UVOD

Sigmund Frojd rođen u Moravskoj 6. maja

1856. godine, a umro u Londonu 23.
septembra 1939. godine. Bio je austrijski lekar
i psiholog, osnivač psihoanalize. Frojd je kao
dečak bio veoma obdaren, sa 8 godina je
govorio francuski i engleski i čitao Šekspira.
Studirao je medicinu u Beču, a nakon
završetka studija bavio se anatomijom i
fiziologijom. Doktorirao je u 25-oj godini, a u
29-oj postao docent. Bio je na specijalizaciji iz
psihijatrije kod najvećih psihijatara tog
vremena: Brojera, Šarkoa i Bernema. Iako
nikad nije nameravao da se bavi lekarskom praksom bio je primoran da otvori privatnu
praksu jer je bavljenje naučnim radom bilo oskudno nagrađeno.
U Parizu godinu dana provodi kod francuskog psihijatra Šarkoa, učeći kako se hipnoza
koristi u lečenju histerije. Najveći deo vremena Frojd je radio sam i razvijao ideje koje su
postale temelj psihoanalitičke teorije i koje su dostigle vrhunac u njegovom prvom radu
“Tumačenje snova”. Osnovao je Godišnjak za psihoanalitička i psihopatološka
istraživanja i međunarodnu psihoanalitičku asocijaciju. U najveće zasluge mu je
pripisivano to što je psihologiju usmerio na životne probleme, što je ukazao na važnost
razumevanja sila koje pokreću čoveka na aktivnost, što je osmislio shvatanje o
kontinuitetu razvoja ličnosti, što je stvorio osnovu za razumevanje bioloških i socijalnih
komponenti čovekovog razvoja i konačno što je imao hrabrosti da bude ispred vremena i
da ukaže na sve vrednosti i nedostatke ljudskih bića bez obzira na otpore koje su njegove
ideje izazivale ne samo kod protivnika nego i kod najbližih saradnika.

FROJDOVA TEORIJA LIČNOSTI

Ova Frojdova teorija razmatra tri osnovne teme:

 Strukturu lučnosti
 Dinamiku ličnosti
 Razvoj ličnosti
Strukturu ličnosti sačinjavaju tri osnovna dela: Id, Ego i Super-ego. Oni su nejednake
starosti, Id je najstariji iz njega se razvija Ego a iz Ega Super-ego. I mada pripadaju istoj
ličnosti, oni rade po različitim operativnim principima.
Id je biološki determinisan deo ličnosti koji radi po principu zadovoljenja. On raspolaže
nasleđem, tj refleksima, instinktima i osnovnom psihičkom energijom. Druga dva dela
ličnosti energiju dobijaju samo od Ida. Id sam, međutim, tu energiju ne podnosi
nagomilanu u sebi. To u njemu izaziva napetost koju on pokušava da izbegne.

1
Ego je psihološki determinisan deo ličnosti i radi po principu realnosti. On naravno ima
kontakt sa okruženjem i uvid u spoljašnja zbivanja, što znači da Ego pokušava da
zadovolji zahteve Ida u okviru datih mogućnosti sredine.
Super-ego je socijalno determinisan deo ličnosti i radi po principu moralnosti. On je deo
ličnosti koji predstavlja moralne vrednosti preuzete od roditelja, odnosno mehanizme
identifikacije ubačene u ličnost deteta.
Dinamika ličnosti se svodi na to kako delovi ličnosti sarađuju regulišući
ponašanje jedinke. Osnovne pokretačke snage delovanaj čoveka jesu zapravo instinkti.
Svu psihičku energiju koju čovek ima zapravo crpe iz instinkata. Skup svih instinkata
daje ukupnu količinu psihičke energije kojom raspolaže neka ličnost. Frojd smatra da
postoje dve grupe instinkata: Instinkt života(Eros) i instinkt smrti(Tanatos). Prvi je
usmeren ka zaštiti života jedinke i produžetku vrste, a drugi ka krajnjem miru.
Razvoj ličnosti prema Frojdu je neprekidan proces. Najveće promene u ličnosti se
odigravaju tokom prvih pet godina života i tada se uspostavlja trajna struktura. Ovaj
razvoj se može podeliti u tri perioda
 Pregenitalni period
 Period latencije
 Genitalni stadijum
-Pregenitalni period obuhvata tih prvih pet godina života koje su podeljene u tri
stupnja:
1. Oralni stupanj-koji obuhvata prvu godinu života tokom koje se pažnja
odojčeta usmerava na zonu usta, pošto su usta najvažniji izvor
zadovoljstva(ostvaren putem hranjenja na dojci). Kao posledica ovog
razvoja je oralni karakter u ličnosti odraslih osoba, A to je zapravo jedan
skup uzajamno povezanih crta mežu kojima najčešće srećemo: zavisnost,
pasivnost, pohlepu, preteranu sklonos ka jelu, pušenju ili brbljivosti.
2. Analni stupanj-obuhvata drugu i treću godinu života. Za ovaj period
karakteristično je nastojanje roditelja da kod deteta uspostave higijenske
navike, naročito one vezane za kontrolu bešike i stolice. Analni karakter,
koji nastaje kao posledica analne fiksacije, kod odrasle osobe čini skup
uzajamno povezanih crta među kojima su najvažnije opsesivna urednost,
konformizam i kompulzivnost.
3. Falusni stupanj-obuhvata četvrtu i petu godinu života. U ovom stupnju
detinje interesovanje prelazi na seksualne organe i prijatnosti koje se
javljaju kada ih dete dotiče.
Uz ovaj kratak pregled treba pomenuti i stalno Frojdovo naglašavanje
determinizma ponašanja. Svakolika čovekova aktivnost strogo je određena javnim
ili još više skrivenim motivima, s tim što su upravo ti skriveni usmereni ka
važnijim temama našeg života. Frojd kaže: “Protiv predpostavkeda svuda postoji
psihički determinizam mnogi se ljudi, kao što je poznato, pozivaju na svoje
naročito osećanje i svoje uverenje da postoji slobodna volja. Kao i sva normalna
osećanja, i to osećanje mora biti po nečemu opravdano. No ono se, koliko ja
mogu da vidim, ne manifestuje kod velikih i važnih voljnih odluka, u tim prilikama
čovek ima pre osećanje psihičke primoranosti i rado se poziva na nju (tu stojim,
ne mogu drukčije). Naprotiv, baš kod beznačajnih, indiferentnih odluka skloni
smo da tvrdimo kako smo mogli i drukčije postupiti, iako smo radili po slobodnoj,

2
ne motivisanoj volji. . . No što jedna strana ovako ostavlja bez motivacije, to
dobija svoju motivaciju s druge strane, iz nesvesnog, i tako je determinacija u
psihičkom ipak sprovedena bez izuzetka.”
-Tokom perioda latencije impusi teže da budu zadržani u potisnutom stanju. Ovo
je period kada je energija libida prigušena, skrivena a dete ispoljava snažnu
radoznalost i želju da saznaje i uči.
-Genitalni stadijum počinje sa periodom puberteta i odlikuje ga grananje psihičke
energije i investiranje u nove objekte, veće interesovanje za druge ljude,
uspostavljanje heteroseksualnih veza, a vidljivi su znaci ubrzanog emocionalnog
sazrevanja i socijalizacije.
Iako je izdvojio stupnjeve u razvoju ličnosti, Frojd nije predpostavljao postojanje
nekih opštih granica ili naglih prelaza iz jedne faze u drugu. Konačnom razvoju
ličnosti doprinose svi stupnjevi razvoja podjednako.

TEORIJA SNA

Naučna javnost povezuje pojavu naučnog tretmana snova sa radovima Frojda i

objave njegove knjige Tumačenje snova, za koju mnogi smatraju da je jedno od
najznačajnijih psiholoških studija ikad napisanih. Frojd međutim, u toj knjizi
pominje, sa žaljenjem, da je dotadašnja psihološka literatuta o snovima tako
obimna da je on, i pored sve prilježnosti i dobre volje, nikako ne može obuhvatiti
u jednom dovoljno iscrpnom pregledu, zato što je ona “toliko rasturena i što zalazi
u mnoge druge oblasti”. Ono što je navelo Frojda da o snovima piše posebne
studije u više navrata, pored jedinstvenog i nepromenljivog stava o njima jeste i
ono najopštije-da oni imaju skriven smisao. Kao što je poznato, Frojd smatra da
san ima manifestni, površinski vid priče iza kojeg se krije njegov latentni, skriveni
i pravi smisao. Čovek je svesno zaokupljen svojim manifestnim vidom sna, dok u
stvari latentni sadržaj sna obavlja pravi rad. A zadatak sna je da otkloni nadražaje,
da uljuljka ličnost u prividni mir i bezbednost da se ne bi “latentne misli sna
podvrgle kontroli od strane cenzure.”
U docnijim radovima Frojd spominje već dva zadatka sna. Prvi je “Ispunjenje
potisnute želje”, a drugi nastavak “Predsvesne misaone delatnosti dana ispunivši
sebe proizvoljnim sadržajem da izrazi neku nameru, opomenu, rasuđivanje i
ponovno ispunjenje želje.
Posebno značajan deo Frojdove teorije o snovima odnosi se na takozvani “rad
sna”. Pod radom sna podrazumevaju se mehanizmi koji se svode uglavnom na
postupke sažimanja, pomeranja, obrtanja i predstavljanja kroz simbole. Rad sna
znači obradu materijala sna kako bi on iz latentnog prešao u manifestni oblik,
dakle neka vrsta maskiranja.
O tome koliko se snovi pamte, o emocijama koje prate snove Frojd ima dosledan
stav: pamte se važni snovi, u njima najvažniji deo je i najjasniji, najživlji i sa
najviše detalja; to je po njemu “Središte misli sna”.

3
Nesumljivo je da je Frojdovo Tumačenje snova izvršilo uticaj na psihologiju
snova, a kasnija kognitivna psihologija snova koristila je skoro bez izuzetka
Frojdove ideje.

PSIHOANALITIČKA TEORIJA

Ova teorija nastala je kao neka vrsta odgovora na, u to vreme, dominantnu
tradicionalnu teoriju svesti, koja se pojavila u Nemačkoj, sa osnovnim ciljem da
analizira svest normalnog odraslog čoveka i otkrije osnovne jedinice svesti i
utvrdi kako one obrazuju spojeve. Prema psihologiji se često odnosilo kao prema
duševnoj hemiji. Za razliku od ovoga, kod Frojda srećemo sasvim drugi pristup
svesti. On je duševni život uporedio sa ledenim bregom, čiji manji deo, koji
izranja iznad površine vode predstavlja oblast svesti, dok mnogo veća masa ispod
površine predstavlja oblast nesvesnog. U nesvesnom delu treba tražiti nagone,
strasti, potisnute ideje i osećanja. To je veliki izvor vitalnih nevidljivih sila koje
vrše kontrolu nad svesnim mislima i postupcima pojedinca. Više od četrdeset
godina Frojd je istraživao nesvesno, metodom slobodnih asocijacija i razvio
teoriju koja se smatra prvom sveobuhvatnom teorijom ličnosti, zato što su u njoj
posebno razrađena pitanja strukture i dinamike razvoja ličnosti.
U čovekovoj psihološkoj strukturi razlikuje tri činioca: Id, Ego i Super-ego, koji
uz pojmove nesvesnog (cenzura, represija, sublimacija), i hipoteze u ulozi
seksualnosti u ljudskom životu čine okvir njegove teorije.
Ego je centar racionalne svesnosti i efektivne delatnosti. Super-ego je destilat
pritisaka i zahteva društva, i izvor je moralnih propisa i uputstava. Id je izvor
priticanja libida u psihu. Pošto je ta energija po svojoj prirodi seksualna, Ego je
uhvaćen izmežu pritisaka Ida i Super-ega. U toj situaciji Ego traži način da ove
različite pritiske dovede u harmoniju, pa zadovoljava jedne a odbacuje druge.
Kada je zahtev Ida u prevelikom sukobu sa Super-egom, Ego i Super-ego će ga se
otarasiti potiskujući njegov sadržaj u nesvesni deo psihe. Taj represivni čin
nazvan je cenzurom. Iako proširuje pojam psihe tako da pored svesnog u njega
uključuje i nesvesne sadržaje, Frojd je ostao pristalica Empirizma, i insistira na
tome da je svaki nesvesni sadržaj nekada bio svestan i da je u psihu ušao preko
iskustva.
Pošto potisnuti sadržaji zadržavaju svoju efikasnost, oni utiču na naš svesni život
na razne skrivene načine. Tako se izvor kreativnosti u svim poljima objašnjava
pomoću sublimacije ovog skladišta energije u prihvatljive i plodne kanale.
Neuroza se javlja kad normalni kanal represija-sublimacija iz nekog razloga ne
funkcioniše kako treba. U toj situaciji, povratak u normalnost može se postići
pomoću psihoanalize. Psihoanaliza je proces ispitivanja nesvesnog koji vodi
analitičar koji stimuliše sećanje i koristi fragmente snova. da bi obnovio i razumeo
problematični sadržaj koji je izazvao blokadu. Pretpostavka je da nezgodni

4
sadržaj, kada se jednom sintetiše u svesti, gubi svoju moć da ometa normalno
funkcionisanje psihe.
Najčešće potiskivani jesu oni sadržaji koji se koncentrišu oko incestuoznih
odnosa, pogotovo u Edipovom i Elektrinom kompleksu (želji sina za majkom, i
kćeri za ocem).
Jedno od sredstava da se izbegnu i individualna neuroza i zrelost jeste
upražnjavanje religije. Religija je projekcija oca s njegovim zabranama i
naređenjima u kosmičke dimenzije. Kroz religiju odrasli postižu sigurnost
detinjstva, i produžavaju svoju infantilnost kroz čitav život. Hvatanjem za neku
iluziju, učestvovanjem u masovnoj neurozi, često se može izbeći individualna
neuroza.
Zrelost se, prema Frojdu, postiže zamenjivanjem lagodnosti i nelagodnosti svih
naših iluzija principom realnosti i principom zadovoljstva (čija je paradigma
seksualni užitak) kao ciljevima života.
Posmatrajući Eros, ili zadovoljstvo, kao životni instinkt, Frojd mu je suprotstavio
Tanatos, instinkt smrti. Govoreći na mitološki način, on je bio spreman da ljudsku
istoriju posmatra kao rezultat borbe ova dva principa.

METODE HIPNOZE U LEČENJU HISTERIJE

Hipnoza je, možda, najčudnija metoda. Tu jedan čovek deluje na drugog tako da
ga odvoji od realnog sveta i uvede u stanje svesti nalik snu u kojem je taj
hipnotisani čovek sasvim nekritičan prema sugestijama dobijenim od hipnotizera-
doživljava sve što mu ovaj kaže.
Krajem 19. veka u Beču, prvo Brojer a docnije i Frojd pokušavaju da primene
Šarkoovu metodu hipnoze u lečenju histerije. Terapija pomaže-pacijent se pod
dejstvom sugestije dobijene od strane lekara oslobađa simptoma ali često simptom
posle izvesnog vremena biva zamenjen nekim drugim. Kako je jedna od poznatih
odlika hipnoze hipermnezija, tj mogućnost da se medijum seti nekih događaja iz
svoje prošlosti koji mu nisu dostupni u svesnom stanju, Brojer i Frojd
eksperimentišu vraćajući svoje pacijente u prošlost. Tako prvi put u istoriji
medicine nailaze na vezu između neurotičkog simptoma i potisnutog događaja u
ličnoj istoriji pacijenta. Shvatili su da simptom nije slučajan, već da on na
specifičan način ilustruje neki značajan, obično traumatski događaj iz detinjstva i
obično povezan sa seksom. To je uvek događaj kojeg se pacijent ne seća kada je
van hipnoze.

5
 NAJPOZNATIJA DELA

 Rasprave o histeriji, 1895.

 Tumačenje snova, 1899.
 Psihopatologija svakodnevnog života, 1904.
 Humor i njegov odnos prema nesvesnom, 1905.
 Totem i tabu, 1913.
 Uvodna predavanja iz psihoanalize, 1916-1918.
 S one strane principa zadovoljstva, 1920.
 Ego i Id, 1923.
 Budućnost jedne iluzije, 1927.
 Nelagodnost u kulturi, 1930.
 Problem anksioznosti 1936.
 Mojsije i monoteizam, 1939.

ZAKLJUČAK

Nesumnjivo je Frojd jedan od najznačajnijih psihologa. Mnogi od njegovih nalaza i

mnoga od njegovih tumačenja nalaze se i danas u opštem fondu psihološke nauke.
Njegovo učenje sadrži niz značajnih otkrića i predstavlja veliki napredak u objašnjavanju
ponašanja čoveka. Njegova je zasluga pre svega što je istakao dinamički karakter ličnosti.
Pre njega, ličnost je uglavnom ocenjivana u suštini kao racionalna pojava. Posebno
krupan prilog psihologiji predstavlja njegovo otkriće različitih odbrambenih mehanizama,
u stvari sredstava adaptacije čoveka sredini. Poznavanje ovih mehanizama omogućava da
se znatan deo ponašanja čoveka, do sada neshvaćen i neshvatljiv, može objasniti i
razumeti. Neosporan je uticaj njegovih ideja i psihoanalize u mnogim područjima nauke i
umetnosti, i nesumnjivo spada u vrh naučnih otkrića, posebno u društvenim i
humanističkim naukama. Ali Frojdovo učenje sadrži i mnogo problematičnih, pa i
netačnih postavki. Pre svega kod njega nalazimo neopravdano isticanje uloge seksualnog
motiva, zatim preterano naglašavanje uloge nasleđa na uštrb uloge sredine, posebno
socijalnih faktora, u objašnjavanju razvitka ličnosti. I konačno zamereno mu je zbog
koncepcije o nagonu smrti, koji je bio „Gorka pilula“ i za najbliže saradnike.

6
 LITERATURA

 Ognjenović P. i Škorc B.- Uvod u psihologiju motivacije i emocija

 Hrnjica S.- Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti
 Vidanović I.- Rečnik socijalnog rada
 Nešić B. I Radomirović V.- Osnove razvojne psihologije
 Rot N.- Psihologija ličnosti
 Frojd S.- Uvod u psihoanalizu
 Frojd S.- Psihologija svakodnevnog života.
.