Académique Documents
Professionnel Documents
Culture Documents
КУЛТУРА
DISTINGUISHED PEOPLE FOR BITOLA
CULTURE
БИТОЛА – BITOLA
2010
Издавач Published by
НУУБ „Св. Климент Охридски“ – Битола NUUB “St. Clement Ohridski” – Bitola
Составувачи: Authors:
Ѓоргиевски, Науме Gorgievski, Naume
Стефановска, Анета Stefanovska, Aneta
Талеска, Светлана Taleska, Svetlana
Андоновска, Ленче Andonovska, Lence
Николов, Благој Nikolov, Blagoj
Пешевска, Гордана Pesevska, Gordana
БИТОЛА – BITOLA
2010
CIP - Каталогизација во публикација
Национална установа Универзитетска библиотека
„Св. Климент Охридски“, Битола
929-056.45:008(497.774)
008(497.774)(092)
ISBN 978-608-4538-16-5
1. Насп. ств. насл. 2. Ѓоргиевски, Науме [автор].
- I. Горгиевски, Науме види Ѓоргиевски, Науме
a) Култура - Познати личности - Битола
COBISS.MK.ID 18622017
ПРЕДГОВОР INTRODUCTION
6
ски Трајко, Пешевска Гордана, me, Nikolov Blagoj, Ognenovski Tra-
Стефановска Анета, Талеска Свет- jko, Pesevska Gordana, Stefanovska
лана. Можеби е најбитен фактот Aneta, Taleska Svetlana. Maybe the
што тие ни соопштуваат со какви most important is the fact that they
побуди го започнале делото. Во
announced the motives they started
првобитниот обид избрале повеќе
од 350 личности, за да се задржат with the work. In their first attempt
врз објавените 161 личности, they have chosen over 350 people
според избраните критериуми. and published 161 according to the
Меѓутоа, едногласно составувачи- made criteria. But, the authors all
те заклучуваат: „Во оваа импре- together agree that: “In this impera-
сивна галерија на ликови, секако, tive gallery of people, some figures
ненамерно некои граѓани не се are not mentioned willingly or un-
застапени, иако претставуваат
willingly, although they proved dis-
значајност за Битола, но сигурно
tinguished for Bitola, but we are sure
ќе ги има во некое наше ново из-
дание што ќе следува.“ that they will be mentioned in some
Во публикацијата „Значајни other edition that will follow.”
личности за Битола – култура“, In the publication “Distinguished
составувачите Андоновска Лен- people for Bitola-culture” the authors
че, Ѓоргиевски Науме, Николов Andonovska Lence, Gorgievski Nau-
Благој, Пешевска Гордана, Стефа- me, Nikolov Blagoj, Pesevska Gor-
новска Анета и Талеска Светла- dana, Stefanovska Aneta and Taleska
на, придржувајќи се кон зацрта- Svetlana following the underlined
ните критериуми: личностите да
criteria: people born in Bitola and
се родени во Битола и Битолско,
личностите да живеат и творат Bitola region, people to live and cre-
во Битола и Битолско и добиени ate in Bitola and Bitola region and
награди и признанија, покрај де- the gained awards and recognitions,
лот на внесени личности во прва- beside the part of entered people
та основна книга, разработени се from the first basic book they have
уште 59 нови личности од областа worked on 59 new people from the
на културата: театар, архитектура, area of culture, theatre, architecture,
сликарство, музика, археологија, painting, music, archeology, librari-
библиотекарство и спорт.
anship and sport.
Ваквиот селективен однос кон
Such selective relation towards
избраните личности заслужувал
внимание најверојатно и поодам- the elected people deserved atten-
7
на, но никогаш не е доцна да се tion most probably a long time ago,
истакнат бележитите настани и but it is never late to emphasize the
луѓе од развојниот пат на еден remarkable events and people from
истакнат град. Уште посигурно the development path of a promot-
е дека ќе има потреба и од нови
ed city. What is even more certain
проширувања, кои сигурно ќе го
најдат своето место и во натамош- is that there will be the necessity of
ните истражувачки потфати. Би- new enlargements, but they will
тола се гордее со своите совреме- certainly find their place in further
ни образовни, научни и културни research attempts. Bitola is proud
институции, кои се базираат на with its modern educational scien-
долговековна традиција. Денес се tific and cultural institutions which
присутни успешните резултати are based on the long century tradi-
на: Универзитетот „Св. Климент
tion. Today are present the successful
Охридски“, НУУБ „Св. Климент
results of: The University “St. Clem-
Охридски“, Македонското науч-
но друштво - Битола. Посетата на ent Ohridski”, NUUB “St Clement
„Градскиот музеј“ на Битола од Ohridski”, The Macedonian Scientific
страната на странските учесни- Association- Bitola. The visit of the
ци на Меѓународниот семинар за “City museum” of Bitola by the for-
македонски јазик, литература и eign participants at the International
култура, кои ја посетија Битола во Seminar of Macedonian language,
2010 година, остави длабоки траги Literature and Culture who visited
со изложените експонати од исто-
Bitola in 2010, remained deep traces
риските периоди на Битола.
with the exposed exponents from the
Овде би можеле подолго да пи-
шуваме за другите институции historical periods of Bitola
кои даваат придонес за напредо- We could write longer for the
кот на градот, како што тоа видли- other institutions that give contribu-
во го покажува Општината Бито- tion for the improvement of the city,
ла, потоа познатиот и стар „Архив which could be noticeably shown by
на Битола“, печатниците со долга the Municipality of Bitola, then the
традиција и др. Прилог кон вак- well known and old “Archives of Bi-
вите збогатувања е и објавената tola”, the printing houses with long
книга „Значајни личности од Би-
traditions and others. The enclosure
тола - писатели“, издадена во 2008
година, со застапени 42 лично- to all such enrichments is the pub-
сти. Сите битолски институции и lished book “Distinguished people
8
вредни современи авторитети, во for Bitola- writers” published in 2008
комуникација со републичките with 42 present people All Bitola in-
институции и истакнати имиња, stitutions and valuable modern au-
ќе ги збогатуваат претставите за thorities in communication with the
талентираните и вредни личности
republic institutions and promoted
кои ја збогатувале и ќе ја збогату-
ваат Битола. names, will enrich the image for the
talented and valuable people that en-
Вера Стојчевска - Антиќ riched and will enrich Bitola.
9
ЗНАЧАЈНИ ЛИЧНОСТИ ЗА БИТОЛА
КУЛТУРА
DISTINGUISHED PEOPLE FOR BITOLA
CULTURE
АЛУШЕВСКИ ALUSEVSKI
СТЕВЧЕ STEVCE
– спортист – – sportsman –
13
АНГЕЛОВСКИ ANGELOVSKI
ПЕТАР PETAR
– сценограф– – screen writer –
14
машната, современата југословенска и the bridge” by Arthur Miller (1962), “By
светската драматургија. force doctor” by Jan Batiste Moliere (1962),
Како сценограф потписник е на “Storm” by A.N Ostrovski (1963),”Runa-
претставите: „Лисицата и грозјето“ од way bride” by Vasil Iljoski(1964), “Migrant
Гилјермо Фигејредо (1960), „Белег“ од Workers” by A.Panov, (1965), “Hamlet”
Ј. Лешиќ (1961), „Поглед од мостот“ од by W.Shakespeare (1966), “Outlaws” By
Артур Милер (1962), „На сила доктор“ Fredrick Sheller (1967), ”Seville’s barber”
од Жан Батист Молиер (1962), „Бура“ од by Bomarche (1967), “Czar Edip” by So-
А.Н. Островски (1963), „Бегалка“ од Ва- phocles (1967), Vladimir and Kosara” by
сил Иљоски (1964), „Печалбари“ од Ан- Stefan Tanevski (1968), “Bloody stone”
тон Панов (1965), „Хамлет“ од Вилијам
by V.Iljoski (1968),”Kostana” by Borislav
Шекспир (1966), „Разбојници“ од Фри-
Stankovik (1969), “A step to the autumn”
дрих Шилер (1967), „Селвиски бербер“
by Tome Arsovski (1969),”Bloody wed-
од Бомарше (1967), „Цар Едип“ од Софо-
кле (1967), „Владимир и Косара“ од Сте- dings” by Federico G. Lorca (1971), “Dundo
фан Танесвски (1968), „Окрвавен камен“ Maroe” by Marin Drzik (1972), “Court” by
од Васил Иљоски (1968), „Коштана“ од Kole Chashule(1978), "Solemn dinner at the
Борислав Станковиќ (1969), „Чекор до funeral company” By Ivo Breshan (1980),
есента“ од Томе Арсовски (1969), „Крва- “The Twelfth night” by William Shake-
ви свадби“ од Фредерико Г. Лорка (1971), speare(1983), “Flying on the spot” by Goran
„Дундо Марое“ од Марин Држиќ (1972), Stefanovski (1984),”Traveling theatre Sopal-
„Суд“ од Коле Чашуле (1978), „Свечена ovik” by Lj Simovik (1986), "The Sinner Za-
вечера во погребното претпријатие“ од harias" by Vladimir Kostov (1987) ,"Wed-
Иво Брешан (1980), „Ноќ спроти Во- ding" by R Seligo (1988) and etc.
дици“ од Вилијам Шекспир (1983), „Лет It is not a small number of his scenog-
во место“ од Горан Стефановски (1984), raphies for plays applied for the youngest:
„Патувачки театар Шопаловиќ“ од Љ. ”Heidi” by Johana Spiri (1964), "Kekec and
Симовиќ (1986), „Грешниот Захарија“ од Mojca” by Josip Vandot (1969),” Pedace” by
Владимир Костов (1987), „Свадба“ од Р. Ljubisa Gokik (1973), “The giant bragger”
Шелиго (1988) и др. by M Stanisavlevik (1981), “A Fairytale for
Не е мал бројот на неговите сцено- the czar and the Sheppard” by B Trifunovik
графии за пиеси наменети за најмладите
and others .
гледачи: „Хајди“ од Јохана Шпи-
Within the framework of the Theatre
ри (1964), „Кекец и Мојца“ од Јосип
plays “Vojdan Cernodrinski” (1983) there
Вандот (1969), „Педаче“ од Љубиша
Ѓоќиќ (1973), „Џинот фалбаџија“ од М. was opened an exhibition of his models and
Станисављевиќ (1981), „Бајка за царот и scenographical maps.
овчарот“ од Б. Трифуновиќ и др.
Во рамките на Театарските игри
„Војдан Чернодрински“ (1983) беше от-
ворена изложба на дел од негови макети
и сценографски скици.
15
АПЧЕВСКИ APCEVSKI
СТОЈАН STOJAN
– ликовен уметник – – artist –
16
БОГДАНОВСКИ BOGDANOVSKI
ВЛАТКО VLATKO
–шахист – – chess master –
17
БУТОРАЦ BUTORAC
СTАНКО STANKO
– архитект – – architect –
18
трибутивниот центар на „Јавор“ во Би- side, these objects he was involved with the
тола. Покрај овие објекти се занимава и designing of annexes, reconstruction and
со проектирање на доградби, надградби, many individual family houses.
реконструкции и повеќе индивидуални He has received many social recogni-
семејни куќи. tions such as: the nomination of the 4th No-
Добитник е на повеќе општествени vember award of Bitola for the mall “Javor”
признанија и тоа: номинација за Но- in Bitola (1975), the nomination for the
емвриската награда на Битола, за Сто- 4th November award of Bitola for the eight
ковната куќа „Јавор“ во Битола (1975), years school “St. Clement Ohridski” in Bi-
номинација за Ноемвриската награда на tola (1998) and the nomination for the 4th
Битола, за осумгодишното училиште „Св. November award of Bitola for the Customs
Климент Охридски“ во Битола (1988) и shipping terminal in Bitola (1996).
номинација за Ноемвриската награда на
Битола, за Царинско-шпедитерскиот тер-
минал во Битола (1996).
19
ВАНЃЕЛОВ VANGELOV
ВАСКО VASKO
– спортист – – sportsman –
Ванѓелов, Васко (1927), роден во Би- Vangelov, Vasko (1927) was born in
тола, професор по физичко воспитување. Bitola, professor of physical education. Im-
Значаен спортски работник кој активно portant sport worker, who dedicated his life
се посветува на едукацијата на млади- to the education of young people and sport
те и развојот на спортот во Битола. По development in Bitola. After the liberation,
ослободувањето станува член на Гимна- he became member of the gymnastic team
стичката екипа во Битола, каде со вежби in Bitola where participated in exercises
на справи и партерна гимнастика уче- with apparatus and sport floor gymnastics
ствува на Републичкиот слет во Скопје. exercises at the Republic competition in
Како студент во Белград, кон крајот на Skopje. As a student in Belgrade by the end
1959 г. се посветува на пливањето и по of 1959 he dedicated himself to swimming
враќањето во Битола го формира и е тре- and after his return he was the coach of the
нер на првиот Пливачки клуб „Југ“ во first swimming club “Jug” in Bitola. In 1960
Битола. По дипломирањето и враќањето he founded the first athletic club in Bitola.
во Битола, се вработува како професор Vasko Vangelov takes the credits for the for-
во Средното земјоделско училиште. Во mation of the department physical classes at
1960 г. го формира и Првиот атлетски the Teacher’s College in Bitola.
клуб во Битола. Васко Ванѓелов е заслу- For two mandates he was president of
жен за формирањето на отсекот Фискул- the Union of pedagogues of physical culture
турни паралелки при Учителската школа in RM. V.Vangelov is the author of many
во Битола. Два мандати е претседател на professional and popular sport articles pub-
Сојузот на педагозите по физичка кул- lished in different magazines, newspapers
тура во Република Македонија. Васко and electronic media. He participated with
Ванѓелов е автор на бројни стручни и по- his articles in many congresses in the coun-
пуларни спортски трудови објавувани во try and abroad.
разни списанија, весници и електронски
медиуми. Со свои трудови настапува на
повеќе конгреси во земјата и странство.
20
ВЕЛЈАНОВСКИ VELJANOVSKI
ПЕТАР PETAR
– актер – – actor –
21
особена природност и доживеаност мо- not see” by Jovan Horvat (1948), Ognen in
же да се вбројат ликовите: Жогор во „Од “Community” by Kole Casule (1951), Vasilie
носот подалеку не гледа“ од Јован Хорват II in “Ivac” Stevan Tanevski(1959), Jordan in
(1948), Огнен во „Задруга“ од Коле Чашу- “Migrant workers” A.Panov (1965), Gerom
ле (1951), Василие II во „Ивац“ од Стеван in “Donkey” Z. Feido (1966), Medvedeev in
Таневски (1959), Јордан во „Печалбари“ “On the bottom” M.Gorki (1966) and oth-
од А. Панов (1965), Жером во „Магаре“ ers.
од Ж. Фејдо (1966), Медведеев во „На It should be mentioned that Petar Vel-
дното“ од М. Горки (1966) и др. janovski gave modest, but certainly great
Треба да се спомне дека Петар contribution in the domain of directing. In
Велјановски дава свој скромен, но се- the situation of lacking directors, with his
како голем придонес и во доменот на enormous acting experience, he made up
режијата. Поради недостиг на професио- the emptiness of this deficit in the directors’
нални режисери, но со огромно актер- staff at that time. Although, by its size and
ско искуство, ја надополнува празнината quality his engagement directing at Bitola
на овој дефицитарен кадар во тоа време. National Theatre is symbolic, there must be
Иако по обем и по квалитет неговиот ре- mentioned his directing of the performances
жисерски ангажман во Битолскиот театар “Mud ball” by Galesinov (1950) and “Gold-
е симболичен, мора да се споменат ре- en fish” by Pushkin”(1950).
жиите на претставите: „Кална топка“ од
Галешинов (1950) и „Златната рипка“ од
Пушкин (1950).
22
ВЕЉАНОВСКА VELJANOVSKA
ВЕРА VERA
– спортист – – sportswoman –
23
ВЕЉАНОВСКИ VELJANOVSKI
НИКОЛЧЕ NIKOLCE
– библиотекар советник – – librarian adviser–
24
духовен раст на еден од најпрестижните currently at the function president of the Li-
универзитети во Северна Америка, Уни- brarian Association of Macedonia.
верзитетот на Торонто, Канада. Момен- In 2003 he introduced the popular-pro-
тално ја извршува функцијата претсе- fessional magazine in the library “Bibliote-
дател на Библиотекарското друштво на cen trend” and he is the chief editor of the
Македонија. same. He is also the organizer and mediator
Од 2003 г. за првпат во Библиотеката of the traditional patriotic meetings of Bitola
воведува популарно-стручно списание writers from Macedonia as well chief and ex-
„Библиотечен тренд“ на кое до денес е ecutive editor of the four Collections (2005,
главен и одговорен уредник. Исто така, 2007, 2008, and 2009) which were a result of
тој е организатор и модератор на тради- the presentations of the round table of Bitola
ционалните Роднокрајни средби на би- writers.
толските писатели од Македонија, како He participated in many projects, semi-
и главен и одговорен уредник на четири- nars and conferences in the country and
те Зборници (2005, 2007, 2008, 2009) кои abroad from the area of the librarianship.
произлегуваат од излагањата на битол- He continually works on the promotion of
ските писатели на Тркалезната маса. the librarian activity. He has made many in-
Учествува во повеќе проекти, семи- terviews with librarian’s writers and experts
нари и конференции во земјата и стран- from the country. He has written many ar-
ство од областа на библиотекарството. ticles: “The power of the information sys-
Континуирано работи на промовирање tem in the world and the automation of the
на библиотечната дејност. Направил librarian processes at MUB “St. Clement
повеќе интервјуа со библиотекари, пи- Ohridski” -Bitola (1995), “The librarianship
сатели и научни работници од земјата. in Bitola and the region in Bitola” (1995),
Напишал повеќе статии: „Моќта на “The position of the system-librarian in the
информативниот систем во светот и libraiaries“ in “Bibliotecen trend” (2003),
автоматизацијата на библиотечните про- “The department for digital collections at
цеси во МУБ „Св. Климент Охридски“ - the University library “John Roberts” in To-
Битола (1995) во „Библиотекарството во ronto” in “Bibliotecen trend” (2003), “The
Битола и Битолско“ (1995), „Местото на librarian system at the University in Toron-
систем-библиотекарот во библиотеките“ to” in “Bibliotecen trend” (2003), “60 years
во „Библиотечен тренд“ (2003), „Одде- development of the National Institution –
лот за дигитални колекции при Универ- University Library “St. Clement Ohridski”
зитетската библиотека Џон Робартс во Bitola 1945-1960” (chronology) in “Bibliote-
Торонто“ во „Библиотечен тренд“ (2003), cen trend” (2005), “The titles in the librar-
„Библиотечниот систем на Универзите- ian activity- stimulus for sophistication and
тот во Торонто“ во „Библиотечен тренд“ concrete contribution for the promotion of
(2003), „60 години развој на Национална- the librarian activity in the librarianship”
та установа - Универзитетска библиотека (2009). He prepared and edited the cata-
„Св. Климент Охридски“ Битола 1945- logue “From reading room to library” on the
25
1960 (хронологија)“ во „Библиотечен occasion of 150 years from the first read-
тренд“ (2005), „Звањата во библиотеч- ing room in Bitola as well as the catalogue
ната дејност – поттик за усовршување и “Dimitar Ilievski-Murato : from love to Pe-
конкретен придонес за унапредување на lister forever on Everest” on the occasion of
библиотечната дејност“ во „Библиоте- 20 years anniversary of his death (2009).
карство“ (2009). Го подготвил и уредил The concept of yoga for spiritual matu-
каталогот „Од читалиште до библиотека“ rity of the human is his preoccupation in the
по повод 150 години од првото читалиш- sociological and philosophical sciences. He
те во Битола, како и каталогот, „Димитар is the author of several books: “The spiritual
Илиевски - Мурато: од љубов кон Пе- maturity of the individual” (2000), “The ba-
листер засекогаш на Еверест“ по повод sis of socialization of the individual” (2000),
20-годишнината од неговата смрт (2009). “The love – the highest religion” (2000),
Концептот на јогата за духов- “The spiritual maturity of the individual
но созревање на човекот е неговата and the yoga practice in Macedonia” (2000,)
преокупација во социолошките и фило- “Bagavan Shri Satja Sai baba” (1995). He
зовските науки. Автор е на неколку кни- published the first translation from the area
ги: „Духовното созревање на човекот“ of yoga bestseller “The complete illustrated
(2000), „Основи на социјализацијата на book for yoga” by the Indian spiritual teach-
личноста“ (2000), „Љубовта – највисока er Svami Vishnudevananda (1993).
религија“ (2000), „Духовното созревање
на човекот и јога практиката во
Македонија“ (2000), „Багаван Шри Сатја
Саи Баба“ (1995). Го публикувал први-
от превод во Македонија од областа на
јогата, бестселерот „Комплетна илустри-
рана книга за јога“ од индискиот духовен
учител Свами Вишнудевананда (1993).
26
ВИДИМЧЕ VIDIMCE
ГОГО GOGO
– архитект – – architect –
27
Од неговите позначајни реализирани department store (1955), the restaurant “Ko-
објекти во Битола се издвојуваат: Сто- rzo” (1956), the apartment buildings on str.
ковната куќа (1955), кафеаната „Корзо“ “Boris Kidric” (1958), the urban decision for
(1956), станбениот објект на ул. „Борис the apartment building community “Trian-
Кидриќ“ (1958), урбанистичкото реше- gale” (1964), The urban study of the Basic
ние на станбената заедница „Триаголник“ Urban plan for Bitola (1956-1976) and The
(1964), Урбанистичката студија на Основ- Detailed Urban plan of the apartment build-
ниот урбанистички план за Битола (1956- ing communities 3 and 4 in Bitola (1978-
1976) и Деталниот урбанистички план на 1980)
станбените заедници „3“ и „4“ во Битола For his creation on the field of the ur-
(1978-1980). banism by the Urban Association of Yugo-
За своето творештво на полето на slavia he was honoured with a Diploma for
урбанизмот од Урбанистичкиот сојуз на a development of the urban thought in 1973
Југославија одликуван е со Диплома за and with Medal of labour in 1974.
развој на урбанистичката мисла во 1973 г.
и со Орден на трудот во 1974 г.
28
ВИДИМЧЕ VIDIMCE
ПЕЦО PECO
– ликовен уметник – – artist –
Видимче, Пецо (1921), значаен лико- Vidimce, Peco (1921), important art-
вен уметник кој со својата дејност е но- ist who with his activity (together with
сител на либералните ликовни струења и B.Trajkovski) is a holder of the liberal artis-
пробивот на демократската мисла за ли- tic flows and the breaking of the democratic
ковната уметност во Македонија во ше- thought for the art in Macedonia in the sixth
стата деценија. Роден 1921 г. во Битола. decade. He was born in 1921 in Bitola. He
Академија за ликовна уметност завршил graduated at the Art Academy in 1952, in
во Белград во 1952 г. кај проф. Недељко the class of Ph D Nedeljko Gvozdenovik. It
Гвозденовиќ. Од големо значење е сту- is from a huge importance the study visit of
дискиот престој на Видимче во Италија Vidimce to Italy (1954) and France (1960).
(1954) и Франција (1960). Член е на ДЛУМ He was a member of VDIST from 1955. Dur-
од 1953 г. и на ликовната група ВДИСТ ing his work he organized a large number of
од 1955 г. Во текот на својата работа има independent exhibition throughout Mace-
организирано голем број самостојни из- donia. His participation in group exhibitions
ложби низ Македонија. Неговото учество is much more noticeable throughout Mac-
на колективни изложби е многу повеќе edonia and territory of former Yugoslavia
забележано низ Македонија и бившите (especially with group VDIST), where the art
југословенски простори (особено со гру- critics very positively evaluated his works.
пата ВДИСТ) каде ликовната критика For his creative work, he was honoured by
многу позитивно ги оцени неговите дела. a large number of rewards and recognitions
За својата креативна работа добитник е and the most important are: the November
на голем број награди и признанија, а ка- art price of Skopje 1976, The Third prize of
ко најзначајни се: Ноемвриска награда за IS of SRM Macedonian landscape and Neres
сликарство во Битола 1960; „Ноемвриска craft masters of DLUM Skopje, 1977 and the
награда“ за сликарство на Скопје, 1976 г., most significant of all, the Reward for life
Трета награда на ИС на СРМ ,,Македон- achievement- 11 October of RM in 1982.
ски пејзаж“ и „Нерешки мајстори“ на
ДЛУМ, Скопје 1977, а најзначајна е награ-
дата за животно дело ,,11 Октомври,“ на
РМ во 1982 година.
29
ГЕМТОВА - ГЕОРГИЕВСКА GEMTOVA - GEORGIEVSKA
МИЛКА MILKA
– спортист – – sportswoman –
30
ГЕОРГИЕВ GEORGIEV
ПЕТАР - КАЛИЦА PETAR - KALICA
– композитор – – composer –
31
композицијата „Печалбарска балада“ во for the composition “Serenada” performed
изведба на Сузана Спасовска и Борис Чо- by “Bitolski konzuli” in 1994 he received the
ревски, добитник е на наградата од струч- award 4th November from the area of music
ното жири; во 1991 г. на првиот Фестивал in 1992 at Valandovo festival for the compo-
на староградски песни „Серенада“, до- sition “The old trouble maker” he received
битник е на Наградата од стручното жири the award for the best listened song among
за композицијата „Серенада“ во извед- two festivals and etc.
ба на групата Битолски конзули; во 1994 The actual songs at the radio programs
г. добитник е на наградата „4 Ноември“ and different celebrations are: “If I go to
од областа на музиката; во 1992 г. на Ва- Bitola” recorded in 12 new versions out of
ландовскиот фестивал, за композицијата which it could be separated the performance
„Стариот џумбушлија“, добитник е на of Tose Proeski in his album “Rainbow” as
Наградата за најслушана песна помеѓу well as the instrumental song with classical
двата фестивали и др. guitar and flute recorded in America by the
Актуелни песни на радиопрограмите duo Alma Nova, “The old trouble maker
и разните веселби се: „Ако одам во Би- performed by Ana Bekuta and etc. He coop-
тола“, снимена во 12 нови верзии, од кои erated with large number of singers from R.
посебно се издвојува изведбата на Тоше Macedonia and from the former Yugoslav
Проески, во неговиот албум „Божилак“, spaces and cooperates with arrangers, well
како и инструменталната верзија на оваа known and imposing names in our country
песна со класична гитара и флаута, сниме- and abroad
на во Америка од страна на дуото „АЛМА He is the author of more than 120 com-
НОВА“, „Стариот џумушлија“ во изведба positions recorded material and registered at
на Ана Бекута и др. Остварува соработка ZAMP –Skopje. During his career he is well
со голем број на пејачи од Р Македонија и recognized text writer of traditional nation-
од бившите југословенски простори и со- al songs where the basic inspiration is Bitola,
работува со аранжери, познати и звучни his native city.
имиња кај нас и во светот.
Автор е на повеќе од 120 компози-
ции, снимен материјал и регистриран во
ЗАМП - Скопје. Во текот на неговата ка-
риера, тој е најдобар признат текстописец
на традиционални народни песни, каде
што основната инспирација е Битола,
родниот град.
32
ГЕОРГИЕВСКИ GEORGIEVSKI
ЉУБИША LJUBISA
– режисер – – director –
33
на сцената на Народниот тетар - Бито- (1962), “Arsenic and old lace” by Joseph
ла. Потоа следат претставите: „Физича- Otto Kesselring (1962), “Swake in the
ри“ од Ф. Диренмат (1962), „Арсеник и Second World War II” B. Brecht (1965),
стара тантела“ од Џозев Ото Кеселринг “Hamlet” by W.Shakespeare (1966), “Score
(1962), „Швејк во Втората светска војна“ for one Myron” (1967), “The Deceased”
од Б. Брехт (1965), „Хамлет“ од В. Шек- (1967), "The Wedding of Mara” V.Kostov
спир (1966), „Партитура за еден Мирон“ (1976), “Mourning” K.Chashule (1977),
(1967), „Покојник“ (1967), „Свадбата “Court” (1978) “Mandragola” N. Machi-
на Мара“ од В. Костов (1976), „Црнила“ avelli (1980), “Aragon” (1982) “Julius Cesar”
од К. Чашуле (1977), „Суд“ од (1978), „ (1982), “Hi-Fi” (1982), “Mazedonische Zus-
Мандрагола“ од Н. Макијавели (1980), ta-nde”(1984) “Yugoslav antithesis” (1985),
„Еригон“ (1982), „Јулиј Цезар“ (1982), “Kerubin” (1988) “Serrano de Bergerac”
(1991) “Oedipus tyrannine” (1993) “Wait-
„Хај-фај“ (1982), „Mazedonische Zustände“
ing for Godo“ (1994),”I go hunting - sud-
(1984), „Југословенска антитеза“ (1985),
denly”(1995), "Glembaevi” (1996), “The
„Керубин“ (1988), „Сирано де Бержерак“
Cloakroom attendant” (1996) “Iphigenia in
(1991), „Ојдип тиранин“ (1993), „Чекајќи
Avlida” (1996) “Cherry garden”(1997), “The
го Годо“ (1994), „Одам на лов - апансаз“
Merry wives of Windsor”(1997) “Filoktet”
(1995), „Глембаеви“ (1996), „Гардеробер“
(1998), “The last night of Socrates” (1999)
(1996), „Ифигенија во Авлида“ (1996), “Armageddon” by Lj.Georgievski (2000)
„Вишновата градина“ (1997), „Веселите and others. The films “Under the same sky”
жени од Вондзор“ (1997), „Филоктет“ (1964), “The Mountain of anger” (1968),
(1998), „Последната ноќ на Сократ“ “The Republic in flames” (1969), “The price
(1999), „Армагедон“ од Љ. Георгиевски of the city" (1970).
(2000) и др. Филмовите: „Под исто небо“ He was honoured with a lot of awards
(1964), „Планината на гневот“ (1968), „Ре- for directing. The award 11th October
публиката во пламен“ (1969), „Цената на (1981), The Drama Artists Association of
градот“ (1970). SRM award (1962), “Vojdan Cernodrin-
Добитник е на бројни награди за ski” (1965, 1990, 1994) “Sterja”(1965, 1981)
режија. Наградата „11 Октомври“ (1981), “Gold wreath” of MES Sarajevo (1969, 1974,
Наградата на Здружението на драмските 1976, 1977, 1978). The Theatre Workers As-
уметници во СРМ (1962), „Војдан Чер- sociation of B and H award (1972) “Joachim
нодрински“ (1965, 1990, 1994), „Стерја“ Vuik” (1974).
(1965, 1981), „Златен венец“ на МЕС Са- He has written essays, articles, trave-
раево (1969, 1974, 1976, 1977, 1978), На- logues, drama texts. Drama texts: ”Black”(1
града на Зружението на театарските ра- 989),”Filoklet”(1998),”Armageddon”(2001)
ботници на Б и Х (1972), „Јоаким Вуиќ“ film script “Macedonian roulette” (2007),
(1974). dramatization of the novel “ The Wedding
Пишува есеи, публицистика, патепи- of Mara” by V.Kostov and others. Essays:”
си, драмски текстови. Драмски текстови: World-dream” (1978),”Dictionary of preju-
„Црна“ (1989), „Филоктет“ (1998), „Арма- dices” (2001).
34
гедон“ (2001), филмското сценарио „Ма- Articles: ”The political future of Mace-
кедонски рулет“ (2007), драматизацијата donia” (1991),”President Candidate” (1998).
на романот „Свадбата на Мара“ од В. Ко- He was professor of directing and acting
стов и др. Есеи: „Свет - сон“ (1978), „Реч- at FDU –Skopje.
ник на предрасуди“ (2001). Публицисти- He was president of The National As-
ка: „Политичката иднина на Македонија“ sembly of The Republic of Macedonia
(1991), „Претседателски кандидат“ (1998). (2006-2010).
Беше професор по режија и глума на Among the many diplomatic positions,
ФДУ - Скопје. we can mention that he was ambassador of
Беше Претседател на Собранието на RM in R. Bulgaria.
Република Македонија (2006-2008). His newest drama achievement is the
Од дипломатските активности беше performance “Alexander”(2009) performed
by the Drama Theatre from Skopje, where
амбасадор на Република Македонија во
he was signed as a scenographer and a direc-
Република Бугарија.
tor
Најново драмско остварување е прет-
Presently he is an ambassador of Repub-
ставата „Александар“ (2009), во изведба
lic of Macedonia in Republic of Serbia.
на Драмскиот театар од Скопје, за која се
потпишува како сценарист и режисер.
Моментално е амбасадор на Републи-
ка Македонија во Република Србија.
35
ГОЧЕВА GOCEVA
КАРОЛИНА KAROLINA
– пејачка – – singer –
36
успех на овој албум во Р Македонија, изда- house “BK Sound” from Serbia and Mon-
вачката куќа „BK Sound“ од Србија и Црна tenegro with license published “I have a
Гора лиценцно го објавува „Јас имам пес- song” for their market.
на“ за тамошниот пазар. During the summer 2000 Karo-
Во текот на летото 2000 г., Каролина lina was around Macedonia for several times
неколкупати ја обиколува Македонија, performing at almost all cities. In the au-
настапувајќи речиси во сите градови. tumn 2001 she published her second album
Веќе есента 2001 г. го издава својот втор “Why the dream has an end” and her great
албум, „Зошто сонот има крај“ и уште popularity was confirmed once again. Karo-
еднаш се потврдува нејзината голема по- lina again started with touring in Macedonia
пуларност и статус на мегаѕвезда. Набрзо and she was excellently accepted by the au-
по објавувањето на овој албум, Кароли- dience where she performed. As a crown of
на повторно започнува со турнеја низ all that were her concerts in Skopje in April
Македонија и наидува на одличен при- 2002.
ем од страна на публиката, секаде каде Karolina three times in a row filled the
што настапува. Како круна на сето ова се Universal hall in Skopje, something that did
нејзините концерти во Скопје. Во април not work out for any other female artist.
2002 г., Каролина трипати по ред ја пол- Then, followed the two years break,
ни Универзална сала во Скопје, нешто што a period that Karolina uses for a serious
дотогаш не му успеало на ниту еден жен- preparation of her following album in this
ски музички артист. period. Karolina as a convincing winner ac-
Следува двегодишна пауза, период кој cording to the choice of the viewers, the au-
Каролина го користи за сериозна подго- dience and the jury at the National contest
товка на својот следен албум. Во овој пе- for Eurovision with the song “It depends on
риод Каролина, како убедлив победник us” represented Macedonia at The Eurovi-
според изборот на гледачите, публика- sion festival in Tallinn, Estonia.
та и жирито на Националниот избор на “You know how much I am worth” as a
Евровизија, со песната „Од нас зависи“, ја
third study album of Karolina appeared on
претставува Македонија на Евровизиски-
the market in spring 2003. It was with dif-
от фестивал во Талин, Естонија.
ferent concept and it was again accepted by
„Знаеш колку вредам“, како трет сту-
the audience and the critic. At the same time
диски албум на Каролина, се појавува на
The Macedonian publication on the territory
пазарот пролетта 2003 г. Концепциски по-
of the former Yugoslavia under the label of
инаков, повторно наидува на одобрување
City Records appeared “When stars fold up
на публиката и критиката. Истовремено
… as in the past”, an album where there are
со македонското издание на територијата
all songs of the album “You know how much
на поранешна Југославија под етикета-
I am worth” sang in Serbian. With this al-
та на City Records се појавува „Кад ѕвезде
bum Karolina has been definitely numbered
нам се склопе... као некада“, албум на кој
among the greatest music stars on the space
се наоѓаат сите песни од „Знаеш колку вре-
of the former Yugoslavia. This time the pro-
37
дам“, испеани на српски јазик. Со овој ал- motion tour she started with two concerts
бум Каролина и дефинитивно се вбројува at the Universal hall in November 2003 and
меѓу најголемите музички ѕвезди на про- she finished in August 2004 with the great
сторот на поранешна Југославија. Овој пат concerts in Prilep, Gostivar, Ohrid, and the
промотивната турнеја ја започнува со два spectacular concert in Heraclea, Bitola. In
концерти во Универзална сала, во ноем- this period due to her popularity Karolina
ври 2003 г., а завршува во август 2004 г., со became a proprietory name of “Head and
големите концерти во Прилеп, Гостивар, Shoulders” and at the beginning of 2005 of
Охрид и спектакуларниот концерт во Хе- the collection Kara.
раклеа - Битола. Во овој период, поради The fact that Karolina is already a big
нејзината голема популарност, Кароли- music star at the territory of the former Yu-
на станува заштитно лице на „Head and goslavia attracted the greatest musicians of
Shoulders“, а во почетокот на 2005 г. и на these spaces to create songs for her. So, in the
колекцијата „Кара“. preparation of her fourth study album par-
Фактот што Каролина е веќе голе- ticipated Dino Merlin, Vlatko Stefanovski,
ма музичка ѕвезда на територијата на Momcilo Bajagic Bajaga, Ivica Bricioski,
поранешна Југославија ги привлекува Dziboni, Kaliopi, Zlatko Origanski, Mladen
најголемите музичари од овие простори Markovik, Mirko Vukomanovik and Ve-
да креираат песни за неа. Така, во под- sna Malinova. The album “In oblivion” at
готовка на нејзиниот четврти студиски the market of Macedonia appeared in De-
албум учествуваат: Дино Мерлин, Влатко cember 2005. At the same time City records
Стефановски, Момчило Бајагиќ-Бајага, published this album titled “In oblivion” for
Ивица Бричиоски, Џибони, Калиопи, the territory of the former Yugoslavia. With
Златко Ориѓански, Младен Марковиќ, this fantastic album as pilot singles followed
Мирко Вукомановиќ и Весна Малинова. by video records were “I am lying myself”,
Албумот со наслов „Во заборав“ на паза- “This heart knows”. “In oblivion” is one of
рот во Македонија се појавува во декем- the most sold albums in Macedonia at all
ври 2005 г. Истовремено City Records го
time. With fantastic twenty and more thou-
објавува овој албум со наслов „У забораву“
sand samples Karolina definitely confirmed
за територијата на поранешна Југославија.
the status of one of the biggest music stars of
Од овој фантастичен албум како пилот
these areas.
синглови пропратени со видеоспотови
In February 2007 with the song “My
се пуштаат „Се лажам“ и „Ова срце знае“.
world” Karolina participated at the National
„Во заборав“ е еден од најпродаваните ал-
song contest for the Eurovision and she con-
буми во Македонија на сите времиња. Со
vincingly won the first place and she repre-
фантастичните дваесет и повеќе илјади
sented Macedonia at the contest in Helsinki,
примероци, Каролина и дефинитив-
Finland.
но го потврдува својот статус на една од
In June 2008 in cooperation with the
најголемите музички ѕвезди на овие про-
author Zlatko Origanski she published her
стори.
album titled as “Macedonian girl”. This al-
38
Во февруари 2007 г., со песната „Мојот bum where there are 10 songs is the most
свет“, Каролина зема учество на Нацио- sold album in Macedonia for 2008. In 2009
налниот избор за песна на Евровизија и the songs “The end” where Karoilna sings
супериорно и уверливо го освојува првото in a duet with the Serbian rapper Sky Vikler
место, со што уште еднаш ја претставува and “For a year or two” were recorded which
Македонија на изборот во Хелсинки, Фин- in the studio “Long play” in Sarajevo. This
ска. is the second single after the song “The end”
Јуни 2008 г. Каролина во соработка which is on the new pop album 2010. For the
со авторот Златко Ориѓански го издава song “For a year or two” Karolina stated that
својот албум насловен како „Македонско it has been the best ballad that she has sung
девојче“. Овој албум, на кој се застапени 10 so far.
песни, е најпродаван албум во Македонија
за 2008 година. Во 2009 г. снимени се пес-
ните „Крај“, која Каролина ја пее во дует со
српскиот рапер Скај Виклер и „За година
две“, која е снимена во студиото Long Play
во Сараево. Ова е вториот сингл по песна-
та „Крај“, кој се наоѓа на новиот поп-албум
во 2010 г. За песната „За година, две“, Ка-
ролина изјавува дека е најубавата балада
која ја испеала досега.
39
ГРАВЧЕВСКИ GRAVCEVSKI
ВЛАДИМИР VLADIMIR
– актер – – actor –
40
Н. Островски (1963), Колин Тарбет во Rodrigo in “Othello” by William Shake-
„Светлиот пламен“ од С. Мом (1964), Ро- speare (1970), Mimiskit in “Impure blood”
дриго во „Отело“ од Вилијам Шекспир by B.Stankovik (1971), Jim Scat in “Our
(1970), Мимискит во „Нечиста крв“ од Б. baby” by N. Mayo (1972), Pera Kalinik in
Станковиќ (1971), Џим Скат во „Нашето “Mrs. Ministry” by B.Nushik (1973), Her-
бебе“ од Н. Мајо (1972), Пера Калиниќ во man Miller in “Two crystal glasses” I Raos
„Госпоѓа министерка“ од Б. Нушиќ (1973), (1974), The drunk citizen in “The Lost let-
Херман Милер во „Две кристални чаши“ ter” by Jon Luka Karadzale (1975), The
од И. Раос (1974), Пијаниот граѓанин во registrar in “The Wedding of Mara” by
„Изгубеното писмо“ од Јон Лука Караџале V.Kostov (1976), Jablan in “The family Blo”
(1975), Матичарот во „Свадбата на Мара“ by Ljubinka Bobik (1976) and etc. His last
од В. Костов (1976), Јаблан во „Фамилијата role the character of Temelko in “Time for
singing” by Petre M Andreevski (1977).
Бло“ од Љубинка Бобиќ (1976) и др. Него-
As a director signed his name on the per-
ва последна ролја беше ликот на Темелко
formances “Unburied dead” G. P. Sartre
во „Време за пеење“ од Петре М. Андреев-
(1969), “Who will save the ploughman?” by
ски (1977).
F Gilroy (1971), “On the open sea” by Sla-
Како режисер потпишан е на прет-
vomir Mrozek (1972), “Two crystal glasses”
ставите „Незакопани мртовци“ од Ж. П.
by I Raos (1974), “The four” by Slavomir
Сартр (1969), „Кој ќе го спаси орачот“ од Mrozek (1976) and others.
Ф. Гилрој (1971), „На отворено море“ од
Славомир Мрожек (1972), „Две кристал-
ни чаши“ од И. Раос (1974), „Четворка“ од
Славомир Мрожек (1976) и др.
41
ГРУЕВСКИ GRUEVSKI
МИЛИВОЈ MILIVOJ
– спортист– – sporstman –
42
ДЕМИРОВСКИ DEMIROVSKI
АЈРИ AJRI
– музичар – – musician –
43
ден крај“, песна во која ја опејува својата tola’s citizens, pronounced this song to be
огромна љубов кон родната Битола, the song of the century and thus its author
песна која претставува неповторлив му- Ajri Demirovski to be a honourable citizen
зички симбол и по која Битола ја препо- of Bitola .
знаваат и распознаваат. Битолчани оваа The producer house ISR from Istanbul,
песна ја прогласуваат за песна на векот, R. Turkey prepared a documentary film for
а нејзиниот автор, Ајри Демировски, за Demirovski which while it was shot in Bi-
почесен граѓанин на Битола. Продукци- tola in its final phase, the crew was caught in
ската куќа ISR од Истанбул, Р Турција, за by the sad news for Demirovski’s death.
Демировски подготвуваше документарен He died in Ismir on 21st October where
филм кој додека се снимаше во Битола во he lived in a period of 25 years.
финална фаза, екипата беше затекната од He left to Turkey when he was young,
тажната вест за смртта на Демировски. but in the last years of his life, although in
Почина во Измир на 21 октомври, ка- bad health, he frequently came to his native
де што живееше 25 години. city, kindly welcomed by his friends and his
На млади години заминува во citizens. His statement stayed for ever for us:
Турција, но последните години, иако со "Whereever my life ends my heart will al-
нарушено здравје, често доаѓа во родниот ways remain in Bitola."
град, срдечно пречекан од пријателите и
другите сограѓани. Остана засекогаш не-
говата изјава: „Каде и да заврши мојот
живот, срцето секогаш ќе ми остане во
Битола“.
44
ДИМИТРОВ DIMITROV
СЛАВЕ SLAVE
– музичар – – musician –
45
ДИМИТРОВСКИ DIMITROVSKI
ДИМИТАР DIMITAR
– архитект – – architect –
46
и дополнувања на Генералниот урбани- Beside these important spacious urban
стички план за град Битола (1999). plans for the city of Bitola, he is holder of
Покрај овие поважни просторно- the creation of larger detailed urban plans
урбанистички планови за град Битола and reviews as follows: The detailed urban
носител е и на изработката на поголем plan for the city center of Bitola (1978), The
број детални урбанистички планови и detailed urban plan for many buildings of
рецензии и тоа: Деталниот урбанистич- Bitola and other citizens and settlements,
ки план за градскиот центар на Битола The detailed urban plan for the new city
(1978), Деталниот урбанистички план graveyards in Bitola, Changes and supple-
за повеќе станбени делови на Битола и ments of the Detailed urban plan of the Jew-
други градови и населби, Деталниот ур- ish graveyards in Bitola, reviews of the urban
банистички план за новите градски гро- plans for many cities in R. Macedonia. The
бишта во Битола, измени и дополнувања Spacious plan of the Ohrid Prespa region
на Деталниот урбанистички план за with the zone Pelister ( with participation
Еврејските гробишта во Битола, рецен- of experts of OECD). He was creator of the
зии на урбанистичките планови за повеќе urban architecture modeling of the memory
градови во Р Македонија, Просторни- marks of NOAVM, the idea project for the
от план на Охридско-преспанскиот ре- Old Bazaar in Bitola, the idea and the main
гион со зоната Пелистер (со учество project for management and tiling of the
на експерти од OECD). Изработувач е street “Marshal Tito”( Sirok Sokak) in Bitola
и на урбанистичко-архитектонското the project for adaptation and conversion of
обликување на спомен обележјата од НО- the old barracks in Bitola, at The Institute of
АВМ, идејниот проект за Старата чаршија protection of the monuments and culture
во Битола, идејниот и главниот проект за and The Museum in Bitola
партерно уредување и поплочување на It should be marked his participation on
улицата „Маршал Тито“ (Широк сокак) the symposium Early Christian mosaics in
во Битола и проектот за адаптација и пре- Yugoslavia held in Bitola in 1978, the first
намена на старата касарна во Битола. symposium held on that topic in the former
За одбележување е неговото учество state where participated the highest experts
на симпозиумот „Ранохристијанските from Yugoslavia. He was a manager and one
мозаици во Југославија“, одржан во Би- of the authors of the Section study for the
тола во 1978 г., прв симпозиум одржан на cultural historical inheritance of the region
таа тема во тогашната држава на која зе- of the municipality Bitola, with the specifi-
доа учество врвни научни работници од cations of the urban architecture expression
Југославија. Раководител е и еден од авто- and the historical ambient wholes, on basis
рите на Секторската студија за културно- on which many decisions for putting under
историското наследство на подрачјето protection of the law of the central city core
на Општина Битола, со спецификите на have been reached and for 32 individual ob-
урбанистичко-архитектонскиот израз jects with characteristics of monument of
и историско-амбиентални целини, врз the culture which is of special importance of
47
основа на која се донесени решенија за our city. He was a manager and one of the
ставање под заштита на законот на цен- authors of the study “Information for the
тралното градско јадро и на 32 поеди- possible repercussions from the realization
нечни објекти со својство споменик на of the designing track on str. “Boris Kidric”
културата, што е од посебна важност за throughout the central city core of Bitola
нашиот град. Раководител е и еден од which makes the destiny influence on the fu-
авторите на студијата Информација за ture urban planning in the city.
можните реперкусии од реализацијата The participation in large number of
на проектираната траса на ул. „Борис Ки- projects, elaborates and articles for the pro-
дрич“ низ централното градско јадро на tection of the construction inheritance num-
Битола, која изврши судбинско влијание bers him among the promoted Macedonian
на идното урбанистичко планирање во protectors of our construction inheritance .
градот.
Учеството во голем број проекти, ела-
борати и написи за заштита на градител-
ското наследство го вбројува во истакна-
тите македонски заштитници на нашето
градителско наследство.
48
ДИМИТРОВСКИ DIMITROVSKI
ПЕЦЕ PECE
– спортист – – sporstman –
49
ДИМОВСКИ DIMOVSKI
ЈОВАН – ЈАНКО JOVAN - JANKO
– ликовен уметник – – artist –
50
бите на ДЛУМ, а од 1955 г. и со ликовната VDIST as its member. From 1971 he was a
група ВДИСТ, како нејзин член. Од 1971 member of Belgrade art group SINGIART
год. членува и во белградската ликовна with 6 other painters, who shared the same
група СИНГИАРТ со други 6 сликари ис- opinion, who searched an inspiration in the
томисленици, кои инспирација бараат во cultural inheritance.
културното наследство. During his work, Dimovski passed
Во текот на своето творештво, Ди- through one very heterogeneous stylish de-
мовски минува низ еден доста хетероген velopment. He started with stylized realism,
стилски развој. Започнува со стилизиран with many decorative elements with exam-
реализам, со многу декоративни еле-
ples from the national ornaments (especially
менти, со примери од народната орна-
the authentic ceramic) and the Macedonian
ментика (особено изворната керамика)
folklore. Then, through specific expression-
и македонскиот фолклор. Потоа преку
специфичен експресионизам се добли- ism he approached to the associative ab-
жува до асоцијативната апстракција, во straction in which basis were the nature and
чија основа се природата и нејзините фе- its phenomena.
номени. Почетните дела се поврзани со The work from his first period are con-
македонскиот природен предел, со Ста- nected to the Macedonian nature with the
рата битолска чаршија, со мртви приро- Old Bitola Bazaar, with still life…very close
ди... многу блиски на постимпресиониз- to the postimpressionism and later he ap-
мот, а подоцна применува стилизација, plied stylization, simplification of forms and
упростување на форми, прифаќање acceptance of decorative elements with con-
декоративни елементи со контурно tour framing of the same.
врамување на истите. Later at the beginning of his seventh dec-
Веќе подоцна, во почетокот на ade of his cycle he approached Macedonian
7. деценија во циклусот „Македон- rhapsody to the associative abstraction. In
ска рапсодија“ се доближува до the same spirit and he worked on the scenes
асоцијативната апстракција. Во ист дух of the catastrophic earthquake in Skopje as
ги работи и сцените од катастрофални- his own experience of horror with entering
от земјотрес во Скопје како сопствено symbolic expression and enformal decisions.
доживување на ужасот, со внесување
With his independent exhibitions and
на симболичен израз и енформелни
participation in large number of groups in
решенија.
the country and abroad as well as with the
Со неговите самостојни изложби и
учеството на голем број групни во земјата large number of awards and recognitions
и странство, како и со големиот број на- ,Dimovski applied important position in
гради и признанија, Димовски обезбеди the history of the Macedonian painting. His
значајно место во историјата на маке- works are all around the world and for his
донското сликарство. Неговите дела се creations he was winner of large number of
наоѓаат ширум светот, а за своите креа- awards recognitions and testimonials.
ции добитник е на голем број награди,
признанија, дипломи и пофалби.
51
ДУБОВИ DUBOVI
ЈАН JAN
– архитект– – architekt –
52
(1936), индивидуалната семејна куќа на dividual family house of Zdenka Busta in
Петар Мачкиќ во Битола (1936), инди- Skopje (1936),the individual family house
видуалната семејна куќа на Зденка Буста of Jovan Stefanovik in Skopje (1937) the in-
во Скопје (1936), индивидуалната семејна dividual family house of Atanas Nikievik in
куќа на Јован Стефановиќ во Скопје Skopje(1938), the apartment object in Sko-
(1937), индивидуалната семејна куќа на pje (1938), the apartment object of Strahinja
Атанас Ниќевиќ во Скопје (1938), стан- Jovanovik in Skopje (1938) and others.
бениот објект на Милан Кодак во Скопје
(1938), индивидуалната семејна куќа на
Јосип Мерумка во Скопје (1938), станбе-
ниот објект на Страхиња Јовановиќ во
Скопје (1938) и др.
53
ДУНИМАГЛОСКА DUNIMAGLOSKA
ВЕСНА VESNA
– спортист – – sportswoman –
54
ЃОРЃИЕВСКИ GORGIEVSKI
ЃОРЃИ GORGI
– спортист – – sporstman –
55
1. место на листата на Воздухопловниот Macedonia for 1967, 5th place for the list of
сојуз на Македонија за 1967 г., 6. место paratroopers in election of the Aircraft Un-
во изборот за Спортист на Македонија за ion of Yugoslavia. He finished his sport ca-
1967 г., 5. место на листата на падобран- reer with 421 jumps.
ци во избор на Воздухопловниот сојуз на
Југославија. Спортската кариера ја завр-
шува со 421 скок. на градот Битола, а во
2003 г. највисокото признание на Здруже-
нието на лекарите на Македонија „Повел
ба д-р Трифун Пановски“.
56
ЃОРЃИЕВСКИ GORGIEVSKI
ЉУПЧО LJUPCO
– режисер – – director –
57
гостувања на сцените во Куманово, Велес, the first time as a professional director in
Штип, Струмица, Прилеп и Скопје, како и front of Bitola audience he presented himself
гостувања во странство: Санкт Петербург, with the performance “Six characters that
Пазарџик, Истанбул. За првпат како про- are looking for the author” by Luiggi Piran-
фесионален режисер, пред битолската пу- delo(1990).
блика се претставува со претставата „Шест In the years that follow he is more and
ликови го бараат авторот“ од Луиџи Пи- more present at the repertory of Bitola thea-
рандело (1990). tre and we are going to mention just a part
Во годините што следат е сè попрису- of his directions: “Gypsies” by A.S Pushkin
тен на репертоарот на Битолскиот театар, а (1992), “Orpheus in the hell” by T. Wil-
ќе спомнеме само дел од неговите режиски liams (1993), “Runaway bride” by Vasil
остварувања: „Цигани“ од А.С. Пушкин Iljoski (1995), “Romeo and Juliet” by Wil-
(1992), „Орфеј во пеколот“ од Т. Вилијамс liam Shakespeare (1996), “Don Juan returns
(1993), „Бегалка“ од Васил Иљоски (1995), from war” by Eden Fon Horvath (1997),
„Ромео и Јулија“ од Вилијам Шекспир “The Cat on the hot tin roof” by Tennessee
(1996), „Дон Жуан се враќа од војна“ од Williams (1998), “Macedonian bloody wed-
Еден фон Хорват (1997), „Мачка на вжеш- ding” by Vojdan Cernodrinski(1999) “The
тен лимен покрив“ од Тенеси Вилијамс church 40 martyrs in Bitola” by Vladimir
(1998), „Македонска крвава свадба“ од Kostov (2001), “Money is a murder” by Ris-
Војдан Чернодрински (1999), „Црквиче- to Krle (2002), “Hasanaginica” by Ljubomir
то 40 маченици во Битола“ од Владимир Simovik (2004), “Deceased” by B Nusik
Костов (2001), „Парите се отепувачка“ (2010) and others.
од Ристо Крле (2002), „Хасанагиница“ од His maximal achievement he accom-
Љубомир Симовиќ (2004), „Покојник“ од plished by his setting of the text “Money
Б. Нушиќ (2010) и др. is murder” by Risto Krle by which he was
Својот максимален дострел го достиг- present on many festivals throughout Eu-
нува со постановката на текстот „Парите rope.
се отепувачка“ од Ристо Крле, со која се With his own performances he was a
претставува на повеќе фестивали низ Ев- guest in all centers on the Balkan spaces
ропа. throughout many cities in Europe as well as
Со свои претстави гостува во сите цен- in Australia, Canada and America
три на балканските простори, низ повеќе It is not a small number of direction set-
градови во Европа, како и во Австралија, tings for the youngest visitors of the theatre.
Канада и Америка. We are going to mention: “Ninja, dwarf and
Не е мал бројот на режисерски по- Santa Clause” by Vladimir Taleski (1992),
становки за најмладите посетители на ‘The clowns and Santa Clause”(1993), “Hei-
театарот. Ќе ги спомнеме: „Нинџа џуџе и di” by Johanna Shpiri (1994), “Tom Soer”
дедо Мраз“ од Владимир Талески (1992), by Mark Twen (1995), “Pinocchio” by Carlo
„Кловнови и дедо Мраз“ (1993), „Хајди“ од Goldoni (1996) and others.
Јохана Шпири (1994), „Том Соер“ од Марк
58
Твен (1995), „Пинокио“ од Карло Голдони For his creative direction opus he has
(1996) и др. received many awards and recognitions 4th
За неговиот креативен режисерски November-Bitola, 3 awards for the best di-
опус се има здобиено со повеќе награ- rection and the best performance at the
ди и признанија: „4 Ноември“ – Битола, festival Vojdan Cernodrinski-Prilep, Grand
3 награди за најдобра режија и најдобра prix in Moscow, Belgrade 3rd award, at the
претстава на Фестивалот „Војдан Черно- festival Ancient drama- Stobi and others.
дрински“ – Прилеп, Гран-при во Москва,
Белград, 3 награди на Фестивалот „Антич-
ка драма“ – Стоби и др.
59
ЃОРЃИЕВСКИ GORGIEVSKI
НАУМЕ NAUME
– библиотекар советник – – librarian adviser –
60
успешно стручно се надградува во правец What should be marked is the shown ca-
на осознавање на библиотекарството. pability for independent leading of projects.
За одбележување е пројавената He is holder of many projects: Completely
способност за самостојно водење проекти. new interior management of the corridor of
Носител е на повеќе проекти: Целосно the Library (2007), Reconstruction and con-
ново ентериерно уредување на холот на servation of the facade from the old part of
Библиотеката (2007), Реконструкција и the library (2009), Annex of the newest wing
конзервација на фасадата од стариот дел of the library with 5000 m2 (2009), realized
од Библиотеката (2008), Целосна промена projects for international cooperation with
на столаријата (прозорците на стариот libraries of other states (Russia, Croatia,
дел на Библиотеката) (2009), Надградба Bulgaria, Czech Republic, Turkey, Sweden,
на новото крило на Библиотеката со нови Slovenia and Ukraine ), he is member of
500 m2 (2009), Рализирани проекти за the international project KNIIC obtained
меѓународна соработка со библиотеки од by USAID Macedonia LOUIS BERGER
други држави (Русија, Хрватска, Бугарија, GROUP INC(2001)
Чешка, Турција, Шведска, Словенија и He is coauthor of the monographic
Украина), член е во меѓународниот проект publications: “The libraries in Bitola mono-
КНИИЦ, добиен од УСАИД/Македонија graphic publication” (2009), The bibliog-
LOUIS BERGER CROUP INC (2001) и др. raphy of monographic publications “Bitola
Коавтор е на монографските публи through centuries” (2002), he is the com-
кации: „Библиотеките во Битола“ poser of the monographic publications “Po-
– монографска публикација (2009), ems: from a handwriting to a book” (2008),
Библиографија на моногафски публика "Stories and national poems from handwrit-
ции „Битола низ вековите“ (2002), ing to a book” (2009). He is the coauthor
сосатвувач во монографските публикации of the published articles: ”The Situations of
„Песни: од ракопис до книга“ (2008), the libraries members of the University “St
„Раскази и народни песни: од ракопис Clement Ohridski” Bitola in “Univerzitetski
до книга“ (2009). Автор е на објавените glas” (2009), “The libraries in Bitola” in “Bi-
статии: „Состојбите на библиотеките на tola” (monography) (2004), “Turkish librar-
членките на Универзитетот „Св. Климент ies in Bitola” in the book “The printing and
Охридски“ - Битола во „Универзитетски the editorship in Bitola” (1999), “The book
глас“ (2009), „Библиотеките во Битола“ and its place in the cultural life of the Islam
во „Битола“ (монографија) (2004), world in Bitola” in the collection of works
„Турските библиотеки во Битола“ во “The librarianship in Bitola” and Bitola re-
книгата „Печатарството и издаваштвото gion and others.
во Битола” (1999), „Книгата и нејзиното It is important to mark his engagement
место во културниот живот на исламскиот for the organization of the International
свет во Битола“ во зборникот на трудови fairies of the book which are held in Bitola
„Библиотекарството во Битола и starting from 2005 until today. At the first
Битолско“ (1995) и др. International fairy of the book which was
61
Значајно е да се одбележи неговиот held for the first time outside of the capital
ангажман за организирањето на Меѓуна city, 40 publishers participated out of which
родните саеми на книгата кои се одр seven were from abroad. It is important to
жуваат во Битола, почнувајќи од 2005 mention the mini fairies of the book held in
година, па сè до денес. На првиот Меѓу the frames of the festival “Bit fest” organized
народен саем на книгата кој за првпат се by the municipality Bitola
одржува надвор од главниот град, зедоа He was proclaimed for “The best librar-
учество 40 издавачи од кои седум беа од ian among two fairies” by The Association of
странство. Вредно е да се спомнат мини publishers and bookstores of R.Macedonia
саемите на книгата одржувани во рамките (2002)
на фестивалот „Бит фест“ организиран од Currently he is on the post manager of
Општина Битола. the National Institution University Library
Прогласен е за „Најдобар библиотекар “St Clement Ohridski” Bitola .
меѓу двата саеми“ од Здружението на
издавачи и книжари на Р Македонија
(2002).
Моментално ја извршува функцијата
директор на Националната установа
Универзитетска библиотека „Св. Климент
Охридски“ – Битола.
62
ЗДРАВЕВ ZDRAVEV
ГЕОРГИ GEORGI
– диригент – – conductor –
63
диригирање во отсекот на прославениот with major conducting at the department of
диригент, професор Младен Позаиќ. the famous conductor Mladen Pozaik.
Во 1963 и 1964 г. е редовен професор In 1963 and 1964 he was a full time
во гимназијата „Јосип Броз- Тито“, Бито- teacher at the high school “Josip Broz Tito”
ла, каде предава музичка уметност, а од where he taught music art and from 1965
1965 г. до неговото пензионирање, изве-
until his retiring he lectured methodology
дува настава по предметот методика по
музичка култура и музички инструменти of music culture and music instruments at
во Педагошката академија во Битола и the Academy of teachers in Bitola and The
Факултетот за учители и воспитувачи, на Faculty of Teachers and Educators at the de-
отсеците за Одделенска настава и преду- partments of class teaching and preschool
чилишно воспитание. education.
Во 1965 г. на иницијатива на Георги In 1965 on the initiative of Georgi
Здравев формирано е АКУД „Даме Груев“ Zdravev it has been founded AKUD “Dame
во Битола, чиј диригент и уметнички ра- Gruev” in Bitola whose conductor and artis-
ководител е до денес.
tic manager is still today.
Во својство на реномиран македон-
As a renomated Macedonian conductor
ски диригент одржува околу 30 сим-
фониски концерти како диригент на he had around 30 symphonic concerts as a
хоровите на АКУД „Даме Груев“ и хоро- conductor with the choirs of AKUD “Dame
вите во гимназијата „Јосип Броз Тито“ Gruev” and the choir at the high school
- Битола. Настапува во повеќе градо- “Josip Broz Tito” he performed at many
ви во Македонија и во повеќе европски cities in Macedonia and in many European
земји (СССР, Чехословачка, Германија, countries (SSSR, Czechoslovakia, Germany,
Франција, Турција, Бугарија, Молдавија France, Turkey, Bulgaria, Moldavia and
и други). etc.).
Во Битола ги изведува оперите:
In Bitola he performed the operas “Or-
„Орфеј и Евридика“, 1960 г., концертно
pheus and Evridika”, 1960 concert and in
и во 1965 г. сценска изведба во Хераклеа
Линкестис, за која академикот Тодор Ска- 1965 the scene performance in Heraclea
ловски оценува дека е извонреден настап Lyncestis for which the academician Todor
кој ќе се памети. Во 1967 г. ја изведува Skalovski evaluated that it was an excellent
операта „Севилскиот берберин“ и во 1969 performance which would be remembered.
г. „Кавалерија Рустикана“. Благодарејќи In 1967 he performed the opera “Seville’s’
на неговата стручност, организира barber“ and in 1969 “Cavaleria Rustikana”
Основни организации на музичката мла- Due to his professionalism he organized Ba-
дина на Македонија во градови: Битола, sic organizations of music youth of Macedo-
Прилеп, Титов Велес, Штип, Струмица,
nia in the cities Bitola, Prilep, Titov Veles,
Кочани, Струга и Охрид.
Проф. д-р Георги Здравев учествува Stip, Strumica, Kocani, Struga and Ohrid.
на бројни научни собири и тоа: во 1970 г. The professor Georgi Zdravev partici-
на Третиот европски балканолошки кон- pated on numerous expert meetings that is
грес во Букурешт со труд за „За еврејската in 1970 at the Third European Balkan Con-
музика“, во 1972 г. во Сараево на Бал- gress in Bucharest with the article: ”For the
кански музички симпозиум „За фолкло- Jewish music” in 1972 in Sarajevo on Balkan
64
рот на Балканот“, во 1993 г. во Софија на music symposium "For the folklore on the
Симпозиумот организиран од Балканска- Balkans in 1993 in Sofia at The symposium
та научна асоцијација и во Цариград во organized by the Balkan Scientific Associa-
1994 и 1995 г. во Текир Даг и Малкара - Р tion in Carigrad in 1994 and 1995 in Tekir
Турција на тема: „Кемал Ататурк и музи- Dag and Malkara –R.Turkey titled Kemal
ката“.
Atataturk and the music.
За својата долгогодишна активност
добива повеќе награди и тоа: наградата „4 For his long term activity he has been
Ноември“ за својата педагошка, научна и awarded by many awards that is the award
уметничка дејност (1971), од гимназијата 4th November for his pedagogical scien-
„Јосип Броз Тито“ - Битола добива „При- tific and artistic activity (1971) by the high
знание“ во 1972 и 1975 г.; од Музичка school “Josip Broz Tito” Bitola he received
младина на Југославија добива „Благо- recognition in 1972 and 1975; by the music
дарница“, од АКУД „Даме Груев“ добива youth of Yugoslavia he received "Testimo-
„Благодарница“ по повод 30-годишното nial" by AKUD “Dame Gruev”, he received
постоење.
"Testimonial" on the occasion of 30 years of
Во 1999 г. со успех го одбранува својот
existence.
магистерски труд на тема „Детскиот му-
зички фолклор во Македонија и неговото In 1999 he defended his master thesis ti-
место во музичкото воспитание и обра- tled “Children music folklore in Macedonia
зование во градинките и училиштата“ и and its place in the music education in the
се стекнува со научен степен магистер по kinder gardens and schools and obtained the
методика на музичка настава. title Master of methodology of music.
Во 2000 г. успешно ја одбранува док- In 2000 he defended the doctor thesis ti-
торската дисертација под наслов „Дет- tled “Children music folklore at The Balkan
скиот музички фолклор кај Балканските Slavic orthodox people ( Macedonians, Bul-
славјански православни народи (Маке-
garians and the Serbs) and obtained a title a
донците, Бугарите и Србите)“ и се стекну-
Doctor of pedagogical sciences.
ва со звање доктор на педагошки науки.
Автор е на поголем број учебници од He is the author of large number of
кои ќе ги истакнеме следните: Музичка textbooks and we are going to separate the
култура (1990), Музичка култура (1994), following: Music culture (1990), Music cul-
Музичка уметност (1994), Анегдоти за ture (1994), Music art (1994), Anecdotes
музичари (1995), Методика по музичко for musicians (1995), Methodology of music
образование и воспитание I (1997), Слова education I (1997), Sermon for great musi-
за великите музичари (1998), Методика cians (1998) Methodology of music educa-
по музичко образование и воспитание II tion II (1998), Music art (1999), Music art
(1998), Музичка уметност (1999), Му-
(2000) Music culture (2003) and etc
зичка уметност (2000), Музичка култура
(2003) и др. In the diploma received by the World
Во дипломата добиена од Светска- Academy of Sciences “Plato” it was clearly
та академија на науките „Плато“ јасно е emphasized that the Ph. D Georgi Zdravev is
подвлечено дека проф. Георги Здравев е one of the most active members and he has
еден од најактивните членови и е избран been elected by the President Counsel for a
во Претседателскиот совет за вицепретсе- vice president.
дател.
65
ИВАНОВСКИ IVANOVSKI
МЕТОДИЈА METODJA
– ликовен уметник – – artist –
66
„Реквием за калуѓерката“ од Ф. Ками, “The Beauty steps itself” by T.Arsovski,
„Ричард III“ од Д. Ковачевиќ и др. “Requiem for the nun” by F.Cami, “Richard
За разлика од театарската сценогра III” by D.Kovacevik and many others.
фија, творечкиот опус како сценограф на Unlikely from the theatre scenogra-
телевизија брои околу 50 ТВ драми, ТВ phy works, his creative opus as TV screen
драмски адаптации, ТВ филмови и теле- writer counts about 50 plays. TV drama
визиски драмски серии. Творечкиот опус adaptations, TV films and drama serials.
со телевизиски сценографии го започ- The creative opus starts with the TV drama
нал со ТВ драмата „Земјаци“ (1969), сле- “Countrymen”1969 then follow the plays”
дат ТВ драмите „Крепост“ (1970), „Ружа Fortress” 1970, “A Rose for Evgenij An-
за Евгениј Андрич“ (1970), „Клепсидра“ dric”(1970), Klepsidra”1974, Broken life
(1974), „Скршениот живот“ (1974), „Пре- (1974), “Opening performance”(1983) and
миера“ (1983) и др. Од ТВ драмски серии the like. From TV drama serials the most
се издвојуваат „Волшебното самарче“, noticeable are “The Magic pack saddle”,
„Наши години“ и „На наш начин“. Мора “Our years” and “In our way”. It must be
да се спомне и неговото учество како аси- mentioned his participation as an assistant
стент на сценографија во играните фил- screen-writer in the movies “The mountain
мови „Планина на гневот“, „Република во of anger”, “The Republic in flames”,” Sor-
пламен“, „Јад“ (1975), „Јазол“ (1984), „Ма- row” 1975, “Knots”1984, and “Macedonian
кедонска сага“. saga”.
Како ликовен уметник член на ДЛУМ As a painter he was a member of DLUM
е од 1952 г., а член на групата ВДИСТ од since 1952 and a member of the group
1955 г. Самостојни изложби има отворе- VDIST since 1955. He had his independ-
но во галериите низ Македонија, Белград, ent exhibitions in the galleries around Mac-
Загреб, Њујорк... Учествувал на голем edonia, Belgrade, and Zagreb, New York…
број групни изложби во повеќе земји: He participated in a large number of group
Хрватска, Словенија, Франција, Бугарија, exhibitions in many countries such as:
Полска, Црна Гора. За својата ликовна Croatia, Slovenia, France, Bulgaria, Poland,
дејност добитник е на голем број на на- and Montenegro. For his art activity he was
гради и признанија. awarded with numerous rewards and recog-
nitions.
67
ИВАНОВСКИ IVANOVSKI
ТОДЕ TODE
– ликовен уметник – – artist –
68
ИЛИЕВСКИ ILIEVSKI
БЛАГОЈЧЕ BLAGOJCE
– спортист – – sportsman –
69
ИЛИЕВСКИ ILIEVSKI
БОРЧЕ BORCE
– шахист – – chess player –
Илиевски, Борче (1935), шахист. Први- Ilievski, Borce (1935) chess player. His
те шаховски чекори ги прави на 15-годиш- first chess steps he made at the age of 15 in
на возраст во градскиот Шаховски клуб the city chess club “Stevo Patako” and he
„Стево Патако“, а активно со шах се зани- was actively involved with chess since 1951
мава од 1951 г., кога за првпат се појавува when he appeared for the first time at the
на Младинското првенство на Македонија, youth championship of Macedonia winning
освојувајќи го третото место. На репу- the third place At the republic senior cham-
бличките сениорски првенства постигну- pionships he reached considerable results.
ва забележителни резултати. Во 1959 г. на In 1959 at the championship of Macedonia
Шампионатот на Македонија го освојува he won the third place which enabled him to
третото место, што му овозможува да ја represent Macedonia at the semi-final tour-
претставува Македонија на полуфинал- nament of the championship of Yugoslavia
ниот турнир за првенство на Југославија in Drvograd and in strong competition he
во Дравоград и во силна конкуренција won the fourth place. In 1964 he won the
го освојува четвртото место. Во 1964 г. ја champion title, convincingly conquering
освојува шампионската титула, освојувајќи the first place with 12 and ½ points of pos-
го убедливо првото место со 12 ½ поени од sible 15. He was a participant at three state
можни 15. Учесник е на три државни шам- championships of Yugoslavia where he
пионати на Југославија, каде постигнува reached considerable success. In 1967 at the
забележителен успех. Во 1967 г. на турни- tournament "Meeting of solidarity" held in
рот „Средба на солидарноста“, одржан во Skopje he reached sensational success play-
Скопје, постигнува сензационален успех ing draw against Fisher. He played success-
играјќи реми против Фишер. Со успех на- fully at several master tournaments. In 1981
стапува на повеќе мајсторски турнири. Во at the master tournament in Bitola he won
1981 г. на Мајсторскиот турнир во Бито- the third place and he won the master title
ла го освојува третото место и ја освојува going over the standards for 1 point. With
мајсторската титула, натрфрлувајќи ја по- the team of "Stevo Patako" they were repub-
требната норма за 1 поен. Со екипата на lic winners for three time and they won the
„Стево Патако“ трипати биле републички Cup of Macedonia three times.
прваци и трипати го освојувале Купот на
Македонија.
70
ИЛИЕВСКИ ILIEVSKI
ДИМИТАР – МУРАТО DIMITAR – MURATO
– алпинист – – alpinist –
Илиќ, Ѓуро (1952), спортист. Роден во Ilik Guro (1952) He was born in Bitola,
Битола, дипломиран правник. Со џудо се graduated lawyer. He started judo in 1969.
занимава од 1969 г. Во 1976 г. станува но- In 1976 he became a holder of black belt- ju-
сител на Црн појас - Џудо мајстор 1 Дан, а do master I Dan and in 1986 he became the
во 1986 г. станува првиот Аикидо мајстор first aikido master I Dan in Republic of Mac-
1 Дан во Република Македонија. Освен edonia. Beside the competitions, he partici-
натпреварувањата, учествува и на бројни pated at numerous professional and referee
стручни и судиски семинари во земјата seminars in the country and abroad where
и во странство, каде има можност да учи he had the possibility to learn and cooperate
и да соработува со повеќе меѓународно with many internationally recognized judo
признати џудо и аикидо мајстори (Кење and aikido masters ( Kenje Simicu, Svetislav
Шимицу, Светислав Ивановиќ, Радо- Ivanovik, Radovan Krajanovik, Slavko Oba-
ван Крајановиќ, Славко Обадов, Бранко dov, Branko Dragik, Ljubomir Vracarevik,
Драгиќ, Љубомир Врачаревиќ, Ерик Па- Erik Pariset…)
рисет…). From 1975 he was a coach of the judo
Од 1975 г. е тренер на Џудо клубот club “Pelister” from Bitola and a year later
„Пелистер“ од Битола, а една година по- he became a judo referee. He managed 16
доцна станува џудо судија. Раководел со judo and aikido schools of state and inter-
16 џудо и аикидо школи од државен и
national character. He is chef of the pro-
меѓународен карактер. Шеф е на Струч-
fessional board of judo and Aikido clubs
ниот штаб на Џудо и Аикидо клубови-
“Pelister”. Today, he is judo master 5 Dan,
те „Пелистер“. Денес е Џудо мајстор 5
aikido master 5 Dan, higher judo coach and
Дан, Аикидо мајстор 5 Дан, виш џудо тре-
higher aikido coach. He is manager of judo
нер и виш аикидо тренер. Раководител е
center “Pelister” from Bitola, vice president
на Џудо центарот „Пелистер“ од Битола,
of the Sport Association from Bitola, presi-
потпретседател на Сојузот на спортови од
dent of the collegiums at Judo federation of
Битола, претседател на Дан колегиумот
Macedonia president of the aikido federa-
при Џудо федерацијата на Македонија,
tion of Macedonia, real aikido supervisor of
претседател на Аикидо федерацијата на
Македонија - реален аикидо, супервизор the Turkish federation of real aikido.
на Турската федерација за реален аикидо. He is the author of many publications,
Автор е на повеќе публикации, кни- books and educational video types among
ги и образовни видео касети меѓу кои: which “The manual in two parts Judo Gos-
hin Jiucu” (1977) “The Manual Judo pro-
72
првиот Прирачник во два дела „Џудо gram for improvement” (1984), the first
гошин-џицу“ (1977), Прирачникот „Џудо book in Macedonian language Judo (1984)
програма за напредување“ (1984), првата manual “Basis of aikido skill” (1987), Man-
книга на македонски јазик “Џудо”(1984), ual "Aikido program for taking exams for
Прирачник „Основи на аикидо вештина- belts" (1996), first video tape in SFRY titled
та“ (1987), Прирачник „Аикидо програма "Judo sport, self-defense, recreation" (1989)
за полагање за појаси“ (1996), прва видео and many others. He is main and execu-
касета во СФРЈ под наслов „Џудо -спорт, tive manager of the only review for fighting
самоодбрана, рекреација“ (1989) и многу sports and skills in R Macedonia, "Black belt"
други. Главен и одговорен уредник е на (2001). He is the author of the first DVD in
единствената ревија за боречки спортови R.Macedonia titled "Real Aikido" (2005).
и вештини во Р Македонија „Црн појас“ Guro Ilik is the only Macedonian elected in
(2001). Автор е на првото ДВД во Р Ма the European house of famous for fighting
кедонија под наслов „Реален аикидо“ skills. He is member of the manager’s board
(2005). Ѓуро Илиќ е единствениот Маке- at the world Center for real aikido.
донец избран во Европската куќа на слав-
ните за боречки вештини. Член е на Бор-
дот на директори во Светскиот центар за
реален аикидо.
73
ЈАНАКИЕВСКИ JANAKIEVSKI
ТОМЕ TOME
– археолог – – archeologist –
74
ЈОСИФОВСКИ JOSIFOVSKI
ЈОСИФ JOSIF
– актер – – actor –
75
Највисоките дострели ги достига со His best moments he achieved in the
ликовите: Д-р Хелпах во „Професорот characters of: Dr Helpah in “The Profes-
Мамлок“ од Фридрих Волф (1963), Хит- sor Mamloc” by Fredrik Wolf (1963),Hitler
лер во „Швејк во Втората светска војна“ in "Swake in the Second World War” by
од Б. Брехт (1965), Клаудие во „Хамлет“ B. Brecht (1965), Claudie in “Hamlet” by
од В. Шекспир (1966 и 1989), Франц во W.Shakespeare (1966 and 1989), Francine in
„Разбојници“ од Ф. Шилер (1967), Пи- “Outlaws” by F Sheller (1967), Pitu Guli in
ту Гули во „Окрвавен камен“ од Васил “Bloody stone” by Vasil Iljoski (1968),Hajji
Иљоски (1968), Хаџи Тома во „Коштана“ Toma in “Kostana” by B.Stankovik (1969),
од Б. Станковиќ (1969), Јаго во „Отело“ Jag in “Othello” by W. Shakespeare (1970),
од В. Шекспир (1970), Леонардо во „Крва- Leonardo in "Bloody weddings” by F.G
ви свадби“ од Ф.Г. Лорка (1971), Сади во Lorca (1971), Sadi in “Dundo Maroe” by M
„Дундо Марое“ од М. Држиќ (1972), Лу- Drzik (1972), Lukov in “Blackness” by Kole
ков во „Црнила“ од Коле Чашуле (1975), Casule (1975), Erotie in “Suspicious person”
Јеротие Пантиќ во „Сомнително лице“ by B. Nusik (1978), and duo dramas ”Party
од Б. Нушиќ (1978), дуодрамите „Партија of rummy” by Din Li Corbu (1986),”Vienna
реми“ од Дин Ли Кобру (1986), „Виенско Tango” by P.Turini (1987), “The Profes-
танго“ од П. Турини (1987), „Професио- sional” by D. Kovacevik (1990) and many
налец“ од Д. Ковачевиќ (1990) и др. others.
Иако во пензија, својата кулминацио- Although retired, his culmination point
на точка ја достига со ролјата на Импера- he reached with the role of the Emperor
торот во „Подземна република“ од Јордан in “The Underground Republic” by Jordan
Плевнеш (1991). Plevnes (1990) and etc
Во последните години од животот In the last years of his life he presented
мошне квалитетно се искажува во ТВ- himself in a qualitative light in front of
медиумот, а исто така импозантни пар- the TV media and he also had impressive
тии дава и во филмовите „Пред дождот“ parties in the films “Before the rain” and
и „Прашина“. “Dust”,
Крунско признание за неговото ак- As a crown of his acting work was the
терско дело е наградата за животно дело award for life achievement Vojdan Cerno-
„Војдан Чернодрински“ во 1993 година. drinski in 1993.At this festival he received
На овој фестивал се здобива со повеќе на- many awards for acting.
гради за актерска игра.
76
КАНАТЛАРОВСКИ KANATLAROVSKI
ДРАГАН DRAGAN
– фудбалер – – player –
77
КАРАЏОВСКИ KARADZOVSKI
ЃОРЃИ GORGI
– ликовен уметник – – artist –
78
КОНСТАНТИНОВ KONSTANTINOV
ЈАНКО JANKO
– архитект – – architect –
79
цинско училиште (1973), Телекомуника- ecommunication center of PTT in Skopje
циониот центар за ПТТ во Скопје (1974) (1974) and the hotel “Aleksandar Palas” Sko-
и хотелот „Александар палас“, Скопје pje (1998).He participated in 15 anonymous
(1998). Учествува на 15 анонимни архи- architecture contests, achieving remarkable
тектонски конкурси на кои постигнува results. He constructed a lot of individual
забележителни резултати. Проектира family houses, among which the most re-
повеќе индивидуални семејни куќи, од markable is the Villa on Vodno in 1970.
кои се издвојува вилата на Водно, изгра- The last decade of XX century he dedi-
дена во 1970 г. cated to the construction of church projects.
Последната деценија на XX век ја по-
They are specially important The church
светува на изработка на проекти за цркви.
in Kavadarci (1992), The Synod Orthodox
Посебно се издвојуваат: Црквата во Ка-
Church in Strumica (1993), The Synod
вадарци (1992), Соборната православна
црква во Струмица (1993), Собор¬ната Orthodox church in Bitola (1994) and The
православна црква во Битола (1994) и Church in Prilep (1997). He is author of the
Црквата во Прилеп (1997). Тој е автор architecture solution of the new church “All
на архитектонското решение на новиот Macedonian saints” that is built in New Bi-
храм „Сите македонски светители“ што tola, Bitola.
се гради во Нова Битола, Битола. His work can also be seen outside R.
Неговите дела, исто така, можат да Macedonia: Technical College in Stockholm,
се видат и надвор од Р Македонија: Тех- The Institute of development in Falun Swe-
ничкиот колеџ во Стокхолм, Институтот den, The Administrative center of exchange
за развој во Фалун, Шведска, Админи- – bloc building with in door pool in Los An-
стративен центар за размена - блоковска geles, The research center in South Califor-
зграда со покриен базен во Лос Анџелес, nia building and centers in California and
Научниот центар во Јужна Калифорнија, on other places.
згради и центри во Калифорнија и на He worked on frescoes and icons for the
други места. church “St Mother Mary” in Bitola. Later he
Работи и фрески и икони за црква- worked an aquarelle which became his main
та „Св. Богородица“ во Битола. Подоц-
preoccupation. He donated 108 of his origi-
на работи акварел кој му станува главна
nal artistic works to NU Institute for protec-
преокупација. Подарил 108 негови ори-
tion of the cultural monuments and a mu-
гинални ликовни дела - акварели во НУ
seum, Bitola.
–Завод за заштита на спомениците на
културата и музеј, Битола. For his creative contribution in the do-
За својот творечки придонес во доме- main of the architecture construction he
нот на архитектонското проектирање ги was honored with the following awards
добива следните награди: Борбина пла- Certificate of honour by Borba(1970 and
кета (1970 и 1975), „11 Октомври“ (1975), 1975), 11th October (1975), “Andrea
„Андреја Дамјанов“ (1997) и Големата на- Damjanov”(1997) and the Great architec-
града за архитектура на Сојузот на архи- ture award by the Architecture Association
тектите на Македонија за хотелот „Алек- of Macedonia for the hotel “Aleksandar Pa
сандар Палас“ (1998). las” (1998).
80
КОСТОВ KOSTOV
КИРЕ KIRE
– композитор – – composer –
81
ри. Еден е од основачите на Фестивалот He was one of the founders of the Chil-
за деца и млади „Си До“ кој се одржува dren and teenagers festival “Si –Do” which
во Битола, од 1991 г. до 2000 г. Бил умет- was held in Bitola from 1991-2000. He was
нички директор на Интерфест - Битола за artistic director of Interfest- Bitola, the festi-
популарна музика. Добитник е на бројни val of popular music. He is winner of many
награди и признанија. rewards and recognitions.
82
КОТЕВСКИ KOTEVSKI
ПЕЦЕ PECE
– спортист – – sportsman –
83
КОЧЕВСКИ KOCEVSKI
ДИМИТАР - МИЧО DIMITAR - MICO
–ликовен уметник – – artist –
84
и афирмацијата на ликовната уметност Special importance in the affirmation
што се потврдува на бројните излози низ of the art has the participation to Dimitar
Македонија и во Белград. Kocevski Mico in over 20 group and interna-
Особено значење во афирмацијата на tional exhibitions in the country and abroad
ликовната уметност има учеството на Ди- and we would like to separate Kraljevo, Bel-
митар Кочевски-Мичо на над 200 груп- grade, Pozarevac, Sisak, Herceg Novi, Tuzla,
ни и меѓународни изложби во земјава и Novi Sad, Istanbul, Sofia, New York.
во странство, а би ги издвоиле: Краљево, The interest for inspiration initiative at
Белград, Пожаревац, Сисак, Херцег Но- this author is especially expressed in the art
ви, Тузла, Нови Сад, Истанбул, Софија, colonies where he participated in Strumica,
Њујорк... Kumanovo, Galicnik, Struga and Nize Pole
Интересот за инспиративни побуди and De Niro in Bitola.
кај овој автор, посебно доаѓа до израз на For his results in his work he got a
ликовните колонии на кои учествува во large number of awards and recognitions
Струмица, Куманово, Галичник, Струга и for promotion are the awards for the best
Ниже Поле и Де Ниро во Битола. theatre poster in New York and Prilep, for
За своите резултати во творештвото the graphic achievement of 2nd and 3rd
добива голем број награди и признанија. triennial of modern Yugoslav graphics and
За истакнување се наградите за најдобар the November award of the city of Bitola in
театарски плакат во Нови Сад и Прилеп, 2000.
за графичко остварување на 2. и 3. трие- The creation of Dimitar Kocevski-Mico
нале на современа југословенска графика with his remarkable values in the research
и Ноемвриската награда на град Битола and with the final creative results represents
во 2000 год. important factor in the newest development
Творештвото на Димитар Кочевски- of Macedonian modern art.
Мичо со своите забележителни вред-
ности во истражувањето и со конечните
творечки резултати, претставува значаен
фактор во поновиот развој на македон-
ската современа уметност.
85
КОЧОВСКИ KOCOVSKI
ИЛИЈА ILIJA
– ликовен уметник – – artist –
Кочовски, Илија (1945), ликовен Kocovski, Ilija (1945), artist who with his
уметник кој со своите уметнички експо- artistic explosions promotes Bitola art scene
зиции ја афирмира битолската ликовна through the world. He was born in 1945 in
сцена низ светот. Роден 1945 г. во Бито- Bitola.He graduated at the Academy of Art in
ла. Дипломирал на Академија за ликовна Belgrade; he is a member of DLUM and the
уметност во Белград. Член е на ДЛУМ и art group “77”. He has organized a lot of in-
на Ликовната група ,,77“. Има организи- dependent exhibitions in Bitola, Trzik and
рано повеќе самостојни изложби во Би- Kranj (R.Slovenia, Negotino, Veles, Skopje
тола, Тржич и Крањ (Р Словенија), Него Kumanovo, Stip, Prilep, Negotino, Sofija (R.
тино, Велес, Скопjе, Софија. Учествувал Bugaria). He participated on a large number
на голем број групни изложби низ цели- of group exhibitions through the world among
от свет, меѓу кои: Париз (Франција), Лон- which Paris France, London, Glasgow, Eng-
дон, Глазгов (Англија), Стокхолм (Швед- land, Stockholm, Sweden, Buenos Aries, Ar-
ска), Буенос Аирес (Аргентина), Белград gentina, Belgrade (Serbia and Montenegro),
(Србија), Софија, Варна (Бугарија), Sofia Varna (Bulgaria)Kanagva, Harkov,
Канагава (Јапонија), Мелбурн (Авс (Ukraine), Racinborsh (Poland), Viroin-
тралија), Харков (Украина), Рациборш val (Belgium) Prahova (Romania) Ankara
(Полска), Вироинвал (Белгија), Прахова Istanbul(Turkey). He is a winner of a large
(Романија), Анкара, Истанбул (Турција). number of awards among which more distin-
Добитник е на голем број награди од кои guished are: 1978 The award NUB “Clement
се издвојуваат: ЛИКУМ, Годишна излож- Ohridski”, DLUM drawing 1981, 1983, LI-
ба ДЛУМ 1985, Ноемвриска награда на KUM annual exhibition of DLUM; 1984 The
Уметничка галерија - Битола; 1988, Ноем award of MSU Skopje, DLUM drawing 1984,
вриска награда за извонредни резултати 1985, November award by the Art gallery, Bi-
во творештвото Битола; 1991, Диплома tola 1988, November award for extra ordinary
на 1. Меѓународно графичко триенале results in the creation Bitola 1991, Diploma
- Битола; 1994, Откупна награда на НУБ on the First International graphical trien-
,,Климент Охридски“ 1995, Мајска награ- nial Bitola 1994, The award of NUB “Clement
да на ДЛУБ; 1996, Мијачки зографи, 27. Ohridski” 1995, May award of DLUB 1996,
Графичка изложба на ДЛУМ; 1998, на- Mijacki Zographs 27th Graphical exhibitions
градата 4 Ноември на град Битола; 1999, of DLUM 1998, November award of the city
Награда за Ex Libris Ријека-Хрватска; of Bitola 1999, The award for Ex Libris Rijeka,
2006, Награда ,,Б. Траиковски“ на ДЛУБ, Croatia 2006, Award B.Trajkovski of DLUB,
Битола. Bitola.
86
КРСТЕВСКИ KRSTEVSKI
КРСТЕ KRSTE
– спортист – – sportman –
87
учествувајќи на поголем број кросеви низ whole life as a football referee and delegate. In
Македонија. 1958 he became the youngest football referee
Фудбалската кариера ја започнува во of Yugoslavia and simultaneously passed the
фудбалскиот клуб „Пелистер“ - Битола. exam for republic handball referee. He was a
Со фудбал се занимава од 1957 до 1964 referee on over 100 competitions all over Yu-
година, а потоа целиот свој живот да го goslavia. Under his control 400 referees passed
поминува како фудбалски судија и деле- the referee exams. Parallel with the activities
гат. Во 1958 г. станува најмлад фудбал- on the pitch he performed other functions.
ски судија на Југославија, а истовреме- For many years he was a president of Referee
но го положи и испитот за републички organization of Macedonia, president of the
ракометен судија. Суди на над 100 нат- professional counsel of FSM member of the
превари низ цела Југославија. Под него- referee board of FSM for whole 25 years as a
ва контрола судиските испити ги поло- president of the Referee organization of OFS.
жуваат над 400 судии. Паралелно со ак- For his activities he is winner of numer-
тивностите на теренот извршува и повеќе ous recognitions and awards among which the
функции. Повеќе години е претседател на trophy golden medallion of FSY and FSM and
Судиската организација на Македонија, recognition of SOFKA Bitola and OFS Bitola.
претседател на Стручниот совет на ФСМ,
член на Судискиот одбор на ФСМ, це-
ли 25 години е претседател на Судиската
организација на ОФС.
За своите активности добитник е на
бројни признанија и награди меѓу кои
и трофејната златна плакета на ФСЈ и
ФСМ, како и признанија од СОФКА Би-
тола и ОФС Битола.
88
КУЦУЛОВА - АНДРЕЕВСКИ KUCULOVA - ANDREEVSKI
– дует– – duet –
89
лансираат повеќе песни кои се вбројуваат table such are: “Damn is Australia”, “The
во редот на оние што се сметаат за анто- foreign country to be a desert”, “The Cveta’s
логиски и незаборавни. Такви се: „Про- cherry eyes “, “Come my love on the window",
клета да е Австралија“, „Туѓината пуста “Marko the drunker” and many other record-
да остане“, „Цветините очи черешови“, ed on seven records with four songs on each
„Ја излези, либе, на пенџере“, „Марко two long play records with 24 songs and one
пијаницата“, и многу други снимени cassette with 12 songs all recorded at RT Bel-
на седум плочи, со по четири песни на grade or total of 64 records.
секоја, две лонгплеј плочи со 24 песни и They had numerous performances at the
една касета со 12 песни, сите снимени во programs of the radio stations, on the Macedo-
РТ Белград, или вкупно 64 снимки. nian television and they had many concerts in
Имаат безброј настапи на програ- the country and abroad. They were guests in
мите на радиостаниците, Македонската many countries where Macedonians live and
телевизија, одржуваат повеќе концер- work. They are recognizable both of them
ти во земјата и странство. Гостуваат во every where they go mostly by their songs, by
повеќе земји каде што живееат и работат the melody of the performances by the love
Македонци. Двајцата насекаде се препо- and the commonship they express in their en-
знатливи, најчесто по песните, по мело- vironment. The duet Kuculova Andreevski has
дичноста на изведбите, по љубовта и за- a dozen of evergrings that can not be forgotten.
едништвото што го искажуваат во својата They will sing eternally because they reflect
средина. Дуетот Куцулова-Андреевски our existence, our bit, tradition and culture
има десетина евергрини, што не се за- which for a half a century with microphones in
бораваат. Ќе се пеат вечно, зашто го от- their hands they popularize that melody, our
сликуваат нашиот бит, нашето постоење, beautiful Macedonian national song.
традицијата и културата, кои половина
век со микрофоните во рацете го попула-
ризираат тој мелос, таа наша убава маке-
донска народна песна.
90
МАКЕДОНСКИ MAKEDONSKI
КИРИЛ KIRIL
– композитор – – musician/composer –
91
Од 1973 г. работи како професор на From 1973 he worked as a professor at
Педагошката академија „Св. Климент the Academy of Teacher’s training St Clement
Охридски“ - Скопје, каде што на група- Ohridski-Skopje, where at the group of music
та за Музичко воспитување ги преда- education he taught the courses harmony and
ва предметите хармонија и интонација. intonation. Parallel with his composing, he
Паралелно со компонирањето се зани- was involved in the pedagogical activity and in
мава со педагошка дејност, а во послед- the last years of his life, special accent was put
ните години од животот особен акцент upon the research in the field of the music psy-
им дава на истражувањата од областа chology, more concrete – music therapy. Large
на музичката психологија, поконкрет- part of his knowledge is presented in types of
но - музикотерапијата. Голем дел од не- essays, in front of the foreign public, for which
говите сознанија во вид на реферати се he received international recognitions.
претставени, претежно пред странската He is author of the first Macedonian opera
јавност, за што има добиено меѓународни “ Goce”( in four acts, 1954) with large histori-
признанија. cal importance for the Macedonian music and
Автор е на првата македонска опера which represents a huge step ahead in con-
„Гоце“ (во четири дејствија, 1954) со го- quering over the biggest music forms by our
лемо историско значење за македонска- authors. Not taking into consideration the
та музика и претставува крупен исчекор
other things, it springs from our existence, our
во освојувањето на најголемите музички
folk music, reviving part of our historical past
форми од страна на нашите автори. Таа,
on the scene.
и покрај сè извира од нашиот бит, се пот-
K.Makedonski is author of two other mu-
пира на народниот мелос и на сцената се
sic works: “Czar Samuil”-opera (1968), where
оживува дел од нашето историско мина-
he reached his creative tops and with its first
то.
performance caused positive reactions; and
К. Македонски е автор уште на две
“Ilinden” (1973) by which he rounded up his
други музички дела: „Цар Самуил“ - опе-
opera opus and his permanent interest for top-
ра (1968), во која ги достига своите тво-
ics from Macedonian national history.
речки врвови и со нејзината прва извед-
He is one the first Macedonian composers
ба предизвикува позитивни реакции и
„Илинден“ (1973), со што го заокружува of symphonies - symphonic poem “Dancer”
својот оперски опус и својот перманентен (1951). Later there are five more symphonies
интерес за теми од македонската нацио- (1956/78) and opus of other compositions that
нална историја. belong to different types: chamber ( more than
Тој е еден од првите македонски сим- ten), choir (twenty), children songs, film mu-
фоничари - симфониската поема „Тан- sic( for ten short-length and three long-length
чарка“ (1951). Подоцна пишува уште пет films) music for (ten) plays.
симфонии (1956/78) и низа други компо- He was preoccupied with the idea to cre-
зиции што припаѓаат на различните ви- ate Macedonian national style, based on the
дови: камерни (повеќе од десет), хорски characteristics of the folk music and on its
synthesis with the music - technical achieve-
92
(дваесетина), детски песни, филмска му- ments of music in XX century. He is winner of
зика, за десетина краткометражни и за many international awards and recognitions.-“
три долгометражни филмови, музика за Diploma for music therapy” by The Interna-
десетина драмски претстави. tional Biographic Institute from Cambridge
Преокупиран е со идејата за England In the publication of UNESCO The
создавање македонски национален стил, National Belgium Commission he was noticed
заснован врз карактеристиките на на- as a worker form the field of the music therapy
родниот мелос и врз неговата синте- in the world.
за со музичко-техничките дострели
во музиката во XX век. Добитник е на
меѓународни признанија - „Диплома за
музикотерапија“ од Интернационални-
от биографски институт од Кембриџ,
Англија. Во публикацијата на УНЕСКО,
Национална комисија за Белгија, за-
бележан е како работник во областа на
музикотерапијата во светот.
93
МАНАКИ MANAKI
ЈАНАКИ JANAKI
– фотограф – – photographer –
94
пратил на брата си камерата „Биоскоп that moment, the film history in whole Bal-
300“, која во рацете на младиот ентузијаст kans started. Although an artist by voca-
се претворила во инструмент со исто- tion, he was prosecuted for the activities of
риска вредност. Од тој момент почнала political nature by Turkish authorities and
историјата на филмот на целиот Балкан. was arrested by the Bulgarian occupational
Иако уметник по вокација, тој бил изло- authorities in 1916. In 1921 Janaki together
жен на прогонства од страна на турските with his brother opened modern cinema in
власти поради активности од политичка Bitola and there the first show was presented
природа, а не изостанало ни апсење, што in the newly opened Cinema Manaki ( so-
во 1916 г. го извршиле бугарските окупа- called “summer cinema”).
торски власти. Во 1921 г. Јанаки со братот As he knew French well, he moved into
отвориле модерна киносала во Битола the cultural circles. For a very short period
и била прикажана првата претстава во of time, Janaki managed to promote the
новооснованото Кино „Мaнаки“ (во т.н. photographic work in Bitola, so the brothers
летно кино). Познавајќи го добро фран- gained customers from all ranks of Bitola’s
цускиот јазик, а движејќи се во култур- society, including the diplomats. The work
ните кругови, Јанаки за кусо време во Би- of Janaki Manaki is undoubtly of invalu-
тола ја афирмирал фотографска работа, able contribution for our national history
така што браќата се здобиле со муштерии and culture, for Balkan people culture and
во сите слоеви на битолското општество, history and for the cultural treasury of the
вклучувајќи ги и дипломатите. Делото на world in general.
Јанаки Манаки, без двоумење ќе кажеме
дека е од непроценлив придонес за на-
шата национална историја и култура, за
културата и историјата на балканските
народи и за културната ризница на светот
воопшто.
95
МАНАКИ MANAKI
МИЛТОН MILTON
– снимател – – cameraman –
96
со што неговата колекција има голема collection has huge value and distinguished
вредност и зазема своевидно место во place in Balkan cinematography and rep-
балканската кинематографија и претста resents precious part of this world film in-
вува скапоцен дел од светското филмско heritance. Meanwhile the fund of film evi-
наследство. Историска важност имаат dence was enriched with large number of
филмските записи направени во време- attractive views of fairs, holidays, weddings
то на Младотурската револуција. На овие and other religious rituals. The film records
драматични фрагменти се надоврзуваат и in the period of Young Turkish Revolution
сликите на репресиите што отоманските have historical importance. These dramatic
власти ги вршеле врз македонското голо- fragments are connected to the pictures of
рако население. Во филмовите: Решад V the repressions of the Ottoman authorities,
во Солун и во Битола (1911) и Александар made upon the Macedonian population . In
Караѓорѓевиќ во Битола (1913) се претста- the films: “Rashid V in Solun and in Bitola”
вува како познавач на жанровата струк- (1911) and “Aleksandar Karagorgevik in
тура на репортажата, чии страници се Bitola”(1913)” he represents himself as an
важечки и за современиот документарен expert of the genre structure of reportage.
филм. Мошне атрактивни по својата The pages of the reportage are essential for
содржина и иконографска вредност се the modern documentary film. The scenes of
сцените од монденските средби на дипло- the rich meetings of the diplomatic corps in
матскиот кор во Битола, но и глетките на Bitola are very attractive by its content and
погубувањето на македонските комити и iconographic value, as well as the records
патриоти. Други позначајни дела во не- of the execution of Macedonian rebels and
говиот опус, кој изнесува околу 1.500 м patriots.Other more important works in his
филмска лента, се бомбардирањето на opus, which represents 1.500m film tape, is
Битола (1940), повлекувањето на окупа- the bombing of Bitola 1940, the withdrawal
торските единици од Битола (1944), го ре- of the occupational units from Bitola (1944),
гистрирал доаѓањето на претседателот на he registered the coming of the president
of SFRY, the commrade Josip Bros Tito
СФРЈ Јосип Броз Тито, при неговата прва
at his first visit of the city (1957) etc. The
посета на градот (1957) и др. Со негово-
National Technique of Macedonia awarded
то живеење во Битола се врзани голем
him with memory dilpoma. There are many
број анегдоти, зошто тој бил многу ве-
annegdotes connected to his living in Bi-
сел, пријатен, речит, знаел многу убаво да
tola, because beside recording, he was joy-
раскажува анегдоти и слики од неговиот
ful, pleasant, talkative, skilled in narrating
бурен живот и општо од Битола. Милтон
anegdotes and scenes of his tumultuos life,
Манаки умеел да гледа подалеку и да го
generally about Bitola.Milton Manaki could
чувствува историскиот миг и историската
see forward and he could feel the historical
потреба да се сочуваат непроценливите
moment and the historicial need to preserve
документи за животот на нашиот град и
precious documents for the life of our city
на нашата земја во најсудбоносните дено-
and our country in the most fateful days of
ви од својата национална историја.
his national history.
97
МАНЕВ MANEV
СВЕТО SVETO
– ликовен уметник – – artist –
Манев, Свето (1945), ликовен умет- Manev, Sveto (1945), painter who has
ник кој од 1975 г. ја афирмира битол- promoted Bitola art scene since 1975 in
ската ликовна сцена низ повеќе земји во many countries around the world. He was
светот. Роден е во Св. Николе во 1945 г. born in St. Nikole in 1945. In 1970 he gradu-
Во 1970 г. дипломирал на Академијата за ated at the Academy for apllied art in Bel-
применета уметност во Белград. Член е grade.���������������������������������
He is member of DLUM and the ar-
на ДЛУМ и ликовната група ,,77“ од Би- tistic group “77” in Bitola. He had study visits
тола. Студиски престојувал во Англија, in England, Poland and Greece. His creations
Полска и Грција. Своите креации из- are expressed in oil technique, pencil, pastel
разени во маслена техника, молив, пастел or graphic, presented in numerous indepen-
или графика, ги презентирал на бројни dent exhibitions in RM, Poland, Slovenia
самостојни изложби низ РМ, во Полска, and Serbia. It is worth mentioning his par-
Словенија и Србија, а од бројното учество ticipation in numerous collective exhibitions,
на колективни изложби ги издвојуваме among which we can emphasise the follow-
меѓународните во: Франција, Турција, ing international ones: France, Turkey, Den-
Данска, Хрватска, Полска, Словенија, mark, Croatia, Poland, Slovenia, Bulgaria,
Бугарија, Србија, Црна Гора ... Добит- Serbia, Montenegro… He is recipient of
ник е на повеќе награди и признанија во many awards and recognitions in Macedo-
Македонија. Како белег на мајсторството nia. Manev mastership in the icon sphere of
на Манев се истакнува иконосферата на the modern art is impressive, as well as fan-
современа ликовна фантазија и динами- tasy and dynamics of the virtual mentality
ка на виртуелниот менталитет на денеш of the present, emphasizing thorough and
ницата истакнат со неговата темелна и thematic obsession, scene of the man and
тематска опсесија - човекот и коњот. horse with aspects of a bull etc.
98
МАЧКИЌ MACKIK
ВОИСЛАВ VOISLAV
– архитект – – architect –
99
Холандија и Англија, а како експерт на Peru from 1971-1973. He cooperated with
Обединетите нации за планирање работи the world renomated architects Roteval,
во Република Перу од 1971 до 1973 г. Со- Doxiades, Ciborovski, Tange and others. He
работува со светски реномираните архи- was fertile designer and he made imposing
текти Ротевал, Доксијадес, Циборовски, number of architecture projects. He is the
Танге и др. Бил плоден проектант и из- author of many articles in professional popu-
работил импозантен број на основни ур- lar magazines.
банистички планови, просторни планови, Among his more important works are
планови на населби и архитектонски про- the urbanistic plans for the settlements
екти. Автор е и на повеќе статии во струч- Crnice, Bunjakovec, Taftalidze, Cair and
ни и популарни списанија. other settlements in Skopje (1959-1964),
Меѓу неговите позначајни дела се the spacious plans of SR Macedonia ( teh-
издвојуваат: урбанистичките плано- nosphere) and the spacious plan of the mu-
ви за населбите Црниче, Буњаковец, nicipality Veles (1975-1984) the basic urban
Тафталиџе, Чаир и други населби во plans for Strumica, Prilep, Kumanovo and
Скопје (1959-1964), просторните пла- Kavadarci (1984) the business object of the
нови на СР Македонија (техносфера) и Head office for regulation of r.Vardar in
просторниот план на Општина Велес Skopje (1968), the hotel Bistra in Mavrovo
(1975-1984), основните урбанистички (1969), The Youth house and pioneers (with
планови за Струмица, Прилеп, Кумано- a team) in Skopje (1970) and The Agricul-
во и Кавадарци (1984), деловниот објект tural and Forestry Faculty in Skopje (1972)
на Дирекцијата за регулација на р. Вар- He won first price of anonimious archi-
дар во Скопје (1968), хотелот „Бистра“ tecture competitions. He is the winner of nu-
во Маврово (1969), Домот на младината merous social recognitions, medallions and
и пионерите (со тим) во Скопје (1970) testimonials.
и Земјоделско-шумарскиот факултет во
Скопје (1972).
Четирипати е првопласиран на ано-
нимни архитектонски конкурси. Добит-
ник е на бројни општествени признанија,
плакети и благодарници.
100
МАЧКОВСКИ MACKOVSKI
ВАНГЕЛ VANGEL
– музичар – – musician–
101
ропа и Канада. Во 1977 г. член е на една the winter he had tours in Europe and
од најреномираните групи во Австрија, Canada. In 1977 he was a member of the
Германија и Швајцарија, групата „Ориги- most popular groups in Austria Germany
нал Фламингос“. and Switzerland, the group “Original
Од 1978 г. настапува како мултиин- Flamingos”.
струменталист со своја програма наречена From 1978 as multi instrumentalist he
„Вангел Македонија шоу“. Истата година had his program "Vangel Macedonia show".
се пријавува на еден интернационален The same year he applied at an international
конкурс за разни артисти (32) во Грац, competition for different artists (32) Graz,
Австрија, каде освојува Прва награда. По- Austria where he won the first award.
сле тоа настапува во хотелот „Ritz“ Барсе- After that he performed at the “Ritz” hotel
лона, и во над 300 најексклузивни тури- in Barcelona and over 300 most exclusive
стички центри и хотели на Балеарските tourist centers and hotels at the Balerian
Острови, на Канарските Острови како и islands at the Canaries Islands and at the
во ноќните клубови „Титос“, „Таго Маго“, night clubs "Titos", "Tago Mago", "Casino
„Касино де Мајорка“ итн., во кои наста- de Majorca" where used to perform Ray
пувале и: Реј Чарлс, Том Џонс, Луис Арм- Charles, Tom Johns, Luis Armstrong etc. as
стронг итн., како и на разни телевизиски well as different TV programs in Spain.
програми во Шпанија. He lived for several decades in Palma de
Неколку децении живее и работи во Majorca, Spain and every summer he came
Палма де Мајорка, Шпанија, а скоро секое to his homeland Republic of Macedonia.
лето доаѓа во својата татковина, Републи- He performed at Bitola cultural summer
ка Македонија. Настапува на Битолско with his program for three years
културно лето со своја програма, три го- In 2007 he performed on different tourist
дини. objects on Istra as well as at the festival
Во 2007 г. настапува во разни тури- “Rieka Nights”, “Zagreb World Festival”,
стички објекти во Истра, како и на фе- “Ohrid Cultural Summer”, “Bitola Cultural
стивалите: „Риечки вечери“, „Загрепскиот Summer” and etc.
светски фестивал“, „Охридско културно He recorded 11 albums and we can
лето“, „Битолско културно лето“ и др. specially separate the following "Galilea"
Музиката на Вангел Мачковски е се- with spiritual music where different
лективна и разноврсна, во стилови со interpreters sang with messages for love
популарни светски стандарди. Свири на and peace in the world applied for the
музички инструменти со историско и ет- children in Mozambique and the last
ничко значење, како на пример: серпен- album “Anthology” where chosen songs
тон - Франција (16 век), алпенхорн, стил are performed as a recapitulation of the
драм - Доминиканска Република итн. current events as a multi instrumentalist
Снима 11 албуми, од кои посебно ги and independent artist on the scene
издвојува следните: „Галилеа“, со духовна For his performance there are very
музика во која пеат и говорат разни ин- positive opinions by famous world band
102
терпретатори со пораки за љубов и мир leaders like Bert Kemfert, James Last,
во светот, наменет за децата во Мозамбик Heavier Cugat and Dusko Gojkovik world
и последниот албум „Антологија“, во кој jazz trumpet player and composer .
се изведуваат одбрани композиции, како At the moment he prepares CD
рекапитулација на досегашните настапи with old national Macedonian music where
како мултиинструменталист и самостоен at the beginning there will be “Bitola, my
естраден уметник. native city”, “If I go to Bitola” on the oriental
За неговите настапи добива многу way. With this project the Macedonian
позитивни мислења од познати светски music and the city of Bitola will be promoted
бенд-лидери и тоа: Берт Кемферт, Јамес all over the Europe and wider.
Ласт, Јавиер Цугат и Душко Гојковиќ,
светски џез-трубач и композитор.
Сега припрема ЦД со староградска
македонска музика, во кое на почетокот
ќе бидат застапени песните „Битола, мој
роден крај“ и „Ако одам во Битола“ на
оригинален начин. Со овој проект ќе се
промовира македонската музика и градот
Битола низ цела Европа и пошироко.
103
МЕЛНИКОВ MELNIKOV
ИВАН IVAN
– сценограф – – artist –
104
друга“ Коле Чашуле (1951), „Сите мои си- “Kostana” by B.Stankovik(1954),“Intrigue
нови“ од Артур Милер (1952), „Мома без and love” by Fredrick Shiller (1956),
мираз“ од А. Н. Островски (1953), „Кош- "Fisherman’s quarrels" by Carlo Goldoni
тана“ од Борислав Станковиќ (1954), „Ин- (1957), “Meeting” by Marin Drzik (1958),
трига и љубов“ од Фридрих Шилер (1956), “Gypsies” by A.S.Puskin (1959) and others.
„Рибарски караници“ од Карло Голдони
(1957), „Скуп“ Марин Држиќ (1958), „Ци-
гани“ Александар С. Пушкин (1959) и др.
105
МИЛОШЕВСКИ MILOSEVSKI
ПЕТАР PETAR
– спортист – – sportsman –
106
МИРЧЕВСКИ MIRCEVSKI
ПЕТАР PETAR
– актер – – actor –
107
Позначајни улоги: Ласица во „Свечена by N. Machiavelli (1980), Policeman in
вечера во погребното претпријатие“ од ”Inn” by S.Stojanovik (1981), Pejo in
И. Брешан (1980), Лигурио во „Мандра- “Babam Bitola jokes” by Mile Poposki
гола“ Н. Макијавели (1980), Жандар во (1981), Malvolio in “The twelfth night”
„Преноќиште“ од С. Стојановиќ (1981), by William Shakespeare (1983), Angele in
Пејо во „Бабамбитолски патрдии“ од Ми- “Flight on the spot” by G. Stefanovski (1984),
ле Попоски (1981), Малволио во „Ноќ Tircu in “ Zaharias the sinner” by V.Kostov
спроти Водици“ од Вилијам Шекспир
(1987), Makso in “Black hole” by Goran
(1983), Ангеле во „Лет во место“ од Г.
Stefanovski (1988) Polonius in “Hamlet”
Стефановски (1984), Тирчу во „Грешни-
от Захарија“ од В. Костов (1987), Максо by W. Shakespeare (1989), Malvolio in “
во „Црна дупка“ од Горан Стефановски “The twelfth night” by W. Shakespeare
(1988), Полониј во „Хамлет“ од В. Шек- (1993), Krste in “ Fly Siljan” by Blagoja
спир (1989), Малволио во „Дванаесетта Ristevski (1994), Mr. Morise “I go hunting
ноќ“ од В. Шекспир (1993), Крсте во „Лет- –suddenly” (1995), Voland in “Master
ни Силјане“ од Благоја Ристевски (1994), and Margarita”(1996),Teresina “Edip the
г. Морисе во „Одам на лов - апансаз“ tyranny” by Sophocles, Cibra in “Tattooed
(1995), Воланд во „Мајсторот и Маргари- souls return home “ By Goran Stefanovski
та“ (1996), Тејресија во „Ојдип Тиранин“ (1996), Kockarjov in “Wedding” by Gogol
од Софокле, Цибра во „Тетовирани души (1997), Gavril in “Casabalkan” by Goran
се враќаат дома“ од Горан Стефановски Stefanovski (1996),Trajan Endekovski in
(1996), Кочкарјов во „Женидба“ од Гогољ “The Last peasants” by Petre M.Andreevski
(1997), Гавро во „Казабалкан“ од Горан (1998), Petrucio in “ Taming of the shrew”
Стефановски (1998), Трајан Ендековски
by William Shakespeare (2000) Soldier
во „Последните селани“ од Петре М. Ан-
in “family stories “ By Biljana Srbljanovik
дреевски (1998), Петручио во „Кротењето
на фуријата“ од Вилијам Шекспир (2000), (2002) "The old man Zosima in “Brother
Воин во „Семејни приказни“ од Биљана Karamazov”(20090 Shakespeare “Measure
Србљановиќ (2002), Старецот Зосима for measure “ by William Shakespeare (2004)
во „Браќа Карамазови“ (2009), Шекспир Gloster in “Richard the third” by William
во „Мера за мера“ од Вилијам Шекспир Shakespeare (2005) Dankan in “Macbeth
(2004), Глостер во „Ричард III“ од Вилијам by Egan Ionesco (2006) Jordan Potkosulov
Шекспир (2005), Данкан во „Макбет“ од in “Dalai mama” by Ljubisa Georgievski
Ежен Јонеско (2006), Јордан Поткошулов (2008), Anton Antonovic in “Reviser” N.V
во „Далај мама“ од Љубиша Георгиевски Gogol(2009), Spasoe Blagojevich in "Dead"
(2008), Антон Антонович во „Ревизор“ од by Branislav Nusik (2010) and etc
Н.В. Гогољ (2009), Спасое Благоевиќ во Awards: 4th November, “Mlad borec”,
„Покојник“ од Бранислав Нушиќ (2010) “Vojdan Cernodrinski”(three times) “Ekran
и др. award” “Golden mask” at Ohrid Summer
Награди: „4 Ноември“, „Млад борец“, Festival and the life achievement awards
„Војдан Чернодрински“ (трипати), Екра-
“Petre Prlicko”
новата награда, „Златна маска“ на Охрид-
He also participated with serial roles in
ско лето и наградата за животно дело
„Петре Прличко“. projects of the film industry.
Застапен е со епизодни улоги во про-
екти од филмската продукција.
108
МИХАЈЛОВА MIHAJLOVA
СОЊА SONJA
– актер – – actor –
Михајлова, Соња (1958), актер која Mihajlova, Sonja (1958) actress who
со сигурен инстинкт во пронаоѓањето на with certain instinct in the discovery of
вистински актерски средства се истакну- the real actor means is distinguished in the
ва во делата од современата светска и до- acts of the modern world and home drama.
машна драматургија. Со својата оргинал- With her originality, tirelessness she is
ност, неуморност, внесувајќи се во секој imposing herself in her characters through
лик преку студиозно градење на ликот, со study creation of the character, with precise
прецизна точност во зацртаната развојна correctness in the drawn development line
линија, ќе остане во долго сеќавање на which will stay long in the memory of the
театарската уметност.
theatrical art.
Родена е во 1958 година, во Битола.
She was born in 1958 in Bitola. She
Основно и средно образование завршува
finished her elementary and secondary
во родниот град. Дипломира на Отсекот
за актерска игра на Факултетот за драмска education in her native city. She graduated
уметност во Скопје, 1983 година. Уште at the department of acting at the Faculty
како студент во завршната четврта годи- of drama art in Skopje 1983. Since she was
на на ФДУ во Скопје, е вклучена во еден a student in her final fourth year at FDA
мошне значаен сценски проект на теата- in Skopje, she has been included in every
рот под Пелистер. Се работи за претста- important scene project at the theatre
вата „Пеш“ од Славомир Мрожек (1982) under Pelister. Her first performance was
каде го толкува ликот на Госпоѓата. Иако “Walking” by Slavomir Mrozek (1982)
без искуство, таа убаво се вклопува во из- where she acted the character of the lady.
ведбата, реализирајќи ги со успех зададе- Although, without much experience, she
ните сложени и тешки актерски задачи. fit in the performance beautifully, realizing
Во своето две и пол децениско учество, со with success the given complex and very
исклучок на паузата што ја имаше во пе- hard actress tasks. In her two and half
риодот од околу три години, игра главно decades participation with exclusion of
во сите претстави кои беа на репертоарот the pause that she had in a period of about
на Народниот театар. three years she has mainly played in all
Улоги: Рајна во „Лет во место“ од performances that were at the repertory of
Горан Стефановски (1984), Титанија во
the National theatre.
„Сон на летната ноќ“ од Вилијам Шек-
Roles: Rajna in “Flight on the spot” by
спир (1984), Невена Филиповиќ во
Goran Stefanovski (1984), Titanija in the
„Југословенска антитеза“ од Јордан Плев-
“Mid summer night dreams” by William
109
неш (1985), Зербинета во „Ѓаволштините Shakespeare (1984), Nevena Filipovik
на Скапен“ од Жан Б. Молиер (1985), in “The Yugoslav antithesis” by Jordan
Сандра Заум во „Магна карта“ од Марио Plevnes (1985), Zerbineta in “The Devilries
Роси (1986), Тантелина во „Патенталие of Skapen” by G. B Moliere (1985), Sandra
и Тантелина“ од Русомир Богдановски Zaum in “Magna carta” by Mario Rossi
(1986), Пандорка во „Салон Бумс“ од То- (1986), Tantelina in “Pantelie and Tantelina”
мислав Османли (1987). by Rusomir Bogdanovski (1986), Pandroka
Со самото враќање на сцената на- in “Saloon Bums” by Tomislav Osmanli
стапува во претставата „Госпоѓа ми-
(1987).
нистерка“ од Бранислав Нушиќ (1990),
With her return on the scene she acted
толкувајќи ја со огромен успех наслов-
ната улога – Живка. Следат улогите: in the performances: “Wife of the ministry”
Роксана во „Сирано де Бержерак“ од Ед- by Branislav Nusik (1990) acting with
мунд Ростен (1991), Диана во „Љубомора great success the leading role Zivka. Then,
и љубов“ од Лопе де Вега (1992), Елена followed the roles of Roxana in “Serrano De
Тројанска во „Либрето Вагнер“ од Сашо Bergerac” by Edmund Rosten (1991) Diana
Насев (1994), Мирса во „Бегалка“ од Ва- in “Jealousy and love” by Lope de Vega
сил Иљоски (1995), Франсис во „Дебели- (1992), “Runaway bride” by Vasil Iljoski
те од Антиб“ од Сомерсет Мом (1996), (1995), Francis in “The Fat of Antyb” by
Маргарета Рабуш „Веселите жени од Somerset Mom (1996) Margareta Rabus in
Виндзор“ од Вилијам Шекспир (1997), “The Merry Wives of Windsor” by William
Зора „Казабалкан“ од Горан Стефановски
Shakespeare (1997), Zora in “Casabalkan”
(1998), Васа Железнова во „Васа Желез-
by Goran Stefanovski (1998),Vasa Zeleznova
нова“ од Максим Горки (1999), Маша во
„Третиот чин“ од Чехов (2000), Василиса in “Vasa Zelenova” by Maxim Gorki (1999)
Карповна во „На дното“ од Максим Гор- Masa in “The third act” by Chekhov (2000),
ки (2001), Петра Фон Кант во „Горчли- Vasilisa Karpovna in “On the bottom” by
вите солзи на Петра Фон Кант“ од Рјнер Maxim Gorki (2001), Petar Fon Kant in the
Вернер Фасбиндер (2003), Мајката на Ха- “Bitter tears of Petra Fon Kant” by Pjner
санага во „Хасанагиница“ од Љубомир Verner Fassbinder (2003), The mother of
Симовиќ (2004), Ванѓа во „Чест“ од Васил Hasanaga in “Hasanaginica” by Ljubomir
Иљоски (2005), Голде во „Свирач на по- Simonovik(2004), Vanga in “Honour” by
кривот“ од Јозеф Стеин (2007), Венета во Vasil Iljoski (2005), Golde in “The Player
„Една љубов“ според новелата на Влади- on the roof” by Josef Stein (2007), Veneta
мир Костов „Вечно млада и жива“ (2009),
in “One love” according to the novel of
Старицата во „Калеш Анѓа дефинитивно“
Vladimir Kostov by Katerina Momeva
од Катерина Момева (2010) и др.
На Фестивалот на камерен театар „Ри- (2010) and etc.
сто Шишков“ во 2004 година ја добива на- At the festival of the Cameroon theatre
градата за најдобар актер за толкувањето “Risto Siskov” in 2004 she got the award for
на ликот Петра Фон Кант. Во 2007 г. се the best actress for the performance of the
закитува и со награда „Златна маска“ character Petra Fon Kant. In 2007 she also
за ликот на Голде во „Свирач на покри- received the award “Golden mask” for the
вот“. character Player in “Player on the roof”.
110
МИЦЕВСКИ MICEVSKI
ТОНИ TONI
– спортист – – sportsman –
111
МОШЕ MOSE
ЕЛЕНА ELENA
– актер – – actress –
Моше, Елена (1968) е драмски умет- Moshe, Elena (1968) is a drama artist
ник кој се наоѓа во првите редови на би- who is on the front lines of Bitola theatre
толскиот театарски колектив. Актерка staff. She is an actress who shows great
која покажува голема разновидност, пла- differentially and plasticity and expression
стичност и изразност во актерската игра. in the actress play.
Родена е во 1968 г., во Битола. Основ- She was born in 1968 in Bitola. She
но и средно образование завршува во finished her elementary and secondary
родниот град. Дипломира на Отсекот за education in her native city. She graduated
актерска игра на ФДУ во Скопје, 1993 го- at the Department of actress play at FDA
дина и веднаш се вработува во театарот in Skopje in 1993 and she was immediately
под Пелистер. employed in the theatre under Pelister.
На сцената на Народниот театар At the scene of the National theatre –
- Битола, како член на драмскиот ан- Bitola as a member of the drama ensemble
самбл, пред битолската публика одигру- in front of the Bitola audience she has
ва над 30 улоги. Првиот настап по своето played over 30 roles. The first role after
дипломирање го остварува во претстава- her gradation she had in the performance
та „Мајстори на забуни“ од Вилијам Шек- in “Master of confusions” by William
спир (1994), во ликот на Анџело. Shakespeare (1994) was the role of Angelo.
Вниманието на публиката и театар- The attention of the audience and the theatre
ската критика го привлекува со своите critic was that she attracted with her study
студиозни театарски креации на лико- theatre creations of the character of Renate
вите: Рената во „Можеби на покривот in “Maybe on the roof there is a horse” by
има коњ“ од Иржи Шолта (1995), Иви во Irgi Solta (1995), Ivy in “ Fat from Antyb” by
„Дебелите од Антиб“ од Сомерсет Мом Somersby Mom (1996), her udoubtful talent
(1996); нејзиниот несомен талент блес- was shown in the Cameroon performance
нува во камерната претстава играјќи го acting the role of Solang in “Maids” by Jan
ликот на Соланж во „Слугинки“ од Жан Jene (1996).
Жене (1996). The upper line of her development she
Нагорната линија на својот развој confirmed by acting six characters Petar
го потврдува играјќи шест лика: Петар, Baltzar servant, pharmacist, Monach John in
Балтазар, слуга, аптекар, Монах Јован во “Romeo and Juliet” (1996), Zana in “Home”
„Ромео и Јулија“ од Вилијам Шекспир by Ljudmila Razumvskja (1997), Lora
(1996), Жана во „Дома“ од Људмила Vingfild in “Glass Menagerie” by Tennessee
112
Разумовскаја (1997), Лора Вингфилд Williams (1997) V in three “Tall women”
во „Стаклена менжерија“ од Тенеси by Edward Olbi (1998), Dunecka in “Vasa
Вилијамс (1997), В во „Три високи жени“ Zeleznova” by Maxim Gorki (1999), Mary
од Едвард Олби (1998), Дунечка во „Васа in “The memory of the water” by Sheila
Железнова“ од Максим Горки (1999), Ме- Stevenson (2000) Kertis in “Taming of the
ри во „Паметењето на водата“ од Шила shrew” by William Shakespeare (2000), The
Стивенсон (2000), Кертис во „Кротењето monodrama “Comme moi le Piaf” (2001),
на фуријата“ од Вилијам Шекспир (2000), Mrs Tarbush in the “Rake” by Erik Emanuel
монодрамата „Comme moi le Piaf“ Smith (2001) Nadezda in “Family stories” by
(2001), Г-ѓа Тербуш во „Развратникот“ Biljana Srbljanovik (2002), Olga in “Three
од Ерик Емануел Шмит (2001), Надеж- sisters” by A.P. Chekov (2003), Elisabeth
да во „Семејни приказни“ од Биљана the queen in “Richard III” by William
Србљановиќ (2002), Олга во „Три сестри“ Shakespeare (2005) Petar Ivanovic Bopcinski
од А. П. Чехов (2003), Елизабета, крали- in “Reviser” by N. V. Gogol (2009).
ца во Ричард III“ од Вилијам Шекспир She has played several roles on TV
(2005), Петер Иванович-Бопчински во in the film “Dust” of the director Milco
„Ревизор“ од Н.В. Гогољ (2009). Mancevski.
Одигрува неколку улоги на ТВ и во Awards: “Risto Siskov” for the role
филмот „Прашина“, на режисерот Милчо Mary in the “Memory of the water” and
Манчевски. “Duncena” in Vasa Zeleznova.
Награди: „Ристо Шишков“, за улога-
та на Мери во „Паметењето на водата“ и
Дунченка во „Васа Железнова“.
113
НАКОВСКА NAKOVSKA
БИКОВА ОЛИВЕРА BIKOVA OLIVERA
– спортист – – sportswoman –
114
го освојува 3. место и бронзениот медал 462,4 circles (366 in the basic part).By that
со резултат од 462, 4 круга (366 во осно- she secured a place at the Para Olympic Ga
вен дел). Со тоа обезбедува настап на Па- mes in London in2012.
раолимписките игри во Лондон, во 2012 г.
115
НАУМОВСКА NAUMOVSKA
ОЛГА OLGA
– актер – – actrеss –
Наумовска, Олга (1927 - 1999 ), актер, Naumovska, Olga (1927-1999) the pri
првенка на Народниот театар од Битола ma dona of the Bitola National theatre and
и една од водечките имиња на македон- one of the leading names of the Macedonian
ската глума. На сцената $ го посветува acting. She dedicated her whole life to the
скоро целиот свој живот. На штиците scene. On the Lure of the Footlights she was
што живот значат е присутна повеќе од present for more than 45 years. Actress with
45 години. Актер со широк спектар на wide range of expressive possibilities, with
изразни можности, со огромна креатив- huge creative energy, great voice possibilities
на енергија, со огромни гласовни мож- and sparkling character and she was one of
ности и искричав темперамент и една од the best tragedians in the Macedonian acting
најдобрите трагичарки во македонската generally.
глума, воопшто. She was born in 1927 in Prilep, where
Родена е во 1927 година, во Прилеп, she made her first steps as an actress
каде ги прави и првите чекори како ак- at Prilep National Theatre. With her
тер во Народниот теaтар од Прилеп. Со arrival at Bitola National theatre in 1954,
доаѓањето во Народниот театар во Бито- she gradually matured from one season
ла 1954 година, созрева од сезона во сезо- to another. She was an actress that no
на. Актер без кој не можел да се замисли significant scene project could be imagined.
кој било позначаен сценски проект. Со With her numerous roles she distinguished
многубројните улоги се наложува како herself as a protagonist, who gives tone
протагонистка која им дава тон и печат and personal seal to performances, a
на изведбите, која едноставно е незамен- person who is simply irreplaceable in the
лива во доменот на психолошката драма domain of the psychological drama and
и трагедијата. Нејзината прекрасна го- tragedy. Her beautiful voice modulation,
ворна модулација, големите внатрешни her great internal proportions in creating
пропорции во градењето на ликовите, of the characters, her great artistic
големите уметнички трансформации, transformations, made the acting of this
ја прават актерската игра на оваа наша eminent actress closer to the monumental
еминентна драмска актерка поблиску до art. She equally created characters from the
монументална уметност. Подеднакво ги works of the ancient, home, Yugoslav or
гради ликовите во делата од античката, foreign drama.
домашната, југословенската и странската Remarkable is the list of roles that can
драматургија. be pointed as more successful than the
116
Импозантен е списокот на others. The leading roles in “Medeja” (1962),
ролјите што можат да се издвојат како Andromache (1975), the character of Jokasta
мошне успешни. Насловните улоги во: in “Czar Edip” by Sophocles (1967), Lady
„Медеја“ (1962), „Андромаха“ (1975), ли- Milford in “Intrigues and love” by F. Sheller
кот на Јокаста во „Цар Едип“ од Софо- (1956), Margarita in “The lady with camellia”
кле (1967), Леди Милфорд во „Интрига by A Dima- the son (1963), Kabanova in
и љубов“ од Ф. Шилер (1956), Маргарита “Storm” by N.Ostrovski (1963), Nastja in
во „Дамата со камелии“ од А. Дима- си- “At the bottom” by M.Gorki (1966), Ana
нот (1963), Кабанова во „Бура“ од Н. Andreevna in “Reviser” by N.V.Gogolj
Островски (1963), Настја во „На дното“ (1969), Linda in “The death of the trader” by
од М. Горки (1966), Ана Андреевна во A. Miler (1969) ,Johanna in “The Prisoners
„Ревизор“ од Н. В. Гогољ (1969), Линда of Altoona” by J P. Sartre (1964), Marta in
во „Смртта на трговскиот патник“ од А. “Who is afraid of Virginia Wolf?” by E. Olbi
Милер (1969), Јохана во „Заточениците од (1968), Magda in “A straw in the wind” by
Алтона“ од Ж. П. Сартр (1964), Марта во K.Casule (1958), Borika Korda “Step to the
„Кој се плаши од Вирџинија Вулф“ од Е. autumn” by T.Arsovski (1969), Antica in
Олби (1968), Магда во „Вејка на ветрот“ “Antica” by R.Krle (1967), Clytemnestra
од К. Чашуле (1958), Борика Корда во in ”Agamemnon- Electra” by Achill-
„Чекор до есента“ од Т. Арсовски (1969), Sophocles (1976), Mother bravery in “The
Антица во „Антица“ од Р. Крле (1967), mother bravery” by B. Brecht(1977),Simana
Клитемнестра во „Агамемнон – Електра“ Vucetik in “Stone for under the head” by
од Есхил – Софокле (1976), Мајката хра- M. Novkovik (1979), Kaduna in “Motel”
брост во „Мајката храброст“ од Б. Брехт By S.Stojanovik(1981),Evrosima Lulovska-
(1977), Симана Вучетиќ во „Камен за под Filipovik in "Yugoslav antithesis” By Jordan
глава“ од М. Новковиќ (1979), Кадуна во Plevnes (1985) and others.
„Преноќиште“ од С. Стојановиќ (1981), It should be noticed her chamber
Евросима Луловска – Филиповиќ во performances where she was very successful.
„Југословенска антитеза“ од Јордан Плев- ”How can I hear you when the water is
неш (1985) и др. running?” by A. Anderson (1970) and mono
Треба да се забележат нејзините ка- play “You, my Dolores” by S.Bozovik (1981).
мерни претстави кои ги игра со огро- Although she retired, she continued
мен успех: „Како да те чујам кога водата with her successful performances of the
тече“ од Р. Андерсон (1970) и монодра- roles until the end of her life in 1999 such
мата „Тебе моја Долорес“ од С. Божовиќ as :M.D.Aceva in “Party of rummy” by Din
(1981). Li Coburn (1986), “Vienna Tango” by P.
По пензионирањето, па сè до крајот Turini (1987), Fairy in “Nun’s silences” by
на нејзиниот живот во 1999 година, таа Schneider (1987), Charlotte Ivanovna in
продолжува со успешните креации на до- “The cherry garden” by A.P.Cehov (1988),
делените ликови: М.Д. Ацева во „Партија Bernarda in “The home of Bernarda Alba”
реми“ од Дин Ли Кобур (1986), „Виенско by F.G Lorca (1995), Fanda in “There may
117
танго“ од П. Турини (1987), Самовила be a horse on the roof” by I. Shohola (1995),
во „Калуѓерички тишини“ од С. Шнајдер Altana in “Tattoo souls come back home”
(1987), Шарлота Ивановна во „Вишнова- by G. Stefanovski,(1996), Telma in “Good
та градина“ од А. П. Чехов (1988), Бер- night, mother” by N Norma (1996), and The
нарда во „Домот на Бернарда Алба“ од Granny in “Don Juan returns from war”
Ф. Г. Лорка (1995), Фанда во „Можеби на (1997)
покривот има коњ“ од И. Шотола (1995), Engaging herself unselfishly in
Алтана во „Тетовирани души се враќаат every project, her tendency was high
дома“ од Г. Стефановски (1996), Телма во professionalism and she gained in return the
„Добра ноќ мајко“ од М. Норма (1996) и awards 11th October for life achievement,
Бабата во „Дон Жуан се враќа од војна“ 4th November of the city of Bitola (twice ),
(1997). the award for the role at the festival “Vojdan
Ангажирајќи се несебично во секој Cernodriski (four times) and at the same
проект, таа се залага за висок професио- festival the award for life achievement.
нализам, а за возврат на тоа не ја одмину- In 1997 she celebrated two jubilees: 70
ваат наградите: „11 Октомври“ за живот- years of age and 45 years of fertile theatre
но дело, „4 Ноември“ на градот Битола activity.
(двапати), награда за улога на фестивалот
„Војдан Чернодрински“ (четирипати) и
на истиот фестивал наградата за животно
дело.
Во 1997 година ги прославува двата
јубилеи: 70 години од животот и 45 годи-
ни плодна театарска дејност.
118
НАУМОВСКИ NAUMOVSKI
ДУШАН DUSAN
– режисер – – director –
119
каже специфичниот ритам и посебната “The ninth wave” by N. Vapcarov (1972),
динамика, „Деветтиот бран“ од Н. Вапца- “Hamlet of Dolno Gastani” by I. Breshan
ров (1972), „Хамлет од Долно Гаштани“ (1973 and 1986),“Wedding” by V. Iljoski
од Иво Брешан (1973 и 1986), „Тоа Радио- (1979), “The Member of the Parliament”
вце во кое длабоко паѓам“ од Јован Пав- by Branislav Nusik (1984), Macedonian
ловски (1973), „Суд“ од К. Чашуле (1978), Bloody Wedding” by Vojdan Cernodrinski
„Свадба“ од В. Иљоски (1979), „Народен (1988), the mono play “You, my Dolores” by
пратеник“ од Бранислав Нушиќ (1984), S. Bozovik (1981), “Bibisek of Keramponia”
„Македонска крвава свадба“ од Војдан by V Nedelkovski (1993), ”Antigona in New
Чернодрински (1988), монодрамата „Тебе, York” by J .Glavicki (1997).
моја Долорес“ од С. Божовиќ (1981), „Би-
бисек од Керампонија“ од В. Неделковски
(1993), „Антигона во Њујорк“ од Ј. Главиц-
ки (1997).
120
НАУМОВСКИ NAUMOVSKI
СОТИР SOTIR
– костимограф – – costume designer
121
Панов (1950, 1965), „Антица“ од Ристо (1951) “Honour” by Vasil Iljoski (1953)
Крле (1950, 1967, 1981), „Задруга“ од Коле ,Macedonian bloody wedding” by Vojdan
Чашуле (1951), „Чест“ од Васил Иљоски Cernodrinski (1953 1975) " Captain
(1953), „Македонска крвава свадба“ од Kuzman" by Vasil Iljoski (1954), "The
Војдан Чернодрински (1953, 1975), „Куз- Leafless branch on the wind" by Kole Casule
ман Капидан“ од Васил Иљоски (1954), (1958), “Ivac” by Stefan Tanevski (1959),
„Вејка на ветрот“од Коле Чашуле (1958), “Master Theodos” by Vasil Iljoski (1962
„Ивац“ од Стефан Таневски (1959), ,1979), “Runaway bride” by Vasil Iljoski
„Чорбаџи Теодос“од Васил Иљоски (1962, (1964, 1972) “Vladimir and Kosara” by
1979), „Бегалка“од Васил Иљоски (1964, Stefan Tanevski (1968), “The Bloody stone”
1972), „Владимир и Косара“од Стефан by Vasil Iljoski (1968), “Step to the autumn”
Таневски (1968), „Окрвавен камен“ од Ва- by Tome Arsovski (1969), “That Radiovce
сил Иљоски (1968), „Чекор до есента“ од where I deeply fall” by Jovan Pavlovski
Томе Арсовски (1969), „Тоа Радиовце во (1973), “The wedding of Mara” by Vladimir
кое паѓам длабоко“ од Јован Павловски Kostov (1976), “Young sons” by Vasil Iljoski
(1973), „Свадбата на Мара“ од Владимир (1977), "The Court" by Kole Casule (1978),
Костов (1976), „Млади синови“ од Васил “The Wedding” by Vasil Iljoski (1979),
Иљоски (1977), „Суд“ од Коле Чашуле “Ubiska” by Vase Mancev (1983), “Flight on
(1978), „Свадба“ од Васил Иљоски (1979), the spot” by Goran Stefanovski (1984). In
„Убишка“ од Васе Манчев (1983), „Лет his costumes design he was most frequently
во место“ од Горан Стефановски (1984). inspirited by the Macedonian folklore
Тој во своите костимографии најчесто stylizing them with great success always
се инсприра од македонскиот фолклор entering the necessary spirit and fantasy
стилизирајќи го со огромен успех, се- His creational individuality is expressed
когаш внесувајќи го потребниот дух и greatly by creation of every authentic in
фантазија. their historical typicality presenting it in
Неговата творечка индивидуалност the works of the world classics: ”Maiden
доаѓа до силен израз креирајќи костими without dowry” by A.N Ostrovski (1953),
мошне автентични во својата историска “The servant of two masters” by Carlo
типичност, презентирајќи ја во делата од Goldoni (1956), “Impudent sick” George
светската класика: „Мома без мираз“ од B. Moliere (1958), “Doctor by force” by
А.Н. Островски (1953), „Слуга на два го- George B Moliere (1962), “Hamlet” by W.
сподари“ од Карло Голдони (1956), „Во- Shakespeare (1966), “Outlaws” by Fredric
образен болен“ од Жан. Б. Молиер (1958), Sheller (1967), “Othello” by W. Shakespeare
„На сила доктор“ од Жан. Б. Молиер (1970), “Andromache” by Jean Resin (1975)
(1962), „Хамлет“ од В. Шекспир (1966), and others.
„Разбојници“ од Фридрих Шилер (1967), It is not small number of children
„Отело“ од В. Шекспир (1970), „Андрома- performances where he was presented as a
ха“ од Жан Расин (1975) и др. costume designer with rich fantasy dressing
the numerous characters of the children in
122
Не е мал бројот и на претставите за “Kekec and Mojca”, “Pedace”, “Redhat”,
деца во кои како костимограф се прет- “Cinderella”, “The shadow of Mr. Vip”,
ставува со бујна фантазија, облекувајќи “Pipi the long stocking” and others
ги многубројните ликови на децата од He received many recognition that
„Кекец и Мојца“, „Педаче“, „Црвенкапа“, he won at the Theatre plays “Vojdan
„Пепелашка“, „Сенката на Господинот Cernodrinski” and in 1975 as result of more
Вип“, „Пипи – долгиот чорап“ и др. than 30 years costume designing activity
Добитник е на повеќе признанија there were opened exhibitions in Bitola and
освоени на Театарските игри „Војдан in the frames of the Theatre plays Vojdan
Чернодрински“, а во 1975 година, како Cernodrinski with significant number of
резултат на повеќе од тридецениската costume designing achievements.
костимографска дејност, отворени се из-
ложби во Битола и во рамките на Теа-
тарските игри „Војдан Чернодрински“ со
значаен број на вредни костимографски
остварувања.
123
НЕЌАК NEKAK
МИОДРАГ MIODRAG
– композитор – – composer –
124
Секоја година редовно е присутен with the popular and the national music.
на нашите реномирани фестивали како He has made over 1000 arrangements out
композитор и аранжер во популарната и of which large number are highly evaluated
народната музика. Изработува над 1000 and rewarded on different festivals.
аранжмани, од кои голем број се високо In ZAMP he has registered over 300
оценувани и наградувани на разни фести- compositions which are recorded. As a long-
вали. term associate of the Macedonian RTV he
Во ЗАМП пријавува околу 300 ком- has made music for the serials: “Big and
позиции кои се ставени на носач на small”, “Hello, geniuses”, “Give music”,
звук. Како долгогодишен соработник на music for different announcements and
Македонската РТВ, изработува музика withdrawals different songs and he is tone
за сериите „Големи и Мали“, „Здраво, associate in certain situations.
генијалци“, „Дајте музика“, музика за In 2004 he worked at the symphony
разни најавни и одјавни шпици, разни orchestra performance on the occasion
сонгови и е тонски соработник во одре- “15 years of Boemi” by which it was opened
дени ситуации. Bitola culture summer which was directly
Во 2004 г. работи на симфониската transferred by MRTV.
оркестарска обработка на делото „15 го- He made music for the film “Inn on the
дини Боеми“, со кое се отвори Битолско- road to Europe”(2005) directed by Mladen
то културно лето, кое директно го прене- Krstevski. His latest film achievement is
суваше МРТВ. the music for the last TV film of Dimitrie
Изработува музика за играниот филм Osmanli “Very high” (2006). He also made
„Крчма на патот за Европа“ (2005 г.) во the music for the project “Heraclea and
режија на Младен Крстевски. Негово по- Likinij” (2009), by which it was performed
следно филмско остварување е музика the official opening of Bit fest in the ancient
за последниот ТВ–филм на Димитрие theatre of Heraclea, Bitola.
Османли „Стрмоглави“ (2006 г). Исто та- He makes Orchestra music adaptation of
ка, ја изработува и музиката за проектот choir partiture for the hymn of municipality
„Хераклеа и Ликиниј“ (2009), кој е изве- of Bitola, original music and scene modeling
ден на свеченото отворање на Бит фест, for the project Philip Macedonian – the
во античкот театар Хераклеа–Битола. project of the municipality Bitola, the
Изработува: оркестрација, адаптација orchestra for the hymn of the Vlach
и изработка на хорска партитура за све- municipality in Macedonia, 22 music
чената песна на Општина Битола, ори- arrangements and production of the original
гинална музика, музичко и сценско songs by Ajri Demirovski, the honorable
обликување на проектот „Филип Маке- citizen of the city of Bitola – project of
донски“ – проект на Општина Битола, the municipality Bitola music production
оркестрација на химната на влашкото and the recording of the Children
малцинство во Македонија, 22 музички festival “Tralala” and different songs and
аранжмани и обработка на оригинални arrangements for the necessities of the
125
песни од Ајри Демировски, почесни- Macedonian festivals of popular national
от граѓанин на град Битола – проект на and children music
Општина Битола, музичка продукција и He is the author and the arranger in the
снимање на Детскиот фестивал „Тралала“ frames of the projects “One day in Bitola”
и разни песни и аранжмани за потребите (2005) “The soul is in Bitola” (2007) and
на македонските фестивали на популар- “My song” (2010) which were inspirited by
на, народна и детска музика. the rich Bitola old national tradition.
Автор е и на музиката и аранжманот From the numerous awards and
во рамките на проектите: „Еден ден во recognitions in the area of the entertaining
Битола“ (2005), „Душата ми е во Битола“ music at the festivals which were organized
(2007) и „Мојата песна“ (2010), кои се ин- in Bitola we would like to separate: Grand
спирирани од богатата битолска старо- prix award for the best composition of the
градска традиција. festival “Interfest” 1994 for the composition
Од многубројните награди и приз “It was not my destiny”. The first award
нанија во областа на забавната музика на from the audience of “Si Do” 1991 for
фестивалите кои се организирани во Би- the composition “Super granny”, the first
тола, би ги издвоиле: Гранпри награда ка- award by the audience of “Si Do” 1995 for
ко најдобра композиција на Фестивалот the composition “If” several awards at the
„Интерфест“ 1994 г., за композицијата festival “Tralala” and many others.
„Не ми било судено“, Прва награ-
да од публиката на „Си до“ 1991 г., за
композицијата „Супер бабичка“, Прва на-
града од публиката на „Си до“ 1995 г., за
композицијата „Ако“, неколку награди на
фестивалот „Тралала“ како и многу дру-
ги.
126
НИКОЛОВ NIKOLOV
БЛАГОЈ BLAGOJ
– библиотекар советник – – librarian adviser–
127
земја, на кои ги совладува меѓународните catalogues, description of monographs
стандарди за библиографско-каталошки and serial publications (ISBD-m ISBD-s).
опис на монографски и сериски публи- With special enthusiasm and professional
кации (ISBD-m, ISBD-ѕ), тој со особен sensibility he entered in the modern
ентузијазам и професионален сензибили- challenge of the librarian activity imposed
тет се впушта во современиот предизвик with the necessity for introduction of
во библиотечната дејност, наметнат со the automated librarian information
потребата од воспоставување на автома- system in our country. On that plan he is
тизиран библиотечно-информативен си- professional and qualified through study
стем во нашата земја. На тој план, профе- visits in R. Slovenia that is at the institute of
сионално и стручно се оспособува преку information sciences in Maribor IZUM.
стручни престои во Р Словенија, односно Due to result of his active professional
на Институтот за информациски науки engagement he is present in the librarian
во Марибор - ИЗУМ. theory and practice through remarkable
Како резултат на активниот про- expert works from the area of the
фесионален ангажман, присутен е во librarianship published as monographic
библиотекарската теорија и практи- publications: “Bitola through centuries”
ка, преку забележителни стручни тру- –patriotic bibliography (2002), “Bitola
дови од областа на библиотекарство- authors”-bibliography(2005), “The authors
то, објавени како монографски публика- from Kicevo and the region from Kicevo”
ции: „Битола низ вековите“ - роднокрајна patriotic bibliography (2006), “Gligor
библиографија (2002), „Битолски авто- Prilicev” – personal bibliography (2008),
ри“ – библиографија (2005), „Автори- The librarian work: manual for all types
те од Кичево и Кичевско“ - роднокрајна of libraries, book 1, Accessory processing
библиографија (2006), „Григор Прли- of the librarian material and its use in the
чев“ - персонална библиографија (2008), automated working (2008), The librarian
Библиотечно работење: прирачник work: manual for all types of libraries”, book
за сите видови библиотеки, кн. 1, Ак- 2, Librarian description of monographic
цесорна обработка на библиотечни- publications according to ISBD(m) and
от материјал и нејзина примена во авто- its use in the automated working (2009),
матизираното работење (2008), Библио- The authors from Ohrid and the region
течно работење: прирачник за сите ви- of Ohrid- patriotic bibliography 2009 and
дови библиотеки, кн. 2, Библиографски other articles and professional magazines:
опис на монографски публикации спо- “The school libraries in Bitola”, “The
ред ISBD(m) и неговата примена во авто- printing and the editorship in Bitola” (1999),
матизираното работење (2009), „Автори- “The automation of the libraries from the
те од Охрид и Охридско“ - роднокрајна southwest region of RM, "Librarianship”
библиографија (2009) и др. и статии во (2003), “National librarian information
стручни и професионални гласила: „Учи- system (Beginnings, development and the
лишните библиотеките во Битола“, во current activates) in the Librarianship”
128
„Печатарството и издаваштвото во Би- (2007) and others. He is co author in the
тола“ (1999), „Автоматизација на библи- works: “Distinguished people for Bitola”
отеките од југозападниот регион на РМ“, (2007) and “Distinguished people for Bitola
во „Библиотекарство“ (2003) и „Национа- –writers”(2008).
лен библиотечно-информациски систем: He participated in large number of
(Почетоци, развој и тековни активно- projects in his home institution as well as
сти)“ во „Библиотекарство“ (2007) и др. outside it which were successfully realized.
Коавтор е на делата: „Значајни личности We are going to number several of them:
за Битола“ (2007) и „Значајни личности за participation in the international project
Битола - писатели“ (2008). KNIIC financed by USAID Macedonia,
Учествува во голем број проекти, LOUIS BERGER GROUP INC(2001),
како во матичната установа така и над- the automation of the libraries from the
вор од неа кои успешно се реализирани. South West Region of R. Macedonia
Ќе наброиме само неколку: учество во (2004,2006,2008), the automation of the East
меѓународен проект КНИИЦ, добиен од region of R. Macedonia ( final phase) 2008
УСАИД/Македонија, LOUIS BERGER and others
CROUP INC (2001), Автоматизација на He actively participated in the realization
библиотеките од југозападниот реги- of many seminars and professional
он на Р Македонија (2004, 2006, 2008), lectures which became professional mark
Автоматизација на библиотеките од ис- in the domain of the education and the
точниот регион на Р Македонија (завр improvement of the librarian personnel in
шна фаза) 2008 г. и др. our country. He is currently a lector at the
Активно учествува во реализирањето course for automated lending COBISS/2
на повеќе семинари и стручни предавања, lending which is at the Center of VBM at
преку кои остава професионален белег the National and University Library “St.
во доменот на едукацијата и надградба- Clement Ohridski” from Skopje.
та на библиотекарскиот кадар во нашата He is reviewer of the expert works:
земја. Моментално е предавач на курсот “Patriotic bibliography of Struga and region
за автоматизирано зајмување COBISS2/ of Struga” book I and II (2001,2003), “The
Зајмување, кој се одржува во Центарот на Manual Young librarians Mile Bosevski”
ВБМ при Националната и универзитет- edited by the Librarian Association of
ска библиотека „Св. Климент Охридски“ Macedonia-Skopje (2003,2008) and others.
од Скопје. Nikolov is surely numbered among
Рецензент е на стручни трудови: those librarians who took the burden of the
Роднокрајна библиографија на Струга и historical continuity of the national (public)
Струшко I и II книга (2001, 2003), При- librarianship of these spaces contributing
рачникот „Млади библиотекари“, Миле to preserve its dignity as impassable social
Бошевски, во издание на Друштвото на category in conditions of radical, social, and
библиотекари на Македонија – Скопје political changes.
(2003, 2008) и др.
129
Николов со право се вбројува во редот On the field of literature he appears with
на оние библиотекари кои денес го поне- 5 children dramas: “Lets sing” (1998), “The
соа товарот на историскиот континуитет Smurfs and the Santa Clause” (1998), “The
на народното (јавното) библиотекарство fairy of the abandoned castle” (1999), “Santa
на овие простори, придонесувајќи да се Clause and Santa Granny”(2000), “Bisera
сочува неговото достоинство како неод- travels in fairyland world” (2002) which
минлива општествена категорија во усло- direct us to the recognition and spirituality
ви на радикални општествено-политички of the author whose vocabulary symbolism
промени. and literary hand continue the mission
Во книжевното творештво се јавува of the drama action transforming them
со 5 детски драми: „Ајде да запееме“ into a specific type of addressing towards
(1998), „Штрумпфовите и Дедо Мраз“ the reader causing curiosity, longing and
(1998), „Самовилата од напуштениот за- gratitude at the youngest reading audience.
мок“ (1999), „Дедо Мраз и Дедо Мрази- He was engaged unselfishly in
ца“ (2000) и „Бисера патува во светот на each project. He always wanted high
бајките“ (2002), кои упатуваат на пре- professionalism and in return the awards
познатливост и духовност на авторот did not pass him by: “The silver medallion
чии речник, симболика и книжевна рака at the National theatre –Bitola” (1984),
ја продолжуваат мисијата на драмско-
“The recognition by the Community
то дејствие преточувајќи се во специ
of the National libraries of Macedonia”
фичен вид обраќање кон читателот,
(1995), Diploma 4th November (1999)
предизвикувајќи љубопитност, мечтател-
and others. The highest recognition the
ност и благодарност кај најмладата чита-
awards” The Clement charter” 2010 he
телска публика.
received for achieved exceptional results in
Ангажирајќи се несебично во секој
the development of the librarianship in The
проект, тој се залагаше за висок про-
Republic of Macedonia published research
фесионализам, а за возврат на тоа не го
and expert articles with essential importance
одминаа наградите: Сребрена плакета на
for him and of special contribution in
Народниот театар - Битола (1984); Благо-
дарница на Заедницата на народните би- the education and the promotion of the
блиотеки на Македонија (1995), Диплома librarians and the libraries.
„4 Ноември”, (1999) и др. Највисокото
признание, наградата „Климентова по-
велба“ (2010) ја добива за постигнати
исклучителни резултати во развојот
на библиотекарството во Република
Македонија, објавени научни и струч-
ни трудови од базично значење за него
и од особен придонес во едукацијата и
промоцијата на библиотекарите и библи-
отеките.
130
НИКОЛОВСКИ NIKOLOVSKI
ДИМЧЕ DIMCE
– ликовен уметник – – artist –
131
награда на 5. Триенале на современата biennale in Krakow (Poland) and award of
југословенска графика во Битола; 1986 Ex the exhibition International Olympic poster
agio на 11. Меѓународно графичко бие- in Seoul 1989. The honorable award of 1st
нале во Краков (Полска) и награда на из- graphical biennale in Bharat bhavan (Bho-
ложбата Меѓународен олимписки плакат pal) and honorable award of 3rd premium for
во Сеул; 1989 - Почесна награда на 1. гра- a drawing in Ferol (Spain), 1990 - reward of
фичко биенале во Бхарат Бхаван - (Бопал) 7th Premium for graphics Massimo Ramos in
и Почесна награда на 3. Премија за цртеж Ferol 1991, award of the 1st Graphical bien-
во Ферол (Шпанија); 1990 - Награда на nale in Sapporo, Japan, 1995 - award of 3rd
7. Премија за графика ,,Масимо Рамос“ International graphical biennale in Gior,
во Ферол; 1991 - Награда на 1 графичко 1997 – award of 4th International Graphical
биенале во Сапоро (Јапонија); 1995 - На- biennale in Orensa (Spain) 1997- honorable
града на 3. Меѓународно графичко биена- award in Klux (Romania) and Gran at 4th tri-
ле во Гиор; 1997 - 3. Награда на 4. Меѓу ennial of graphics in Shemalie (France).
народно графичко биенале во Оренса
(Шпанија); 1997 - почесна награда во Клуј
(Романија) и Гран При на 4. Триенале на
графика во Шемалие (Франција).
132
НОВАКОВИЌ NOVAKOVIK
ЉУБИША LJUBISA
– архитект – – arhitect –
133
Исто така, работи и на изработка на the city center of Bitola 1978, The detailed
голем број детални урбанистички плано- urban plan for many apartment buildings of
ви и рецензии и тоа: Деталниот урбани- Bitola and other cities and settlements, The
стички план за градскиот центар на Бито- detailed urban plan for the Old Bazaar in
ла (1978), Деталниот урбанистички план Bitola and reviews for the urban plans for
за повеќе станбени делови на Битола и many cities in R.Macedonia among which
други градови и населби, Деталниот урба- is the city center "Small ring" in Skopje.
нистички план за Старата чаршија во Би- Novakovik is the author for the NOAVM on
тола и рецензии на урбанистичките пла- the mountain Kajmakcalan.
нови за повеќе градови во Р Македонија, As a designer he realized many
меѓу кои и за градскиот центар „Мал architecture objects among which it could
ринг“ во Скопје. Новаковиќ е автор на be separated the: apartment towers on str
споменикот за НОАВМ на планината "Partizanska" in Bitola, the business object
Кајмакчалан. on str. Prilepska in Bitola and others.
Како проектант, реализира повеќе In his professional work the special
архитектонски објекти меѓу кои се place took the care for the construction
издвојуваат: станбените кули на ул. „Пар- inheritance that it can be seen from his
тизанска“ во Битола, деловен објект на ул. anthological letter sent to all social, political
„Прилепска“ во Битола и други. organizations from the city against the
Во неговата професионална работа demolishing of the Old theatre in Bitola
посебно место зазема грижата за гради- before the possible variants to be seen for
телското наследство, што се гледа и од its survival (This letter was published in
неговото „антологиско“ писмо испратено the Collection "Bitola through centuries"
до сите општествено-политички орга- number 11 and 12 issued by the Faculty of
низации од градот, против рушењето на Teacher’s training in 2009).
Стариот театар во Битола, пред уште ед- He participated in the preparation of
наш да се преиспитаат и другите можни the study "Information for the possible
варијанти за неговото останување. (Ова repercussion from the relation of the
писмо е објавено во Зборникот „Битола protected track on str. Boris Kidric through
низ вековите“, бр. 11 и 12, издаден од Пе- the central core of Bitola" by which it has
дагошкиот факултет во 2009 г.). been avoided 16 objects all together to be
Учествува во изготвувањето на demolished characterized as monument of
студијата „Информацијата за можните culture among which it is the house ( today
реперкусии од реализацијата на проекти- a museum) where resided Goce Delcev when
раната траса на ул. „Борис Кидрич“ низ he was in Bitola. It should be emphasized his
централното градско јадро на Битола“, attempt for preservation of the objects of the
со која е избегнато да се рушат вкупно old hospital in Bitola in order to avoid the
16 објекти со својство на споменик на urban aggression on part of the central city
културата, меѓу кои и спомен куќата (де- area.
нес музеј) во која престојувал Гоце Дел-
134
чев во Битола. За истакнување е негово- His engagement in his pension days
то залагање за задржување на објектите was in the ethnical project “ The Pattern of
од Старата болница во Битола, со цел the school network issued by the Faculty of
избегнување на урбаната агресија на дел Teacher’s training from Bitola 2007 where
од центрaното градско подрачје. beside streets and public objects the objects
Негов последен ангажман во пен- are separately marked which have historical
зионерските денови е техничкиот про- and cultural importance for the city of
ект „Шема на уличната мрежа“ издадено Bitola.
од Педагошкиот факултет од Битола во
2007 г., во која покрај улиците и јавните
објекти посебно се обележани и објектите
кои имаат историско и културно значење
за град Битола.
135
ОГНЕНОВСКИ OGNENOVSKI
ТАЛЕ TALE
– музички уметник – – musician –
136
ти и вторпат на турнејата во Франција In 1965 Tale Ognenovski formed his
(1959), со одржани 83 концерти. “Tale Ognenovski orchestra” in Skopje and
Во 1965 г. Тале Огненовски го фор- made a record at broadcasting network in
мира својот „Тале Огненовски Оркестар“ Belgrade, Yugoslavia. During his long career
во Скопје и снима грамофонска плоча во on his repertory, he had composed more
Радио-телевизија Белград, Југославија. Во than 150 Macedonian dances, a classical
текот на долгата кариера на репертоарот concert and many jazz compositions were
има компонирано повеќе од 150 маке- performed.
донски ора, изведен класичен концерт и As virtual solo player of clarinet in
повеќе џез-композиции. the film “Rhythm and sound” (1955),
Како виртуозен солист на кларинет во he performed Macedonian folk dances
филмот „Ритам и звук“, 1955 г. ги изведу- “Zenski camce”,”Berance” and other
ва македонските народни ора: „Женско with the Macedonian assembly of folk
чамче“, „Беранче“, и други со Македон- dances and songs “Tanec”. His records
скиот ансамбл на народни игри и пес- for the broadcasting network in Belgrade
ни „Танец“. Неговите снимки за Радио- “Jugoton”, “MRT” are unique, inspired by
телевизија Белград, Југотон, МРТ се the Macedonian folk music. He is author
уникатни композиции, инспирирани од of the note collection “Macedonian folk
македонската фолклорна музика. Автор dances”(1989) with 80 dances.
е на нотната збирка „Македонски ора“ The New album of the Macedonian
(1989) со 80 ора. clarinets and composer Tale Ognenovski,
Новиот албум на македонскиот кла- titled “Macedonian jazz-compositions
ринетист и композитор Тале Огненовски, for a clarinet by Tale Ognenovski” gained
насловен „Македонски џез-композиции excellent reviews by the foreign press. Tale
за кларинет од Тале Огненовски“, добива Ognenovski appears as an author, composer
одлични рецензии од странскиот печат. and arranger of all 12 compositions present
Тале Огненовски се јавува како автор, on the album. This third CD of Ognenovski
композитор и аранжер на сите 12 ком- is a continuation of his previous two albums
позиции присутни на албумот. Ова трето titled “Jazz Macedonian national dances
ЦД на Огненовски е продолжение на не- and classical music” and “Mozart and the
говите претходни два албуми под наслов concerts on clarinet by Ognenovski” on the
„Џез, македонски народни ора и класична occasion of 250 years from the birth of the
музика“ и „Моцарт и концертите на кла- Austrian composer Wolfgang Amadeus
ринет на Огненовски“ по повод 250-го- Mozart.
дишнината од раѓањето на австрискиот On his new album again Ognenovski
композитор Волфганг Амадеус Моцарт. performed with his actual quartet: Tale
И на новиот албум Огненовски наста- Ognenovski on clarinet, flute, zurle, small
пува со неговиот актуелен квартет: Тале bagpipes and a drum, his son Stevan
Огненовски на кларинет, флејта, зурла, Ognenovski on a flute and a drum and his
мала гајда и тапан, неговиот син Стеван
137
Огненовски на флејта и тапан и неговите nephews Nikola and Clement Ognenovski
внуци Никола и Климент Огненовски на on a flute.
флејта. For the work of Tale Ognenovski it has
За делата на Тале Огненовски се been written all over the world known by
пишува дека е познат во светот по не- his virtuosic performances, that he was
говите виртуозни перформанси, дека the greatest clarinist, flute player zurle
е најголемиот кларинетист, флејтист, player and bagpipes players of all time,
зурлист и гајдист на сите времиња, demonstrating the unique skills fortune
демонстрирајќи уникатни вештини, бо- of inventions remarkable improvisation
гатство на изуми, извондредна импро- virtuosity and excellent music capability in
визациска виртуозност и извонредна all areas of the music .
музичка способност во сите области на He was recipient of the award 11th
музиката. October. He has received large number
Добитник е на наградата „11 Октом- awards and testimonials for the prestige
ври“. Добива голем број награди и поче- artistic performances . The most important
сти за престижните уметнички изведби. are: The first award clarinet, for the best
Од нив најважни му се: Прва награда кла- clarinet performer at the Macedonian
ринет, за најдобар кларинетист на први- festival of folk dances and songs in 1948,
от Македонски фестивал за народни the first reward at the Yugoslav folk music
игри и песни во 1948 г., Прва награда festival in Opatija 1951, Podium award of
на Југословенскиот фолклорен музички Yugoslavia, the highest price in the former
фестивал во Опатија, 1951 г., Естрадна Yugoslavia for podium musicians 1978, The
награда на Југославија, највисока на- Honourable podium award of Macedonia,
града во поранешна Југославија за му- the highest award for podium musicians in
зички естрадни уметници, 1978 г., По- R.Macedonia, 1996.
чесна естрадна награда на Македонија,
највисока награда на музичките естрадни
уметници во Р Македонија, 1996 година.
138
ОСМАНЛИ OSMANLI
ДИМИТРИЕ DIMITRIE
– режисер – – director –
139
Режира на сцените во Прилеп и He directed on the scenes in Prilep
Скопје (МНТ, ДТС и Театарот на народ- and Skopje (MNT DTS and Theatre of the
ностите). nationalities).
Позначајни драмски режии: „Днев- His more important play directions
никот на Ана Франк“ (1958), „Двајца на “The diary of Anna Frank” (1958), “Two
нишалка“ (1966), „Хенри VIII и неговите on strand” (1966), “Henry VIII and his six
шест жени“ (1967), „Свадба“ (1972), „Бол- wives” (1967) “Wedding” (1972), ”Flea in
ва во уво“ (1974), „Народен пратеник“ ear” (1974), “Member of parliament”(1993)
(1993) и др. and etc.
Првите успеси во филмот ги забеле- His first successes on the film were
жува во документаристичките жанрови. noticed in the documentary genres. His
Најпознати остварувања се документар- most important achievements are the
ците: „Распламтени факли“ (1956), „Про- documentaries “Flaming torches” (1956),
летни надежи“ (1956), кусометражниот “Spring hopes” (1956), short meter movie
игран филм „Бунтот на куклите“ (1957). “Rebellion of the dolls” (1957).
Играната комедија „Мирно лето“ The film comedy “Peaceful summer”
(1961) го промовира како прв македон- (1961) promoted him as the first
ски режисер на еден игран филм и автор Macedonian director of films and author
кој беспрекорно ги совладал жанров- who impeccably created the genre codex of
ските кодекси на комедијата. Следуваат the comedy. Then, followed the melodrama
мелодрамите „Мементо“ (1967), „Жед“ “Memento” 1967 , “The thirst”(1971).
(1971). Се вклопува во актуелните He fit in the actual movements of the
движења на модерниот филм. „Ангели modern film, “Angels on garbage”(1995)
на отпад“ (1995) е уште еден прилог во which is another supplement to the
збогатувањето на тематско-проблемскиот enrichment of the thematic problem mosaic
мозаик на македонскиот филм. of the Macedonian film.
Документарните филмови: „Девојките Documentary films:”The girls from
од мали“ (1965), „Кејот 13 Ноември“ young age”(1965), “The quay 13th
(1964) и „Дванаесетте од Папрадник“ November”(1964) and “The twelfth of
(1965), претставуваат репрезентативни Papradnik”(1965) are representative work
дела на документаристичката продукција. of the documentary production.
140
ПАПАЗОГЛУ PAPAZOGLU
ФАНУЛА FANULA
– археолог – – archeologist –
141
от и хеленистичкиот период до степен на Dardanci) progressed in their development
вистински држави. Целиот работен век during the late classical and Hellenistic period
тесно е поврзана со Македонија, а осо- to a rank of real states. Ph D Fanula Papazoglu
бено соработувала со списанието „Жи- spent her entire professional life in Belgrade
ва Антика“ од неговиот прв број (1951). as a full time professor of ancient history of
Предмет на нејзиниот научен интерес е Greece and Rome, Greek and Latin epigraphy
историјата на античка Грција и Рим од and numismatics, but she was closely related
најстариот период до византиско време, to Macedonia and she particularly cooperated
потесно историјата на старобалканските with the magazine “Ziva Antika” (1951). The
племиња, а особено политичката, култур- objective of her scientific interest is the histo-
ната и економската историја на антич- ry of ancient Greece and Rome from the old-
ка Македонија и тоа строго врз основа est period to the Byzantium period, more spe-
на критичко проверени литерарни, ар- cifically, the history of the old Balkan tribes
хеолошки, епиграфски и нумизматички and especially the political, cultural and eco-
извори. Папазоглу има објавено опшир- nomic history of ancient Macedonia, which is
ни и мошне квалитетни студии за сите, strictly based on critically confirmed literary,
доскоро малку познати палеобалкански archaeological, epigraphic and numismatics
племиња, но во центарот на нејзините sources. Papazoglu had published profound
научно-истражувачки преокупации е and very qualitative studies for recently un-
Македонија од периодот на римската known Paleo Balkan tribes, but in the center
доминација, во текот на околу 700 г. Во of her scientific research preoccupation is
1974 г. била избрана за дописен член на Macedonia from the period of the Roman
Српската академија на науките и уметно domination during 700. In 1974 she was
стите, а во 1982 г. за нејзин редовен член. elected to be external member of the Serbian
Член е на АНУ БиХ, а за член на МАНУ academy of the sciences and arts and in 1982
надвор од работниот состав избрана во for its full-time member. She is a member of
1994 г. ANU of Bosnia and Herzegovina and she was
Од нејзиниот огромен научен опус,
elected in 1994 to be a member of MANU as
најзачајни трудови во врска со историјата
an external member.
на античка Македонија се: „Македонски
From her huge scientific opus the most
градови у римско доба“, „Жива антика“
important articles related to the history of
бр.1, „Македонските градови во рим
ancient Macedonia are “Macedonian cit-
ската епоха“ (Les villes de Macedoine a
ies in Roman time”, “Life antique number
l’epoque romaine), издадена во Париз
1”, “Macedonian cities in Roman age” pub-
(1988), како и „Inscriptiones Macedoniae
lished in Paris 1988 as well as „Inscriptiones
Septentrionalis“, издадена од Берлинската
Macedoniae Septentrionalis“, issued by Berlin
академија во капитална едиција „Sorpus
academy in capital edition „Sorpus inscrip-
inscriptionum Graecarum“, во која се
tionum Graecarum“ where the results of the
објавени резултатите од меѓународниот
international project of SANU, MANU and
проект на САНУ, МАНУ и Берлинската
академија на науките за издавање на епи- the Berlin academy of sciences are published
графски и нумизматички извори за РМ. for editing epigraphs and numismatic sources
of RM.
142
ПЕТКОВСКА - ЛИПША PETKOVSKA - LIPSA
САШКА SASKA
– пејачка – – singer –
143
ционалниот состав интерпретатори на band of interpreters’ of entertaining
забавни мелодии на „Кантаџиро“ во Сан melodies of Kantagiro in San Remo. Then,
Ремо. Потоа следуваат нејзините настапи followed her performances at all festivals of
на сите фестивали на забавни мелодии во entertaining melodies in our country as well
нашата земја, како и учество на „Златен as participation at “Zlaten Orfej” in Burgas,
Орфеј“ во Бургас, Р Бугарија. R. Bulgaria.
Добива повеќе награди и тоа: Прва на- She received many awards that
града за интерпретација на композицијата is: the first award for interpretation of
„Еден пораз не е крај“ во Суботица, Вто- the composition “One defeat is not the
ра награда за интерпретација на „Кан
end” in Subotica, the second award for the
таџиро“ во Сан Ремо, Втора награда за
interpretation of Kantagiro in San Remo.
интерпретација на „Толку љубов“ во Бур-
The second award for interpretation of “So
гас, Прва и Втора награда на Фестивалот
за забавни мелодии - Скопје за „Никогаш, much love” in Burgas, the first and second
никогаш“ и „Бакни ме“. awards at the Festival of entertaining
Сашка Петковска - Липша има околу melodies “Skopje never, never” and “Kiss
педесетина снимки на Радио Скопје, шоу- me”.
емисии и настапи на ТВ Скопје, ТВ-шоу Saska Petkovska –Lipsa had about fifty
на австриската телевизија и снимка за records at Radio Skopje show serials and
Интервизија. Издава две сингл и на ЛП performances at TV Skopje, TV shows at
од Опатискиот фестивал и сонгови на ЛП the Austrian television and a record for
со наслов „Наши приредби“ од емисиите Intervision. She recorded two single and LP
на Јован Ристиќ. Најголем успех постига from the Opatia festival and songs on LP
со композициите: „Бакни ме“, „Никогаш, titled “Our performances from the shows
никогаш“, „Гриша“, „Среќна сум што жи- of Jovan Ristik”. The greatest success she
веам“, „Чувство“, „Чао, адио“, „Јоги веж- achieved with the compositions “Kiss me”,
би“, „Запри срце“... “Never Never”, “Grisqa”, “I am happy that
Во нејзина чест Детскиот фести- I live”, “Feeling”, “Yoga exercise”, “Stop my
вал „Си До“ во Битола има награда за heart”.
интерпретација што го носи нејзиното In her honor the children festival “Si-
име.
Do” Bitola had an award for interpretation
Во 2010 година се одржува
that carried her name.
манифестацијата „Незаборав во чест на
In 2010 there has been the manifestation
Сашка Петковска - Липша“, во Народни-
от театар во Битола, на која познатите би- “Unforgettable in the honor of Saska
толски пејачи ги изведуваат најголемите Petkovska Lipsa” at the National theatre
хитови на своевремено најпопуларниот in Bitola where the famous Bitola singers
македонски вокал. performed the greatest hits of the formerly
Сашка почина премлада. Животот го the most popular Macedonian vocal
загуби во собраќајна несреќа на 32 годи- Saska died too young. She lost her life in
ни, но нејзините песни направија чудо. a car accident at the age of 32, but her songs
Преку нив таа сè уште живее. made a miracle. She still lives through them.
144
ПЕТРОВ PETROV
КАРАЃУЛЕ KARAGULE
– оперски пејач – – opera singer –
145
ПЕТРОВСКИ PETROVSKI
ДОБРИ DOBRI
– библиотекар советник – – librarian adviser–
146
публика Македонија со посебен осврт на of Macedonia with special attention to The
Матичната и универзитетска библиоте- Home and University Library “St. Clement
ка „Св. Климент Охридски“ – Битола, а Ohridski” Bitola and in 1998 he defended
во 1998 г. ја одбранува докторската теза the doctor’s thesis “Institutionalization of
„Институционализирање на развојните the development changes in the domain of
промени во доменот на обуката на кадри- training of the librarian activity personnel
те во библиотечната дејност-оперативен –operative model” by which he obtained
модел“, со што се стекнува со научен the title doctor of management at the same
степен доктор по менаџмент на истиот institute. In 1997 he was elected for regular
Институт. Во 1997 година, е избран за
member of the Association of Science and
редовен член на Друштвото за наука и
Art Bitola. From 2003 to 2007 he executed
уметност – Битола. Од 2003 до 2007 го-
the function provost of lecture and science
дина ја обавува функцијата проректор
за настава и наука на Универзитетот „Св. at The University “St. Clement Ohridski”
Климент Охридски“ – Битола. Во 2006 Bitola. In 2006 he was elected for a regular
година избран е за редовен професор на professor at the Faculty of Teacher’s training
Педагошкиот факултет, во областа на Би- in the area of the librarianship and in 2009
блиотекарството, а во 2009 година избран he was elected for a regular professor in the
е и за редовен професор во областа на area of management.
Менаџментот. In the last period PhD Dobre Petrovski
Во изминатиов период д-р Добри beside his successful execution of the regular
Петровски, покрај мошне успешното working assignments, he was promoted
извршување на своите редовни работ- on the field of the research professional
ни обврски, се истакнува и на полето на publishing activity.
научно-истражувачката, стручната и из- As a result of all those activities there
давачката дејност. is a range of scientific works from the
Како резултат на сите тие актив- librarianship among which the most
ности се и низата објавени научно- important are: “The Organizational
стручни трудови од библиотекарството, transformation of the libraries in RM with
меѓу кои позначајни се: Организациска special attention to MUB “St. Clement
трансформација на библиотеките во РМ
Ohridski” Bitola, master thesis(1996),
со посебен осврт на МУБ „Св. Климент
Transformation of the libraries in the
Охридски“ – Битола, магистерски труд
Republic of Macedonia (1996),The
(1996), Трансформација на библиоте-
ките во Република Македонија (1996), institutionalization of the development
Институционализирање на развојните changes in the domain of training of the
промени во доменот на обуката на кадри- librarian activity personnel-operative model
те во библиотечната дејност - Операти- doctor dissertation (1998), Librarianship-
вен модел, докторска дисертација (1998), university textbook (1998), Management of
Библиотекарство - универзитетски учеб- the librarian changes and the professional
ник (1998), Менаџмент на библиотечни- development of the staff (1999), the article
те промени и професионален развој на The place and the role of the school library
147
кадрите (1999), статиите Местото и уло- today Modern disposal with the information
гата на училишната библиотека денес, in Prosveten rabotnik, Poteg plus, number
Современо располагање со информа- 2 (1997), Albanian libraries in Bitola, The
циите, Просветен работник, Потег плус, printing and the publishing in Bitola, DNU
бр. 2, (1997), Албанските библиотеки во and NIK "Mikena"- Bitola, (1999), The role
Битола, Печатарството и издаваштвото of the librarian staff in the development
во Битола, ДНУ и НИК „Микена“ - Би- changes of the Republic of Macedonia,
тола, (1999), Улогата на библиотечниот Collection of works of the International
кадар во развојните промени на Репу- symposium “The days of the science” DNU
блика Македонија, Зборник на трудови
Bitola (1999), Marketing in the librarian
од Меѓународниот симпозиум „Денови
information activity, Bibliotekarska
на науката“, ДНУ - Битола, (1999), Мар-
iskra, vol. XVI number 1-2, Librarian
кетинг во библиотечно-информациската
дејност, Библиотекарска искра, вол. Association of Macedonia, Skopje (1998),
XVI бр.1-2, Библиотекарско друштво The School libraries, Teacher, The Faculty
на Македонија, Скопје (1998), Училиш- of Teachers and Educators, Bitola (1999),
ните библиотеки, Учител, Факултет за “The development changes in the librarian
учители и воспитувачи, Битола (1999), activity” Bibliotekarska iskra, Librarian
Развојните промени во библиотечната Association of Macedonia vol 17 number
деност, Библиотекарска искра, Библио- 1-2(1999), “The professional development
текарско друштво на Македонија, вол. of the librarian staff in Macedonia”,
17 бр. 1-2 (1999), Професионален развој Bibilotekarska iskra, Librarian Association
на библиотечните кадри во Македонија, of Macedonia, vol 17 number 1-2 (1999),
Библиотекарска искра, Библиотекарско University Library, Magazine of Macedonia,
друштво на Македонија, вол. 17 бр. 1-2 vol.17 number 1-2 (1999), University
(1999), Униврзитетска библиотека, Спи- Library Magazine of Bitola, (1999) The
сание на Универзитетот во Битола, 1999 development changes in the librarian
г. Развојните промени во библиотечната activity, Bibliotekarska iskra, Librarian
дејност, Библиотекарска искра, Библио- Association of Macedonia, vol 17 number
текарско друштво на Македонија, вол. 17 1-2 (1999).
бр. 1-2 (1999).
There should be mentioned the
Треба да се спомнат и универзитет-
University textbooks of the subject “The
ските учебници од предметот Основи на
basis of democracy with methodology
демократија: Основи на демократијата со
методика - скрипта (2001), Демократијата – notes (2001), Democracy and the
и граѓанското образование во маке- citizen’s education in the Macedonian
донскиот развој (2002), Демократија development, Administrative culture
и граѓанско образование, Админи- and the administrative behavior (2006),
стративна култура и административно Management of human resources (2007).
однесување (2006), Менаџмент на човеч- He has been a participant at large
ки ресурси (2007). number of conferences seminars workshops
148
Учесник е на поголем број на конфе- and seminars at national level in the sphere
ренции, семинари, работилници и семи- of the citizen's education.
нари на национално ниво во сферата на The fact which additionally witnesses
граѓанското образование. for his high achievements in this area is
Фактот кој дополнително сведо- obtaining of the highest republic award in
чи за неговите високи постигнувања во the area of the librarian activity “Clement
оваа област е добивањето на највисоката Charter” by The Librarian Association of
републичка награда во областа на би- Macedonia in 1999.
блиотечната дејност - „Климентова по-
велба“ од Библиотекарското друштво на
Македонија во 1999 год.
149
ПЕТРОВСКИ PETROVSKI
МИХАИЛ MIHAIL
– спортист – – sportsman –
150
ПЕТРОВСКИ PETROVSKI
ПАНДЕ PANDE
– ликовен уметник – – artist –
151
Од наградите за сликарство се in 1968, the award “4th November” of
издвојуваат: „Мајска награда“ на ДЛУБ the municipality Bitola in 1987 and the
во 1978 год., наградата „4 Ноември“ на Medallion for the most successful Bitola‘s
Општина Битола во 1987 год. и Плакета citizen from the area of culture for 2009.
за најуспешен битолчанец од областа на
културата за 2009 година.
152
ПОПОВСКА POPOVSKA
ЈОАНА JOANA
– актер – – actress –
Поповска, Јоана (1943), актер - пр Popovska, Joana (1943), actress- pri
венка на Народниот театар - Битола, која ma donna of Bitola National Theatre,
со еднаков успех настапува во дела од who equally acted in works of different
различни жанрови. Подеднакво се експо- genres. She was equally exposed in works
нира и во дела од антиката, комедијата, of antique, comedy, psychological play
психолошката драма и трагедијата, and tragedy, imposing herself with her
наметнувајќи се со својата инспиративна inspiration techniques and her rich stage
игра и со својот богат сценски темпера- experience.
мент. She was born in Bitola in 1943. At the
Родена е во 1943 година, во Битола. За
age of five she appeared on the stage of
првпат на сцената на Народниот театар -
Bitola Theatre acting the role of the child
Битола се појавува како петгодишно дете,
in the performance” Migrant workers”
играјќи го ликот на детето во претставата
„Печалбари“ од Антон Панов (1948), а на (1948) and at the age of sixteen due to her
шеснаесет години, заради извонредниот exceptional talent she became part of drama
талент, станува редовен член на колек- assembly of Bitola theatre (1960) and almost
тивот на Битолскиот театар (1960) и ско- two decades she is on the top itself,playing
ро две децении е на самиот врв, играјќи very intensively and breathless.
мошне интензивно и без здив. Со зачу- With amazing easiness, spontaneity
дувачка леснина и спонтаност, со бога- and inexhaustible fantasy she creates the
ти внатрешни пулсации, со неисцрпна characters of the ancient, foreign and home
фантазија ги креира ликовите од античка- drama. That has been confirmed by the
та, странската и домашната драматургија. award of the city of Bitola “4th November”
За тоа потврда е наградата на град Битола allocated for the character of Katerina in
„4 Ноември“, доделена за ликот на Кате- “Storm” by N.Ostrovski (1963).
рина во „Бура“ од Н. Островски (1963). The most remarkable achievements
Најзабележителни остварувања кои се that are noticeable in the huge list of the
издвојуваат во огромниот список на оди- acted characters: Katerina “Storm” by
грани ликови се: Катерина во „Бура“ од Ostrovski (1963), Ophelia in” Hamlet”
Островски (1963), Офелија во „Хамлет“ by W. Shakespeare (1966), Desdemona
од В. Шекспир (1966), Дездемона во „От-
in “Othello” by W. Shakespeare (1970),
ело“ од В. Шекспир (1970), Петрунела во
Petrunella “Dundo Maroe” by M.Drzik
„Дундо Марое“ од М. Држиќ (1972), Жив-
(1972), Zivka “The wife of the Minister” by
ка во „Госпоѓа министерка“ од Б. Нушиќ
B. Nusik (1973), Elektra in “Agamemnon
153
(1973), Електра во „Агамемнон - Електра“ Electra”(1976), Vera “Elena Ketkovik”
од (1976), Вера во „Елена Ќетковиќ“ од (1976), Mara in “The Wedding of Mara” by
(1976), Мара во „Свадбата на Мара“ од В. V.Kostov (1976).
Костов (1976). With amazing easiness and spontaneity
Со зачудувачка леснина и спонтаност, , with rich playing and fantasy she creates
со бујна разиграност и фантазија креира characters from the children dramatology:
ликови од детската драматургија: Див- Divna in “Pedace” by Ljubisha Gokik(1973),
на во „Педаче“ од Љубиша Ѓоќиќ (1973), Mary in “The shadow of Mr. Vip “ By Ad.
Мери во „Сенката на Господинот Вип“ од Graydanus (1974),Pipi in “Pipi the long
Ад. Грејданус (1974), Пипи во „Пипи дол-
stocking” by Astrid Lindgren (1975) and
гиот чорап“ од Астрид Линдгрен (1975) и
Dorothy in “ The big magician “ by A.
Дороти во „Големиот волшебник“ од А.
Fraibaum (1978)
Фраибаум (1978).
Во периодот од 1978 – 1995 година In the period from 1978-1995 she
таа го напушта театарот под Пелистер и abandoned the theatre under Pelister and
преминува во драмата на Македонскиот transferred to the Macedonian national
народен театар - Скопје. Но и покрај тоа, theatre Skopje. But, beside that as a guest
таа како гостин со несмален интензитет и with the same intensity and adjustment
соживеаност го игра ликот на Велика во played the character of Velika in “Wheat-
„Пиреј“ од Петре М. Андреевски (1982). grass” by Petre M Andreevski (1982)
И по нејзиното пензионирање, таа Although she retired she intensively
интензивно продолжува да настапува, continued to perform remaining faithful to
останувајќи верна на својата битолска her Bitola audience. She performed in the
публика. Настапува во мошне забележи- noticeable plays: Velika in “Runaway bride”
телните претстави: Велика во „Бегалка“ by Vasil Iljoski (1995), Kontesa de Latur in
од Васил Иљоски (1995), Контеса де Латур “I go hunting-suddenly”(1995), Jessie in
во „Одам на лов - апансаз“ (1995), Џеси “Good night mother” by Marsha Norman
во „Добра ноќ, мајко“ од Марша Норман (1996), Amanda Vingfield in “Glass
(1996), Аманда Вингфилд во „Стаклена menagerie” by Tennessee Williams (1997),
менажерија“ од Тенеси Вилијамс (1997), Anita in “Antigona in New York” by Januli
Анита во „Антигона во Њу Jорк“ од
Glovacki (1997), The mother in “The cat
Јануш Гловацки (1997), Мајката во „Мач-
on the hot tin roof” by Tennessee Williams
ка на вжештен лимен покрив“ од Тенеси
(1998), A in “Three tall women” by Edward
Вилијамс (1998), А во „Три високи жени“
од Едвард Олби (1998), Варвара Жешкова Olbi (1998), Varvara Zeskova in “The Last
во „Последните селани“ од Петре М. Ан- peasants” by Petre M.Andreevski (1998),
дреевски (1998), Вајолет во „Паметењето Violet in “The memory of the water” Sheila
на водата“ од Шила Стивенсон (2000), Stevenson (2000), Any in” Lady for a day”
Ани во „Дама за еден ден“ од Олег Дани- by Oleg Danilov (2003), the Dutchess from
лов (2003), Војвотката од Јорк во „Ричард York in “ Richard the third” by William
III“ од Вилијам Шекспир (2005), Агра- Shakespeare (2005), Agrafena Kondratjevna
фена Кондратјевна во „Банкрот“ од А.Н. in “Bankruptcy” by A.N Ostrovski (2005),
154
Островски (2005), Мери Каван Тајрон Mary Cavan Tyron in “The Long traveling
во „Долго патување во ноќта“ од Јуџин in the night” by Junín O’Neil (2006) and
О’Нил (2006) и др. others.
Богатото креативно присуство е за- The rich creative presence is noticeable
бележано во дуодрамата „Столови“ од Е. in the duo drama “Chairs” by E Ionesco
Јонеско (2002), која по прераната смрт на 2002 which after the early death of Srebre
Сребре Ѓаковски, продолжува да ја игра Gakovski she continued to play as a
како монодрама. monodrama.
Со улогата на Мара во „Свадба- With the role of Mara in “The wedding
та на Мара“ од В. Костов (1976) го по-
of Mara” by V.Kostov (1976) she reached
стигнува најголемиот успех. Само во
her greatest success. Only in one year (1977)
една година (1977) освојува три врвни
she won three high recognitions: the Golden
признанија: наградата „Златен ловоров
венец“ на МЕС Сараево, Стерјината на- laurel wheat Award of MES Sarajevo,
града за најуспешна актерска креација и Sterija's Award for the most successful
највисокото републичко признание „11 acting creation and the highest Republic
Октомври“. recognition 11th October.
Со својата оргиналност, неуморност, With her originality and tireless
внесувајќи се во секој лик, се здобива и involvement in each character, she gained
со три артистички награди и наградата the three artistic awards and the award
„Војдан Чернодрински“ за животно де- “Vojdan Cernodrinski” for life achievement
ло, а со претставата „Трите високи же- and with the performance “Three tall
ни“ од Е. Олби, со престижната награда women” by E.Olbi she was presented with
„Ристо Шишков“ за најдобро актерско the prestige Risto Siskov Award for best
остварување. Трипати ја добива награда- actress achievement. She won the award
та „Европски актер“. Во 2010 година на “European actor” three times. In 2010 at the
фестивалот на монодрама во Отешево ја festival of monodrama in Otesevo she got
добива наградата за животно дело „Ев- the award for life achievement “European
ропски актер“. actor”.
155
РАДЕВСКИ RADEVSKI
БОРО BORO
– архитект – – architect –
156
Негови позначајни реализации преку His more important realizations
програмирање, рецензирање и директна through programming reviews and direct
изведба како надзорен орган се: изград- performances as surveillance board are:
ба на хотел „Епинал“ (1972), а подоцна the building of the hotel “Epinal” 1972
и на неговите депанданси, учество во and its dependences, participation in the
подготовката и изградбата на Домот за preparation and building of the House of
култура во Битола (1978-1980), Детското culture in Bitola (1978-1980), the children
летувалиште на Пелистер (1982), изград- resort on Pelister (1982), construction
ба на јавни засолништа во Битола (1982, of public shelters in Bitola (1982, 1984,
1984, 1986), повеќе семејни станбени
1986) many family apartment buildings in
објекти во Брусничко-лавчанскиот реги-
rusnicko -lavcansiki region (1984-1988),
он (1984-1988), изградба на нова пекара
building of the new bakery “Zito Bitola”
на „Жито Битола“ (1986), реконструкција
на Градскиот стадион во Битола (1986), (1986) reconstruction of the City stadium
реконструкција и доградба на Меди- in Bitola (1986), reconstruction and annex
цинскиот центар и Здравствениот дом at the Medical center and health home of
во Битола (1988), Дом за пензионери и Bitola (1988). The house of pensioners and
стари лица во Битола (1988), Основното old people of Bitola (1988), the elementary
училиште „Св. Климент Охридски“ во school “St. Clement Ohridski” in Bitola
Битола (1988), станбено-деловен ком- (1988), the apartment business complex
плекс „Пелагонка II“ во Битола (1990), “Pelgaonka” II in Bitola (1990), the
станбено-деловен комплекс „Шехере- apartment business complex “Sheherezada”
зада“ во Битола (1991), спортската са- in Bitola (1991), the sport hall at the High
ла при Гимназијата „Јосип Броз - Тито“ school “Josip Broz Tito” in Bitola (1996) and
во Битола (1996) и граничниот премин the border passing “Medzitlija” (1998).
„Меџитлија“ (1998).
157
РАЗМОВСКИ RAZMOVSKI
МЕТОДИЈА METODIJA
– библиотекар – – librarian –
158
за градба на Домот на културата во libraries of NRM with the mandate of 2 years
Битола. Во 1962 година избран е за член and the following mandate of two years he
на Главниот одбор на Друштвото на was the president of the Main board of the
библиотекарите на НРМ со мандат од 2 Librarians’ Association of NRM. For the first
години, а следниот мандат од две години time the seat of this association left Skopje
е и претседател на Главниот одбор на and moved to Bitola
Друштвото на библиотекарите на НРМ. With his arrival at the manager’s post
За првпат седиштето на ова Друштво го
at the Library in 1960 he immediately
напушта Скопје и се преселува во Битола.
started with the movement of the librarian
Со доаѓањето на директорското
место во Библиотеката во 1960 г., тој processes. The children department started
веднаш започнува со раздвижување на to be processed and to be placed by areas in
библиотечните процеси. Детскиот оддел the warehouses so that to enable searching
почнува да се обработува и да се сместува by the users of the requested literature.
по области во магацинот, како би им се In 1961 he widened the activity with
олеснило на корисниците пребарувањето foundation of the Movable library and in
на бараната литература. Во 1961 година 1968 he bought a van which was adjusted to
ја проширува дејноста со формирање execute the function of bibliobus by which
на Подвижната библиотека, а во 1968 г. the rural places were visited and the book
набавено е превозно средство – комбе и е became more available to the furthest places
приспособено да ја извршува функцијата in the municipality of Bitola. The movable
на библиобус, со кое се посетуваат library reached its target. The visit of the
руралните места, со што книгата станува furthest settlements in the municipality
достапна и до најоддалечените места
represented a holiday especially for the
во Општина Битола. Подвижната
children who in no other occasion could get
библиотека ја постигна правата цел.
Посетувањето на пооддалечените населби to the readings.
во Општината претставуваше празник, In 1964 he founded the Department
особено за децата, кои во ниедна друга for binding of the literary fund and the
прилика не можеа да дојдат до книги за periodical materials. The same year the
читање. library got the name “Clement Ohridski”. In
Во 1964 г. го формира Одделението 1966 he started the initiative for foundation
за укоричување на книжниот фонд и of the Patriotic department and the same
периодичниот материјал. Истата година started working in 1974.The network was
Библиотеката го добива и името „Климент widening for three regional libraries. With
Охридски“. Во 1966 година покренува the increasing of the librarian fund it was
иницијатива за формирање на Завештаен equally increased the number of users and
фонд – денешниот Роднокраен оддел, by that appeared the necessity of larger space
истиот започнува со работа 1974 година. for the Library.
Се проширува мрежата за уште три
Razmovski started to deal with the
реонски библиотеки. Со зголемувањето
hardest moment to fight for construction
на библиотечниот фонд рамномерно се
of a new librarian building which would
зголемува и бројот на корисници, а со тоа
159
се јавува потреба од поголем простор за represent a representative building at the
Библиотеката. Municipality Bitola and he was convincing
Размовски се зафаќа со најтешкиот the former authorities that, that building one
момент, да се избори за изградба на нова day would become University library which
библиотечна зграда што ќе претставува after a while, that was in 1980, happened.
репрезентативна зграда во Општина The city did not have means to construct a
Битола и убедувајќи ги тогашните new building. Razmovski as a member of the
власти дека таа зграда ќе стане еден ден
Presidentship of RKPZ of Macedonia and
и Универзитетска библиотека, што по
on other functions used the possibility to
извесен период, односно во 1980 година,
се случи. Градот немаше средства да convince the former leaders of the city to
направи нова зграда. Размовски како participate with ready made building which
член на Претседателството на РКПЗ could be adapted. In 1971 it had been made
на Македонија и на други функции, a project for adaptation of the surgical ward
ја искористи можноста да ги убеди of the old hospital “Dr Trifun Panovski” for
тогашните челници на градот да a library. It had been allocated the building
учествуваат со готова зграда која би се of the surgical department of the old hospital
адаптирала. Во 1971 година направен and in the same started the supplement of
е проект за адаптација на хируршкото the new part of the Library with help of the
одделение на старата болница „Д-р Три financial means of the Republic. Towards
фун Пановски“ за библиотека. Доделена the end of 1973 and at the beginning of 1974
е зградата на хируршкото одделение the library was moved to the newly adapted
од старата болница, а во исто време е rooms. In the same year the new supplement
започната и дограбата на новиот дел на
part of the Library was covered .
Библиотеката со помош на финансиски
It is important to be mentioned that
средства од Републиката. Кон крајот на
1973 и почетокот на 1974 година се врши during his period of management the library
преселба на Библиотеката во новите became a regional library as well and it was
адаптирани простории. Во истата година, united with the libraries of Prilep, Demir
1974, веќе е покриен новиот дограден дел Hisar, Resen, Ohrid, Debar and Kicevo. All
од Библиотеката. meetings and expert meetings were exactly
Значајно е да се спомне дека во in the Library in Bitola.
неговиот период на раководење Библи For his working period he has been
отеката станува и регионална библиотека awarded with many recognitions and the
и ги обединува библиотеките од Прилеп, Publisher's house “Nasa kniga” he managed
Демир Хисар, Ресен, Охрид, Дебар и successfully until his retirement.
Кичево. Сите состаноци и стручни сред
би се одвиваа токму во Битолската библи
отека.
За својот работен век се здобил со
повеќе признанија, а Издавачката куќа
„Наша книга“ ја води успешно, сè до
неговото пензионирање.
160
РОЛЕВ ROLEV
СТЕФАН STEFAN
– спортист – – sportsman –
161
СВЕТОЗАРЕВ SVETOZAREV
ВАЛЕНТИН VALENTIN
– сценограф – – screen writer –
162
Во неговите мошне оригинални и screen sensibility, free from all that is
креативни сценографски реализации, formalistic, conventional, old-fashioned
уште од самиот почеток се чувствува and non functional. His screnographies
еден посовремен сценски сензибилитет, are simple, but very fresh, artistically pure
ослободувајќи се од она што е deprived from every scene naturalism. They
формалистично, конвенционално, демо have the necessary luxury and harmony. In
дирано, нефункционално. Неговите his more than twenty years creation, he is
сценографии се едноставни, но мошне frequent guest in the theatres in Macedonia
свежи, ликовно чисти, лишени од where his scenographic engagement
секаков сценски натурализам. Тие contains vitality and fortune of the creative
ја имаат потребната раскошност и fantasy. From his realized scenographies
хармоничност. Во своето повеќе од on his local scene and in other theatres
дведецениско творештво, тој е чест he created over 150 scenographies “Black
гостин во театрите низ Македонија hole” by G. Stefanovski (1988), “Hamlet by
каде неговиот сценографски ангажман W.Shakespeare” (1989), “Profesional” by D.
содржи виталност и богатство на Kovacevik (1990), “Underground Republic”
творечка фантазија. Од реализираните by J Plevnes (1991), “The Balkans is not
сценографии на матичната сцена и dead” by D Dukovski (1992), “Goose by G.
во другите театри создава над 150 Feido (1993), “Macbeth” by W. Shakespeare
сценографии: „Црна Дупка“ од Г. (1994), “Notre femme de Paris” by J. Plevnes
Стефановски (1988), „Хамлет“ од В. (1994), “Runaway bride” by Vasil Iljoski
Шекспир (1989), „Професионалец“ од Д. (1995), “The Master and Margareta” by
Ковачевиќ (1990), „Подземна република“ Bulgakov (1996), “Biting” by Risto Krle
од Ј. Плевнеш (1991), „Балканот не е (1997), “Gospel by the shadows” by Vladimir
мртов“ од Д. Дуковски (1992), „Мисир“ од Gorgevski and Vlado Cvetanovski (1998),
Ж. Фејдо (1993), „Макбет“ од В. Шекспир “Casabalkan” by G. Stefanovski” (1998),
(1994), „Ноттре фемме де Парис“ од “The cat on the hot tin roof” by T. Williams
Ј. Плевнеш (1994), „Бегалка“ од Васил (1998), “Its your turn” by George Feido
Иљоски (1995), „Мајсторот и Маргарита“ (1999), “The taming of the shrew” by W.
од Булгаков (1996), „Отепвачка“ од Shakespeare (2000), “The church 40 martyrs
Ристо Крле (1997), „Евангелие по in Bitola” by Vladimir Kostov (2001),
сенките“ од Владимир Ѓоревски и Владо “The money is a murder” by Risto Krle
Цветановски (1998), „Казабалкан“ од Г. (2002), “Spilions” by T. Osmanli (2003),
Стефановски (1998), „Мачка на вжештен “Hasanaginica” by B. Simovik (2004), “The
лимен покрив“ од Т. Вилијамс (1998), Eight World Miracle” by J. Plevens (2006)
„Ти си на ред“ од Жорж Фејдо (1999), and others. It should be mentioned his stay
„Кротењето на фуријата“ од В. Шекспир in Russia, where he was present with over
(2000), „Црквичето 40 маченици во 20 scenographies: “The Midsummer Night
Битола“ од Владимир Костов (2001), Dream” by W. Shakespeare, “Quiet people
„Парите се отепувачка“ од Ристо Крле
163
(2002), „Спилиони“ од Т. Османли from Athens” by G Karalcuk, “The small
(2003), „Хасанагиница“ од Б. Симовиќ Tatarin” by Lj. Zlobin and others.
2004), „Осмото светско чудо“ од Ј. For his professional work he was
Плевнеш (2006) и др. Треба да се спомене received a lot of awards mainly at the
престојот во Русија каде што е застапен festival of Macedonian theatre “Vojdan
со над 20 сценографии: „Сон на летната Cernodrinski” in Prilep (eight times), the
ноќ“ од В. Шекспир, „Тивко Атињани“ awards for scenography at the festival ”
од Г. Каралчук, „Малиот Татарин“ од Љ. The actor of Europe” for the performance
Злобин и др. "Ibsen –Strindberg", The white theatre Sankt
За својата професионална работа Petersburg Russia nominated for the award
добива повеќе награди, главно на “The best museum at Sankt Petersburg”
Фестивалот на македонскиот театар -2009.
„Војдан Чернодрински“ во Прилеп At the moment he has the function of a
(осумпати), Награда за сценографија manager at the National theatre in Bitola and
на фестивалот „Актерот на Европа“, at the same time he is docent of the course
за претставата „Ибзен – Стринберг“ - History of scenography at the University for
Бели театар Санкт Петербург - Русија, Audio Visual Arts ESRA.
номиниран е за наградата „Најдобар
музеј во Санкт Петербург“ - 2009 год.
Моментално ја извршува функцијата
директор на Народниот театар од Битола,
а воедно е и доцент по предметот Историја
на сценографија на Универзитетот за
аудио-визуелни уметности ЕСРА.
164
СИЛЈАНОВСКИ SILJANOVSKI
СИМЕОН SIMEON
– ликовен уметник – – artist –
165
СОКЛЕВСКИ SOKLEVSKI
ВАЛЕНТИН VALENTIN
– кореограф – – choreographer –
166
голем број на композитори од кои би many composers and we would like to men-
ги издвоиле: Миодраг Неќак, Милко tion several: Miodrag Nekak, Mitko Loz-
Лозановски, Михајло Бандевски, Петар anovski, Mihajlo Bandevski, Petar Georgiev-
Георгиев–Калица и други. Kalica and others.
За издвојување е неговиот опус на It is worth mentioning his opus of folk
народни песни во староградски дух songs in the spirit of the old national songs
посветени на Битола. Инспириран од
dedicated to Bitola. He was inspirited by the
историјата, архитектурата, традицијата,
history, architecture, tradition, crafts in Bi-
занаетите во Битола, животот,
tola the life, mentality, the character of Bi-
менталитетот, карактерот на битолчани,
Валентин Соклевски создава 36 tola people. Valentin Soklevski created over
текстови, односно композиции, кои се 36 texts that are compositions which are
поместени во трите, веќе реномирани placed there with already promoted projects
и афирмирани, проекти и тоа: „Еден like: “One day in Bitola” (2005), “The soul
ден во Битола“ (2005), „Душата ми е во is in Bitola” (2007) and “My song” (2010).
Битола“ (2007) и „Мојата песна“ (2010). The author of the music in these projects
Автор на музиката во овие проекти е is his associate Miodrag Necak. His work is
неговиот соработник Миодраг Неќак. performed by many well known interpreters
Неговите дела се изведуваат од голем број and performers and he has participated at
познати интерпретатори и изведувачи, almost all festivals in Republic of Macedo-
а учествува на скоро сите фестивали во
nia and those are: “Makfest” Stip, “Interfest”
Република Македонија и тоа:„Макфест“
Bitola, “Serenada on Sirok Sokak” Bitola,
– Штип, „Интерфест“ – Битола,
"Folk fest"-Valandovo, “Cvetnici”-Skopje,
„Серенада на Широк сокак“ –Битола,
“Tetovski filigrani”- Tetovo, “Ohridski tru-
„Фолк фест“ – Валандово, „Цветници“ –
Скопје, „Тетовски филиграни“ – Тетово, baduri”- Ohrid,“Si-Do”-Bitola, “Zlatno
„Охридски трубадури“ – Охрид, „Си slavejce”- Skopje, “Tralala”- Bitola and
до“ – Битола, „Златно славејче“ –Скопје, many others.
„Тралала“ – Битола и многу други. From the many awards and recognitions
Од многубројните награди и призна for the compositions which are made by
нија за композициите на коишто Valentin Soklevski we would like to separate
Валентин Соклевски е автор на текст, би “Grand prix” award for the best composi-
ги издвоиле: Гранпри награда за најдобра tion and award for the best text at the festival
композиција и награда за најдобар текст “Interfest” 1994 for the composition “It was
на фестивалот „Интерфест“ 1994 г., за not my destiny”, the first award at “Tetovski
композицијата „Не ми било судено“,
filigrani” 1998 for the composition “Gurgov-
Прва награда на „Тетовски филиграни“
den”, the second award with the song “Play
1998 г., за композицијата „Ѓурѓовден“,
the old tamburitza” at Interfest 1993, the
Втора награда со песната „Свири, стара
тамбуро“ на „Интерфест“ 1993 г., Прва first award by the audience of “Si- Do” 1991
for the composition “Super granny” the
167
награда од публиката на „Си до“ 1991 г., за award for the best text of “Si- Do” 1993 for
композицијата „Супер бабичка“, награда the composition “Meter and a half” award
за најдобар текст на „Си до“ 1993 г., за for the most listened song of the festival “Si-
композицијата „Метро и жилет“, награда Do” from 1994/95 for the composition the
за најслушана песна од фестивалот old basement and a guitar. The first award
„Си до“ од 1994/95 г., за композицијата by jury commission of “Tralala” 2007 for the
„Визба стара и гитара“, Прва награда
composition “Song for the Eurovision” the
од публиката на „Си до“ 1995 г., за
first award gained by tele-voting for “Trala-
композицијата „Ако“, Прва награда
la” 2008 for the composition "I have a sym-
од жири–комисијата на „Тралала“
2007 г., за композицијата „Песна за pathy" and many others.
Евровизија“, Прва награда добиена од In this context it should be emphasized
телефонското гласање на „Тралала“ 2008 the TV serial “Hello genius” presented on
г., за композицијата „Имам симпатија“ и the MRTV for which necessities Valentin
многу други. Soklevski created 32 texts for children.
Во овој контекст треба да се истакне и In the area of the traditional music
телевизиската серија „Здраво, генијалци“ and dance Valentin Soklevski his engage-
емитувана на програмите на МРТВ, за ment and creation started as a dancer at
чиишто потреби Валентин Соклевски KUD “Ilinden” Bitola (1976-1990). In 1986
создаде 32 текстови за деца. he became artistic manger of the Children
Во областа на традиционалната
folk ensemble KUD “Ilinden” Bitola and in
музика и игра Валентин Соклевски својот
1990-1997 he was professionally engaged as
ангажман и творештво го започнува како
an artistic manager of all ensembles of KUD
играорец во КУД „Илинден“– Битола
“Ilinden”-Bitola. In 1987 he received the
(од 1976 до 1990 г.). Во 1986 година
станува уметнички раководител на highest municipal recognition of the Munic-
Детскиот фолклорен ансамбл на КУД ipality Bitola the award 4th November and
„Илинден“–Битола, а од 1990 до 1997 in 1988 the award NOMSM of the Youth
година професионално е ангажиран како organization of Macedonia. In the period
уметнички раководител на сите ансамбли when he was an artistic manager the main
на КУД „Илинден“–Битола. Под негово folk ensemble of KUD Ilinden Bitola, he re-
раководство Детскиот ансамбл на КУД ceived the first award for the best interpreta-
„Илинден”–Битола во 1987 година е tion of the made folklore at the republic fes-
добитник на највисокото општинско tival of national songs and dances “Ilinden
признание на Општина Битола, наградата days” Bitola 1992. The second award for the
„4 Ноември“, а во 1988 година наградата
National orchestra and the fourth place of
НОМСМ на Младинската организација
the most promoted world festival of national
на Македонија. Во периодот кога е
folklore at the International folk festival in
уметнички раководител Главниот
фолклорен ансамбл на КУД „Илинден“– Langland, England 1996.
168
Битола ја добива Првата награда за He was inspirited by the traditional mu-
најдобра интерпретација на обработен sic and dance Valentin Soklevski is the au-
фолклор на Републичкиот фестивал thor of the following choreographic settings:
на народни песни и игри „Илинденски “On the sheepfold” (a mixture of songs and
денови“–Битола, 1992 година, Втора dances from Sveti Nikole), “On the mellow”
награда за Изворниот оркестар и (children dances from Kumanovo region),
четврто место на најреномираниот
mixture of songs and dances from Radovis
светски фестивал за изворен фолклор
region and Union from Mosteno. At the re-
Интернационалниот фолклорен фестивал
public festival of national songs and dances
во Ланголен, Англија во 1996 година.
Инспириран од традиционалната “Ilinden days” Bitola, he has received the
музика и игра, Валентин Соклевски first award three times for the most success-
е автор на следните кореографски ful author of the newly created folk content
постановки: „На бачило“ (сплет на inspired by the national that is in 1992,1993
песни и ора од Свети Николе), „На and 2010. Among the other in 1993 he re-
ливада“ (детски игри од Кумановско), ceived a diploma for the most qualitative
„Сплет на песни и ора од Радовишко“ и choreographic achievements by the Cultur-
„Моштенски собор“. На Републичкиот al-educational community of Bitola.
фестивал на народни песни и игри Beside the listed activities Valentin Sok-
„Илинденски денови“ Битола трипати е levski is the author of the choreography in
добитник на Прва награда за најуспешен
the frames of the following performances:
автор на новосоздадена фолклорна
“Runaway bride”, “Murdering”, “Love and
содржина инспирирана од изворната,
piano”, “Full house”, “Tom Soer”, “Heidi”
и тоа во 1992, 1993 и 2010 година. Меѓу
and the author of the complete choreogra-
другото, во 1993 година добитник е на
диплома за квалитетни кореографски phy in the frames of the children television
остварувања од Културно–просветната serial “Hello geniuses”. From 1988 he man-
заедница на Битола. aged the studio of modern ballet of KUD
Покрај наведените активности Вален “Ilinden” Bitola. The studio of modern bal-
тин Соклевски е автор на кореографија во let interpreting his choreographies received
рамките на следните претстави: „Бегалка“, the following awards and recognitions three
„Отепвачка“, „Љубов и пијано“, „Фул times: the first award of the republic festi-
Хаус“, „Том Соер“, „Хајди“ и автор на val of modern ballet “Mak ballet” in Stip (in
комплетната кореографија во рамките 1989, 1990 and 1991) the awards for the best
на детската телевизиска серија „Здраво, choreography at “Mak ballet” Stip (1990)
генијалци“. Од 1988 г. раководител е
the awards for the best scene performance
на Студиото за модерен балет на КУД
at the Festival of modern ballet “Mak dance”
„Илинден“– Битола. Студиото за модерен
in Kumanovo (1993). Also, he is the author
балет интерпретирајќи ги неговите
кореографии ги добива следните награди of the whole night concert of modern ballet
titled "Let’s dance" performed in 1995 by the
169
и признанија: трипати Прва награда на Studio of modern ballet of KUD “Ilinden”-
Републичкиот фестивал за модерен балет Bitola.
„Мак–балет“ во Штип (во 1989, 1990 и He is the author of the book “Belco the
1991), награда за најдобра кореографија black one” (1998) of the monograph “40
на „Мак–балет“–Штип (1990), награда за years tradition” (2010) and others.
најдобар сценски настап на Фестивалот
за модерен балет „Макденс“ во Куманово
(1993). Исто така, автор е на целовечерен
концерт на модерен балет под наслов
„Let's dance“, изведен во 1995 година
од Студиото за модерен балет на КУД
„Илинден“–Битола.
Автор е на книгата „Белчо црниот“
(1998), на монографијата „40 години
традиција“ (2010) и др.
170
СПИРОВСКИ SPIROVSKI
ЉУПЧО LJUPCO
– спортист – – spotsman –
171
во Битола. Како потпретседател на Torino 2006. He is still active sport worker,
Скијачката федерација на Македонија ја actual president of the ski club "Pelister" and
води македонската селекција на Зимските vice president of the ski federation of Mac-
олимписки игри во Торино, 2006 г. Сè edonia.
уште е активен спортски работник,
актуелен претседател на Скијачкиот
клуб „Пелистер“ и потпретседател на
Скијачката федерација на Македонија.
172
СПИРОСКИ SPIROSKI
ПЕРО PERO
– ликовен уметник – – artist –
173
1967 год. Одделни негови дела, уште со sionist painting, the feeling for harmonic
првите настапи на ДЛУМ, се позитивно colors and avoiding of experiments.
оценувани од ликовната критика, која Although, at the beginning his works
ја нагласува неговата лирска природа, were closer to the impressionist treatment,
поуките од импресионистичкото later they gained experimental mark, leav-
сликарство, чувството за хармоничен ing consistency to it, emphasizing the ex-
колорит и избегнување на експерименти. pression of the color which defined the con-
Иако во почетокот неговите дела се tours and the nature, leaving the painting
блиски до импресионистичкиот третман, in the second row. The organization of the
подоцна тие добиваат експресионистички composition he solved classically, mostly
призвук, останувајќи доследен на него in three horizontal plans on which he op-
со нагласувањето на експресијата на posed the verticals of the poplar and the
бојата, со која ги дефинира контурите other Pelagoinia vegetation. The Perspective
и природниот предел, оставајќи го he marksedwith the intensity of the colored
цртежот во втор план. Организацијата surfaces. The stylization and the simple
на композицијата ја решава класично, forms, the most common use of black con-
најчесто во три хоризонтални планови, tours and the symbolism of the colors in the
на кои ги спротивставува вертикалите early creation of Spiroski connect him with
на тополите и другата пелагониска the esthetics of the fauvists. On some mo-
вегетација. Перспективата ја означува ments, his paintings were closer to the as-
со интензитетот на боените површини. sociative abstraction (when from landscapes
Стилизацијата и упростените форми, he abstracted the recognizable elements) and
честата примена на црни контури и in the last works he was closer to the lyric
симболиката на боите, раното творештво abstraction.
на Спироски го поврзуваат со естетиката His work takes important place in the
на фовистите. На моменти на некои Macedonian modern art especially in the
слики се доближува до асоцијативната landscape painting in Macedonia.
апстракција (кога од пејзажите ги
апстрахира сите препознатливи
елементи), а во последните дела се
доближува до лирската апстракција.
Неговото творештво зазема значајно
место во македонската современа
уметност, особено во пејзажното
сликарство во Македонија.
174
СТАВРЕВСКИ STAVREVSKI
ДОБРИ DOBRI
– пејач – – singer –
175
Добива голем број на награди, а Kargule" which was awarded by the
една од најголемите награди што му е colleagues at “Serenada fest” in 1993 in
доделена, секако е последната - Награда Bitola. His songs “Abroad mother I go”,
за животно и пеачко дело „Благоја “Last night I passed by Vaci”, “I was born
Петров - Караѓуле“, која му е доделена од to enjoy,” “Goce passed through the wood”,
страна на колегите на „Серенада фест“, “That side fire burns”, “Black plague
1993 г. во Битола. Неговите песни: „На appeared” and many others left a mark in
печалба тргам, мамо“, „Сношти минав the Macedonian authentic music. He died in
покрај вази“, „Сум се родил мераклија“, 1994 in Skopje.
„Гоце низ гора врвеше“, „Онаа страна
оган гори“, „Црна се чума зададе“ и многу
други, оставија белег во македонската
изворна музика. Почина во 1994 г., во
Скопје.
176
СТЕФАНОВСКА STEFANOVSKA
АНЕТА ANETA
– виш библиотекар– – higher librarian –
177
граѓа, како и други сложени и помалку The overall introduction of the process-
сложени библиотечни процеси присутни es of the librarian working and the evident
во оваа дејност. organizational capabilities, today character-
Сеопфатното запознавање на проце ize her as a qualitatively qualified librarian
сите на библиотечното работење и worker at NU University Library “St Clem-
евидентните организациони способ ent Ohridski” Bitola. She actively continues-
ности, денес ја карактеризираат како dthe processes of automation of the library
квалитетно остручен библиотечен and finished the process of retroactive enter-
работник на НУ Универзитетска ing of the librarian material in the local base.
библиотека „Св. Климент Охридски“ - She is holder of many projects: “The
Битола. Активно го продолжува процесот international project KNIIC” received by
на автоматизација на библиотеката и USAID Macedonia, “LOUIS BERGER
го завршува процесот на ретроактивно GROUP INC 2001” investment and tech-
внесување на библиотечниот материјал nical maintenance of the Library in Bitola
во локалната база. (2001), the projects “The Libraries in Bitola”
Носител е на повеќе проекти: (2008), and “The libraries in the monaster-
Меѓународниот проект КНИИЦ - добиен ies and churches in Bitola and the Bitola
од УСАИД/Македонија LOUIS BERGER region” (2009), The projects for cooperation
CROUP INC (2001), Инвестиционо и with other states Russia, Croatia, Bulgaria,
техничко одржување на Библиотеката во Czech Republic, Turkey, Sweden, Slovenia,
Битола (2001), Проектите „Библиотеките Ukraine and others.
во Битола“ (2008) и „Библиотеките во She is the author of published works:
манастирите и црквите во Битола и “The libraries in Bitola” –monographic pub-
Битолско“ (2009), Проекти за соработка lication (2009), “The importance of KNIIC
со други држави (Русија, Хрватска, for the librarianship”- article in Gazeta
Бугарија, Чешка, Турција, Шведска, (2002), co-author of the monographic pub-
Словенија и Украина) и др. lication “Distinguished people for Bitola”
Автор е на објавени трудови: (2007) “Distinguished people for Bitola-
„Библиотеките во Битола“ – монографска writers” (2008), editor of the monographic
публикација (2009), „Значењето на publications “Poems from a handwriting to
КНИИЦ за библиотекарството“ – a book” (2008), “Novels and national poems
статија во „Газета“ (2002), коавтор во from a handwriting to a book” (2009) and
монографските публикации „Значајни etc
личности за Битола“ (2007), „Значајни She has received the awards "Golden
личности за Битола – писатели“ (2008), sun" by USAID for the best project of the
уредник во монографските публикации year 2001. The most human manager in the
„Песни: од ракопис до книга“ (2008), culture by the Association of the humanitar-
„Раскази и народни песни: од ракопис до ian organizations of RM (2001), the award
книга“ (2009) и др. for special contribution in the librarian ac-
tivity (2009).
178
Добитник е на наградите: „Златно She is currently on the post Member of
сонце“ од USAID за најдобар проект the parliament at the National Assembly of
на годината (2001), Најхуман директор Macedonia. With the lodging of the eighth
во културата од Здруженијата на amendments, it has been increased the
хуманитарни организации на РМ budget for the development of the librar-
(2001), Награда за особен придонес во ianship in RM at The Ministry of culture by
библиотечната дејност (2009). which she has been made a great lobbyist
Моментално е на функцијата for the development of the librarianship in
пратеник во Собранието на Македонија. Macedonia.
Со поднесувањето на осумте амандмани
се зголемува буџетот за развојот
на библиотекарството во РМ при
Министерството за култура, што ја
прави голем лобист за развојот на
библиотекарството во Македонија.
179
СТЕФАНОВСКИ STEFANOVSKI
АЦО ACO
– актер – – actor –
180
Од големиот опус на одиграни улоги Mitke in “Kostana” by B.Stankovik (1969),
на овој врвен актер треба да се издвојат Hajji Trajko in “Runaway bride” by V.
насловните ликови во: „Хамлет“ од Iljoski (1972), Satin “At the bottom” by M
В. Шекспир (1966), „Цар Едип“ од Gorki (1966), Chopela Dzganov in “The
Софокле (1967), „Скуп“ од Марин Wedding of Mara” by V.Kostov (1976), The
Држиќ (1958), „Вујко Вања“ А. П. Чехов Father in “On foot” by S. Mrozek (1982),
(1972), главните ликови на Митке во Dr Fausner “The devil at the Faculty of
„Коштана“ од Б. Станковиќ (1969), Аџи philosophy” by I. Breshan (1983), Ilija
Трајко во „Бегалка“ од В. Иљоски (1972), Cvorovik in “Balkan spy” by D. Kovacevik
Сатин во „На дното“ од М. Горки (1966), (1983), Maksimilijan in “Outlaws” by F.
Чопела Џганов во „Свадбата на Мара“ Sheller (1967), Boris Popov in “The ninth
од В. Костов (1976), Таткото во „Пеш“ wave” by Nikola J. Vapcarov (1972), Gerlah
од С. Мрожек (1982), д-р Фауснер во “Prisoners of Altoona” by Z P. Sartre (1964),
„Натемаго на Филозофскиот факултет“ Tor in “Volumes “ by Erkeni, Alfier in
од И. Брешан (1983), Илија Чворовиќ “View from the bridge”(1962), Lomen in
во „Балкански шпион“ од Д. Ковачевиќ “The death of the trader” by A. Miler (1969)
(1983), Максимилијан во „Разбојници“ Fezliev “Mourning” by K.Casule (1975) and
од Ф. Шилер (1967), Борис Попов во others. His last role was Zivadin Filipovik in
„Деветтиот бран“ од Никола Ј. Вапцаров “The Yugoslav antithesis” by Jordan Plevnes
(1972), Герлах во „Заточениците од (1985)
Алтона“ од Ж. П. Сартр (1964), Тор во As a director he set many performances
„Тотови“ од Еркени, Алфиер во „Поглед
among which the most famous are “Master
од мостот“ (1962), Ломен во „Смртта на
Teodos” “Protection”, ”Dead people don’t
трговскиот патник“ од А. Милер (1969),
pay tax”
Фезлиев во „Црнила“ од К. Чашуле (1975)
He received the award of the Govern
и др. Неговата последна ролја беше
ment of NRM (1950), 11th October for
Живадин Филиповиќ во „Југословенска
life achievement (1979), “Sterija”, “Golden
антитеза“ од Јордан Плевнеш (1985).
wreath” by MES Sarajevo, actor of the year
Како режисер поставил повеќе
by the review “Ekran” (1983), the award of
претстави. Ќе споменеме некои од
the Association of the artists of Macedonia,
нив: „Чорбаџи Теодос“, „Протекција“,
4th November (twice), many recognitions
„Мртвите не плаќаат данок“ и др.
at the theatre plays “Vojdan Cernodrinski in
Добитник е на: наградата на Владата
Prilep.
на НРМ (1950), „11 Октомври“ за
животно дело (1979), „Стерија“, „Златен
венец“ на МЕС Сараево, актер на годината
на ревијата „Екран“ (1983), Награда на
Здружението на драмските уметници
на Македонија, „4 Ноември“ (двапати),
повеќе признанија на Театарските игри
„Војдан Чернодрински“ во Прилеп.
181
СТЕФАНОВСКИ STEFANOVSKI
ДИМЧЕ DIMCE
– актер – – actor –
182
Докторот во „Свадбата на Мара“ од В. of an unusual, active, dynamic and fertile
Костов (1976). theatre creator. Under his stick there had
Во поглед на режијата, бројката од над been many repeated performances of works
40 остварени режии го стави овој драм- by Macedonian authors “ Captain Kuzman”
ски уметник во позиција на необично (1954) “The bloody stone” by V.Iljoski
активен, динамичен и плоден театарски (1968) “Ivac” (1959) and “Vladimir and
творец. Под неговата палка повеќе дела Kosara” by Stefan Tanevski (1968). The list
од македонски автори доживуваат свои of the made directions of this activist is long;
праизведби: „Кузман Капидан“ (1954) “Dr” by Branislav Nusik(1947), “Antica” by
и „Окрвавен камен“ (1968) од Васил R.Krle (1950 and 1967), “The Macedonian
Иљоски, „Ивац“ (1959) и „Владимир и Bloody Wedding” (1953) by V.Cernodrinski
Косара“ (1968) од Стефан Таневски. Спи- (1953) “Hajji Teodos” (1946 and 1962) by
сокот на остварените режии на овој деец V.Iljoski (1946 and 1962), “Intrigue and
е долг: „Д-р“ од Бранислав Нушиќ (1947), love” by Fredrick Sheller (1956), ”On the
„Антица“ од Ристо Крле (1950 и 1967), bottom” by Maksim Gorki (1966) “Step to
„Македонска крвава свадба“ од Војдан the autumn” by T.Arsovski (1969), “Reviser”
Чернодрински (1953), „Чорбаџи Теодос“ by N.V.Gogolj (1969), “Runaway bride”
од Васил Иљоски (1946 и 1962), „Интрига by Vasil Iljoski(1972)”Mourning” by Kole
и љубов“ од Фридрих Шилер (1956), „На Chashule (1975) and others.
дното“ од Максим Горки (1966), „Чекор He was recipient of the award of the
до есента“ од Томе Арсовски (1969), „Ре- Government of NRM (1950), 4th November
визор“ од Николај В. Гогољ (1969), „Бе- (three times), the award for direction of the
галка“ од Васил Иљоски (1972), „Црнила“ performance “Step to the autumn” at the
од Коле Чашуле (1975) и др. theatre plays “Vojdan Cernodrinski” in 1969
Добитник е на наградата на НРМ .
(1950), „4 Ноември“ (трипати), награда за
режија на претставата „Чекор до есента“
на Tеатарските игри „Војдан Чернодрин-
ски“ во 1969 година.
183
СТЕФАНОВСКИ STEFANOVSKI
ИЉКО ILJKO
– актер – – actor –
184
Неговиот талент блескаше креирајќи Timoteo in “Mandrgola” by N. Machiavelli
ги ликовите на: Младоженецот во (1980), Jon in “Wheat-grass” by Petre
„Свадбата на Мара“ од В. Костов (1976), M Andreevski (1982), Efto in “Flight
Фра Тимотео во „Мандрагола“ од Н. on the spot” by G.Stefanovski (1984),
Макијавели (1980), Јон во „Пиреј“ од Oberon “Midsummer night dream” by
Петре М. Андреевски (1982), Ефто во W.Shakespeare (1984), Jevrem Prokik in
„Лет во место“ од Горан Стефановски “Member of the parliament” by B. Nushik
(1984), Оберон во „Сон на летната ноќ“ (1984) Lopahin in “ Cherry garden” by A
од В. Шекспир (1984), Јеврем Прокиќ P.Chehov (1988), Falstaff in “Tonight Falstaff
во „Народен пратеник“ од Б. Нушиќ ”by W.Shakespeare and R.Bogdanovski
(1984), Лопахин во „Вишнова градина“ (1992), bride’s father in”"Rural wedding”
од А. П. Чехов (1988), Фалстаф во by Berthold Brecht (1989), Claudio in
„Вечерва - Фалстаф“ од В. Шекспир и Р. “Hamlet” by W.Shakespeare (1989), Rango
Богдановски (1992), Таткото на невестата in ”Serrano de Bergerac” by Edmund
во „Малограѓанска свадба“ од Бертолд Rostand (1991),Osman in “The Balkans is
Брехт (1989), Клаудиј во „Хамлет“ од not dead” by Dean Dukovski (1992), Toby
Вилијам Шекспир (1989), Ранго во the burp in “The Twelfth night” by W.
„Сирано де Бержерак“ од Едмонд Ростан Shakespeare (1993), Macdaf in “Macbeth” by
(1991), Осман во „Balkan is not dead“ од W.Shakespeare (1994), “Runaway bride” by
Дејан Дуковски (1992), Тоби Ждригало V.Iljoski (1995) Poco in “Waiting for Godo”
во „Дванаесетта ноќ“ од В. Шекспир by S.Beket (1998), Asmodey in”Armagedon”
(1993), Макдаф во „Макбет“ од Вилијам by Ljubisha Georgievski (2000), Tires in
Шекспир (1994), „Бегалка“ од В. Иљоски “Antigona” by Sophocles (2003),The King
(1995), Поцо во „Чекајќи го Годо“ од С. Edward in “Richard III” by W.Shakespeare
Бекет (1998), Асмодеј во „Армагедон“ од (2005) and others.
Љубиша Георгиевски (2000), Тирезиј во For his creativity in building of the
„Антигона“ од Софокле (2003), Кралот characters he was honored with the awards:
Едвард во „Ричард III“ од Вилијам 11th October for life achievement 2006,
Шекспир (2005) и др. “Vojdan Cernodrinski” (three times) 4th
За својата креативност во градењето November.
на ликовите награден е со наградите: For a certain period he performed the
„11 Октомври“ за животно дело (2006), function of a selector of drama program at
„Војдан Чернодрински“ (трипати), „4 Ohrid Summer Festival.
Ноември“. He is present with serial roles in projects
Одреден период ја врши и функцијата of the film production.
на селектор на драмската програма на
„Охридско лето“.
Застапен е со епизодни улоги во
проекти од филмската продукција.
185
СТЕФАНОВСКИ STEFANOVSKI
СТЕВЧЕ STEVCE
– спортист – – sportsman –
186
е на Европското ракометно првенство во He was a coach of RK “Pelister” Bitola.
Италија во 1998 г. (единствено учество на He was engaged as a selector of RM from
европски првенства на репрезентацијата August 1998 until December 1999. Quali-
на Македонија досега). fications for the world championship in
Тренер е на РК „Пелистер“ - Битола. Egypt, touring in Croatia, Pula 1999, touring
Ангажиран е како селектор на РМ in Tunis 1999, participation at the World
од август 1998 до декември 1999 г. championship Egypt 1999 and Barrage
Квалификации за Светското првенство match with Island for EP 2000. He had inter-
во Египет, турнир во Хрватска, Пула national coach career in Katar(2000-2001).
1999, турнир во Тунис 1999, учество на From 2001-2002 coach of RK “Pelister”, The
Светското првенство во Каиро, Египет won final of the Challenge Cup of Europe
1999 г. и Бараж натпревар со Исланд за ЕП (Skjern Denmark) first final of a male hand-
2000 г. Има интернационална тренерска ball team and still the only one. Final of the
кариера во Катар (2000-2001). Од 2001 play off of Macedonia and final of the Cup
- 2002 г. е тренер на РК „Пелистер“, of Macedonia He has won many awards. He
освоено финале на Челенџ куп на Европа was elected four times among the ten best
(Скјерн - Данска), прво финале на машка sportsman of the city of Bitola, in 1995 he
ракометна екипа и сè уште единствено. was elected for the best sportsman of the city
Финале на Плејоф на Македонија и of Bitola, elected among the ten best sports-
финале на КУП на Македонија. Има man of Macedonia, in 1995 the best goal
добиено многу награди. Четирипати е keeper in the second Yugoslav league JUG
избран во десетте најдобри спортисти 1998 several times proclaimed for the best
на град Битола, во 1995 г. избран е goal keeper of RM. He won golden certifi-
за најдобар спортист на град Битола, cate of honor by the Handball Federation of
избран во десетте најдобри спортисти Macedonia and golden certificate of honor
во РМ, во 1995 г., најдобар голман во of "RK Ryan sport Club"- Katar from Katar.
втората југословенска лига - ЈУГ 1998 г., In the competition season 2009/2010 he was
неколкупати прогласуван за најдобар a coach of RK”Pelister”-Bitola. They were on
голман на РМ. Има добиено Златна the third place at the National championship
плакета од Ракометната федерација на and by that after a long time there has been
Македонија и Златна плакета од РК „Ра secured a participation in the second by its
јан спорт клуб - Катар“ од Катар. Во quality European competition Cup of IHF.
натпреварувачката сезона 2009/2010
г. тренер е на РК „Пелистер“ - Битола.
Освоено трето место на Националниот
шампионат, а со самото тоа по подолг
период обезбедено е учество во второто
по квалитет европско натпреварување -
Куп на ЕХФ.
187
СТОЈАНОВСКИ STOJANOVSKI
КИРИЛ KIRIL
– архитект – – architect –
188
г. Од 1994 г. до 1996 г. е назначен за for spacious and urban planning where there
претседател на Управниот одбор на were members of twenty instates for spa-
Републичкиот институт за просторно cious and urban planning of R. Macedonia.
и урбанистичко планирање, во кого Stojanovski was an active participant of a
асоцираат повеќе од дваесет заводи за larger number of symposiums in the frames
просторно и урбанистичко планирање of the Republic and wider in the former
од Р Македонија. Стојановски е активен SFRY and Europe.
учесник на поголем број симпозиуми во He was retired at the beginning of 1998,
рамките на републиката и пошироко во but he was professionally active, In the area
поранешната СФРЈ и Европа. of the spacious planning and urbanism as a
Се пензионира во почетокот на 1998 part of the working team or independently
г., но и денес е професионално активен. he worked on many projects among which
Во областа на просторното more important are: the new general urban
планирање и урбанизмот, како дел од plan for the city of Bitola (1965-1968), the
работен тим или самостојно, работи на creation of the Regional spacious plan of
повеќе проекти меѓу кои позначајни се: Ohrid Prespa region with the zone Pelister
новиот Генерален урбанистички план ( where participated a team of six experts
за град Битола (1965-1968), изработка of UN through OECD from Paris and eight
на Регионалниот просторен план на
planners from R. Macedonia). The spacious
Охридско-преспанскиот регион со
plan for Pelagonia region (1975-1978), the
зоната Пелистер (во кој учествуваат тим
changes and supplements of the General
од шест експерти на ОН преку OECD
urban plan of the city of Bitola from 1968,
од Париз и осум планери-урбанисти
The general urban plan from 1988 and the
од Р Македонија), Просторниот план
last the valid General Urban plan from 1999,
за Пелагонискиот регион (1975-1978),
review of the spacious plan of R. Macedonia
измени и дополнувања на Генералниот
(1999), review of the Detailed urban spa-
урбанистички план на град Битола
cious –urban plan for the city of Bitola.
од 1968 г., Генералните урбанистички
He is holder for the creation of larger
планови од 1988 г. и последниот,
number of detailed urban plans for apart-
важечки, Генерален урбанистички план
од 1999 г., рецензија на просторниот ment communities in Bitola, detailed urban
план на Р Македонија (1999), рецензија plans for settled places in the wider Pelago-
на Деталниот урбанистички план на nia region, section studies and others.
Малиот ринг на град Скопје (1994). As a result of his professional engage-
Покрај наброените поважни просторно- ment and as a pensioner, he was included in
урбанистички планови за град Битола the creation of the most important spacious
носител е и на изработката на поголем plans in R Macedonia that is a member of
број детални урбанистички планови за the expert team for reviews of the spacious
станбени заедници во Битола, детални plan of R. Macedonia together with acad-
урбанистички планови за населени места emician PhD Ksente Bogoev, PhD Cvetan
Grozdanov and Ph D Risto Lozanovski and
189
во поширокиот Пелагониски регион, the spacious planners PhD Pantelej Mitkov,
секторски студии и др. PhD Nikola Krstanovski (1999) and a mem-
Како резултат на неговото ber of the working team for creation of the
професионално ангажирање и како detailed urban plan for the space of the bar-
пензионер е вклучен во изработка racks in Bitola (2010).
на најважните просторни планови
во Р Македонија и тоа како член на
експертскиот тим за рецензија на
Просторниот план на Р Македонија
заедно со академиците д-р Ксенте
Богоев, д-р Цветан Грозданов и д-р
Ристо Лозановски и просторните
планери д-р Пантелеј Митков, д-р
Никола Крстановски (1999) и член на
работниот тим за изработка на Деталниот
урбанистички план за просторот од
касарната во Битола (2010).
190
СТОЈАНОВСКИ STOJANOVSKI
ЦВЕТАН CVETAN
– оперски пејач – – opera singer –
191
2008 г. повторно се враќа во матичната During his career he was a guest on
институција. a number of opera scenes that is: at The
Во текот на својата кариера гостува на Sophia National opera R. Bulgaria, HNK Za-
ред оперски сцени и тоа: во Софиската greb –opera, R. Croatia, Opera Ruse, Opera
национална опера, Р Бугарија, ХНК Vara, Opera Burgas in R. Bulgaria in the op-
Загреб - Опера, Р Хрватска, Опера Русе, eras in Split, Serbia, Bosnia and Herzegovi-
Опера Варна, Опера Бургас во Р Бугарија, na, Romania and Albania
во Оперите во Сплит, Ријека, Осијек во He was a guest at the summer festivals
Р Хрватска, во Унгарија, Русија, Грција, at "Budva summer" in Montenegro, "Ohrid
Шпанија, Словенија, Србија, Босна и Summer" in Ohrid, "Heraclea Nights" in Bi-
Херцеговина, Романија, Албанија. tola, "Skopje Summer" in Skopje, R. Mac-
Гостува и на летни фестивали и тоа: edonia, "Gricka Nights" in Zagreb and the
„Будванско лето“ во Црна Гора, „Охрид opera festival "Opatija Summer" in Opatija,
ско лето“ во Охрид, „Хераклејските вече R.Croatia and others.
ри“ во Битола, „Скопско лето“ во Скопје, His repertory marks over 30 roles
Р Македонија, „Грички вечери“ во Загреб among which Mario Kavaradosi, “Toska”,
и на Оперскиот фестивал „Опатиско Kanio "Paljaci", Kalf "Turandot", Manriko
лето“ во Опатија, Р Хрватска и др. "Trubadur", Turidu “Kavalerija Rustikana”
Неговиот репертоар бележи преку and others .
30 улоги меѓу кои: Марио Каварадоси
- „Тоска“, Канио -„Паљачи“, Калаф -
„Турандот“, Манрико - „Трубадур“, Тури
ду - „Кавалерија Рустикана“ и други.
192
СТОЈКОВСКИ STOJANOVSKI
МИТКО MITKO
– фудбалер – – footballer –
193
СТОЈКОВСКИ STOJKOVSKI
ПЕТАР – БАБЕЦ PETAR – BABEC
– актер – – actor –
194
Ватлен во „Магаре“ од Жорж Фејдо Moliere (1970), Pomet in “Dundo Maroe”
(1966), Фигаро во „Селвискиот бербер“ by M. Drzik (1972), master in “Tomes” by
од Бомарше (1967), Жорж Данден во Ishtvan Erken (1972), Vasa in “Wife of
„Жорж Данден“ од Жан Батист Молиер the Minister” by B.Nushik (1973), “Grieved
(1970), Помет во „Дундо Марое“ од family” by B Nushik (1964), Zganarel
Марин Држиќ (1972), Мајорот во “Forced to a doctor” by Jean Batiste Moliere
„Тотови“ од Иштван Еркен (1972), Васа (1962) Cozalina in “The solemn dinner at
во „Госпоѓа министерка“ од Б. Нушиќ funeral company” by I. Breshan (1980),
(1973), „Ужалена фамилија“ од Б. Нушиќ Petar Zachary in “Sinful Zachary” by
(1964), Зганарел во „На сила лекар“ од V.Kostov (1987), Chule in “The wedding of
Жан Батист Молиер (1962), Козлина Mara” by V.Kostov (1976) and others.
во „Свечена вечера во погребното After his retirement he did not withdraw
претпријатие“ од И. Брешан (1980), from the scene. In this period the characters
Петар Захарија во „Грешниот Захарие“ that should be mentioned are: Bridoa police
од В. Костов (1987), Чуле во „Свадбата на officer in “I go hunting-suddenly” (1995),
Мара“ од В. Костов (1976) и др. and Plantelup and Jermal in “It’s your
И по пензионирањето тој не се повле turn” (1999) by George. Feido. Although he
кува од сцената. Во овој период треба created an episode role in the performance
да се спомнат уште ликовите: Бридоа, “The last peasants” by Peter M.Andreevski
полициски службеник во „Одам на at the end of 1998, he was brilliant in the
лов - апансаз“ (1995) и Плантелуп и true meaning of the word.
Жермал во „Ти си на ред“ (1999) од Жорж Beside his actor engagement, he is also
Фејдо. Иако креираше епизодна улога signed as a director on performances for
во претставата „Последните селани“ од the youngest population which were clear
Петре М. Андреевски во крајот на 1998 and fresh. Those are the performances
година, брилираше во вистинска смисла “The beauty and the beast” by N.S Grey
на зборот. (1961,1968 and 1980), “Heidi” by Johanna
Покрај актерската ангажираност, тој е Shpiri (1964), “A tale for the czar and
потписник како режисер на претстави за the shepard” by Boshko Trifunovik
најмладите кои во себе носат прегледност (1996), “Devilness of Huddle de Bold”
и свежина. Тоа се претставите: „Убавица by A.E.Greydanus (1967), “Kekec and
и ѕвер“ од Н.С. Греј (1961, 1968 и Mojca” by Josip Vandot (1969),”Pedace” by
1980), „Хајди“ од Јохана Шпири (1964), Ljubisha Gokik (1973), “The shadow of Mr.
„Бајка за царот и овчарот“ од Бошко Vip” by A.Greydanus (1974),”Pipi the long
Трифуновиќ (1966), „Ѓаволштините на stocking” by Astrid Lindgren (1975), “The
Ходл де Бодл“ од А.Е. Грејданус (1967), great magician” by A.Fraibaum (1978),"The
„Кекец и Мојца“ од Јосип Вандот (1969), giant boaster” by M.Stanisavlevik (1981),
„Педаче“ од Љубиша Ѓокиќ (1973), “The three magic dogs“ by N.S Grey (1982).
„Сенката на Господинот Вип“ од А. As an actor with special sensibility he
Грејданус (1974), „Пипи долгиот чорап“ got the award 4th November Bitola (three
195
од Астрид Линдгрен (1975), „Големиот times), the special award “The longest
волшебник“ од А. Фраибаум (1978), applause” of MES Sarajevo, the award
„Џинот фалбаџија“ од М. Станисавлевиќ “Applause of the artist” at the festival
(1981), „Трите волшебни кучиња“ од Н.С. “V.Cernodrinski” in Prilep.
Греј (1982) и др.
Како актер со посебна сензибилност
е награден со наградата „4 Ноември“ -
Битола (трипати), специјалната награда
„Најдолг аплауз“ на МЕС Сараево,
наградата „Аплауз на артистот“ на
Фестивалот „Војдан Чернодрински“ во
Прилеп.
196
СТРУМЕНИКОВСКИ STRUMENIKOVSKI
РАНКО RANKO
– ликовен уметник – – artist –
197
ТАЛЕВСКИ TALEVSKI
БОРИСЛАВ BORISLAV
– ликовен уметник – – artist –
198
Студиските патувања во Италија, Strumica, Pocitel ( Bosnia and Herzegovina),
Унгарија, Полска, Франција и Грција Bosanska Kripa, Poland Packuv 77, Jalovik
овозможуваат поголема посветеност на and others. For his work Talevski is a
авторот кон сопствените креации. winner of many awards and recognitions.
Учествува на голем број групни His work is in collections of large number of
изложби низ Македонија и во странство, institutions, factories and private collections
а посебно значење има неговото учество in the country and abroad.
на ликовните колонии во Прилеп,
Струмица, Почитељ (Б и Х), Босанска
Крупа, Полска - Пачкув, 77, Јаловик и др.
За своето творештво Талевски е
добитник на повеќе награди и признанија.
Неговите дела се наоѓаат во збирки на
голем број институции, фабрики, музеи
и приватни колекционери во земјата и во
странство.
199
ТАЛЕСКИ TALESKI
ВЛАДИМИР VLADIMIR
– актер – – actor –
200
Позначајни улоги: Силјан во „Црна Other more significant roles: Siljan in
дупка“ од Г. Стефановски (1988), Тофало “Black hole” by G.Stefanovski (1988), Tofalo
во „Рибарски караници“ од К. Голдони in “Fisherman’s quarrels” by K.Goldoni
(1992), Ангеле во „Отепвачка“ од Р. (1992), Angele in “Money spells ruin” by
Крле (1997), Џорџ Рабуш во „Веселите R.Krle (1997), George Rabush in “Merry
жени од Виндзор “ од В. Шекспир wives of Windsor” by W.Shakespeare (1997)
(1997), „Коцкари“ од Н. В. Гогољ (1993), “Gamblers” by N.V.Gogol, Kostadin in
Костадин во „Печалбари“ од Антон “Migrant workers” by Anton Panov (2000)
Панов (2000) и др. Во неговиот актерски and others. In his actor opus there is the
опус се вбројува и монодрамата „Лолита“ monodrama “Lolita” by Nabokov in 1993.
од Набоков, во 1993 година. He is also present on the film screen in
Застапен е и на филмското платно во the films “South path”, “Hi –Fi” and others.
играните „Јужна патека“, „Хај - фај“ и др. After his specialization at NATFIZ in
По специјализацијата на НАТФИЗ во Sofia he gas been more frequently found as
Софија, сè почесто се среќава во улогата a director. He is signed at the performances
на режисер. Потписник е на претставите throughout Macedonia “Miss of the little
во театрите низ Македонија: „Мис на town” by M Mekdonah at MNT Skopje,
малиот град“ од М. Мекдонах, во МНТ “Provincial wedding” by B Brecht at NT
- Скопје, „Малограѓанска свадба“ од Б. Kumanovo, “Chicken” by N. Koljasa at
Брехт, во НТ - Куманово, „Кокошка“ од NT Strumica, “Court” by K.Chasule at NT
Н. Кољада, во НТ - Струмица, „Суд“ од К. Kumanovo, “Waking” by T. Kacarov at NT
Чашуле, во НТ - Куманово, „Будење“ од Veles, ”Flea in ear” by G. Feido in Bitola and
Т. Кацаров, во НТ - Велес, „Болва во уво“ others.
од Ж. Фејдо, во НТ - Битола и др. As a director he is also signed at several
Како режисер потписник е и на TV documentary films.
неколку ТВ- документарни филмови. For his professional work he has been
За својата професионална работа до honored with many awards The awards
бива повеќе награди. Наградите за најдоб for the best male role –Hamlet, Siljan and
ра машка улога за ликовите на Хамлет, The Master at the theatre plays “Vojdan
Силјан и Мајсторот на Театарските игри Cernodrinski”, 4th November award, “Mlad
„Војдан Чернодрински“, „4 Ноември“, borec” award for the best young actor and
наградата „Млад борец“ за најдобар млад others.
актер и др. Since 2005 he has been on the post
Од 2005 година е на функција Mayor of the city of Bitola.
градоначалник на град Битола.
201
ТАШКОВИЌ TASKOVIC
ГЛИГОРИЕ GLIGORIE
– архитект – – architect –
202
(1933), изградбата на мостот на Црна the Agricultural school (1937). On republic
Река (1935), изградбата на Земјоделското field his more important objects are: the
училиште (1937). Во републички international high-way Veles-Gradsko and
рамки негови позначајни објекти се: Prilep-Gradsko(1933),the bridges on Crn
меѓународниот автопат Велес-Градско Drim in Struga, The Stone bridge on river
и Прилеп-Градско (1933), мостовите на Crn Drim in Debar and the concrete bridge
Црн Дрим во Струга, Камениот мост на р. in Veles (1935),Hydro biological Institute
Црн Дрим во Дебар и бетонскиот мост во on the Ohrid Lake (1938),Bank palace(
Велес (1935), Хидробиолошкиот институт today’s Parliament) in Skopje (1939) The
на Охридското Езеро (1938), Банската State hospital in Stip (1939) and The Railway
палата (денешното Републичко собрание) station in Skopje (1939).
во Скопје (1939), Државната болница во Gligorie Taksovik performed the
Штип (1939) и Железничката станица во drying of the marshy land around the river
Скопје (1939). Crna on the surface of 30.000 hectares in
Глигорие Ташковиќ го изврши и Pelagonija.
сушењето на мочурливото земјиште
околу реката Црна, на површина од 30
000 хектари во пелагониската рамнина.
203
ТАШКОВСКИ TASKOVSKI
ВАСКО VASKO
– ликовен уметник – – artist –
204
Белград (1977), Загреб (1977), Каиро other painters he exhibited in Macedonia,
(1981), Париз (1992), Анкара (1996), Ци- Italy, Great Britain and Romania.
рих (1996), Њујорк (2000), Виена (2001). He participated in over 150 group and
Заедно со други сликари изложувал во collective exhibitions almost at every conti-
Македонија, Италија, Велика Британија и nent in many art centers. He participated in 5
Романија. art colonies, in organization of Bitola,where
Учествувал во над 150 групни и ко- as inspiration are present Heraclea, Pelister,
лективни изложби речиси на сите кон- Bitola with its Old Bazaar as well as motives
тиненти во повеќе ликовни центри. from under Pelister villages. For his creation
Учествувал и на 5 ликовни колонии во there are written over 600 bibliographical
организација на Битола, каде инспира- units. In 1996 he was elected for a regular
тивно е присутна Хераклеа, Пелистер, member of MANU. For his tireless creation
Битола со својата Стара чаршија, како и he won over 15 awards and recognitions. In
мотиви од потпелистериските села. За не- 1978 he won the prestige award 11th Oc-
говото творештво се пишувани околу 600 tober. Other more significant awards: The
библиографски единици. Во 1996 г. е из- Award for a drawing at The Museum of con-
бран за редовен член на МАНУ. За свое- temporary art in Skopje 1996, the award for
то неуморно творештво добитник е на 15 painting, "Master of Neresi" by DLUM Sko-
награди и признанија. Во 1978 г. ја доби pje 1974 and 2002, The Convention of cul-
престижната награда „11 Октомври“. ture for permanent values of the art by the
Други позначајни награди: награда за Republic community of culture in Skopje,
цртеж на Музејот на современа уметност
1983. The first award for art graphical design
во Скопје (1969), награда за сликарство
of the book “Lake Dream” and “River” at
„Нерешки мајстори“ на ДЛУМ, Скопје
the International fair in Belgrade 1991 and
(1974 и 2002), Повелба на културата за
many others.
трајни вредности во уметноста од Репуб
личката заедница на културата во Скопје
(1983), Прва награда за ликовно-графи
чки дизајн на книгите „Езерски сон“ и
„Река“ на Меѓународниот саем во Белград
(1991) и многу други.
205
ТОМОВСКА TOMOVSKA
ВИОЛЕТА VIOLETA
– пејачка – – singer –
206
ансамблот „Танец“, во дует со Крнчева the song Destiny. The following 1964 she
- Манчевски во РТ - Белград. За кратко recorded with the ensemble Tanec in a duet
време станува хит (златна плоча) и стану with Krnceva Mancevski at RT Belgrade. For
ваат ексклузивци на куќата. Снима 15 a short time it became a hit ( golden record)
сингл плочи и многу ЦД-а. Снимки од and they became exclusive of the house. She
забавни и народни песни се наоѓаат во recorded 15 single records and many CDs,
Радио – Скопје. records with entertaining and national songs
Настапува на многу фестивали и до are at Radio Skopje.
бива безброј награди од публика и жири. She performed at many festivals and
Ќе ја издвоиме наградата „Послание за got numerous awards form the audience
хуманост на Мајка Тереза“ добиена од and the jury. We will separate the awards
Граѓанската асоцијацијата „Скопјанката "For humanity of mother Theresa" received
Мајка Тереза“, за нејзината хуманост. by the Citizen’s association “The citizen
Посебно ù е драга наградата „Ајри Деми of Skopje Mother Theresa” for her
ровски“ доделена од Битолски весник, humanity. It is specially dear the award “Ajri
по повод манифестацијата „Избираме Demirovski” awarded by” Bitolski vesnik”
најуспешни битолчани за 2009 г.“, која е on the occasion of the manifestation “We
доделена во почетокот на 2010 година. elect the most successful Bitola citizens for
Виолета Томовска е прва добитничка на 2009” which was awarded at the beginning
оваа награда, пејачка која најубаво ги пее of 2010. Violeta Tomovska is the first winner
неговите песни. of this award singer who sang his songs the
Таа е голем хуманист. Веќе 17 г. best.
работи на полето на хуманоста и е She is a great humanist. She has
претседател на Здружението „Животна been working for 17 years on the field
искра“. Дава исклучителен придонес во of humanity and she is the president of
областа на превенцијата и заштитата the Association “Life sparkle”. She gives
од малигни заболувања, посебно во exceptional contribution in the area of
организирањето и спроведувањето на prevention and protection of malignant
активности за унапредување на здравјето diseases especially in the organization and
на жените. Здружението „Животна execution of activities for improvement of
искра“ е одликувано со „Медал за заслуги the women's health. The association “Life
за Македонија“, од претседателот на sparkle” has been awarded with a medal
Република Македонија, во 2008 година. for benefits for Macedonia by the president
Благодарение на нејзината хуманост of the Republic of Macedonia for 2008.
одржува безброј хуманитарни концерти. Thanks to her humanity she has performed
Член е на „LIONS CLUB“ од Чикаго, САД. numerous humanitarian concerts. She is a
Има многу богата музичка кариера member of Lions club form Chicago USA.
и во нејзиниот долгогодишен музички She has rich music career and in her
времеплов испеа многу хитови и бисе long term music epoch she sang hits and
ри на македонската староградска пес pearls of the Macedonian old national song.
207
на. Ги испеа хитовите: „Македонско де She sang the hits “Macedonian girl”, “Oj
војче“, „Ој Вардаре македонски“, „Ми Vardar Macedonian”, “Loads Donco”, “I
товари Дончо“, „Песна ви пеам, Маке sing a song Macedonian”, “The song is a
донци“, „Песната е дар од Господа“ и gift by God" and hundred of other which
стотина други кои ги отпеа насекаде низ she sang everywhere in Macedonia and the
Македонија и на бројните гостувања во numerous guest visits that she had abroad.
странство. She had a duet with Cyril Mancevski,
Има отпеано доста песни во дует и тоа Naum Petrovski and etc
со Кирил Манчевски, со Наум Петровски It is in preparation her "Golden jubilee
и др. -50years active presence on the Macedonian
Сега e во подготовка нејзиниот scene" which will be in 2011.
„Златен јубилеј - 50 години активно при
суство на македонската естрада“, кој ќе се
одржи во 2011 година.
208
ТОМОСКИ TOMOSKI
СОТИР SOTIR
– архитект – – architect –
209
Сотир Томоски се истакнува и како Sotir Tomski was promoted also
темелен истражувач на традиционалното as detailed researcher of the traditional
градителство во Македонија. Во 1953 buildings in Macedonia. In 1953 he
г. го основа Институтот за народна started to work at the Institute of National
архитектура при Техничкиот факултет во architecture at the Faculty of Technical
Скопје. Под негово раководство снимени Sciences in Skopje. Under his leadership
се 456 куќи од народната архитектура и 456 buildings have been recorded from the
27 цркви и манастири. national architecture and 27 churches and
Автор е на научните трудови: „Круше monasteries.
во и неговите куќи“, „Македонската на He was the author of the works:
родна архитектура“, „Судир на совре “Krusevo and its houses”, The Macedonian
мениот урбанизам со наследството на National Architecture, “The conflict of the
старите градови“ и др. modern urbanism with the inheritance of
Негови позначајни реализирани the old cities” and others.
објекти се: осумгодишните училишта His most important realized objects
во Свети Николе, Радовиш и Виница are the eight year schools at Sveti Nikole,
(1925), хотелските павилјони во Radovis and Vinica (1925), the hotel
Катлановска Бања, Бања Негорци и pavilions in Katlanovo Spa, Spa Negorci
Кочанска бања, општинските болници and Kocani spa, the municipal hospitals
во Гевгелија, Крива Паланка и Дебар in Gevgelija, Kriva Palanka and Debar
(1951), Ловечкиот дом во Крива Паланка (1951), The Hunting Home in Kriva Palanka
(1953), станбено-управниот објект на (1953), the building management object of
Шумското стопанство „Галичица“ во Forestry economy Galicia, in Ohrid (1954),
Охрид (1954), Кинотеатарот во Гевгелија The cinema theatre in Gevgelia (1954),
(1954), Основното училиште во Крива The elementary school in Kriva Palanka
Паланка (1954), хотелот со ресторан во (1954), the hotel with the restaurant in Kriva
Крива Паланка (1955), Спортската сала Palanka (1955), The sport hall “Partizan” in
„Партизан“ во Кавадарци (1956) и многу Kavadarci (1956) and many others buildings
други станбени и индивидуални објекти. and individuals objects.
За својата плодотворна работа For his fertile work he received
добива бројни пофалници, признанија и numerous testimonials and recognitions and
повелби, од кои позначајни се: Орден на charters among which the most important
трудот од 2. ред (1959) и Орден на трудот are: The Medallion of labor of 2nd order
со црвено знаме (1969). (1959), The Medallion of labor with red flag
Почина во 1985 г., во Скопје. (1969). He died in 1985 in Skopje.
ñ
210
ТОМСКИ TOMSKI
ЗЛАТКО ZLATKO
– архитект – – architect –
211
ФАРЕ, УНДП, УСАИД, КАРДС, ЕБРД и Architecture at the Architects’ Associations
др. of Macedonia titled “Sustainable future
Во областа на публицистиката development of Bitola in correlation with
забележан е неговиот реферат одржан construction inheritance – contra versions,
на Тркалезната маса во Скопје во dilemmas and liabilities of the city architect”.
организација на Архитектонската As a technical director and designer he
академија при Асоцијацијата на worked outside the state as well, namely in
архитектите на Македонија со наслов several cities in Germany.
„Одржливиот иден развој на Битола во Works: Exterior of the restaurant
корелација со градителското наследство “Belvedere” in Bitola (1996), the interior of
– контроверзии, дилеми и одговорност the restaurant “Belvedere” in Bitola (1997),
на главниот архитект на градот“. Како the spacious sphere construction and the
технички директор и проектант работи foundation of the Children’s park, Memorial
и надвор од нашата земја, конкретно во complex Philip II and others.
неколку градови во Германија. More remarkable objects that he
Негови позначајни реализирани managed with in their realization are: the
објекти се: екстериерот на кафетеријата apartment building of 40 apartments in
„Белведере“ во Битола (1996), ентериерот Bitola, The exhibition furniture saloon
на кафетеријата „Белведере“ во Битола “Lesnina” in Bitola, Casino hotel “Epinal”,
(1997), просторна сферна конструкција administration business object glass building
и фонтаната во Детскиот парк, of GP “Pelister” in Bitola, industrial complex
Меморијален комплекс „Филип II“ и др. Driers for tobacco in v.Srpci-Beranci and
Позабележителни објекти со others.
кои раководел при изведбата се: He was involved in reconstruction and
станбениот објект „40 станови“ во restorations of many protected objects in
Битола, Изложбениот салон за мебел Bitola out of which important are: The
„Леснина“ во Битола, Казино-хотелот mall “Teteks”, the exhibition-selling space
„Епинал“ во Битола, административно- of the textile factory “Heraclea”, The mall
деловниот објект „Стаклена зграда“ на “Magnolija”, The Worker’s university and
ГП „Пелистер“ во Битола, индустрискиот etc
комплекс Сушари за тутун во с. Српци- In the area of urbanism he participated
Беранци и многу други. in the preparation of project programs
Се занимава и со реконструкции giving directions for creation, changes,
и реставрации на повеќе заштитени supplements, expert opinion and execution
објекти во Битола од кои позначајни се: of the procedure for the Spacious plan of R.
Стоковната куќа „Тетекс“, изложбено- Macedonia (1997), General urban plan of
продажниот простор на текстилната the municipality Bitola. As a surveillance
фабрика „Херакеја“, Стоковната куќа organ he participated in realization of many
„Магнолија“, Работничкиот универзитет objects from the area of the communal
и др. infrastructure installments.
212
Во областа на урбанизмот учествува He participated at the competitions
во изготвување на проектни програми, BIMS 95 for the object “Glass building”
давање насоки за изработка, измени, –Bitola and BIMAS 97 for the exterior
дополненија, стручно мислење “Belvedere” in Bitola. For his contribution
и спроведување на постапка за on the field of the architecture, designing
Просторниот план на Р Македонија he gained the special awards of BIMAS 97,
(1997), Генералниот урбанистички recognition for exterior of the restaurant
план на Општина Битола (1997-1999) “Belvedere” in Bitola.
и на голем број детални урбанистички
планови за градот Битола. Како надзорен
орган учествува во реализација на многу
објекти од областа на комуналните
инфраструктурни инсталации.
Учествува на конкурсите БИМАС 95
за објектот „Стаклена зграда“ – Битола и
БИМАС 97 за екстериерот „Белведере“ во
Битола. За неговиот придонес на полето
на архитектонското проектирање добива
специјална награда на БИМАС 97 –
признание за екстериер на кафетеријата
„Белведере“ во Битола.
213
ТРАИКОВСКИ TRAIKOVSKI
БОРИСЛАВ BORISLAV
– ликовен уметник – – artist –
214
ТРАЈКОВСКИ TRAJKOVSKI
БОНЕ BONE
– спортист – – sportsman –
215
ТРАЈКОВСКИ TRAJKOVSKI
МЕТОДИЈА METODIJA
– архитект – – architect –
216
студијата „Развој на тенките ѕидови- region at the University in Berkley, USA.
завеси во САД“. По враќањето од овој There, he wrote the study “Development
престој во САД, во Скопје го публикува of tin walls –curtains in the USA”. After
научниот труд на тема „Звучна изолација his return from this study in the USA to
на станбени згради од префабрикувани Skopje, he published the work titled “The
армиранобетонски панели од типот sound isolation of buildings of prefabricated
„Карпош“ од Скопје“. armored concrete panels from the type of
Автор е на книгите: Градежни Karpos from Skopje”.
конструкции, издадена за Градежниот He is author of the books: “Building
факултет и Внатрешна архитектура за construction issued by Faculty of
Шумарскиот факултет. Врши стручни Construction and the Internal architecture
ревизии и стручни рецензии на поголем for the Forestry faculty. He made expert
број проекти, меѓу кои и ревизија на reviews and expert reviews for large number
документацијата за погонот „Фени“ во of projects among which the review of
Кавадарци. the documentation for the plant “Feni” in
Негови позначајни реализирани дела Kavadarci.
се: станбениот блок (П+3) на ул. „Маршал His most important relied works are
Тито“ во Битола (1956), Судската зграда the building ( P+3) on str. "Marshal Tito" in
во Битола (1957), административниот Bitola (1956), The court building in Bitola
објект за Социјално осигурување во (1957), the administrative object of Social
Битола(1958), станбениот блок (П+2) insurance in Bitola (1958), the building
на ул. „Маршал Тито“ во Битола (1959), (P+2) on str. "Marshal Tito" in Bitola (1959),
Стоковната куќа во Битола (1959), The department store in Bitola (1959),
летната бавча со кафеана во Битола the summer garden with a restaurant in
(1960), административно-станбениот Bitola (1960), the administrative building,
објект за Царинарницата во Битола The Customs object in Bitola (1961), The
(1961), Институтот и управната зграда Institute and the management building of
на комбинатот „Југохром“ во Јегуновце, the plant “Jugohrom” in Jegunovce, Skopje
Скопје (1962), Републичката геодетска (1961), The Republic Geodetic Management
управа во Скопје (1964) и индивидуалната in Skopje (1964), and individual house (p+1)
куќа (П+1) на семејството Трајковски во of the family Trajkovski in Skopje (1968).
Скопје (1968).
217
ТРАЈКОВСКИ TRAJKOVSKI
ЉУБИША LJUBISA
– актер – – actor –
218
во делата од светската и современата “The lady with camellia” by A. Dima- the son
драматургија. (1963), Franc in “The prisoners of Altoona”
Од плејадата на ликови кои ги има by G. P. Sartre (1964), George in “Who is
остварено на сцената на Народниот afraid of Virginia Wolf” by E.Olbi (1968),
театар - Битола, како најуспешни се Drashko Karoski in “Step to the autumn”
издвојуваат ликовите на: Карл Мор во by T Arsovski (1969), Othello in the same
„Разбојници“ од Ф. Шилер (1967), Арман titled text of W.Shakespeare (1970), Astrov
Дивал во „Дамата со камелии“ од А. Дима- in “Uncle Vanja” by A.P.Chehov (1972),
синот (1963), Франц во „Заточениците од Alija in “Elena Ceskovik” by A. Popovik
Алтона“ од Ж. П. Сартр (1964), Џорџ во
(1976), Krste in “Time for singing” by Petre
„Кој се плаши од Вирџинија Вулф“ од Е.
M. Andreevski (1977), Novak in “Stone for
Олби (1968), Драшко Каровски во „Чекор
under the head” by M Novkovik (1979),
до есента“ од Т. Арсовски (1969), Отело
во истоимениот текст на В. Шекспир Murina in “The Solemn dinner at the
(1970), Астров во „Вујко Вања“ од А. П. funeral company” by I. Breshan (1980).
Чехов (1972), Алија во „Елена Четковиќ“ For his brilliant creation he was awarded
од А. Поповиќ (1976), Крсте во „Време за many times at the theatre plays “Vojdan
пеење“ од Петре М. Андреевски (1977), Cernodrinski” and the same time he is the
Новак во „Камен за под глава“ од М. first laureate awarded at this festival for life
Новковиќ (1979), Мурина во „Свечена achievement in 1986.
вечера во погребното претпријатие“ од И.
Брешан (1980) и др.
За неговите брилијантни креации
попеќепати е наградуван на Tеатарските
игри „Војдан Чернодрински“, а воедно
тој е и првиот лауреат награден на овој
фестивал со наградата за животно дело,
во 1986 година.
219
ТРИФУНОВСКИ TRIFUNOVSKI
ЉУБО LJUBO
– диригент – – conductor –
220
За досегашната долгогодишна и 4th November the highest recognition of
плодна активност Љубо Трифуновски е the Municipality Bitola in 1974, he has been
добитник на повеќе награди и признанија honored with large and small star of JNA
и тоа: наградата „4 Ноември“ - највисоко for successful and fertile cooperation with
признание на Општина Битола, во 1974 the military orchestra and the garrison in
г., одликување со голема и мала ѕвезда на Bitola in 1974, Golden medallion by the
ЈНА за успешна и плодотворна соработка presidency of KUD “Stiv Naumov” in 1974,
со воениот оркестар и гарнизонот The Medal of labor with silver wreath
во Битола, во 1974 г., Златна плакета by the Presidency of SFRY with order
од претседателството на КУД „Стив
number 45 in 1977, the award “Sts.Cyril and
Наумов“, во 1974 г., Орден на трудот
Methodius” for especially reached results
со сребрен венец од Претседателството
in the educational work in 1978. The best
на СФРЈ со указ бр.45, во 1977 г.,
награда „Кирил и Методиј“ за особено conductor in Macedonia for 1979, "TEHO"
постигнати резултати во наставно- Tetovo in 1979, Golden medallion of the
образовната работа, 1978 г., Најдобар Cultural educational community Bitola for
диригент во Македонија за 1979 г., special achievements in the culture and the
„ТЕХО“ Tетово, 1979 г., Златна плакета на artistic creation 1979, diploma and awards
Културно-просветната заедница - Битола for continuous and successful participation
за особени достигнувања во културата и in the both choirs of the Republic festival
уметничкото творештво, 1979 г., диплома "TEHO" in Tetovo 1985 and 2001, the
и награда за континуирано и успешно recognition The personality of the year in
учество во двата хора на Републичкиот the municipality Bitola on the scene 2000
фестивал „ТЕХО“ во Тетово, 1985 г. и ( Bitolski vesnik) Numerous awards by the
2001 г., признание Личност на годината Composers’ Association of Macedonia, The
во Општина Битола за естрада, 2000 Association of music pedagogues and the
г. (Битолски весник). Бројни награди association of music artists in type of scores,
од Друштвото на композитори на audio materials and money.
Македонија, Друштвото на музички In Bitola functions one of the oldest
педагози и Здружението на музички mixed choirs in R. Macedonia and that
уметници во вид на партитури, аудио
is KUD “Stiv Naumov” Bitola which was
материјали и парични средства.
founded two days after the liberation of
Во Битола функционира еден од
the city Bitola, 6th November 1944. In the
најстарите мешовити хорови во Р
Македонија, а тоа е КУД „Стив Наумов“ period when the choir music all around the
- Битола, кој е формиран само два дена country was almost dead the real art was
по ослободувањето на градот Битола, 6 the independence of this choir for whole
ноември 1944 г. Во време кога хорската 66 years. For the existence of this choir
музика ширум земјата речиси е згасната, the secret is the huge enthusiasm of Mr.
вистинска уметност е опстојувањето на Ljubo Trifunovski who has lead the choir
овој хор, цели 66 години. За опстојувањето since 1968. Until 1968 there worked about
на овој хор тајната е во огромниот thirteen conductors and from 1968 until
221
ентузијазам на г. Љубо Трифуновски, кој today the choir is lead by Ljubo Trifunovski.
го води хорот од 1968 г. До 1968 г. работат The mixed and youth choir at KUD “Stiv
некаде околу тринаесет диригенти, а од Naumov” realized over 1600 concerts and
1968 г. до ден денес хорот го води Љубо performances in the republic and abroad.
Трифуновски. Мешаниот и Младинскиот Youth female choir as highly qualitative is
хор при КУД „Стив Наумов“ реализираат a member of the International Association
над 1600 концерти и настапи во EVROPA KANTA. Previously in the frames
републиката и странство. Младинскиот of the Association there were many sections
женски хор како високо квалитетен, член and today there are only three. From the so
е на Меѓународната асоцијација „Европа
far work of the KUD “Stiv Naumov” there
Канта“. Порано во рамките на Друштвото
are records, audio cassettes, video cassettes
постојат повеќе секции, денес има само
and compact discs. As a crown of the
три. Од досегашната работа на КУД „Стив
Наумов“ издадени се плочи, аудиокасети, current work of KUD “Stiv Naumov” Bitola,
видеокасети и компакт-дискови. Како The Association has been awarded with the
круна на досегашната работа на КУД highest recognition of the country the award
„Стив Наумов“ - Битола, Друштвото е 11th October 1980.
наградено со највисоко признание на Ljubo Trifunovski is the winner of
државата, награда „11 Октомври“, 1980 the award for life achievement by the
година. municipality of Bitola for 2008 allocated by
Љубо Трифуновски е добитник на The Management board of the Fund for the
Наградата за животно дело на Општина award 4th November of the municipality
Битола за 2008 година, доделена од Bitola. This decision was reached in a
Управниот одбор на Фондот за наградата competition of seven proposed candidates.
„4 Ноември“, на Општина Битола. Оваа His long-term working century of Ljubo
одлука беше донесена во конкуренција на Trifunovski has rich pedagogical conducting
седум предложени кандидати. activity which enabled him to be proclaimed
Долгогодишниот работен век на for the best conductor for choir orthodox
Љубо Трифуновски има богата педа music on the Balkan in R.Bulgaria.
гошко-диригентска активност, што му
овозможи во Р Бугарија од неодамна
да биде прогласен за најдобар диригент
за хорската православна музика на
Балканот.
222
ХАЏИ АНТОНОВСКИ HADZI ANTONOVSKI
КОСТА KOSTA
– ликовен педагог – – art pedagogue –
223
ХРИСТОВ HRISTOV
ЃОРЃИ GORGI
– фудбалер – –footballer –
224
ХРИСТОВ HRISTOV
ДИМИТАР DIMITAR
– режисер – – director –
225
Во годините што следат Христов In the years that followed he set the works:
гостува во театарот под Пелистер и ги “Outlaws” by F Sheller (1967), “The Seville’s
поставува делата: „Разбојници“ од Ф. barber” by Bomarche (1967), “Edip” by
Шилер (1967), „Севилскиот бербер“ од Sophocles (1967), “George Danden” by
Бомарше (1967), „Едип“ од Софокле George Batiste Moliere (1970), “Othello”
(1967), „Жорж Данден“ од Жан Батист by W Shakespeare (1970)- one of his best
Молиер (1970), „Отело“ од Вилијам settings, “Andromache” by G Rasin (1975),
Шекспир (1970) - една од неговите
“Agamemnon Electra” by Eshil -Sophocles
најдобри постановки, „Андромаха“ од
(1976), “Young sons” (1977) and “Bloody
Жан Расин (1975), „Агамемнон - Електра“
од Есхил - Софокле (1976), „Млади stone” by V.Iljoski (1978), “Sunlight on the
синови“ (1977) и „Окрвавен камен“од lake land” by Tome Arsovski (1980), with
Васил Иљоски (1978), „Залез над this performance started working the new
езерската земја“ од Томе Арсовски (1980), theatre building, “The Twelfth night” by
со оваа претстава започнува со работа W.Shakespeare (1983), “Tyro and fossils”
Народниот театар во новата зграда, „Ноќ by Ljubica Ostoik (1985), “How to become a
спроти Водици“ од В. Шекспир (1983), czar” by A.Kirjakovska (1992) and etc
„Пубертетлии и фосили“ од Љубица
Остојиќ (1985), „Како се станува цар“ од
А. Кирјаковска (1992) и др.
226
ХРИСТОВСКИ HRISTOVSKI
ЈОНЧЕ JONCE
– естраден уметник – – entertainer –
227
ЧАКАР CAKAR
ЈАСМИНА JASMINA
– музички уметник – – musician –
228
ЧОРЕВСКИ COREVSKI
БОРИС BORIS
– актер – – actor –
229
гостин настапува во театрите во Прилеп, Versilov in “the Boy” by Dostoevsky (1986),
Штип и Струмица. Vuk in “Jelena Ceskovik” by Aleksandar
Како најкомплетни, најкомплек Popovik (1976), Goka In “Suspicious
сни остварувања можат да се издвојат person” by Branislav Nushik (1978), Nikola
ликовите на: Версилов во „Младич“ Karev in “Bloody stone” Vasil Iljoski (1978),
од Достоевски (1986), Вук во „Јелена Teacher “Court” by K.Chashule (1978),
Четковиќ“ од Александар Поповиќ (1976), Malvoilo in “The twelfth night” William
Ѓока во „Сомнително лице“ од Бранислав
Shakespeare (1983), Kiro ”Flight on the
Нушиќ (1978), Никола Карев во
spot” G.Stefanovski (1984), Osman beg
„Окрвавен камен“, Васил Иљоски (1978),
Даскалот во „Суд“ од К. Чашуле (1978), in “The Macedonian bloody wedding” by
Малвоилио во „Ноќ спроти Водици“ V.Cernodrinski (1988), Don Juan in “Don
од Вилијам Шекспир (1983), Киро во Juan returns home” Eden Fon Horvat (1997),
„Лет во место“ од Горан Стефановски Capulet in “Romeo and Juliet” William
(1984), Осман бег во „Македонска крвава Shakespeare (2005) Ajgej in “Medeja”
свадба“ од Војдан Чернодрински (1988), Euripides(1997) Vladimir in “Waiting for
Дон Жуан во „Дон Жуан се враќа дома“ Godo” S.Beket (1998), The father in “The
од Еден Фон Хорват (1997), Капулети cat on hot roof” Tennessee Williams (1998)
во „Ромео и Јулија“, Вилијам Шекспир (for this role he was honored with the award
(2005), Егеј во „Медеја“ од Еврипид (1997), for best actor performance at the Theatre
Владимир во „Чекајќи го Годо“, С. Бекет festival “Vojdan Cernodrinski” in Prilep),
(1998), Таткото во „Мачка на вжештениот Abigor in “Armageddon” by Ljubisha
покрив“ од Тенеси Вилијамс (1998), (за Georgievski(2000), Trajko the priest ” The
оваа улога ја доби наградата за најдобро
church 40 martyrs” by Vladimir Kostov
актерско остварување на театарскиот
(2001),Corifey in “Antigona” by Sophocles
фестивал „Војдан Чернодрински“ во
Прилеп), Абигор во „Армагедон“ од (2003),Effendi Jusuf in “Hasanaginica” by
Љубиша Георгиевски (2000), Трајко Ljubomir Simovik (2004) and etc.
попот во „Црквичето 40 маченици“ од In the period from 2002 to 2006 he was
Владимир Костов (2001), Корифеј во a manager of the Home of Culture where he
„Антигона“ од Софокле (2003), Ефенди appeared as a producer of theatre projects.
Јусуф во „Хасанагиница“ од Љубомир For the past period he gained many
Симовиќ (2004) и др. awards for his exceptional creativity in the
Во периодот од 2002 до 2006 година е creation of his characters. He got the award
директор на Домот на културата, каде се “Vojdan Cernodrinski”(twice), “Ekran”
појавува и како продуцент на театарски (twice) and 4th November-Bitola.
проекти.
Во изминатиот период за исклучител
ната креативност во градењето на лико
вите се здобива со повеќе награди:
наградата „Војдан Чернодрински“ (два
пати), „Екран“ (двапати) и „4 Ноември“
- Битола.
230
ЧОРЕВСКИ COREVSKI
ТРАЈКО TRAJKO
– актер – – actor –
231
ЧУРЛЕВСКА – ЏИДРОВА CURLEVA – DZIDROVA
МАРИЈА MARIJA
– спортист – – sportswoman –
232
ЧУРЛЕВСКА – МАНЕВСКА CURLEVSKA – MANEVSKA
БИЛЈАНА BILJANA
– спортист – – sportswoman –
233
Набрзо после породувањето се kombinat” Prilep and she is the first woman
враќа на ракометните терени во 1990 who after delivery returned to the handball.
год. со екипата на „Тутунски комбинат“ Then, followed the performances from
- Прилеп, и е првата жена која после 1993-1994 for RK “Kopaka” Kicevo 1994-
породување му се враќа на ракометот. 1995 and she was again in Pelister 1995-
Потоа следат настапите од 1993-1994 г. 1996, for HC Kometal Skopje with which
за РК „Копачка“ - Кичево, 1994-1995 г. she won the cup and the championships,
повторно во РК „Пелистер“ - Битола, then again to “Pelister Tat” and they won
1995-1996 г. за РК „Кометал“ - Скопје со the second place of R. Macedonia and the
кои освојува куп и првенства, па пак во cup of Macedonia and by that they secured
РК „Пелистер-Тат“ со кои го освојува place to the European championship. She
2. место на Р Македонија и Купот на played in the clubs in Greece and then from
Македонија, со што си обезбедува пласман 1998-2002 in “Ehikos” Kozani where again
за Европското првенство. Има играно и she was announced for the best player of the
во клубови во Грција и тоа од 1998-2002 league, 2001-2004 in “Amintos” Aminteo
г. во „Етникос“ - Козани, каде повторно е and 2004-2005 Filotas Filota and that is her
прогласена за најдобар стрелец на лигата, last club when due an injury she stopped
2001-2004 год. во „Аминтас“ - Аминтео professionally to deal with handball.
и 2004-2005 год. „Филотас“ - Филота кој In 1988 she received a medallion for the
е и нејзин последен клуб, кога поради contribution in the handball and as a player
повреда престанува професионално да се of Pelister she was eight times on the list of
занимава со ракомет. the ten best sportswomen of Bitola. From
Во 1988 год. добива Плакета за 2007 she worked as a coach of the handball
придонес во ракометот, а како играч на pioneer school where passed all our current
„Пелистер“ осумпати се наоѓа на листата handball players. With Curlevska as a coach
на десетте најдобри спортисти на Битола. they won the second place in Fonko league
Од 2007 год. работи како тренер на of R. Macedonia (silver medal) and she
Ракометната пионерска школа низ која received a diploma for a successful coach
поминаа многу наши сегашни ракометари work in the category of cadets.
и ракометарки. Со Чурлевска, како Today she works as a handball coach
тренер, го освојуваат второто место во in PRS Bitola for pioneers ( the youngest
Фонко-лигата на Р Македонија (сребрен category).
медал) и добива Диплома за успешна
тренерска работа во категоријата кадети.
Денес работи како ракометен тренер
во ПРШ Битола за пионери и пионерки
(најмлада категорија).
234
ЧУРЛЕВСКИ CURLEVSKI
БОРО BORO
– спортист – – sportswoman –
235
Челинџ-купот), 2002/03 г. во „Пелистер“ - Bitola (IHF cup), 2003 at “Jug” Skopje ( 4th
Битола (ЕХФ Куп), 2003 г. во „Југ“ - Скопје place of the championship of Macedonia)
(4. место во првенството на Македонија), 2004 Pristine 2005 in “Kastrioti” Urosevac
2004 г. Приштина, 2005 г. во „Кастриоти“ ( they won The Cup of Kosovo) 2005 in
- Урошевац (освоен Куп на Косово), 2005 “Besa” Pec ( participation at IHF cup).
г. во „Беса“ - Пеќ (учество во ЕХФ Куп).
236
ШКОДРЕАНУ SKODREANU
КОСТА KOSTA
– уметник – – artist –
Шкодреану, Коста (крај на XIX и Skodreanu, Kosta (end of XIX and the
почеток на XX век), оставил белег на beginning of XX century) he left mark to the
дваесеттиот век работејќи го иконостасот twentieth century working on the iconostas
во црквата Св. Константин и Елена во at the church “St Constantine and Elena” in
Битола. Тој е еден од првите уметници кој Bitola. He is one of the first artists who im-
внесол западни влијанија во сакралната posed western influences in the religious art.
ликовна уметност. Skodreanu finished pharmacy and at-
Шкодреану завршил фармација и tended Academy of Art in Vienna and after
посетувал ликовна академија во Виена, а his return, worked on the both activities.
по враќањето ги работи и двете дејности. His most significant achievement is the
Негово најпознато остварување е iconostas at the church “St Constantine
иконостасот на црквата Св. Константин and Elena”(drawn in 1905) which leaves
и Елена (насликан во 1905 г.) во кој the dogma and patterned decisions of the
излегувал од догматските, шематизирани church painting from the second half of
решенија во црковното сликарство од XIX century, leaves the traditional and By-
втората половина на XIX век, го напушта zantium engagement of the icon writing
традиционализмот и византиското and the painting and embeds classicistic
разбирање на иконописот и живописот и romantic and real elements. In the fund of
внесува класицистички, романтичарски the National Gallery of Macedonia in Skopje
и реалистички елементи. Во фондот на there is the “Portrait of a girl”(beginning of
Националната галерија на Македонија the 20 century) one of the rare works which
во Скопје се наоѓа делото ,,Портрет на marked the profane character of the art in
девојче“ (почеток на 20 век), едно од this period .
ретките дела кои го обележаа профаниот
карактер на ликовната уметност во овој
период.
237
ШПЕРОВИЌ SPEROVIC
МИЛИЦА MILICA
– уметник – – artist –
238
летни игри“, „Фестивал на современата ”Zagreb biennale”, festival ”Ithaca”(USA)
музика“ во Трст, „Загребското биенале“, Albert Russell (France). She realized records
фестивалот „Итака“ (САД), „Алберт printed on ten sound supports. As a solo
Русел“ (Франција). Реализира снимки she performed in the halls in Paris, Vienna,
печатени на десетина носачи на звук. Novosibirsk, Belgrade, Ljubljana, Krakow,
Како солист настапува во салите на Langolen, Bitola, Anvers, Dubrovnik,
Париз, Виена, Новосибирск, Белград, Zagreb, Budva, Novi Sad, Skopje, Porec.
Љубљана, Краков, Ланголен, Битола, With the Macedonian Philharmony she
Анверс, Дубровник, Загреб, Будва, Нови realized the first performance in Macedonia
Сад, Скопје, Пореч. of the symphonic variation of C Frank and
Со Македонската филхармонија ја the concert in G-dour by Morris Ravel. She
остварува првата изведба во Македонија is recipient of large number of awards.
на Симфониските варијации од Ц.Франк
и Концертот во Г-дур од Морис Равел.
Добива голем број на награди.
239
ШУНДОВСКИ SUNDOVSKI
ЈОРГО JORGO
– архитект – – architect –
240
Битола, Скопје, Охрид, Кичево, Ресен, Republic of Macedonia. In his designing
Демир Хисар и други градови во record there are numbered approximately
Република Македонија. Во неговиот 300 individual buildings throughout the
проектантски запис се вбројуваат state and abroad. He was a designer of
приближно 300 индивидуални станбени many hotel complexes: Children resort on
згради низ државата и во странство.
“Pelister”, the hotel restaurant “Sator’ in v.
Проектант е на повеќе хотелски
Trnovo the hotels which are built in auto
комплекси: „Детското одморалиште“ на
Пелистер, хотел-ресторан „Шатор“ во с. camp site "Livadiste" and hotels in Drac,
Трново, хотелите кои се градат во авто- Albania ( upgraded ideal projects).
кампот „Ливадиште“ и хотелите во Драч, His more important realized objects of
Албанија (наградени идејни проекти). social public and economic characters are
Негови позначајни реализирани the administration building of the university
објекти од општествен, јавен и стопански “FON” in Skopje and the university campus
карактер се: административната зградата "FON" in Struga, the business trading
на Универзитетот „Фон“ во Скопје и complex “Simpeks” and “Avtonova” in
универзитетскиот кампус „Фон“ во
Bitola, the reconstruction of PTT Bitola, the
Струга, деловно-трговските објекти
factory complexes for the necessities of the
„Симпекс“ и „Автонова“ во Битола,
реконструкција на ПТТ – Битола, conservation industry, Factory “Skot trade”
фабричките комплекси за потребите на in v Rosoman, Textile factory “Planina
конзервната инсустрија - Фабрика „Скот- Mihos” Bitola, the bakery “Zitko” in Budva
трејд“ во с. Росоман, Текстилната фабрика reconstruction and annex to the factory
„Планина Михос“ Битола, Пекарата complex “Bitolatex” in Bitola
„Житко“ во Будва, реконструкција He is the author of large number
и доградба на фабричкиот комплекс of projects for small economy auto car
„Битолатекс“ во Битола. salons, ten gas stations in the republic and
Автор е на голем број проекти за abroad. He executed feasibility studies for
мало стопанство, авто-салони, десетина
the protection of Prespa Lake purifying
бензински пумпи во републиката и во
stations and protection of objects of cultural
странство. Изработувач е на физибилити
студии за заштита на Преспанското inheritance
Езеро, пречистителни станици и заштита He has performed a large number of
на објекти од културното наследство. urban projects and plan documentation for
Има изработено голем број many cities ( Bitola, Resen, Ohrid, Kicevo
урбанистички проекти и плански and others ) many industrial zones in Bitola
документации за повеќе градови (industrial zone Zabeni) in Skopje, Ohrid
(Битола, Ресен, Охрид, Кичево и др.), and etc. Recently by the Counsel of the
повеќе индустриски зони во Битола municipality Bitola it has been accepted his
(индустриска зона „Жабени“), во Скопје,
urban decision for so called locality ARM
241
Охрид и др. Неодамна од страна на He was winner of the second award for
Советот на Општина Битола е прифатено realized project on the competition for the
неговото урбанистичкото решение за project for the education center Hotel of the
таканаречениот локалитет „АРМ“. Maceodnian tele-communications in 1998.
Добитник е на втората награда
за изведбен проект на конкурсот за
проект за едукативен центар-хотел на
Македонски телекомуникации во 1998
година.
242
ШУНДОВСКИ SUNDOVSKI
СОТИР SOTIR
– архитект – – architect –
243
хотелот „Молика“ на Пелистер, Битола 1994 for the administrative business object
(1990), Бизнис-центарот во Битола (1996) of GP “Pelister” in Bitola and many social
и Трговскиот центар „Санпромет“ во recognitions, medallions and testimonials.
Битола.
Добитник е на Големата награда
за архитектура на САМ во 1994 г., за
административно-деловниот објект на
ГП „Пелистер“ во Битола и повеќе опште
ствени признанија, плакети и пофалници.
244
КОРИСТЕНА ЛИТЕРАТУРА
245
26. Музиката на почвата на Македонија од Атанас Бадев до денес, книга 12, Скопје 2004.
27. Печатарството и издаваштвото во Битола (1999) (колективен труд), Битола, ДНУ.
28. Поленаковиќ д-р Харалампие (1973) Студии за македонскиот фолклор, Скопје: „Мисла“.
29. Огненовски, м-р С. (2000) „Тале Огненовски“Скопје: Матица Македонска.
30. Ташковски, В. (2005) Ѕуница околу пирустијата, Скопје.
31. Ташковски, В. (2005) монографси труд, Скопје: Музеј на град Скопје.
32. Ташковски, Д. (1970) Самуиловото царство, Скопје: Наша книга.
33. Тодоровски, Т. (1999) Македонија, настани, личности и дела, Скопје: Матица македонска
34. Траиковски Б. (1917-1996), 2003 Монографија Скопје, Уметничка галерија
35. Уметничка галерија - Битола (2003) Борислав Траиковски, монографија.
36. Христов, Д. (1964) 20 години Народен театар - Битола, Битола, НТБ.
246
РЕГИСТАР
247
Јанакиевски, Томе (1938 - 2004) археолог . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Јосифовски, Јосиф (1927 - 2001 актер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Канатларовски, Драган (1960) спортист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Караџовски, Ѓорѓи (1916 - 1989) ликовен уметник . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Константинов, Јанко (1926) архитект . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Костов, Кире (1949) композитор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Котевски, Пеце (1967) спортист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Кочевски Димитар - Мичо (1943) ликовен уметник . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Кочовски, Илија (1945) ликовен уметник . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Крстевски, Крсте (1940) спортист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Куцулова-Андреевски (дует) дует . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Македонски, Кирил (1925 - 1984) композитор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Манаки, Јанаки (1878 - 1960) фотограф . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Манаки, Милтон (1882 - 1964) снимател . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Манев, Свето (1945) ликовен уметник . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Мачкиќ, Воислав (1930-1994) архитект . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Мачковски, Вангел (1938) музичар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Мелников, Иван (1896) сценограф . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Милошевски, Петар (1973) спортист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Мирчевски, Петар (1956) актер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Михајлова, Соња (1958) актер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Мицевски, Тони (1970) спортист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
Моше, Елена (1968) актер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
Наковска, Оливера (1974) спортист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Наумовска, Олга (1927 - 1999) актер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
Наумовски, Душан (1938) режисер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Наумовски, Сотир (1910-1988) режисер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Неќак, Миодраг (1967) композитор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Николов, Благој (1951) библиотекар советник . . . . . . . . . 127
Николовски, Димче (1953 - 1998) ликовен уметник . . . . . . . . . . . . . . 131
Новаковиќ, Љубиша (1936-2008) архитект . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Огненовски, Тале (1922) музички уметник . . . . . . . . . . . . . 136
Османли, Димитрие (1927 - 2006) режисер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
Папазоглу, Фанула (1917 - 2001) археолог . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Петковска-Липша, Сашка ( 1951-1983 ) пејачка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Петров, Караѓуле (1924 - 1963) оперски пејач . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
Петровски, Добри (1955) библиотекар советник . . . . . . . . . 146
Петровски, Михаил (1940) спортист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
Петровски, Панде (1943 - 2006) ликовен уметник . . . . . . . . . . . . . 151
248
Поповска, Јоана (1943) актер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
Радевски, Боро (1937) архитект . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
Размовски, Методија (1930) библиотекар . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
Ролев, Стефан (1865 - 1969) спортист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Светозарев, Валентин (1963) сценограф . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
Силјановски, Симеон (1942) ликовен уметник . . . . . . . . . . . . . . 165
Соклевски, Валентин (1964) кореограф . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
Спировски, Љупчо (1950) спортист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Спироски Перо (1928-1995) ликовен уметник . . . . . . . . . . . . . . 173
Ставревски, Добри (1933-1994) пејач . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Стефановска, Анета (1959) виш библиотекар . . . . . . . . . . . . . 177
Стефановски, Ацо (1922 - 1985) актер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
Стефановски, Димче (1921 - 1978) актер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
Стефановски, Илко (1952) актер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
Стефановски, Стевче (1959) спортист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
Стојановски, Кирил (1933) архитект . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
Стојановски, Цветан (1965) оперски пејач . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
Стојковски, Митко (1972) фудбалер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
Стојковски, Петар (1931) актер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
Струмениковски Ранко (1936 - 2000) ликовен уметник . . . . . . . . . . . . . . 197
Талевски, Борислав (1934) ликовен уметник . . . . . . . . . . . . . . 198
Талески, Владимир (1959) актер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
Ташковиќ, Глигорие (1901 - 1963) архитект . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
Ташковски Васко (1937) ликовен уметник . . . . . . . . . . . . . . 204
Томовска, Виолета (1945 ) пејачка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206
Томоски, Сотир (1899-1985) архитект . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Томски, Златко (1955) архитект . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
Траиковски Борислав (1917 - 1996) ликовен уметник . . . . . . . . . . . . . . 214
Трајковски, Боне (1936 - 1982) спортист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
Трајковски, Методија (1928) архитект . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216
Трајковски Љубиша (1930 - 1995) актер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
Трифуновски, Љубо (1938) диригент . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220
Хаџи Антоновски, Коста (1935) ликовен педагог . . . . . . . . . . . . . . . 223
Христов, Ѓорѓи (1976) фудбалер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
Христов, Димитар (1938) режисер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
Христовски Јонче (1933 - 2000) естраден уметник . . . . . . . . . . . . . 227
Чакар, Јасмина (1939) музички уметник . . . . . . . . . . . . . 228
Чоревски, Борис (1949) актер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229
Чоревски, Трајко (1921 - 1955) актер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231
249
Чурлевска, Марија (1943) спортист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232
Чурлевска-Маневска, Билјана (1966) спортист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233
Чурлевски, Боро (1965) спортист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
Шкодреану Коста (кр. 19-поч.20в.) ликовен уметник . . . . . . . . . . . . . . 237
Шперовиќ, Милица (1939) уметник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238
Шундовски, Јорго (1955) архитект . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240
Шундовски, Сотир (1933-2002) архитект . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
250
REGISTER
251
Janakievski, Tome (1938 - 2004) archeologist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Josifovski, Josif (1927 - 2001 actor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Kanatlarovski, Dragan (1960) sportsman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Karadzovski, Gorgi (1916 - 1989) artist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Konstantinov, Janko (1926) architect . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Kostov, Kire (1949) composer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Kotevski, Pece (1967) sportsman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Kocevski, Dimitar-Mico (1943) artist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Kocovski, Ilija (1945) artist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Krstevski, Krste (1940) sportsman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Kuculova-Andreevski (duet) duet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Makedonski, Kiril (1925 - 1984) composer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Manaki, Janaki (1878 - 1960) photographer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Manaki, Milton (1882 - 1964) cameraman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Manev, Sveto (1945) artist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Mackic, Voislav (1930-1994) architect . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Mackovski, Vangel (1938) musician . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Melnikov, Ivan (1896) screen writer . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Milosevski, Petar (1973) sportsman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Mircevski, Petar (1956) actor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Mihajlova, Sonja (1958) actress . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Micevski, Toni (1970) sportsman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
Mose, Elena (1968) actress . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
Nakovska, Olivera (1974) sportswoman . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Naumovska, Olga (1927 - 1999) actress . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
Naumovski, Dusan (1938) director . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Naumovski, Sotir (1910-1988) director . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Nekak, Miodrag (1967) composer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Nikolov, Blagoj (1951) librarian adviser . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Nikolovski, Dimce (1953 - 1998) artist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Novakovic, Ljubisa (1936-2008) architect . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Ognenovski, Tale (1922) artist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
Osmanli, Dimitrie (1927 - 2006) director . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
Papazoglu, Fanula (1917 - 2001) archeologist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Petkovska-Lipsa, Saska ( 1951-1983 ) singer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Petrov, Karagule (1924 - 1963) opera singer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
Petrovski, Dobri (1955) librarian adviser . . . . . . . . . . . . . . . . 146
Petrovski, Mihail (1940) sportsman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
Petrovski, Pande (1943 - 2006) artist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
252
Popovska, Joana (1943) actress . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
Radevski, Boro (1937) architect . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
Razmovski, Metodija (1930) librarian . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
Rolev, Stefan (1865 - 1969) sportsman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Svetozarev, Valentin (1963) screen writer . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
Siljanovski, Simeon (1942) artist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Soklevski, Valentin (1964) choreographer . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
Spirovski, Ljupco (1950) sportsman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Spirovski, Pero (1928-1995) artist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
Stavrevski, Dobri (1933-1994) singer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Stefanovska, Aneta (1959) higher librarian . . . . . . . . . . . . . . . . 177
Stefanovski, Aco (1922 - 1985) actor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
Stefanovski, Dimce (1921 - 1978) actor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
Stefanovski, Ilko (1952) actor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
Stefanovski, Stevce (1959) sportsman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
Stojanovski, Kiril (1933) architect . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
Stojanovski, Cvetan (1965) opera singer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
Stojkovski, Mitko (1972) footballer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
Stojkovski, Petar (1931) actor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
Strumenikovski, Ranko (1936 - 2000) artist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
Talevski, Borislav (1934) artist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
Taleski, Vladimir (1959) actor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
Taskovik, Gligorie (1901 - 1963) architect . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
Taskovski, Vasko (1937) artist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
Tomovska, Violeta (1945 ) singer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206
Tomoski, Sotir (1899-1985) architect . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Tomski, Zlatko (1955) architect . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
Traikovski, Borislav (1917 - 1996) artist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Trajkovski, Bone (1936 - 1982) sportsman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
Trajkovski, Metodija (1928) architect . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216
Трајковски Љубиша (1930 - 1995) actor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
Trifunovski, Ljubo (1938) conductor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220
Hadzi Antonovski, Kosta (1935) art pedagogue . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
Hristov, Gorgi (1976) footballer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
Hristov, Dimitar (1938) director . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
Hristovski Jonce (1933 - 2000) entertainer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227
Cakar, Jasmina (1939) musician . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
Corevski, Boris (1949) actor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229
Corevski, Trajko (1921 - 1955) actor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231
253
Curlevska, Marija (1943) sportswoman . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232
Curlevska-Manevska Biljana (1966) sportswoman . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233
Curlevski, Boro (1965) sportsman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
Skodreanu, Kosta (end 19-begin.20c.) artist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
Sperovik, Milica (1939) artist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238
Sundovski, Jorgo (1955) architect . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240
Sundovski, Sotir (1933-2002) architect . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
254
Издавач: Published by:
НУУБ „Св. Климент Охридски“ - Битола NUUB “St. Clement Ohridski” - Bitola
Печатење Printing
АД „Киро Дандаро“ Битола AD „Kiro Dandaro“ Bitola