Vous êtes sur la page 1sur 1

5.a tIPTTNE ZAMJENICE 7.

PRILOZI
Proste upitne zamjenice: qui? (tko?), gue? gu'est-ce que? quoi? (§to?) Uvijek nepromjenljiyi. Stavljamo ih uz glagol, pridjev ili uz neki d r u n i
Npr.: Qui cherchez-vous? Koga traiite? Que voulez-vous? Sto 2elite? prilog da poblize oznaSe smisao: Elle marche tres vite. Ona hoda vrlo brzo.
Slozene upitne zamjenice: lequel? -lesquels? (m. r.); laquelle? -lesquelles? (z. r.).
Npr.: Lequel de ces livres preferez-vous? Koju od ovih knjiga vise volite? Po svome postanku imamo tri vrste prilqga:
Laquelle de ces etoffes choisissez-vous? Koju od ovih tkanina birdie? a) prosti: bien, peu, trop, hier, ou.
• NEODREDENE ZAMJENICE b) slozeni: aujourd'hui apres-midi, bientot, de suite, a travels, au dehois
Chacun, quelqu'un, quelque chose, rien, autrui, tout, personne, on, 1'on. c) izvedeni: seulement, pompletement, vivement.
O On (1'on)
Izvedeni prilozi tvore se:
!. a) kad se na nekonl pridjevu 2. r. doda nastavak -ment: tongue (duga) — longuemenl
Glagol je uvijek u jedinini: On parle de toi. Govori se o tebi. (dugo);
Na na§ jezik se prevodi na vi£e nacina, prema smislu reCenice: netko, govori se, b) neki pridjevi dobivaju nastavak -£ment: enorme (ogroman) ~ enormcment
kaSu . .. dovjeh . . . (ogrow.no)
1. On frappe a la porte. Netko kuca na vrata. . Pridjevi koji zavrgavaju na -ent i -ant tvore priloge na -emment -amment:
Z. On est content quand on est en bonne sante. Covjek je zadovoljan kad je zdrav. prudent — prudemment, savant — savamment.
Smisao moze zahtijevati da le prevedemo na§im lifinim oblikonu iznimke: presente — presentement, lente — lentement.
On s'est amuse bien. Zabavljall smo se dobro.
STUPNJEVANJE
Samo prilozi za naCin koji se svrsavaju na — ment mogu se stupnjevati kao
6. PRIDJEVI pridjevi: sagement — plus sagement — le plus sagement.
Pridjev obicno stavljamo iza imenice.
J'aime un livre interessant. Volim zanimljivu knjigu.
Pridjev stavljamo ispred imenice: 8. BROJEVI
1. a) ako ima manji broj slqgova od imenice: Un bel appartement. Lijep Stan,
b) Ako je redni pridjev: Le vingtieme siecle. Dvadeseto stoljece. • Glavni brojevi
f, 2ENSKI ROD PRIDJEVA vingt i cent su nepromjenljivi kada su praceni drugim brojevima.
Opce pravilo. Zenski rod pridjovii tvori so tako da se muskom rodu doda Quatre-vingt-trois ans; deux cent douze francs.
nastavak c: grand (vi'lik) -/jrandc (vclika). Mille je nepromjenljiv: Trots mille garfans sont dans cette maison.
Pridjevi na f mijenjaju -f u -vo: vir-vivo. Glavni brojevi obavezni:
Pridjevi na -x mijenjaju -x u -se: heureux-heureuse. datum: Mon fils est ne le 20 Janvier, cita se: le vingt Janvier.
iznimke: doux-douce; faux-fa.usse; rour-rtmstic i vieux-viellle,
Prdjevi na -er tvore ?.. r. na ere: amer-omore. imena vladara: Louis XIV tita se: Louis quatorze. ali: Framcois premier.
Pridjevi na -el, -eil, -en. -et. -on i -s udvostrupuju posljednji suglasnik -i- nastavak e: Redni = glavni -j- ieme.
cruel-cruelle, pareil-pareille, ancien-anclenne. muet-muette, bon-bonne, gros-grosse. iznimke: le premier, la premiere.
ali:lrais-Jralchc; secret-secrete.
Pridjevi na c tvore ienski rod na que: publlc-publique. Pierre est le deuxieme fils de sa mere. Petar je drugi sin svoje majke.
zabiljeziti ortografiju: cinquieme, neuvieme, vingt-et unieme.
f, MNOZINA PRIDJEVA
Opce pravilo. Mnozina se opcenito tvori nastavkom s za m. i z. rod.
Pridjevi na -s i -x ostaju nepromjenljivi: le gros homme -les gros hommes. 9. PRILOSKE ZAMJENICE: En, Y
Pridjevi na -al tvore mnoiinu na aux: capital-capltaux. iznimke: banal, fatal, final,
glacial, natal, naval i frugal koje dobtvaju s M slijede pravilo mnoiine. En: stoji ispred glagola i zamjenjuje dodatak sa prijedlogom de.
Predstavlja: a) prilog mjesta
STUPNJEVANJE
^ Komparativ jednakosti: a) potvrdni: aussi . .que Viens-tu de la? Dolazis U od tamo?.
b) nijecni .: pas si. '. . que Oui, j'en viens. (en = de la), Da, dolazim (od tamo).
b) licnu zamjenicu ako je odredeno rnjeslo izrazeno imenicorn:
pozitiv komparativ superlativ pozitiv komparativ superlativ Tu viens de 1'ecole? DolaziS li iz Skole?
grand plus.. . que le, la, bon meilleur le meilleur Oui, j'en viens (en — de 1'fecole). Da, dolazim (iz skole).
II les, plus- mauvais pire le pire c) nadopunjava prilog kolitini 1 , bi'ojn ((in i/.bjcgnemo ponav-
petit moindre le moindre Ijanje):
J'ai vu beaucoup dc lievres. Vidio sam mnogo zeteva.
J'en ai vu beaucoup. Vidio sam ih mnogo.
• Apsolutni superlativ izrazava kvalitet najviseg stupnja bez usporedbe sa Y: slicno kao i sa en, ali ona zamjenjuje dodatak s prijedlogom a. dans.
drugim predmetom. Tvori se tako da stavimo ispred pridjeva rijefii: tres, Tu vas a Paris? IdeS li u Pariz? Oui, j'y vais. Da, idem (tamo; u Pariz).
bien, infiniment, extremement... II est extremement content. Veoma je
zadovoljan. Pensez — vous a votre travail? Mislite li na svoj posao?
Oui, j'y pense. Da, mislim (na posao).
• PRISVOJNI PRIDJEVI • POKAZNI PRIDJEVI
Jednina Mnozina Upotrebljavaju se uvijek ispred Imenice.
GLAGOLI
MuSki rod Zenski rod Oba roda MuSki r. Zenski r.
10. KONJUGACIJA GLAGOLA S>AVO1R«I»ETRE«:
Jednina ce, cet cette
mon ma mes Vecina glagola u slozenim vremenima se konjugiraju sa poniocnim glago-
ton ta tes Mnozina lomtavoirv.
son sa ses Ce garcon est sage. Sa pomocnim glagolom»etre«konjugiraju se svi povratni i ovi neprelazni
Cet homme est intelligent. glagoli: aller, arriver, naitre, tomber, venir, partir, mourir, rcster, monter,
notre nos Cette ecole est grande. sortir, retourner, descendre, entrcr, passer.
votre vos Ces arbres sont petits.
leur leurs Ako Selimo istaknuti osobu ill stvar Napomena. Glaftoli monter, sortir. retourncr, descondrt-, ontrer. passer, kojnugiraju
manje ili vige udaljenu, imenici pripa- se takoder s avoir/ali oni postaju prelazni t mijenjaju znafienje.
• Prisvojni pridjevi Upotrebljavaju se uvijek jamo prilog ci (= id = ovdje) ili la Npr.: II est sortl tres tard. Iza&ao je tcasno.
ispred imenice. (Id = tamoj sa crticom. II a sort! sa vofture du garage. Izveo je auto iz garage.
Mon ami ecrit une lettre. Moj prljatelj pile Cette ecole-la est grande. Je suis entr6 dans mn chnmbre. VSao sam u sobu.
pismo. Cet homme-ci est sage. J'ai cnlro le foln. Unio sam sijeno.