničkom životinjskom svetu. To su
pirata (slični primeri mogu se videti na slikama 352 kompleksna stvorenja, ljudska po opštim Crtama,
i 356). Njihova namena, dakle, nije samo dekora- ali s nogama kao u pauka ili ptica, bedrima obraslim
tivna, vri:. i izražajna: ona otelo\,ljuje mračne sile u krzno, repovima, ~ iljatim u!ima i ogromnim krvo-
koje su bile pripitomljene i pretvorene u figure ču­
vara ili su prisiljene da zauzmu položaj u kome su
zarobljene za sva vremena, ma koliko režale u znak
protesta.
Ispred samog portala u Moissacu nalazi se dubok
trern sa raskošno vajanim stranama. Na istočnoj
strani (sl. 352) u arkadi vidimo BfagotJe$li i Pomu
Bogorodice Jelisaveri, a izm eđu njih Poklonjenje mu-
dra-a. Drugi događaj i iz Hristove mladosti prika-
zani su na frizu iznad arkada. Ovde nalazimo one
iste tanke udove, iste rečite gestove, koje smo videli
na proroku sa trirnoa (obratite posebno pažnju na
čudesnu igru ruku u Poseti i B/agOtJfSlima); jedino
se srazmere tela i dimenzije figu ra menjaju u skladu
s arhitektumim kontekstom. Ono ~to je važno jeste
slikovitost pričanja, a ne doslednost u obradi.
Timpanon (luneta iznad nadvf3tnika) glavnog por-
tala romaničkih crkava obično je sačuvan za kom-
poziciju sa Hristom na prestolu, najčešće za viziju
iz Apokalipse ili Strašni sud, najstrahotniji prizor
hrišćanske umetnosti. Na katedrali u Autunu ova
druga tema predstavljena je jedinstvenom snagom
izraza. Taj detalj (sl. 353) prikazuje deo desne po-
lovine timpanona, scenu mecenja duŠll. U dnu, mrtvi
se dižu iz grobo\'a obuzeti strahom i drhteći; neke su
vet napale zmije ili su ih ščcpale ogromne ruke nalik
na kandže. ViSe gore, njihova sudbina bukvalno visi

fOU: 358. Renier i:t Huya.


KrstioniCI!. 1107-18.
Bronza, visina 63,SOcm.
Crkva St-Barthtlemy.
Li~e

iew: 359. Spomenikla\'Q. 1166.


Bronza, dutina oko 1,83 m.
Trg pred katedralom,
Braunschweig
skim« duhom. Uticaj klasičnih spomenika posebno
je jak u Provansi, primorskoj pokrajini jugositočne
Francuske (koja je bila deo grčko-rimskog svet:)
daleko duže nego ostali krajevi i koja jc puna di\'-
nih rimskih ruševina) kao i u Italiji. Možda se sa
toga razloga romanički stil ovde i zadržao duže nego
u drugim oblastima. Pogledamo li na srednji portal
crkve u St-Gilles-du-Gardu (sl. 356), jedno od naj-
većih remek-dela romaničke umetnosti, odmah nam
pada u oči klasični karakter arhitektonskog okvira
s njegovim slobodnim stubovima, uzorkom meandre
i mesnatim akantovim ornamentom. Dve velike
statue, vaj ane skoro kao puna plastika, odaju smisao
za težinu i masu sličan onome kod Apostola iz St-
·Sernina, mada, s obzirom na to što su za pola veka
mlade, pokazuju i bogatstvo detalja koje smo zapa-
zili na spomenicima koji su se javili u razdoblju iz·
među njih. Ove statue stoje na konsolama koje per
dupiru zgrčene grabljive n'eri, a i one se takođe
odlikuju rimskom masivnošću, dok male figure na
samoj osnovi (Kain i Avelj) podsećaju na stil iz Mois·
saca. Dve statue iz St·Gillesa srodne su sa divnom
figurom kralja Davida sa fasade katedrale u Fidenzi
u Lombardiii (sl. 357), radom Benedena Antelarnija,
najvećeg vajara italijanske romaničke umetnosti. Ne-
ma ničeg čudnog u tome što znamo njegovo ime
- potpisi umetnika ni