Knjiga "Obnova gradova IU novorn rniienljumu" pisana ~e u 2elji' da posluzi kao prir'u,cnik i uputl stru.

,cnjake kako da u nasirn specitlcnlrn uslovima prllaze problernatlcl obnove gradova. Savremeni karakter i postavllanje u vremenu i prostoru je bitan element ovog kr~tickog razmatranja. Nasa specificna sinracila IJ I.nbanizmu i arhltskiurl posrnatra se uporeoo sa naprednijim zemliarna, Preporuka 0 globalnom i lokalnom rile prelasku veka preporucule se za pnmenu u eilju jac81lja lokalnih, reqionalnih vrednosti,

Urbana obnova posmatra se danas kroz prizmu novih i neobicnih karakteristika prelaska veka, Dvadeset godina ad prvih globa,lnih urbanih rekonstrukcjja delova velikih gradova]e dug period i mnago toga se promenllo u metod! rada. lskustvo pokazuje da je uticaj "aktlvne zastite' presudan, te da bi trebalo cia sa nastavi u tom srneru. Ovo podrazumeva uklapanjs grad~teljskog rraslsda u aktivan, pulsiraju6i zivot regenerisanog grada. Prenamenafunkciie, interpolacija u staro tkivo, moena i napadna arhitektura u funkciji privlacenja kapitata u zapustene delove ~ sve S'll to prineipi ko] su se pokazan opravdanlrn i pozeljnirn. Proces i zahvati urbane obnove optereeenl su vrtlogom soctoloskth, ekoloskil1, pedagoskjh i mnogih drugih promena.

Socioloska. slika gra.de u novom miienijumu pokazule svo] ponor, rnracno lice. Posledlca toga se oqleda i u procesu u~t)ane oonove, :Regeneracija odredenog dela grada povlaci promenu sccllalne strukture stanovnistva, prj cemu najsiromasniJi podlezu getoizaciji i pralasku na svs iosije lokacije. Uvoaenje scciialnoq stanovanja je sve prlsutnlle. Uk~jucuju se Iban~ke, sponzorl i ani zajedno sa qradanlma i Gradom ucestvuju u finansira.i'lju takvog, prtstupaenoq stancvanla.

Unapredeoje urbane svestl ukl.lucuje i ekoiogijllJ, kolorn se ave do nedavno nismo bavili. Uvodi S8 i kod nas Lokalna Agenda 21 cjje srnerniee cerno biti obaveznl da sledlmo. Nova tema kao sto [e urbana reclklaza spornenuta je kao jedan od vidova ustede li gradevinarstv~1 j poboljsanja usjova i:~vota u novirn kllrnatskirn okolnostima.

Politika rekonstrukcije gra.dova posrnatra 58 kao paket usluqa na trtish.l, ko] ukljucuje utvrd~vanje primarnlh problema, odreduie cilje\N3., strategiju j pokretanie resursa, uklapa se u proces, ocekuie rezcltate, predvida studiju i:splativos~ii, ~zvodel'lj.e i marketing.

Uloga markstlnqa j,e veca nsqo ikad. Ponekad, citave ulice i tr,govi nose ime svoq sponzorakao u sportu,

DizaJn j:e ekoloskl. upotrebliavalu se novi materllall i tehnologija U ci'lju S]O .zdravijeg zivota graBans vell~kih gradova. ~ nsisfira se na sto vise zslenlh povrSina koje se sade na svako] s~:obodnoj i oslobodenoi povrslnl III gradskom iezqru. Stiti se i najnoviJa, modema arhitektura 0 kojoj se nekada nije vocilo racuna,

Sve navedeno metodoloskl je provereno na studiji slueaja (case study) grada Barcelone u .spaniji.

Ova] primer za uzor lliiJe izbran slucajno. To je [edna od I'lajcelishodnijih urbanlh obnova Ul EVl'opi. Grad koj il poseduje vredno gra.d,~teljsko -nasl,ede iz rszl icitih epoha, pokusao je da se lzborl sa stihijom i novirn standardom treceg m~~enijuma. Modeli kako unaprsdltl rnobllnost, zelenilo, ukloplti stare u novo (iii mazda novo u 8tam?)., kako izvesf nov sistem infraMukture - sve su to primeri ko] mogUl da narn posluze kao

UZOr'.

Kr~Uka naseg sa.dasnjeg stanja je tzvrsena ne da bi se kritikovalo vee zlbog zelje da se svesnirn sagledavanjem problema pronade najbolji put ka naprefku. Zalkonodavstvo ce trebati da izvrsi V€Cu lzmenu jer vlasnlekl cdnosl slgurna onernoqueuju ozbiljnu urbanu obnovu.

Nadam se dace eventualno drugo izdanje ove knjige bii1i izrnenjeno - u pobolljsanim uslovlma 1I gradu i zboq toga rnanjim ccsklvanlrn obavezarna.

"!Renewal of cities. in the new rnlllennlurn" is ment: as a reference' book and a gluide-lines to professionals how to treat the issue of renewal of cities in am specific circumstances. The essential element of this critical approach is contemporary character and placing in space. Our specific situation in town planning and architecture is consioered parrallet to the one in more advanced countnes. At the turn of the century it is recomended to act globally and locally in order to strenqhten local and regional values.

The renewal of town planning is seen through the prizm of new and unusual charachensfics at tile turn of the century Twenty years since the first global reconstrucions of parts of major cities is a long period and many working methods have changed. Accordinq to the experience" the influence of "active protection" is crucial, so it should be continued in thai direction. This includes the building inheritage to fit in the life of the regenerated city. The change of function and interpolation in the old tissue' of the city, mighty and prominent achltecture meant to draw capital in neglected parts of the city, All these princlples proved desirable and jusfufied. The urban renewal is affected by a whirpooll of sociological, ecological, pedagogical and other changes.

The sociologic appearance of the city in the new millennium shows its dark and gloomy Slide. The consequences are reflected in the process of urban renewal. The regeneration of a specfic part of the city results in the change of the social structure of the population where the poorest end up in ghettos or even worse locations, The institution of social aceornodaticn is ever more present Banks and sponsors together with citizens and city authorines participate in financing such acceptable form of accomodation.

The upgrading of the urban consciousness includes ecology which has been neglected untl I I recently.

Local Agenda 21 is introduced which guide-lill1es are ,going to be compulsory. A new issue such as ul'ban recycling has been mentioned as one of' the aspects of saving in building industry and improvement of liv.ngl conditioll1ls in new clirnat circumstances.

The role of marketlnq is bi9'ger than ever. Sometimes, streets and squares are named after their Sponsors ~he way it is done in sport.

Tile design is ecoloqical, new materlals and technology are used to provide healthy liife to the cjt~~ens. Tile accent is put on green areas which are planded on each free acre in the architecture ge~s, protsction too,which used not to be so.

. All above mentioned has undergone a methodological test in a case study of the city of Barcelona in

Spain. This example wasn't taken by chance. This is one of the most purposeful urban renewal in Europe. The, city that has a valuable building inheritance from different periods, made an effort. to get away with ~ncontmled rush and new standard of the third rrsllenniurn. Models how to. improve traffic, green areas, fit t e old and new, make out new system of infrsstrucure are examples that can serve as an ideal.

h . The purpose of commennnq on 1he present situation is to 'find the best way to progress by full aporethenslon of pr~blems. Legislation_should be radically changed for present ownership I"e~ations will stand in

e way of sartous urban renewal.

tlo ... 1 h~pe~hat the possible second edition of this book would be amended as a result of improved! condins In ~he City and fe,wer tasks tal perform.

Ova knjiga predstavlla nastavak rnonoqraflje pOd naslovom "Urbana rekonstrukcija" u izdanju Z.aduzbilne "Andrejevic", izdate 11999. godil1e. S obzlrom da je prvo izdanje brzo rasprodato, umesto dorade drugog izdanja, shvatila sam da b! bile cellishod'nij,e da prikazern najnoviji presek situacije na ovom poliu. U ovoj oblasti, kao i u savremenaj tehnolagiji, nekoliko godin8 predstavlia dug period sa mnogo promena. Zato je knjiga zamlsliena kao sazeti prleglled najnovijilh res,enjal vezanih z:atemu rekonstrukclla u svetu, kao i osvrt i primena istih na nasu lokalnu situaciju. Zelja mi je da ova knjiga pomogne kao praktlenl prirucnik.

Svaku sftuaciju prati Ij'cni komentar UI cemu z,adll"zayam subJekUvnu notu. Taj komentar je posledica naucenlh znanja zajed'no sa lskustvom iiz prakse, a to je cesto daleko ad skolske teorije iii stanja u naprednilim zemljama - na ko]e se ugiedamo. Klriticki osvrt na nasu poziciju koja nijle idealna. poslediea je rnoje zelje da primarno procenim polaznu osnovu. Moja nada se odnosi na to da ce se lz sinteze postojeceg stanja u nasern urban om okruzenju iznedriti, a po ugledlu na naprednlie, nacln koji lbi moglli da prlmenimo upravo u naso] specifieno] sreoini. Dakle dlj mi je plre svega Ijubav prema gradu i zlelja da se on unapredi,

Nadam da ce ova knjiga koja je rezultat vrernena lkoje upravo zlvlmo, dlobitil drugo promenieno izdanje vezano za novu i naprsdnllu sllku grada.

Zasto vremensko odredivanje I.J naslovu? Na OSIlOVnl.J metodu urbane rekonstrukcije opisanu u prvo] knjizi ovde se nadovezuju svi njeni prateci elementi, posebno karakteristlcnl za prelaz veka. Nova politika urbane obnove nalazi se u

obnova gradova u novom milenijumu

vrUogliJ sociolo:skih fenemena, 'ekologij,e, ucestu Qradana u precesu, savremeno] ulozii nacinu finansir'anja, marketing, inicjjatorima, ueesnicime, tntsreslma .... sve do uglradival1lja u zakonodavstve ukratko, prikazani su principi koj! vladaju u svetu savremene obnove glradov8.

Nasa zernlla Ilia prslasku veka prolazl kroz razdoblje novlh odnosa snaga, politickih promena, sa poslsdicama u urbanizrnu i arhitekturi, Upravo sada je nsophodno raspolaqatl tzv. i'knl'ow h()w"~om - odnosno shvatiti redosled postupaka lJI ovoj oblasfi, princip rada koji ie do sada pokazao najbolije, rezultate upravo u ekonomski teskim godinama devedesetih; zajedno sa najnovijirn iskustvima napredniiih ad nas, Pitanje je vrernena kada i kako cerno i mi prirneniti slicna iskustva, ali oste]e cinjenica da nas to neminovno ocekule, Glohalnal.ubana obneva narn predsto] pa je bo~je da u nju hrabro zakoracimo - pripremljni.

Knj'iga je namenjena prevasahodno mojim studentima i poslediplomskim studentima, kao i ljudirna iz profesije. U ovom trenutku, kao clan Komisije za arhitekturu i urbanizem Izvrsnog Odbora Sikupstine grada,. svedok sam vellklh promena u naclnu razmisljanja kada [e ree 0 funkclonlsaniu glradar. Takode, prateci noviia dostipnuca U org!anizacijirekonstrukcije gradava, .Zcel,~a mi je da ova saznanja pomognu zainteresovanim strucnjacirna u naso] zlemi!ji; a pre sveqa mladim IJudlma ko] t9k ulazs u profeslonalrn zivot, i koji ce· sa uskoro sresf sa ovom nezaoosaznomtemom,

autor 8eograd., januar 2002.

P.s. Sve smemic» koje' hi bUe od koristi za rekonstruktivni proces #fad nas, pisane su kurzivom, u cilju sto' lakseg sa,gl·edav.anja unuter teksta knjige. S obzirom da je tema razvijrana sa mnoglih, aspekata ~ (osnovni zahtev obnove gradova); struktura ave knjige~vodica ie siroka, I samirn tim nije u stan]u da previse ulazi u dulbinu, t], de se metodoloskl dokazuje 8vaki aspekat posebno. 0 tome" mazda, nekorn drugom prilikorn.

IVa preJasku pr;osfog '¢eka, dakle p.r;e, dita'liih 100 godina} Ebe'neZfJf Haua'lid j'e' izdaQ knJigu ":Sutrasnjlca - proslor zs nove re€ormeiJ'i u njo} iskazao svoje misljenje 0 podeJi grada' n,atri magneta iIi privla,cne, tacke, ato su: unufrasnjJ grad, urbano susedstvo i prcedgrade.

f,Jnutrasnji gra,(I iii "Intra muros'" {unutar zM:;na),: PC) HatJ,ardu, posedufo sledece kara.kteristike'J' odnO$Oo pre~ dnosti i mane: jzoiacija' u gamifi - ,prija,telji; susedi;' buka

i ,zaguse,nje; neprivEJ'tnost; tilizina svih, vB_znih iivolnih po ... tteba~' odsustvo prirode; visoka nezaposlerw.st - Jokalna' zaposl:enja; nizak sta'l'ldaro stanovanja; stra.h ad kri'minaJa. Predgratte karakte'fi§u: odsustvn komc:mikacije, izolsoija; kraqevs~o ,(:2r-lva:tnib vozr1a; od'sash/o javRog' transportal' bt;zina pri{iQdeJ niza stopa' nez8p(JsJenosil; pfiva'tno viasni§tvo lokacqa; nita stopa ,krimin.aliteta.

Urbano sasedstvo predstavqa: privatnost u k,@mur1ri; urbaRi vitalitet,: ~me'sane f4nk:cije I ekemomske· mogucnosti; uravnoteieni odnos soaualrlJh i statosrJih s;truktora; briga

k " . zs Q ruzenj€l'"

taka U ovojgr,uboj padeli urQan(Ji svsedstflo, poseduje najb(J~; (Jdnos pozitlvnJh, I he.g,ativnlb sljl';ana, najve.61 patanej:' jaH ipak ostaju unajuzem cefllru ,tZIl. unutrasnjem ,gradu. To je sa~naf1Je. koje smo empirijski izgradiJi osamde"Setfh godina 20. veka. Oa'nas 1e trenutak de revidiramo staVco"

.. ,,~,. .'. . ..• '.~. ·1,· k "".' .",. r .d··· . 21 ,~

v;e., ·FaZVljajUoJ' nove'tuQue €I O}llCe PfWUClljU . e _ .. Ife~a'

tla.za'fl u }ezgracgradoytt Bez obzira ito je kompHko'vanije'J' rpak vredi ulaziti U ",rei(onstfUKciju starih delova gradova, upravo Zb0f} nj1nDl/e~ privJ'a'cne moaL Smatfa' sa ,de rlge preskupo ulazttf u aelikatnu re.konstrukcij'u grada intra mutios, jar g:radjfegsko nasteae iz pro.sJihv,remena dajel osnovna svojstva svakom gradu; njeg(we kultumel kam.kterlstl"ke, te p',edstav~a naiveci graditeijski potencijal a ciy"je da ga

o-zdFavimo I o?ivimo, Smemice' za odrzivi gr~dl2.()sebrto su fokusirrane' IJpr:8VO na ,ehabllita'c·i .. ju, kao jedJJo adpraktJcnih ffJ,se·nja.Jedan ad zanim~lvlh primem - Barselonal ob.(:adena'1e u ol/oj knjizi kao sturiija slucajEt

Rekon.s!rukcija i uklapa'njel ,u kont.eics,t - postoje6e gradit.e.~'SkJo rJaslerJe jeste oblsst arhitekture kojom ~~' danas najvise ba-vimtl R'evita'lizaa~jas regene'rac~ja J fenG!sans8" iz fiBs/clVa' ova l<nji9'e~ . i1 sire i uie v8FZije slawg termina re1Co,l1strakc;j'a'l' Koji kod nss ,;pak, i daUe, padro'zumeV8' s~e' evs nave,dene. Revlts· - ad latlfJ'ske reci parlavn; ,zivot; 0zna'cava ute, ponovno vradanje' .zil7Qta u stare' i zapustene 'deJove,. R,eg,eneracija, sire, se SIVS 6esc upotfiebijav8' keo globalni na Iv: ze ponovni ,ra.zvoj tieJa grada I gradov,a. To je angJosaifsonska v8'rqan,ta' Islog zoa6enia, a kos nas sve lasirenija. ,Renesansa grad~~ najnoviji britans.kl termino/ooki izum, ~rarprO' ulloai' svima Ram Idr;"DIO pozl1atu fiec - simbot za niajlepsi procvat u istoriji umetnosti i arhil:ektu.~. I./potrebltl je' sada, ria (Jrel'asku ~e.ka! oz,.lt:~,c·ava da se sa gradom zblva nesto znscajno!

1105 da fj,apame'nem da hsea rekJJnstrnk(;;ija ne e.ngt~skom jezikuapsolutno nama veze sa re .. habilitac.ijom grada} ozdravhenjem; kako js oni .zOltltj, Vel,ana 1e za istorijskl period u Americi iii Z8 rekofilsf,ukcyu odref1enih delova tefa. U tom smisJu, nas/Qv saddi ne'kt7Jliko Ilerzija sficRog znacenj8' al' sa sve oanose na Os.nO¥fUJ temu ov;e knj~ge -grad, sa tiel/kim G. DasagradograCleaja ne: oanosi s~ samp' ~a fizicku stwi<tr.m.J, vee ina razumevanj'etog prooesa. Hiqadama godlna cill' koleKtivnog tJu.ha gradograCfenj8' ,prirodno ja darovanquaskom mau. I..judl svib kuitura kre;rali su gradove venke tepolej .funkciona'l'nost; .i kompleksnosti. SVie je'to proiz,a~

.. sic)' iz ruku ,dre~Vfiih graditeqa be':z ,f)olte'skocaJ najda'see' s:/ucajno i cesto bez ucesca planera i urbanisia. Re,zuttat mo.z'a, ae bude oallan kao srocna sl'uc,ajnost.. ttekovlma ss arb/telda "up/ro

, .' I

da Kopiralu te srecne slacajnos'ti, kao siC) su sevema= i~alija;nski gradovi ill gradevi Engleske,

bez uspeha. Smatra se daj~ to' .zato.sto je akcJnat danasnieg p#1ojektovanja' .fiziCkom jzgte~ dUB oe'z razumevanJa ok:colnosti (oke~' procesa proiektQva.nja~ NaravnfJl posfojfJ g.radaflj /40}1' su nas,taii Irao' rezuftat s,tud8a velikihlliz;vnara .. irhltekata. planete; seo sfa su Rim (Papa Siksfus) i Par;z (OsmanJJ 11; BarseJonaJ Nju Jork iii Sat u Velikoj Brita'niji. ipak organicni~ Rrirodni fiast tib gradova nezamenUiva je sta'vkal u samom /Jrao8su sire~ njaJ-tlh pJ'a'nr't:anih~radova .. , VeCina novokre:ir,an/b g.radova~ kao Sra.zilija 1:li ICandigarJ nlsu nazalost zai-il/eN - ostali su do riana'snje,g dana bez rduse.

Druga potovina' d!Aadese,tog vaka profe.kla 1'8 u konzetvacjji starih pl1ostora i kfeiranju norih., z,a koie ne znamo aJa'li c,e:mo lhstiti(1 U .buducnosti.Staino sma pokusallaJl cia sre<llJjemo sut2rotnosti~ a iaboravyamo ,da SIJ i kQnfllkti ne'rasktdivi delolli gradog:radnje, keo i u i/~otu. Samo unos·e .. nje recla' ne znaci i doba'r rezultat 'To bi bilo nreiednostarvno, Magli b/sma ,reci1 ope'ra'cqa lJspela" 8' pacqent mtiavK~ko ~a oiiv.B.ti?

I ',' - - -, • 'J r \ ..

slike jednog grada, ,deSaV13flja IJ gtadrJ

jedno od mnogobrojflitl fica ... Lisabona

1, soc;oekonom,ska situa,cija- prvi utezn; podatak

lndlvidualnost, jedna ad preovladuj uc:ih karakteristika nas, g,lraaana ve[likih gradova, dolazi danas do punog izrazaja. Negativne strane individualnosf kaostio su potpuna nezalnteresovanost za drugs, delovanie prerna liicni'm i ntereslma i ok.retanje sebl verovatno SIJ rezultat teskih ekonornskih pritika i sveukupne situacije, ali solldarnost l humsnost SIJ skoro iscezli.

Niije s,moga 'cudno da SUI profesori arhitekture sa Jeila svola predavanla prilagodliU na nacin da prevashodnc predaju 0 burnanoeti i sccijalnlm proglramima, a tek potorn o proiektovenju i urbanizmu Traje borba za povratak poIjullja:nih pozltlvnlh stavova mladil1 Ijudi, Ijudi koji ce kroz dvades,emgod ina irnaf celna rnesta uovirn istimgradovima.. U istutu borbu sam se i sarna upustila II svom pedagoskom radu,

Urbana lFekon5trukcU,a~ iill silre, obnova gradova

I ~

je tema kojom se bav.imvlec dvadesetak godina~ a ana

tretira pre sYlega. istorijska je,zgra gradoY,a. Najuzicentri gradova dugo SLI (pedesetlh, sezdesetlh i sedamdesetlh godin,a XX veka) srnatranl SIJ odlazecom Ikate'gorijom" kOja ce u buducnosti potpuno izgubiiti' svoje funkcije i disperzivnc ih rasporediti po ooodima gradava.. Ovo o6ekivanje pokazalo sa kao poqresno, jar 1e urbane jezgro grada opstalo sve do danas sa svirn svojim svojstvima, u koje potpada i njegova u~loga mesta gde se donose sve velike edluke 0 gradu i zivotu uopste, kako [e to jos procenlo vel.iki Lie Korblzlle. Ivieni Igradovi SIU se takode ad rzali alii u svorn, lokalnom odruzenju, sa lokalnim funkcijama.

U sociotoskom srnislu, prerna Luisu Virtu, glrad je suvoparno oplsan kao "relativno vellka j gusta i stalna naseoblna socllslno heterogenih lrrdlvldua.' Osnovne funkc!ije na kole se svodlmo : stanovan]e, rad, snabdevanle, oorazovanle, rekrelranle. ucestvovanie U saobraca]u i .zivot u zajednlcl' opisuju taksatlvno narnene kole grad treba

VUjovjc, Sre!en: "LjtJdi ~ gradovi·, Medit:eran. Budva. 1990,slr.28

da nam ispuni, te se generalno srnatra da raznovrsnoscu funkcija raste i stepen razvoja grada.

Ali to nij1e dovolino, Ove socijarno heterogene Indivldue, stanovnike velikih gra,dov:a, treoe usmer:it; da defaju zajeano, i to ne prinudom; a to S8 tini tepotom, harmonijom, ozivljavanjem zanemarenog okruzenja kao pNom stavkom u procesu.

a)promene

Najveca razlika danasnie situacl]e U odnosu na rsne osarndesate godine' kada se na osrnisfjen naeln s!!,edeci utvrd'enu metodologiju, obnavljaju gradovi u IEvropii - ocltuje se u prillicno izmenjienim drustveno-ekonomskiim okvirima.

Da podsetim, polam "urbana rekonstrukcua" verifikovan [e prvi puta 1931. godine Atinskom poveljorn .. Time je potvrdena zastlta citaivilhambije'llatagiradova. Do tada su sti6eni samo pojedinaeni objekti iii arheoloska nalazlsta. Pojedlinacno prelazi U grupno, rekonstrukclla ukrupnju]e svo] teren delovao]a, i proces postajs sva kompleksrrijl,

Pravi razvoj urbane zastlte bloka iii celina dozivljava kuiminacju osamdssetlh go,dlina, kada su u Velii.koj Britallijli obnovljeni citavi gl'adovi adlukom Premijera Megi Tecer, U to vrerne je rekonstrukcha u Velikoj Britani]l postala pol'iticki prlorltst, Stiite se zapusteni gl"adski centri ali i industrijski delovi, priobalja reka ... Primer brltanskih glradova su sle,diU mnogi evropski gradovi. Povodi su uglavnom slieni: velike sportske manitestaclle.iqradovi tzaorani za kulturne prestonice Evrope. i sli,cno. iFinansijska orqanlzacija urbane rekonstruKc.ije veoma je zahtevna i zatoje ovorn procesu neophodan jak argument, polltlcka odluka. lskustvo [e pokazalo da sportske manifestacije koje su do sada bivaIe cest "okldac" urbane rekonslrukclie cltavoq grada" nisu vise tcliko popularne; naime naicesce grandiozni sportski c'9lltri i hale, zaledno sa olimpijsklim selima ostaju kasnije

stika jednog grada, de~vaf'lja u gradu

...... jedno ad mnogoorGjoih fica Lisabona

neiskorisceni, a. veliki ulog donekle uzaludan (Seul, Barse~ lana, Pariski stadion, l.ondonska milentijumska kupola).

Poslel'atni pertod pnkazuja uzlaznu ekonornsku lilliju koja u E:vwlPi raste se~zdesetihi sedarndesetlh glodina, da bi jos i ossrndesetlh pokazivala pozitivnu krivulju, 1ek tada se u Evropi pojavl,~uju prve posledice naftnih krlza, nezposlenost,t,ehnoloski viskovi i sve veea nesigumost Sve ovo itekako utice na temu urbane obnove gradova. Uribana oonova je finansirana iz posebnih fendeva kojri se u zapadnlm z:emlj,ama formiraju na razllclte naclne: ali su uvek vezani za poreze i budzats.

Urbanu rekonstrukcju treba da posmetrarno i kao vel iku inieresnu sferu ii kao mogucl1Iost za stvaranje preflta, Cesto se desava da jeftino kuplisna zernllista IIi rulnlrane zqrade, posle obnove, predstavllaju lzvor profita za investltore, ko] ponskad i visastrukc naplate svo]a ui1agal1ja, Up,rava zato je ova grana vezana za politicke odluke, posebno kada se radi 0 vecirn investicijama .. Pracenje taka urbane obnove od strane dl'"~ave, jednako je int9'r9SIU kojm drzava prati i druge tokove novca, !kao sto je trgovina svlm profitabilnim proizvodima.

Urbana rekonstrukciJa je lzuzetno kompleksna tema koju me mozerno da obradujemo bez osvrianja na prevashodno soclo-ekonomske i politieke tokove, Njen arhltektonsko-urban isticko~planerskii kao i z,aiUitarski karakter umnogome zavisi upravo ad politicko-socio-ekonornske sltuacl]e, koja je danas, dvadeset godina kasnlle ad prvil1 veelh pionirs!kih pokusala, u nepovelmoj situaciji u citavo] Evropi.

Danas je urbana obnova, upravo zbog nepovoljne socloekonomske situacije, vezanal za sociijallne programe. Socioloski faktori koje smo nekada konstatovali kao tekuce nepogodnosti u procesu rekcnsuukciie, sada postalu ozblllna pretnla i okosnica problema kale treba resavati,

D 1.111909 Qdibs nla neza peslenost stanovn ii1va j rrra za posledicu smanlenu kupovnu moe, ekonomskl pad je nemlnovan Strukture stanovnlsiva koje su oduvek bile ugrozene kao s~.o su nalstarlle stanovnlstvo i nezaposlenr,

proslrene su svim starosnirn dobirna. Porodica sve teze opstaje, rnajke ko~e same podlzu dlecu ulaze pod prioritete uglrozenilh. Mladli, nezaposlenl, ispod 2:5 godina, takode su na listi. Srednjovecni, iznad 40 godina jednorn kad izgube posao, izuzetnc ga tesko ponovo nalaze. Citava armUa nezaposlenih, bez svetle buducnostl, pada nateret drZavama koje sve vise kalkullisu osmisljavajuci I"azlicite socijalne programs. Proces urbana obnove ·cet.vrti gradskih centar,a, u kojima najicesc.e i stanuju uqrozene sku pine, tezi da vrati rulnlrana zqrade u SiD bollje' tehnicko stanie, kao Ii da nezaposlenom stanovnlstvu pronade zaposlenja tokorn gradnje i rekonstrukchs iii kasni:je' u novonastalim prostorlma.

Droga j' alokohol su pratioci siromastva.,Mladi, unutar nesredenih odnosa u porodici i neirnestine, 10.51eg drustva lake padaju u zarnke. Nesaqlediva, nesredena i rulrurana okruzenja presto privlace lose navike posledlcu neharmoniie i neusaglasenosti, Nij@ retkost da su citavi podrurni novijiih blokova vellklh gradova zaliveni Ibetonom ~ kao mesta neslqurnih okruzeoja.Tzv. "Self defensible architecture" iii lakosagtedlvs, odbranilva arhltektura postaja jsdan ad prioriteta u projektovanlu,

C:in Irekons.trukcij'e je kornpleksan - zahteva prilicno raznovrsnih alkcija i ulklljucuj-e raznorodne stl'1ucnjake, dakle interdisciplinaranog jle karaktsra. Ilako je proces rekonstrukclls i glolbalne obnovs 'gr.adskih jezqara preporuka i smemica za sistern odl'Zivog grada, svojom kornpleksnoscu oval proces potrazu]e vreme, novae i znanle ..

Ilpak, kad se prooeni da je karakter L.grada i arnbiient vrsdan zastite, lz razllclnh razloga, pads odluka a urbanoj rekonstrukciji ..

Predrnet "Urbana rskonstrukdla" sliil.lSa se na Arhitektonskom fakultetu u BeogradlJl od ranih osamdlesetih. Profesor Sima lMIiljkovic, osnivac predrnsta, irnao [e vlilzlionarskih sposobnosti da uocn fsncmen koji ce dvadesstak godina kasnije postatl nezaobltazna lema s!iirokog skupa strucnjaka. Canas se mnogi prepoznsju u ovoj oblasti, a ree r,ekonstrukcija, rehabilitacija Ii regeneracija sa eesto previse olako upotrebljavs kao pre,flb. najrazHeitiijim urbanlstleldm poimovlma.

obnova gradovs u noworn rn#enijurnu

... olimpijska zona, brdo Monljuic, Barselona

• o/impijsko selo, Barseofona

Q.··I~W11~. I~~ )1J.-V j I 1 r~ I -4.j

..... Calatra "in toranj, brdo Monijuic

OKVI~ REKON5TRU~CIJE GRAOOVAIIA PRELASKU VIOJV,

Omiljen "Iajt rnoflv" urbane rekonstrukcjs i zastite kultumog nasleda, za pokojnog prcfesora MHjkovica, blo je ceo teksta Viktor Igoa 1I " Zvonaru Bogorodicne crkve": Ova ce ubiti ana. ("ceci tuera Cela"). Predlazern za citanje,

2. e,ko/ogija kao ops,tana'k

Naredni fa ktor, nedeljiv kada je u pitanju gra,dogradnja odnosno njena rekonsfrukclja, jeste ekcloskl okvir. Upravo zbor toga sto je ustano,viljeno da su prirodni resursi na lzdlsaiu, hitno je trebalo da se donese 'citav novi paket rnera koji zapoclnje usadivanjem svesnosti 0 ekologiji. Marketing i propaganda kejom nam se' usadulu nova g'leda,nja na e,kologiju mazda 5e' cini sllucajan, ali on je ustvari stl'og'o isplanlran.

Edukacij,a mladih u tom pravcu postaje priorltet, Osmisljeni su eitavi programi za osnovne i srednje skole usmereni ka razvoju ekoloske svesti. Obaveznl dec svakog programa urbane obnove su potezi za smanjen]e kolieine plina C02 i 802 u atmosferi - nasih nsjvecih neprijatelja. Javni termometri koji pokazuju stanje atmosferiiija I st,epen zagaClenia su obsvezni u svekom gradu. Stanje pij"ate vode, odvodnje' kanalizaclje u (eke i mora, recikla,zS' otpada' ~ unapreduju se svaklrn danom i kriterijumi su sve strozi. Vecina gradova Evrope usvojila je zajednick: dogovor 10 razmatranju grada kao 'Velikog eka siistema.

a\ Lahaina Agenda 21

Grad Hag (kao debar primer) je 19915.. godine" medu prvima u Evropl, prlhvatio osnovne principe za delovanje ekoloskih nacela 12:.11. "Lokalne Agende 21". (S!icna Agenda sa sada planira i Z8 Beograd .. } Ova] cesto slPominjaln dokurnent preostavlia rezultat zasedanja u Rio de Z,aneilru 1992. godiine" kada se vecina zernalja svela okupita da danese osnovne postulate 0 ekol'ogiji. oval susret je iniciralo brzo razarajute ekolosko stanje zerntilne kugle. Te'k. tada su doneseni odredeni zakonl jer se, nairne,

protive kapitalistieko] praksi, kakva ]e u vecini zemalja zapadnog sveta. J'os i danas Sjediinjene Arnericke Drzave ne prlznaju ekoloske zahteve, jer se' kosesa profitorn velikih indrustrijskih postrojenja. Poznati su pionirski i usamljeni sllncaj,evi ekoloskih asociiacqa kakav je "Green] peace", koj su kap u rnoru nezainteresovane vecine stanovnistva,

Kao i kod vecme deklaraclja novjjeg doba, i u Lokalno] a'gendi 21 susrecemo sllcne, ponavljane cil[eve. Ali ,ipak treba da ih naqlasim:

Trazi se, pre sveg13, zajednicko ucesce' administracije, Lainteresovanih iz javnog iivota, oostovenie I industrije u ciiju oellshodn.ijeg ostvsrenie ciljeva. Ovo pokazuie upravo da Je to retkost i da treba stalno ponovo da S8 msistira na saradlnji.

Dobra' organizacija je sustina ostvarerja dalekoseznin i tesko cstvarivih ekoioskih dljeva. Prc:jekat sa [asne definisanlm ternama i cilljevima na klraju sa I.Igra1duje u zakonodavstvo. IPl'evashodno utvrcl.ivsi aktere proeesa, odredujll.l se 'Ieme:, pa ciljeviii lila kraju lnstrumentl za sprovoden]e plana,

Osnovne teme ovog ekoioskog projekta prolekta sa odnose ns:

'1. kvaNtet v2Iz,duha i

zastitu klimatskih us/ova

2. izgraaenu okoJinu

3. energiju

4". stanovanje

5. informacije' i p'9rlicipaciju 6." po,kretljivost

7 .. instrumente urbanog men a dimenta 8.otp'ad

Ciljevi su ::

1. poboljsat~ pristup hformacijama

2. po!boljsati kornunikaciju izmedu zainteresovanih strana 3" pobolJsati nacionalnu i irnernacionalnu saradnlu

4. povecef lokalno gr,ejanje

5. povecatl nernotorni saobraca]

obnova gradova u novom milenijumu

- - ~ ._. """"

-.... • - _'. ~ -.I. ~_~, _

:-'. '~.~:~ ..;.;,.",.. --=--:' '

__ --.--..J~

OKVIR RE'KONSTRI.IKCIJ E GRADOVA Nil. PRELAS~I.I VE K~

16.. povecati interes javnog mnenja

7. poiaeati upotrebu javncq saobracaja

8. smanjiti autornobilski saobracal

9. smanjiti potrosnlu energije 10.smanjiti kolieinu otpada

tt.reelkllratl otpad

Odredivanje odgovornostii u proeesu takode je vid kontrole i postupak kojii S9 kod nas cesto izostaje. Prioritet lokalnih odgovornosti na nivou grada, umnogome oleksava sprovodenje eko/oskih procese. Zakon 0 lokalnoj semouprevi, koji se kod nas muktrpno i sporo sprovod/~ daje veta ovlascenja ne loka/nom nivou ali j vece odgovornosti.

U rbanist,ic1ki projeldi vezani za okruzenle ugraduju se (lmplementiraiu) na sledeca pella delovanla:

1. Ellergija

2. Otpad i sirovi materij,al 3., Saobrace]

4. Priroda Ii pejzaz

5. "Odrflva? izglradnja (prema principirna odrfivog razvola) i stanovanle

6. Korrnmikacije

Veoma je vazno spomenuti da je glavni nosioc projekta Gradska skupstina, U ovom slucalu grada Haga. Grad je odgovoran za koncept. plana, vezu sa javnoscu i komunikaciju tzrnedu ucesnika. Ked nas bi tr;eba/o, takode na gradskom nivou, ,da se oformi'te/o koje se bavi sarno ekologij'om. Jaka propaganda, kaja je doduse vee patela u nekoj men, mora de se razvije uprevo zbog jacanja eka/aske evest! koja je kod nes jos uvek ne pt:apocetku. Kampanja prot;v pU'senja je moida jedan ad vidalia @koJoskih c;ljeva.Neobi6no je, doduse, da se te' kampanje smenjuju sa reklamama za cigarete, koje su maguce jos jedino kod nas,

keo i da smo na'Cija koja najvise pusi [J Evmpi (svaM drug; mu§karac i sveke trece iena u Srb'yi).

Jedan od vidljivih rezultata novih ekoloskih 1"8zmisij,anla (za Evropu jer SIJ ista npr. u Japanu, p£)s~ajala i pre 20 godina) su tzv, pokazatelii okruzenla ("environmental indicators" ,engl.) iii termometri - koji ne k/jucnim tackama u gradu vizuetoo poka2uju klimatsko stanje u datom trenutku, i to vode, buke, vazduha, energij'8', prirode, kao i stanje biznisa i transportal. Pokazate,lj mora imati pose ban signal ukollko se stanje pogolrsa i prede liniju rnaksimalnih vrednostt, Vizu.elni tezulte« su vazni, iako postoje i nurneric~e vrednosti, da hi lakse doprlf do svesti graoana u orotezu. Takode, termornetar treba dapokaze i pad odnosno rast u komparaciji sa prethodnim i ocekivanim, narednim permocom.

Sprovodenje ovakvlh plano va, kao sto [e Haski, tesKO rnoze da prcradl sarnostelno. Gak 56 gradova Evrope je ukljuceno u saradnju lokalnog zakoncdavstvs koJe sa tioe okruzenja. j svi gradovi zaledno su dec ~ZV. Flmjekta evropsklh gradova f'Eurocities project") i Evropske kotnisiie odrzivih gradova. Veoma je popularan i pokazu]e doore rezultate sistem tzv. pridruaenlh gradova ("twinl towns"). To su gradovi prijatelj:i koji zajednc ucestvuiu u akciiarna koje ne moraju da budu jednorodne, npr, gnl.d Huigalp,a u Nlkaraqvl sproved plan ponovnog posum.ljavanja a u saradnji sa Va,rsavom koja radi na sprovodenju i organizaciji iboljeg i kvalitetnijeg snabdevanja vodorn.

Hag je,. takoda clan tzv, "Konvencje 0 klimi" od 1991. godine. Svi gradovi koji su potplsall ovukonvencllu imaju obavezu da smanje emisiju p11lina - najvecegl zagadiva.ca , CO.2 na pola, odnosno da se vraca]u na stan]e iz kasnih osarndesatlh godina. U ovorn slueaju, cilj je smanjiti 300 000 tona, sto je izuzetno tesko ostvariv cil], a pod razumeva: -pojacanJe postojece lokalne rnreze gl",ejanja,

-uvodenje' konsuttentskih 'grupa ko]e savetuju pnvatne

trgovacke klijente,

-poseban servis za smanjenje energlije za socijalno lIgrozene,

obnova gf"adova u novom mlfenijumu

..... .....

-naqlaseno uvoden]e plina kao energije,

-posebnu Ibrigu za gradske ustanove i njihovo enerqetsko

snabdevanje.

Uz sve ove akcije, godine' 19'94., dakle tri godine ad pocetka procesa, usteda el1ergije je billa tek simboliclI1a. Strucn,jac.i su sa, razoearanl, okrenuf cak i vetru kae izvoru en1ergije.

Kada je tokorn izrade Generalnog urbanistickog plana Becqrada, Urbanistieki zavod u 8eogradu posetila austrijska deleqacja, jedna od uvazenih gosci, arhltskta iz Beea savetovala je Beoqradu da za prvl korak ka sticanju ekoloskih svestl proba da izdejstvuje selekcjju otpada. lde]a da S9 u ooseone kontejnere odvajaju novine, stak/o i obicno rJub'rs', rnozda nam s.e sada cini daleka ali ona ce sigurno zaziveti. To su mali koracl ria unapredenlu svesti gradana,.

Zavodenje urbanoq reda siqurno ce biti jedan od prvih zadataka prj regen1eracijli grada u celiini.

Urbano-ekoloskli red pravashodno se odnosi na selektivno odlaganje otpada -zasebno olr'9anmcni otpad, sltsn hernijski otpadl, papir i staklo, Velike nade polazu SIS na upotrebu vee kOFlis6enog grad'evinskog materhala, Novo zakonodavstvo u svetu uvodl mstodu kojorn se rusenje zgrada odreduje kao isk.o(iscenje svega sto bi moglo da se jos jednom upotret». CilJ je da S8 iskorIsti calk 90 % vee koriseenoq rnaterijala - od armature do ploca. Racuna se de ce se u Holandiji sacuvati cak 100 tona sirovoq gradevinskog materijala godisnje.

Dalja; kao pozitivan pomak. ka boljoj skolosko] slid porninle se smanlenle koncantraclje saobracaja u centru izgradnjom kruznlh obltezmc«. Ked Haga ovo se potvrdilo sal samo10 % smanjsnja u 4 godine., sto nije dovolino. Sle,deci korak bio je slobodna ponuda bicikla za zapostene, koji se i inace u Holandiii veoma koriste, kao i be'sp.tatne kerte I klase za javni transport.

vee pomenuti terrnometar pokazaoja najllosi,Je rezultate u pracenju A'gende 21 upravo u saobraceju. Unapre,denjle ja.vnog saobraceja, koji je vee biio na zavidnorn nivou, done,lo

je nsznatan porast upotrebe, sto nijezadovolJilo zacrtane ciljeve, Medljutilm, tzv. "smirivanje rezjdencjjalnlh zona" kojs se vrsi posumljav:anjem I unapreaenjem parkova keo i uvodenjem mimih, siep,lh utica i ur6anistickog principa' ulica kojf se zove "c,esalj" - tioveo je do dobrih rezultata'. Zavrsnl cilj zacrtan Lokalnom A.gendom 21 jecak 1000 hektara rekreativnih zona na podrucju grada Haqa. Mime, zelene zone su od 1992. godin,s porasle od 140 hektara na cak 423 hektara u 1994, godil1i, i ocekujs se broj od 1000 hektara.

Z,eleni Generalni urbanisticki plan predvldeo J9 poja,,, canj'e zelenih zona, ali realno one su S9 pojavile unutar i oko trarnvajskih ilinija, Smanjsna je upotreba pesticida za odrzavanje zelenlla. lpak, zacrtani rezultati su ~os daleko mil ispunjenja. I kod nes postoje mesta koj8' bi mogla da se zezetene, osobito oko industrijskih napusl;enih zona, luke i tracnica kaje se vise ne konst« (Karac1oraev8, Dorcot).

lzneseni su rezultati v,odilca za odrziiv,e gracJ,evine.

INavedeno je tacno kakve Sli ekoroske karakteristike pojedinih graaevinskih mater~jaila i predlozeni su najbolji za upotrebu, Preporuka je da S8' tropsko drvo sto manje upotrebliava, cak i u enterlieru. Neste vise' 0 smernicama za odrzivi grad navedeno je u studiji slucala Barselone.

Ml'8dusobna komunlkacjla je vrhunski cillj l.okalne agende .21. Odnosi se na sleosce aktivnostl:

-Edukacija mladih i nejstarijih grupe,

-UvoClenje u skol,e tzv. zelenih fajli - koje uvooe skolsku

aecu u problematiku ekol:ogije,

-Ekotimovi uvode stenovnlstvo u problem putem izJoibi, audio i video zspise,

-Dlstribucija' biltena u kojim8 S9' pise 0 integra/noj konzeNa,ciji, javnom mnenju, atpadu i svim temama 0 kojima se infiormisu jevne, gradske i urban/stick,s siuib«, kojima S9 tekoae dostavlja i kompletna oeze ekoloskih podataka i ciljeva.

Ceo postupak jasno rasclanjuje ucesnike. Svaki ucesnlk, koj maze da bude bilo koji 'gradanin, bira jednu od 7 ekoloskih tema, u kojima bi zelea da ucestvule .. Uvode

obnOVB gra,dova u ncsvcsrn rniJenijun"Ju

... javn; prevoz Beograda javl1i prevoz B'arselone red za benzin, Beograd ·redD za metro, Barseiona

Parql,lifJ PoblenolJ, M. Ruisanchez i X. VendreJl, B.arseJona

se (uslov~ljavanjem} i c~~,anovi javnih komunatnih kuea, biznisa i indUistrije koji uz gradane ucestvuju u radu .. Ova] proces vode koordlnatorl kojl su nekada radili u preobirnno] adrnlnlstracl] i l~gublli posao. Medijatore, nadglleda voas, proje:kta ko] je predstavnik sekl',etarijata za okolis unutar Gradskog Servisa. On je i odgovoran za korektno sprovodenje svih odredbi l.okalrreAqende 21. Njega l1adglleda supervlzor, osoba koja je nezavisna, obicno Profesor Univerziteta. Lokalnu Aglendu 2.1 sprovodi sest clanov,a projektne grllpe ko] operaelono sprovode proces i pruzamu sve potrebne pisane dokumente. Svaki ,clan gmpe irna svoje pcdrucje rada za kOJ9 je odgovoran.

Strogo odreden proces unapreden]a ekoloske svestl ocita j,e potraba za buducnost.

tz navedene sto vete meausoone komunikacije uotHiiva je stetne kontrola i nadgledanje jednih od strane drugih ucesnika u procesu. Odgovornost je podeljena j svaki element u lancu nadgfedavan. G1ni se da je uorevo ovtie kljuc uspeha' op9'racije., U nasoj sredini, nivo odgollomosti , obevezs i kontrofe nije dOlloljno rezreden, pa je svaki proce« teie sprovesti.

b) ,ekologija ne nasim prostorima

Na naslrn prostorirna se p:ri kraju veka ipak uspevalo drzati korak sa Evroporn, makar deklarativno. 'Iokorn 1990. godine izraden je Naciionalnii klirnafskl program za period 1991~1995. kojije uvrsten u prlorltete Ougo:ro.cnog proqrarna zasiii.e zivofne sredine u zamf]i. Program je obuhvatio 8 makroprojekata sa ukupno 36 projekata" i ~.o:

- Makroprojekat 1.

Razvoj tehnologi,j,e rUkovanJa klirnatskirn podacima sistema monitoringa kl irne

z.ahlJaljujuci: gdi Ceranic, Milijanl; aktuelnl podaci Savezrlog Zavoda za sLa~isiiku, Hobilten 199B". hr. 2212. ,Beograd 1999.

- Makropmj1ekat 2.

Istrazivanje· klime i rnopucth promena kao odraza globalnih klirnatsklh projekata

- Makroprcjekat 3.

Razvoj .i prirnena klimatskcq modela u atakoordinatnom sisternu

- Makroprojekat 4.

Program ag rcrneteorolcskih istrazivaoja

- Makroprojekat 5.

lstrazlvanie energetskog potencllala sunca i vstra I ocena moquenosn kor~i,stenja obnovljenih izvora energije

- Makroprojekat 6.

Energetski eflkasno planlran]e i projektovanle zqrada naselia

- Makroprojeka~ 7,

lstrazivarjje intenziteta jakin kis.a kratkog~rajanja za potrebe projektovanla, izgr.adnje i eksp,~oatacij,e bldrotehnlckih objekata

- Makroprojekat 8.

Istrazivanje uticaja zaqadenosti atmosfera na klimu i ocena utic.aja 1<1 irnatsklh promena na drustveno-ekoncmskl razvo] zemlje.

P'mjekat keji je arhitektarna najzanirnljivfj je svakako makroprojekat 6. koji se bavi e.l1erg·etski efikasnim planira.njem zgrada ii naselia, S obzirom da je 5 ad! ovih 8 projekata neposredno tlnansirala sp,eciJalizovana aqencila Ujedinjenih naclia, a ocekuje sa rnedunarodna podrska za mal iz.aciju ,citavog prog rarna, postoji nada da ce tzv, efikasno projektovanie sve vise uzeti rnaha i kod nas,

U reallzaciji ovog proqrarna u klju6eni su pored h idrometeorcloskealuzbe i znacajni broj neucnolstrazivacklh institucija i druqih organizac.iJa koje su raspoloziva sredstva I~ kadrove stavili u funkciju reajlzacije ovog multidisciplinarnoq prugrama ..

U ovorn trenutku, na nivou dri:ave jos uvek niJs uraden nacionalnl akcioni plan, ali su 1lI toku p:regovorm sa Svetskorn

obnova grado va u rrov oer» miJenijun"H.J

KalemegcJan

flOvobelJgradska s~rane Save

bankom za finansiranJe lzrade Nacionalnog akcionog plana, koji bi trebalo da se tintenziviraju. lzvesno je rnedutirn, da je nasa zemlja ,obavezlla da se drii s,ledecih meaUIl3fiodnih II.Igovora rsperaeuma:

-I{,onvencije 0 pr.ekograni6nom zaga'div:S'nju vezxume ne velike daljine u Evropi~ 1979;

- Becka konvencija 0 za'siiti ozonskog omoiece, 1985. go dine;

- Montrealskl protoko/ 0> substa'rlcijama kaje oste6uju ozon ski omotac, 1979;

- Konvencija 0 procenl utlcaja ne sredirlu u pr"(;/mogranlcnom kontekstu, 1991.

-Konvencija 0 eko/ogiji u Kjotu (Ja'pan) 'KYOTO PROTOCOL", 1997. 0 "Greenholl'se" efektu -( koju SAD nisu potpisal,e', a SiCG do S'ada l1ije' ispr.aiila protokol faka cemo biti primorani da ga uskoro r.atlfikujemo.)

U prccesu je dondsenje novog 'z'akona 0 zast.iti zivo .. tne sredine,. a do sada [e vazic podzakonski ,akt - Firavillnik 0 grainicnim vrednostlma emisije., naelnu i mkovima merenja i evidentirania podiataka, koji je definisao rnaksimalrre emisiJe veUkog broja .§.~etnil1 materijia u atmo-sferu iz indllstrijskih i energetskih postrojenja..

Ciljevi SUI isti kao i u svim evropskim zernliarna, tesko ostvarlvl: smanjenje emisija C02, S02 i HOx na nlvo plI',emhodnih Igodfna .. Sa posledtcama NATO bomaardovanla iz 1999., ci'je posledlce j08 nismo ni islrazili, iii barem tli pcdaci nisu dostupni siroj javnosti: ovaj cilj secinijos daljim. Izolacija poslednje decenije veka imala js' za posledleu pad industl'ijske proizvodnje, kao i udaIJav-an~e od biolos!kog uticaja na proizvodnju prehrambenih proizvoda - genets.ki rnodfflkovarnh iitarica i ostalih narnirnica, Priroda je, zbog nelrnastlne i zaostalosn, na neki nacin predah nula bez V'8- stackih dubrlva,

S druge strane, la,icko posrnatranje narn pokazuje zaoriniavaiuce stanje stvarl: pomor rille IIJ rekama; razvoj bolesti medu stokom, neproverenu i nei1igijensku

proizvodnju hrane j vode, cesta trov,anja i zarazne bolestl medu stanovnlstvom, S pojavom prvih drustava za zasntu okoline, I razllcltlh zelenih opclla, nadamo sa da 619 se stanje stvarl unaprsdltl, baremsto S9 lice kontrole.

Onosto je pouzdano cinjenica UI nasern gradl!J jeste da je vellka razlika u zagadenju vazduha na Vracaru I od one na Kosutniaku, Zelene povrsine ovde igraju presudnu odluku. Svako skmavljenje ze,#enila i pretv;aranje u gradski graoevinsk; prosior; odluka je ze osudu ; reagovanje na naJVisim insiancama.

3" urb,ana reciklaia

Koris-tenJe materiiala ko]i 8U vet bill upotreoljem, iili citavih .zg rada koje su sluzile drugoj svrsi postaju sve eescL Recikliranje, kao i u ekologi'ji, vrsi se zbogl stednje resursa i sto man]leg trosenji,a el1lergije. Trosenje energije, kao 8tO je poznato, zahteva vece zagr,evanJe koJe vee nanosl ocigledne stete planeti,

Kilima na prelasku veka [e opasno lzmenjena jzuzetnohladne zima i veorna vruca leta su posledlca svs veeih ozonskih rupai promena koje one nose. Tradicioaalno hladni, orostort rpostaju topli, i obrnuto. Takve klima zahtevaju opet veoe mros-eFJje--er:J1ergije, za §l'ejanje i ladjenje, i kl"Ug se zatvara, Nlko npr, ne rnoze da pretliJostavi, al~ svi su LI strahu, k,alNe bi ppsledlce mogll,e da fj dU po zemliu od paljenja iraeke neffe 11 najnovjjiem sukobu,

P-renamell1e funkcija tipa i'Z. indusfrijsKe hale u prostore za s~anO'ir'anja- sado je korisoel) model, koji irna visestJiUke prednosti. Prvo, koriste se vee postojeci mater~jali, konstrukcija i infrastruktul"a.Stedi se Ij udska snaqa, a~i ne ~ novae, Jer zahvat nije jeftin. Sta.novanjezanteva dtrugacije uslove i niz pratecih radnji I ali uspeh ne izostaje

postoJe i drastlcnt primeri da su cit-avi 0I:Jjektil lzvedenl jz vee koriscenih materijala, skupljenil1po otpa.dima. Taltve ku6e su proizvod modnog, ekoloskog diktata ali ne mogu da izgledaju privlacno,

Urtio reciiklaza~ je prerna navedenern lZv{)'I"U, pojarn I(O~ Je rnedu prvirna upotrebio italijansl$i - [h~~ekta -ElaNikarlo de Karlo. Definlsan je kao proces u kojem se po stojeci i zapusteni gradevinski fond posle lntervenclla korlsti u svojoj prvobitnoj namenl, Dakle, ova ree fie prvoDltno ednoslla na proces koji mi nazivamo rekonstrukciiosn lll rellaBilitacijom. Arhitekta Z.. Gligorijevic razvila je prema tom prvobitnom konceptu svoju magistarsku tezu u kojoj deflnlse urbo reciklazu unutar konteksta urbane obnove, urbanistickog planlranja i zastite, al!i kao iskoriseenj'e najcesce u nove

Gllgan ev c L II lJr:.o redf 37$r. rna _ t I<~ ier - 8 "lgr, 1 998 g()sluJuc pre<Javanje odrzano 'I .. srneru U bana rekO!1Slrui<ci)Ol tokern zlmsk:og sernestra 200 2003

namene, Kao autor kojli S8 duzi niz godina bavi urbanistickcm praksom, razmatrala je takve priimere u Beogl"adu, koJi su zazlveli i odrzali se do danas. Pnrneri kao sto su tramvajski Depo IJ Bulevaru Kralja Areksandra pretvoren u trgovacki centar, g,eceran,a prenarneniena u pozorlste KPGT, Zapadna Pravoslavna erkva na Bs:jlonij,evoj pijacl u kojoj je ssdiste nasao BITEF tester, Ilagumii lspoo Kalemeg'dana prerasli u nocni klub "Anderqraund'", amam Kneza Milosa u kafe "Monument" - pokazuju kako se i novom namenom maze prvo ponovo vrednovati a pritorne zazlvef zapusten i propao prostor, sto se ne bi rnoglo prvobitnom funkcijom.

Rec,ikl1aza UI osnovnom smlslu oznacava jednokratno iii vtsekratno kodscenje otpadniih materijalal kao slrovlne u indus,tnijskom procesu.. U praksi za~adni~ zemalja, bez cozira na bezbrojns smernice z~ ocuvanie resursa i visestruko koriscen e isfih, ukupan uspelh jle man.ii negg stese ocekivalo., Kao i sa ekoloskirn principima SfDanienja otrovmh plirrova i smanjeni~m UKU!pnog zagrevanj(;lr, l:J pssl, a fa se nersdo pr;;znaje, ne dose.~o-ocekiv~nJp.

U'rbo r.ecrklaza pa, se esnosl na gradevine, prevashodno h:utustrJ}Jke, koje su krajem 19. veka izgubile svoju tlul1kciju i koje su sve do caamdesetlh godina pmslogl veka propadale u ukama i predgradima velikih gradova. Predgrada sa ubrze ostala centar a luke najveci pbtenetjral ~ vode, re e, me a-~ za gradOve zeljne prlrodih lefJ6t'a.

Teko se krenulo i u pionirski pokuss] oiiivijavanja lond9.nskllb-dokGYQj mracne konotacije i bezbrojih pcvrsina. P- sledrna Istraiivanja govare da je tek oslcednja mega izgradflja trgovackog centra na trgu Kabot Skver zazivela i trqovaeku funkcllu, nedeljINu kad je u pitanju reciklaZa, iii :r-ehabititad}a. T9k izgradnjom samoposluqe ali vrHunskey nivca:: ( "Wawtrose"). novog hotela najvise kategorije (Getiri godisnja dobal "Four seasons") i brojnih barova, restorana, salona za opustanje i pratece industrija kucne zabave donekls je ozivelc do tada dnevno aktivni,j,e a nocu pusto tzv, Pristanlsts Kanarinaca ("Canary Wharf').

Banke koje su uglavnom magle da placaju visoku najarnnlnu reciklirane izgradnje i bankovni sluzbell1ici koji

obnova grariovB u rtcxv orrt rnilenijumu

L.owengasse '& Kegelgasse Housing, Bec, Austrija, Hunderlwassef

•

su lrnali dosta novaca za tuksuzne starnbene jedinice ad vise stotina kvadrata sa bazenlma, seunarna iteretanarna - su osnov ciljne grupe jedlnog od prvih krupnih pokusaja rekonstukclie na nacin reciklirania postojeclh zapustenlh induslrijskih hala,

Vazno je naoomenuti de konaeni cil] svih ovih pokusaja nije sarno podizanje kvaliteta stanovania, vee i humanog aspskta ponovnog zaposfjavanja radruka koji su ostall bez posla usled izmestanja,';prljave" industrije ( u servlsu novlh zona) i naravno obezbedenje neophodne rnreze javnih servisa ILl tim zapustnim zonarna.

Zanimljiva su i becka dva prirnera, jsdan od strane kontroverznoqarhltekte Hlundertvasel'a, ko] je po profesiji slikar. On pretvara staru toplaou u rnesto za preradu otpada ko]e svojorn energijom glreje cak 40 000 stanova. 5

Pri tome Stovods, kako rnu je orlqlnalno prezime, redlzajnira toplanu u neprepoznatlivo - kombinacju sarenila i tursklh tu rbeta,stn ubrzo postaje jos [edan ad hit repera Beca, Treba spomsnuf da je ova] arhltekta nekada bio pojarn za samovoliju i los ukus, da bi danas bilo [asno da Je ova "look at me" arhitektura neprevaziden faktor privlacnosti za siroku publiku. Drugi primer je peetvaranie ce'Urii dzlnovska sllosa u centru Beca gae se cuvao gas u pravu starnbenu 'cetvrt za cak osam stotlna staneva, (arh, Prlks)

Kod nas se upravo razmatra prava prenarnena za dorcolsku marinu sa industrijskim halama, oorzanl su konkursl, ceka S9 investitor. Bilo bi dobro da sa uoei pocetka rekonstrukcqe preglledaju posledioe npr, obnove londonskih dokova i dosegnuti rezultatl posle jedne decenije ..

INa Adi Ciganliji je u toku u roo recikllaza dve zapustene hale za zimsko cuvanje carnaca u klub kuc:U! za glolf, uz prve beogradske gol'f tsrsnc,

Prema iskustvu, cini se da 11 ajveci porencllali za reelklazu Beoqrada leze duz pOlteza, Karado,rdeve ullce, @de vee postoje nebrojene industrijske hale i Ilucki o bjekH, ali zapustenl i davno van funkcje. Slicne potencijale je

r$IQ kao prethodl1c

.'

iskoristio Lisabon, pretvorivsi lucko pristaruste u centar zabave, nccnih barova, restorana i dzez klubova. Dak/e, ob« poiez« uz beogradske reke su fantastic.an pot:encijaf za urborecikta'zu.

Pre vesnodn 0, momma de p.reispitamo z,aStitu koja cesto koel aktivne process' rekonstrukclje. T-akozv:ana' prethodn.a zastita, zCJstita koja teka zakonske akte' testa le' zloupotrebljavana, a sa druge sirene onemogu6uje, zajedno sa vlasni6kim (nesredenim) odnosima prodaju i novo korfscenj.e. prenamenu. Vaspitavana kao zastitar (maglistarske studije, kraci rad u Zavodu za zastitu spomenika kulture lBeograda ,j na beogradsko] tvrdavi sa. arheclozima) srnatrarn da mogu, gledajucl to. sve sa vrernenske distance od 20ak .godina i paralelno se nadoqraduiuci u oblasti rekonstru kcije, da procen irn, subjektivno, da nova vremena traze mnogo brzi obrt zb iva nJa . Viseiz ekonornskih razloga ne mozerno da cekamo spore procene komisija. Vremena GU'vanja "status kvo" stanja su ize nas, U tom smfslu bio bi dobrodosao m/atJl ka,dat h,oji bi don-eo sveze ideje ,an uz neophodan oprez proistakao iz iskustava starijih kol,ega. Taj mlaai kadar zahfeva §kolovanje, kojeg u nasoj sr:edini jos neme na poslediplomskom nivou.

O'bnoll.a gradova u novO'n1 .milanijun1u

pojam i moguci izlaz Z8 ekanomsku 'uJe se krajem oeemaesetin.

0' g/obalizaciji se prilicno ohladio.

loj vropi izuzev ne,kolikO' zemalja aneta EVRO, a granice u zapadnoj tno brisu.

jenje da se gJo.baJizacijom unistavaju zemaU,B - karakleristika Evrope.

da je nasa z,emlja, p S 'fFpada

u novim politickim us Dvima' 0 a, ezna im, k,a'piiaJistickim odnosime. cijeg razmis/janja stanovnistva prema iekvom prilagodav. n 'u. Z8 nije jednostavna i poveza' a}e nomskim uslovime, kroz koje ne' b:anziciji, vee i vecine evropski6

.... evropski fakulteti

1. bo'lonjska konvencija .. uloga sko/ovanja

lPoznata je cinjenica da je jiedno od nasih najv,eciih blaqa znanje tj. cerazevanl Ijudi. Nazalost, struktura stanovnistva kod nas se lzrnenila oclaskorn desetine hiljada mladih strucnlaka u svat. Cak i danas, tri od ,6etiri zavrsena diplomca. odlaze u inostranstvo, od Ikojih se vecina nece vracati. Tako u novije vreme nasi fakultetl, inace po svirn proeenama lzuzetno kvalitetni" ponovo pronelaze svo] put priznavania na evropskom nivou,

J1edan od primera naseg uskladivanja sa Evropom je i

- -

prlstup Bolonjskoj konvenciii, cUi' se principi sada istrazulu, a

do 2010. godiine bi treoalo da budupotpuno prlhvacenl.

Konterencqa 0 reformi visokoq obrazovao]a odrzana je Ul Beogradu marta 2001., godine a u cilju IPriikljuoenja na.seg Unlverzlteta evropskirn tokovima. U poslsdnio] deceniji, koU:ko sma cdsustvovall, Evropa se usaqlasila na mnagliim nivoima pa i onim obrazovnirn. Studenti i profesori su sve mobilniji, fakultetski nivoi su usaglaseni, bodu]u se na uskladeni naein. Preporuk'a je ,da se fakulteti pre,dstav:e 11a' triistu ka'im bi bili sio samosialniji i nezavjsniji a samofinan.sirajuCi. o vaka v prist:up promenice ius/ave kso ; odnos snaga ns koje smo navikli.

Skupu su pnsustvovall nastavnicl i saradnici Univeziteta i lnstituta u Snbijli, prsdstavnlcl studenata, Ministarstva prosvete l predstsvnlci visokoskolskih insmucija iz IEvrope ..

Napustanjern tzv. "models HumboltoYog univerziteta" kao drzavnoq i naclonalnoq, usled procesa glloballi.zadje ii tehnoloskoq razvoja: un iverzitet ce motet! sam ae se lzdrzava. jer po/aka gubt funkciju neazot« duhovnog iivota nacije, utogu koju je preazeo od Crkve a koju istovrems',w prepusta Medijima.

Takode, Evropski unlverzltetl gube primal IIJ odnosu na arnericke, i sarno zajednlekom snagom mogu da se priblize cenama i prestizu koji imaju pojedlnl americikii fakulteti. Upravo novae privlaci najbolje evropske profesore da

predalu JU Arnerlci i ostavljaju "svoje" evropske fakultets bez prestlza, samlrn tlim Ibez dovollno zanimanja studenata i bez kapitala kojl prlvreda treba da u njih ulozi i naravno povratl,

,Znanje ]Ie, moc:kr~laticakoju SUI Jevrej itekako iskoristili napr,avivs,i UI iUlliverzitetskom centru U Haiti 11l0VU silikonsku dolinu za Evropu, na IJ18iS kao da ne deiuje na isti nacin, U situaciji kada nemaju ni [edan drugi izvor ni sirovine, oni SUI sve ulloziili IJ obrazovanje kadrova. SIi6an primer jei graddrzava Singapur koji danae prvenstveno zivi ad "prodaje mozgova i tehnol:ogije".

Tek uia'Skom fakuft,e'ta ne triiste steci ,c,e se ustovi za poboljsanje ekonomsk'e situacije Univerzite'ta i profesora. Zacarani krug 69 sa zatvoriti povecanjem ,efikasnastf s8mih profesora kaji 6& moct de ulazu u svo}e usavrsavanje znanja. Pnvremenoe; angai:ovanja protesora •. odnosno njihovo zauzimanje' mest:a rra tri.istu obrazovanj'a, doprlnela bi ve6em ulaganju I trudu da opstsnu.

Sporazum nazvan "l8olonjska dlekla ra cij a " kojii je na l1ajstarijem univerzitetu u Evropli potpisalo 29 zemalla IEvrope; a u koju Sf! i nasa zemlla uklljucuje do kr,aj!8 2010., donosl nlz novlna I.J organizaciji visokoq skolstva.

Moibililost studenata se odrazava u ujednacavanju prograrnaskolovan]a, poslediplcmskih i doktoeskih studija, Sko:lo,vanje traje tri ~ cetiri' 9,odine' a poslediplornske studije godinu do dve, kao uvod u doktorat, Bodovan]e, se uvodi 1I dlju Llsaglasavanja nastave, ceo proces studiranja iznosl 60 bodova po godini. Ovirne bi ae svakl student mogao lako prebaelvaf sa fakulteta jedne :a::eml:je, IJI druqu, Osim mobilnosti stucenata ocekuie 56 isto tako lako i brzo premestanie protesora ko] bi putovsl', menjalli rneridllane, iskustva i studente uGvrscujuci globalizaciju Evrope.

Jednom osnovan od drzave, kornparuie iii fondaeiie fakultet karakjertsu evropski usaqlasen proglram i njegovi profesorl. Odgovom.ost profesora je otlklivall1je istiil1,ei saopst,ava.lnije kako je onl vide i p:ravo da ne zastupaju one s~o s!ma.trajll laznim. Profesori imaju neprikosnoven zadatak da, lzabranl za svo~ humaniposaol, pt8'daju

... beogradskl ufliverzitel, 1 Sl97.

Beograd je sl/et p.rora$fJJ(J semja

plato ispred FilQ10.fskog fakuUeta

zgrada FJlozofsko,g fakutt6ta

prote.sln8 satnja·

rotografije /, Jemmie www-olpor.com

nezavisno ad bilo kakvih pridsaka. Zato je selekcija i napredovaoje profssora predmet posebne paznje, potvrden ad strane studenata koji postaju relevantan ali i surov pokazatelj uspssnosti."

Dna na sto mora da se obrati paznja je sigurno cinjenica da je Univerzitet oduvek bio ustanova u kojo] S9 obrazuju buduci strucnjaci, P'osiavljanje meneozere za Dekane fakulteta; kao sto se predlaze, sigumo ce popravW ekonomsku situaciju ali .bi moglo da odvrati ad susiinske funkcije Univerziteta a to je otxezovenje, koje ima vrhunski, humani karakter ; ne b! irebeto de se posmatra ssmo kao deo procese oonuae i potrainje.

2. UNESKO-va deklaracija 0 kuiturnim raz!icitostima

Nedavna ideja iii predlog Zavada za zastitu spomenika kulture Beoqrada da se, centra Ina gradska zona zastlti u celini kao bastlna ~ zvucl na prvl pogl~,ed brizna iii rornanticna, nostalqtcna ... all]e realno obavezujuca ideja za koju je bolje da ne postane izvrsna odluka.

Nairne, sestina ovog problema je ponesto dlrugacija.

Prerna UNESKO-voj deklaraciji 0 gr;aditeljskom nasledju (preporuci iz 19'76) se kaze da je " ... istorijski prcdeo nedeIjivi dec sv.akodnevnog okruzenia, da oznacava dokaz i snagu razlicitih kulturnlh, re~igijskih i socijalnih aktivnosti, a cuvanje graditeljlskog nasleda predstavljeno je njegovim uktapanlem u iiivot i savremeno drustvo kao osnovni pokretae prosto:rnog planiranja i uredenja zemljlsta."

tr tog razioga zastita svakidasnje (vemakularne) emitekture8 koja' poariev» opstanak postoje6eg stanja a ne dozvoijava iii pak ogranic.ava aktivne metode zastJ'te kso

"Evropskt Unlverzite\ 2010.? , Altamativna skadernska obrazovna mreza. Beograd 2001.

prema: ·UNESCO Urban Heritage Cities and Towns on tne World Heritage list" vamekulama arhilaktura: novlji izraz kojl je ked nas preveden kae svakidasnja arnltektura Oznacava uobicsjenu, skrornnu arhitakturu bez posabnih spornenlckm wednosti

sto su fnt,erpoJa,cija, a daptac.lja, nadogradnja, prenemene funkcije i drugo. osuduje te kuee ne tlno e d.urrd"anje. Ovde se, naravn0, postavlja pitanje va/jane va'lor!ZBcije postoje6eg stanja i kriterijuma za najstrozu zestitu - kaje ,bi treba/o usredsr:editi sarno ria izuzetno vreonu arhjte'Kturu, a.rhitekturu posebnosti, istorijskih vrednosti_

Posts II svetskoq rata, ad kako se u potrebljavaju planski, ked nas su ovi parametri siroki i obuhvataju veci broi objekata koji realno, u poredsniu sa istim iii slicnim. objektirna IU svetlli, ne bl bili zasticeni, Tako je veliki broj objekata, npr. u Beogradu.potpuno iii delimicno zasticen iii je sklopu ambije.rda,in,e' zastite. Zskonodsvstvo tsso usp or:a VB' organizovani p,roces rek'orJ'strukcije.

Neka oo velikih imena u oblasti zastime gl"aditeljskog: nasleda kod nas su arheolog Srejovic, Aleksandar Deroko, Slobodan Nenadovie, JOV811 Sekulio, arh, Sreta vucenovic,

h M'lk C .' k M dr' .' h N ;:t K· rt •.. , F·I" N··h

af .... 18 ~ ana .. e Ie, ar .. aua UOVIC OIG. JI' ova

znanja SILl polako prenosena na rnlade narastale, lako na zalost na posledlplornskom nlvou Ilia posto] smer koji bi strucnjak,e osposobljavao za ovu delikatnu oblast. Taka se ,6esto sudcvi donose ernpirijskl.

Na prostoru bivse Juqoslavijs veliki centar zazastitu graditeljskogl nasleoa vodili su decenijama braca Tomislav i Jerko Marasovic, arhltekte lz Splita.. Njihov posledlplomskl center u Splitu9 rukovoden je Italijan.skim iskustvom u zastiti i pod pokrovltelistvom je IKOMOS i ICeROMlo. Na njernu su predavali iii g8 pohadali i neki nasi strucnjacl.

U ovom trenuu«: bi bilo veoma potre'Dno da se kod nss ototm: Q.zbiljnaskola iii poslediplomski kurs na ovu temu. R.ekonstrukcija i zastita grac1it'e.ljskog nasle(fa je posso kojl je vise nego ik,ad a ktue len. 11

Ove poslediplornske studije zavrslla Je I autor eve knjige

ICOMOS - UNESKD-\l<l asocijacija za zaslilu graditeljskog nasteda ICCROM - lntemaclorrelm centar za konzervacuu - Rim

a) zastititi keo cetinu, ali kako?

Zlbog razlicitih pOQlleda na zastitu i rekonstrukciju, i danas je dec potleusica il skromne izgradnje sticajern ckolnosti, u sarnorn gradlskom jezgru grada, zasticen. !JI<o-, liko se u tamo desio susret nekih vaznih Ijudi lz perioda pine pola veks, periods koji se tstorllskl vise, ne vrednuja na isf nacin, zastita iz tog doba ce g8 i d!alje stititi. Dakle, stalna korektura mvoa zastit.e Ii uskladivanje sa navim uslovirna Je neopodna. U suprotnom, to predlstavlja poiqravanle sa ekonomijom i aktivnim :Zlivotom grada.

Primer regenerac.ije istoriJskog jezqra Zernuna, kojii je aktuelan, pokazuie razdor izmedu zastitarskih ideja- koje ponekad, u strahu oc razarania, stite i vise nego treba i urbanlsticko-ekonornskih koje cesto ne vode racuna 0 rtasledu,

Z8vodi za zastitu bi morali da imaju ,elasticniji pristup, da zaposljaveju mlade Ijude sa najnovijim saznanjima 0 zastiti, koja se prilicno promeniila u odnosu na ranlll period. Mla.di struenjaci lreba da putuju, da slusalu tuda iskustva, da prate najnovlla doga6anja iz struke ....

Prirnera radi, Rim sa svojih 3,65 crkava iz perioda od romanike do romantizma, zastitio [e kao spomenlks kulture samo [ednu trecinu, Dve trecine. dakle oko dye stotlne crkava potpalo je pod "aktlvnu zastltu" koja ulklljucuje prenarnenu funkciJe, adaptacllu i sllcno, Velilk broj crkava su danas stanovi, poslovni prostori, izlozbene galerije, prodavnice suverura.

V:elliki italiianski arhitekta Karlo Skarpa otisao je jos dalie: prvi [e poeeo da upotrsbljava savrernene rnaterijale pri obnovl, Njegova rekonstrukciia renesansnoq grada Urbina cellikom kao primarnim materijalom, primer je savrsenoq sklada u sukobu starog i novog.

Sam predmet urbane rekosntrukcije je upravo ambijent, dakleceo i storij ski dec, Sedamdesetih i osamdesetih godina, gradovi 5U u duhu pozitivne ekonomske situacije poceli da ambijentalno stlite 'citava podruqa, namcesce centralnih zona gradova., sto, danas gll,edajuci sa odstojanja, irna svo]e dobre i lose strane,

I!

IJNESKO, kao najvaznija asoeiiaciia kulture, ad 05amdesetih g'oci1ina na ovamo, stiti citave gradske ce:iilns, progl1asavajuci ih graclovima, .. spomemcirna [pod zastitorn UNESKA. Ti gradovi, posle obirnnih provera, ocena i komparacija moraju da predsmavljaju posabno zarrirnfjve celine, bilo zbog svojih kulturnih, prirodnih iii nekih dl"Ugih karakteristika.

eiij ove .zast/te 1e zastita oeline, ne semo lizicki_h eJemenata veci ijucJskih potreba ; obicaja. Povezivanje sa~ vremenog iivoie sa prosloscu~ na cemu se toliko insist/fa}e najtezi deo ovog cilja. Ipak iskustvo govor:; da se regeneracija dooro Izvocli bas savremenlm, aktivnim metocfama zasfife u koje'se ubroJaju inlerpolacija i rekonstrukcija.

Zastitu cel:e loentralne zone Beograda - keo cetine hi trebalo proveriti - uptev» zbog cesto nepotre'bno as/fOg srsva z8'stitara i redo upolreb,e' aktivnih metoda. Promenjena slika grada u kojernzivimo upozorava nss da procenu 0 zastiti bieemo p'8z.ljivo. Zastit:a celine, Glnl ml se, na nasem primeru onemogu6Jla bl akt;voe metode koje obe6a'vaju iivot.

"'Sienna

... Verona

.. Rim

U Nemackoj Lubek palate i parkovi Potsdsma i Berllna GosJar, Bamberg, crkva, zarnak i stari grad Kedl'inbu'fga i Vajmar. U Gr.ckoj srednj0vek"ovni dec Rodosa, ostrvo Patmos; UI GvatemaU Gvatemala u Vatikanu Vatikanski glcad kao celina, u Madjarskoj Budlrnpesta - obale Dunava i Budlrn u lranu lsfahan.U ItaUji stari Rim" Firenca, Venecija sa svojm agunama, San Gjiminiano, Vile Paladlla u Venetu, NapulJ, Siena. Ferara ~ renesansni grad" FIe-rica, Katedrala i trg u odeni, Db-ala Amalfitana, istocijsko jazgml' Urbina, Verona, Asizi-bazilika. U Japanu Kjoto, Nara i Gokaja"ma. U laraelu Jerusalim sa svojtm ziainama. U laNiji - Riga, u libanu Biblos, u lUlks'enburgu stare jezqro prestonice, IMali - Tombuktu i Djene, na Malti la Valets.

U Meksiku cark je pevetstarih gradova zasticeno, l'l'Jlediu ostalim MeksikEYSlii ~oC1milko; u Mro~u - medina LI Fesu, medina u Marakesu, Melimee, Titavin i Ben Hadtl. Nepall_ - ,citava ~o ina Katrnandua,

U Peruu - K sko.Lima i AreKipar. U P,oijskoj ~ Krakov Vars'avB, Zamost j rarun, U Portug"alu' Ang1'8 " Evora, Sint a i Porto,. U Rusiji - K~emlj i Crveni trg, San Petersbu 9, NovgQTod I Kazan .

Spanija osedu]e najvise zas,ticenih gradova: Kordoba, Granada, Segovi'a sa akvaduktom, Santijago de 'Kompostelal "Avila, DVle' 0', Toledo, Kaksr8s, Salarnanka, Merca, Kueni(a,San Kr::istabal i Ib,~a ali njaJle prirodrfe karakteristike pejzaza.. U Sir. ankr - sveti grad 8ndi, U Svajcarskoj sarno grad Berr U TUlrskoJ ~e£gm lstartbula. i Safranbolu. U Velfl{oj Britaniji sarno grad Bat, i je£gro Edinburga.

S razlogom su [lave-denl svi zas ieeni graJdovj vaznijih drzava na svetu da bi mogli da se iz uku zakliuccl, U eitavoj Britaniji zastlcen je samo grad Bat, kao"jedilltstvena celina specificne izgradnje i Edinburg, jedan ad najlepsit:l QFadova u Evropi. Jerusalirn i Rim stite se sa svim svojlrn isrorijskim i reli'gijskim znaceniem, U Parizu je zasticena samo obala, U Budimpesti sarno gornji grad Budiml' Sf U ItaJijl mali gradollJi remek dela urbanlzrna i arhitekture. U tifevno{ Grckoj same

se pornmju dva lokaliiteta, U Klni, jednoJ ad najstarijih civmzacija sarno dva su pod zastitom. Gde [e london, 'gde' . B ,w M· d id?

Je ec, a,. n '

Zakljucicu de je ze zastltu gradskog jezgra u celin; potrebno;

1. vmunske kultum,B', arhitektonska i urbanisticka vtednos: zs celo podrutjel'

2, istorijska vrednost, vrednost sterost! zs ce,lo podrucje,

3', vrednost! posebnosti, izuzetnosti ,za celo podrucje.

Sarno gradovi kojl poseduju nav;edene karakteristike, vied! stititi u celini .. ,sto podrazumeva najstroiu z8stitu po,st:ojeceg .stanja~ ma'/u iii ,niica'kvu intervencij'u -u pose,bnim slucajevima, pod/oinu na}ostrijim kriterijua mima.

Sloiicemo se ,da }e zastita g,ra'da u c,alini, kao 5 to' }e UNES,KO-va" udv,oseklima'c"Jte de je m,oiemo preporucW same za vrhunska' ostvarenja ci'vilizacije, arh,;tekture, urbsntzme. U suprotnom, rigidna zastita iZ8ziva samo prepre'ku ka aktivnim promeneme u dlju revita/izacije'.

obnova gradova u novom milenijutnu

.....Krakov

"'VarSava

....Prag

c) princio! deklaracije

laka Ujedinjene naciie sve vise qube tstinsku izvrsnu vlast u svetu I a zove ! h se za pomoc tek kad su odluk.e vee donesene; UNESIKO kao kultumi ogranak UN~a i dalje poseduje odredenu moe, posebno za zernlle u tranzici~i i zemlle treceq sveta, Dsklaraclla koja Ie nedavno dons'ta 0 kuJtumim razlicitostimal upravo i apeluje ne navopridruzene zemlj'9 i daleke zemije tre6eg svera,

Ova deklaracija pociva na svirna dobra poznatlrn principirna ljudskih i politickih prava, s time de upotpunjuje ova prava pravima na razncltu vrstu kulture, i jO's vi;se potvrduje vaznost edlJka,ci,~'e 0 hurnanosti, pravdi, slobodi j rnlru, Vise se ne 8mi sarno arhltektura iii kulturne vrednosti, Ova deklaraejja prevazilazi nepokretne vrednostii i pl\f~/azi nC:1 pokr;etne, kao sto su :sJ,aboaa ideja i slikollnih ,prikaztJ, duhovna, materijai/na, intelektua,lna J em,ocion'a/na karakter.istik,Q' drusrva iii socijs/nib grup8; iivotni' stlt, sistemvredno.s:ti, tradi'cija' i verova nja.. D,e,klaradja ucvrscuje nas stav da maksimalno podriavamo i negu~ jema lokalne vrednosti, k,ao i ria pazimo ria u motu ,globalizaclJe i iurbe ne zaborallimo ,a/ako na tradiciju I datie nam vrer/nosti ..

Toleranclla, dijalog, zajednlstvo, rnedusobno poveren]e predstavljaju gal".anciju za rnedunarodni mir j' siqumost, Ovu terrninolopiju prepoznajemo iz cestih smernica razlicitih nevtadinlh organizacija i stranlh asocf a cij a , ogranaka UN~ai koje rade na potvrdlvaniu demosratiie, S obzirom da nijedna odgornjih reci nlije u sustini Ijudskog karaktera, blce potreban prlliean vrernenskl rok da eve smernice oostanu i opstenu u psihologi]i i nasem ponasanlu,

Svedod smo da i u svetu, posebno u Americi, uglavl10m su rnanjine, etnicke, smarr, zane j rnladi zaqcvornlcl kulturnih razlicitosti itoleranciie. I dalje, da ne bisrno blll u zabludi, C8lrUj'8 imperij.alizam rnocnih.

I rekonstrukcija gra C!O va, ponavljam, je na neki nacin profitabiJna obies; pa da fie bi bilo ztouootreo» treoe sietemski da se resava, mudro i oraenaovero.

3. tmerekciie grada, drzave i oonetor«

U lE:vmpi vlada lnterakcqa iii prozlmao]e razllcltlh faktora kada je u pitanju odgovomost oko pokretanja procesa rekonstrukeije i rehabilitacije.

Najcesce je prvi pokretac sam gradl odnosno gradska sku piti 111 3. Spedjalizovane kuce vezane za urbanlzam, instwmenti grads, kao 8tO su Gradskli zavod za urbanizarn iii Fond za qradsko glradevinslko zernliiste odreduju i savetuju, predlazu smernice i redosled poteza.

P restor treba posrnatratl fl sks i bi Ino. U sitnjen 0 poi manls grada, na nacln "kuca po kuca", vise S8 ne upotrebljava. Potezi na celim blokovima iii delovima gr,ada ornoqucice jiasniji pristup, ujednacenfje sagledavanje celine.

Pogledajmo 11I0vi Ganeralni urbanisticki plan. Veoma dobar prtmer je marina na Dorcolu koja lstovremeno obraduje i nekoliko blokova u okruzenju. Dakle, sagledava csiinu. Gini mi se da je nssto manje uspesna obrada Kosanci6evog venca, Sporna lokacila koja je trpela pola veka deva.stacije obradena je usko, tratirajuci same sam trg, bez obracania na siri konktekst - savsku padinu i potencilal vode, Faktor mer'e u razmatraniu je ovde bitan, Ponekad se, opel, sa druge strane u megalomanskim projektlma kakav je bio savski arnfiteatar krij1u druqe neqatlvnosti: presiroko obradena tema, skupa za investitore, preobetezena politickim odlukama,

Da bi lnvesntort bili zainteresovani za gradski prostor, ani ocekuju pouzdana smernice da ce dati prostor zazlveti. Gledajuci u manjoj razrneri, trgovci tesko mogu da procene koji ce trgovacki centar zazlveti. Banjica i Piramida, dye lokacje koje nlsu prevlse obecavale, pokazale su se Ui praksi kao veorna uspesni trglovacki oentri. Nasuprot, staklenac na Trlgu republike je propao, iz niza razloga nije ispunlo vellka oceklvao]a.

Strane investitore, koji dolaze da uloze novae i traza Ilokacije za svo] biznis, ne ceka lak posao. Pre sveqa, kao i u svim zemljama u tranzidji, jos nliije ureden dlrektan ,put kako se to sve obavlia. lnstrurnenf grada, Zavodi ~I Fond

za zemljists nude pripremljene lokacije, ali su one cesto opterecene nesredenim vlasnlckim odnosirna, pri cernu su cene za razficite dadzbiae ponekad vece i ad samog tere-

na.

Sistern vrednosf i odgovomosti nije jos do kra]a postavlien. Stanovnistvo trguJe placevima i kucarna baz adekvatnoq nadzora .

Nije lako naci ni strtJcnja,lke~ eksperte koji ce na veorna odgovoran, etican naeln obavlJati sprovodenje tako velil<ih odluka. Novae za nekretnine, u najsirem srnislu, je uvek u veliikim iznosirna i predstavlja svojevrstan lzazov, Mladu drzavu kao nasa, gde se poli'ticka odgovornost tek trasira, gde Ijudi otako menjaju po:liticka ubedenja (r;Joliticka reeiklaza), tek ocekuje neophodan period uskladivanja vremena da bi !Judi stasall etlckj i profeslonalno,

Zbog svega navedenogt koordinacija vise vaznih faldore u procesu rege'neracije grade je neop'hodn,a. Keo sto se vidi ne stud,!; s/uceja Barse/one u ovoj knjizi~ neraskidiva sprega Grada, Drisve idonatora (iii investitora) je smemioe i za nes, u vidu mesovite agencije za rekonstrukciju i revita/izaciju koja radi po nalogu grada i driave~ali sa [asne deflnlsanirn profltnlrn orllemlrom.

SlucaJ oko nadlleznostli nad auto putern kroz Beograd pojasniava nasu problematiku. Grad je konaeno doblo ingerenciju od Drzave, kojo] je .inace prlpadao prosier S obzirom da ie auto put ad driavnOQI znacaja. Dok se to raspravljalo, prostor uz autoput je vee preizgraden divljom izgradnjom. F>ri tome, auto put vise neee imati isti znace], jer ce cbllaznlca, po p,l!anu iii novom trasom, 'U sir-em okruzenlu. Ovde sa sada pojavljuje nedoumica oko projektovane narnene - soping centri, trqovina, predstavnistva sa skladistima iii ... ? Posebno je zanimljivo da nam strama smemtce govore de su upravo zapustenl delovl uz eutoou: stare' tracnice vozova m tta,'mvaja aooro mesio za unapretJenje parkova j zefenih poIIrsina, koji ,6e morali da se proje.ktuju u dovoljnoj kolicini ne bi Ii 5e pribJiiili idea/nom 9'Vropskom gradu.

Prvi korak p:ri pronalaeeniu sponzora ilii lnvestltera ~ j'e pnljek,at'. SigLlrno da je odluka 0 novorn Generalnom urbanlstickom planu bila veoma dobra, ali to j,e [edna velika stepenica,

SIede6a se odnosi ne projekat globalne urbane obnove. Oor6olska' marina sa sirim okruze'njem, Ada Cig,anlijB, R,atno ostrvo, deo preko puts Dtmeve, Savski amfiteat:ar sa Kar.aaoraevom ulicom, prioba~:a kao celina, K,6sancj,15e'v venae zajedno sa siJaskom na reku, S/avija sa sirim okrui,enjem - sves.u fo,temel koje se nameclI" k,oje treba' pr@ispitatif p,roceniti i uraditi k:ao globalni projekat (J,bnave, po,nuditi i zaokru.ziti fina,nsijsku k,onstrukdju pnema predvjrjen'oj studyi ispla':tivosti.

Tek tada ce se' donatori, odnosno rnoquci investiitori lakse od'llI,citi na ulaganje. CVl'ste garancije Dri,ave i Grada i zaj'ednicko delovanje, koje je stalno pod kontmlom i nadz.orom § [edlna su moquenost da 5e ostvare velika dela na "popravcl grada.·'

obnOva gradova tr rrowarn rrnternjurrn»

Da Ii se Neter dvoumio da projektuje svoju pirsmidu sa',mo slog8 sto je znso, a ,on je -ta torso znati, da ce gradeci zaupokojenu ku~ "ednom covesu, hiljade njih pomreti bez groba kao pustinjski psi? Da Ii js u Gurnahu taka postupaQ ,arhitekta Teb« - Bakan Khons?

.....

A Voban, je Ii unapred brojao mrtve ne svojim bastionim',a'?

Zar je graditelj suncene piramide u Teotihuacanu

oausteo da je podigne . " sto ce se izmeeu ~iegovih co.mpatHsa c'upati iive s ; a' za hrenu HuitzilopoclJ'tUju? .. JJ Borlsla v P,ekic

1. sagJedavanje najcesci.h problema, clljev;1 ocekivani rezultati

Polltlka urbane rekonstrukcl]e sadrzi, odrnah po pokretan[u, znacsjan bro] problema :koje je v,azno, s,j· stema.tizovati i odrediti sa premaniima, Cini sa da u nesem pfaniranju poteze ponekad nedostaje sistemsko razmlsljanje.

Smeirem ria}e ,118 pooetku vaino suociti se ee osnovnim problemima ijasnije se odrediti prema njima. Napraviti - -le.:i,-"" - mente vazno vazno I na,Ivainjie. Sagfedat'·

se ~I\ClJU CoO.)". . e r ". 'J .".'1 ."" 1 J

proceniti.

Kfenirt1:o od terminologije. Terminolog,ija pri zastiti ,j obnovi kod nas js jas l:Jvek previse neodred'ena. To su mazda i zaostacl p'l"dslih vremana, ali uporedujuci nasu i stranu literaturu koje, sa bave lstom ternorn, grcadovima, videcemo da je nova Ii.teratu~a 11 svetu i {Josebrw Americi atra/divna, svelai jednostavfN3'. O,gr:oman bro] knj iga navodi na konkurenciju, a lz nje proizilazi bitka sa vremenom odnosno aktuelnost. Vreme i brzina kojo!)1 iivimo namecu v,ec!1 jednostavnost. Cak je i aktuslna knJizevnost oazirana na ,simbolizmu :j [ednostavnosti, N!.aravno da pojednostavljenje problema rnoze da dovede do ~ovrslJosti iii nedovoljne te~eljitosti, ali presto, problematika oleo gradova je dovedena do banslne p'rakticnosti resavanja problema.

Nedovoljna jasnoca pri utll.raivanju smemic« U urbanistic.kom planiranju moie de dovede do zloupbtrebe, odnosno do' shvatanja tih smemica na razliOlt naCin. Vee je provereno da }e najlakse vizuelno pokazati lose i donte primere, odnosno ana stD moie da se radi j ono sto je z,abranjeno,. Ovo je ne lep nacin reseno jj n.oVO'ffl Genera/nom e'anu esteiime.

Prj izradi novit: regulacionih plane va, noa primer, veoma je bit no da se u smemicama ne pojavljuju reeenice koje omogucuju razliclto tumacenje. Na pri mer me "lJkrovljavanje" I koja se srecom povlaci iz upotrebe, zloupotrabfjavana je posledrjje d'ecenije. Panekad se desavalo da S8 1I tornkrow

kQji se ur:banistieki upisuje kao potkrovlje, ugraduju cak trl i vise etaza,

Jedna od \Ilqi.ni;h i cestih aspekata problematike su socioloski problemi. Ustvari, S obzirom da se mi ovirn postern bavimo IW cilj!u koji je plernenlt i human, a to je ozivljavanje zapustenlh detova gradova - smeste] stsncvnxa se postavlja kao vazna nepoznanica, Na poeetku knj'ige celo poglavlje je..posvecello sociotoqij upravo u zelji da se nade formula kola bl i.ztlegl!a geroizaciju. Stvaranje nov.ihgeta, nairne', pos/edica je poboljsane sNke obnovJjenifi df1/ova grada. Stan stanovnici, siromasni, nemocni, sisri, ani mfadi i bez pas'a i slicno - mogu jedino da pristahu na preseljfJnje u neki nevi .geto. Ovo kod ne« nije arasti,Gl1o, jer ststi zakoni stile vlasnike i f1ejamnJke ali uskoro ce J']konamska fspJativost nateratigrad I drtavu da p.romeni zakol1odavst'IAo ne bi Ii 56 obnova gradova lakse resavala. U tom sfb6ajlJ, viasnici ruiniranih' objekata 6e,. u viiiem tmereeu; morati Cia prihvate jednu od tri ponudena mesta za preseljenje. Svako otez'anie~ kakvo je ssde slucaj! onemogu6aeva taj Itazan korak unapr:ed ze je,dan grad.

Fil1ansiranje globalne urbane rekonstrukcije~ .pa j one manjeg formata je pasebna problema.tika. Do« se n . say/ada komp.le.tna finansijska konsirukcija, nije mudeo ulaziti u zahvate. Svetioc! smo mnagih z,apocetlh gradflista u Beagradu, /raja su stala u grubim mclov/ma I nikad n;su do'V,tSena .. KQmoi:nacija vise investiiora, grada'. driave i prillatnika pokazala je dSJ sede najbQlje rezuftate. PriVatnioi sa ve1ikim kapitalom U ovom ppslu vide profit, a gr:ad i driav,a: su u procee» keo ffnansij_ska podr.skaall istovremen« i kontrola i p.rnvera orga'nizacfji!j posla.

Sve n avedeno su prateci, ,c)8st.i problem i rekonstrukcje, pod pretpostavkorn da je oliganiz8cija i meto{:ielogija koja se upotrebllava basprekorna, da je vode za to skol:ovani strucnj'aci, sa iskustvorn ali i rnladenacklrn zarorn, Aka ova Zyuci previse zahtevno, praksa pekazuje da su to realna oceKlvanja da bismo do:bil i debar rezultat,

Clljev'" $U ,."avela sam, humani, 1I111ala sam poseban razlog da na p0:c1etku -~nJige' obj,asnim da [e arhitektura

rnuzej Guggenheim, BBaaa. Spallija, Frenk Ghery' ....

u procesu rekonstrukcije na neki n,acin u drugom planu, sredstvo za postizanje eilja. Ukol'iko je znace] muzeja Gugenhajm u Billbao-u takav da uspe da od j,ednog pokrajinskog grada "podiqne" ne sarno tu zapustenu cetvrt u I<ojoj se nalazi, vee i ceo grad koj dobija novu fizionomiju, to je pokretaekl uspeh rekonstrukcje, Takav, vellkl i zna- 6ajan, arhitektonski neobican objekat Jakog pecata bio je inidj.ativan za dalju rekonstrukcju. Finansi,je :i donacijs' su pocele da pristizu sve vise, a investitori au .shvatili da mesto paned muzeja nesto znael - profit Ocekivani rezultati bi izostali bez ova.kve ,Iantane reakcije, koja ad zapuslenog grada stvara preko jedne ku6e prepoznatljiv simbol. U tom smislu arhitektura predstavlja sreostvo humanog cilja.

Sllican slucaj je izgradnja nove Opere u P'arizu, u do tada zapusteno] cetvrti "13 astl [a", Na. naki nacin "vestacki" podignut nlvo i ulazak finansijskih sredstava imao je za postedicu nazalost, n,eizbe,znu getoizaciju stanovnistva. Kornpletna struktura stanovnistva se izmenila: prillv lmucnlh pornodara je bio neminovan.

Berlinski primer rekonstrukcije, posle pada velikog zida,j'8 takcde fsnornen. Konoentraci'ja sjajnih arhitekata napravila je zejedno veliku simfoniju - cita,v novi grad. Ovo je moglo da se desi sarnosa svetskim, evropskim upllvorn ogromnih sredstava I sto je obezbed ilo naibollu rnetodoloqqu, velike konkurse sa izborom najlboljih uz vlsoke naqrade, saniranje socoloskth problema itd.

Ocekivani rezultati SU" dakle, veliki - sjajni nov; gra do vi; u koje,ie ugradena najkv:alitetnija ; najlepsa stara arhitektura, i to' ne na'ci:n da se ne obezvredi ali da i ona akt;vno iiv! u sklo'pu celina.

Mozda zvuci baikovito, ali sa pravim potoztma, ugledanjem na dobre ali i saqledavanlem losih primera - moze da se stvori okvirza eflkasno delovanje.

Ocekuje S6 psiholoska identifikacija prerna rnodelu, postovanje i emocionalna vezanost za kulturne, dobre primere, kako nas u6e sociolozi i psiholozi." Stalna nadgradnja, obrazovanje, rad na boljim postupcima nas ocekuje.

Rot, dr Nikoh~'"Osnovl SOGijf.lIlle pSihologije • Zavod za udzbenike, Beograd 1980.

2. peket usluga na triistu

To je bio pocetak, Kasnije, us,llugle citavogl procesa urbane relkons'trukcije dostupne SILl na trzlistlJl i postale su roba. Moraine nedournice koje godinama mute artrltekte gradit,elje u vezi investmtora, kao sto kaze Pekic, ostaju na dusi onlm nairaflniranillm, koji SIU verovatno bez posla, Kapitalist'icki odnosi imaju za pos!ledicu bitku za trZiste.

Proces je rasclan,jen" [asno odre,den i posle razllcitiih priimena u gradovima EvrolPe i ,A.merike prakfleno spreman za upotrsbu. Naravno, 5 obzirom da je ponekad skuplji i od nove gradnje, kao i da je vezan za pravnu prcceduru i preqovore sa vlasrucfma iii korlsnleuna zahtsva strpljenje i duqorocnost.

Citava plejada strucniaka za urbanu obnovu glradova nude' pomoc svojih asocijacija iii blroa l to u vidu svih delova slo.zenog proeesa,

"Know how') (znati ka.ko) je s/:ede6i: uklju.r5enje i organizovanje Interdisc~plinarno,g tlma, koji vodi jedan koordfnator, a njega kontrolis,u jos dve osobe, nezsvisne I c'@sto profesori faku/teta. Tecno sa zna Kosta redl .i kakvi su mu rokovi. Ukoliko se kasni u nekoj tezi, ceo postupak se ueooreve, poa je koordinacija veoma bitna'. Pravnici, koj; sr:e'duju pravne' oarose, vla'Snisiv8 terena i zgrada, pokrecU' se plVi" odmsn po oaluc! 0 r:ekonstmkfiiji, Pre njih, urbanist; su doneli zakljuc:ke .0 lokac,iji~ uvaiili po.tencijaJe i negativnosti. Ekonomisti su vec ur.adili ekonomsku studiju isplativosti. Bez fizibiliti studije' se ne ulazi u proces. Zastitari su pitani ze a'nalizu j v8'/orizaciju postojece'g' stanja' - ze eventu,alne objekte sa spomenltkim karakt,erlstikama,. Tek fada se ukljucuju arhi,tekti. Najcesce, ,8'socijacije' arhiiekata orgtmizuju pozivni konkurs iii javni arhitektonskourb'fmisti6ki konkurs. Obicno S8 pla'rJira tierem jedan urb'anis.tidki reper - objekat u arhitektonskoj celini' (1<ao 'Vee pominja.ni Gugenhajm muzej), jake autorske arhite,kture, oko kojeg se okupljaju i projektuju i osta/e zgrade razliciUh nsmens: Mesovite ~lJnkcije' su osnov dobre rekonstru.kcije.

obnova gradovEi u novom milenij'urnu

.. KUfSaa', San Sebastian, SpsrJija, RafaeJ Monea

.. nova opera U ,Pan\zu Bastilla, Francuska, Carlos Ott

Stanovanje bez trgovine iii same pos/ovanje bez stanovanja je unapred osudeno ne oropes:

Finansijski ,eksperti osigut:ali su finansijsku podrslw.

Oae najces6e ooiez! sa visokog p'O'/oiaja (Grad, Drie va) , keo u slucaju Berlina, Premijer, keo siuce] Megi Tecer; Predsednik (Fransoa Miteran). Jos jedna izuzetno vazna cinjenica: ov.aj pieces mora da dobij'e j'aku marketinsku podrsku. Uteze« u svesr svin g,radana da se nesto vazno dog.ada bice dobrodoseo. Slu'c,aj pomoci Klinici za decu u Tirsovoi pokazao je koliko je bitna rakva masovna podrska medija.

a) pregovaranje

Praces usluga zapocin]e preg'ovar,anj'em u ime lnvesmora a S,B vlasnicima iii organizacijama kole poseduju zgrade koje se rekonstruisu. Kalko je ,c,esmo ree u citavim dekivima, desava se dla su vtasnlstva zgrad.a pomesana; prlvatnicl, korlsnlcl, grad, drfava iii ponekad crkva Ubediti korisnike a posebno vlasnike da se privremeno isele iz svojilh kuca a zbog visih ci~ljeva urbane, obnove, veorna je tasko. U Evropi [e cest slucai da vlasnici poseduju citave zgrade za izdavanje, i tada je si~uacija [asnfja. Nalazi se privremeni smestaj korisnictm« (koji mesecno pJacaju stan)' a vlasniku se nude pogodnosti, koje variraju od slucaja do s/ucaja.

Ukoliko je dec koji se rekonstruise L1 ruiniranom stanju, a to je najcesce i slucaj. vlasnicl SlU to vise skloni bilo kakvo] pornocl ne bi ll zlvell bolllm standardorn neqo do tada,

Porest svesti stanovnistva jedan je ad bitnih zadataka urbane obnove. Urlruiivanje' stanOltf'J'istva pogrup'ama u ielji da porade na sopstvenom nacinu stanovanja i iivljenja, sve je cesel sJucaj. Takozvani uvid javnosti takmi:e je jedan ad necine da se gradani upoznaju sa .s.korim promenama u ce'tvrti u kojoj stanuju i uGvrste svoju ufogu u procesu obnove.

b) fizibiliti studij'a (studija ispJativosti)

Sledeci korak je fizibilitli s,tudija. Projekat ekonomske opravdanosf izvodeekonomisti i on predstavlia dec ponude'llog paketa, Nije'dan investitor niece ulaziti U ovakav projakat ukollko nema sliku 0 dobraj tnvesticiji, koja ce u dogledno vreme vratif i povecati ulozeni kapital.

S obzirom da sa fina'nSije uvek znacajnej retko kada postoji semo ieaen kwestiio: Uz Gradsku skupstinu, koja je obicno i:ni:cijator posta i koja u{;estvuje u vecem delu ulaganja', najces,ce 20 - 30%, sled,sCi dec ulaganja se odnosi ne mocne ,a'Socijacije, nekad banke, privatnike iIi driavu. Takoae', u zemljama u tranziciji, cesto Sa" vee-im de/om tJcesfvuju nevladine i neprofitne organiz8cije koje poseduju fondove za ovakav vid ulaganja

U mojoj knjizi "Urbana rekons.trukcija" znacajan dec je posvecen finansijskom okviru. Ukoliko ne uce'stvuje vise' laktora U investiciji, nego ssmo drz,a'va iti grad, ton do-vi za rekonstrukc.iju se cesto pronsteze preliv.anjem iz }ednog fonda u drug;. Veei dec ide iz poreze, koji je kod nas svojevremeno ne gradskom nivou bio 3 %, iz kojih se finansirala i rekonstrukcija. Danas' SU' po.rezi mnogo visi a nasoj zemlji i pre(posta'Vljam da bi moguc2J', novosmisljen,a Age,ncija ZB' obaovu (mesovi;ta u saradnji sa gradom j'd'riav,om • 0 ce,mu 6e ]05, bitl reci) trebata da otvorl posean« tonaov« u te svme.

Studija isplativosti' treba da dokaie da ce se uioieoo vratiti i u kojem roeu. Veoma je dobra i da se omoguci iz'V. semooaritv) ka'rak;t:e'f novoizgradjenog i obnovljenog - znacl da se .ti objekti mogu samoizdrzavati, bez oslanjanja na sponzore, Ministarstva i stief/o. OVA S9 pre svega odnosi n,a muz,eje, j ustenove kulturnog znataja, koje su obicno na teretu drzav,e. Uvodenje prodajeadekvatnih proizvoda, npr. suvemre, stika; slU5no uz muzeiske orostot» pokazalo je do sada oobre rezultate., Poseono su daleko .u takvDj organizaciji napredovaJe turisticke zemlje kao Spanija i Ualija.

__ ~ .. rib no va grsdOVEJ u novom mJlenijurnu_

Postoje bizarnl prirneri da se cak i crkve lzdrzavsju od takse koju turisti moraju da ubace na obelezena rnesta ne bi Ii irn se upalilo svetlo da vide enterljer. U Jerusalirnu je unovceno hodlanje turista po zldlnama, London je poznat po izuzetno visoko] cenl ulaznica za sva sadrzaje kunure, itd.

Poseban primer je obnova Britanskoq muzeja u Londonu. Norm.an Foster, autor, predvideo je skupe materijale u to] rneri da cak i uz donaciju engleske kraljice nije bllo dovoljno sredstava. Ni fizibilltl studij'2 nilje pomogla. lMesecima se cekao posledoji donator, koji je do kraja. ostao anoniman. Njegova sredstva omoguCila su da se projekat izvede. Svi su billi zapan'eni kad je posla sveqa iz staklenog krova neprestano klsllo, ali to jls praksa arhitekture. Te,11k ce sanaclia staklene konstukcije, sa bezbroj razlicitih rumbaidnih delova, doneti ccekivani srecan kraj.

c) projekat rekonstrukcije

IProjekat je naivazni] deo paketa i on sadrf analitickl i projektantskl deo,

Anali1:icki deo, odnosno analiza postojeceq stanja, kola se vrsi po vazecirn pravilirna, lako je dostupna jer je danas, u Evrcpi, vecina gradskih sluzbi umrezena, Ova] proces je ked nas tek zapoceo. Za sada predniace grad Sombor i Banja Luka. Sistematizacija je ureaene na nacin da svaka kuce u gradu ime svoj kerton. Na njemu, osim oznake lokacije postoji pod:a'tak 10 lehnicklOm stanju objekta, njeg'Ovoj kultumlQj vrednosti kao j pr:edvlaenom budu6em steoiu. Nerevno ae je unosenje' svih ()vih podataka mukotrpen posse, ali kad se je dn om uradi, "li{;na karla" objekla ie dostupn.a' svim gradsklm siutbama.

U Italiji ovaj postupak se Igodinama sistematizovao.

Dizajnirani liistovi sadrze sve sto je potrebno za pojedinu kucu. Takvi primeri magli bi da nam budu uzor,

Kod nas, osim sto tek pociniemo da radimo na ova] nacin, postoji JOE niz problema, Prvo, prisustvo "'divlje qradnje", i cesta neazurnost karats, cijli autori nemaju

moqucnosti da prate brzi tok promena. Te« po donosenju novih zskonskih regu/ativ.a koje ce morsti da se posluju, iii dok samozvani graditelji fie bud'u u obever! tis sem! sruse svoj bespravno podignut objekat i dnevno placaju kazne za ne'izvrsenje, necemo mod de sagl,ed'amo grad kroz prizmu regulative. Analiza po,stoje,ceg stania kod nas je izvrsena za .spome.nlcki zasti6ene objekte'. ne kojima se, ipak, previse cesto de5avaju promene. Zevodi za zasti.tu spomenika kunure su nemocnt de se bore sa stihijom.

Ztoupotreb,a poJ:ozaja je 105 jedan ad mogucih problema. Sve dok su strucni lju,di u lancu finansijsk; omalova.zeni, ne postojl mogu6nost da se ana iskoreni. Ni nepredne drisve nisu postedene ave pojave,

Sam projekat lntervenciie UI prostoru, dakle novopre[ektovano sta.nje, zarnasan [e posao k.oji zanteva dobra obucenu ekipu I'judi. Osim arhitskata, planera i urbanista, zastitara, doom [e da ucestvllju i ekonomisti i sociolozi.

Prvi dec elaborata, koji sa najcescs izvodi u 1 :500, je situacioni plan, Na njemu je [asno, bojom iii srafurorn, izdvojeno postojaca ad novoprojektovanog st.anja ukollko sa radi 0 interpalacijama, a na stedeclrn kartarna se precizira koja je od metoda rekonstrukcile upotrebqsna.

U razrneri 1 :500, kao granicnoJ izrnedu urbanisti6ke i projektantske; treba predvideti sve osnove, sve preseke 1 sve fasade, Ukohko se rade gllavni p raj e'IUi pojedinih objekata, 00111 se obraduju na uobicajen nacin,

Mak,et.a celog dela predvidertoq za obnovu je veoma pozellna, Takve makete sluze ne sarno strucnjacirna za procenu vee, zbog svoje jasnoce, 1 gradanima k,oji zele da lako i vizuelno sagledlaju kako ,68 da izgleda njihova cetvrt, Maketa za starnbenl most LI Londonu, na konkursu na kajem je ueestvovala i Zaha Hadidl, svojom velicinom i detaljnoscu dopnnela je da se gradani cpredele upravo za nju. Gigants.lka rnaketa obnovliencq Britanskoq rnuze]a bila je privlacan faktor za ocekivane sponzore.

Da S9 podseftmo, u savremenoj rekonstrukcl]! koriste se aktivne metods.

Ovo je mesto gde bi prevashodno trebato da se pozabavlmo raznorodnlm nazivima odnosno pojmovirna koji se danas upctrebljava]u. Oni svojorn brojnoscu i raz!ici~oscu C8'StO stvaraju zabune.

pojimovi

.R·ekol1lst.fukcija je generaillo uvazen termln komi ked nas, u svakodnevno] prlmeni, podrazumeva zajedno razlicite metode sprovedene u procesu zastite. INa enqleskorn jlez~ku se upotrebliava term in "Urban renewal" ilii'Urban l"·ellabiHtation", U qradevinskorn smislu oznacava ponovno gradenje od nosno doqrad nju devastlranoq obJel<Ja i uredenje posmojeceg zatecernog stanja, ICesto podrazurneva i ostale rnetode koje koristimo.

Regeneracija, (unapreden je) sa sve cesce u potrebljava kao siri termin koji obuhvata rekonsnukciiu a maze de se odnosi kako na najuze prostore npr, [avns prostora taka i na sirlu teritoriju grada. Podrazumeva uoe's,ce razli:c:it,ih aspekata rekonstrukeije u tom postupku OVd8' rnisllrno na soellalne promsne ekonornsko unapreaenje i. drugo. Ukazujs na jedl,an stepsn unapred.

Urbana obnova je najsiril obllk rekonstrukeiie.

Najces6e ovaj termin upo~rebljav,amo kad js objekat nase paznje 6itav ·grad.

Rehabilita.ciji,a (ozdravIJenje) upueuje nas na li:sto znacen]e kao i mgeneraclJa I takode podrazumsva upotrebu raz!ricitih metoda dabi sa grad iii cetvrt ozivela. Osnova rerlSi ozdravljenje pokazuje cilj, ali j starjje, ad koje'g se krenulo, Pretpostavl]a se da je stanje bile izuzetno lose, te pokazuje snainije akuvnosf i veei kvantitet posla ad np:r. r·egeneracije. Ukazuje, znaci, na pomak od vise stepeni unapred.

Renesans,a (nalnovlll brltanskl lzrazjqrsda je, kao 81.0 je V8'C navedeno ranl]e, mozda preambtctozen naziv aH je u IBrUalliji usao u svakodnevnu upotrebu.

Remodel,acija (ponova modelovati) oznacava preoblikovanje. Aka sa odnosl na kucu onda u projektantskom srnlslu podrazumeva svojevrsno dodavanje illi oduzimanje elemenata. Aka posrnatrarno u urbanistlckom smislu onda je dozvoljsno preablikovanje fasada na citavom potezu iii u neko] meri preoblikovanje urbanis~ickih polaza.

Novobsoqradski blokovi 45, 70 i jos neki ostavljeni su u rezirnu delirnicne zastite kola dozvoliava rerncdelacju. To znaei da se cuva osnovna urbanisticka dispoztcija ali je rnoquce preoblikovanje fasaoa, eventualno dodavanjem staklenih povrsina, bolorn i slicno. Slicno su rernodelovanl novi blokovi u Praqu

Necemo pogresiti ukoliko umesto vet ustolrcenoq naziva rekonstrukcija, upotrebirno nekl od gomjih nazi-va. Rehabilitacija, reg'en,eracija i obnova najcesce se upotreb.avljaju u anglosaksonskim zemliama i SAID. U Francusko], Spanijii i IItaliji eesei je nazlv rernodelacha, a uz navedene manje razlike globalno S8 misli na isla: ozivljavanj@ qrada.

Svi ovi pojrnovl podrazurnevaju upotrebu razlicitl~h, daIje navedenlh aktivnih metoda.

metode

Restaur,acija predstavlja aktivan metod zastite i rekonstrukcije. Po cllanu 9. Venscijanske povelje, ona se mora zaustaviti tarno gde' pocinjeplretpostavka. Prillmenjuje sa na nacelu postovarua stare oriqinalne matenije i autenticnostl spomenika. Prsdstavlia postupak kada sa spomeniku dodaju oni dalovi koji mu nedostaju u obliku koj,i su irnali. lRestaura.cija je dugo srnatrana nepo.zeljnom metodom, dok SIS! danas narnece kao izraz velike potrsbe. Posebno arhecloske iskopine mogu metodom restauraelle, biti spasene od propadarua, i ponovo podignute, pruzaju mogu6nost sagledavanja u pedaqoske, nauene i turtsticke svrhe, Ovako js obnovljen Vavilon i stari mezopotarnskl grad'ovi, kao i mnoqe druqe lokacwje. Metodoloski je ispravno da je novo Odvojeno od starcq drugacijim rnater[alorn, slogom iii nllansom boje, ponekad cak Ilinijam od drugog materijala.

obnova gradovB u novom mlleni}uml._!__

Prenamena funkcije deoje procesa rekonstrukcije, i cesto se upotrebljava. posebno u savremeno] obnovl. Nekada je metod 0 los,ki bllo nezarnlshvo da se funkciia menja kada obnavljamo neki objekat, danas je to skora normalan slues]. Brze promena zahtavaju i elasticnost. Crkve postaju blrol, stanovl, loftovi, lndustrija posteje poslovanje i stanovao]a. Raniie je ovai metod upotrebljavan uslovno - u tvrdave su se smestall zooloski vrtovi, stari kastrurni su postajali restoran] ji slicno, transfarrnacije su bile oqranicene,

lnterpolaella, od reci interpo'ere (urnetarjje) oznacava umstanja novoq objekta u staro tkivo, Ova najaktivnija metoda povlaei i najcesce greske. Na prelasku veka, cesto se susrecerno sa veorna jakom, autorskorn arhitekturom koja nadilazi i name6e se u svorn okruzenju, Nekada je Nla morslns obeveze i smetreto sa' kuliumim ponasanjem u arh'itektufi uvaiiti okotmu .. Nekada tzuzeci, kao fI arhitektura kontrasta", da'nas skoro praviloi tek tmeroouren! objekti vise se ne "ukfapaju" ni materljalom, ni bojom, cesto ni visinom: Nasuprot, uspehcm se smatra inov8cija, skok j odmak od uobicaje'ne forme, potpoma,gnut najsavremenjom tehnolog,ijom.

d) ;zvodenje

Izvodenje kompletnih gradevinskih radova je zavrsnl deo ponude. Cesto se projekat, S obzirorn da se radi 0 vise gr,adevilna i vecern zanvatu, izvodi fazno. F'1fV3 etapa je ciscenje, sredivanjs zemljli,sta. Kako su objekti u razlicitiim stanjima, svaki zanteva poseban tretman, kao i raznovrsne metode. Neld se kornpletno ruse, neki se revitalizuiu, osvezavalu pornocu raznih tehnoloskih dostlgnuea, nekl se potpuno obnavljaju kao takvi. Ovakva kompleksnost zahteva ne samo oobar projelkat i ekipu strucnjaka vee i ozbiljnu gradevinsku operativu.

Ponuda svih navedenih etapa u procesu rekenstrukcje sve je c.e,s,ci slucaj na trz.istu. Trziste se srnanjuia, ovakvi zahvati nisu cesti, zahtevaiu veliku pripremu, Konkurenciija

je oqrornrra. Samo najbol] Ii najspretniji na trzistu opstaju, Cesto se na taka velikorn poslu udruzuJe visegradevinskih kompanila, od kojih svaka ima svo] dec zadatka. Tada [e potreban jsdan koordlnator, kame 6e svl oni zaiedno podnositi lzvesta]e. Takode, uvode sa penali za ka:snj.enja.

3. marketing

IEngleska ree marketi,ngima s,!iroku primenu u nasern jeziku, Teske je prevodiva, pa se naji,cesce upotrebljava u originalu. Oznaeava plasiran]e prolzvoda na trzistu, a kako sam navodlla U ovorn poglavllju polmku urbane rekonstrukeje kao paket, maj paket treba ida se izveds na trZli,ste~, odnosno ostvari, fiinansijski zaokruzi i nade prikladnog kupca iii investitora

Kao i svaki proizvod, i grad u celini danas zahteva svoj marketing, lPojavljujl.J se novl nazlvl kao tzv, ,iitoWill1l branding" ,15 Brand od engl,es.lke reci kola oznaeava rnarku proizvoda, magl,a bi 59 pojasnltl kao stvaranle lrnena illi prepoznattlve marks i za sam glrad, iii pak Iljeg'OvecetvrtL

Ova metoda nij'e n;posto neivne, je'r Ima za poslediclJ krupne odluke finansyske prirod,e ad kojih ce ,da z.avlsi sudbina grada, iii pojedinih cetvrti zajedno sa sudbfnom njegovih' stanovnibl'., Da bi se neki g.ra,d. na primer turistitki nememuo, potreb,a'n}e cilav tim strucnjaka za marketing, koji zevisno od pots'ncijaJa pmmisljaju j pred/atu nacin,e' de se grad iii 6etvrl prikazu u n,ajboljem svellu.

Dobar primer je logo Spanije, ko] je uraden IJ svrhu pmmocij'e zemlje u vreme kad se odrzavac EXPO-11992. u Sevii~L Asocijaciju na rad Huan Miro~a velikog spanskog sllkara u vldu uzarene lopte, jakin boja, upamtili SLI i prepoznaH mnogituristi a i ostali ko] nlsu pripadalii ciljnoj grupL

Marketingu prethode mnoge studije' na' kojima se, ustvari, temetji cete kampanja. R'ealno stimje stvarl ,zajeM

PredS\!i,H1JEI pod is'lim naslevorn m:lr.lao [a, kae gos! na srnaru ·Urbana rekonstrul!.cija" u loku zlmskog SemeSl1"e 20021.2()03 mladi arbltekta Peda Gara!lanin ko] {adi kao

stru~fliak za marketing u agel'lciji "NJu moment" u Beogradu. .

PlaZ3'de /8 BoqlJeria, Miroov .znak,Barse/ona, Spanija .... za~titni znak Madrfda', Plaza del $01, .Madrid, Sp.mija .....

dna sa potent:ij;;dima' uskladuju sesa Imidiem (III slikom) kakallbismo' zel'eli da imamo. Onos'to je najbitnije je de se ne obe6ava iii naglasava' ono sto je nereeitto. Mali js trik da se ne pominje ono stoje negativno.

Dakle, ukolike zelirno da privucerno neciju pazn]u, treba da se pokazerno u najboljern svetlu, Naglasavanje dobrih strana j nep,omiinjanj,e I'osih, kaz.ustwcnjaci za marketing, su put prerna uspehu, Mnoge se studije danas izraduju na (JVU ternu, a ~ sarni fakulteti za marketing rnnoze se rnozda i u nepotrebno vel ikom broju, lpak, cinjen ice govore da je ova grana toliko uzela rnaha u svakodnevnorn zivotu grada da je postala neophodan dec precess.

Kakve SUI dir'ektne veze marketingla sa rekenstru-

k ... .? ,ciJom,

Za rehabilitaciju nek,e eetvrti, s~.o je 'gofuce' pltan]e svakoq grada IJ svetu danas, i to ne sarno zboq uredenja i estetskoq doitivljaja, nego pre sveqa zbog povecanja standarda i kornfora stanovnike, potrebno je izdvojiti veliku surnu novaca. Kao sto je vee pomenuto, ta suma je ponekad veca l"II,ego da sve radirno ispocetka. Ovo S8 posebno odnosi na ruinirane i zapustene cetvrti u 'kojima zivi stanovnistvolosijeg materijalnog pdlozaja, U bednlm higijenskim uslovlrna Pokrenu;ti postupa.i< i zainteresovati investitare za tel«: krupan i skup proces materna ssmo aka ani u svemu tome vide sV'Oj imeree. Humane vreme, aka je ikada I postolalo. sada je sigumo daleko iza nas, Dakle lntsres je pokretaeka snaga svakoq mogu6eg invest:itora 1I rekonstrukcju. Interes rnoze da bude najverovatil1ije u vidu prenamene iii novoq koriscanja a reds rnozerno ubedin nekog da rehab:illtuje starnbenu cetvrt. Kako [e upravo stanovan]e naJces'ce slueaj za rekonstrukcllu, pojavio S8 novi ffenomen..

Korporacije keo fito je Koka Kola utvrriiJa}e da joj S9 JspJati uJaganje u renemu na nacin sio uJaz,e u rehabi!itaciju nek« rulnir.ane ceNt1i, pod nizom ustove. Neki ad njih su da se cetvrt zovs njenim lmenom, gJavna utica takotie, g/avni objekat u glavnoj ullci obojen u boje Koke Kale ltd .. Dezte cetvrt je "brendirana" ipredstavJja nepokretnu i staJ:nu

reklamu svo]ih invesiitora. Gradska vlada'jednog amerlckog manjeg grada je isla taka deieko da je ''prodala'' ,(;ak i sopstvenu gradsku skupstinu korporaciji koja je zetete da u/:ozi u rehabilitaciju tog mesie."

Ovakvih kompanjja je sve vise; naime mesta odakle one mogu da uticu na javno mnenie je svs manje jer su Ijudi prernoreni ad aqresrvne reklame. Ovakav direktan napad brutairurn bojama j logom firme koj izvire iz svake ulice i svake kuce verovatno svojlm ucinkorn opravdava golema sredstva uloi.ena u rehabilitaciju, lz ove saradnje naroclto sa koriste gradani odnosno stanari pojedinih cetvrti koji sami ne bi imali sredstva a gradl i!li gradske vlasti srnatraju da nisu dovoljno atraktivni Hi prosto nlsu [os dosli na red za obnovu.

Za sada su ovakvi primeri ,jos uvek same IJ Sjedinjenim arnenckim driavama. Evropa i dalje ulaze u svo]e gradove na drugi nacin, ili preko gradskih vlastl i privatnih invesmora iii kroz goleme drzavne karnpaojs u cilju vecih obnova - ukoliko je u pitanju [ak razlog kaosto su sportske rnanffestaciie, kulturna dogadanja i slicno,

Rad na marketingu pojedinih 6etvrti pokazu]e j primer alzas,kih gll'adova, na francusko-nernacko] granici. Ma.la rnesta kola sarna po sebi lrnaju skromno gradi~eljsko nasleoe ulozila su u svoju kampanju na nivou eele negije. Proqlaseno]e vestacki daje ovaj deo Francuska tzv. Bozlcna regij a gdi,e se prod aj u suveni rl, u krasi za jelke, jia slei citav niz prcizvoda vezan za zimsks praznike. Ovakva peodala vrsi se, kao u sredniem veku, na standovima 9radskih trgova, lJIklopljena je j sa besplatnom uqosfltsljskorn ponudom tipa Ikuvanog vina i izrazito je lzrsklamirana. Autobusi puni turista iz cele Evrope dolaze vee od poeetka novernbra, i predstavljaju znacajan turisticki irnpuls ovoj regiji.

Slican primer. u manjoj razrneri, p,redstavlja i prisustvo odredenih istorijskih Ilicnosti LI pojedinom gra.du I necesto preteran .. Veliki kornpozitor IMlocart "iskorlscen" je vee u ,Be'cu i Salcbui'".gu U razlicitirn vldovirna, od njegov,e kuce,

o O\1ome je biro re~i 1'\3 ranije navedenom predavanju

obnova gradova I.,J nOVDf11 ITIllenijufTu.J

... Happy Rizzi house

T

spomenilka do bornbonica sa njigovim imenom, te kao simbol celie Austrije. Nisu g,a se odrekli ni Prazani, Prag je grad u kojem [e Mccart boravio sporadicno i retko, ali se ipak u Praglu rnoze posetlti njegova kuca ( u kojo] je baravio sporadicno), kuca u kojoj]e radio i kupltl razni suveniri vezanl za njegovu llcnost. Napominjem da je Praq grad k,oji Je mozda u poslednjoj deceniji veka najvlse iskoristio rnarketinq, Postao je krajem devedeseuh prva turisticka destirraciia u Evropi, srnisleno je obnovljen amerlcklm kapitalom, a obnova je bila veorna brza i callshodna. Sarno deset godina ranije, Prag je bio jedlna u nizu zapustenih prestonica istccnoq bloka,

Calk i zemlje na zacejju Evrope - kao 8tO je Rurnunlja su shvatile sta znaei ulaqati u sopstvenu karnpan]u. Strucn~ac:i za marketlng zemlle II kojaj je prepozna1ljiv Ilik: gIrO'" Drakula, ne znalucl nlsta 0 tokaciiama na kojima je boravila ova istorijska licnost, procenili su da bi bllo dobro da 5e nailepsi dvorac u Transilvaniii proqlasi upravo za Drakulin dvorac. Bez obzira na veliku posetu, sada ee se ova markstinska kampanja upotpuniti. Of arm ice' se zabavni park nalik Diznllendu, sa Drakulom u qlavno] ulozi. Uocavamo kako se, ukus forrnira prema preovladujuco] sirokoj publici. Rurnunija je naime poznata po tri knjizevnika svetskoq gI8581; Sioranu, Jonesku i Mirea Elljadu .. OVli, kasnije francuskl Qlradani, ostali su u akviru uskag kruga poznavalaca na njima sa ne formiraju rnasovne marketlnske kampanls.

U IFlrancuskoj S9 ove godine slavi 200 qodina ad rodenja ve!ikog francuskoq pisca Vliktor lqoa. lako su pi sci obicno napredni u idejarna, Igo je bro poznat konzervatlvac i kao takav se borio posebno protiv unistenia graditeljskog nasleda, 8tO je za nasu temu vazno, Zato S9 ovs god!ine u Francuskoj izvodllo veeina njegovih dela U pozoristima i pretocena u mjuzikle. NJe'govi "Jadnici" doneli su mu slavu, paradoksalno supremo naslovu, ad te knjigle moqao je komotno da zivli do kraia svog kontradiktornog zivota. A "Zvonar crkve Notr Dam", jedno od njeQlovih najpoznatijih dela donelo je posebnu reklamu ovorn delu Panza, a tema

je tskorlscena i Z8I ertani film, sto ukazuis na navedeno prilagooav.anje marketinqa najsiroj publici.

Grad l'verpul u Velikoj Britaniji poznat je siro] javnosti po gl"Upi "Bitls" koji su obelezell POP sezdesetih, Ovu cinjenl~cuje sam grad itekako lskoristio. Vecina turmstickih agencija bavi se same vodenjem turista na rnesta vezana za SiUse, njihove kuce, skole koie su pohadali. igralisfa gde su se igrali, rnesta gde, su svirali ltd. Ovlrn marketinskim potezorn koristl se pre svepa 91rad. Od prlhoda ad turizma, obnovlleni su fazno prostori ad znacs]a za grad" kao i navsdent objekt,i.

Beograd ulaze naper u marketinsku karnpaniu na nivou grads. Nla ranijim primarima oforrnljen je simbol qrada u vidu vrapca zvanoq Cvrki. Preovladala SLI pacifistlcka osecania, pa su neukro6eni konji ilii ratnici - simboli i spornenicl - ostali u druqorn planu, sto narn daje nadu da se krecerno prerna blaglm, pozltlvnlm j naprednim vremenima

Na temelju mnogih analiza posrnatrano je koji su aduti, odncsno pozltlvns karekteristike grada. Stram turisti srnatraju da SLI posebno pozitivni sarnl stan ovnicl , koii SIJl vedre i druz,sljubive prirode. Gradeni Beograda, pak, cak njih 70-ak % srnatra da se nil ILl loslm ekcnomsklrn uslovima kao sto je situacija sada, ne oi selilo ilz svog grada. Da Ii j,e to navika, strah od nepoznatog, nepoznavanje [ezlka, iracionalnost iii," naivsrovatnlje, odanost svorn gradu?

Svi 59 slazu da je atmosfera ovog grada, bez obzira na njegove neo.sporne kvalltsts graditeljskog nasleda illl topogr.afije, onaj prvi, inicijalni pozitivni do~ivljiaj svih koji nas poseceju,

obnova gradova u novom milenijurnu

sll"Ii Pirove polJeda ftadprirodom ...

Karl Kraus

· .

1. stanovanje dostupno najugrozenijim slojevima

Postmoderni ~ rnoderni urbanlzarn donee je nevi nacin zlvota. Mali procenat gradana velikih gradova ustvari stanuje u tradlcionalnim blckovirna. u stanovima vlsoklh p~!afonai ukrasenirn, sa mermernim ulazima, sa salonskim rasporsdorn .. Funkcionalizam novog deba preporucio je novi tip stancqradn]e, sa tacna odrsdenlm funkcijarna, bez preteranosti, praktican, nlsklh plafona da S8 lakse greju, prostudiran prema Korbizijeovoj parafarazi Leonardovog coveka UI kruqu, !Novi stanovi danasnjice' zadrzaf su funkcionalnu strukturu Moderns, ponesto je obogativsl, Standard je bolji, kupatlla vsca, p,llafoni visi, jednokrevetne uzane soos se rede projektuju, oboqacuje sa funkcija npr, garderobama, sto je ranij'e bilo nezamislivoitd.

Kad su me neki od mo~ih dlplomaca pitali da Ii da uzmu temu socijiall1oQ stanovarqa za diplomski ispit, obradovala sam se. Zajedno smo se, medutim, zbunili shvativs] da nisrno s.igurni da Ii je to, kod nas, prefabrikovana izqradnja, na rnanle atraktivnirn lokacijama, pojednostavllena radsna za ko~u ciljnu grupu ...

Po arh, Milicul1 sociialno stanovan]e, iii bolje receno pristupacno stanovanje ima svoje podqrupe a to su; staoovan]e sa nislkim ii miniimalnim troskovlma, stanovanle za perodlce sa nis.kim plI'ihodima., pl'avi,cno, stanovalflj,e, radniicko stanovanje, starnbena samopomoe, zadrugarsko stanovanie.

Giljne grupe za koje bi drustvo trebalo da se pobrine su, (prerna istom izvoru): demaclnstva sa. niskiim prirnaniirna, perodice sa mnogo diece, mladl biracni parovl, samcl, stal'ii lljudi" hendikepiranl, etnleke rnanjlne, studenti, sezonskl radnicl, zapoelenl u ja.vnom m strateskim sektorima i raseljena lies i izbeglic,e .. Kada se pogleda ova podela cini se da bi se svako ad nas mogao poistoveti:ti sa barem 2 do 3 grupe ... !

Mllit. VllIdlmir·'"lstrazlllanJe obrazaca pm>tupacnog stancvarqa u okviru novoq modela urb.lnislickog planlranja", doklorska dlsertacijja Beograd 2002.

U navedenol disertaciji oal]e se proucavaju putem modela, tabela, kornparaciia rneduzavisni odnosl lzmedu ciljnih glru:pa I njihova adaptabllnost ka razlicitlm tlpovlma lokaclla predvldenirn za njihov srnestai.

Partajsku podelu veorna pozelinorn srnatraiu npr. dornacinstva sa niskim primanjima (najces6i stanovrrici), samei, mladi blrBcni parovi i izlbeglice. Iinterpolacione lokaclje (verovatno u gradu) pogodne su za students, sarnee i mlade braene parove. Psaudoindustrfjsklrn Ilokacijama. teze studenti I~ sezonskt rednici, dakle na perilferj~ama; centralnim rnladi Ii sarnei itd.

lz ponudenih, moguCih ustanova koje bi trebale da brinu o socijalno uqrozenirn izdlvajaju sa: zakoncdavna vlast, j'avni cantralnl budzet.,vladin socllalnl sekter, poliitic,lke stranke na lokalnom nivou, lekalna [avna agendja za ,grad'evins.ko, zemljiste'" lokalna javna starnbena agencija, zafim ko:mercijaln:,e banke, preduzimaci, gr,adevinsk.a preduzeea, nevladine humanitarne org'anizaciji,e itd.18

Preme mom iskustvU', od svih gore navedenih, do sada ie u pristupacno stanov8'nje kod noes ulagao sarno Gra,d i posredno Agencija za gradsko graaevinsko zemfjiste. Sve dalje nsvedene instituc.ije iii grupe }Qos uvek ne vide dovoljan in teres, a te« zajednickom organizac.ijom i udruzivanjem mogao bi se uradlti plan koji je manje naporan za nosioce, jer se trose« deli na vise de/ova. Ali u tv svtnu potsebno je smanjiti poreze i uvesti olaksiee za oreduzlmece. gradev.;nek» oreouzece iIi stambene agencije. Komercijalne b'anke mogle' bi da pomognu sa povoljnijim kmditima, a javni centra/nr oudiet de dobije kao pr:iofitetni zedsiek ostvarenje socijalnog stanovanja.

Najnoviji dogadaji u z.emlji rezultiraju sve snaznillm lrusenJem bespravnih objekata. Mazda bi maglo da S8 razmislja da se ti objskf iskotiste, iii kroz materijaie (obicno .skup.e i kvaJitetne)- proZDr;e, vrata i sl. iii kroz ceo objekat u koji bi se smesti/a socijeino nezbrmute tice: Gini se da ~os nisrno dovoljnc bogata zernlla da kao u Britaniji ruslmo estetskl prevazidene zqrade. Ukoliko je zgrada stvarno

Isto kao prethcdno

Butor: E'va Va.nisla La'zare'llic

neadekvatna, a cesto je to spo] kic8., skupih rnaterilala i oqrornne kvadrature - postojli nactn da se ana. rernodeluje, umirt, smanji spratnost itd.

Praksa pokazuje da sacijalno uqrozeno stanovnlstvo cesto ne pckazuje ocekivanu zahvalnost, To su ogorceni ljuul koji u svorn ocaiu pronalaze nedostatke, z.als se na premalu kvadraturu ,i slicno, Priliikom useljenjs postradalih od eombardevanla 1999. u dYe nove stambene zgrade u podnozju AvalleJ imala sam prililke da kao autor pratim sporove stanara zbog kvadrature, nepostojanla podruma.vesernice m rasporeda ko] bi mogao da bude i drugaciji. Inicifator izgradnje blla j'9 upravo Gradska Vlada, radilo se tradlclonalnom tahnikorn, bez prefabrikaeiie, ali je projekat bio maksimalno pojednostavljen, sa jsdnakim konstruktivnirn rastenma .. Odustalo sa zbog brzine Ii finansija od podruma, a 'Vee koriscena cigls na fasadi irnala je za cilj da se uklopi ekonornskl, estetski i oblikovno u amlbijentu.

Godinama SB govorilo 0 novoj izgradnJi z.a mlade saradnike Fakulteta, kaji nisu u stanju da sarni kupe stan, aU to nije ostvareno. Jednim oblikom pristupaene izgmdnje mogilli bi, paradoksaillno, nazvati i sporne dogradnje na Karaburmi, gde se ponekad urbanlstickom komblnatorikorn i u nedostatku inspekcije doqradlvalo i 5 spratova na prizemnlce, usled cega S9 dosta 1:oga urusilo iii u,grozilo susedne objekte. Preskakanjem ucbieajenih placar[a Gradu Iii diivljlim prikljueenjern na struiu, vodu i kanalizaciju, dakle nedozvolierurn radnjama, cena kvadrata je bila nii:a ad uobw,caj,ene. Na slican nacin se deset godlina prelazilo preko siive, divlJle izqradn]e, pomo6u koje je stanovnistvo dolazilo rnalirn sredstvirna do svoq krova nad 'glavom. Taka je vee preizqraden Avallski drum, sa jedne i druge strane, Konjarnik u zaledlni Ustanicke, Zvezdarska suma, Medakovi6 naselle i druqo,

Ljudi iz humanitarnih ol"ganizacija nisu rncqll da shvate da socij.alno uqrozeni cesto dobijenu pomoc u hrani Ii Ilekovima prodaju na pijacarna. Saljive dosetke kako ra.zmontirati svoju kucu i dobiti kao porncc novu koja se tada tzda]e, pa se u maduvrernenu ponovo narnontira stara kuca,

sa satelltskomantenom i "pozejrnljenom" strujorn - bi mog le da nas nasmeju kada ne bi bile traqicne,

Zato, socijalno iii pfistupa'cno stanovanje ie sssvim sigumo nasa buavcros: kojoJ treoe prici na pravi siecir« U prvom trenutku nemogu6e i neresmo je usmeravati j9' prema adaptabllnosti ciljnih grupa. Pre vash odno ie potrebno "anlrnirati" investitore i ukazivati itn na razli6it'e profite iJi tioove olaksica koje mogu da dobiju. Prefabrikov8na izgradnja iIi cak eko/aska kekv« se opisuje kasnije, moguce su opcije u cilju pojeftinjenja izgradnje. Ucestvovanje samih korisJ1'ika u nekom detu, kroz kred/t, kroz ula'ganje vlastitog rada iii vlastitlh materijalnih sredstava ie takoda mogute j rea/no. Udruiivanje investitora, spar/zora, koji time pomezu Gradu i Drisvi ie veoma pozeJjno. Ali ze sve to je' ootretmo staviti ne pap!r organiz.acionu semu, model, projekat ko}i se nudi zeeebno zaintereso'Vsnim, dok se paraielno pripremaju eociotoss» studije ..

Ko 6e biti prvJ na listama socijaJno ugr>oienih tesko je reel. Hendikepirani SU, rnozda i najvise ostavlieni na brigu svojirn porodicama. Tranziciona vremenai pratecs teskoce nekako su ostavile porodice da se same snslaze.

Pristupacno stanovanle u naprednijim z,emljama., i2;gleda kao nasa uobicajena. lizgradnja. Skandinavija sa svojim bogatstvom ne zaboravlia uqrozene, U lP'arizu, U neposredrroj blizini nove lBiblioteke se nalaze sjajne zgrade cuvenih arhitekata namenjene socija!no nezbrinutim. Dokovi "Borneo" U Amsterdam u takode su namenJen i prlstupaenom stanovanlu, Najbolji arhitekf resavaiu slozene s!~ucajeve. Praksa }e da se ne stvaraju geta, vee se ugroieni uklapaju u standardno stanovanje iii u istorijska jezgra. Nebilno da Ii je to in terpo/s cijska , koncentrisana Hi nek« druga izgrad.nja. Vatno}e da je lokacija jeftfna,. da S9 Grad odr:ekne svojih

daibina i da se tnvestnor: udruie. ,UkoNko ciljna grupa novin korisnika mote de pomogne svojjm radom iii sreastvime, vet smo bHz,e ostvarenju ovog, moida oieko, prepusienog problema.

Dbnova gradova u novonr miJenijulTIlJ

Borneo, amsterdamski dok()vi ,autar: g.rupa MVRDV

2. eko/ask; aizein

Slkola Bauhaus, na cijem temelju sam se skolovaia, vidno je uticala na rnoje mi~sljenje" Names,taj Mis Van der Roe-a, koji je rnoj otac sa odusev:llje'njem uneo, na zaprepasten]e suseda, u takultetskl stan soci.jaHstickog solitera u kojem smo z.iveli -i bsz obzira na neadekvatan prostor _. znacio je za rnoj buduci razvoj i smer rnoje profesije.

Bihejviorizam, dakle uticaj socijalnog okruaenja na ponasan]e je odlueujuci, Lavovi i karilatide ko]e vidamo u bogatim defovlma nasih gl"adova all lsto i ked najsiromasnijih" u akromnorn oblik.u, razorno uticu na razvoj mipicne svesti 0 dlzalnu i estetlel .. Zato [e odlazak ml,adih skolovanlh IJudi', koji nesto saznaju i nauca, porazan za nase drustvo, jer njihova znanje i debar primer vise ne koriste na nasirn prostorima.

o dizajnu u fun:kciJi urbane rekonstrukciie govori se u srnislu upotrebe naprednih, ,ekolos,kill materljala i sto rnanje skupih ~ ekoloski nepodesruh rnaterijala .. lesko da mozemo, u tiplcnlm zatvorsntm blokovima is~or.ijsl>:.~h jezqara gradova koja obnaviljamo, da govorimo 0 tekovinarna Modeme i dobrom utieeju insolacae, provetravanja jl zelenih povrsina, Zeto ne'sto stu sigurno moiemo tie sorovedemo je iskoris{;.enje svakog praznog i napustenog prostora i njegovo ozele'njenje. Vee pomenute napustene industrijske in trsmvejske sine keo j delovl uz autopu.t,. sjajna su meste za dozeJenjavanje grada.,

Ekoloski dizajn, ustvari ekolosko projektovarue u engleskam prevadu, datira ad ranih osarrredesetih prosloq veka, kada je pocela da se razviia svest 0 atternativn im izvorirna energije. Spoznaja 0 mogucoj propasti planete Jakim zaqrevaniem istinski pocinje da prcdire u svest stanovnika gradova.

Stanovnici vellklh gradova shvatalu da su im re,ike neciste, a vodakoju piju neslqurna za pi6e .. Najozlogla.seniije indlilstrijske' Z.OI1l9 Evrope, severna ItaliJa, Belgija i Nemacka. moraju da ispune sve stroze ekoloske uslove a na racun profita. Pcstavljaju se filteri na fabricke dimnjake, pocinju da se prociscavaju reke zaqadena industrijskim

otpacima. Pa i uz sve mere opreza, stamo se i dJal';e lzllvaiu tankeri u mora.

Danas postoje lstrazivanja koja traju v,ec dvadesetak godina na temu f~kolos.kog dizajna iii projektovanja temeljena upravo na zelji da se sto manje kvari ekoloska sllka zernlle, da se ustedi U odnosu na standardne materiiale ida se korlste prirodni resursi na lokallitetu.

Dotlil(;.emo se opel susreta suprotnosti - globalnog protiv regionalnog. Zagovara se upotreba lokalnih rnaterijala jer se srnatra da to' iziskuie rnanll trosak transporta i koristi prircdno i nadeno na lieu mesta,

Ciljevi ekoloske arhltekture su da se prostori zagrejavaju na prirodnoj bazi lokalnih resursa (sunce vetar, voda), da se sto manje energije gubi kroz zidove i prozore (vel'icine otvora SU' vaznet), da se grade lokalnim materijalima, da su u harmoniji sa okruzeniern, da su zdravi za stanovnike i zdravi na nivou cele planete.

Prvi pornacl prema iskoriscel1ju solarne energije odnosill su se na ugrac1ivanje tzv. sunc,anih saba; koje su ustv8'ri ,ektenzije u staklu posfojecih tradtcionaJnih kuc« ,(;iji krovovi sadrze menenizme za up'ijanje sunceve en-ergije.

U Kana.di je, mazda Ii zbog klirnatskih, surovlh uslova, prilii,(;no radeno na polju istl".az.ivanja "LD'S a !iJving des.ign system" ,- ekoloskcq dizajna. Re.zultati su raznorodru. Mozda su se prevehke nade ulagale UI koris,cenj,e prirodnih resursa, i oceklvala veta usteda. Do sada je, rnedu ostallm, postlqnut l inoviran sistem "naprednekuce" koji S9 teme!ji na konstrukciji na Ibazi slame koju prekriva slo] ad cementa" sa krovom od llma. Ovakav tip kuca kosta 10 ~ 25% manje nego tradicionalan. Projektovana da traje bar 100 godina, sa minimalnim odrzavanjern: nalveeu prednost joj predstavlja ,cinj,enica da je energija kola se trosi smanjena za 50- 80% (poseduje svoju sopstvsnu energiju solarnu, na vodu lli vetar) 1.1 odnosu na konvencionalnu arhltekturu. Ku6u karakterlse modull!arni sistern, maternal za krov znatno jeftiniji od uobicajenog, upotrebljavaju se zidovi od reciklirane celuloze, kolicina upotrebjenoq betona smanjena je na minimum, nije predviden podrurn, usteda

eko kuca, Sverre Fehn ....

na ceni za grejanje je 20%. Kl"ov je najce,s6e konusan iii vlsestranican - jer on pokazuje najbolje kvalitete U odnosu na upijanje sola me enelrgije.

Klijellt sam projektule prosier, a modularnii sistem ornoqucavalako komblnovanje i dodavanje. Ova xuca podesna ~e oslm za kanadsku hladnu klimu j za vlazne prostore i osiqurana je protiv jakih vetrova. Zanimljvo [e da se u ovo] ponudi nataze vise moqucnost tzv, "spoiljne arlhitekture" -, urec1enja eksterijera, Na kostur se mogu dodati elementi od Viktol"ijanslke do postmoderne arhitekture.

tlpotreba kisni'ce, specijalni dovodi za vodu na krovu koj omogucuju zetenu basu za uz,gaji.anje voea i povrca slavine kof,e stede vodu ~ sve su to mogu6nosti koje se nude pri izboru ovakve, ekolosks kuce,

Ono sto bih zaklljuG,ila, i povezala sa nasorn situacijom je slsdece: ovs} tip ku6a bk: bi siqumo povoljan za npr. socijalnu izgradnju 0 kojoj sam ranije pisa/a. Takode, treba se pocsettti da je avo arnerickl slstern koji UI odnosu na tradicionalnu drvenu kucu Amel'ike, nij,e rnnogo losije resenie. U Evropi, 'gde su sa upotrebljavali znatno boljli i trajnijli mate'lrijali, kuca od s~ame i lima ne zvuci ooecavajuce. Usteda rnaterjjala nije' velika, ali usteda upotrebe enerqije je z.natna. "Sarno proje'lktujuci k.lijelntill nas strucnjake uzasaveju, Paleta ponude fasada "srozava' struku 1118 katalosku prodaju lpak, iskustvo pokazuie da u Arnenci sve avo besprekorno funkclonlse, nij,e skupo nl zahtevno.

Gin; mi se da bi mag!; de preuzmemo iz ovih primera',. zn.acaj upotrebe Joka/nih resurse, odnosno materija'J:a. Tredicionelne kuce u gradu izvoaen« su kod nes od cigJe a beionsse izgradnja buknula je u drugoj polovini veke. Mnoge cementere u Srbiji usioviie su meksimeino koriscenje betone; lako je ustanovljeno da je to neekoJoski materijal, pogodan Z8' .konstrukciju aJi ne i isoimu "gvozdene krletke" .imaju n,eg,ativna zracenja na .stanovnike', posebno eko sa nsiez» i ne podzemnim vodeme. Strucnjacl koji se bev« ovim uticajima su sve vise treieni. Cigla keo ;spuna pfledstavlja bolje i jeftinije resenje, ,8 SVB' vise upolrebljavane pregrade od gipsa cisto se i tsko izvooe.

-

,Sto se tice'rekonstrukcije, upotre.ba ~~eko'lo:ske a'rhi .. tekture ; dizajna U magis hi da se odnosi l1'a rusenje; reciklazu i upotrebu lok'a/nib materijala .. ,

Vee sam nevete de eu, po lokainoj Agendi 21, mogu6e

.. ~'- , ustede ri rus,e" ····h bie ·k·' S b ~

prJ/fene _ _ _ p _ __ _ JJJu rwmram. 0 ~e ara . 0 z.trom

da u toku oonove gradova prv! i znacajf?m aoo procese predstavlja rusenje, tzv. "pemetno" r:use.nj,e - gde 59 ne' unistavaju postoje{;/ materljafi vet se recikliraju i ponovo up otrebljavaju.

o urbanoj reciklaii keo metodu je vee pisano. Preme novim podacima desava se de je upotrebu postojecih objekata uz obncvu j novu nemenu mogu6e ostveriti uz kostanje pribliino jednako novoj izgradnji. To je znac.ajan pomak, jet ie nekada rekonstrukcija bila znstno skuplja. Sada su se metode Iskristalizovale, stedise na reznim stavkams, (mec1u ostalim i ru§,enju) pa su interdfscipfinamost i kompleksnost coste - faktori koji su mece poskupljjvafi rekonstrukciju, opravdani ne drugoj strsn«

Up 0 treb a' Io.kalnih m,atis'riiala su prilikom obnove grads: veoma bitni .. Sve cesca upotreba celli,ka, verovatno i kao dela mode u arhitekturl, izazlva cudenje tradiclonalnih arhitskata. AI i S obzlrom da posedujemo celicane, ne znam zbcq cega se od ovog rnaterijala zazire, Nekadasn] stavovl 0' skupoci, iii loslrn protupozarnlm svolsivlma - danas su evedenl lila minimum . .celik irna cenu podjednaku betonskoj konstrukcijL laksi je :i cistiji, za rukovanje, Nove zastite materijala daruju celiku i nova svoistva, pa verujem dace se ova] mat.erijal SV'8 vise upotrebliavati sa vremenom.

Takode drvene· k.oll1stl'ukcij.e su izuzatno lake za pos.t:avljanje, i cini S9 da ce S8 sve vise korlstiti, ne sarno kao konstrukcija, (posebno u nadogradnji), vee i kao obloga. Nasa ZfJmlja', bogata materijalima za gradevinarstvD, neme r:azloga de svoje resurse ne upotrebi do maksimuma.

Italijal1li, koriste tradiclonalnu i masovnu proizvcdnju keramike kao izvozni aliikal br. 1, uz rnodu. Takvi primeri treba da nas podstaknu. Nasa proizvcdnia kerarnike nerna nikakvs sanse za uspeh Iii plasman, jer je uvoz italijanskih Ptroizvoda, preko Bara i preko druqlh kanalla, ogroman.

obrrovi» gradova li riavorrt rnilen!jufT1u

.... Wohnhaus,Svajcs'fska, Robelto .BriccoJa

... Gemelndezentrum, Nemacka, Christine Edmaier

Svedska je, opet; ad drveta, kao lokalnog rnateriiala, napravila rnocnu industriju. Upravo na ekolosikim nacelima, izvozi se slrov matenjal, ali takods i proizvodi - od gotovih modularnlh kuclca do narnesta]a. Firma "llkea" je rnudrorn politikom ponude jedlnostavnog, ekoloskoq dizajna namesta]a - skromnog i ne preskupoq, spremnog ria rnontazu - uspela de unisti ve6inu lndustrje narnestaja u svlm z.emljama E.vrop,e. Velika vecina mladih braenih parova u Evropi svoj prvi stan opremaju u "lkei",

Mi mozda jos ne mozema da postiignema vrhunski dizajn alii rnozeme da uelmo i preuzlrnamo pczitivne ideJe.

3. socijalni servis - zdravlje ; briga 0 covekU'

Cinjenica koja ubija svakoq humanog coveka je saznanie 0 tome koliko Ijudi godlisnje umre na ullcama, od zime i bez hrane. Vestda ad marta 2003. i kod nas vise nema novaca za jayne kuhirjje, koje su godlinama sponzorisali crveni krst i rnnoqi drugi ostavlja zebnju. Skromni ali uredenl Ijudi srednjih qodina ko] redovno dolaze na fakultetske koktete sa. ulice, poprocitanoj obavesti, da bi se prehranili: slicni koji koriste samoposluqe sa svoiirn promocijama ~ sve to. ukazuje na izrazitu soeijalnu nemoc.

Alii stvari ne stole bollje ni u Evropl,

Mladi ~taliijani, npr, zaposleni ad raznih Ministarstava, za sirnbollckl novae imaju jsdan jedini zadatak: da stoji na ulicama sa svojim vrsnjacima i navode ih na pravi put, a protiv droqe, krade i razbojnistva, Zaposjjavanje Ijudi koji su ostali bez posla u srednjim qodinama iii onih najmladih koji 918 nisu ni dobili je od primarne vazncsu. U nedostatku tog posla za njih se osrnisfjavaju posebnl servlsl, zaj'ednicki prostori glde oni mogu da se bave nekim hobijem iii palk da izrnenjuju iskustva. I sport ovde igra vellku ulopu Ostaviti Ijude na rubu socjalne bede sebl samima naiveca je glreska,

i povlacl porast sarnoubistava i dusevnlh bolesn,

U kom smislu ovde maze da pornoqne urbana obncva? Pre svega, stanoqradnja se ne planira kao nekad. Porodica je ~z,gub~la svoju vaznost, Ijudi sve vise iJ~v,e u atipienirn komunama. Mladi cesto ziv,e nskoliko njih zajedno, dele kuhinju i troskove, pa. [e za takav oblik stanovanja logicno predivdeti nekollko sarnostalnih jedinica i zajednicku kuhinju i boravak. Sficno se planira i socijalno stanovanje, gde je taj zajednicki boravak vazan u svrhu dmstvenog stecista, ra.zmene mislje'nja, zajedniekih hobija i slicno. Mali stanovl sve se vise preporucuju, Klubovi u kojlrna se ljudi druze i sastaiu u vidu razH,eitih asccjacija i zaje.dnickih interesa cine drustveni faktor zajednistva, Nekadas,nja l Korbizijeo,va. ldeja 0 zajdel1lickim dl'llJstvenim prestorlma pc etazi [e opet vise negl'o aktuelan, Rad na sloc,iijaliza,ciji je neophodan.

Vee pomenuta lako odbranjiva (easy defensible} arnltektura je pocetni zadalak pri projektovanju. Vise se ne rads urbanisticki projekti velikih zelenih povrsma uz stanogradnju, ne projektuju se uski nesaqlsdivi hodnici a veliki podrurni ispod stambsmh zqrada se zatvaraju za upotrebu, Haustorl S,S osvetljavaju, uvcde S9 cuvari. Nesagledive parkovne povrsine S9 eiste i ureduju sa dodatnim osvetljenj1em. Sadi se nisko zetenilo, Sve je cesei sluca] z.ivlljenja U oqradenim delovirna, ko] S9 nocu zatvaraiu. Ovaj amerjicki sistern se rasirio I~ u Evropu. Bogate cetvrf imaju licna obezbedenje, a one sirorrrasne bi se upravo urbanorn obnovom trebale lizdignuti na visi socljalni nivo. Ponekad je re,e sarno 0 nsophodnom eiscenju ruiniranoq i osnovnom uredenlu (tzv, "refurbishment"), sto ne zahteva prevelik :zahvat

Uvodenje drustvenoq planiranja u srnlslu da .s,e projektuje tzv "arhttektura u kojoj se ucestvuje" je novija terna. "Procesna arhltektura' iii "samolzqradnja" su elementi nove termlnoloql]e koja nas upucuie na sto vece ucestvovanje stanovnlka, grad.ana u obnovi j,Ij novoj gradnji. Stanovl1ici sami, instinktivno traze, zaiedno sa arhitektama identitet svog glrada iii svo]e kuce, siglurnost koja im je

obnova gradoV'EJ u novon1 rrnte nijurru»

neophodlna, ugodnos't kojoj prirodno teze, razumevanje prema pejzazu koje im je ves usadeno.

PoJavljujlu se i reci kao sto je "advocacy planning", "community participation", "vernacular design". Vernakularna iii svakodnevna arhitektura, vee, pornenuta, j9' suprotnost jako~ "look at me" arhitekturl vehklh autorskih imena, Svim ovim tezl se sve vecoj odlgovo,rnosti i samih stenovruka vellikih gl'adov,a u procesu urbane o bn eve, Na pocetku ove teme navedene reci francuskoq sodologa Zolia ukazuju koliko]e vazno novo sagledavanje demokratije, dakle vtadavine naroda, gde su qradanl sarni ukljuceni, na niz nacina u proces promene na njihovorn gradu., Ne sarno kao nerni posmatraci, kao do sada, vee sa moqucnoscu da daju predlogs, lzrazavaiu zelje koje bi S8 stvarno uvazile.

Mnoge debate, okrugli stoto vi, stvemo uvazavanj,e mis,ljenja ad strane eksperta bila bi jas jedna od smemice.

Prakticna, mogu6e je ponuditi nekofiko resenja npr. fasada iii nekoJiko tipicnih jed:inica stanova izmedu kojih bi moglo da se bira. Fleksibilnost bi trebala da bu,de orece od ceste sujete' arhite'kata- autar:a.

Zdravlje stanovnista, koje uveliko zavisi ad gradevinskoq fonda u kojem zive, je prevashodan zadatak arhitekata. C,esta, kao struka k.oja prati modu padarno I.J zamku i gradimo kuca, dupllh fasada Iza kojih stanovnici nemaju svetta, iii uqradujemo hladne materijale (granit koji ponekad i zraci), illi pak ogromne staklene povrslne. neprakticne, skupe i u celini qledejuci neprijatne za ,ZIVOt. Visoke horizontatne linije prozora, iznad nivoa ~'judskog oka, jesu tekovina Modeme i Neomoderne alii su ~ psihicki ubica stanovnika,

Re,gelneracija tnfrastukture, dakle osnove kanalizacije, voce i dr. za zdrav zlvot, je jos jedan ad unperanva. To bi trebalo da bude jedan ad prvih stepenika urbane obnove. Jedno od rese'nja protiv promen.e socijain,e strukture ie da se, kao i kod socija/nag sfanovanja, predvide .u novobnovljenoj cetvrli nekoliko objekata kojl su namenje'nistarosedeocima. Za taj prostor, Fond za gradsko graaevinsko zemljiste "pokfanja" lokaciju irlvujuci svoju

zsreou na potrebnim aeibtaeme. Time se pojeftinjuje izgr:adnj:a, koja je skromnijeg .kvaliMta ad uobil5,ajene. Na taj nacin starosedeoci ne6e morst! de trpe psiholoski udarac prese"lenja u kraj, obicno udaljen i de/ek, ad onog ne koji su nevlta:

Uopste, uklapanje ra,zllici'tih slojeva stanevnistva, jeste nepopularna metoda za boqate i rnocne, ali veorna povoljna za one stare, hendikepirane siromasne, nezaposlene itd. Doduse, cesto se desava da one los,ije socljalne struktura povuku ave vise nadole, recje je obrnut slues]. lpak, ostavljanje slrornasnih u getu, kao sto je to slueaj u Americi, osuduje' ih na propast. Nada da ce se izdi6i retka se ostvaru]e. Ostaie nada da rnlade devojke udajom "predu" IJ visi socijalni sloj ali ~aj procenat je mali.

Kod nas, soctlalnt slejevl dugo nisu Ibilli izrazen].

Devedesetih je naglo nestao srednji, gradanski sloj. Naglim osirornasenjem taj srednii sloj je oresao u niii. Izdigao se visoki (standardorn) slo] u veoma rnalorn procentu (oko 10.000 povlascenih boqatasa u Srbiji devedesetih),

Bogate cetvrn kao Dedinje iii Senjak menjaju stanovnistvo, Stara stanovnistvo ne maze vise da lzdrzava kuce, prodaje ih novim bcqatasima iii iznajmljuje strancima. Cesto je to staro stanovnlstvo takode doslo 1Il svoje dornove posle prevrata 1945, dok su etarosedeoci oterani iii nesta!i. Zonu 8ez.anijske kose su preplevile estradne zvezde i novi biznismeni.

Novi Beograd je "ostarlo". Stanovnistvo, u veco] rneri, vojno, koje ga [e naselllo pedesetih, u meduvrernenu je ostarelo. Njihova deca ponekad ostaju a neki se sele u gradsko [ezqro, Novom obnovom centralnog dela Novog BeQgrada, vestacki se podigao standard graaevina i dosli su novi stanovnici . Po ovom prirneru se vidi kako se urbanom obnovom najcesce, menja socjjalna slika. Zato je ovaj eostupak taka zahtevno prornishf ~ sprovesti,

Mladi roditelji sa decem najces,6e zive u jeffinijim naseIjima u predgradima.

oonove gradova v rro vcsrn rnilenijurnu_

=r-: gradova IJ rrcrvcsrn fTlilenijl.1ml.1

f-avod za za~titu spomenlka .tufbe Damad' Ali pase ~ambot k.apija

Kapetan MiSlno ,Zdanj,.

VlJkova l8duibin-iM Terazijska 6esma i ho,titiVr MoskVa

Gradslko Jezgro je, takode, postalo "ostarela" cetvrt.

Krug dvojke" glde se nalazi i najvise zasticenih objekata i gde se u najvecoj meri predvida globalna urbana obnova, n,ajkomplleksniiji [e deo za reqeneraellu. Stancvnlstvo je rnesano, oslrornaseno, nije u stanlu da obnavfja Iasade, kako [e to obavsza u Amstaroamu i mncqirn evropski.m zarnljarna. Grad je na sebe preuzeo obevezu da obnovi fasade vecine z8'sticenih zgrada u gradskom jezgru. ipak to je p(.9velik ,z8'daiak semo za Grad U saradnji sa Driavom i ve6im ucescem vJasnika, jednom organizovanom akcijom bilo bi mnogo lakse da se podnese: veliki troskovl.

Human.i postupc,; trebaju ae se de§avaju sio cesce ; da budu dobar primer drugima. Vee je poteto ape.lovanje preko medija ze pomoc povooom raz!i6il:i11 zdravsfvenih problema. Sirani primeri nam pokazuiu da bogati gradani veoma cesto u.cj,estvuju u r:azlicitim dona cija ma, beve ss humanitarnim radom. To je jedan od naCina' da se bsr .u nekoj mett Izjednace finansijska sredstva U opticaju. Nekada je bik» nezamislivo da se coveku na utic! ne pomogne, danas to sve Icesce vkiemc, Dakle, demokratiia, viedevine neroa« ne treba da sa gleda kroz prizmu uvoeJe,nja kapita!istlckih odnose, nego pre sveqe kra: jacanje to/erancije i hu& ma.nosti.

4. zastita kulturnog nasleda u novim oko/nostima

Potpuna relativnost trajanja kulturnoq i graditelljskog nasleda koju Aldo Rosi opisuje, onemoqucuie da uspostavirno neki sistem, koordinate u cllju adekvatnfje zasti!te kulturnog nasleda, Sigurno [e da kuca nadziva arnitsktu, ali je pitanje kolilko ce ostatl postojane iii ce ih, ~ kada, na putu svog trajanja nesto ruinirati, unazaditi. unistiti iii slicno.

Kulturno naslece, a u tom kontekstu i graditeljsko naslede ceka, kao i njegove stanovnike, nelzvesna sudblna. Ratovi, pozari, bombardovanja iii presto neadekvatna lokacija na kojoj se predvlda nesto drugo, u stanju su d.a vise stotlna vredno nasiede u jednom trenutku nestane sa Ilea zsmljs. Promena rei:ima U svakom srnlslu, zakonodavstva, velike rekonstrukcije i obnove gradova, nove namene - sve su to, uslovno, opasnosti po postoianost nasleda, k~jem najvise odgl,ovara status kvo, Po starom arheoloskom principu, arheolosko nataziste je najsiglurnije za covecanstvo ukoliko ga ponovo prekriierno zernliorn. Da ga, sakri,jemo.ad covaka samog.

U srnlslu tog razmiSljanja, konzervatorirna danasnjice je veoma tesko da se priviknu na ideju da je spomenik kulture mogu6e izmestiti (kao Abu Simbel u Egiptu). da je rnoquse sakralnu funkciju bez poteskoca prenarneniti u profane, dakle da I,judi stanuju iii rade u nekadasnjoj crkvi; da se turski am am prelvori u kafic, a podzernni Illagumi u nocni klub, a iskustvo gQovori da je to sve rnoquce, a sad dolazi i 01100 rnnoqlma skaradno - i poze~jno ..

Zasto pozaljno? Vee sam navels poka.zatelje kako funkclonlsu sve takve i sliene prornene, Kao 8tO je ueto Buda • sarno su promene stalne. Ova izreka bi maglla da bude vodeca smsrnica urbane rekonstrukci]e. Ljudi se pnrodno tesko odlucuju na prornene. to. je mozda vise karakteristika rnladih, a lskustvo nam cesto gavori 0 neqativnostima tlh promena.

,!~ ••• PelwI.cCl ._ojdl" •• "*~ tearlju... "Z'.I$"'''_ ~~~/mI ~~~ •• ~

A.,.UO} l(II.j r.a.

Isktl:fl.slfl, .GII • .,'''' •• It"''''. IM,IlnJl.

1"N./1tU'e .I. "zl&lh

-Poet ".gal u"''''8:'', ,Dd studllal

~ arheolQske iskopine, Jerusalfm

Ideja 0 prorneni izg.leda grad!.a, neko] vrstj'1riziranja"sto je rnlnlmalnl korak rekonstrukcje grada - veeeinl nespokojnilm proseenoq posrnatraca, Zato, sto je prvobitna sltuacija bila nekvalitetnija, to je lakse ulaziti u regeneraciju. Ljudi tada prirodno ocekuju i nadalu se Iboljem.

Ali aka se radl 0 kvahtetnorn gradit.eljskom nasledu, koje treba da se uklopi u prornenjeni dec grads, unutar i izrnedu modeme strukture, sa unapredenom lnrrestrukturorn, prosirsnirn ulicama i drugaci,~im trgovima, a 0 narneni da i fie govorim ~ [asno je kollko to lzaziva podozrivost i su mnju u uspeh opera.ciJe.

Kao fizicki svedok proslosti, tradicije - graditeljsko naslede trebalo bi da bude pcsebno ce:njeno i valorizovano. Navodivsi nove smernlee zastlte kultumog nasleda, Ikoje se sada prosiruJu i rna pokretno naslede, dakle tlradiciju, pismo, duhovnu zaostavstinu i drug:o, videli srno da sa danas, vise nego ikad, insis.tira na ocuvanju tradicije i laka/nih vfednost/. Upravo to utice na komp.leksni karakter urbane obnove, jar se posebna paznja od 1110 sl na uklapanle staroq u novo ~ obrnuto, novog u stare, MeausotJna harmon~a. usaglasenost. proZimanje vfisdnostijednog i dru.gog - moida su dabar ali neJako dostiian cilj koji bi freba/o postavit;.

Vee navedeni surovl ekonornski pokazatelii napretka nekog glrada iii cetvrti, neurnitne brojke, danas navode sve vise rra rege·neraciju zapustenlh gradskih delova u Kojima se cesto nalaze i spomenlcl gradltel'jskog nasleda, U velikoj veCini, zastlceno graditelJsko naslede je raznorodlno, nepovezano, iz razlieitih epoha - svako Z.8 sebe sa svojom vrsdnoscu, a bez potrebne infrastruklure i standarda kakav zahteva tre6i milenijurn, Standard stanovanja u ovirn objektima zahteva veliki rad na unapredtvanlu. Cil1li S9 kao da h stari ostaei, "locusl' kako ih zove Real, predstavljaju same opterecenie zahtevano] brzini litempu ozdravljenja cetvrti.

Upravo zata, konzervstor: i zasiitari S'U nede'ljiv deo tsne koji radi na urbanoj obnovi: Njihov zadatak je primaran, jer jos dOH se procenjuje isplativost, potrebno}e proveriti analizu postojeceg stanja,bonitet I mogucnosti spfOvo(}enja

obnova gradova u riovorn rnileniju

rekonstruktivnih za.h'V(3ta'. Njihov stav treba de je' jasah j cvrst, jer praksa pokazuje ,da se oni najee'sce susrecu sa nerazumevanjem ostalih eksperata u timu.

Da podsetim, prema evolutivnim fazarna, gr-ada Q teoriji zastite kultumih dobara deli S8 na :

Stari vek (od starog Rima do kraja 5. veka) Srednji vek (ad kraJ2 5. do 15. veka) Renesansa i barok (15. do sredine 18. veka)

Period klasidsticke zastite (srsdlna 18. ~ sredlna 19. veka)

Period romantlstlcke zastite (sredina 19. veka - k.raj 191• veka)

Period bloloske zastite (kJ,aj 19. do sredina 20. veka) Period "aktivne zasttte", posle II svetskog rata.

U knjlizi "Urbana rekonstrukcija", koristim lliteraturu i navadim detalino pregled svakoq perloda posebno, kroz vekove. U kontekstu mode me zastlte, unutar programa urbane, mi stedlrno fazu "aktlvne zastite' koja podrazumeva i ambiJentalnu zastttu "svakog sklopa illi '9rupacij@ gradevmna koja po svoJoj homcqenosti, sama zavreduje istorijski, arheoloski iii umetnicki interes." Mo,fda bi 'cak mogla da kazem da SImO U fazi "lzrazlte aktlvna zastilte"', u kojoj se insistira lila. uklapanlu UI ziv o'rgal1izam grada, dakle na revitalizacijii cellne.

i danas vrede osnove doktrine usvojene "italijanskim dokumentom" jos dalske 1931. qodine koji se srnatra temeljem naucne doktrine U zasliti graditeljskog nasleda. Ponovo cu navesf koji su to osnovni postulati prema kojirna se rukovodimo

-najveca vaznosr se pridaje konsolidaciji j cdrzavaniu Spomenika,

-u arheolog'iji se dopusta sarno anastiloza (rekcmpoztciia delova), ne rekonstrukclla,

~bnova prvobitnog oblika dopustena je sarno u sllucaju da Je zasnovana na tacnirn podaelma i ako izvorni el'ementi prevladavaju nad rekonstruisanim,

-nova funkcija mora biti pazljlvo odabrana (cini mi sa da je ova smernica izmenjena danas, [er je cast slu6aj de su nove furtkcije drastieno drugacije)

-stite se svi istorijski stilovi,

-ambljent oko zqrade koja se cuva mora se postovati,

-svl novi delovi rnoraju biti [asno naznacenl,

-treba primenjivat:i nova tehnieka dostignu6a. (avo je veoma

avanqardan stay. za 19311. godinu, kojeg se mi danas pridrzavarno ),

-sve arhecloske nalaza traba sacuvati na lieu rnestu (ovo takode se sve rnan]e koristi, cesto se delovi spomenika smestaiu u rnuzeje),

-radove treba da pratl odqovaraluca diokumentacija.

Sto se tice nase terttorf]e do dwgog svetskog rata, drzava SHS obnovila je Decarie, Sopocane, Pecku Patrijarsiju, Banjsku, Kal,enic. Na ccuvanlu 5Z aktivno radlll Arheolog Miloje vasic arhltekn Peter Popovic, Alaksandar Deroko, Durde Boskovic, Mihaillo Valtrovic - aktivno su radiU na ocuvanju, Posle II svetskoq rata, u novoj drzav', donesena je Odluka 0 za,stiti spomenika i starlna Prerna ovo] odluci, tokom eele druge polovine pros.iog vaka, zastita nasleda se savesno sprovodila, Ovo se manje odnosi na sakralne cbjekte, koji su prepusteni pojedjnaenim aktivnostirna.

Savet Evrope jos 1973. lansira lJarolu "Buducnost za nasu proslest" i prioritetno pocinje da se bori protiv razaranla istorijskih [ezqara. a osarndesetih pocinju prva probijal1ja pesacklh zona, llnearne urbane rekonstrukcile i sire' saqledavanje obnove po blokovima.

Obnova odredene glradevine od vrednosti pcdrazumeva posmatranle istorijs'Kih objskata kao dela pulsirejuceq orglanizma grad,a. Dota,da,snji ''pasivni'' srav iscrp,ljujucih administrativnih zabrana intervencij,s u istorfjskim cetvrtima postaje proslost Upravo nasuprot, kraj veke donosi preporuk» za intervencij,e', naravno pBzJjive. koje ce u sav:remeni iivot uvesii, sa novkn, i stare gracJevine, zasti6eoe ; obnovliene, reviietizovene, spesene od propadanja i zeboreve.

OnD cega ne bl treoeto da S6' plasimo U ovom kontekstu su siroki globaJni potezi rekonstrukciie, Tade. keo $,to je' to sJul;aj Barse/one'; u nerednom pogJavlju, strucnjaci moqu lakse da ureae strategiju, da organizovanim snagama "napadnu" ceo deo,cetvrt iii nekofiko 6etvrti. da posebno izuzmu ,gr:adite,ysko nasJe'fie1 pojedinacno ga vrednuju, a zajednl{;ki sa ostsiim zgradama u ceivtti ga re vita liz uju, obnollljenog, sa moida' novom name nom, sposobnog da bude samoodriiv ( dakle ,de ne rsvisi oo remit: Min/starstva iN pomoei Driave). Ted», spomenlk, iii stari objekat pod zastilom mose da se ponovo vrednuje u vidu muzee, sa prate,cim sa dd.ajim a, pr/vlacnim f'aktorima koji ce privu6i !jude, novae, trgovinu. U suprotnom, kuuumo dobro, I)kol1ko ga ss rle posmatr:a kso dec regenerisane cetine po/aka 6e oropeoeu.

Posebno napominjem, ,ios jednorn, de [e aktlvnost oko zastite u nasern gradu teze sprovodlJiva dok se ne usaqlase zakoni' i vlasnlstvo nad zastiicenim gradite,ljskim nasleoem (lra.zlicitim stepenlma zastite), Cak i kad su pod stepenorn najvise zastite (Drzave) to jOs uvek ne znaei da posto] osiquran novae za njihova odrzavanie, Upravo zato ranije neveaens .sprega Grada'; Drieve i .Privatnih investitora (sponzora) mogla hi, da uz dobru organlzaciju I projekat unapredi stanje, koje je danas posfedica dugotrajnog zenemarivanja.

U trenutku !kad je U1 Pr,ag, posl'e revoluciie, usao arnericki kapitall, u veoma kratkom roku je obnovljeno Icitavo gl"adsko [ezqro. ':0, naravno, nij,e bilo [ednostavno, Zapocelo [e prvo samo sredivanjem fasada, zatim obnavljanjem zasticenoq graditeljskog nasleda koje je bilo u jadnorn stanju, prenarnenorn, otvaranlern tercijarnih delatnosti, dakle trgovine, zanatstva, .. U veclni zgrada stanovi su blli najamni. tnvestltorl SU otkupljivah stanove .za rnarua sredstva, ali su cstavl[ali gradane da se sluza stanovana, pri tome obnavljajucifasade, lnfrastrukturu i naravno ostajuci u posedu tih kuca, Snazan marketing ucinio je da je nekolliko godil1a zaredom Prag bio najposecenha destinacija u Evropi, Upliv ad turizma predstavljao je dodaini finansijski

irnpuls. Mnostvo konzervatora dale se za~edni6ki u pOSSO da odabare nejbclii nacin za zastitu kulturnog i graditeljiskog nasleda, a radili su u tirnovirrra, kao prvl u ekspertskom 'Ianeu".

Jerusellm, grad sa 9 ad 10 svetskih lepata, kao sto kazu, nakon Jordansks okupaciie, 1967 .. godine doziveo je proevat ujedinivsi se ii b'roj stanovnlka S8 duplirao. UNESKO je 1983. godine zapocec slozenu urbanu obnovu. Prvo joe obnovlien jevrejski dea, infrastruktura i TV antene srnestene SUI u podzeml]e, nedostatak vade i abrazivno delovanje na temelje .se resavalo odrnah pasle toqa, Sondiranje· je pokazalo u kojiem je stanju arheolosko naslede, koje slojeve bii lrebalo razotkrltl i pokazati [avnosti, a koje veeno zatrpati. Restauraclla Vie Dolorose, poslednjeq Hristovoq puta, trajala je godinu dana, a zavrslla sa ponovnim poplocanlem. Sva peizernlla zgradla su obnovljena, el,ementil "malog urbanizma" uvedeni, fasade obnovljene Jewsalimskim kreCinjakom. Flllansijska konstrukcija ze ovu globalnu utbenu ObIlOVU, /lei kasnijoj obnovi' Londonskih dokovS' -, uz vefik strani kapital, osnovens je asocijecija sa v;e6im brojem privatnih donatora i investiior« koji su svako pamalo uteiuci skup;tj dovoijsn fond' de u sprez; sa gradskom vteoom ; uz nedzor mnogih eksperata ooave jedhu ad naj:uspesnijih globa/nlh .urbanih rekonstrukc.ija ..

5. zestite moderne arhitekture

Zastit,a moderne arbltekture svakako je nova lema. u obllasti urbanizrna i arhitekture,

Odnos prerna arhitekturi Moderne, iii uze, ono] koja se zasruva na Aminskoj povel] nije bio kontlnulrsn tokorn dvadesetoq veka. Najvlis,e je kritike u zadnje dve decenije dvadesetog veka upucivano tzv. "spaveonicarna". novim delovima velikih gmdova, nastalim posle 1,1 svetskoq rata. Losijim i prefabrlkovanlrn betonekirn elementirrta, gradilo se na brzinu, jeftino, na ledinarna predqrada gl'"adova. Novi Beograd, Novi Zagreb, Nova Bratislava, Novi Praq, Nova Budimpssta, lNovi Pariz, Nova Moskva - vecina qradova prosirila se nagllo, 1I cilju brzog resavanja starnbenoq problema. Na principima novog urbanizma i Atinska povei]e - novi grad je rastao U obliku samostojecih velikih stambenih zgrada, cesto na Korbizijeovim okruglim stuoovlrna, (Ikasnije zagr,aae,rnim), sa brisolejima, broinirn staklenim povrslnarna i terasarna na ravnim krovovirna, (danas dogradenim). Kasnije su se horizontalnim objektima pri,druzili onl vertlkslnt, UI visinu, i rnozalk novog grada se polako upotpunjavao, Velika zelene povrsine i danas dajlu poseban kvamet ovako projektovanlrn novim dellovima gradova. SI,abiji kvalitet stanova nisklh plafona i manjih kvadratura verovatno je bio jsdan ad razloga osude i krittke. Nedostatak drugih funkciia oslm stambenih, lmao je za posledleu nadostatak neophodne zivostl.

Medutim, sire gledajuci, novi princip velikih sirina, dovoljne insolaciie, sjalne provetrenosti, sa zadovoljevajucirn brojern parklrallsta za sve veci broj vozila - i danas ima svo]e gOl'ljive pobornlke .. Jedna. anketa pokazala je da stanovnici Novog Seograda nerado menjaju mesto stanovanla u korist starih delova grada. Navlikli na odredsn, naveden komfor, kakav nije mcquc ILl starom jezgru, oni radlije putuju u centar na posao iii na zabavu, a trgovacki m funkcij,ama su d!anas unapredeni.

IPrelaza,k veka doneo je nove z.akljucke. S,a dovo,ljll1ilh pedeset godilila odmaka, shvaeano je da je ova~

obnova gradova u rtov orn rnltorujurrn»

'"D11.emlU' ... &1m ",""'VIO wflm I AfItMM'i~IIN"" amlteldut8

~'~.MWI" compieN 1931-1N89 CQtljllcirtS GI~ ZlIrteh 1155. " .... IVM,E'VL}

urbanisti'cki princip lmao svoje neiizbrisiive kvali'tete, a pojedina.cni objekti Moderne 5e vee sagledavaju kao uzor i model.

LJ tom srnlslu, z.a potrebe navog Generallnog urbanistlckog plana 8eograda do 2021. glodine, Urbanisticki Zavod Beoqrada - kao nosioc plana je odredlo tim s.trucnjaka da osrnisli koncept zastlte moderne arhitekture.

Ova tema izazvala je mnoge strucrre diskusije i sukobe, jer je dugo smatrano da modernu arhitekturu nije potrebno stitiltii. Svi clanovi strucnog lima prozivani su za njihov rad, pomirnjani u struenim gllasnima, ukratko, ovaj potez je izazvao niz dillema i stukovnlh razmirica na p:rofesionalnom nivou.

Ali prvo da raziasmrno, modems arhitektura se u ovom sll.lcaju, po dogovoru, odnosi na svlh 100 godina prolslog veka .. Kako ova knji'ga u svorn naslovu podvlaci upravo prelazak veka i novi rnllerujurn, zanirnlilvo je da S9 osvrneme na proteklih sto godina. Problem, kao i u slurcaju kriitilk,e moderne arhitekture i urnetnostl, jeste premali vrernenski odmak od perioda koji se analizira, Dakle, nije proslo dovoljno vrernena da se· utisci slegnu, da rnoda prods, da S8' sa udallenostl ad bar vise dscenlla posrnatra i ocenjuje odredeno delo,

Takode, uz osnovne smernice za Z8S.mU, nacinjen je i spiisak dela moderne arhitekture Ikoja se stit'fil, sto je ustvari i pokr·,enulo mnoge nedoumice. IKriterijumi po kojma se biralo bili su razliciti, a arhitektura poslednie dlecenije' izazvala je nalvece reakcije.

Period ko~i 5e stiltil odnosi sa na ranu rnodernu, zrelu rmodernu, kasnu modernu, postrnodernu, neornodernu kao i prslazne ablike ka rnoderno]. Poseban akcenat stavljen je na pojedinacna dela, 'gIl'Up@! cbjskata j ansambl,e.20

U dve grupe k'riterijuma pripadaju opste i posebne vrednostl dela.

Ove smsrrace nataze sa u cslokupnoi "erzlJ na str 171 Nacrta Generalnog pla Beograda 2021 god

U umu slru ;nJaka za zasntu modsme arhil ktur ratJlh su arb Igor Manc. Prof. Arh Darko Man.Jslc, Prof arh Alaksandar SI)epa OVI arh BOJM Kovacev~c, isl DiJana Milasinovlc Mane I autnr ove kF1/igE!

LJ prve, O'lPste vrednostl smatraju se:

-primaran' kvautetan odnos prerna kontekstualno] situaciji, odnoa prerna urbane], serniurbanoj iii stvoreno] sredini, -vlsoki kvaliteti na planu estetike, forme, funkclje i konstru~cije objekta,

-specifjcan doprlnos oblasti.

U posebne vn~dnosti prlpadalu:

-stilska reprezentativnost (obj,ekat pripada u jednu ad navedenih epoha m d.._eme) ,

-ambiientalna vrednost, o bJekaffi znacajno odredu]e kval ltetan 9radski an\fuiJent,

-autorska arhitektura k.oju kara ffierise autorski izraz i prepoznatliivoat, a izmlee klasiifjl<acljil odredene stilske grupe,

-unikatnost dela, objekti koje odlikuje autenticnost i jedinstvenost arhitektornsk.qg iz aZ8J .

.lp urbanistiiivkc-arhitekttonske eetlne Ii arnbllente: -stllska reiprezentativ:nos

-amtrjenta1na vrednost,

TaKods, [edan ad k .iterijlJma. su strukovne nagrade (Velika nagra.da SAS, S amdjulska nagrada, Oktobarska nagrada, nagrada Salonaarhi ekture).

8matrana je da je paelimo napravif sto Jednostavniju podelu, n~ svega nekoliko n)lvoa zastite, Previse Lls)tnjena podela kompliku~e srnerniee, pa se rezirn zastlte svesno deli na eve podgrupe:: rezim potpune zastlte i rezlm delimicne zastite.

Reiim potpune z8stite objekta lPooraZUmev8 ocuvanje . lzvorns arhitel<ture, a ne Isklj'uGuje delimicnu izmenu namene unutar objekta uz US[OV ocuvanja autenticnosti i arhltektonskoh ~valUeta 06jekta.

Rezim delimicne zastite, s druge strane, dozvoliava rnogucnost izvesni:11 iintervencija na objektu koje ne bi ugrozile osnovne prepoznate vrednosf sarnoq o~Jekta i njego\log o krUlzlenja. Na citavom ansamblu, ova zastita oznacB.va moglllce unap:redenj1e u srnlslu remodelacije bloka i poboljsanje standards komplernentarnlh sadrza]a

stanovarju, postuju'ci autenticne vrednostl urbanizma i arhitekture rncderne,

Sledeci beoglradski prlmerl zasti6enii su oviml'e'.zii~ mom, daklecmeaueulu remedelacllu i nove namene:

Staro salmlste, Centralna zona Novog 8eogradla sa blokovima 21-2:6 i 28-30, H~ok 116 sa palatom Us,c;,8, Potez Bulevara Juriia Gaglarina, IBlokovi 45 i 70, Radnicko naseljs IJ Zele.znl~ku, Beogradski sajam, Astronomska opservatorija na Zvezdari, Filmski grad u Ko8utlljaku.

Uglavnom za sve navedene ansamble preporu6uje' se raspisivanje ,g'rbltektons.ko-urbanistic,kih kon.kursa, sto ie veoma vazno jer omogu{;uje izbor raz!icitih p.redloga projektovanlh oo strane mladih i nadaren;h arhiteka-t:a. Negativnost i nepopuJamost konkursa sa espekt« urb'anistickih vlasij leii u sporosti postupka i manje uspesnosti i sprovodljivosti pn;onagratlenog reds. U posledn}oj deceniji postoji semo nekoliko pro}ekata kojl su tzveoeo! keo rezultat prvonagradenog reae: Sa ,druge suen«, vitalne prosiore grada treb« r:esavati uz izbor izmedu nekoliko ress'nja, a ne automatikom t visekonveneionalnim iresenjima nadleinih sluzbi.

Objekti moderne arhitekture pod potpunem z,astitom, cije~e navodenje izazvalo nernale reakcile, odnose se pre sveqa na objekte, ~ipicne predstavniks svog stila, dakle raznih modernih epoha Posebnu paznju izazvali su objekf nastali u poslednjoj deceniji veka, .koj,e ovako visok stapen zastite, ustvari zasticuje na duzi period vremena od neu mi~nih promena koje nosi urbani zivot, Sve nove, palate u ulici Knez Mihaila, rzgra.dene devedesetlh dobile su zastltu isto kao okolne stare palate iz191• i 20. veka, Ova zdarjja verovatno ne b~ bile ni izqradena danas, [er [e Knez Mihailova proqtasena yzakonskorn requlatlvom za ulicu Ui kojoj se novi objektl rnoraju prilaqodltl i matenialirna I arhltektonsklrn elementlma postojecsm stanju", (s~.o je, smatram, preteran vid zastits ).,

12 Nacrta GUPa 2021. str, H51 ze knez Mlhailovu ulicu, podrllcje InlegraUvne konzervaoie: ·prirnena maler~jal a, boja i arhi!e!.;;(onskih elernenata kojima se definjse i prepoznaje prostor i fizit!l-;;a slruktura log podru¢ja.-

Keo zaklju{;ak, nag/asila bih ono eto testa ponavljam mojim studentima, preterana zastita umrlvljuje gr,ad, lo.suduje ga na tiho i dugoirajno propadanje. Pr:evise konzervetivni sievovt ne cine dobra rekonstrukciji i revitsliz8'ciji urbanog prostore. Ne moiemo na uiesku u irecl milenijum da imsmo sli{;ne sravove kekve je imeo Dian Raskin u knjizi "Sedam svetiJjaka arhitekture" pocetkom 19 .. vese, gde smatra da}e obnove objekta isto sta i veskrsnuce mrlvog cov,fJka. Upravo obnove grado'lla, iii kako je ces6e Iavu ~ rehabilitacija, iii urbana renesans'2J - je neoe umirutih i dekadentnih gradova XX veka.

Francuzi su nedavno napravili maketu Pariza iz doba Na,p,oleona kojii tada ~os poseduje pravu srednjovekovnu rnatricu, dakle uske nehigijenske ulice i visoke zqrade ad drveta i pruca. Napoleonovo probijanje uillice Rivol.i, danas jedne od najlepsih ulica, islo je' toliko tesko da je morae da placa stanovnike koji bi i tada jedva pristajali da se presele u ovu novopresecenu, pravu i siroku ulicu. Gradenje njiegmfe' Trijumfalne kaplie, kola ce postan glavn.a osa kasnije Osmanove rekonstrukcije Pariza, isla je nesto lakse, jer s,e nalazlla dalsko lzvan grada. Projekat druge, nikad i.zgradene trijumfalne Ikapije U obliku slana, na rnestu zatvora Bastilja, blo je meqalorrranskl projekat koji nije uglledao svetlo dana maida i zato sto je trebao da se nalazi usred izglra,oenog tkiva grada.

Ovaj primer nsvodim jer S6' istoriia, kao sio se zne, panavlja i vee vekovime se vade bitke izmedu vuioner« .i reiotmetore s' protiv konzelVativnih ,G,uvara. U srecnim ekonomskim vremenima, za obnovu gradova je vitalno da prevl'adaju oveprve, vi'z;o.na'rske struje, nerevno uz IOpl'ie'z i duz.rHl paznju prema za':tecenom stanju.

obnova gradova u novorn milenljl..lmtl

Le' Corbllsier-ova st~dija razvoja Par;za

8arselona, grad koji t.eii sarnoodrfivosti" je olio jedini grad iz Spanije koji je ucestvovao na Konferenciji kraja velka u Riu de Zaneiru, 1992, To prisustvo jos vise obavezuje da snazno prihvata mere i uzorne modele koji su tame usvojeni.

Zakljucak Konferencija nlj9 lznenadlo: genera.lno je usvojeno kako je neophod na g:enell'a,llna duboka transforrnaciia koncepcije gradova. To nije obicna administrativna reforms niti promena nacrta, sistema 1 struklura, zato sl,Q mora da sadrzi jedlnu potpuno novu seriju prioriteta ii prlncipa. Cilj i funkciia buduceg grada i aktlvnosf urbanoq :ZJivota moreju biti u sredlstu drustvene ii pelitlcke svestl i to na prlmarnem nivou.

Pored svo]e sposcbnosti j volje da sa revitalizuje i obogati, Barcelona je izvedenorn urbanorn olbnovom dobila na kvalitetu zivota i stanovania kroz kreaciju novih zelenlh povrsina, oboga,cenje po,stojeceg gr,adiiteljsk,og nasleda i uv'odenje elernenata malog urbanizma. T8 tri poboljsanja bila su pokretac: reqen era cilje'. Kljucna godina je 19092" kada su odrzane Ollrnpllske lqre U ovom gradu.. lpak, qradsks vlasf i struenlacl smatreju da grad nije iskoristio potencijale eve manifestacije i da je propustio priliku,

Kako cu kasnij,e navesti osnovne smernlce obnove ovog grada, videce se da je ova Deena bila prestroga.

Primer Barselone, koji je sigumo jedan ogledni, odJic,an pokazatelj maze sa' ciniti preambiciozan U ovom tretiutku za nas. Ipak, razmatraju'{;/ mnoge primers, tesko je pronaCi neki koji je bolje oformljen, zamisljen i sptoveden, sa svim svoji'm poteskocama. tz tog razloga ga nsvodim opsimo i u oelin!.

Predmet sarnocdrzlvoq razvoja Barselane obraduje se na tri razlieita nivaa pocevsi ad n.ajopsirnije,g, gde se definisu 9110lbalni ciljevi, zatim konkretnog primers - oblast Eixarnple (Ek sample) i u treeem delu nekoliko kriterijuma za projektovanje, konkretnije i plralkticnijie.

Zahvaijujuci arllilek1! Ivanl Mllosevic, podacl preuzetl iz knJige "Bsrselona 1979/2004 del dessrollo ala c.udacl de calidad". izd. Direcclon de Servtclos Editoriales Ajuntament de Barcerona, 1999. (prsvod Rastko l.azaravic)

'1. urbana obnova - vellki 91110balni clljevi

Sarncodrzivost u izgradnji Barcelol1e24 shvacena je kao kornpleksnl globalni proces ko] S9 bori protlv 8gres,iija 1!'13 ,zivotli'll.! ekollnu. Pojavljuje ss zelja za zajedniekirn kompromisom da bi sa zaustevlo ritam de,gr.adacije i nasao odgovor za nove potrebe na polju z,ivlljenja. Sematski to bi se moglo poiasniti kao:

Melka sistem (uzirnalu se U obzlr urbani zadaci stanovania kao eko sistema, shodno tome uredenii su i uprevljani po istlm ekoloskirn krlteriiurnima: rneduzavtsnostl, raznollkosti, udruzivan]a, fleksbilnosti),

-eneqetski sistemi, upravllenle priroonim resursirna i pripadaluce ,emisije,

-qradevinski materiiali (potrosnj!8 primarnih resursa, tokslcnost i opasnost),

-otpaci (pro izvodnja, upravlj.anje i reoktaza),

-pokretljlvost (urbana pokretljvost, zelsne povrsms, jayne

povrslns).

Unutar proqrama Evropske zajednice vezane za zlvotnu sredinu i samoourziv razvo], drustveni i ekonomski komitet je izdao smerniee publikovane u zvanicnorn dnevniku Evropske Unlije na temu samoodrzivoq ra zvo] a , a po pitanju izglradnj,e u EvropL U ovom dokurnemu se konstatuje da prostor z.iv~ljenja i iz.graldnje cine vrto pogoden sektor u smislu globalnih c.illjeva samoodrzavanja.

U tom srnislu stanovanje koje se srnatra osnovnom potreborn i jedlnim ad rnesta gde I~udi provod€! najvis.e vremena derunise se kao os,nlovlni konzument energije'. Oee nj,eno je da je izg radnja jeda n ad najvazn ij i hind usfrljskl h sektora U privredi jedne zernl]e i kao takva veiliki potro,sac prirednlh resursa, ,energets,kih rnaterljala I veliki generater otpadaka.

Zbog ovog,a se definisu o.snovne linije de/ovanja (iii smernice) ko}e se odnose na:

A,. Eko/oski

-prioritet U odrzavanju postojeci:h gradevina umesto ;zgradnje novih .zgrads,

- pn:orit,et ponovnog Koris6enja iii recikiaie,

~jnformacije koje moraju biti dost,upne svim ucesnicima to-

kom proces» izgr.adnje'.

- uces,c-e svih u fiormir.anju korisnika,

-smanjenje' koriscenja resurse i skovlne ze lic- ni rad,

-unapreaenje zasfite na radu i .zdravlja,

-i.zbeci destrukclju pejzaza' i prirodnih resurss,

-izb ega vati stetne emisije, kontaminaciju, qesove sa' zi-

mskim efektam.

B. Drustveni:

-drustveni okvir zahteva dostupnost stanovanja dostojnog

za sve,

-zastit:iti i .z.adri.ati graditeljsko nasleae.

-zdravo stanov:anje adaptabilno vremenu,

-Socijafna integra'Cija.

C. Privredni:

-oorzevst! umesto novo graditi;

-pojacati donacije za tebnicku infrastrukt.uru i drustveno

opremanje

-koristiti savremenu tehnoJogiiu koja omogucuje smanjenje troskova iivotnog ciklusa zgrada ,- izgradnju ; funkcionisanje, odriavanje ; reciklazu. Ustanovljeno je da je zbog varijabilnog kar:aktera (okviri akcije koji au promenjiv':, ucesnici, onrode. . .) potrebna fleksibilnost j kompleksnost I sprovoc1enju,

-specifican pristup koji varir:a od sfucaja do s/ucaja.

Ukratko, osnovnJ ciljevi odltivog grada su - grad sa sto vise slobodnih prosiore, zeJenim zoneme, s,to bo/jom infrastrukturom. Cjlj je takooe, biti pril'agod/jiv u vremenu zbog promenjivih ootreb« svojih stsnovnika, ne zaboravljajuci na sto vise stan.darde po pitanju zdravlja i

kvaliteta unutrasnjosti zgrada. Energetski s; buou kompaUbilni sa iivotnom okolina

Radi se na jacanju odgovorno taka i kolektivne. (individualna odg redom U odlaqanju otpadaka i bnigorn

zakonl u tom srnislu su od Singa napravili jedan ad najurednijiih gradav - ~ 'iletu

Nove tlehnoJogije treba da su §to vise u upotrebi. trebe de se keo metod kor/stl rehabilitacija, kao i da se unapreauju kadrov; kop ce svojom strucnoscu voditi ovu akciju.

2. EI Eixample - grads a) ;skor;scenje bioklimats'l(r ka

Zahvaljuju6i studiji ekologa Zaume Teradesa u izdanju Skl.lpsti ne grads; napravljena je prva vellka eko studija Barselone 1'985. godine. Ova rigorozna ekoloska analiza metabolizma grada. medu ostalirn objasnjava da [e dnevna energij;a 5unceve radij!acij'9 ,8 puta veca nego energija kojLl prolzvodl struie, nafta i ostali aqensi. Struja. koj:a se dnevno potrosi u IBalrselloni [e ekvivalentna dnevnoj proizvodnii jedlne ad 3 nuklearne centrale u Ka~aloniji. Dakle, usrneravanie um.erene pot~osnje i na solarnu, kao jedlnu od soluciia je samo jedna od srnernica lz zal;djucaka ove eko stud.ije.

"Otvorenl 'grad iii Open city" -smernice na bazi eko analiza se odnose na:

- podriav;a'~je raznolikosti i izdizanje iznad loks'in'ii1), jeanoznacnih in:teresa,

~samoreg.lJlat#ja .. stimulise, je sis;te.m decen~trali%,ac.ije kojl se realizuje po ,opstinama.,

.. sta'bilnost usirokoj razmeri, orijentisat; pO'litlku ria funkciol1';se po svlm vremenskim aimenzijama ..

-m.inimizi~a':t; programe kratkog da.ha }er su trenutn'iJ, dB'ide' dugoroc'fI'o razmisljati.

Kada se uzrnu U o.bzir navedeni prineip:i mogu se donosm odluke koje su prakticnije i vise ekoloski orijentisane ..

b) unapredenje urbane sves.ti

Ptv! .korak jeste razvijanje graaBflske svesti 0 sagledavanju pmblem,a u gradu uopste,

Veoma urbane nepredan, glrad Barselona potplsao [e sve v:azne, k,onfer,encije' 0. gradovima odlrZ:ane devedesejlh, ILl Rlu, u Hajdelbe'l'gu ( o smanjlsnju C02) i Amsterdamu (0 klimi). Barselona je 1997. godinebila dornacin grads. bicilklista i grad dornacin ekogradlova.

Stvarni razvo] obnove grada; krenuo [e odl1979. qodlne, od promene vlasti posle Frankovog rezima u dernokratsku Tih poeetnih godina domacini smatraju da je napredak

regeneracije bio mil'limalan, Ste se odnosi pre svega na vlsu svesnost javnog mnenja, i pojeainacno na usporavanie saobracaja I.J kVartlJ de 101 'Ri'bera, na uspostavljianjle prvih 40 krn bicikHstickih staza, poneki pckusa] stvaranja pesackih zona, program iskoriseenja solameenel"gije, privrernenu suspenzila slebodne earinske zone i na tom rnestu izgradnje eke parka u eiliju odstranjenja. otpadaka .. Ipak, obnova sitarog gradskog jeygra IBarse,lone usia je u katallog vee pomenute Lokalne agenda .21 koja je prikazuje u okviru deset najlUspesnijihizved~nih !',ekonstrukcija gradova ..

Refolrma starog grada S'B pridrZava urbanistickogl pwjekta arh, Serde LIZ ambijentalne promena kako posredne (odriavanje mesanih funkcija i izbe'gavanJa getoizaci.j'e) tako i l1,eposl'ecl1ne (IJmiirenj.e saobracaja u kvartu Ribera, ogranicenpristup' na vozila stanovnika i obezbedenie priorlteta pesacirna i bicikllistima.)

Dakfe, OGUV8nje postoje6e urbane strukture (ukoliko je zaisia vredna) je jedan od prioritenih .zada.faka.

Rehabilitacija B,arsel,one pociva ne rekonstrukcl] saobracaja, Iskoriste'ni susv.i po'stojeci geomo"cdosk; potencijali: (eke i morska aba/a. hlfra'strl.lkturna. tlra.l1Isfo" rmacija [e realna onoliko koliko jeinfrastruktura vezana za poikretlj.ivost e,l1er'gije i resurs,s - baze svake metropole. lz toga proizllazi da rssurse treba najp.az.ljiviJe cuvati.

Ie) stvaranje asocijacije (agencije) za o.bn'ovu

Posle sagledavanja goriUcih problema, stvorene je r;egionalna mesovita (prlv8'tnB' ija'Vfja~ A socijacija' za p'itsnja met'ropo.la. Sledece glodil1'e ce se zavrslti vise od pols veka ad kako se r formalno potvrdluje cinjenica da [e Barselona rnatropola. Plan Ulrbanog razveja i zona uticaja. iz 1953. g:odine je bile prepoznavenie postojanja tesnlh veza sa gltadOMima iz okruzenja i predgrada. Od tada sa tirai.ila formula: adekvatna. artikufacija u upravljanju teritorlie metmiPole'. Preces I"Bvizije gomjeg plans [e razvio inovativnl dokument pod naslovom vodeci plan iiz 11966. g'odine ..

Sedam r,egija i 162 opstine su materijalizovane planom 1976. godine. Uzi plan se odnosio na 27 opstma i on je bio lerenakcij,e metropolitan. Kasnije se taj plan sir! na 32 opstine, Dakle, problemi se resavaiu uporedo sa radom na rnakropla novima,

I kod nas na novom GUPu S8 korista stari pla.novi, odnosno sve [asne logicne smsrnlce kaa sto su postavka rnostova, saobracalnlh pravaca i ostalo iz proslog Plana iz 19'85. godine.

d)' pokretljivDst

o rastu poetojece !!p'okretljliv()s,tii" (termin koji !i,e danas upotrebllava umeste s,aobracaj'a ii komumkaejja] govori mali lstorilat. Godine 188'9 .. godine Frances Bonet [e kupio prva dva a.utomobila u Barseiloni i lo lieno od Daimlera. Kako to obicno biva, istorija mu za to nije dala priznanje. Godine1863. je pusten prvl urbani voz Ii drugi na svetu posle londonskog metroa, a 1872. godine uvedana je prva tramvajska linija. Sa 1200 registrovanih automobile uvedena je' linlja metros 1924. (u IBeogradu S9 vodl strucna bitka oko izbora izrnedu metroa i lakog metroa), Porast rnotorizacile je narnetnuo sustlnsku promenu u navikama i ponasanlu mnogih famillija u tadasnjoj rastuco] sredajoj klasl ..

Tih 'godiina je rodena kultura aulomobila. Smatralo se da grad mora da se prilagodi automobilima, a ne automobil gradu, kakvo je danas mislien]e. Novi plan lz 119166.godine nije' vodio raeuna 0 realnoj situacl]l na terenu, vee je razvijao Serdine blokove i kruzne tokove koj su predimenzionlsani.

Promena vlasti u dsmokratsku, 1979, je saglediva IJI mnogim sektorirna grads!. Grandornanska misljenja su nestala. Napravl[ena je vel'ika qradska debata 0 smanJenju koriscenja automobil.a. Upotrebljava se izraz pokretljivost, urnesto dosadasnleq saobracaia i on predstavlja sve sisterne transporta.

NajveCi cilje'vi koj/ su u velikoj meri ostvareni SU: potJoljsanje javnog prevoze, smanjenje' deficita parkiranja, povecanje' pesackih zona.

e) urb,ano jezgro

Ejxample, kao srce rnetropole Katalonile sadrzl kencentraciiu trqovackih l usluznih delatnostt, Ponovo je aktuallzovano, rukovodect se razlici~im zahtevlma - posebno naloqu za raha bil ima;ciju i pobofjsanje kval!it,eta iz 1986. godine' sto se odnosi na stanovanje i ureden]e unutrasnjosti starnbenih blokova. Evolucija koja se bazlra me tim projektlrna dodaje i vece pssacke zone i uspostavlia nove sad'riaje kao sto su jayne trzn ice, skole i sportski centri, EI Eilxample sa svojlh 140 qodlna postojania je prestao da bude ono sto muime znaci - extra Murros i prefvorio sa u najuzi ceruar Barselone. Skoro 750 ha ooirna ave cetvrti obuhvata vis,e ad 24 mtliona kvadrata pod zgradama, sa spektakularnim indeksom brute iz'gradenos~i od 3,25 m2 pa kvadratnorn metm zernlllsta Ova. izgradrena povrsina podrazumeva 125 000 stambenih jedinic8. Ovaj dso Barselone, granicni izmedu centra i predgrada, postao je oblast bogata najboIjom infrastrukturnom oprernorn i [avnim prostorima UI drzavi. !Densifikaci,ja u kontinuiteta i konstantni rast grada su ovu cetvrt pretvarili u urbanl sadrzs], sve udaljenliji ad prirednoq prostora, sa malo zelernla i slobodnlh povrslna, Po .najnoviJim merenjima, racuna ,5,e prossk zelenlla od 6,18 1m2 po stanovnikuu Barseloni i 1,86 u eetvri Eixarnple, Uponedo sa tim, njegova centrallllafunlkcija i efikasnl saobraeejn: slstern su napravlll ad ovoq dela povrslnu il11:enzivne aktivnosU .. (Ovo bi mogli da ,poredimo sa raevo[ern Beograd!,a prema Slavlll)

Kao posledlca rasterecsnla urbanoq jezgra Barselone, cetvrt Elxarnpls je i sarna stradala ad. prsvellke koncentraciie ce,ntralnih funkcija, premalo zelenlla I prevlse stambenih i javnih sadrzeja. Vee skoro 20 'godina gradske vlasti rade

uprkos ovirn konstatacqama na pobolisaniu kvaiite,ta zivota ovog dela glrada sa manjirn uspenorn neqo na druqirn rnestima. Razlozi su pre svega velike gustine lzgradenosti i snazna koncentracqa aktivnosti koje se tu advijaju po visokim cenama, sto se opet odrazava na urbanirn intervencijama.

f) lnstrumerrtl intervencije Grada

Prli reqeneracji S8 koristllo nakoliko osnavnih instrumenata interveneije ko] stoje na raspolaqanju javnim vlastima:

~ urbanlstteko planiranje, - upravljanie,

- [avnl r,ado,vi i

- politika sulbvencija.

U i:elji da se umanji rnoqucnost lzqradnie kroz iizmenu zakonsklh Iregulativa izveden jle nsobican pokusa] dla S8 popravi situacija. Prva aktivnost je .bile ukidanJe sesfih i sedmih s,Pratova i potkrovllja. Dakle avo je obrnuto proporcionalno onome sto se kod nas intenzlvno desavalo od d evedeseti h.

Gradslke vlasti su se obavezale 1997. godine da se ozelenjavaju unutrasnia dvoflistal a ukidaju ncmocne dvoris,ne prostoriie. Takode, IJ stambenim zqradama jie zabranlena javna aktivnost, osim na prvim spratovima. Najnovlije se vrsi planifikacija sa kratkorocrum ciljevima da bi se precizruie doradio generalni urbanismicki plan ad 1976. godine. Pravne regulative su sve striktnije i ostrije, pre svega u odnosu na lInutrasnja dvorlsta ..

g) dobijanje novih javnih povrsina' kroz bolje urbanisticke planove

U prvoj etapi radi se na povraceju velike povrsine parka Eskorksador i citavog okruzerua zeleznicke stanice. U

sredistu je debata aka projekta urbanizaci]e okruzenla tl"ga De las glori,es sa namerom da se zapocnu radovl od 2000. godine. Ali, nepostojanjs drugih veiikih prostora koji bi m.ogll da se pretvore u jayne navelo je jayne sluzbe da ukljuc9 i promotore za nekretnlne. Cil] da S9 ,aktivir:a s.to 'vis'e un.utrasnjlh' riwJrista i da ria tal nacin stvore nove jayne prostore neophodne 281 upotpunjavanje sadrzaja, Ova] oblik delovanla je omogucio iktreiranje novih parkovnih povrsina u unutrasrjjosti velikih stambenlh blokova. Uvoaenje novin javnih sadriaja tip.a sporlskih h'al'a',sko/a i ostalih sadri,aja koji prate' stambene, zajedno sa sin vise zelenila - cilj]e gentrifikacije ovog de/a.

Pasle 2000. uveden je tzv "preduzetnickj'" iIi korporativan sistem upr:avijanja, k:oji se, U ovom slucaju, sastoji u kupovini velikog poseda samostana casnih sestara sa clljem da S9 izdvoji unutrasnja basta i pretvorl u javnu, ipreoroda novi posed sa mogucnoscu da se reciklira postojece i uvedl,e nova gradnja. Promoteri nekretnina su pozvani da u'cestvuju u preproda],

~emodela,ci]a poznatlh dijagol1lalnih utica Barselone je pokrenuta sa ciljem za ozivl,javanjem funkcije prizernf]a, jar je primeceno da su ana nedovolinoaktivna.

h) o dri,8'va n1e' .. nepori ze po,bo>/jsanje i konzervaciju graditeljskog nas/e,da

Zastarelost graditeljsk,e bastlne Elxamplea utice da je ve~liki dso njegove stambene izgr,adnje bsz uobicajeno9' standarda kvaliteta i neodrzavan, pa je zacrtano da se podstaknu subvencije koje donose novae i~ tl"i javne administracije.

SU.bv,9.ncije od grads ss usmeravaju na poboljsanje uS/ova sUmovanja preveshodno kvalft.e·ta fasada, sve do de/age keo sto su postanski sanduci6l, TV entene, nadstresnice.

SulJvencije ad' regij,e' sa odnose na botbu pmtiv industriiskog zagadenja.

..... Plaza Ai/ada y Vermeil

Avirl9uda Brasil ...

aea MiraJlesovog parka u Diagonal Mar-v Forum 2004)

.. -,--,~':., ::!.- '~.-'!=.'~~

Subvencije od Min.is tars tva', kojima ista .upravlja fagijs su olvorene za bilo koje dele re.habi/itacije ifi poboljsanja stanovanja.

Sa ovorn serijom akcija na razlicitim poljima veruje 58 ca [e moguce odriaU srce metropole u dobrom funkcionalnom stranju _. saobraeala, ekonornsklh aktivnostl, infrastrukture: bez da se ,ocekuje globallna urbana obnova, Obnova se pr,eporucuje u silicaju kada se dopustii venka zastarelost cetvrti. Ove akcijle odrzavanla deluju male su konstantne i zahtevaju imaginaciju ..

Urbana obnova je neophodna kad okruzenje nije odrfavano. Onog tf'ie'l1utka kada 6emo biti u sta'nju rJ,a odria .. vama dosegnuli nivo obnovljenog grada, status 'bdriivog" grade koji brine oseb! i svojim gradanima, moe! cerna dB' kaz'emo cia sma usps1/'

i) urb,ana transformacij"a

Najvaznija: urbana transformacija koju je dozlvela Barcelona ad 1979. je bila konceptua~n,a. Prornenlo sa koncept grada - snka grada (Dna lMamfordova) od strane samih gradana Barselone. lz OVOQI novog koncepta grada su pmistekl,e lntervencile, toHka odredene da bi' mogle da dleluju kaosan 01 ldealnom gradu.

Novi grad metropo/a, moaeren. mocan ; kozmopolitski zahtevao je SVle': ad ucrtavanja' "rondi", sireg otvaranja prema moru i interpoiacije novih revitalizovanih kvartova, do fine stf,ategije ekonomske moci, logist/kfJ'. kultume moci ; kvaJiteta iivots.

Medutim, u to] novo] koncepCiji grada, sposobno] da mobilise iprojektuJe II.lnuturasnjl:.l energiju i urbanu kreativnost. svakl od delova je morae da lrna sve to na papiru, dakle u planskom dokurnantu, u cilju da se ukomponuje bez trvenja u globalnu tranetcrmacuu 8arcelone kao grada jz 2004. godine.

I kao sto je logicno, EI Eixample je bio sustinski dec identiteta Barselone, prosle, sadasnie i buduce. On

A.kcije plana za rehabilitaciju ad 4 bazlcne grupe, odnose se na:

1.Rezidencijalni karakter, 2.Turisticki karakter i graditeJjska bastina, 3. Ekonomski karakter, 4.Kvalitet fivota.

1. R:ezidlencijalni karakter se odnosi na poboljsanjs kvaliteta zgrada i stanova potenctrajucl rehabllitacju i rnodernlzacllu, pmm.ovisuci selel!divni oblik novogradnj,e' i uspo.stavljajuci, kao 5tO je i ucinjeno, restriknvne zakonske regulative U odno-su na broj poslovnih prostora. Takode, to podrazurneva revitalizacijiu urbanoq oklruzenja sa radovima 'vecilh i rnanjh razmera, kao sto SUI prenamena ullica u pe'sacke, prosirenj'e trotoera i unalpred'enje zelenih pevrsina, ukljucujuti operaciju povracaia unufrasniih dvorista kao kvalitetnlh [avnlh prostora. Na' kraju, trf oblasti eve cetvrli S!J proglas'9ne prioritietn.im" kaho bi postali kotisnic: zV8lni6ne pomoci U ,pos/ovima rehabiJitacije.

2. Turistickil karakter i graditetjska bastiina - bez svake sumnje cuveno urbane jezgro ove cetvrti sacinjava neospomo blaglo Barselone, zbog kvalitetnog graditeljskog nasledla upravljanje takvorn bastinom podrazumeva ZB'slitu i promociju, ponovno kor;scenje, dinamlzaciju vretinost! rastuceg znacaja. Srnemice se odnose na potenciran]e

~~~------~~~-- .. ~

je svedocanstvo prve moderns ekspanzije Barselone. Grad iz sredine 191• veka napusta zldlne i siri se ka ravnicl energijom prestonice ko1'a generlse kulturni kva'iitet Sv.og reqicna, Grad! se po modelu, sa koleldivnim podstiicajem, kojl daje naibolie plodove statusa modemog '9Ir,ada. Ova cetvrt jle zbir stlmatansa, sposobnosf i konflikta~ geografski center ko]! artlkullsa veliku Barselonu proisteklu iz stapanja [ezqra i njegovih satelitskm predqrada.

j) akcije plana Z's rehabilitaciju

.... Plaza George Orwel(

Pfaza de la Merce ....

jedan ad atrijuma u Cas; de te Carltat, (danes Kultumi cemer Barselone)

kulturnih vrednosti ali sa novim funkcijama, kao sto su Narodna pozortste, fondacija Tapies, ~rgoviine, uqostiteljstvo ltd, Cilj je spoji~i kome.rcijalno i kulturno na otvorenom prostoru,

3. IEkonomski karakter - Eixample koncentrise veliki procenat ekonornske aktivnosti grada u profeslonalnom, tehnickorn, usluznom il proizvodnom srnlslu i nastavlja da bude glavni centar tr'90vill1e Bal'selone. Bez obzira sto su trgovline srce ekonornlle, moraju da pulsiraju i krakovi nove tehllollogije. lnformatleke drustvo sa smatra, nairne, prirodnirn pokretacima kulturnih vrednosti.

4. Kv,alitet iivota- Aka Eixample tezi da buds cetvrt - uzor, kvalitet zivota je njegov obavezni element. Taj kvalitet zivota zahteva ponudu usluqa i opreme, infrastrukture, skola, centara za sport, dlskoteka, kulturnih centara, zelenih povrslna ... prirnererrih potrebama stanovnista. Sa svim problernirna zagadenja, bulke, nedostatka parkirarua - neephodna je pol::mljsanjejavnog transports i uredenje radnog vrernena javnih ustanova Sve to zajsdno treba da bude zastitni znak odri:ivog grada.

Odlucna politicka odluka uz svoje instrumente upravljanja magu sprov,esti do trenutnih rezultata vis,estrukog karaktera.

SV8 esttri navedena rehabllitovana dela napreduju, vecina akcja je vee saqledljiva ii mogu se osetiti u zivotnom pulsiranju, sto je p,siholoski jake vazno za stanovnistvo.

Zalklljucak bi bio: gJedati u svaju proslost sa ponosom, a uneored S8' poverenjem ina' cvrstim nogama. uz uces6e svih u procosa.

k) Z'a.kljucak 0 obnov! gradskog jezgra EI Eixample

Barsalona je kornpaktan grad. Gradovi tog tipa se koncentrisu na lirnitiranoj teritoriji na kojoj su rasprostranjene razne funkcije: stanovan]e, posao, ~rgoV'ina Ii proizvodnja. Boqatstvo rnedupoveza nosti i koeglzistencija koristi a mnostvo ponuda daJe vecu vitalnost,

Nasuprot, predstavlleiu prenaqlassnu gustlnu kola zahteva odredenu unutrasnju ravnotezu. NaIDv,eci problem kompaktniih gradova je neoostatak zeml.~ista; take da se velike urbenisncke akclle mogu sprovodif samo na periferij.i, dok su jezgra okuplrana i ne dozvoljavaju raziqrancst.

tz svegs' toga, kada se radi 0 centra1nom delu, jedine opcija je rest preme unutra, jer iIJ svakorn slucajLl glradovi se prirodno razvijaju no moramo i h pametno usmeravati. Ras~ prerna unutra ne znaci graditi vise nego rekonstruisati, ponovo Llraditi I rehabllltovati.

U slu.csju ave, cetvrti rehabiljtaciia js bila ternelina.

Razlozi su zelja da S6 sacuva basti na i amb:ijent, iako se ne radi 0 objektima najvliseg kvaliteta, Rehabilitacija donosi vee! kvalltet zlvota, kad se prldodalu savremena usluge kao sto sulif m centratno glrejanje. Zatim, neophodna je rehabilitacija zqrada Ciija je zivotna dob preko 100 godina. Starenje ave cetvrti nija preterano, cak [e lspod proseka za Barselonu, Istrai:ivanja SILl pokazala da je dobra oformiti firme koje bi vrsile odriav,all1je objekata.Odqovornost tada dele vlasnioi objekata i administacije,

Rel'UJ'bil.itacija' 56 smatra e.lementom odrf;vo'rJ grada'. Ne izgrac1uje se teriiorija a mote da proa ve de' smenjenje energetskog utroska ka poboljsanju usiov» iermike .. Ootiranje zgrada modemom tehno/og.ijom}e takoGe' vaino, a ns samo da gra(levinski rekonstruisemo zgrade. Ovde je neophodn« odJucna inteNencija administracije, U cilj.u obezbeelenja' da profiti iz ovih akcija stignu upravo do onlh zona za koje priva,tni izvoaaci nis» ze in teresa van i. Skfop o/aksica, ukljucujuCi i novcen« i pore'ske stimulacije je uveoen, da bi se ove akcije sorovet« do kraja. Okol ina

Gaudijeve Sagrade Familije, pijace Sant Antoni i kvarta Fort Pijenc su na ovaj nacin ukliucene u rehabilitaciju. Tu se nalaze i objekti najvece starosti i istovremeno Ilajmanjeg kvahteta izgradnje. Takode tuje najslabiji pokazatef odrzavania objekata. Zgrade odqovaraju uobicejenoj i svakidasnjo] tipologiji kola se zadrzala tokorn svih proteklih godina, Rezultati ove operacije ce rnoci da se valorizuju samo pclovicno, ali su predvidanja da ce oni biti pozitivni.

Mora se priznaf da je Irehabilitacija cetvrti do ovog trenutka pre svega vid~jiva na fasadama a ne na objeknma u celini. U sadasnjostiJ Pro' Eixmaple. firma - mesovit» txeduzece - koju jll' osnovste gradska vlada trebala je' ria una,Predi ; por/stakne nea,ktiv;zaciju citavog deie grada'. Ona pokusava da globalizuje re,habi1itaciju svih elemenata, ona pfuia vlasnicima, promoter/ma t zajednic,; Iw.mp,letn.u uslugU'. ol:al<'savo, pojettinjuje i cini brzom i eflk:asnijom r;ebabUitaciju. Iznad svega' poku,sa va da p'romovise nova ku,lturu odrz,av,anja i obnove koja osigurav,a kvalitet .zivota, bezbednostr konz,e'fV,aciju i opsluiivanjesvim potrebnim etementims.

Godine1995. privatno ulaganje u ovu cetvr1 se popelo na skoro 2 milijarde pezeta, godinu dana kasnije prirnecen je skok ad 39 %, a 1997. bro] je uveean za 40 %, i skoro duplo u dve godine sa citavih 3,8 milijardi privatnih irtvesticija, Ovo potvrduje dobra prirnecenu snagu privlacnosti ove cetvr1i[ I istovrerneno svsst vlasnika 0 opravdanosti rehabilitadje. Ne zanemaruje se, takode, akcija mforrnacione politike j obavestavanja koja su uvele gradske vlasti,

Buducnost Eixamplea mora proci kroz potpunu rehabilitaciju i adaptaciju starlh struktura potrsbarna S8,vremenog zlvota, Na tal naeln se osiqurava kontinuitet nj,egovog r,ezidencijalnog. tl"govackog, profesionalnoj, kulturnoq zivot.a: pretvara ga u srce Barselone kao pravog predstavnlka grada tre6eg rnilanijurna.

Gllavni doprlnos koji vidim kao rezultat ovih navodenja jeste pokusa] postovanja i pcboljsaoja svakoq od razlicltlh tipova urbanih struktura Barselone koristeci dlo maksimuma. kvalitete kornpektncq rnediteranskop qrada i delulucl preko tacaka transformacije i susreta,

U starom grad LJ I lstoriiskorn jezqru, mtervencije polazs cd tipoloskih, urbanIh i drustventb karakteristlka. te arhaoloskih preduslove, industrfjska nrhitekture 19. veka, degradJranog radnickog stanovanja i problema pristupacnostl i sacbraceja, NajznacajnijeakdID'e se sastoje u pobo~jsanjlJ stanovanja, renovtraniu oprerne, i uvodanju [avnih prostora i pesaekih zona,

Kroz kvartove koji su forrni raf sl",ednjovekovn igrad katalanskih grofovija rnozerno da posmatramo akcije delovanja .. Rimske zidine prethode st,ednjovekovnim zidlnamao U '11'. veku i kasnij,e u 14. veku naivise se forrnira deo danas poznat kao start gradl. Sredlnorn 18. vcka 'grad je urbanizovao aluviialnetererre koj su dobi,j'9ni nad morern i lukom oko ostrva Majans te je sa ukljucivanjern eve povrsine nazvane Barseloneta dovrsen proces stvaranja filzickog i istorijskog okruzenja srca Barselone,

Do kl"aJa 19. veka nlsu moqle d!a se prevazidu ove zidine, koje su S'B vremenom okrenule protlv svojlh graditel~.a i sada irn narnecu neophodno prosirenie, To je problem svih gradova "intra rnurros" .. Pet godi.na kasnije, sa trgom Serda i pocetkorn urbanizaciie trga Eixample zavrsava se jedna etapa kroz koju je stari glrad proziveo kompletan bioloski proces: osnlvanle, rast, i zrelost i kasniie ce docivrerne gubitka vitalnosti, napustao]e ad tradiclonalni h starosedeoca, komercijatnoq zamora i zaborava od strane admlnlstrativnlh funkcija, Cenlralno jezqro je prevazisla istorija a put moderniteta je napredovao kroz druge cetvr1i, slobodnile, sire, oez oqranlcen]a i kao u vecini velikih istorijskih jezgara nj,eni ostaci su bjll koncentraclla graditeljskog nasleda i dskadencija u kontinuitetu i trqovacko] vitalnosts.

Svi stanevnicl su volelistarigr'ad, ali su svi gradili svoju buduenost - stall1iovanje i poslovanje daleko od t:og zastaralog dela, Brojnl su faktori koji opravdavaju i p'l'ou.zrokujiu procas degradaciije:: U 11"0 an 3. ii gr,a,diitelj,sl<a Upologija odgovara prevazidenilml model!ima" uzane ullee su bez infrastrukture, stare zQl"ade su neodrzavane, venka je 'Q'I!.Is.tiina izg'l"adenosti i kOl"i:s6enosti, vlada nehi ii'ena IJZ. lnetilostatak .. rov'f!'tr,i'lIvi'lI,n'a i svetloetl. Ovo ie

klaslcna predstava vecine sradnjovekovnlh gradova Evrope. Sam trg Serda sadrzi nagativan faktor za buducnost starog grada, orosecsnost velikih puteva koji kroz istorijsku teksturu rnoreju da ornoquce povezanost more ~ plan ina, Eixample, - luka. Ove trase su sa odrzale 120 godlina r njihovi deqradlrajucl efekti su se pokazali formiranjem velikih dzspova IU kojirna je degradacija prouzrokovala mizerjju i n,esigurnost. Prosbtucija se najce~sc9 rada oko luke i u Barseloni se razvila u starom gl'adu. U Ikontekstu stalne d'ekadencije tr'govina sa ne obnavlja Ii privredna aktivnost posustaje, Nedostatalk oprerne i drustvene infrastukture doprinosi da se stanovnistvo ne ustaljuje i da je one sve vlise prolaznog karaktera. Oni odablru zivot. u gradskom jezqru sarno zbog niskih cena najamnine, ali eim pre '9a napustaju sledecl dlnamlku zapocetu u proslorn veku. Stari glrad je video radanie spanske dernokratije u u bas takvoJ situaciji>

Nova Skupstina grada je prihvatila zajednicki san svlh glradana 0 boljoj buducnostl, Radlilo se uzurbano na planovima revitalizacije .. Godine 1993. prlhvacsni su specijalni planovi z,a unutrasnju reformu starog grada i I'epsa buducnost S8 polako nazirala. Njegovi stanovnici su S'B angaiovaillizajedno, a ucestvovali su il ostali stanovnlcl koj su tu videli ekonornski interes, Godina 1983,4,5, nisu bile godine ekonornskog prosperiteta i u g.radskoj kasi nije bile novaca. Nade je bllo sve manje. To je upravo dalo vremena da se ponovo pregledaju modeli remodelacile. Shvatilo se da uob,icajena rernodelacija nije dovollna da se suprostavl drasticno] degradacijL lz tOgl8 je proistekao PI'an int,eglralnog del.ovanji,a (IPI,A.). Gradski dokument lz kojeg S9 lzqradio program lntervencjja 5,irokih razmera [e obuhvatio u sebi proces revitalizacije citavoq okruzenja

bezbednost gradana, jacanje drustvenlh usluga uz pocivanie na privredi, Vlast Katalonije i Gradslka vlada su S8 doqovorih da S8' sacini program aktivnosti ko] 58 zasniva Z8 regulacionim planovima U okviru kojih ce 58' svaka vlast obavezati da razvija svoiu cellnu: unaprsdaruarn stanovanja i opreme Oslobodenje zemljista i urbanizacija ostala je