PRAVOSLAVNI PUT, list Svetosavske omladinske zajednice

pri hramu Svetog Ahilija u Ariqu, VII - IX 2004., broj 25.

Izlazi sa blagoslovom Wegovog Preosve{tenstva

Episkopa @i~kog Gospodina Hrizostoma

SADR@AJ:

3. STRADAL^E, SETI SE BOGA I PRAVEDNOG JOVA

4. CRKVA I SVETE TAJNE
6. NADA KOJA OTVARA NEBESA
9. DVE VE[TANICE PRED BOGOM 12. LITURGIJA JE TAJNA SPASEWA 23. PISMA
25. U “RUSKOJ CRKVI” SE PONOVO SLU@I
27. PO SVETIM MESTIMA SA SVETIM QUDIMA
35. O UTICAJU ZLIH DUHOVA NA QUDE
41. RITUALNO UBISTVO
44. KWIGA QUBAVI
46. PRI^A O MALOM LAZARU
47. NE OD OVOGA SVETA

PRED BU\EWE

Kad zaspim
znam da }u na nebu
videti sebe.
Do tada bi}u u telu
Gospode, Blagi, uz Tebe.
“[to oko ne vide
i uho ne ~u”
lep{e je od svakog lika
i glasa,
ako se uka`e prilika
padnu}u pred noge
svojega Spasa.
Ne znam kako izgledaju
poqane rajske,
nalik su, mo`da, zrelom `itu,
sardu, kristalu.
Gospode, Blagi,
uzmi me ako se na|em na situ
i pribli`i svome
nebeskom oltaru.
+
Od lica devstvenog,
ima li {ta lep{e - Bo`e
na molitvi.
Od An|ela ko bli`i
kad pla~e dete?
Jagwe i golub
jesu l’ sa ovoga sveta cvete.

Du{an Karanovi}

1
 STRADAL^E, SETI SE BOGA I PRAVEDNOG JOVA

Kod pravednog Jova pokazano je, dokle se prostire vlast duha zlobe. Ogwem i ma~em uni{tio je duh
zlobe Jovu sve imawe, sve stvari, a bole{}u namu~io mu telo, ali du{e se wegove nije mogao kosnuti. Glavna
imovina ~ovekova, du{a, neprikosnovena je; t.j. we se ne mo`e kosnuti niko i ni{ta, jer je dr`i Svemo}ni. Ostane
li u ~oveku du{a verna Bogu u danima qutih isku{ewa, Bog }e je nagraditi povra}ajem i pove}avawem
izgubqenog blaga "Samo se du{e wegove ne kosni!" zapovedi Bog satani. Evo izvora utehe i hrabrosti u
stradawima za sve nas. Bog ne}e dozvoliti zlokobniku da se kosne du{e na{e, naslednice ve~nosti. Samo da se
mi ne upla{imo od zgari{ta sve imovine svoje, i u strahu ne postanemo izdajnici svoje du{e satani. Od toga,
molimo se, da nas sa~uva Svevide}i, kao {to je sa~uvao Jova. "I Gospod blagoslovi po{qedak Jovov vi{e nego
po~etak."
Stari Teokarevi}, sada upokojeni, otac bra}e Teokarevi}a iz Leskovca, ~esto je pri~ao, kako se mnogo
mu~io u vreme rata. Sinovi mu bili oti{li iz zemqe s vojskom. On ostao doma sam sa suprugom staricom. Tu|
inska vojska oduzela mu sve. Ostao bez ikoga i bez i~ega. Crne su ga misli spopadale. Jo{ samo jedno maleno
kandilo svetlilo mu je u mraku `ivota - nada u Boga. I ta nada nije ga prevarila. Neki bugarski vojni sve{tenik
sretne se s wim i upita ga {to je tu`an. On mu ka`e sve: sinovi daleko, i ko zna da li su u `ivotu, imovina oduzeta
i upropa{}ena, na le|ima starost, u ku}i praznina! Pogleda ga onaj sve{tenik i sa`ali se na wegovu starost, pa ga
upita: A jesi li ti ~itao Kwigu o Jovu pravednom? Nisam, odgovori Teokarevi}, niti znam gde bi mogao dobiti tu
kwigu? A zar nema{ Sveto Pismo? Imam. - E, potra`i u Svetom Pismu, i na}i }e{ Kwigu o pravednom Jovu.
Uzmi i pro~itaj, pa }e ti biti lak{e. Stari Teokarevi} ode ku}i, uzme Sveto Pismo, prelista i na|e Kwigu o Jovu.
Pro~ita pa`qivo i oseti se ute{en i ohrabren. I nekoliko puta pro~itao je tu kwigu dok nije do{lo oslobo|ewe. I
kadgod ju je ~itao, ta kwiga je ulevala u du{u wegovu utehu i hrabrost. A kad do|e oslobo|ewe, vrati{e se starcu
sinovi wegovi, pa postepeno i staro bogatstvo wegovo. I po`ive starac u miru i obiqu, i upokoji se u domu
svome.
"I blagoslovi Gospod po{qedak Jovov vi{e nego li po~etak."
+++

BESEDA O GRADU KOJI SE ZIDA

Ovde nemamo grada koji }e ostati, nego tra`imo onaj koji }e do}i (Jevr. 13, 14)
Ne behu li, bra}o, Vavilon i Niniva veliki i ~udni gradovi? Danas se samo gu{teri legu po pra{ini kula
wihovih. I Memfis i Teba ne behu li gordost faraona i kne`eva qudskih? Danas je mu~no utvrditi mesto gde su ti
gradovi nekad bili.
No ostavimo gradove od kamena i cigle; pogledajmo na gradove od krvi i mesa i kostiju. Qudi du`e i
bri`qivije zidaju grad svoga tela nego li tvr|ave i katedrale. Po osamdeset i po sto godina zidaju qudi gradove tela
svoga; i na kraju vide da je trud wihov uzaludan: ono {to su decenijama zidali sa brigom i danono}nim strahom,
stropo{tava se u pra{inu grobnu u jednome trenu oka. ^iji grad telesni ne sru{i se i ne zavali u pra{inu? Ni~iji.
No ostavimo gradove telesne; pogledajmo po gradovima sre}e, koje qudi s kolena na koleno zidaju.
Materijal iz koga su ti gradovi sazidani, jeste: veseqe, slast, imawe, vlast, ~ast, slava. Gde su ti gradovi? Kao
pau~ina obmotavaju qude za~as, i kao pau~ina se cepaju i i{~ezavaju ~ine}i sre}ne nesre}nijim od nesre}nih.
Vaistinu, mi ovde nemamo grada koji }e ostati.
Zato tra`imo onaj grad koji }e do}i. To je grad sazidan od duha, `ivota i istine. To je grad kome je sam i
jedini neimar Gospod Isus Hristos. Taj grad se naziva carstvom nebeskim, besmrtnim `ivotom, dvorom angela,
pristani{tem svetiteqa, uto~i{tem mu~enika. U tom gradu nema dvojstva od dobra i zla, nego je sve jedinstvo
dobra. Sve {to je sazidano u tome gradu, sazidano je zauvek. Svaka cigla u tome gradu ostaje, bez kraja i konca.
A cigle su `ivi angeli i qudi. Na prestolu u tom gradu sedi i vlada vaskrsli Gospod Isus Hristos.
O Gospode vaskrsli, izbavi nas ispod ru{evina vremena i uvedi nas milostivo u Tvoj ve~ni grad
nebeski. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Sv. Episkop Nikolaj

CRKVA I SVETE TAJNE

Svete Tajne su projave jedinstvene Svetajne - Crkve, u kojoj Bog daje ~oveku bo`anski `ivot i izbavqa
ga od greha, smrti i |avola. U Svetim Tajnama Carstvo Bo`ije postaje dostupno vernima. Wihov zna~aj u odre|
ewu identiteta Crkve istakao je Sv. Nikolaj Kavasila, rekav{i da je "Crkva predstavqena u tajnama".
Neophodno je ista}i da ne postoji odre|eni broj Svetih Tajni. Broj sedam koji se ~esto vezuje za Svete
Tajne ima simvoli~ko zna~ewe i pre svega ukazuje na wihovo savr{enstvo. Nabrajawe Svetih Tajni i

2
zaustavqawe na odre|enom broju vodi opasnosti da se zaboravi wihova zajedni~ka osnova, a to je Sveta
Evharistija.
Svete Tajne slu`e jednom ciqu - ostvarewu zajednice sa Hristom. "Kroz Svete Tajne kao kroz prozor
ulazi Sunce Pravde u ovaj tamni svet". Gospod Hristos je, po re~ima Sv. Nikolaja Kavasile prisutan u svim
Svetim Tajnama, iako ne na isti na~in. Kr{tewem On osloba|a ~oveka od svakog zla i utiskuje u wega Svoje
obli~je, a Pomazawem ga ~ini u~esnikom u energijama Svetog Duha. U Wega se pogru`avamo, Wime se
pomazujemo i On je na{a Tajna Ve~era.

Evharistija - kruna Svetih Tajni

Veza Crkve i Svetih Tajni se mo`e razumeti jedino u svetlu povezanosti Crkve i Evharistije. Veliki
crkveni pisac, Dionisije Areopagit o Evharistiji govori kao "Tajni nad Tajnama", koja je u sr`i svih Svetih Tajni.
Budu}i da je Liturgija oduvek u sebi sadr`avala i sve ostale Svete Tajne, ona nije prosto sredstvo spasewa, niti
samo jedna u nizu Svetih Tajni. Ona daje smisao drugim Svetim Tajnama, jer u sebi sadr`i celokupnu tajnu
spasewa. "Ona im poma`e u samom ~asu wihovog savr{avawa, jer bez we ostale Svete Tajne ne mogu biti
ostvarene". Drugim re~ima, bez Evharistije one ne mogu biti delotvorne. To je o~igledno u ustrojstvu Svete
Tajne Sve{tenstva koja je nezamisliva bez Evharistije, jer je nemogu}e sve{tenodejstvovati mimo we, budu}i da
sva bogoslu`ewa i ~inodejstva izviru iz Evharistije i vode ka woj.
Sv. Grigorije Palama ukazuje da, pored Evharistije, posebno mesto me|u Svetim Tajnama pripada
Kr{tewu: "U ovim dvema (Tajnama) je su{tina na{eg spasewa, po{to je u wima sa`et celokupni Domostroj
Bogo~oveka". To svakako zna~i da Kr{tewe nije potpuno i nema smisla bez Liturgije. Ono je jedna strana
Liturgije i ne treba da se odvija izvan we, budu}i da je neophodno da novokr{teni uzme udela u Pri~e{}u, koje je
kruna svetotajinskog `ivota u Crkvi. Zato je va`no ista}i da je i u na{e vreme neophodno obnoviti praksu drevne
Crkve da se novokr{teni, neposredno po Kr{tewu, pri~este u Evharistiji.
U pravoslavnoj Crkvi, ne postoji, kao na Zapadu kod rimokatolika, vremensko razdvajawe Kr{tewa i
Miropomazawa, i time razdvajawe Kr{tewa i Pri~e{}a, od sedam godina. Ovo razdvajawe nije nikada bilo
prihva}eno od Otaca Crkve, jer "ako neko ne primi Miropomazawe, nije potpuno kr{ten", pi{e Sv. Simeon
Solunski. Time on nagla{ava da Kr{tewe, kao "`ivot u Hristu", i Miropomazawe, kao "`ivot u Svetome Duhu",
nisu odvojeni vidovi duhovnosti, nego su realnost koja novokr{tenog uvodi u obo`ewe ~ija se punota ostvaruje u
Evharistiji.
Zavisnost je o~igledna i izme|u Evharistije i Svete Tajne braka. Sv. Simeon Solunski ka`e da bra~ni par
"mora da bude spreman da primi sveto Pri~e{}e, da bi wihovo ven~awe bilo dostojno, a brak vaqan".
Veza izme|u Evharistije i drugih Svetih Tajni se posebno vidi u tome {to sve po~iwu istim re~ima kao i
Evharistija: Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetog Duha. Druga zajedni~ka odlika je ta {to se sve Svete
Tajne obavqaju uz blagoslov Episkopa kao na~alnika evharistijske zajednice. Dakle, zavisnost Svetih Tajni od
Episkopa, potvr|uje wihovu zavisnost od Evharistije, koja je, kao {to smo ve} istakli, izvor i sredi{te sveukupnog
crkvenog `ivota.

Dr Zdravko Peno

PRAVOSLAVNA PORODICA
NADA KOJA OTVARA NEBESA

Na petnaestom kilometru od Sergijevog Poseda, u selu Rema{, u zgradi biv{eg de~ijeg vrti}a osnovano
je prihvatili{te za nezbrinutu decu, pod nazivom "Nada". Ovde je na{lo uto~i{te oko {ezdesetoro dece. Mnoga
od wih su ili odba~ena od roditeqa ili uzeta od roditeqa koji su li{eni roditeqskih prava. Me|u wima je i sedmoro
dece bez oca i majke.
Ovaj de~iji dom je otvoren 1995. godine. Tada se socijalna atmosfera odlikovala potpunim raspadom.
Zbog drasti~nog smawewa ra|awa dece, pred{kolske ustanove su se svuda zatvarale, a umesto wih su se
pojavqivale privatne gimnazije, razne vrste kooperativa i tome sli~no. U isto vreme, katastrofalno se pove}avao
broj odba~ene dece...
Problemi de~ijeg doma "Nada" su tradicionalni: ve}ina wegovih vaspitanika ima ozbiqne psihi~ke
nedostatke, mnogo ih je sa kriminalnom pro{lo{}u, a wihova {kolska sprema ~esto ne odgovara uzrastu: mnogi
me|u wima po nekoliko godina u~e jedan razred. Jedan de~ak kome je ve} 14 godina, tek je pro{le godine po{ao
u prvi razred. Ova deca poha|aju ovda{wu obi~nu {kolu. Samo selo je gradskog tipa, dobro izgra|eno, sa

3
petospratnim i devetospratnim zgradama. Ovda{wi roditeqi su nezadovoqni {to su wihova deca prinu|ena da
sede u istom dru{tvu sa decom psihi~ki nezdravom, a koja neretko imaju i kriminalnu pro{lost. I pored
razumevawa i opravdanog negodovawa roditeqa ovaj problem u selu jo{ nije re{en.
Svetle sedmice, na dan praznovawa ikone Presvete Bogorodice "@ivonosni isto~nik", u de~ijem domu
je odr`an koncert studenata dirigentske {kole Trojice-Sergijeve Lavre. Decu su tada posetili sve{tenik lokalne
crkve “Ro`destva Hristovog”, protojerej Vladimir Jangi~er, wegova supruga matu{ka Tatjana i wihovih osam
usvojenih }erki, koje su oni "uzeli" iz ovog prihvatili{ta - devoj~ice od 8-17 godina. Mene su za~udila ova
de~ija lica koja se bukvalno svetle od nekakve tihe radosti i du{evne topline.
Od vremena otvarawa ovog de~ijeg doma, porodica Jangi~era je duhovno rukovodila wegovim
vaspitanicima i evo ve} osam godina neraskidivo je povezana sa ovim prihvatili{tem vezama duhovnog
srodstva. Uzgred re~eno, prota Vladimir i matu{ka Tatjana su imali i troje svoje odrasle dece, a dvoje je umrlo u
ranom detiwstvu.
[ta zna~i vaspitavati pored svojih jo{ osmoro usvojene dece koja imaju i nekih psihi~kih devijacija? Pa,
sada je za mnoge najve}i trud da vaspitaju ~ak i jedno dete. Mo`da su kod wih natprose~ni prihodi i solidni
`ivotni uslovi? No, pokazalo se da su wihova materijalna sredstva nevelika, a ni `ivotni uslovi nisu naro~iti. Tek
u posledwe vreme uspelo im je da uz pomo} ro|aka i prijateqa sagrade vi{e-mawe pristojnu ku}u koja odgovara
prose~nim ruskim normativima za takvu porodicu. Odsustvuje i bilo kakva pomo} dr`ave, izuzev zakonskih
dotacija.
No, {ta je i pored svega ovoga pobudilo ovu porodicu da primi na sebe ovaj uistinu izvanredan trud
(podvig)?
Odgovaraju}i na moje pitawe, matu{ka Tatjana mi je ispri~ala slede}e: "Mnogo godina moj duhovni
nastavnik bio je, sada pokojni, poznati starac, arhimandrit o. German; on mi je umnogome pomogao da odredim
svoj `ivotni stav, kojeg se pridr`ava i o. Vladimir. Mi volimo na{e zemno ota~astvo, a iskreno stremimo i ka
Nebesnom. Kona~no, ne mo`emo biti ravnodu{ni ni prema onome {to se de{ava kod nas, dakle prema ~iwenici
da je danas u na{oj zemqi mno{tvo odba~ene dece, a u tome je deo krivice svih nas. Na nama je teret ne samo
sopstvene grehovnosti, nego i one koju smo dobili u nasledstvo od roditeqa. Kao rezultat toga svako slede}e
pokoqewe javqa se sve vi{e i vi{e duhovno o{te}enim. Neophodni su veliki trudovi da bi se o~istilo sve skverno
i dalo na{oj deci pravilno vaspitawe. Mi ~inimo sve {to je u na{oj mo}i da slede}e generacije ne bi propale na
pu~ini sveop{te nemoralnosti, iz koje izlaza vi{e ne}e biti..."
Jangi~eri su ro|eni Moskovqani i qudi visokoobrazovani. Iza matu{ke Tatjane je nezavr{en pravni
fakultet, sredwe medicinsko i pedago{ko obrazovawe. Ona je mnogo godina radila kao sestra na odeqewu
reanimacije. Ba}u{ka je profesionalni muzi~ar, do primawa sve{tenstva zavr{io je Moskovski konzervatorij
(odsek klavira). Sada, pored sve{teni~kog slu`ewa predaje u dirigentskoj {koli pri Moskovskoj Duhovnoj
Akademiji... No, najkra}e i najta~nije re~eno: oni su qudi duboko pravoslavni, za koje je ispuwavawe zapovesti
Gospodwe: "Qubi bli`weg svog, kao samog sebe" postalo glavni ciq wihovog zemaqskog postojawa.
A kako je organizovano vaspitavawe dece u tako velikoj porodici? "Dan kod nas zapo~iwe i zavr{ava
zajedni~kom molitvom - ka`e matu{ka Tatjana. Staramo se da se molimo u odre|eno vreme. Ako neko
odsustvuje, na primer nalazi se negde na putu, misleno se udubquje u molitvu u to vreme. Deca kod nas pevaju
molitve, jer ih ona tako najboqe razumevaju. U na{em vaspitnom procesu ima ne~eg vojni~kog, jer je me|u
mojim precima bilo profesionalnih vojnika - pa sam i ja to verovatno nasledila. A i svaki dan je u su{tini - borba.
Ponekad za san ostane samo dva sata. U ovome mi poma`u navike sa posla u bolnici. Vaspitni proces je skoro
danono}an. Uve~e i no}u proveravam da li su ura|eni doma}i zadaci iz {kole. Od velike pomo}i su nam ro|ena
deca i starije vaspitanice. Svako dete je slo`en i neponovqiv svet i svakome je potreban poseban pristup. Uzmimo
na primer jednu na{u vaspitanicu kojoj je sada 8 godina. Kada joj je bilo 6 godina, roditeqi su je redovno slali za
votku i tukli su je ako se vra}ala bez alkohola. Prirodno, ovo je udarilo svoj pe~at na wenu psihu i pogled na
svet.
Pri op{tewu sa decom treba uzimati u obzir i wihovo psihi~ko zdravqe, i individualnost, kona~no i
pro{li `ivot... Mnogo pa`we i vremena posve}ujemo u~ewu. U tome nam pru`aju pomo} profesionalni
specijalisti: glavni lekar i psihijatar de~ije poliklinike, defektolog, metodi~ar, psiholog i direktor de~ijeg doma
za slepe i gluve (u tome prihvatili{tu je sabrano jedinstveno iskustvo za rehabilitaciju bolesne dece). Deca imaju
sredwi uspeh i prelaze iz razreda u razred bez naro~itih problema, a kod nekih je skoro potpuno normalizovano
psihi~ko stawe.
O. Vladimir i ja, na{a ro|ena i usvojena deca, t.j. svi mi, volimo na{u veliku porodicu i nevoqe i poraze
primamo kao neophodna `ivotna isku{ewa.
Put ka duhovnoj zrelosti uvek prolazi kroz `alosti i te{ko}e. A Gospod nas ne ostavqa..."
Posle nekoliko dana imao sam priliku da zajedno sa svojim duhovnikom, o. Vja~eslavom Bregedom
posetim dom gde `ivi porodica Jangi~er. Na vratima ku}e pi{e: "Porodi~ni de~iji dom". Vrata nam je otvorila
mla|a }erka, koja je, kako se pokazalo, vrlo sli~na matu{ki: onaj isti dobar osmeh, karakteristi~ni slovenski oblik
(oval) lica i izra`ajne o~i. Na na{u sre}u sva je porodica bila na okupu. Ose}awe du{evne topline, spokojstva i
porodi~ne harmonije, ~inilo se da zra~i i iz zidova. S vremena na vreme deca su prilazila ba}u{ki i matu{ki da

4
uzmu blagoslov za svoje poslove. Te{ko je poverovati da se tako nekad `ivelo u Rusiji: deca su za sva va`nija
dela tra`ila blagoslov od roditeqa...
Kroz razgovor saznali smo da je familija Jangi~er-gr~kog porekla. U rodoslovu o. Vladimira postoji
jedna karakteristi~na epizoda. Wegovog oca je u detiwstvu uzela iz siroti{ta, bezdetna gr~ka porodica i
usinovila. On je bio bez oca i majke. Ovo se desilo u Azovskom primorju (Ju`na Rusija), gde gr~ko stanovni{tvo
`ivi ve} vi{e od jednog veka.
I jo{ jedna mala dopuna. U sudbini o. Vladimira i matu{ke Tatjane postoji jedna tajanstvena
podudarnost: oni su kao deca `iveli zajedno sa svojim roditeqima u biv{im crkvenim prostorijama, gde se sada
nalaze Za~atjevski manastir i podvorje Solovjeckog manastira. Oni su se upoznali za vreme studirawa.
Uistinu su neizrecivi putevi Gospodwi! Mo`da }e se trudovima i molitvama takvih podvi`nika i
preporoditi Sveta Rusija?..

"Ruski dom" br. 9/2003. g.

preveo: Neboj{a ]osovi}

DVE VO[TANICE PRED BOGOM

SVE[TENOMU^ENIK ILIJA I MATU[KA EVGENIJA

U `itijima svetih, ne nailazi se ~esto na ~oveka i `enu koji su zajedno primili nebeske vence, koji su na
ven~awu simvoli~no polo`eni na glave wihove. Svakako, to ne zna~i da je brak na bilo koji na~in prepreka za
posve}ewe. Ipak, u ve}ini slu~ajeva spoqa{we okolnosti zajedni~kog `ivota: podizawa dece i izdr`avawa
doma}instva - re|e vode u proslavqene duhovne podvige; naj~e{}e `ivoti svetih bra~nika ostaju skriveni u
Gospodu. Zato je veoma ohrabruju}e i pou~no kada ~itamo o supru`nicima zapaqenim qubavqu prema Hristu i
Wegovoj Crkvi. Takvo se `itije nalazi na stranama kwige "Svetiteqi Ruskih Katakombi". Sledi dirqiva pri~a,
sa`eta i prikazana u daqem tekstu o sve{tenomu~eniku Iliji i wegovoj matu{ki Evgeniji ^etverukinoj koja je u
svemu delila stradawa i radosti svoga supruga.
Slava Bogu za sve
Matu{ka Evgenija be{e pobo`na deva ~iju je `equ, da postane monahiwa, obeshrabrio starac Varnava iz
Getsimanskog Skita koji joj savetova{e da tra`i za sebe supruga. Pod wenim je uticajem otac Ilija napustio svoje
univerzitetske studije i budu}u karijeru i upisao se na bogosloviju Sv. Sergija Svetotrojicke Lavre. Evgenijin
otac se protivqa{e wenoj udaji pre nego {to Ilija zavr{i bogosloviju zbog nov~ane nesigurnosti. Ali, kada se
kona~no uveri da }e oni mo}i da se izdr`avaju on im dade svoj blagoslov.
Mladi par provede svoj medeni mesec u Zosimskoj isposnici, do{av{i na poslu{awe starcu Aleksiju
Zatvorniku. Po povratku u Moskvu, oni iznajmi{e stan u blizini manastira Sv. Sergija. Bejahu u toj meri
siroma{ni da ne mogahu da nalo`e vi{e od {est cepanica na dan kako bi odr`avali vatru u pe}i.
Otac Ilija je zavr{io bogosloviju pre no {to je izbila revolucija. Nakon rukopolo`ewa, slu`io je u crkvi
sirotiwskog doma a potom bio preme{ten u crkvu Sv. Nikolaja, gde slu`a{e sve do hap{ewa 1932.
Otac Ilija be{e revnostan sve{tenik. Nikada nije skra}ivao slu`be. Matu{ka je odlazila u crkvu
svakodnevno i vodila hor. U to turobno vreme kada je izbila Revolucija, crkva sv. Nikolaja be{e mnogim
vernicima izvor duhovne svetlosti. Jedna vernica iz parohije o. Ilije se se}a: "O, na{a crkva u Tolmahovu, sija od
~istote! Ali be{e toliko hladno da bi ti se stopala zaledila za pod!" Ipak, u svakoj okolnosti, Matu{ka nikada ne
izgubi nadu u Boga.
Tako se jednom na Nikoqdan, Matu{ka vra}ala iz crkve i, staviv{i ruku u xep, uvide da je prazan; a
obi~no se na taj dan parohijani okupqahu u wihovom domu za trpezom. Popadija se brzo vrati u crkvu i upita
Ba}u{ku ima li {to novca. Kao okrivqeni, dao joj je tek nekoliko `utih nov~i}a. Ni{ta se nije moglo u~initi, i
Matu{ka je po{la ku}i; na putu je razmi{qala kako bi bilo dobro kada bi samo imala dve rubqe. Kupila bi
gra{ak, malo uqa, i jo{ ne{to, i bilo bi dovoqno. Sa takvim mislima je oti{la ku}i.
Be{e topao prole}ni dan a ispred wihovog trema nalazile su se ogromne bare. Stopala joj behu samo
uvijena u krpe, (jer je u to vreme bilo nemogu}e do}i do cipela), i sa takvom obu}om je po~ela da ska~e preko
barica. Iznenada je ugledala neke pa`qivo savijene nov~anice, koje su kao dva brodi}a plutale preko barice.
Upecala ih je i po~ela da pita prolaznike da nisu izgubili dve rubqe; no, svi odgovori{e odri~no. Tada je
Matu{ka, blagodare}i Bogu i ponovo rekav{i: "I{tite najpre Carstvo Bo`ije, i sve ostalo }e vam se dodati",
nastavila sa pripremom skromne trpeze.
Re~i iz Svetog Pisma, koje su za ve}inu qudi jednostavno samo kwi{ke re~i mehani~ki nau~ene, za
Matu{ku su bile `ive i stvarne. ^ak i kada je trpela neku te{ko}u ili kada su je qudi iskori{}avali zbog wenog
veruju}eg srca, ona je jedino mogla da ka`e: "Slava Bogu za sve!" I ovo, uprkos tome {to se ~inilo da se wene
nevoqe i patwe samo uve}avaju. Tek {to je slomila ruku, a najmla|i sin Vawa se prehladio. Potom je prehlada

5
pre{la u meningitis. Wegova stradawa su bila toliko nepodno{qiva da je i sam rekao: "Da li je istina, Majko, da
sam i ja mu~enik?" Na dan kada se upokojio, monahiwa je ~estitala Matu{ki: "Ima{ ve} jednog sina u raju!"
Vremena su bila te{ka a qudi su priticali ocu Iliji sa svojim problemima i molbama za pomo}. Matu{ka
je u svemu bila wegova verna pomo}nica. Svakoga dana je pojala u crkvi i oni su nekako uspevali da odr`e
lepotu i uzvi{enost bogoslu`ewa.
Bilo je to 1932. godine. Tajna policija je pozvala Ba}u{ku i obe}ala mu da ga ne}e dirati ako se
odrekne sve{tenstva. Poput svete Natalije, Matu{ka je krepila svoga supruga u ispovedni~koj borbi. Otac Ilija je
uhap{en na svoj imendan. Tu no} je Matu{ka provela u molitvi i suzama. Kada je usnula pred zoru, Majka
Bo`ija joj se javila i rekla: "Ne strahuj. Ni{ta ne}e u~initi tvome Ba}u{ki u zatvoru. Ja }u ga zastupati."
Posle Ba}u{kinog hap{ewa, nove nevoqe su do{le na Matu{ku. Oni behu izba~eni iz stana, i neko
vreme su lutali unaokolo, dok ih nije primila jedna porodica. Deca su bila izba~ena iz {kole; wihova velika
biblioteka pokradena. Wihov najve}i gubitak je, ipak, bila smrt jedine k}eri Ma{enke koja, sa svojih pet godina,
nije mogla da se bori protiv gladi i studeni. Podlegla je obi~noj de~ijoj bolesti. Kroz sve ovo, Matu{ka se krepila
neprekidnim ponavqawem molitve sv. Jovana Zlatoustog: "Slava Bogu za sve."
Tek posle dve godine je Matu{ka mogla da poseti oca Iliju koji je bio prognan u usamqeno selo na
severu. Donela mu je Jevan|eqe koje je odmah bilo oduzeto. Ipak, uspela je da mu da malo svete vodice.
Ono {to se desilo u dve naredne godine je te{ko i zamisliti. Iz prqave, pretrpane zatvorske kelije, o. Ilija
je, preko tek zale|enog snega, bio proteran u to selo na severu; svakim korakom zatvorenici su probijali tanki sloj
leda i upadali do struka u duboki sneg. Mokri do gole ko`e, nemaju}i {ta da jedu ili piju tokom ~itavog dana, bili
su primorani da preno}e u baraci. Iscrpqeni qudi su smesta popadali na pod i zaspali.
Ali, otac Ilija nije mogao da zaspi. Kasno u no}, vapaj se oteo iz dubine wegovog srca: "Gospode, za{to
si me ostavio? Verno sam Ti slu`io, predao ti sav svoj `ivot…" Iznenada, bo`anstvena poseta je, poput ogwa,
dotakla du{u stradalnika nezemaqskom utehom, i svetlost Vere je tajanstveno ozarila wegovo srce i zapalila ga
neizrecivom, sveobuhvatnom qubavqu prema Hristu. Nakon ove no}i, on vi{e nije mogao da `ivi obi~nim
`ivotom. Opra{taju}i se, ba}u{ka Ilija je rekao svojoj Matu{ki: "Ovde sam spoznao da ne postoji ni{ta boqe,
ni{ta divnije od Hrista. Umre}u za Wega!" Matu{ka je po povratku na{la telegram koji ju je ~ekao. U kampu je
izbio po`ar, i o. Ilija je izgoreo zajedno sa jo{ jedanaest qudi. Kako prikladno: samo ime Ilija zna~i "ogweni"!
Preostali deo Matu{kinog `ivota nije bio lak. Dolaskom Drugog svetskog rata nove nevoqe su se
umno`ile. Jednog sina su joj uhapsili, a druga dva poslali na front, sa kojeg se stariji nikada nije vratio. No, ona
je uvek bila ona ista, smirena Matu{ka, koja se uzdaje u Boga.
Godine su prolazile. Matu{ka je i daqe vodila pre|a{wi `ivot. Svagda je bilo qudi oko we, jer je
po Ba}u{kinoj smrti, a po wegovoj molbi, ona na sebe preuzela rukovo|ewe wegovim duhovnim ~edima. Bog joj
je pomagao u tom trudu podariv{i joj dar prozorqivosti.
Matu{ka Evgenija je pro`ivela dug i izuzetno te`ak `ivot. Nikada nije govorila glasno, nikoga nije
podu~avala, ve} je sama pojava ove tihe, smirene starice bila najboqi primer hri{}anske pobo`nosti onima koji
su, u na{e bezbo`no vreme, stremili da `ive po Hristovim zapovestima. Poput sv. Natalije koja je nad`ivela sv.
Adrijana i mirno se upokojila, ona be{e mu~enica sa svojim ba}u{kom mu~enikom, ocem Ilijom.
Sveti Novomu~enici, o~e Ilija i matu{ka Evgenija, molite Boga za nas!

Iz ~asopisa
"Pravoslavna Amerika",
Prevod: Milena Tejlor

LITURGIJA JE TAJNA SPASEWA

Evo besede koju o. Luka, Iguman Cetiwskog manastira, izgovorio u porti hrama Sv. Ahilija u Ariqu,
drevnoj zadu`bini kraqa Dragutina (sv. monaha Teoktista). @ele}i da sa~uvamo autenti~nost ovog
bogonadahnutog slova spasewa, nismo vr{ili gotovo nikakve korekcije.

Trebalo bi da vam ne{to pri~am o Svetoj Liturgiji u ove dane pred Preobra`ewe Hristovo. To nije tako
lak zadatak, pre svega zato {to svi znamo {ta je Liturgija, svi smo na woj, a sad o tome treba ne{to i re}i. Me|
utim, ba{ u ove dane pred Preobra`ewe `eleo bih da ne{to ka`em, s jedne strane o onom Liturgijskom trepetu
koji su apostoli ose}ali na gori Tavor kad su gledali Gospoda kako se preobra`ava, a s druge strane da ka`em
ne{to i o Tajni jedinstva svih i svega u Pravoslavnoj Liturgiji. I po{to mi, kao qudi 20. veka, uvek imamo neki,
kako bih rekao, "umni zabran" kad se o ovakvim stvarima govori, misle}i mo`da da }e te stvari da nas prevazi|u,
jer one nas sigurno prevazilaze, mislio sam na koji na~in da vam preto~im tu tajnu jedinstva na Pravoslavnoj
Liturgiji, pa sam odlu~io da vam ispri~am jednu bajku. Bajku svima nama koji smo deca i u kojoj }emo, ~ini mi
se, prepoznati ono {to nam treba da prepoznamo iz Pravoslavne Liturgije. Qudi se nekako lako otvore na bajku

6
zato {to bajka ne podrazumeva posebnu umnu kontrolu i napor. Mi se woj predajemo pre svega srcem. Ja sam
odlu~io da vam ispri~am jednu “Bajku o sebi~nom Xinu”.
Postojao neki sebi~an Xin. I imao on neki svoj vrt. Jednom, kad je u{ao u taj svoj vrt, video je da se
tamo deca igraju. Pa ih je sve izjurio napoqe i rekao da oni u taj wegov vrt ne smeju da ulaze. Jer on ho}e u
wemu da bude sam. I, deca su bila `alosna, ali su morala da iza|u iz vrta. Kad je do{la zima, pao sneg svuda po
celom kraju, pao sneg i u Xinov vrt. Pao sneg i ostao. Na drugim krajevima do{lo je prole}e ali u ovom,
Xinovom vrtu, prole}e ne dolazi. Gleda Xin {ta se to de{ava, ne mo`e da se na~udi kako sneg i mraz vladaju
wegovim vrtom. No, misli, promeni}e se vremenom to, ali, vreme prolazi, prolazi leto, a u Xinovom vrtu
jednako urla besni ledeni vetar i sva se drveta zaledila i Div do`ivqava i drugu zimu. I ve} negde pred kraj te
zime, ~uje on neku predivnu melodiju. Istr~i napoqe da vidi {ta je, a ono jedna pti~ica peva. Obi~na pti~ica, ali
dugo nije ~uo pti~iji glas i u~inilo mu se to kao najdivnija melodija. I ~udi se on otkud sad ta pti~ica i pogleda
po vrtu, a ono kroz jednu pukotinu od zida u{la deca u vrt. I kako su deca u{la, za wima u{lo prole}e. U{lo
prole}e i deca ska~u i dohvataju grane drveta i kako se za koje drvo uhvate, drvo ozeleni i procveta. I vidi Div
{ta se de{ava i pokaje se. Ka`e: pa zar ja ovakav cvet da zabrawujem da ulazi kod mene. Eto, ka`e, od moje
hladno}e i moje mrzosti, meni je bio mraz i studen u vrtu. I vidi Div da je celo dvori{te, taj wegov vrt, ozeleneo
osim jednoga ugla, u kome stoji jedan Mali{an, i bezuspe{no poku{ava da dohvati granu drveta. A drvo se
spu{ta da bi ga Mali{an ipak mogao da dohvati, me|utim on je ipak suvi{e mali i pla~e i ne mo`e da dohvati
granu. A drvo ledeno i na wemu sneg i tu jo{ uvek vlada zima. I Div sko~i i do|e do Mali{ana, i podigne ga da bi
mogao da se uhvati za granu. I istog momenta, celo drvo ozeleni i procveta. I Mali{an sav sre}an obgrli Diva
oko vrata i poqubi ga. Shvate deca da Div vi{e nije zao i po~nu da se igraju slobodno, a Div sru{i svoju ogradu i
po~ne da se igra sa decom. I igra{e se tako do uve~e i deca otido{e. I do|o{e sutra opet. I Div se s wima igra ali
pita: "A gde je onaj va{ drug Mali{an?" A oni ka`u: "Ne znamo. Ne znamo ~ak ni ko je to." Ali Divu be{e ne{to
omiqen taj Mali{an i ka`e: "Probajte, prona|ite ga." A oni ne znaju gde da ga tra`e, i igraju se i daqe sa Divom,
ali Div bi ba{ da vidi tog svog druga, koji ga je prvi u `ivotu zagrlio i poqubio. Ali wega nema i nema.
Prolazi vreme, prolaze godine, Div je ve} ostario i vi{e ne mo`e da se igra sa decom, nego samo sedi u
naslowa~u i gleda ih kako se igraju. I opet do|e jedna zima, ali Div se sad vi{e ne boji zime, jer on zna, ~im deca
na prole}e do|u, opet }e prole}e u}i u vrt. Me|utim, pogleda kroz prozor i vidi jedno drvo da se skroz okitilo
divnim cvetovima i grane mu se pozlatile. I istr~i on u ~udu da vidi {ta je to usred zime da jedno drvo tako
procveta. I vidi onoga svoga Mali{ana, prijateqa, da stoji pod tim drvetom. I sav van sebe od sre}e poleti da
zagrli tog Mali{ana, me|utim, vidi na Wegovim rukama i stopalima rane, krvave rane, kao da mu je neko tu
eksere zabadao. I onako u gnevu ka`e: "Ko ti je to uradio, sad }u pote}i svoj ma~ i ubi}u ga?!" A onaj Mali{an
ka`e: "Nemoj, ovo su rane od qubavi." I shvati Div da se ne{to ~udnovato de{ava i u strahopo{tova- wu padne
na kolena pred tim de~akom i upita ga: "A ko si ti?" Ka`e mu Mali{an: "Ja sam Onaj koga si ti nekada primio u
svoj vrt, a sada sam ja do{ao da tebe povedem u Moj Rajski vrt." I kada su deca to poslepodne do{la u ba{tu,
na{la su Diva kako mrtav le`i sav obasut belim cvetovima.
Bra}o i sestre, ~asni oci, ovo je bajka. Ali ta bajka sadr`i u sebi tajnu Carstva. Carstva koje ve~no
postoji i u koje }e u}i oni koji Boga qube. ^uveni duhovnik na{ih dana, arhimandrit Sofronije, Rus iz Engleske,
iz Eseksa, jednom je rekao re~ koja treba da bude zapam}ena. Rekao je: “U duhovnom `ivotu su mi se de{avale
mnoge promene. Ali, {ta god da mi se de{avalo ja sam znao da je ve~no Carstvo Hristovo, prava realnost”. Tog
Carstva mi postajemo pri~asnici na svetoj Liturgiji. Ono zakva{uje sav na{ `ivot. Zato je i poziv u svetoj
Liturgiji: “Sami sebe i jedni druge i sav `ivot svoj Hristu Bogu predajmo”.
Ali kako u}i u to Carstvo, kako zaista postati pri~asnik wegovih blagodatnih darova? Kako u}i u pravu
realnost i stvarnost i izbaciti tu svu la` koja nas okru`uje? Kako, dakle, postati naslednik Hristovih dobara?
Vekovima Crkva na to daje samo jedan odgovor: pokajawem. Pokajawe je zemqotres celog na{eg bi}a.
Zemqotres od koga padaju zidovi grada na{e samozaqubqenosti, kojima smo se ogradili od drugih qudi i ~ime
taj grad postaje potpuno otvoren za sve doju~era{we, kako smo mislili neprijateqe, a ustvari bra}u i sestre
stvorene po obrazu Bo`ijem. Bez pokajawa ~ovek deli sve qude na prijateqe i na neprijateqe. Pokajawem se to
bri{e. Jednom je Vladika Nikolaj rekao: “Blagoslovi neprijateqe moje Gospode, jer ja ho}u Tebi, a oni su me
gurnuli u naru~je Tvoje vi{e nego svi moji prijateqi. Naterali su me da upamtim svaku la`, svaku la`nu utehu
koju sam sam sebi hteo da gradim. Dok su me prijateqi moji te{ili tim la`nim utehama i govorili mi: sve je to
normalno, - ja sam znao da nije tako; dotle su me moji tzv. neprijateqi gurnuli potpuno u naru~je Tebi”. Pa ka`e
Vladika Nikolaj: “Zato Te molim Gospode, umno`i neprijateqe moje i jo{ vi{e ih ogor~i prema meni, da bi moje
bekstvo Tebi bilo nepovratno”.
Bez pokajawa ~ovek `ivi u nekome la`nom svetu, te{i se nekim la`nim nadama, planovima. Svakome
je `ivot izatkan od nekog la`nog pokrova kojim sam sebe la`e. A blagodat pokajawa dolazi odozgo. Mi se tokom
Velikog posta molimo da nam se da ta blagodat pokajawa. Ka`emo: “Pokajawa dveri otvori nam @ivotodav~e”.
Crkva nam poma`e u tom otvarawu postovima, molitvama. Priziva nas na pokajawe onim divnim prizivom,
Hristom: "Pokajte se, jer se pribli`ilo Carstvo Nebesko." Pribli`ilo se, sad je nadohvat ruke. I nemojte sad da ga
ispustite. To je pravi poziv na pokajawe. Ranije, pre Hrista, to pokajawe u svojoj sveobuhvatnoj ulozi nije bilo
mogu}e. Hristom ono je mogu}e.

7
 Liturgiju sve{tenik po~iwe pokajawem. Priznawem svoje gre{nosti. Tri puta ka`e: “Bo`e, o~isti mene
gre{nog”. Onaj koji nas vodi, ispoveda da je gre{an i on se za svoje grehe kaje. Zatim, saborno, priziva sa
narodom Duha Svetoga i po~iwe slavoslovqewe Boga: “Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha”, ~ime
u stvari i po~iwe sveta Liturgija. Ali bez pokajawa nije mogu} ovakav na~in pribli`avawa Bogu. A taj na~in
pribli`avawa Bogu za sve nas je neophodan i najspasonosniji. Mi mo`emo imati neke svoje puteve ka Bogu, ali
bez ovog liturgijskog, sabornog na~ina mi se Bogu pribli`iti ne mo`emo. ^ak i taj priziv Svetoga Duha sadr`i u
sebi pokajawe. Ka`e se: “I o~isti nas od svake ne~istote i spasi Blagi, du{e na{e”. Bez toga mi ne mo`emo ni da
slavoslovimo Boga. Mo`da mo`emo kao onaj farisej iz Jevan|eqa da ka`emo: "Bo`e, hvala Ti {to nisam kao
gre{nici." Bo`e, hvala Ti {to nisam kao ovaj ovde {to je pored mene, {to je gre{nik, {to je carinik. Ako je to
uop{te neki slavoslov Boga, a ne slavoslov sebe samoga i ako to uop{te nije jedna duhovna komedija. Kad je re~
o komediji, se}am se jedne komedije dok sam jo{ bio mali u kojoj neki centurian rimski ide i peva sebi pohvalu,
ka`e: “ja sam sebi ideal”. Ovo {to radi farisej u crkvi je upravo to; on ka`e: “Ja sam sebi ideal pobo`nosti”. To je
potpuno antiliturgijski stav. To je ono u ~emu Liturgije nema, ono u ~emu Boga nema. Apostol Pavle je dao
jedno drugo zna~ewe svete Liturgije. Rekao je: “Nosite bremena jedni drugima i tako ispunite zakon Hristov”.
Evo ba{ ovaj Xin iz bajke; pogledajmo kako on u tome u~estvuje. On vidi da se zima uselila
odbijawem dece a da je prole}e nastalo primawem dece i on se kaje. Ali on sad ne u`iva u lepoti svoga vrta nego
ide tamo gde su deca. Ide da bude zajedno s wima. I jo{, potpuno u duhu apostola Pavla, vide}i da onaj Mali{an
ne mo`e da dohvati granu, tr~i tamo da poma`e i ispuwava zakon Hristov i dobija blagodat od Gospoda tj.
poqubac kako se to simboli~no u ovoj bajci ka`e. Pokajawe, zna~i, u ~oveku budi ose}aj sabornosti, sjediwuje
ga s drugima time {to ga sjediwuje sa samim Bogom. Hristov poziv na pokajawe, ako dubqe razmislimo, jeste
poziv na sabornost. Gospod ka`e: "Pokajte se, jer se pribli`ilo Carstvo Nebesko." Ali ne da u wemu budemo
odvojeni jedni od drugih, nego da saborno u wemu budemo. Mi hri{}ani smo, na`alost, ~esto u polo`aju onog
fariseja, mo`da ne po tome {to bismo sebe isticali, ve} {to mislimo da mo`emo da vidimo plodove pokajawa kod
drugih qudi i da mi ocenimo ko se kaje a ko se ne kaje i kakvog je ko duhovnog `ivota. Naro~ito mislimo, da po
onom {to vidimo spoqa, mo`emo da sudimo ono {to je u srcu, pogotovu kad su u pitawu tzv. javni gre{nici.
Dakle, mi mislimo da znamo ko je spreman za Carstvo a ko nije. To mo`da nije tako veliki greh kao ovaj
farisejev, ali se u svakom slu~aju svodi na istu stvar. Mudru re~ je rekao sveti Jovan Lestvi~nik kad je govorio o
osu|ivawu, pa je rekao: “Jednog koga sam osudio ja javno, ve} se tajno bio pokajao pred Bogom, i dok sam ja
wega sudio on je pred Bogom ve} bio opravdan”.
Ima i divna pri~a od Dostojevskog. ^uli ste za wegov roman: "Zlo~in i kazna". To je kwiga koju ja
nisam pro~itao. Pro~itao sam je do one strane do koje mi je trebalo. Pro~itao sam do onog momenta, kada glavni
junak, Raskoqnikov, sre}e pijanicu u kafani. I kada ga taj pijanica davi i gwavi, gu{i. On ka`e, taj pijanica:
“Znam ja va{e blagorodije, znam {ta vi mislite; vi mislite da sam ja gre{nik, da sam ja pijanica. Da sam ja
nedostojni. Ali, znajte va{e blagorodije, kada bude do{ao Stra{ni Sud Gospodwi, kada bude Bog odelio ovce od
jaraca, pravednike od gre{nika, i kada bude pravednima rekao: Hodite k Meni vi izabrani, hodite k Meni vi koji
ste Boga qubili; i kada gre{nima bude rekao: Idite u Pakao vi koji ste prezreli i Mene i bli`we; tada }e Gospod
re}i i nama pijanicama: “Hodite i vi k Meni sviwe jedne, do|ite k Meni, jer se niste smatrali dostojnim Carstva
Moga”. Na toj re~i ja sam stao i zatvorio kwigu, vi{e ni o pokajawu, ni o ose}awu sopstvene nemo}i a Bo`ije
svemo}i nije trebalo.
To pokajawe ~ini ~uda. U @itiju svetih ima jedna divna pri~a, mislim na `itije sv. Simeona Stolpnika,
kad jedna oja|ena majka ide ulicama sa mrtvim detetom na rukama i u o~ajawu stavqa ga pred noge jedne
bludnice i tra`i od we da joj vaskrsne dete. I bludnica ga prizvav{i Ime Gospodwe vaskrsava i sama pritom
vaskrsnuv{i. To je bilo pokajawe koje trenutno dovodi do Carstva Bo`ijeg. Ta bludnica sigurno nije mislila da }e
se woj ikad iko obratiti za molitvu. I vera ove `ene i weno poverewe, u~inilo je da ona u tom trenutku do`ivi
takav preobra`aj i takvo vaskrsewe sopstvene du{e. Zato je mogla molitvom da umoli Gospoda da vaskrsne to
dete. Za{to sve ovo pri~am?
^ini se da je sveta Liturgija toliko {iroka da iz we neke stvari ne smemo da iskqu~imo. Neki put je, ~ini
mi se, suvi{e usko posmatramo. Zaboravqamo da i ovakve stvari, ovakvo plameno pokajawe kao u ovim
pri~ama, da je i to ustvari sveta Liturgija. Da je to ustvari prinos Hristu, da svi ovi qudi koje smo naveli
u~estvuju u sabornosti, iako mi po svom puritanizmu nastojimo da ih iskqu~imo zbog toga jer su navodno
gre{nici. Ali, ako ho}emo stvarno Liturgiju, ako ho}emo tajnu spasewa, tada moramo svet da gledamo
Hristovim o~ima. Liturgija je tajna spasewa, ona slu`i za to, i slu`i se za to da se svet spase, da se qudi spasu. I to
svi qudi, ona nikoga ne izdvaja, kao {to Gospod nikoga nikad ne}e izdvojiti. Mislim da su dimenzije Liturgije
stra{no {iroke i da ona obuhvata sav svet. Mo`da }e se neko pritom upitati: a {ta sa onima koji nisu Pravoslavni,
da li su i oni time obuhva}eni. Jer mi znamo da na Liturgiji pomiwemo samo pravoslavne i da se ne smemo
ogre{iti pa da pomiwemo one koji nisu pravoslavni i koji nisu kr{teni ili se bar ne pripremaju za kr{tewe. Dakle,
va`i li to i za wih? Moramo tu re}i da se Liturgija slu`i za spasewe sveta, za mir svega sveta. Ne za mir koji je
odsustvo rata, nego za onaj mir koji sve{tenik, Hristos sam kroz sve{tenika daje kada ka`e: “Mir svima”. Da se
taj mir Hristov dakle, bogopoznawe useli u qude. Dakle, ne molimo se mi za wihov katolicizam i protestantizam,
nego se molimo za wih kao qude, da do|u do poznawa Istine odbaciv{i svoje la`ne predstave o Bogu.

8
 Mi ka`emo na kraju Liturgije: “U miru izi|imo”. Izi|imo da {irimo re~ Bo`iju. A kome }emo je {iriti
nego onima koji za Boga ne znaju, ili koji Boga pogre{no znaju. Ono {to mi za wih mo`emo da u~inimo, to je da
~uvamo Pravoslavnu veru kao zenicu oka svog. Jer mi smo za wih jedina {ansa. Ako oni vide da smo mi na{u
Pravoslavnu veru razvodnili, onda oni nemaju {anse za spasewe. Zato je na{a odgovornost velika. Sve su to i
dimenzije na{e svete Liturgije.
Bog mo`e da prosveti narode u magnovewu. Desilo se to koliko puta u istoriji da su neki narodi bili za
vrlo kratko vreme prosve}eni svetlo{}u Hristovom. I to ~ak narodi koji su bili i pogre{nih hri{}anskih u~ewa.
Kada je izbila Oktobarska revolucija, desetine i stotine hiqada Rusa, pravoslavnih, oti{lo je na Zapad, oti{lo je u
Ameriku i tamo polo`ilo temeqe Pravoslavqu. Pola miliona Rusa je sada u Izraelu. Oni su zvani~no Jevreji, ali su
svi kr{teni, pravoslavni i veruju u Hrista. I oni su ono {to }e zakvasiti i Svetu zemqu i {to }e zakvasiti ceo svet.
Eto, mi smo imali istorijsku nesre}u, da mi kao kr{teni narod, ali koji o svojoj veri ne zna mnogo, da po{aqemo
desetine hiqada qudi u zadwih 10 godina sa diplomom u svet. To su mogli da budu oni koji }e {iriti svetlost
Hristovu, a mi smo poslali desetine hiqada qudi koji dobro znaju tehniku i mehaniku, ali o svojoj veri ne znaju
mnogo. Jedna istorijska {ansa je propu{tena, ali jedna {ansa za qude nije i jedina {ansa za Gospoda.
Liturgija treba da bude i jeste sav na{ `ivot. Kada dakle, nedeqom u miru izi|emo, po~iwe na{e
poslawe. Mi kao hri{}ani ne mo`emo biti privatne li~nosti. Mi smo obele`eni, zabele`eni, zape~a}eni od Boga.
Mi smo odre|eni, svi do jednog, da {irimo svetlost Hristovu. Za nas nema odmora i povla~ewa. Svaki na{ akt
kao hri{}ana akt je Crkve, i sve to i jeste Liturgija. Liturgija se ne zavr{ava izlaskom iz crkve. Ona se uop{te
nikada ne mo`e zavr{iti. Na{a Liturgija ne prestaje izlaskom iz crkve i ona se produ`uje kroz sav na{ `ivot, sve
na{e radwe. Bilo to pose}ivawe bolnih, bilo to te{ewe o`alo{}enih, bilo to na{e obi~no jednostavno dru`ewe, bio
to na{ rad gde radimo, ako smo zaista pri~asnici svetlosti Hristove sve to i jeste Liturgija. Evo, re}i }u vam
jednu stvar iz Crne Gore, kako to izgleda. Narod u Crnoj Gori i kada ne zna mnogo o Bogu, a mnogi ne znaju ali
veruju srcem, onda zna jednu stvar, da ne sme da se ogre{i o nedequ. Zna da ne sme da se ogre{i da radi
nedeqom ili praznikom. Ali ipak na selima tog dana svak }e oti}i da nekoj udovici uzoru wivu i radi}e bez
ikakvog ose}awa gri`e savesti jer zna da ne radi ni za kog drugog nego za samoga Boga. Time pokazuje mo`da
najdubqe shvatawe Liturgije, jer nema Liturgije bez bli`wih. Nije Liturgija samo ja i Hristos, ve} ono {to ka`e: ja
i deca koju mi Bog dade. U ovom svetu, mi dakle, treba da radimo i moramo da radimo delo Gospodwe, da ga
poma`emo. Oni koji su zabele`eni Hristom, a oni znaju koji su, moraju da delaju onako kako je Gospod to
zapovedio.
^uo sam jednu pri~u koja mi je mnogo zna~ila u duhovnom `ivotu. Pri~ala mi neka glumica kako su joj
se neke kom{ije posva|ale, mu` i `ena; mu` je ina~e revnosni hri{}anin, a `ena nije; pa ka`e ta `ena: pa normalno
je da on treba i mora sve da pretrpi, jer to je wegovo, on je Hristov, on mora, ona ne mora. Ali on mora da pretrpi
i da time i wu dovede do poznawa. Takva dela sigurno preobra`avaju svet. Mi treba da znamo da ta dela nimalo
nisu laka. Ona podrazumevaju blagodat koja na nas pada i koja nas ~ini sposobnima za ta dela. Svaki na{ akt,
dakle, {ta god mi kao sveti hri{}ani radili jeste na{e poslawe. Mi svuda mo`emo Hrista ili {iriti ili jednostavno
raditi na wegovom zata{kavawu. A to ~inimo kada nismo svesni da qudi u nama kao svesnim hri{}anima vide
Boga. Re}i }u jednu te{ku stvar: ulica kojom pro|e hri{}anin nije ista kao ulica kojom pro|e neko drugi.
Ali, mo`da }e neko re}i, da nije sve ovo malo napadno, i}i toliko korenito u sve to, da nema to veze sa
nekim sekta{tvom, toliko {iriti ili bar misliti da se {iri neko svoje u~ewe. Moramo re}i da nas na sve ovo tera
samo ne{to. Tera nas ona qubav koja ne mo`e da bude ravnodu{na. Jedna qubav koja ne mo`e a da ne podeli sa
drugima ono {to ima sama u sebi. Ono {to je dobila od Boga. Dar od Boga je najve}i dar koji ~ovek mo`e dobiti.
A taj dar niko ne dr`i sakriven. Mo`da to i jeste napadno. Ali eto, i u onoj bajci koju smo ispri~ali, deca
jednostavno napadaju. Napadaju onoga Xina, ulaze mu na silu u ba{tu i eto prole}e dolazi i zeleni. I oni {ire
radost. U `itiju sv. Pahomija Velikog ka`e se kako je taj, rodona~elnik op{te`iteqnog mona{tva postao hri{}anin.
On je bio vojnik i bio je nekr{ten. I kada je jednom, sticajem okolnosti, na silu bio ba~en u neku tamnicu, bio je
zaprepa{}en time {to su no}u, u tom za wega nepoznatom gradu, dolazili hri{}ani u zatvor da donose ponude
zatvorenicima koje ne poznaju i koji nisu wihove vere, da im umivaju rane i da se brinu oko wih. I Pahomije je
rekao: “Ovo je delo Bo`ije”.
Mislim da ova tzv. napadnost nema nikakve veze sa primitivnom napadno{}u sekta{a. Jer, vi{e je ovo
`eqa da se iznese ne{to iz sebe i da se to podeli sa bli`wim, nego da se neko za ne{to pridobije. Na{a napadnost
je u tome, da qudima stavimo pred o~i wihov sopstveni lik, onakvim kakvim ih je Bog stvorio. I da se oni
prepoznaju u Crkvi Boga `ivoga.
Dakle, ta qubav s jedne strane, ne mo`e da podnese da neko pati. A s druge strane, ne mo`e da ne izlije
svoju radost koju je stekla. I da je podeli, znaju}i da se deqewem ona ne gubi nego umno`ava kao i sve}a {to
prenosi plamen. Bez ovakve qubavi svet je osu|en na pakao samoqubqa. Osu|en je na mraz, na studen, kao u onoj
bajci, na zimu koja na prolazi i prole}e koje ne}e da do|e.
Wego{ je u svojoj ...mislim Lu~i Mikrokozma, najboqe opisao pakao. To je toliko jako vi|ewe da
mislim da nije bila samo pesni~ka fantazija. On je opisao i raj isto tako sna`no, ali za pakao je otprilike rekao da
je to studen nad studenima u kojem besni i nepodno{qiva hladno}a i u kojem besni i neki urlik vetra koji traje u
vekove.

9
 Qubavqu dver se otvara na ~oveku i on izlazi iz samoqubqa i priop{tava se Qubavi. Eto, taj Xin iz
bajke bio je pora`en poqupcem De~aka. Pisac ove bajke i sam je bio rawen qubavqu. On je bio ~ovek gre{an i
toliko je bio zaglavio u razvrat i svakovrsni porok da su ga se, wega ina~e ~uvenog pisca svi odrekli i napustili
ga. I na kraju je dopao i tamnice. I kada je dopao tamnice, iznenada, na{lo se nekoliko prijateqa koji su do{li tu
da ga posete. Posle toga on je rekao: “Qubav je svetiwa koja se kle~e}i uzima”. Qubav je i kvalitet na{eg
ve~nog `ivota, na{eg `ivota u Bogu. U na{em palom stawu u kojem sad `ivimo ovo na{e zemaqsko
stranstvovawe, ta qubav nam je zapove|ena. Da bismo se izle~ili od gordog samoqubqa, da bismo se preobrazili,
da bismo u{li u istinsku stvarnost, u ve~nu stvarnost koje, mislim, da bez tog preobra`ewa i bez Hristovog
preobra`ewa nema. A na vi{em nivou ova qubav, ona je nepromenqivo stawe koje postaje sveobuhvatni priziv
na{eg bi}a. Wome mi verujemo, wome `ivimo, wome, {to ka`e apostol Pavle, jesmo.
Mi ~esto zaboravqamo da je qubav bi}e Bo`ije. Pa ~esto osetimo qubav, a zaboravimo da je On Sam u
toj qubavi. Vidimo qubav a ne vidimo wen izvor, kao {to vidimo reku a ne vidimo wen izvor. ^ini nam se suvi{e
mali i on je negde kao neki tihi glas, u nekoj pukotini ostaje, mi wega ne vidimo, a silnu reku koja iz wega isti~e
mi vidimo. Vladika Nikolaj je jednom o tome rekao: “Suvi{e Te ima Gospode, zato Te qudi ne vide. Vide sve
Tvoje, a Tebe ne vide. Suvi{e Te ima u svakoj qubavi zato Te qudi ne vide”.
A da je Bog sveobuhvatna qubav koja sve sjediwuje i qubi, vidi se i po molitvenom iskustvu svetih.
Svetiteq na{ih dana, starac Siluan, po blagodatnoj poseti odozgo, kojom mu je Gospod si{ao u srce, istog
momenta je po~eo da se moli za sav svet. Nije se molio za sebe. Sebe u tom trenutku nije video. Vidite da je to
prava Liturgija.
Meni se ne{to sli~no desilo na Cetiwu. Do{la mi je jedna devojka da me pita da li je ona luda, i po~ela
da mi pri~a o molitvi. Pa ka`e: “Jesam li ja luda {to ja volim Boga vi{e nego oca i majku”? A ne zna o veri ni{ta.
Jednom je pro~itala neko Jevan|eqe i to neko latini~no, ko zna koje je na{la, ali ima veliko molitveno iskustvo.
Ka`e: “Mnogo se ja molim Bogu i prebivam puno u toj molitvi, ali ne ide mi molitva dok se ne pomolim za ceo
svet. Tek onda ose}am da su po~ele one prave struje”.
I to je zaista Liturgija, uslov za Liturgiju. Sama ta qubav ve} je jedinstvo. Qubav prema svima, prema
celome svetu. Svetiteqi su se ~ak molili i za nero|ene. Dakle, ona je ve} jedinstvo, ve} je to Liturgija. To je
Hristova re~: “Da svi jedno budu O~e, kao Ja i Ti {to smo jedno”. A qubav Bo`ija je sveobuhvatna, jer postoji
Jedinorodni Sin Bo`iji, Gospod na{ Isus Hristos Koji je Brat na{. Wime smo mi u O~evom zagrqaju, wime mi
znamo {ta je qubav, a u takvom smo zagrqaju da On sam ka`e: “O~e neka poznaju qudi da qubi{ wih onako kao
{to Mene qubi{“. Gospod nije napravio nikakvu razliku izme|u Sebe i nas. On je Onaj Koji qubi i Koga qubimo i
Wegovo Ime je Qubav. Zavr{io bih ovo svoje malo izlagawe kondakom Preobra`ewa, koje nas evo za neki dan
~eka i koga da se udostojimo i sada i u neprolaznom Carstvu Hristovom.
Na gori Si se preobrazio Hriste Bo`e na{, / kao {to vide{e i koliko mogo{e da osete i da prime u sebe
U~enici Tvoji; / Da bi, kada Te jednom budu videli Raspeta, razumeli da je stradawe bilo dobrovoqno, qubavi
radi. / I da bi svetu propovedali da Si Ti zaista blistawe Slave O~eve.
Pitawe: Recite ne{to o duhovnim promenama koje se doga|aju u Crnoj Gori, o promenama koje se
de{avaju u du{i obi~nog crnogorca
Odgovor: Nije ba{ lako pri~ati o Crnoj Gori ukratko... o tome {ta se to tamo de{ava. Nadam se da ne}e
biti neukusno ako se sad malo izrazim jednim politi~kim `argonom. Se}ate se pre jedno 10-15 godina kad su
po~ele neke politi~ke promene u zemqi, onda su se svi pitali {ta se to dogodilo, a oni ka`u: Dogodio se narod. A
ja sad mogu da ka`em: U Crnoj Gori dogodio se Bog. U Crnoj Gori se dogodilo vaskrsewe a ustvari, na povr{ini
{to se ka`e nije se mnogo toga promenilo. Narod u Crnoj Gori je uvek bio s Bogom, onoliko koliko je bio i s
qudima. To se nije odvajalo. Onda je u jednom momentu Boga zamenio nekim drugim bo`anstvom i to Ga
zamenio tako da je po~eo da mu slu`i, ~ini mi se, sa isto onoliko usr|a koliko je slu`io i istinitome Bogu. I
prevario se. Ali kada je do{ao do poznawa {ta je uradio nije morao da se le~i od svih onih propratnih stvari koje
su pratile poklowewe tom la`nom bogu, tom idolu i tim u~ewima jer propratnih manifestacija nije bilo. Ako se
za bilo gde mo`e re}i da je narod sav u nekoj bogo~e`wivosti, mo`e se re}i tamo gde ne ulaze neke
materijalisti~ke stvari u bilo kakva u~ewa, ~ak ni politi~ka. I to za Crnu Goru zaista mo`emo re}i. Tamo su
siroma{ni bili i hri{}ani, tamo su siroma{ni bili i komunisti, jedni su bili protiv drugih, neko je nekoga mu~io,
neko se mu~io, ali onog momenta kada je prestala ideolo{ka razlika i kada su shvatili da su ipak svi na jednoj
strani nije bilo vi{e ni~ega {to ih deli. Ne samo {to nije bilo vila i palata koje bi delile sad neke bogate od nekih
siroma{nih, nego nije bilo razlike u srcu.
Mo`da se Gospodwa re~ o primawu pokajnika najlak{e mo`e primiti u Crnoj Gori. Ja vidim i ovde u
Srbiji, naro~ito u Beogradu, qudi te{ko primaju pokajnike. Koliko puta ~ujem pri~u: Ah, do ju~e su bili
komunisti, eno ih sad u crkvi, pa ne mo`e ~ovek od wih ni da se pri~esti. Ba{ mi danas jedan re~e tako: pa to je
wihovo strate{ko pokajawe (zamislite kakva re~) da bi se sad saobrazili novim principima dru{tva koje sve vi{e
prelazi na neke hri{}anske osnove. Dakle, onemogu}ava se qudima mogu}nost pokajawa. Onemogu}ava im se
da ka`u: “Jeste mi smo gre{ni”. Ne primamo ih. Umesto da im, kao onaj Otac u Jevan|elskoj pri~i o bludnom
sinu tr~imo u susret, da ka`emo: dobrodo{li, a mi ba{ opona{amo onoga drugoga sina koji ka`e: “[ta se to
de{ava, ovaj tvoj bludni sin ti je sve rasku}io, a ti ga prima{, ne}u ja da u~estvujem u tome”. E, to nekako i nije

10
ba{ mnogo hri{}anski. Hri{}anski bi bilo da ih mi prigrlimo i da mi budemo ti koji }e im olak{ati pristup u
Crkvu. ^ovek kad se kaje, ne vidi ba{ mnogo kako ga drugi gledaju. Wemu je bitno to wegovo pokajawe. I on
sad ba{ ne insistira toliko da bude prvi. On samo moli da bude tu gde su pokajnici. Pa i kad takvi qudi do|u u
crkvu zar nije pak boqe da su tu gde se svi kajemo i gde se svi radujemo nego da sad mi wih tu izdvajamo... ali
sam opet po~eo o drugim stvarima a ne o Crnoj Gori.
Pa ka`em u Crnoj Gori toga nema mnogo. Tamo je narod posle takvog stravi~nog ispita, zvanog
plodovi komunizma, uglavnom ipak ostavio to i pre{ao na ovu hri{}ansku svest i time se pokazalo da je ono {to
je bilo unutra duboko u wima, ~ak i dok su bili u toj zabludi, ustvari bilo ~isto. ^ini mi se da u Crnoj Gori nema
podmuklog ~oveka. Sve {to imaju qudi tamo iznesu napoqe. I zato ne morate nikog da se bojite osim onog koji
vam javno zapreti. Wega mo`ete da se bojite. Ali se ne bojte da }e vas iko napasti s le|a. Mo`da ovo nije va`no.
Ali ~ini mi se da je to najboqa slika onoga {to je u qudima. To su qudi u kojima nema zadwe misli. To su qudi u
kojima postoji Jevan|eqe. To su oni ni{~i duhom. To su oni koji ne kalkuli{u sa planovima svoga uma. To su oni
koji sve iznose napoqe i koji o~ekuju za to odgovor odmah. Nekome mo`e izgledati naporan `ivot sa takvim
qudima jer oni tra`e potpunog ~oveka, isto onako kao {to sebe potpuno daju. Ali, treba da znamo, da naro~ito u
gradovima, gde qudi prave odbrambene zidove oko sebe da }e nas mo`da ti zidovi vi{e spre~avati nego bilo {ta
da do|emo u neko istinsko jedinstvo sa qudima. U Carstvu Nebeskom zidova nema nikakvih. Ko bude imao zid
ne}e u}i u Carstvo Nebesko. Ne zato {to ga Gospod ne}e pustiti, nego zato {to se zidovi tamo ne unose. Bi}e
mu te{ko da nosi sve to kamewe i cigle i malter i da tamo pravi zidove oko sebe. To tamo ne mo`e.
I zato mislim da ovo {to je u Crnoj Gori sad, jedno zaista ogromno bu|ewe u veri, ustvari samo
projavqivawe one nepatvorene ~istote, da ono mo`e da bude na pomo} svima nama. I ovde u Srbiji ... 1979.
godine, umro je svetiteq na{ih dana otac Justin. Na wegovoj sahrani, jeromonah Amfilohije je dr`ao besedu i
rekao: “Spas srpskom narodu }e do}i iz Crne Gore”. Kad je on to tada rekao, izgledalo je kao da je rekao da }e
spas srpskom narodu do}i sa Marsa. Crna Gora je tada bila potpuno ideolo{ki obojena. Ali, on je znao {ta se
nalazi u qudima. Evo {ta se meni de{ava. I to ne zato {to sam monah i sve{tenik... Dakle, ako tra`ite nekog
~oveka pa u|ete u pogre{nu ku}u vi se ne mo`ete lako i{~upati iz we. Jer, kada kom{ije vide da vam je do{ao
neki gost u ku}u, mada ne znaju ba{ mnogo ni vas ni tog gosta, odu pa vam donesu wegu{ki sir i pr{utu da imate
~ime da ponudite te qude... Znate, to je neka nepripremqena odbrana pred Stra{nim Sudom. Takvi u Carstvo
Nebesko ulaze bez muke. Jer oni jednostavno nemaju zadwu misao. Oni jednostavno: kako srce govori, tako
postupaju. Zato mogu da budu podlo`ni velikim stradawima, kao {to u Crnoj Gori i biva. Podlo`ni ogromnim
stradawima. Mnogo ve}im stradawima i tokom rata i posle rata nego kod ostalog srpskog naroda, osim normalno
u Hrvatskoj i Bosni. Ali, takvi qudi na sigurnom temequ grade svoje spasewe. Oni Hrista ne moraju da
upoznavaju, da Ga pronalaze. Dovoqno je da imaju samo jednog pored sebe. I ve} su sabrani u Hristovo Ime, jer
tamo gde nema ograde me|u qudima, tu mora da je i sam Hristos. Te{ko je o Crnoj Gori re}i bilo {ta, a ne re}i
sve najlep{e. Ja sam dole samo dobro nau~io, nau~io sam se da je lako biti s qudima. Da je jedino te{ko biti sa
sobom ako se nismo potpuno dali tim qudima. A tamo se svi daju jedni drugima i zato je tamo `ivot lak.

Jeromonah Luka - Iguman cetiwski

SAVET

Zavoli molitvu, post i bdewe, budi usrdan u trudu i prebivaj u bezmolviju, usavr{avaj se u smirewu,
trpqewu, postojanosti, razboritosti i pa`wi. Po{tuj samoodricawe, plemenitost, dobro~instvo, duh pravde,
celomudrije i ~istotu srca. Budi skroman, celomudren, poslu{an, milostiv, povu~en i nezlobiv. Ne opra{taj sebi,
ne zaboravqaj na delawe. Zavoli trud, proteraj strah, odbaci gnev, zadobij spokojstvo duha.
Sakrivaj se od strasnih `eqa. Ne brini ni o ~emu izmi{qenom, jer treba da se brine{ samo o jednom, o
duhovnom uzrastawu. Podvizavaj se i stremi savr{enstvu da bi doneo plod dostojan pokajawa. Imaj u svom srcu
se}awe na Ime Nebeskog @enika i nemoj prestajati da mu slu`i{. Zavoli `ivot u dvorovima Gospodwim, i svim
srcem proslavi Stvoriteqa i Boga tvoga.

Sv. Nektarije Eginski

PISMA

Arhimandrit Jovan Krestjankin iz Pskovo-Pe~erskog manastira, jedan je od najpo{tovanijih `ivih

duhovnika Rusije. Reka qudi dolazi k wemu, tra`e}i savet, pomo}, utehu. Ali, sti`e mu i reka pisama istim
povodom. Ti zapisani odgovori su velika dragocenost i mogu biti od velike koristi svim hri{}anima jer se mawe -

11
vi{e suo~avamo sa istim ili sli~nim problemima. Zato }e deo “Pravoslavnog puta” i u narednih nekoliko
brojeva biti ispuwen wima.

BOG

Dragi u Gospodu I. i L.!

Radujem se zbog va{e radosti. ^uvajte jedno drugo, a pre svega ~uvajte u se}awu i u srcu tragove
milosr|a Bo`jeg, tako jasno uo~qive u va{em `ivotu.
I pritom ne zaboravite iz svoga duhovnog opita spoznate duhovne i da je vrag mo}an ali da je
samo Bog svemo}an. ^uvajte Gospoda u svome `ivotu, i On }e ~uvati vas.

Draga u Gospodu O.!

Dobio sam va{e pismo i molbu za molitvu ispuwavam. No sude}i po va{em pismu, vi `ivite daleko od
zakona Bo`jeg mada ste pravoslavni. Dobrota uop{te je dobra osobina, ali i ona treba da bude kontrolisana
svetlo{}u Bo`jih zapovesti. Jer Svetlana `ivi u smrtnom grehu zbog svoje dobrote i to }e je pogubiti.
I jo{: ime Bo`je uvek treba pisati velikim slovom, jer je Bog isto~nik `ivota, i u svome `ivotu Boga
treba imati kao osnovni sto`er.
Neka te Bog umudri i nau~i.

Draga T.!
Uvek se molim za tebe, da ne osiroma{e kod tebe darovi Gospodwi, da `itejska sujeta ne omra~i ~istotu
tvoje du{e i srca.
A na{a krilca se ponekad obese i nemaju snage da se vinu u nebo, to nije ni{ta, to je `ivotna pouka,
iskustvo koje sti~emo, samo da u nama bude `eqa da vidimo nebo nad glavom, nebo ~isto, zvezdano, nebo Bo`je
nije is~ezlo.
A suze, trud, bol srca na na{em `ivotnom putu su neizbe`ni.
Ne o~ajavaj, ~edo. A za mamicu }emo se moliti.

BLAGODARNOST

Dragi u Gospodu S.V.!

Ovim putem vam {aqem svoju blagodarnost za one znake pa`we i qubavi koje sam dobio od vas odmah
po va{em odlasku. No na radost zbog va{e velikodu{nosti pada i senka tuge {to vam nisam mogao ukazati tople
srda~nosti i gostoprimstva. Moja stara~ka nemo} je postala ja~a od mog bodrog duha i zbog toga je ne malo
tuge. Ja volim radost i da se radujem, a sada se ~e{}e doga|a ono prvo. Naro~ito vam blagodarim za ikonu moga
Nebeskog pokroviteqa koji mi je dodeqen na mona{kom postrigu. Ikona }e ostati u mojoj keliji, i svaki put }u
pomiwati i ime onoga ~ija qubav mi je darovala. Imena za pomiwawe koja su mi dana zajedno sa wom, stavi}u u
moj pomjanik. Makar da molitvenim se}awem na vas i va{e bli`we odgovorim za darove qubavi. Molitveno vam
`elim svako dobro u svemu. Neka vas Bog blagoslovi.

AD

Draga S.!
Re}i }u vam jedan ali dovoqan razlog protiv svih va{ih koji vas sada guraju u ad.
Znajte, da za svakog, po voqi matere nero|enog mladenca, oni drugi, koje }e ona roditi na "radost" sebi,
done}e joj `alosti, bolesti, tugu du{evnu. To je zakon. Posle deteubistva ne treba o~ekivati sre}an `ivot na zemqi,
a o `ivotu u ve~nosti, ~ak i pomisliti je stra{no. Jedina re~ je - ad.
Ad na zemqi, ad za grobom. I znate zbog ~ega je samo tako i ne druga~ije? Zbog toga, {to ~ine}i taj
stra{an zlo~in vi svesno ubijate an|elsku mladena~ku du{u.
Tako, razmislite. Pokajte se {to se takva misao i pojavila u va{oj svesti.

Raba Bo`ja M.!

Kako je te{ko nazvati vas tim imenom jer ste sada vi u potpunosti raba |avoqa.
Vi sve to razumete, ali se du{a zarazila slastoqubqem, a |avo likuje jer je ulovio sve{tenika i odvojio ga
od Boga. Tako da, sve {to taj sve{tenik sada ~inodejstvuje, sru~uje se poput ogwa na wegovu glavu, a Vas je |
avo ve} otrgnuo iz Crkve time {to ste postali potpuno ravnodu{ni za svoje spasewe.
Bog se ne mo`e porugati, a vi oboje upravo to ~inite.
Qudima je svojstveno da padnu, no kada se to dogodi treba odmah ustati. No u va{em slu~aju to nije
obi~an pad, vi ste uni{tili Bo`ju blagodat koja se daje ~oveku na rukopolo`ewu.

12
 Va{e grehe treba da ispovedite Arhijereju, jerej ne mo`e da ih razre{i. Grehe je lako u~initi, a da bi se
uzdr`ali od greha treba puno napora i voqe. Ali, `ivot je tako kratak a pred nama je ve~nost. Sada vam svedo~im
da vas oboje o~ekuje ad. Idite oboje Vladici ako `elite spasewe i sebi i sve{teniku.

BO@JI QUDI

Draga moja ~ada!

Kako ste osiroteli, ali ne samo vi ve} i svi mi. Odlaze u drugi svet Bo`ji qudi, oni koji su `ivotom
svojim posvedo~ili da su zaista Bo`ji. I takvih qudi ostaje sve mawe, i svet ostaje pust. A {ta }e re}i o sebi
budu}a pokolewa, jo{ je nejasno, no u sada{wem `ivotu ne mo`emo prona}i utehu za dobra o~ekivawa. @iveti
je sve te`e upravo i zbog toga {to osiroma{uje svet Bo`jim qudima. Dr`ite se ~vrsto zaveta va{e mame, to nisu
prazne re~i ve} dragoceni biser koje }e nas uvesti u ve~nu radost. Molim se za wu i za vas uvek, i dok je `iva
bila i sada kad ~ujem da se upokojila. Neka bi wena molitva za vas pred Bogom sada bila jo{ smelija mada je
bila silna i za maminog `ivota. Bo`ji blagoslov svima vama.

Arhimandrit Jovan Krestjankin

U "RUSKOJ CRKVI" SE PONOVO SLU@I

U blizini Aleksinca u Gorwem Adrovcu, vi{e od sto godina postoji hram Svete @ivotvorne Trojice -
ruska zadu`bina na srpskom tlu. "Rusku crkvu", kako je narod ovog kraja zove, podigla je ruska plemi}ka
porodica Rajevski u spomen svog sina grofa Nikolaja Nikolajevi~a Rajevskog i ruskih dobrovoqaca koji su ovde
poginuli u srpsko-turskom ratu 1876. godine. U proteklih sto godina ovaj hram delio je sudbinu na{eg naroda i
zajedno sa wim stradao. "Posebno poni`ewe do`iveo je posle drugog svetskog rata kada se ovde nije slu`ilo vi{e
decenija" - re~i su Vladike Ni{kog gospodina Irineja.
Od pre nekoliko godina ovde se ponovo nedeqom i praznicima slu`i, a 31. avgusta protekle 2003.
godine, sve~ano je poslavqena stogodi{wica osve}ewa hrama. Svetu arhijerejsku Liturgiju slu`io je Wegovo
Preosve{tenstvo episkop Ni{ki gospodin Irinej, a sa ruske strane, izaslanik Wegove Svetosti patrijarha
Moskovskog i sve Rusije Aleksija 2., i mitropolita Moskovskog Kirila, arhimandrit Marko.
Nikolaj Nikolajevi~ Rajevski do{ao je u Srbiju kao dobrovoqac sa hiqadama Rusa dobrovoqaca, da
pomogne oslobo|ewe srpskog naroda od Turaka. Do{ao je pun poleta i qubavi i komanduju}i zdru`enim
odredima poginuo je ovde na Golom brdu u pitomini Isto~ne Srbije 1. septembra 1876. godine. Wegovo telo
sahraweno je tada u obli`wem manastiru Svetog Romana, ali ubrzo po `eqi porodice, uz najvi{e vojne i dr`avne
po~asti, preneto je u Rusiju i sahraweno u porodi~noj grobnici u rodnom selu u Kijevskoj guberniji. Prilikom
preuzimawa tela velikog junaka, wegova majka Ana Mihailovna dala je zavet da na mestu pogibije svog sina
podigne crkvu. Ona za `ivota nije stigla to da u~ini, kao ni wen drugi sin, brat Nikolajev Mihailo Rajevski,
pukovnik i a|utant Ruskog Cara. Taj zavet ispunila je tek Mihailova `ena, snaha Ane Mihailovne Marija
Rajevska.
Tako je ovde u Gorwem Adrovcu podignut veli~anstven hram Svete Trojice koji dominira okolinom.
Okru`en je lipama donetim iz Ukrajine, iz rodnog mesta Nikolaja Rajevskog. Osve}en je naredne 1903. godine.
Zemqi{te za hram otkupila je kraqica Natalija Obrenovi}, izra`avaju}i tako zahvalnost i po{tovawe srpskog
naroda prema velikoj qubavi i `rtvi pukovnika Rajevskog. Zanimqivo je i to da je u ovom hramu zidno slikarstvo
podeqeno u dve celine. Desna strana oslikana je ruskim svetiteqima me|u kojima centralno mesto zauzima Sv.
Velikomu~enik Aleksandar Nevski ^udotvorac. Leva, severna strana oslikana je srpskim svetiteqima me|u
kojima centralno mesto zauzima Sv. Velikomu~enik Knez Lazar. Pored hrama sagra|ena je i {kola posve}ena
Nikolaju Rajevskom od koje su danas ostali sami zidovi.
Vladika Irinej govorio je u besedi o velikoj qubavi Nikolaja Rajevskog koja je krunisana i krvqu
prolivenom za slobodu na{eg naroda.
Arhimandrit Marko preneo je pozdrave Ruskog Patrijarha Aleksija 2. i Mitropolita Kirila Wegovom
Preosve{tenstvu g. Irineju i okupqenom narodu. Govore}i o odnosima na{a dva pravoslavna bratska naroda
rekao je da je pukovnika Rajevskog i sve one koji su ovde svoje `ivote polo`ili rukovodila jevan|elska misao i
preporuka - da niko nema ve}e qubavi nego onaj koji `ivot svoj pola`e za druge.
"Qubav nikad ne prestaje" ka`e Apostol Pavle u Drugoj poslanici Korin}anima. Iza ruskih odreda
pohitalih u pomo} nama Srbima ostale su dve crkve: ova u Gorwem Adrovcu i crkva Sv. Aleksandra Nevskog u
Beogradu, danas jedinstven Misionarski duhovni centar, podignuta umesto vojne {ator crkve koju su Rusi sobom
doneli.
O. J.

13
 PITAWE:
Veoma me uznemirava slede}e pitawe: posle ispovedawa svojih grehova, ja ih se i daqe se}am. I daqe
ose}am stid i pokajawe. Mo`e biti da sam se nepravilno ispovedila? Kako da znam da li sam dostojno ispovedila
grehe ili ne? Kako posle ispovesti treba da se odnosimo prema prethodnim sagre{ewima - da ih vi{e ne
spomiwemo na doma}im molitvama? Ali, kako da ih zaboravimo?

ODGOVOR:
Sva svetoota~ka asketska literatura pro`eta je jednostavnom i jasnom mi{qu: ako smo iskreno
ispovedali Bogu svoje grehe, Gospod nam ih je oprostio. "Povodom grehova u~iwenih ranije, a kojih se ti se}e{,
re}i }u ti: ako ispuni{ moju zapovest u Isusu Hristu, to nesumwivo veruj da ti ih je Gospod oprostio i da si ti
~ista kao novoro|en~e i to pokajawem koje si prinela Bogu" (Prep. Varsanufije Veliki i Jovan, Duhovno rukovo|
ewe. Odgovor 223). Se}awe na grehove je prirodno. No ako mi pokajawe sjedinimo s verom u milosr|e Bo`je, to
(tada) neizbe`no ose}awe krivice pred Gospodom, postaje isto~nik postojanog blagodarewa Bogu. "Isus je
rekao: kod jednog zajmodavca bila su dva du`nika: jedan je bio du`an 50 din. a drugi 500 din. i kako nisu imali
da vrate on im obojici oprosti. Reci, koji }e ga od wih vi{e voleti? Simon odgovori: mislim onaj kome je vi{e
oprostio. On mu re~e: pravilno si rasudio" (Lk. 7: 41-43).

PO SVETIM MESTIMA SA SVETIM QUDIMA

STARAC MELHISEDEK, IGUMANIJA JOVANA

Kelija mog duhovnog oca, monaha Haralampija, nalazila se na drevnom gruzinskom grobqu, izme|u
dopola u zemqu potonulih, naherenih kamenih nadgrobnika, ispisanih gruzinskim pismom i starom hri{}anskom
simvolikom. Starac Haralampije je nazivao sebe slugom svete ravnoapostolne Nine, prosvetiteqke Iverije, ~ije
svete mo{ti su pohrawene u skrivnici u drevnom, iz 4. veka, hramu sv. vel.mu~. Georgija Pobedonosca,
bukvalno na sto koraka od wegove kelije.
O, kako je drevan taj hram, izgra|en u 4. veku od ovaplo}ewa Boga Slova, Gospoda na{eg Isusa Hrista.
Wegovi debeli, drevni zidovi ravne povr{ine videli su i svirepe horde Huna, koji se ose}aju na kowski znoj i
ovnujski loj, kosooke kowanike Zlatnih hordi i qute persijske ogwepoklonike, i zle i grabqive ^e~ene, i krvave
turske jawi~are. Svi su oni ogwem i ma~em pro{li kroz blagoslovenu Iversku zemqu, u kojoj te~e mleko, med i
vino.
Wegovi debeli zidovi su zimi ~uvali letwu toplotu a leti blagodatnu sve`inu. U hramu je obitavala
nekakva neobi~na, zadivquju}a, ~ak bih rekao misti~na ti{ina. Koraci, ~ini se, tako|e drevnog kao hram,
sve{tenika o. Melhisedeka Helidze, koji tiho hoda po }ilimima, bili su ne~ujni i laki. Sva tor`estvenost (rasko{)
hrama sada je lepota koja }uti bez slu`be i naroda.
Ali evo, u hram je u{ao obli`wi seqak u crnoj kahetinskoj kapici sa licem preplanulim od jarkog sunca.
Zastav{i u priprati, skinuo je svoju kapicu, otkriv{i sedu, kratko pod{i{anu kosu i pru`iv{i ruke ka ikoni Iverske
Majke Bo`je rekao kratku blagodarnu molitvu. Iza stuba tiho, kao da je bestelesan, pri{ao mu je o. Melhisedek i
blagoslovio ga. Kahetinac mu se poklonio i izvadiv{i iz torbe, ispru`io plavu {erpu. Otac Melhisedek je podigao
poklopac i naklonio se. Osetio sam blagouhanie toplog “~ahohobili” - predivnog gruzinskog jela od koko{ijeg
mesa. Ono je bilo blagosloveno i odneto u trpezariju. Kasnije u trpezariji, odavaju}i du`nu pohvalu
“~ahohobiliju”, i zalivaju}i ga belim kahetinskim vinom, sedeli smo zajedno sa ocem Melhisedekom i on mi je s
tugom pri~ao:
“Mnogo vekova, ne {tede}i svoje `ivote, gruzinski narod je ~uvao svoju pravoslavnu veru, ratuju}i sa
Tatarima, Persijancima, Turcima, ^e~enima, prolivaju}i i svoju i neprijateqsku krv. Vera, Crkva, Otaxbina, to su
najve}e dragocenosti koje je na{ narod imao. Mi smo time `iveli. Majke su prsti}e de~ice name{tale za krsno
znamewe, psalmima bi ih uspavqivale. Usta na{ih `ena su {aptala molitvu dok su ruke mesile testo za hleb. Na
na{im ode`dama su bili izatkani krsti}i. Sav na{ `ivot od kolevke do groba bio je osve}en pravoslavnom verom i
slatka imena Hrista, Majke Bo`je i Svetog Georgija uvek su bila u na{im srcima. Ali, ne i sada. Nastupila su zla
vremena. Komunisti iskorewuju veru iz na{eg naroda. Kod na{ih qudi se pojavio drevni idol - to je novac,
bogatstvo. Svi se trude da se obogate, gomilaju novac, da grade rasko{ne ku}e, da kupe skupe stvari,
automobile. Nekada, kada su Gruzini `iveli bedno, kada su stanovali u prostim seoskim ku}ama ~ak i u
zemqanim, kada su se hranili oskudno i nosili prostu ode}u doma}e izrade, vera je bila silna i nepokolebqiva. A
posle ovog rata kada su se Gruzini po~eli bogatiti, vera je po~ela slabiti, jewavati, gasnuti. A za{to je to tako?!
Zato {to, sli~no drevnim Jevrejima, na{ narod je po~eo da se klawa ne istinitom Bogu ve} mamonu. I ja mnogo
pla~em i tugujem zbog na{eg naroda, kako ga zbog tog odstupni{tva od Boga ne bi postigle stra{ne nevoqe i
kazne kakve su pogodile jevrejski narod.Pogledaj na{ manastir, kako sada malo qudi dolazi u hram. Komunisti

14
su na{ hram zatvorili tridesetih godina. Pogledaj, sa prozora se vide zgrade. Sve su to mona{ke kelije. Ovde je
pre revolucije bio `enski manastir. Bilo je puno monahiwa. Na osve}ewe nove manastirske crkve, svojevremeno
je do{la ~ak i carica. Susreo sam je i razgovarao s wom na ruskom. Ovde skoro niko od gruzina ne zna ruski. A
ja sam zavr{io Duhovnu Akademiju u Peterburgu i od tada slu`im ovde.”
Zaista, otac Melhisedek je na naprsnom krstu imao urezan maleni srebrni akademski znak.
“Tako su u danom trenutku zatvorili manastir, monahiwe, naravno, rasterali i u konacima su oformili
reonsku bolnicu. Crkvu iznutra nisu dirali jer su je smatrali za nacionalni i kulturno-istorijski spomenik, ali, kako
u bolnici nije bilo dovoqno stolova, ekonom je naredio da se iz crkve uzme velika ~udotvorna ikona Iverske
Majke Bo`je, da se na wu nakucaju nogari i da se napravi sto. Sinovi ekonoma, dvoje odraslih nevaqalaca -
komsomolaca, najpre su se porugali nad svetim likom (obrazom): kopali su no`em o~i, bu{ili ikonu uzdu` i
popreko. Prvo su taj sto postavili u previjali{te no tu su celog dana bile monahiwe, plakale i molile da makar sto
iznesu u hodnik. Glavni lekar se smilovao. Ikonu su izneli iz previjali{ta u bolni~ki hodnik. I posle se celog dana
moglo videti, kako su jedna za drugom, dolazile manastirske sestre, legale pod sto i molile se Presvetoj
Bogorodici Iverskoj. I to je trajalo puno godina.
Tek posle rata, kada je progawawe crkve oslabilo, ja sam i{ao po okolnim selima i gradovima,
sakupqaju}i potpise u narodu za otvarawe hrama. Sakupio sam deset hiqada potpisa. Dozvolu za otvarawe je
davala Moskva. Vi{e puta sam sa monahiwom, mati Angelinom odlazio ~inovnicima u Moskvu, nose}i im
veliku ~ast. Potro{ili smo sve {to smo imali. Ja sam prodao sve {to se moglo prodati osim svoje ku}e. Mati
Angelina je prodala kravu hraniteqku i {to{ta jo{.
Na kraju smo dobili dozvolu za otvarawe crkve. Uzeli smo iz bolnice i onaj sto. Ekonom se nije
protivio i dozvolio je, ali to nije bio onaj ekonom ve} novi. A onaj je umro od gangrene nogu. Najpre su mu
odsekli jednu nogu, pa zatim i drugu. Dok je le`ao u bolnici, ~esto bi iz sobe dopuzao pod onaj sto i molio se,
plakao, molio opro{taj, no ipak je umro.
A wegovi sinovi, koji su no`em rezali ikonu, na sahrani su se napili i pijani sa autom sleteli u provaliju.
Auto se zapalio tako da su i oni izgoreli u autu i nije se imalo {ta sahraniti”.
A ikona Iverske Majke Bo`je zaista je bila zadivquju}a po svojoj blagodatnosti i lepoti. ^udesniju
Iversku ikonu ja nigde nisam video. Ali, kada bi u hramu upalili elektri~nu svetlost, nije bilo mogu}e bez suza
gledati na ikonu, tako je bila u`asno unaka`ena ne~asnom rukom bezbo`nika. No, kada su pred ikonom gorele
vo{tane sve}e, ona se ~udesno preobra`avala. Sva o{te}ewa bi opti~ki is~ezavala (postajala nevidqiva), i bilo je
nemogu}e od we odvojiti o~i. Zaista, otvorena rajska vrata! Bila je to takva nezemaqska lepota, krasota, koja je
prodirala u dubinu du{e izazivaju}i u woj nekakvo naro~ito ushi}ewe. Moj duhovni otac, smireni monah i
drvodeqa Haralampije, ~im bi ulazio u hram, pru`ao bi k woj ruke, i blistaju}i u licu pevao, nikog ne
prime}uju}i: "Carice moja preblagaja, nade`do moja Bogorodice."
A hram je bio impresivan. Zidovi od pola na gore, cela kupola i plafon bili su oslikani divnim freskama.
Tu je bio Stari i Novi Zavet i jo{ neke teme koje nigde na drugom mestu nisam video. Naprimer, tema, nazvana
"Klevetawe", gde pred svezanim Hristom stoje Judeji - la`ni svedoci sa hartijama u rukama i ~itaju ih. Ili velika
bela ptica pelikan, koja je naranxastim kqunom rasparala sebi grudi i mlazom crvene krvi napaja svoje pti}e.
Hram je bio osve}en u ime svetog velikomu~enika Georgija Pobedono- sca - ro|aka svete
ravnoapostolne Nine.
Ah, Nina, zlatna Ninu{ka! To je bila najstarija svetiteqka na celoj teritoriji Sovjetskog Saveza! Samo
Rim i Jerusalim su mogli da se porede po drevnosti svojih svetiteqa sa tim maju{nim naseqem Bodbi nedaleko
od grada Signahi, koje je kao orlovo gnezdo uzneseno na stenu.
Sveta ravnoapostolna Nina se rodila u Kapadokiji. To je deo nekada{we Isto~no-Rimske imperije -
Vizantije, a sada u dr`avi Turskoj. Wen otac Zavulon bio je rod svetog Georgija, majka Suzana - sestra
Jerusalimskog Patrijarha. Otac se podvizavao u Jordanskoj pustiwi, majka je postala |akonisa pri hramu Groba
Gospodweg. Od detiwstva, Ninu je vaspitavala starica Gruzinka, pri~aju}i joj, da Gruzija jo{ nije prosve}ena
svetlo{}u Hristovom. Sveta Nina kao da je u srce primila pri~e svoje dadiqe i po~ela se moliti Majci Bo`joj da je
udostoji da vidi Gruziju obra}enu ka Gospodu. Molitva svete Nine je bila usli{ena i Pre~ista Djeva se javila Nini
i predala joj krst, ispleten od vinogradske loze, sa re~ima: "Uzmi ovaj krst da ti bude {tit i ograda od svih
vidqivih i nevidqivih neprijateqa. Idi u zemqu Iversku (Gruziju) i blagovesti tamo Jevan|eqe Gospoda Isusa
Hrista i zadobi}e{ od Wega blagodat. Ja }u biti tvoja pokroviteqka." Taj krst je sa~uvan do danas u Tbiliskom
sabornom hramu "Sion", i svako ga mo`e videti na spasewe du{e.
Sveta Nina je do{la u Gruziju 319. godine i s Bo`jom pomo}i mno{tvo neznabo`aca obratila u
hri{}anstvo. I sam gruzijski car i wegova porodica krstili su se i pravoslavna vera se pro{irila u sve krajeve
Iverije. Ispuniv{i meru svojih dela, sveta Nina je s mirom oti{la Gospodu 335. godine i pogrebena je u hramu
naseqa Bodbi. Sve je ovo re~eno u najkra}em, a u samoj stvari, sveta Nina je na putu iz Jerusalima u Gruziju,
kao i u samoj Gruziji pretrpela mnoge nevoqe i mu~ewa i ne jednom, bila je blizu smrti od divqih i zlobnih
kavkaskih neznabo`aca.
Grobnica svete Nine je bila u desnom delu crkve u usipalnici, nevelikoj uskoj prostoriji. Na kamenim
plo~ama uzdizalo se postoqe visoko do pojasa, izrezan nadgrobnik od belog italijanskog mermera. Na zidu iznad

15
uzglavqa - ikona Majke Bo`je "Znamewe", koju je po predawu, hramu poklonila sveta novomu~enica Jelisaveta
Teodorovna (sestra posledwe carice). Na jednom mestu nadgrobne plo~e bio je veliki otvor kroz koji je bilo
mogu}e videti na kamenom podu staro mozai~ko izobra`ewe svete Nine, izgrebano jataganima i izbodeno
kopqima jo{ u sredwem veku od turskih jawi~ara. Iznad nadgrobne plo~e pod debelim kristalnim staklom
umetni~ke izrade bio je velelepni obraz svete Nine u uspewu, oslikan krajem 19. veka od strane znamenitih
Peterbur{kih akademskih `ivopisaca. Sveta Nina je izobra`ena kao da spava, dok joj glava po~iva na malom,
belom, svilenom jastu~i}u oko koga je ne`no zla}ano sijawe. Lik je spokojan, ve} nezemaqski, o~ni kapci sa
dugim, crnim trepavicama spu{teni, na svetim ustima blagi osmejak. Sama u plavom hitonu sa belim obrubom,
ne`na ruka sa tankim, prozra~nim prstima primi~e k srcu sveto Jevan|eqe. Ispod hitona proviruju cipelice od
sivog brokata.
Nemogu}e je opisati to ose}awe kada sam prvi put u{ao u usipalnicu. Pre svega, neobi~no, tanano
blagouhanije, nekakva duboka ti{ina, ne obi~na, ve} upravo takva, kakva je prisutna na svetim, Bogom ~uvanim
mestima. Slatka, tiha radost ispunila je du{u, ne`na ruka stiskala je srce. Pao sam na }ilim podno nadgrobnika i
plakao, plakao radosnim, pokajnim pla~em. Ah, Nina, Ninu{ka {ta ti ~ini{ sa na{im srcima! Kakva to sila ishodi
od tebe, koja le`i{ tu pored, na kamenoj posteqi bezmalo hiqadu sedamsto godina.
Otac Melhisedek je pri~ao, da su pohlepni turski jani~ari, misle}i, da se ispod hrama mo`da nalaze tajne
riznice, po~eli potkopavati temeqe crkve, i kada su probili rupu u podrumu, otuda je iznenada suknuo plameni
jezik i oslepeo ne~asnike. I Sardar-pa{a (wihov zapovednik) naredio je da se otvor zazida i vi{e nisu prilazili
crkvi da ne bi navukli gnev Alaha, a oslepqene jani~are je naredio da se bace sa stene u provaliju.
Kada sam bio u hramu, u pratwi rodbine do{la je mlada Gruzinka koja je stradala od u`asnih glavoboqa.
U usipalnici su bili poklonici, i bolesnica je, o~ekuju}i da do|e na red, u iznemoglosti stala uz zid pred ulazom u
usipalnicu i priklonila glavu uz ikonu Majke Bo`je. Odjednom sam za~uo tako jake uzvike. @ena je stajala
uspravno i sa oba dlana pritiskala glavu. Potom je po~ela radosno plakati i brzo, brzo govoriti na gruzinskom,
celivaju}i ikonu. Otac Melhisedek, pri{av{i preveo mi je, da se `ena iscelila od bola. Zaista, kasnije je dolazila u
hram potpuno zdrava.
Ispri~a}u jo{ jedan ~udesan slu~aj pomo}i od Presvete Bogorodice i svete Nine, u kome sam, po voqi
Bo`joj i ja u~estvovao. U Knez-Vladimirskoj crkvi u Petrogradu, sedamdesetih godina na Vaskrs, visoka, vitka,
sva u crnom kao monahiwa, mlada devojka mi je poklonila osve}eno jaje. Ja sam sedeo u uglu pored sve}waka
sa {takama u rukama i ona je verovatno pomislila da sam ubogi prosjak. Primio sam poklon, zahvalio joj,
~estitao joj veliki Praznik, i upoznali smo se. Ja ve} vi{e nisam bio mlad i odavno sam bio u pravoslavqu, ali,
nivo duhovnog savr{enstva, dubina vere, bogato poznavawe Svetog Pisma i Otaca Crkve kod te devojke,
porazili su me. I ja dosta stariji, mogao sam se mnogo ~emu nau~iti od we, a naro~ito nepokolebqivosti u veri i
vernosti dogmatima Pravoslavqa. Uop{te, bila je neobi~no obdarena. Imala je talenat za jezike: crkveno-
slovenski, gr~ki, starojevrejski, a engleski je govorila savr{eno. Jezike je izu~avala i zbog toga da bi u originalu
~itala Stari i Novi Zavet. Zvali su je Ka}a. Ta, Ekaterina premudra, postojano je postila, kako bi uvek bila
spremna da primi pri~e{}e u slu~aju smrti, i koliko sam je poznavao, Ka}a je uvek bila u dubokom pokajnom
nastrojewu. Wen duhovni otac Kirilo (Na~is) kome je odlazila jednom mese~no u Marienburg, u Pokrovsku
crkvu, zbog ne~ega je smatrao Ka}u jurodivom i zapovedio joj da sedi kod ku}e i da plete kotarice. Kod ku}e
nije sedela, ali je iz poslu{awa no}u plela kotarice, i kada je napustila na{ grad, u wenoj sobi, u uglu, ostalo je
~itavo brdo tih kotarica. Kako je ranije `ivela, ne znam, ali weno lice se svetlelo, nekako iznutra, ceo wen lik je
bio sli~an ikoni, oduhotvoren lik i prekrasne {ake sa dugim pravilnim prstima. Neizmerno je volela Majku
Bo`ju, sakupqala je wene ikone, i sama, ukra{avaju}i se tom qubavqu, po~iwala da li~i na wu. Od jutra do
ve~eri, boravila je u Knez-Vladimirskoj crkvi. Za hleb je zara|ivala tako {to je prevodila kod ku}e tehni~ka
dokumenta sa engleskog. ^esto bi no}u izlazila iz ku}e i tra`ila po ulicama mlade, pijane, nesre}ne devojke.
Dovodila ih je k sebi, kupala ih, treznila bi ih i krepila kafom, a potom ih pou~avala Zakonu Bo`jem, ~itala im
Sveto Jevan|eqe i privodila ih pokajawu. Ka}ini ormari za ode}u su bili prazni. Svoju ode}u je razdala ni{~ima,
a sama je i leti i zimi hodala u tamnoj, lakoj ode}i.
U to daleko, jo{ uvek mirno vreme, skoro svakog leta sam odlazio u Gruziju, ka abhaskim starcima-
pustiwacima (Abhazija je pokrajina u Gruziji) i u Kahetiju k celebnim mo{tima svete ravnoapostolne Nine,
prosvetiteqnice Gruzije.
U jednom od mojih odlazaka, Ka}a mi je dala pismo za svetu Ninu. Daju}i mi pismo, rekla je, da ga
mogu pro~itati. Pismo je bilo zadivquju}e i sadr`avalo je molbu svetoj Nini, da ona umoli Presvetu Bogorodicu
da pomogne woj, Ka}i, da ode u Svetu Zemqu, u Jerusalim. Ta ideja je u to vreme bila fantasti~na i neostvariva,
jer je "gvozdena zavesa" razdvajala Rusiju od ostatka sveta. No velika je bila vera Ekatarine premudre i bilo je
Ka}i po veri wenoj. Jo{ u pismu, po svome smirewu, molila je Majku Bo`ju, kako bi woj, posledwoj od qudi,
pomogla da u|e u Carstvo Nebesno. [ta sam ja na sve to mogao tada re}i Ka}i?
Pogledao sam u wene ~iste i krotke o~i i ni{ta nisam rekao. Woj je, verovatno sve bilo jasno.
Kada sam do{ao u Gruziju, sve je okolo bilo u cvetu, mirisalo je, na sve strane su pevale ptice, a no}u,
po livadama i {umama svetlucalo je, zelenkastom treperavom svetlo{}u na hiqade svitaca. Iz Signahi, pe{ke,
planinskim putem, pored gigantskih platana i tamno zelenih kiparisa, spustio sam se do hrama svetog

16
velikomu~enika Georgija. U hramu je posle bdenija bilo pusto, mirisalo je na sve}e i tamjan, i monahiwa,
matu{ka Angelina, zavr{avala je svoju molitvu stoje}i pored sve}waka. Ja sam u{ao u usipalnicu svete Nine i,
pomoliv{i se, spustio sam u otvor mramornog nadgrobnika Ka}ino pismo. Ono je palo pravo na ruke svete Nine,
skr{tene na grudima, wenog starog mozai~kog izobra`ewa. Iza{ao sam iz hrama zajedno sa monahiwom, i ona je
velikim starinskim kqu~em zakqu~ala crkvena vrata. Rano izjutra sam zamolio matu{ku Angelinu da otvori
hram. Ona je otvorila i stala na svoje uobi~ajeno mesto - kod sve}waka. Sa strahom Bo`jim sam u{ao u
usipalnicu svete Nine, jo{ uvek ispuwenu no}nom ti{inom. Pogledao sam kroz otvor nadgrobnika u nadi da }u
videti pismo, ali wega tamo nije bilo. Nisam to o~ekivao, i od straha sam se ohladio. [ta je ovo? ^udo, ili mi se
sve to prisnilo? No pisma nije bilo. Obuzelo me je neshvatqivo uzbu|ewe. Znao sam da je sveta Nina velika pred
Bogom, ali ovako ne{to nisam o~ekivao. Otac Melhisedek ve} vi{e nije bio `iv, i ja sam re{io da }ute}i ~uvam
tu tajnu. Iza{ao sam iz hrama, seo na travu i po~eo sam se se}ati svih neobi~nih doga|aja koji su mi se tu desili.
Tako, u jednom od mojih prvih dolazaka, no}u me je obuzeo bezumni strah i ja sam sramno pobegao otuda.
Ne{to sli~no se dogodilo i jednom mom poznaniku. Wega je zadesilo nekakvo umopomra~ewe. Po~etkom no}i
wega je zaboleo stomak i po~eo je da ga hvata pani~an strah. Razbacav{i po sobi sve svoje stvari, on je u
praskozorje otr~ao do autobuske stanice i sedeo je tamo do polaska autobusa, drh}u}i od straha i hladno}e.
Starac Haralampije je rekao da se takvi slu~ajevi tu ~esto doga|aju onima, koji zbog svoje grehovnosti nisu
ugodni svetoj Nini.
Desilo se sa mnom ovde ne{to ~udnovato, kada nisam mogao oti}i iz Bodbija. Oprostiv{i se sa starcem
Haralampijem, rano izjutra iza{ao sam na put i po{ao ka autobuskoj stanici Signahi, no odjednom, ispred mene
se ispre~ila neka nevidqiva elasti~na barijera, koju ja nisam mogao pro}i. Vrativ{i se nazad u Bodbi, monah
Haralampije mi je govorio: "Zna~i, nisi se dovoqno molio. Sveta Nina te jo{ ne otpu{ta. Idi u usipalnicu i ~itaj
woj i Presvetoj Bogorodici akatiste." I to se ponavqalo tri puta dok najzad nisam dobio otpust.
Ka}a je posle tog slu~aja s pismom tako|e odlazila svetoj Nini i posle mi je pri~ala, da joj je tamo tako
dobro, tako ute{no, da bi mogla tamo pro`iveti sav svoj `ivot.
Pro{lo je dvadeset godina od tada i Ka}a je oti{la iz Rusije. Sve okolnosti wenog `ivota su se tako
skladno i sre}no podudarile, da su omogu}ile Ka}i da otputuje. U po~etku je `ivela pri jednom manastiru u Los
An|elesu, gde se podvizavao jeromonah Serafim Rouz, a potom je, kroz nekoliko godina, otputovala u Svetu
Zemqu, u pravoslavni Gorwenski manastir. Manastir su ~esto napadali neprijateqi Hristovi: bacili su bombu
preko ograde, no`em su uboli dve monahiwe. Ka}a je tu tako|e postradala. Gurnuli su je sa visoke i strme
kamene litice, pri ~emu je zadobila mno{tvo preloma i tri meseca je morala da le`i u bolnici. Posle otpusta iz
bolnice, pre{la je, sa blagoslovom, pod jurisdikciju Jerusalimskog patrijarha, primila postrig sa imenom Jovana, i
na{la se u manastiru koji je na Gori Ku{awa, nedaleko od Jerihona. Tu je Hristos postio 40 dana posle ~ega Ga
je satana ku{ao. Manastir je veoma star i pripada Gr~koj Crkvi. Danas Ka}a nije Ka}a ve} igumanija, mati
Jovana. Leti je tamo nesnosna `ega, sunce usija kamen tako da ga ne mo`ete dota}i, pojavquju se oblaci
komaraca, okolo je turobna, gola pustiwa, ispuwena istim takvim turobnim, golim stenama. Zimi duvaju hladni
vetrovi i liju ki{e. Manastir se nalazi visoko, na sredini planine (gore), i za vodu treba silaziti u podno`je. I to je
mesto gde `ivi profesorska }erka, Ekatarina premudra. Ovde, u Petrogradu, ona je uvek bolovala, venula, patila...
Ali tamo, u toj zlokobnoj pustiwi, nije se mogla prepoznati. Postala je krepka duhom i telom, energi~na i veoma
aktivna igumanija. Na svoje bolesti ona je prosto zaboravila i blagodat Gospodwa je po~ivala na woj.
Moj poznanik, Nikolaj Kuzmi~, nedavno je bio na pokloni~kom putovawu po Svetoj Zemqi. Susreli
smo se i on mi je pri~ao o svojim utiscima. Upitao sam ga:
“Da li si bio u manastiru na Gori Ku{awa i da li si video igumaniju mati Jovanu?”
Odgovorio je:
“Bio sam i video sam igumaniju Jovanu. Upravo nas je ona li~no provela kroz svoj manastir i veoma
interesantno pri~ala. Kako je to svetla li~nost! Mene je veoma porazilo to {to ona, Grkiwa, tako savr{eno vlada
ruskim jezikom.”
“Nikolaje Kuzmi~, - rekao sam, - ona nije Grkiwa. Ona je Ruskiwa, na{a Ka}a, parohijanka Knez-
Vladimirske crkve, nekada{wa `iteqka Petrograda.”

O UTICAJU ZLIH DUHOVA NA QUDE

Manastir Podmaine u Budvi, trudom starca Benedikta i wegovih duhovnih ~ada, izdao je jo{ jednu
vrednu kwigu: “O an|elima”, koju u ovom broju ~asopisa predstavqamo ovim poglavqem. Broj telefona man.
Podmaine na koji se mo`ete vi{e informisati o kwizi je 086/ 459 - 084.

Svi napori zlih duhova usmereni su na pogubqewe {to je mogu}e ve}eg broja qudskih du{a. \avo se
vi{e stara za na{u pogibiju nego za svoje spasewe. On je ku{a~, budno motri da nas obori, da na|e neza{ti}eno
mesto otkriveno za udarac. Kad vidi ~istotu nastoji da je oskrnavi. Legion zlih duhova nas okru`uje, prati svaki
na{ korak, me{a se u sve na{e poslove, nastoji da nas svim na~inima zavede na krivi put. Onima koji su stekli

17
vrline zli duh zavidi i trudi se da ukrade ste~eno bogatstvo. Sugeri{e im da misle visoko o sebi i tra`e slavu od
qudi, podsti~u sujetu, gordost, slavoqubqe, gnev, sva|u, srebroqubqe, blud. Trude se na sve mogu}e na~ine da u
nama iskorene se}awe na pakao i smrt, da nas odvrate od pokajawa, ili navode da ~inimo grehe za koje }emo se
stideti da se pokajemo.
Wihova zloba je velika a taktika opasna. Ometaju zajedni~ku molitvu u hramu na sve mogu}e na~ine: u
manastiru sugeri{u da se ne ustane na zvuk zvona nego da se jo{ malo pole`i, da se zakasni na bogoslu`ewe, u
crkvi izazivaju sawivost, zevawe, rasejanost, glad, odvla~e pa`wu od onog {to se peva, ~ita i radi, pobu|uju na
razgovor i smeh, izazivaju r|ave pomisli, umor i dosadu, podsti~u na `urbu pri ~itawu i pevawu. Li~ne molitve
ometaju time {to ~oveka opomiwu da zavr{i mno{tvo poslova, ili nas spre~avaju da ~inimo dobro koje mo`emo
radi spasewa du{e, a pobu|uju da preuzmemo obaveze koje prevazilaze na{e mo}i, ili da dobro delo koje tvorimo
ne bude po voqi Gospodwoj, a ako ga ipak i u~inimo blagoslovenim na~inom da sujetom upropaste plod na{eg
`ivqewa preterano nas hvale}i da smo pravedni i sveti. \avo sapli}e hri{}ane na putu spasewa: `alostima,
nevoqama, bedama, nema{tinom, bolestima, iskori{}avaju}i na{e strasti da u|e u du{u i odvoji nas od Boga;
preko mere razbuktavaju ~ovekove prirodne potrebe za jelom, pi}em, novcem, ode}om, odmorom; uvaquju u
strast stomakouga|awa, bluda, pijanstva, koristoqubqa, ~astoqubqa, gordoumqa, zlopam}ewa; raslabquju srca
lewo{}u, nemarom prema ve~nom spasewu; i time gase veru, nadu i qubav i vrlinski `ivot u nama; podsti~u
tromost, sumwu, maloverje, neverje, podozrivost, lukave i hulne pomisli, hladno}u srca prema Bogu i bli`wima;
ako nikako druga~ije ne mogu da nam naude podi`u prema nama klevete kako bismo omrzli klevetnika, i
pogubili du{u svoju.
Sveti Jovan Kasijan ka`e: "Mi moramo da znamo da svi demoni ne pobu|uju sve strasti u qudima, ve}
svaki porok podsti~e poseban duh: jedni pobu|uju na nasla|ivawe ne~istotom i oskvrwewe pohotom, drugi
navode na bogohuqewe, tre}i na bes i gnev, ~etvrti na tugu, peti preporu~uju utehu kroz sujetu i gordost, i svaki
ubacuje u qudsko srce onu strast od koje sam pati, ali ne sugeri{u svi zajedno sve poroke, ve} naizmeni~no u
zavisnosti od toga koji pogoduje kojem vremenu, mestu i prijem~ivosti ~oveka. A sveti Dijadoh Foti~ki ka`e:
"Postoje dve vrste zlih duhova: veoma tanani, koji vojuju na du{u, i veoma grubi, koji deluju na telo. Kad
blagodati nema u ~oveku, zli duhovi se sli~no zmijama gnezde u dubini srca, ne daju}i du{i da upre pogled
prema `eqi za dobrim. A kad je blagodat nastawena u wemu, tad oni kao neki tamni oblaci prole}u po delovima
tela, pretvaraju}i se u grehovne strasti i raznovrsna ma{tawa, da bi kroz uspomene i zabavqawe ma{tom otrgli
um od razgovora sa blagoda}u."
Na pitawe da li mogu demoni protiv na{e voqe da ovladaju du{om sveti Kiril Jerusalimski odgovara:
"Du{a je slobodna, i |avo iako mo`e da namami, ipak nema vlast da nas prinudi da ne{to radimo protiv svoje
voqe." \avo ne mo`e da prevari onoga ko je oprezan i budan, kao {to ne mo`e da nam u~ini ne{to ukoliko to Bog
ne dopusti. A {ta bi nam sve u~inio kad bi Bog to dozvolio, vidimo iz slu~aja starozavetnog pravednika Jova i
uni{tewa wegove imovine, dece, zdravqa. Sveti Jovan Kasijan: "Ne~isti duhovi ne prodiru u tela onih koje su
pobedili nikako druga~ije do zavladav{i prethodno wihovim umovima i pomislima. Obna`iv{i umove od ode}e
straha Bo`ijeg, se}awa na Boga, zli duhovi ih napadaju kao obezoru`ane i li{ene Bo`ije pomo}i i Bo`ije ograde, i
lako ih pobe|uju i nastawuju se u wima kao u nekom svom posedu." Demon u{av{i u ~oveka ne me{a se sa
du{om, ve} prebiva u telu, nasilno ovladavaju}i i du{om i telom. Ali i to se doga|a samo po Bo`ijem dopu{tewu
i za na{u du{evnu korist, a ~esto se javqa kao posledica strasnog i lakomislenog `ivota.
Neophodno je ista}i da u duhovnoj borbi sa ~ovekom demoni ne znaju raspolo`ewe na{ega srca, ne
znaju na{e pomisli (kao ni an|eli); zato {to tu mo} ima samo Bog. Me|utim demoni po telesnim pokretima i
pona{awu love na{e pomisli i u skladu sa wima nas podsti~u na greh. Kad bi Bog dopustio |avoli bi brzo sve
qude demonizovali. Me|utim, On ujedna~ava snage onih koji se bore i kroti jarost zlih duhova. Bog ne dopu{ta
demonima da isku{avaju ~oveka preko wegovih snaga. U duhovnoj borbi On daje snage hri{}aninu da iza|e kao
pobednik. Dopu{taju}i demonima da ~ine zlo Bog istovremeno ograni~ava wihovo pogubno delovawe i
usmerava ga na dobro - na duhovnu korist qudi, spasewe du{e, pobedu strasti, u~vr{}ewe u vrlini, podvi`ni~ki
`ivot, zadobijawe venaca slave.
Glavna odlika |avolovog vojevawa jeste - prilago|avawe. S velikom prepredeno{}u |avo ide u susret
na{im `eqama, dobrim i ispravnim, kako bi ih pretvorio u svoje oru`je usmeravaju}i ih na r|avu stranu. I sve to
radi postepeno kako bi pribli`avawe zla bilo neprimetno. Evo kako o ovome ka`e sveti Isak Sirin: "Na{ protivnik
|avo ima obi~aj da protiv onih koji po~iwu da se podvizavaju lukavo unosi promene u svoju borbu. Na lewe i
nemarne, na one koji ne paze na svoje pomisli on obra}a posebnu pa`wu, i od samog po~etka ih jako napada i
isku{ava kako bi ih od te`ine podvi`ni~kog `ivota zahvatio strah, te im put spasewa izgledao surov i neprohodan
pa da pomisle: ako je ovako na po~etku ko }e onda izdr`ati borbu do kraja? I tako oni vi{e nemaju snage da
ponovo ustanu, i idu napred. To je prvi na~in |avolskog ratovawa.
On druga~ije postupa sa onima koji su hrabri i jaki, ne pla{e se smrti, i po~iwu podvig sa velikom
revno{}u. Takvima |avo ne izlazi u susret odmah, uzdr`ava se, dok se ne ohlade u svojoj revnosti. To je drugi
na~in ratovawa |avola.
A kad |avo vidi da spoqa{we stvari ne pobe|uju spoqa{wa ose}awa ~oveka, da mu ne slabe pomisli od
demonskog laskawa i obmana, tad ovaj prevarant nastoji da zaslepi um ~ovekov i da u wemu probudi pomisao

18
gordosti, kako bi on u sebi pomislio da tobo` sva wegova snaga zavisi od sopstvenih mo}i, da se svojom snagom
sa~uvao od protivnika i ubice. A ponekad se neprijateq u vidu otkrivewa od Boga u snovima pokazuje ~oveku,
ili se na javi pretvara u svetlog an|ela i ~ini sve da malo po malo ubedi ~oveka i privoli ga sebi. U ovome se
sastoji tre}i na~in |avolovog ratovawa protiv hri{}ana.
^etvrto ratovawe je najupornije. Ono se sastoji u slede}em: um podvi`nika je ~esto zaslepqen vi|ewima,
u ma{ti pokazuje podvi`niku `ensku lepotu u nepristojnim prizorima, privla~e}i mu pa`wu ~as rasko{nom
ode}om, ~as slobodom opho|ewa, ~as telesnom nagotom. Mnogi su izgubili ovu bitku sa |avolom."
Sveti Antonije Veliki ovako u~i o borbi hri{}ana sa demonima: "Imamo stra{ne i lukave neprijateqe,
zle demone. Demoni svakom hri{}aninu, ~im vide da je revnostan i da napreduje u vrlini, poku{avaju da
prepre~e put sablaznima, ubacuju}i im lukave pomisli. A kad ne mogu da zavedu srce o~iglednim i ne~istim
slastoqubqem, tad ponovo napadaju, poku{avaju}i da ih zapla{e privi|ewima u ma{ti, uzimaju}i lik `ena, zveri,
gmizavaca, divova, vojnika. Ali ni u tom slu~aju ne smemo se pla{iti, jer su ta privi|ewa ni{tavna i brzo nestaju,
naro~ito ako se s verom u pomo} Bo`iju pravilno ogradimo krsnim znakom. Nikako ne smemo da se pla{imo
privi|ewa koja stvara neprijateq, niti da obra}amo pa`wu na wegove laskave re~i, zato {to |avo uvek la`e i nikad
ne govori istinu. Svetlost koja se kod wih vidi nije stvarna. Oni se iznenada pojavquju ali tako|e brzo i nestaju, ne
pri~iwavaju}i {tetu onima koji veruju. Ako nekad i govore istinu ne treba ih slu{ati, jer je i sam Gospod
demonima koji su govorili istinu zapovedio da }ute (Ti si Hristos Sin Bo`ji, Lk. 4,41) da ne bi zajedno sa istinom
sejali i la`i.
Ako ve} demoni uzimaju lik an|ela postavqa se pitawe koji su znaci po kojima }emo razlikovati
prisustvo zlih i dobrih an|ela? Pojava svetih an|ela je mirna. Oni se pojavquju }utke i krotko, zbog ~ega se u du{i
ose}a radost, veseqe i odva`nost. Vi|ewe zlih duhova je nemirno, sa bukom, glasovima i vapajima, sli~no napadu
razbojnika, od ~ega u du{i nastaje upla{enost, smetenost, strah. Ako, po re~ima svetih, an|elima sozercawe
Gospoda predstavqa hranu, onda i demoni za koje je takvo bogozrewe nemogu}e, dobijaju energiju ve{ta~kim
putem, tj. kroz ~oveka, koriste}i wegove energije za svoju hranu. Da bi to postigli oni najpre moraju u~initi
~oveka sebi sli~nim da bi imali pristup wegovoj du{i. Strastan i grehoqubiv ~ovek za pale duhove predstavqa
izuzetno hranqivu sredinu. Raspiruju}i u wemu energiju strasti koja pro`dire `ivotne sile ~oveka, demon se i sam
hrani wome i oja~ava u takvom energetskom okru`ewu. Ovladav{i gre{nikom, pali duh se koristi wegovim
telom kao instrumentom za nasla|ivawe odre|enom stra{}u. Ostra{}en i grehoqubiv ~ovek je bukvalno opsednut
demonima.
Uticaj zlih duhova na qude ponekad je sli~an prirodnoj bolesti. Tako iz Evan|eqa znamo da je zgr~ena
`ena bila pod vla{}u duha nemo}i i zato joj je Gospod Hristos rekao da ju je Satana vezao 18 godina. (Lk. 13, 1-
16) Duhovno budan ~ovek vidi da ~esto bolest poti~e od ne~istog duha i da je uzrok nesre}a, bolesti i patwi
mnogih qudi prikriveno delovawe duha zlobe na wih.
Ve}ina qudi ne vidi duhove i ne ose}a wihovo delovawe na sebi. Sveti oci ka`u da je za
nepripremqenog ~oveka vi|ewe demona opasno i duhovno {tetno. Sveti Jovan Zlatoust u ~udu konstatuje:
"Koliko demona leti ovim vazduhom! Koliko protivnih sila! Kad bi im Bog dozvolio samo da poka`u svoj
stra{ni i odvratni lik, mi bismo si{li s uma." Na{e materijalno telo slu`i nam kao svojevrsna spasonosna zavesa
koja nas {titi od neposrednog vi|ewa besova. Primeti}emo da su ~arobwaci i magovi ulaze}i u svesno op{tewe
sa ne~istim duhovima jasno vi|ali demone i od wih dobijali uputstva {ta da ka`u ili da rade.
Razlog za{to mnogi qudi ne ose}aju delovawe demona preosve}eni Inokentije Hersonski obja{wava:
"Da bi se osetio dodir duha tame na sebi, ~ovek mora biti svetao, a gre{nik je tama. Na ~istoj beloj ode}i odmah
se zapazi i najmawa mrqa, dok crna ode}a ne dopu{ta da se na woj primete ni najcrwe mrqe. U du{i svetloj i
~istoj, jedna jedina pomisao uba~ena od |avola, istog trena izaziva smu}ewe, tegobu, bol u srcu, a u du{i
gre{nika, tamnoj i uprqanoj, i samo prisustvo |avola je neprimetno. I sam duh zlobe se trudi da bude neprime}en
kako bi {to du`e vladao gre{nikom i dr`ao ga u obmani kao da on deluje sam od sebe i da je u svemu savr{eno
slobodan."
Za one koji vole Boga svom du{om borba protiv |avola je isto {to i ni{ta, a za one koji vole svet ona je
te{ka i neizdr`iva. Sveti Grigorije Niski ovo poja{wava slede}im re~ima: "Kada je na{a priroda pala u greh,
Bo`ji promisao nas nije napustio ni u na{em padu, ve} je na pomo} u `ivotu svakome dodelio po jednog an|ela,
ali sa suprotne strane oskvrniteq prirode, |avo, dovija se da tu pomo} osujeti posredstvom lukavog demona,
kojeg {aqe ~oveku da mu naudi. Nalaze}i se izme|u an|ela i demona, ~ovek sam bira po slobodnoj voqi jednog
od wih za u~iteqa. An|eo navodi misli ~ovekove na dobro a demon na zlo."
Sveti oci navode slede}a sredstva za borbu sa |avolom: veru u Gospoda Isusa Hrista, slu{awe re~i Bo`je
(Svetog Pisma), molitveno prizivawe Spasiteqa, Bogorodice i Svetih, strah Bo`ji, smirewe, trezvenoumqe, krsno
znamewe, neprestanu molitvu. Ova sredstva svaki hri{}anin mo`e koristiti neposredno ali mo`e koristiti i ona
posredstvom sve{tenika u crkvi, a to su: sveta tajna pokajawa, ispovest i pri~e{}e. Mnogi podvi`nici su za vreme
svog zemaqskog `ivota dobijali vlast nad zlim dusima, tako ~itamo u @itijima Svetih, da su oni demone tukli, ili
pot~inili sebi da im poma`u i sl.
Po svedo~anstvu svetog Jefrema Sirina |avole pobe|uju ove tri vrline: poslu{nost, smirewe i qubav. \avo
uzima na sebe obli~je drugih vrlina, naprimer: posta, jer nikad ne jede, bdewa: jer nikad ne spava, siroma{tva:

19
jer ni~eg svog nema, ali nikad ne mo`e biti smiren, krotak i pun qubavi jer bi prestao biti |avo. Budu}i da je bio
Bogu neposlu{an udaqen je od zajednice s an|elima, budu}i da je ve~no pobuwen ne mo`e se smiriti pod
pravedni sud Bo`ji, tako isto onima koji su se obukli u qubav, on prosto ne sme da se pribli`i jer iz wih blista
~ovekoqubivi Bog a on je preispuwen mr`wom.
Hri{}ani kao poseban dar od Boga imaju svoje an|ele ~uvare koji im poma`u u borbi sa zlim duhovima.
Jednom je sveti Nifont imao ovakvo vi|ewe: "Ugledao je na jednom poqu mno{tvo demona, podeqenih u
pukove. I tada im jedan, najcrwi, po~e da deli oru`je za borbu. Tada sveti Nifont ~u glas: okreni se Nifonte i
pogledaj na istok! Kad se okrenuo video je ~isto poqe, na kome se nalazilo dvostruko vi{e an|ela spremnih na
borbu. Onda je nai{ao ~ovek svetliji od sunca i rekao: tako zapoveda Gospod Savaot, idite po svoj zemqi
poma`u}i hri{}anima i ~uvaju}i ih." Ne treba nikada da smetnemo sa uma da su an|eli samo na{i pomaga~i a da
borbu vodimo sami.
Isku{ewa Bog dopu{ta da bismo uvideli svoje mane i slabosti koje su nam nepoznate. ^ovek koji iza|e
kao pobednik iz isku{ewa sti~e ja~u voqu za usavr{avawe i pozitivno iskustvo duhovnog `ivota, a takvom
~oveku Gospod priprema venac za pobedu nad ku{a~em. Bo`ja blagodat kroz isku{ewa u~i ~oveka mudrosti, i
popu{ta na wega saobrazno meri snage i mo}i, jer znaju}i da u meri u kojoj je du{a isku{ana u toj meri mo`e da
primi i velike darove. Bog ne daje velike darove bez velikih isku{ewa. O neophodnosti isku{ewa u procesu ra|
awa novoga ~oveka obu~enog u Hrista, sveti Grigorije Bogoslov svedo~i: "Hristos nije uni{tio |avola, iako je to
mogao u~initi jednim pokretom voqe kojom je stvorio ceo svet. Ali ga ipak nije ostavio ni slobodnim, nego mu
je dopustio da bude usred dobrih i zlih i podigao me|u wima `estoku uzajamnu borbu, da bi se |avo i ovde
podvrgao u`asnom sramu, da se bori sa slabijim od sebe i biva pobe|en, a ~ovek podvizavaju}i se u vrlinama
zaslu`io slavu od Boga, ~iste}i se u `ivotu kao zlato u vatri."
Uticaj zlih duhova na qude ne zavr{ava se za zemaqskog `ivota ~oveka, ve} se nastavqa i posle smrti.
Prema u~ewu pravoslavne Crkve ~oveku se na samrti prilikom odvajawa du{e od tela, javqaju i an|eli i demoni.
Po{to je vazduh ispuwen zlim duhovima (Ef. 6,12) du{a posle smrti neizbe`no stupa u wihovu oblast.
Prepodobni Makarije Veliki ka`e: "Kad qudska du{a ishodi iz tela na delu je jedna velika tajna, jer ako je du{a
kriva za grehe, onda dolaze pukovi demona, zli an|eli i sile tame, uzimaju ovu du{u i odvla~e na svoju stranu.
Ovome niko ne treba da se ~udi, jer ako se budu}i jo{ `iv, pokorio i predao i postao rob |avolima, ne}e li oni
onda tim vi{e zavladati ~ovekom kad iza|e iz ovoga sveta." Za vreme ishoda du{e iz tela, dok demoni
podvrgavaju du{u mnogim mu~ewima, sveti an|eli ne mogu da joj pomognu, u tom ~asu poma`e joj jedino
pokajawe, dobra dela i milostiwa.
O tome da se vlast zlih duhova nad qudima nastavqa i posle smrti svedo~e Sveti Oci Crkve, a
najpoznatija je pri~a prepodobne Teodore o mitarstvima (carinama) na kojima stoje zli dusi i svaka du{a daje
odgovor za svako svoje zlo delo, re~, pomisao, ose}awe, koje je u~inila na zemqi i, ukoliko ih `ivotom nije
okajala, ne mo`e pro}i mitarstva i i}i daqe u svome putu na nebo.
U~ewe Svete Crkve o vlasti zlih duhova nad nama i posle smrti provla~i se kroz celo bogoslu`ewe.
Sveta Crkva nas u mnogim svojim molitvenim obra}awima podse}a na mitarstva, ili na odgovor na stra{nom
Hristovom sudu.

RITUALNO UBISTVO
STRADAWE JEROMONAHA GRIGORIJA JAKOVQEVA

Isto~ni Sibir, Krasnojarski kraj... Zajedno sa prole}em na ovaj surovi predeo do{la je i nesre}a...
Sredi{te Jevenkijskog okruga - selo Tura. Nahereni drveni dom sa plavim krovom ("lukovkom") i
krstom... To je pravoslavni Sv. Troji~ki hram... Unutra pored oltara nalazi se sobica u kojoj je `iveo nastojateq
hrama, jeromonah Grigorije (Jakovqev)... Kada su jutrom, 21. marta 2000. god. parohijani prekora~ili crkveni
prag do`iveli su u`as... Na podu je le`ao wihov ba}u{ka u lokvi krvi. U prvim trenucima {oka, oni nisu ni
primetili da na rasprostrtom pred wima telom nema glave.
Georgije Kuzakov, parohijanin:
"Do{ao sam ovde i sreo miliciju... Telo je le`alo pored praga obezglavqeno... zapitao sam: A gde je
glava? U{li smo u oltar - a na prestolu, pored Jevan|eqa le`i glava."
Milicija je delovala operativno, da su zakasnili sat - dva, ubica bi zamakao u tajgu.
Ivan V. Panov, na~elnik bezbednosti Jevenkije:
"Ubica je uhap{en na spavawu; svu svoju ode}u je uredno slo`io, umio se, materijalne dokaze svoga
nedela je spalio i legao da spava. Posle hap{ewa ispri~ao je da mu je "bog" tako naredio, jer on predstavqa
"Kri{ninog vojnika" i tobo`e samo je ispunio svoj dug."
Roman Gavrilov, star 26 godina, - pod tim imenom su ga znali u Turi, do{ao je pe{ke u selo iz tajge,
pre otprilike dve godine. Nikakvih dokumenata kod sebe nije imao, ali ni r|avih navika. Nije pu{io, nije psovao,

20
ni bludni~io. Jeo je malo, i to naj~e{}e jela od krompira. Meso je dozvoqavao sebi samo u vreme lutawa po
tajgi, kada pored srnetine nije bilo ni~eg drugog.
Gostoprimqivi Turinci su ga ~ak uva`avali zbog wegovog asketizma. Odbijalo ih je samo jedno: to {to
je nazivao sebe kri{naitom. Po re~ima Valentine Pavlovne koja je primila u svoju ku}u zagonetnog do{qaka,
Roman je redovno ~itao kwigu sa nerazumqivim naslovom "Bhgavad - gita kakva jeste"... i pevao nekakve
himne.
Valentina Pavlovna, vlasnica gostionice:
"On je sve vreme pevao nekakvu mantru: Kri{na Rama, Rama Kri{na. Rekla sam mu da su kod mene u
ku}i ikone i zabranila mu da tako peva.
Roman je po~eo da se dru`i sa lokalnim mladi}ima, poku{avaju}i da ih obrati u svoju "veru"... I na
kraju se upoznao i sa turinskim ba}u{kom. O. Grigorije se odnosio prema wemu sa qubavqu i ~ak ga udomio
kod sebe... Turinci su vi{e puta primetili kako obojica dugo razgovaraju i raspravqaju... Ponekad se Roman
ispuwavao gnevom ose}aju}i se slabim pred ba}u{kinim argumentima. Roman se obratio za pomo} Kri{ni. Tri
dana do one stra{ne no}i, na nedequ Pravoslavqa, Roman se jako izmenio. Vikao je: "Ubi}u va{eg ba}u{ku i
prineti `rtvu mojem bogu Kri{ni. Proslavi}u svoje ime" - ispri~ala je V. Pavlovna.
O. Grigorije se nije odnosio ozbiqno prema tim pretwama. Nastupila je kobna no}... Svetla su ve} u
selu bila poga{ena i samo je u keliji o. Grigorija svetlucalo kandilo... Ubica dolazi do hrama... Kuca... Bez obzira
na tako kasno vreme, nastojateq otvara vrata i pu{ta gosta u dom...
U predsobqu, ranije nao{trenom elektrodom ubica nanosi sve{teniku dva udarca - u vrat i grudi... O.
Grigorije pada... On je jo{ `iv... Perorezom zlo~inac po~iwe da mu odseca glavu... No` se lomi... Kada je zlo~in
izvr{en, ubica ide u hram. Ritualno obnosi glavu sve{tenika oko centralnog analoja na kojem je ikona Spasiteqa
sa trnovim vencem... Potom kroz |akonska vrata ulazi u oltar, stavqa glavu na Presto izme|u jevan|eqa i krsta...
@rtvoprino{ewe je zavr{eno.
Arhiepiskop Krasnojarski i Jenisejski, Antonije:
"Ovo je stra{an potres za sve nas koji smo znali o. Grigorija. Jedina je uteha u tome {to mu je Gospod
oprostio kroz mu~eni~ki kraj sva wegova sagre{ewa. Pa, i sama ~iwenica ritualnog ubistva koje je dokazano -
jasno govori."
Davni drug i duhovnik o. Grigorija, protojerej Genadije Fast se se se}a: "On je bio otvorena priroda,
iskrena. Ponekad je bio plahovit - to je uvek proizilazilo iz revnosti za istinu i pravdu..."
Neobi~an je i sam wegov `ivot. Otac Grigorije, u svetu Genadije Jakovqev, rodio se 1949. godine u selu
Bodajbo u Irkutskoj oblasti. On je ro|ak glavnog ideologa KPSS, Mihajla Suslova. Vaspitan u ateisti~koj
porodici, iskreno je verovao u ideale komunizma. Stupio je u komsomol, a zatim i u partiju... Slu`io je u vojnoj
mornarici i kao i svi - pu{io...
I odjednom, 1978. godine, na 5-oj godini studija istorije, Odeskog univerziteta, Genadije prima Sveto
kr{tewe u Pravoslavnoj crkvi. Zbog toga ga iskqu~uju iz partije... 1986. godine, u Irkutsku, Genadije je
rukopolo`en u ~in sve{tenika. Od tada se `ivot Genadija Jakovqeva zavr{io - po~elo je slu`ewe oca Grigorija... U
Jenisejskom manastiru Vaznesewa Gospodweg, o. Grigorije prima mona{ki postrig uo~i praznika Usekovawa
glave sv. Jovana Prete~e. Ko bi mogao pomisliti da }e i wemu biti ugotovqen isti kraj kao u Krstiteqa
Gospodweg...
Mesec dana do smrti, ocu Grigoriju se dogodilo ne{to {to ga je primoralo da napi{e tu`bu. 28. februara
u Sveto - Trojicki hram, upao je vo|a lokalnih baptista, Viktor Boev i po~eo da preti ba}u{ki nekom skorom
kaznom koja }e ga posti}i. O. Grigorije je zapitao u ~emu se sastoji ta kazna? U ubistvu, paqewu hrama ili
ne~em drugom? Na to je Boev odgovorio: "Uskoro }e{ saznati!"
Od baptista je o. Grigorije i o~ekivao nevoqe. No, proiza{lo je druga~ije: wega je ubio kri{nait. Jo{ je
nepoznato ko je stavio no` u ruku Gavrilova.
Kako se kasnije razjasnilo, stvarno ime optu`enog nije Roman Gavrilov, ve} Ruslan Vladimirovi}
Qubecki. On je rodom iz Tomska. Slu`io je u vojsci kao vezista i dezertirao. Sa kri{naizmom se prvi put upoznao
u gradu Vasjuganu, a zatim negde u tajgi sreo svojeg "gurua". Naziva sebe ~lanom tajne organizacije "Kri{nini
ratnici". Za izvr{eno ubistvo se ne kaje, niti ga smatra zlo~inom: "Nisam ga ja ubio, - wega je ubio Kri{na...
mojim rukama..."
Rukovodioci centra za "Svesnost Kri{ne" u Rusiji po`urili su da izjave o nevinosti wihove sekte u
ovome ubistvu.
Su~aru Kumar Das (pravo ime: Sergej Zujev) rukovodilac gorepomenutog centra u Rusiji:
"Taj ~ovek, optu`en za ubistvo, nikada nije bio ~lan ili saradnik na{ih organizacija, kojih je vi{e od 120
u Rusiji. Vernici na{e konfesije vrlo strogo slede principe ”vi{nuizma” - osnovnog pokreta u hinduizmu. Mi ne
upotrebqavamo meso ubijenih `ivotiwa”.

Aleksandar Leonidovi~ Dvorkin, upravnik Centra sve{tenomu~enika Irineja Lionskog:

"U stvarnosti, qudi saglasno kri{naizmu (ovde mislimo na dru{tvo za "Svesnost Kri{ne") mogu ubijati
i u nekim slu~ajevima to je ~ak i nu`no..."

21
 I stvarno, osniva~ dru{tva za "Svesnost Kri{ne" [rila Prabhupado je govorio: "Bilo koji ~ovek deluju}i
u "Svesnosti Kri{ne"... ~ak i ubijaju}i, ne izvr{ava ubistvo" ("Bhgavod Gita kakva jeste").
[rila Prabhupado drugooptu`en:
"Stvar je u tome {to nikakvog nasiqa nije bilo u ovome slu~aju. Sve{tenik koga je Kri{na ubio, dospeo
je u raj..."
A ti, gde }e{ dospeti nesre}ni~e?
O. Grigorije je sahrawen 24. marta. ^itavo selo je iza{lo da isprati na posledwi put svojeg pastira.
Tamara Kuzakova:
"Nismo ni o~ekivali, da }e i deca napustiti ~asove i do}i na sahranu. Sva Tura je ovde bila. Nikada se
nije dogodilo da nas smrt ~oveka okupi sve. Priroda je kod nas surova, a takvi su i qudi ovde... No, otac
Grigorije nas je sve objedinio svojom mu~eni~kom smr}u."
Samo je u domu baptista bilo pusto. Oni se pla{e i mrze ~ak i mrtvog oca Grigorija.

Aleksandar Jegorcev
Prevod: Neboj{a ]osovi}

PRAVOSLAVNA PRI^A
KWIGA QUBAVI

Neki vizantijski car beja{e naru~io od jednog krasnopisca da mu pripremi prepis Starog i Novog zaveta.
Dugo je trajalo dok prepis nije bio dovr{en, ali je zato rezultat bio zadivquju}i. Ovu prekrasnu Bibliju, ~ija je
vrednost prevazilazila petnaest zlatnika, car je darovao Starcu pustiwaku koji mu je jednom pomogao. Taj
Starac, malo pre svog upokojewa, predade ovaj dragoceni dar svom poslu{niku Gelasiju.
Godine su prolazile i Gelasije postade duhovnik jednog skita sa prili~no monaha. Obi~avao je da
prekrasnu Star~evu kwigu ostavqa u Crkvi skita da bi je koristili svi oci. Ova je Biblija bila istinski ukras i
izazivala je divqewe svih. Jednog jutra, po zavr{etku slu`be, sti`e u skit jedan kalu|er prolaznik. I|a{e da se
sastane sa nekim Starcem u jednom skitu koji se nalazio prili~no daleko, ali kada je dospeo do skita Ave
Gelasija namisli da malo zastane.
Po{to ga do~eka{e i po~asti{e, oci ga odvedo{e u Crkvu da se pokloni svetiwi. Ostavi{e ga da se
pomoli, ali ga isku{ewe navede da ugleda dragocenu kwigu. Nije se odupro pomisli da je ukrade i tako je sakri
ispod svoje mantije i brzo napusti skit. Ava Gelasije odmah uvide kra|u, ali ne re~e ni{ta drugim ocima, jer nije
hteo da hvataju lopova.
A onaj kalu|er, stigav{i u grad nije gubio ni ~asa. Smesta po~e da traga za nekim ko bi bio
zainteresovan da kupi ovu skupocenu kwigu. Ubrzo na|e jednog kupca i odmah po~e{e da se cewkaju. U
po~etku je kalu|er tra`io {esnaest zlatnika, ali kupac nije prihvatio da da toliko novca jer je verovao da ne vredi
toliko. Dugo su se raspravqali oko cene sve dok kupac ne predlo`i:
- A da mi je ostavi{, o~e, na nekoliko dana da je poka`em jednom poznaniku koji se razume u to?
Kalu|er se slo`i da je ostavi kupcu na nekoliko dana da bi ovaj upitao za mi{qewe i svog prijateqa.
Verovao je kako }e na kraju uspeti da zaradi prili~no novca. A kupac, ~im uze kwigu, otr~a do Ave Gelasija,
koga je mnogo po{tovao, pa ga upita za mi{qewe.

- Avo, neko mi nudi na prodaju ovu Bibliju za {esnaest zlatnika. [ta ka`ete, vredi li toliko ili da je ne
kupujem? - re~e i pokaza Bibliju Avi. Ava Gelasije odmah prepozna Star~ev dar i bez ikakvog uzbu|ewa re~e:
- Uzmi je, brate. Zaista vredi, barem koliko ja mogu da vidim.
Kupac se zahvali Avi, uze Bibliju i, radostan zbog kupovine koju je trebalo da obavi, sti`e u grad i na|e
kalu|era. No, tada mu pade na um da sla`e da bi poku{ao da spusti cenu.
- Hajde, ~ove~e...^ekao sam te... [ta je bilo? - re~e kalu|er kada ga srete.
- Blagoslovi, o~e. Ali, bojim se da }u te razo~arati. Oti{ao sam i pokazao kwigu koju si mi dao Avi
Gelasiju, ali mi re~e da ne vredi toliko koliko ka`e{. Vrednost joj je mnogo mawa.
Na sam pomen Avinog imena kalu|er zadrhta.
- Re~e li ti Ava jo{ ne{to? - zapita kalu|er.
- Ne, o~e... Ako, dakle, `eli{, da}u ti dvanaest zlatnika da je zadr`im - odgovori kupac.
Ali, od svega {to je kupac govorio kalu|er nije ~uo ni re~i. Misli su mu bile sa Avom Gelasijem i sa
wegovim postupkom.
- Dakle, dogovorili smo se? - upita kupac.
- Nismo, brate moj... Ne, i hiqadu puta ne. Oprosti mi {to si se toliko trudio, ali promenio sam mi{qewe.
Ne prodajem ovu kwigu - re~e i, uzev{i Bibliju, izgubi se u gradskim uli~icama.

22
 Dugo je pe{a~io, a u wemu se odvijala prava borba. Avina vrlina i qubav koju je pokazao time {to ga
nije odao, probadale su kao igla wegovo srce koje je bilo uznemireno kra|om koju je po~inio. Mnogo je suza
teklo iz wegovih o~iju i sa istinskim pokajawem uputi se drumom koji je vodio prema Avinom skitu.
Stigav{i u skit, ugleda Avu Gelasija kako sedi na klupici pri ulazu. Pade na kolena pred Avine noge i,
ne prestaju}i da lije suze, moqa{e ga da mu oprosti wegovo stra{no nedelo. Ava mu, zaista, i oprosti zbog
wegovog istinskog pokajawa.
- Bog te blagoslovio, brate. Ali, i ja tebe ne{to molim. Uzmi ovu Bibliju kao dar zbog na{eg poznanstva
- re~e Ava.
Ali, gde kalu|er da na|e snage da primi kwigu koju je bio ukrao? Sa jo{ ve}im suzama i sa bolom u du{i
re~e Avi:
- Molim te, Avo moj! Primi natrag kwigu koju sam ti ukrao, jer ina~e moja du{a ne}e na}i smirewa.
Molim te...
- Ako tako stoji stvar, moj brate, onda idi i ostavi je tamo odakle si je i uzeo - re~e Ava, a kalu|er odmah
otr~a i postavi dragocenu bibliju na weno mesto, u Crkvu skita, ta~no tamo odakle je be{e kri{om uzeo.
Dobrota Ave Gelasija iz korena je promenila ovog kalu|era koji zatra`i od Starca da ostane kod wega
kao poslu{nik. I, zaista, Ava ga prihvati i od tada kalu|er nije nijednom vi{e po~inio sli~nu gre{ku.

PRI^A O MALOM LAZARU

U nekom malom mestu `iveo je jedan de~ak koji se zvao Lazar. Lazar je svakog dana jutrom dolazio u
crkvu, uvek ta~no u isto vreme u 7 sati.
Pre nego bi se vrata i otvorila, on je bio tu i ~ekao. ^im bi se vrata otvorila on bi tr~ao do oltara i bio
tamo prvi. Sklopio bi ruke molitveno ali nije dugo ostajao. Isto tako tr~e}i odlazio bi u {kolu, koja je po~iwala
ne{to kasnije. De~ak je tako radio godinama. Sve{tenik je to primetio i odlu~io pitati Lazara za{to tako kratko
moli i kako moli.
"Dobro jutro Isuse, do{ao sam Te videti". To je bila wegova molitva.
"I to je sve?" - pitao je daqe sve{tenik.
"Sve", rekao je kratko Lazar `urno odlaze}i u {kolu. De~ak je i daqe na isti na~in dolazio u crkvu,
stajao pred Isusom kratko i potom `urno odlazio.
A onda ga jednog dana nije bilo, pa drugog... i tako danima. Sve{tenik se zabrinuo za wega i odlu~io da
ode u Lazarevu {kolu i potra`i ga. Tamo su mu rekli da je Lazara na ulici udario kamion i da je u bolnici.
Povreda je bila ozbiqna. Lazar je preba~en na urgentno odelewe. Sve{tenik se odmah uputio tamo.
Ve} na vratima bolnice de`urna sestra je znala koga tra`i. Izvinila se, ali je mislila da mu mora re}i
jednu neobi~nost u vezi sa tim de~akom. Iako ozbiqno povre|en i trpi jake bolove, Lazar je veseo i uveseqava
celo odelewe, gde ina~e le`e takvi te{ki slu~ajevi. Kada je sve{tenik tamo stigao, bio je za~u|en, koliko radosti
ima u toj sobi uprkos bolu koga su svi morali ose}ati. Lazar se radosno nasmejao i pozdravio zbuwenog
sve{tenika. Na kraju ga je sve{tenik pitao, kako mo`e biti radostan i pored bola zbog povreda koje je zadobio u
saobra}ajnoj nesre}i.
"^emu se Lazare raduje{?" pitao je.
"Isusu" odgovorio je Lazar.
"Kako, pa ti vi{e ne dolazi{ u crkvu, ne moli{ se pred Isusom?" pitao je daqe sve{tenik.
"Da, - odgovorio je sme{e}i se de~ak, - ali Isus svakog jutra do|e meni i ka`e: DOBRO JUTRO
LAZARE, DO[AO SAM TE VIDETI".
Sve{teniku je, kada je to ~uo sve bilo jasno, i ni{ta nije vi{e pitao. Radovao se sa Lazarom.

NE OD OVOGA SVETA

Evo jo{ jednog poglavqa iz kwige “Jeromonah Serafim (Rouz) - `ivot i delo”. Za razliku od prethodnih,
ovo poglavqe nam pribli`ava li~nost mladog Juxina koji }e kasnije, mona{ewem, postati o. Serafim. Tako, dok
~ekamo da iz {tampe iza|e kwiga u izdawu manastira Hilandara, duhovno se nasla|ujmo ovim wenim delovima
koje je preveo, do nedavno, isku{enik Aleksandar Kne`evi} koji je u januaru zamona{en i sada je hilandarski
monah Romilo.

PUT ISTINSKOG FILOSOFA

23
 A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri dio izabrala koji joj se ne}e oduzeti. - Luka 10:42

Pored toga {to je bele`io svoje zamisli u kratkim zapisima ili ogledima, Juxin je `eleo da sastavi i kwigu
koja bi sistematski izlo`ila ono {to je on smatrao da je va`no da ka`e. Tako je 1959. zamislio jedan pro{ireni i
potpuno izmeweni rad koji je dve godine ranije napisao za Alana Votsa i naslovio "La`na religija i savremeno
doba". Trebalo je to da bude op{ta analiza otpadawa od istinite vere, kao i surogata koje stvara dana{wi svet da
bi zadovoqio ~ovekovu prirodnu potrebu za verom.
"^ovek `ivi iskqu~ivo svojom verom," pisao je Juxin u bele{kama za svoj rad. "Dostojanstvo ~ovekovo,
kao i qudska priroda, mogu se verovatno prosuditi i na osnovu kakvo}e wegove vere, na osnovu predmeta
wegove vere. Savremeni ~ovek veruje u ma{ine, u materijalno dobrostawe, u su{tastvenost svega {to zdravom
razumu izgleda o~igledno. To je sitni~ava vera, vera malog ~oveka. Hri{}anin veruje u Boga i u budu}i svet, u
nesu{tastvenost sveta {to je o~igledno, u prolaznost ovog, i u dolazak novog, preobra`enog sveta. Ako postoji
vera dostojna ~oveka, onda je to hri{}anska."
Juxin je isticao da samo u takvoj veri ~ovek mo`e na}i istinsku sre}u:
"^ovek je gladan onoga {to je vi{e od wega samog, {to je vi{e od sveta; wegova glad za Bogom, za
u~estvovawem u Wegovoj prirodi potkopava sve poku{aje da se zadovoqi ne~im mawim. Ova glad je toliko
duboko usa|ena u qudsku prirodu, da se danas ispoqava jo{ jasnije, uprkos ~iwenici da je ~ovek nije vi{e
svestan. Zapravo, "iracionalni" karakter velikog dela savremene istorije plod je upravo ove nesvesnosti onoga
{to ~ovek zaista `eli."
Po{to je isprobao nekoliko pristupa kwizi, napisav{i brojne nacrte, Juxin je shvatio da je naslov "La`na
religija i savremeno doba" isuvi{e sku~en za ovu temu. Psevdo-religija je pokrivala samo jedan vid celokupne
pojave otpadni{tva koju }e on ispitati. Wegova sredi{wa misao proizlazila je iz spoznaje da ~ovek mo`e birati
izme|u dve vere: vere u ve~nog Boga ili u privremeni svet, kao i da je savremeno dru{tvo proizvod ove potowe.
Ovu misao }e Juxin izabrati za po~etnu tezu svoje kwige. Kona~no se odlu~io i za naslov koji je imao dovoqno
{iroko zna~ewe: “Carstvo Bo`ije i carstvo ~ovekovo”.
Kwiga je trebalo da bude veoma zama{an poduhvat koji bi iziskivao svu wegovu umnu snagu. I to je
bio jedini rad koji ga je tog trenutka nadahwivao. Gra|ewe akademske karijere postalo je za wega beskorisno i
sasvim dostojno prezrewa. ^eznuo je da sa svojih ple}a jednom za svagda otrese pra{inu akademskog sveta; no,
znaju}i da nije ~ovek koji donosi iznenadne odluke, kao i da bi takav jedan korak porazio wegovu majku,
odlu~io se za probu. Napusti}e na jednu godinu univerzitet kako bi napisao kwigu, a koncem te godine odlu~i}e
da li }e se vratiti studijama.
Sedam dana po{to je predao magistarski rad, 14. juna 1961., roditeqima pi{e pismo u kojem obja{wava
razloge svoje odluke:

Dragi roditeqi,
Vreo dan, isuvi{e nalik na leto za San Francisko. Najzad sam zavr{io rad i predao sam ga u petak, ali
diplome se ne}e izdavati iz nekog razloga sve do septembra. Za sada, i daqe se bavim "kineskim" poslovima,
poma`em svom biv{em profesoru \i-ming [ienu pri prevodu jednog ~lanka (sa kineskog) o kineskoj filosofiji za
jedan stru~ni ~asopis.
Licemerje akademskog sveta nigde se ne vidi boqe nego na ovom slu~aju. On poznaje kinesku
filosofiju verovatno boqe od bilo koga u zemqi, a u~io je i kod istinskih filosofa i mudraca u Kini; ali ne mo`e
nigde da na|e posao zato {to nema diplomu nekog ameri~kog kolexa, kao i zato {to ne pri~a mnogo - re~ju,
isuvi{e je po{ten. Istina je da sam izabrao nau~ni~ki `ivot, budu}i da mi je Bog dao um kojim vaqa da mu
slu`im, a akademski svet je mesto na kome bi um trebalo da se koristi. No posle osam ili devet godina znam vrlo
dobro {ta se de{ava na univerzitetima. Tek nekolicina "staromodnih" profesora cene umnost, a oni }e uskoro
izumreti. Ostali se brinu samo da zarade novac, da obezbede dobar polo`aj - dok um koriste kao igra~ku kojom
izvode ve{te obmane za koje ih pla}aju, poput cirkuskih klovnova. Qubav prema istini je danas i{~ezla; umni
qudi moraju da prostitui{u svoje darove da bi pre`iveli. Meni je, me|utim, to prete{ko, gajim isuvi{e veliku
qubav prema istini. Univerzitet za mene predstavqa samo jedan od mnogih poslova; ali ne}u dozvoliti da me
porobi. U akademskom svetu ja ne slu`im Bogu, ve} jedino zara|ujem za `ivot. Ako }u u ovome svetu slu`iti
Bogu i tako izbe}i da mi `ivot bude potpuni proma{aj, mora}u to da u~inim izvan akademskog sveta. U{tedeo
sam ne{to novca, obe}ali su mi i posao na kome bih mogao jo{ ne{to zaraditi, tako da bi to trebalo, ako budem
{tedqiv, da bude dovoqno za godinu dana, ali }u ~initi ono {to mi savest nala`e - napisa}u kwigu o duhovnom
stawu dana{weg ~oveka, o ~emu, blagoda}u Bo`ijom, pone{to i znam. Kwiga se verovatno ne}e prodavati,
budu}i da bi qudi najradije zaboravili ono {to }u ja re}i; oni vi{e vole da zara|uju novac nego da proslavqaju
Boga.
Istina je da je ovo zbuweni nara{taj. Jedino {to sa mnom nije u redu jeste da ja nisam zbuwen, isuvi{e
dobro znam {ta je qudska du`nost: da proslavqa Boga i Wegovog Sina, da se priprema za svet koji dolazi, a ne
da se prilago|ava ovome svetu iskori{}avaju}i bli`weg, zaboravqaju}i na Boga i Wegovo Carstvo.

24
 Kada bi Hristos ponovo do{ao u svet, da li znate {ta bi mu se dogodilo? Smestili bi Ga u du{evnu
bolnicu i podvrgli Ga psihoterapiji, kao {to bi bio slu~aj i sa Wegovim Svetiteqima. Svet bi ga raspeo i danas
kao i pre dve hiqade godina, jer se svet ni~emu nije nau~io, osim jo{ odvratnijem obliku licemerja. I {ta bi bilo
kada bih, jednoga dana na nekom od mojih predavawa, rekao studentima da osim slu`ewa Bogu sve u~ewe
ovoga sveta nema nikakvu va`nost, da je va`no jedino prihvatiti Bogo~oveka Koji je umro za na{e grehe, da se
moramo pripremiti za budu}i vek? Verovatno bi me ismejali, a univerzitetske vlasti bi me, ako saznaju za to,
otpustile - jer je protivzakonito na na{im univerzitetima propovedati Istinu. Ka`emo da `ivimo u hri{}anskom
dru{tvu, ali to nije ta~no; `ivimo u dru{tvu koje je vi{e neznabo`a~ko, koje vi{e mrzi Hrista od onoga u kojem
se On rodio. Nedavno je jedan katoli~ki sve{tenik imao hrabrosti da na UKLA (Univerzitet Kalifornije, Los An|
eles) ka`e kako na tom univerzitetu vlada paganska atmosfera; i zvani~nici su ga prozvali "fanatikom" i
"ludakom". No on je govorio istinu - ali qudi mrze istinu i zbog toga bi rado raspeli Hrista kad bi se ponovo
na{ao me|u wima.
Ja sam hri{}anin i potrudi}u se da budem po{ten u tome. Gospod nam je rekao da razdamo sav
na{ novac i da Ga sledimo. Ja sam veoma daleko od toga. Ali }u se potruditi da ne zara|ujem vi{e od onoga {to
mi je potrebno za `ivot; ako toliko mogu zaraditi rade}i godinu ili dve na univerzitetu, u redu. No imam priliku
da to u~inim, i u~ini}u. Moj profesor (Budberg), budu}i Rus (~ini se da je qubav prema Bogu kod Rusa vi{e
usa|ena nego kod drugih naroda), nije poku{ao da me odvrati od zamisli da na godinu dana napustim akademski
svet. On isuvi{e dobro zna da je qubav prema istini, qubav prema Bogu nesravwivo ve}a od qubavi prema
bezbednom `ivotu, novcu, slavi.
Mogu jedino da sledim svoju savest; nemogu}e mi je da la`em sebe. I znam da dobro postupam. Ako
ono {to ~inim u o~ima sveta izgleda ludo, mogu samo da odgovorim re~ima Sv. ap. Pavla: sva mudrost ovoga
sveta je ludost pred Bogom. Ovo je ne{to {to isuvi{e lako zaboravqamo.
No, moram da se vratim svom prevodu sa kineskog. Pozdrav Ajlini.
Voli vas,
Juxin

Juxinova majka se u`asnula kada je saznala da on namerava da napusti mesto predava~a, kao i da }e
zara|ivati "samo onoliko koliko mu je potrebno za `ivot". Bila bi toliko ponosna wegovom stipendijom,
~lanstvom u Fi Beta Kapa, i tsl. Ali sada, pitala se, na {ta }e sve to iza}i? ^inilo se da onome u koga je ona
polagala tolike nade nije su|eno da po|e stopama svog imu}nog brata Franklina, ve} da zavr{i kao otac, koji je
bio portir. Jo{ nije mogla da shvati da je Juxin prizvan na jedan poseban put, koji je mogao slediti samo tako
{to }e napustiti sve uobi~ajene staze.
Juxin je postao jedan od "gnevnih mladih qudi" svoga nara{taja. (Naziv "gnevni mladi qudi" se
prvobitno odnosio na grupu mladih engleskih pisaca tokom pedesetih godina koji su dovodili u pitawe posleratne
vrednosti i pravila). Ali postojala je razlika: dok je uobi~ajeni "gnevni mladi ~ovek", obuzet savremenom
kulturom, pozivao na novi poredak, dotle je Juxin, zagwuren u drevne kulture, pratio trag koji vodi starom
poretku, kada su dostojanstvo i smisao jo{ postojali.
Juxina je posebno razdra`ivalo kada bi na univerzitetu ~uo nau~nike da govore: "Uzmite ovu ideju i
poigrajte se sa wom - pogledajte da li od we mo`e ne{to da bude." Jednog trenutka pojavio se i ogled iz wegove
oblasti - uporedna studija drevnih kineskih toaletnih sedala - koji je bez izuzetka progla{en za sjajan rad od
velikog zna~aja. Kako Juxin nije mogao da zamisli izu~avawe drevne kineske kulture osim zarad istine,
~iwenica da se mo`e crpeti nadahnu}e iz ne~ega toliko prizemnog ponovo ga je uverila da se nalazi na
pogre{nom mestu. Kasnije je pohvalu pomenutom radu navodio kao "kap koja je prevr{ila ~a{u" i koja ga je
ubedila da napusti akademski svet.
Umesto toga, Juxin }e slediti put istinskog filosofa, i podne}e sve muke koje je to podrazumevalo.
Krajem 1960. napisao je u svom dnevniku:
"Biti "filosof" - ne "zanatlija" ili "akademski" filosof, ve} ~ovek kome `iveti zna~i misliti - to zna~i
mnogo stradati...
"Filosofija" kao pitawe `ivota i smrti - to je put istinskog "filosofa". On mora biti toliko odan
razmi{qawu, da ga ne}e napustiti zbog ne~ega mawe vrednog; i trebalo bi da ima dovoqan otklon prema
razmi{qawu da od wega ne bi napravio idola koji }e stojati izme|u ~oveka i Istine, do koje se ne dolazi uvek na
kraju mislenog kruga. No ja po{tujem ~ak i onoga ko od misli pravi idola - ako tog idola ne napusti zbog ne~eg
mawe vrednog, zbog "zdravog razuma" ili "bezbednosti". Ni~e, koji je "mislio sebe do smrti", poseduje veliko
po{tewe, ali ne i Hjum koji na kraju nije mogao da poveruje da je misao doista va`na. No najve}i "filosof" je
onaj ko `ivi svoju misao sve do kraja, i naposletku prihvati ono {to je posle misli. I}i, pak, toliko daleko, to zna~i
biti vi{e od "filosofa"; to zna~i biti potpuni ~ovek.
"No, da se vratim na po~etak: misliti zna~i stradati. Jedna zamisao, ako nekome pripada, ne mo`e se
jednostavno "odmisliti"; ona biva pora|ana kroz iskustvo i stradawe."
Juxin je jo{ neko vreme po napu{tawu univerziteta vi|ao profesora Budberga i nastavio je da
povremeno dolazi na ve~ere u wegov dom. \i-ming [ien se, me|utim, iznenada odselio iz San Franciska. "U

25
Genonovom stilu, nestao je bez traga, ne ostavqaju}i ni novu adresu," se}ao se Juxin. "Mislim na wega sa
qubavqu, no po{to sam postao pravoslavan uvideo sam ograni~ewa wegovog u~ewa: on je govorio da }e
kinesko duhovno u~ewe potpuno nestati ako komunizam istraje na vlasti u toj zemqi jo{ desetak, dvadeset
godina. Toliko je ovo predawe bilo slaba{no - no pravoslavno hri{}anstvo koje sam prona{ao pre`ive}e sve i
istraja}e do kraja sveta - zato {to u wegovom slu~aju nije bila samo re~ o predavawu u~ewa iz nara{taja u
nara{taj, kao {to je to kod svih drugih tradicija; ono je, me|utim, ~oveku bilo predato od Boga." (Genon je 1930.
napustio Francusku i otputovao u Egipat, ne obave{tavaju}i prijateqe o svojim namerama. U Egiptu je ostao vi{e
od dvadeset godina, sve do kon~ine.)
Po{to je magistrirao i okon~ao svoje predava~ke obaveze na univerzitetu, Juxin je bio slobodan da
zapo~ne ozbiqan rad na zami{qenoj kwizi. Sa velikom predano{}u i ozbiqno{}u skupqao je podatke i zamisli o
uzrocima iz pro{losti, o sada{wem stawu i budu}em razvoju otpadni{tva od istinite vere. ^itao je zapawuju}e
mnogo. ^esto bi odlazio u biblioteke i kwi`arske antikvarnice San Franciska, vra}aju}i se u stan sa naru~jem
prepunim kwiga. ^uvao je novine i ~lanke koji su mu pomagali u ovom radu.
@iveo je u skladu sa svojim uverewem, stradaju}i zarad filosofije - "qubavi prema mudrosti." Kako je
odlu~io da se ne izdr`ava od onoga za {ta je bio obu~en, to jest od plate predava~a, tra`io je najjednostavnije
poslove u restoranima, skupqao je sudove, a kasnije je radio i kao portir. Po tome je li~io na svoga oca koji je,
kako je to govorila wegova majka, "uvek birao neugledniji posao." S obzirom da je celog `ivota radio samo u
akademskom okru`ewu, ispostavilo se da su ga ovi poslovi veoma iscrpqivali. "Sada donekle boqe razumem
bedu poslom omamqenog proletarijata," pisao je. No takve poslove je namerno birao: `eleo je rad koji ne}e
iziskivati umno naprezawe, kako bi wegova usredsre|enost na kwigu bila nepomu}ena.
Kao {to je napisao roditeqima, nije gajio veliku nadu da }e se ova kwiga prodavati. @rtvu je ~inio
jedino iz qubavi prema Istini. "Zanemarimo sve one koji `ele da znaju Istinu iz puke qubopitqivosti - ako
na{ poriv da tragamo za Istinom ne proizlazi iz duboke li~ne gladi za Wom, ako `elimo da Je upotrebimo za
ne{to, ako Je ne volimo jedino i samo zbog We same - tada ne volimo Istinu, i ne}emo Je prona}i, i Ona nas
ne}e osloboditi."

26