BRUSNICA

Retko koja biljka je sa svojim plodovima kao brusnica, koja je prirodni antibiotik potvrdila svoj doprinos zdravlju.
Plodovi su bogati različitim zaštitnim materijama, sadrže minerale, vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna. Crvena
tvrda bobica ima zbog veće količine vitamina C kiselkast ukus.

        Osim toga brusnica je kao lekovita biljka već dugo poznata, od lišča i plodova se prave lekoviti čajevi, u svežem
obliku se prave sokovi, plodovi se mogu čuvati smrzavanjem ili sušenjem, a njime možemo pripremati džemove i ukusne
umake i jela.

        Sveže brusnice, sok, smrznute ili sušene su  prirodan antibiotik koji, uništava štetne bakterije i gljivice u telu.
Bioflavonoidi imaju posebnu antibakterijsko delovanje tako su iztraživanja pokazala, da brusnice mogu sprečiti pojavu
infekcije urinarnog trakta (Esherichia Colli bakteriju), isto tako brusnica djeluje na uništenje bakterije Helicobacter pylori,
koja je uzročnik čira na želucu, smanjuje rizik od pojave bolesti zuba i zubnog mesa. Sastojci brusnice smanjuju rizik od
različitih karcinoma, kao što su rak dojke i debelog creva, sprečava rast ćelija raka i njegovo širenje po telu. Brusnica
pomaže pri obnovi vida (očiju), smanjuje šećer u krvi, što je korisno za dijabetičare. Plodovi brusnice su mnogo cijenjeni u
ishrani osoba izloženih stresu, prevencija su kod kardiovaskularnih bolesti (srca i krvnih žila).

        Preporučuje se sok i čaj od plodova i lišča brusnice, deci i starijim osobama. Napomena: lišče se bere posle berbe
plodova.

        Brusnica je crvena jagodica koja se kao namirnica upotrebljava za kolače i torte, marmelade sirupe te kao nadev u
pecivima, ide kao sastojak voćnih kupova, frapea. Jela od mesa divljači zadržavaju svojstvenu aromu, koju umak od
brusnica ublažava, tako se jelo čini ugodnijim i probavljivijim.

        Plodove brusnice preradimo u sok, čaj, džem, umak, plodovi se suše ili zamrzavaju, kao jagodasto voće pravi su
izvor ugode i zdravlja. Svako ko želi može na okućnici posaditi manji nasad brusnica tako da ima lišče i plodove na dohvat
ruke, a u proleće, u početku marta i aprila je pravo vreme za sadnju brusnica.

        Brusnica je lepa, nisko grmasta, visoka 25cm, skroz zelena, pokrovna biljka koja se širi po sadnoj jami, za svoj rast
mora imati u sadnoj jami humusno kiselu zemlju, sa dodatkom gnojiva, vrijednost pH je između 4 i 5 kiselosti, kod sadnje
upotrebljavamo kiseli treset, crnu zemlju izpod drva četinara i piljevinu četinara, za bolesti i štetnike je sadnica otporna
biljka.

        Sadnice brusnica se sade 30cm u redu, ako je razmak između redova 90cm, ili na 25cm ako je razmak između
redova 100 cm. U jarak dubine 20 do 25cm, mora se napuniti kiselom zemlju, bogatom humusom i gnojeno sa Grenom,
da nemamo oko sadnica korov. Između redova kosimo ili malčaramo.

        Kad je brusnica posađena, pravi izdanke i napravi tepih tako da popuni prostor između sadnica. Plodovi zriju prvi put
krajem jula, a drugi put krajem meseca septembra, sadnica ima puno plodova.