Lid 

      
Uvod članka se u novinarskom žargonu zove "lid" (iz engleskog "lead" = voditi). Neki
ga još zovu prvi graf. Mi ćemo koristiti reč "lid".

Lid je prva rečenica u članku koja kratko i precizno opisuje šta se nalazi u tekstu. Ne
sme imati više od 30 reči, iako se izuzeci tolerišu. U njemu objašnjavate šta se
dogodilo i zbog čega je vest važna.

Lid mora da odgovori na šest ključnih pitanja :

Ko? Planinari kluba Kraljevo
Šta? Moraće da naprave pauzu
Kada? U petak.
Gde? Na kilometar od vrha Monblana.
Zašto? Zbog velike mećave na Alpima.
Kako? Prespavaće u planinarskom domu.

Kada se odgovori na ovih šest pitanja, "lid" se pravi sam od sebe, zar ne?

LID: "Planinari kluba Kraljevo moraće da naprave pauzu u petak na kilometar od vrha
Monblana zbog velike mećave na Alpima tako što će prespavati u planinarskom domu."

Potrebno je, naravno, u lidu dati i izvor informacije, kao i vreme i mesto gde je ona
data.
Na primer: "...izjavio je u četvrtak u Samoniu portparol tog kluba Zoran Pavlović."

Dakle, potrebno je biti kratak, precizan i potpun.

Pogledajmo ovu Tanjugovu vest:

Naši alpinisti osvojili Elbrus

BEOGRAD, 31. jula (Tanjug) - Petočlani alpinistički tim AK Vranje, predvođen Bojanom
Brandom, postigao je veliki uspeh osvojivši najviši vrh Evrope - Elbrus, u masivu planine
Kavkaz, visok 5.642 metra, saopštio je danas Alpinisticki savez Srbije i Crne Gore.

Šta ovaj lid ima, a šta mu nedostaje?

Ko? Petočlani alpinistički tim AK Vranje, predvođen Bojanom Brandom

Šta? Postigao je veliki uspeh osvojivši najviši vrh Evrope-Elbrus
Kada? Nemamo informaciju
Gde? U masivu planine Kavkaz
Kako? Nemamo informaciju
Zašto? Nemamo informaciju
Izvor? Alpinistički savez Srbije i Crne Gore.

Da bi vest bila kompletna, neophodno je da se kaže KADA se to dogodilo: jutros,

noćas, prošlog vikenda?
Bilo bi poželjno i da se kaže KAKO: u pet dana, u deset dana, zahvaljujući dobrom
vremenu, uprkos lošem vremenu?
Pitanje ZAŠTO ovde ne zahteva odgovor jer se u ovoj vesti podrazumeva.

Evo novog primera:

Najmanje šest policajaca ubijeno u Gazi

08:44 TEL AVIV , 11. februara (Tanjug) - Izraelski vojnici su ubili jutros najmanje šest Palestinaca, a
10 povredili, među njima i telohranitelja duhovnog vođe Hamasa, šeika Ahmeda Jasina, u razmeni
vatre u gradu Gazi, rekli su očevici i bolnički izvori.

Ko? Izraelski vojnici

Šta? Ubili su najmanje šest Palestinaca, a 10
povredili, među njima I telohranitelja duhovnog
vođe Hamasa, šeika Ahmeda Jasina
Kada? Jutros
Gde? U gradu Gazi
Kako? U razmeni vatre
Zašto? Nemamo informaciju
Izvor? Očevici i bolnički izvori

Ova vest je praktično kompletna. Nedostaje joj odgovor na pitanje �zašto?�, mada imamo naznaku
da je možda pokušan napad na telohranitelja vođe Hamasa, te da je to uzrok sukoba.
Ne zaboravite: ova pravila nisu rigidna. Ne morate imati baš sve elemente u "lidu" (najvažniji su ko,
šta, gde i kada). Ono što ne stavite u "lid", stavite u drugi paragraf
Telo        
Ono što smo najavili, rezimirali u lidu, moramo da razradimo u telu teksta.

U telu teksta moramo:

 objasniti značaj vesti, staviti je u kontekst - NUT paragraf (koji objašnjava

značaj vesti
 dati pozadinu ili istorijat priče
 razjasniti podatke iz lida
 dati citate izvora informacije
 najaviti posledice
 dati dodatne detalje koji nisu imali mesta u lidu

Pogledajmo ovaj tekst :

Živ posle pet dana

ANKARA - Turske spasilačke ekipe (KO?) izvukle su (ŠTA?) posle pet dana (KADA?), 16-godišnjeg
Muhameda Kalema živog iz ruševina višespratnice koja se srušila u gradu Konja, 250 kilometara južno
od glavnog grada Turske (GDE?).
Kako navodi agencija Anadolija (IZVOR), zdravstveno stanje mladića je dobro i on je odmah prebačen
u bolnicu. (POSLEDICE) Mladić je uspeo da preživi pet dana zahvaljujući tome što su betonski blokovi
u trenutku rušenja napravili oko njega neku vrstu zaklona. (RAZJAŠNJENJE INFORMACIJE IZ LIDA,
KAKO JE PREŽIVEO?)
Slučaj Muhameda Kalema ulio je nadu spasilačkim ekipama koje i dalje pretražuju ruševine
desetospratnice u potrazi za preživelima, navodi turska agencija i dodaje da je u toj nesreći stradalo
66 ljudi. (ZNAČAJ, KONTEKST, POZADINA - NUT PARAGRAF)
Preživeli mladić rekao je novinarima da ni u jednom trenutku nije izgubio nadu da će biti spasen.
- Stalno sam sebi govorio: �Doći ce oni po mene� i zato sam bez prestanka dozivao. Čuo sam
izdaleka glasove (spasilaca), i malo pomalo oni su postajali sve jasniji - rekao je mladić. (CITAT)
Turska agencija prenosi da je mladićev otac bio van sebe od sreće kada su mu javili da mu je sin živ.
Njegova supruga i drugi sin su, međutim, i dalje ispod ruševina. (NOVI ELEMENTI, KOJE NISMO
POMINJALI U LIDU, ALI SU INTERESANTNI ZA PRICU)
- Nisam gajio više nikakvu nadu, pa sam čak spremio grobna mesta za svoje sinove i ženu - rekao je
mladićev otac. (CITAT)
Spasilačke ekipe su do sada izvukle iz ruševina 32 preživelih. (POZADINA)
Guverner pokrajine Konja Ahmet Kajhan ocenio je da se nesreća dogodila zbog loše konstrukcije
zgrade, što mnogi u Turskoj često navode kao jedan od glavnih razloga za velik broj žrtava u
zemljotresima i drugim elementarnim nepogodama u toj zemlji. (POZADINA)
Gradonačelnik grada Konja Mustafa Ozkafa rekao je, međutim, da je nesreću izazvala eksplozija
instalacije za grejanje. Mnogobrojni svedoci naveli su da se u trenutku nesreće čuo potmuli prasak.
(POZADINA)
Ovo je tipičan primer takozvane "OBRNUTE PIRAMIDE" tj. strukture koja na sam
početak (u lidu) daje najvažnije vesti, a kako tekst ide dalje, daju se informacije koje
su sve manje bitne za samu vest.

Tradicionalna “obrnuta piramida” počinje velikim leadom

zamišljenim da bude udica, za njim slijede informacije poredane
prema važnosti i ineresu, i tako u nedogled. Ovakva forma polazi
od pretpostavke da čitaoci u svakom trenutku mogu prestati sa
čitanjem, kada dobiju dovoljno informacija. U stvari, čitaoci ne
mogu razumjeti obrnutu piramidu jer se pregled opštih okolnosti
nalazi smješten pri dnu, negdje između “dosadno” i “tupo”. Bez
opštih okolnosti, čitaoci ne mogu shvatiti priču, pa jednostavno
prekidaju sa čitanjem prije nego što dođu do potrebnih
informacija.

najbitnija informacija (u lidu)

najmanje bitna informacija (na kraju teksta)

Ne zaboravite nikada da je potrebno da rečenice i paragrafi budu povezani. Znači,

nemojte nabacivati informacije bez ikakvog reda. Jednu misao mora da prati neka
druga povezana s njom misao.

Pišite konkretno i precizno, nikako neodređeno. Napišite "povređena su tri igrača" a

ne "povređeno je nekoliko igrača". Izbegavajte "puno", "mnogo", "jako", "veoma".

Primer:

Putnički avion koji je leteo iz Diseldorfa za Istanbul, rano jutros je izleteo sa piste prilikom sletanja na
aerodrom u Istanbulu, ali niko od posade i putnika nije povređen, rekli su turski zvaničnici.U avionu
tipa "foker 100", turske privatne kompanije "Inter er", nalazilo se 102 putnika i šest članova posade,
javile su svetske agencije. Avion je sleteo uspešno nešto posle ponoći na istanbulski aerodrom
Ataturk, ali su se po dodiru sa tlom blokirali točkovi na levoj strani letelice. Avion se nagnuo na levu
stranu pre nego što je izleteo sa piste, javila je turska agencija Anadolija.

Redanje blokova  

 Ovako poredana hrpa ima tri dijela: početak, sredinu i kraj. Sredina sadrži informacije
grupisane prema važnosti predmeta u dijelove složene logičkim redoslijedom. Početak
predviđa sredinu po formi i sadržaju, a kraj pojačava glavne tačke u umu čitalaca.

U novinarskom smislu, “redanje blokova” počinje tako što se čitaocima kaže o čemu se radi u
priči i šta je važno, nakon čega slijede sekcije, i na kraju završetak koji će čitaocima pomoći
da zapamte izloženo. Ako je priča duža, poredani blokovi mogu sadržavati i nekoliko “zlatnih
novčića” ili nagrada raspoređenih po čitavom tekstu, koji će navesti čitaoca da nastavi sa
čitanjem. Zlatni novčići se mogu sastojati od uzbudljivih anegdota, dobrog citata, preciznog
obrta ili izraza, ili nekog novog, zanimljivog lika. Umjesto da na kraju iznese opšte okolnosti
situacije, “redanje blokova” uvodi čitaoca u kontekst postepeno i u malim dijelovima, prema
potrebi.  
 Kako uraditi sredinu

  Najlakši način organizovanja sekcija je sljedeći. Napravite kratku listu stvari koje čitaoci
trebaju znati. Zatim utvrdite koje od njih čine odjeljke, koje druge pripadaju tim odjeljcima, a
koje nemaju nikakve veze sa pričom.

Ispričajte priču

Odlučite šta je u stvari vaša priča.

“Prodajte” je: napišite jake uvodnu i zaključnu rečenicu.

Jasno odredite putokaze - vodite slušaoca kroz priču.

Objasnite ko, šta, kada, gde i zašto.

Fokusiranje priče

•Koja informacija je najvažnija? Nju stavite na početak.

•Koje činjenice objašnjavaju najvažniju informaciju? One će biti sljedeće.

•Šta upotpunjuje priču? U narednim pasusima.

•Uključićete i faktor 'pa šta’? Možda će biti potrebno navesti ga u prvom ili drugom pasusu da
bi čitalac lakše shvatio značenje.

Osnovni elementi Ko je šta učinio kome? Kada, gdje, kako i zašto?

•Ko •Šta •Kad •Gde •Kako •Zašto