Akademija za diplomatiju i bezbednost

Seminarski rad

Predmet: Ustavno pravo

Tema: Političke institucije u današnjoj Francuskoj

Mentor:

prof. dr Oliver Nikolić

Student:

Kristina Milenković

Br. indeksa:

016/10
 Sadržaj:
Poreklo………………………………………………………...…………………3

Život u praksi………………………………………………...…………………..4

Narodna skupština………………………………………………………………..6

Uloga poslanika………………………………………….……………………….7

Teritorijalne jedinice…………………………………….………………………10

Političke stranke…………………………………….…………………...………12

Zaključak……………………………………………..………………………….14

Literatura.................……………………………………………………………..15

2
 Poreklo
Zajednički život u vladi javlja kao polu-predsednički sistem, kao što je sistem u
Francuskoj, kada je predsednik iz različitih političkih partija od većine članova parlamenta. To se
dešava zato što takav sistem snaga predsednika imenuje premijera koji će biti prihvatljiv za
većinu partija u parlamentu. Dakle, kohabitacija dolazi zbog dualnosti izvršnog: samostalno
izabranog predsednika i premijera, koji mora biti prihvatljivo i za ovu i za predsednika
zakonodavnog tela.

Od 1962, francuski predsednici su izabrani na opštim izborima. Ovu promenu je trebalo

da daju predsednici Pete Republike , dok je još uvek vide kao simbol i otelotvorenje nacije, tako
bi predsednik dobio mandat. Naravno, većina partija Narodne skupštine zadržava vlast, ali pošto
izabran predsednika, onda on imenuje premijera, dok parlament nema ovlašćenja za uklanjanje
predsednika.
Jedino upozorenje od ovog stava predsedničkih nadmoćnost bila je činjenica da za izbor
predsednika, kao i premijersko mesto zahteva odobrenje od strane Narodne skupštine, donjeg
doma parlamenta: pošto skupština može da smeni vladu izglasavanjem nepoverenja, pa sledi da
premijer mora biti podržan od strane skupštine. To nije bio problem dok je zakonska većina bila
povezana sa predsednikom.

3
 Zajednički život u praksi

Bilo je samo nekoliko perioda zajedničkog života, ali svaki je značajan za ilustrovanje
oscilacija moći između predsednika i premijera.

Miteran-Širak period (1986-1988)

Nakon parlamentarnih izbora 1986. – te godine, Miteran je bio primoran da imenuje kao
premijera Žak Širak – a , lider RPR, najveće stranke u većinske koalicije. Kroz odnos između
Miteran – a i Širak – a , predsednik se fokusirao na svoje inostrane obaveze i Širak je kontrolisao
unutrašnje poslove. Pošto je Miteran udaljen od ove politike, Širak je počeo da preokreće mnoge
Miteran - ove reforme smanjenjem poreza i privatizacijom mnogiha nacionalnih preduzeća.

Miteran-Balladur period (1993-1995)

Godine 1993. predsednik Miteran se našao u sličnoj situaciji kada je osvojio 80%, tj.
većinu u Narodnoj skupštini na izborima. Još jednom je bio primoran da imenuje člana opozicije
(RPR i UDF stranke), ovoga puta Eduar Balladur je bio na mesto premijera, jer je Žak Širak
fokusiran na trci za predsednika, umesto da bude premijer po treći put. Balladur održava ovaj
posao putem kohabitacije do 18. maja 1995. kada je Žak Širak bio izabran za predsednika.

Chirac-Žospena period (1997-2002)

Godine 1997., predsednik Širak je doneo stratešku odluku da raspusti parlament i poziva
na vanredne parlamentarne izbore. Ovaj plan backfired1 francusko biračko telo okreće ka
levičarima i uklonjanje desničarsku skupštinsku većinu. Širak je bio primoran da imenuje
socijalistu Lionela Žospena kao premijera. Žospen je bio premijer sve do izbora 2002. god., tako
da je ovo bio njegov treći mandat najduži ikada – pet godina. Širak nazvao ovo stanje
"paraliza".

1
Vandredni, ponovni izbori.

4
 Na Jospin Holding - a - premijera, Širak – ov politički uticaj bio je ograničen i on je
rekao nema više glavnih reformi pokrenutih od strane levičarske većine. To je uključivalo
zakone - da se skrati radna nedelja od 39 do 35 sati, koji je stupio na snagu u 2000.god.

5
 Narodna skupština
U okviru Pete Republike, Narodna skupština konstituiše sa Senatom zakonodavnu vlast.
Ona se sastoji od 577 poslanika koji su izabrani putem opštih neposrednih izbora i nalaze se u
Burbon palati.

Mandat poslanika

Poslanici se biraju na pet godina putem opštih neposrednih izbora korišćenjem dva
glasanja većinski sistem u 577 izborne jedinice. Kandidat koji dobije apsolutnu većinu glasova je
izabran u prvom krugu, ako oni predstavljaju najmanje 25% birača upisanih u birački spisak.
Ukoliko niko ne ispunjava ove zahteve, postoji drugom krugu glasanja održan sledeće nedelje.
Samo oni koji dobiju najmanje 12,5% glasova registrovanih birača dozvoljeno da stoje u drugom
krugu glasanja. Kandidat koji je sa najviše glasova je proglašena za pobednika. Ako je broj
glasova isti, najstariji kandidat ne dobije.

U zakonodavnim izborima piše, kandidati su obavezni da imaju 23 godina i da budu

francuske nacionalnosti, imaju pravo da glasaju i ispunjavaju uslove podobnosti. Uslovi koje
čine lice da se kandiduje na izborima ili da budu birani su vezane za lice (ako su stavljeni pod
nadzor, lišen građanskih prava, ili su proglasile lične stečaj) ili kancelarije (ombudsman,
upravitelji, sudija, službenika i direktori ne smeju da stoje na izbore u odeljenju u kome oni
ostvaruju svoje dužnosti).

Tokom svog mandata, poslanici uživaju posebnu zaštitu, odnosno, imunitet:

• Parlamentarna odgovornost zabranjuje bilo kakve pravne radnje koje treba preduzeti
protiv poslanika u vezi sa izraženim mišljenjima ili davanjem glasa u obavljanju svojih dužnosti.

• Parlamentarna nepovredivost čini nemogućim za poslanike da im se sudi ili da budu

uhapšeni za dela koja počine izvan obavljanja svojih dužnosti i koja bi predstavljala prestupe i
prekršaje (osim kada se nalaze u vršenju krivičnog dela).

6
 Uloga poslanika

Glavna uloga poslanika je da učestvuje u izradi zakona pokrenut od strane premijera

(vlada račun) ili narodnih poslanika (parlamentarni račun). Poslanici takođe imaju moć da
nadgleda aktivnosti Vlade. Ova vlast ostvaruje se u raspravama o Vladinim izjavama, u
usmenom ili pisanom obliku pitanja, komisija za istragu informacija i mera koje stalne komisije
sprovode. Poslanici mogu da donesu političke odgovornosti Vlade u igru (član 49 Ustava): oni
mogu naterati vladu da podnese ostavku sa većinom glasova za kretanje cenzure (čl. 49 i 50
Ustava).

Kako Narodna skupština radi?

Narodna skupština radi na principu jedne sesije. Redovne sednice održava se od početka
oktobra do kraja juna. Vanredna sednica može sazvati na zahtev Vlade ili većine poslanika u
specifičnim namerama.

Postoji šest specijalizovanih Stalne komisije u sledećim oblastima delatnosti: spoljni

poslovi, odbrana, proizvodnje i razmene, finansije, kulturne i porodične poslove, kao i prava. Oni
se sastaju da se pripremi pregled zakona tekstova na dnevnom redu Narodne skupštine. Svaki od
577 poslanika može biti samo član jedne komisije.

Ministri

Ministre savet, ministar za ekologiju, energetike, održivog razvoja i marinaca poslova,

odgovorni za zelene tehnologije i klima Pregovori: g. Žan-Luj Borloo

Ministre savet, čuvar pečata, ministar pravde i sloboda: gospođa Mišel Alio-Mari

Ministar inostranih i evropskih poslova: g-din Bernar Kušner

Ministar za privredu, industriju i zapošljavanje: gđa Kristin Lagard

Ministar unutrašnjih poslova, u inostranstvu Francuske i lokalnih vlasti: Gospodin Brice

Hortefeuk

Ministar za rad, solidarnost i državnu službu: g. Erik Voerth

7
 Ministar zadužen za nadgledanje sprovođenja ekonomskog stimulativnog plana: g. Patrik
Devedjian

Ministar za Nacionalni obrazovanje, portparol vlade: g-din Luk Šatel

Ministar za visoko obrazovanje i istraživanje: Gospođa Valerie Pecresse

Ministar odbrane: g. Erve Moren

Ministar zdravlja i sporta: G-đa Roseline Bachelot-Narkuin

Ministar za budžet, javne finansije i administrativne reforme: Gospodin Fransoa Baroin

Ministar za hranu, poljoprivredu i ribarstvo: Bruno Le Mer g.

Ministar za kulturu i komunikacije: gospodin Frederik Miteran

Ministar za imigraciju, integraciju, nacionalni identitet i uzajamno Podsticajno razvoj: g.

Erik Beson

Ministar za ruralni poslova i urbano i ruralno planiranje (regionalni razvoj): G. Michel

Mercier

Ministar omladine i Aktivno solidarnosti: Gospodin Marc-Filip Daubresse

Ministar zadužen za odnose sa parlamentom, u prilogu Premijer: Gospodin Henri de

Raincourt

Ministar nadležan za industriju, u prilogu ministar za privredu industrije i zapošljavanje:

Gospodin Christian Estrosi

Ministar nadležan za inostranstvo Francusku, u prilogu ministra unutrašnjih poslova, u

inostranstvu Francuske i lokalnih vlasti: Gospođa Mari-luce Penchard

Državni ministar zadužen za zapošljavanje, u prilogu ministra za privredu, industriju i

zapošljavanje: Gospodin Loran Vaukuiez

Državni ministar zadužen za napred planiranje i razvoj digitalne ekonomije, vezan za

premijera: gđa Natali Kosciusko-Morizet

8
 Državni ministar zadužen za transport, u prilogu ministre savet, ministar za ekologiju,
energetike, održivog razvoja i marinaca poslova, odgovorni za zelene tehnologije i klima
Pregovori: Gospodin Dominikue Bussereau

Državni ministar u prilogu ministre savet, ministar za ekologiju, energetike, održivog

razvoja i marinaca poslova, odgovorni za zelene tehnologije i klima Pregovori: Gospođa Valerie
Letard

Državni ministar pravde: g-din Žan-Mari Bockel

Državni ministar zadužen za trgovinu, malih preduzeća, malih i srednjih preduzeća,

turizam, usluge i potrošačka pitanja: g. Erve Novelli

Državni ministar nadležan za poslove Urbana: Ms Fadela Amara

Državni ministar za unutrašnje poslove i lokalnih vlasti: G. Alain Marleik

Državni ministar zadužen za sport: g-đa Rama Jade

Državni ministar zadužen za razvoj glavnog grada regiona: Gospodin Christian Blan

Državni ministar za odbranu i veterane: g. Iber Falko

Državni ministar zadužen za spoljnu trgovinu: g-đa An-Mari Idrac

Državni ministar zadužen za saradnju i Francophoni: g. Alen Joiandet

Državni ministar zadužen za porodicu i solidarnost: g-đa Nadica Morano

Državni ministar zadužen za ekologiju: g-đa Šantal Jouanno

Državni ministar zadužen za evropska pitanja: g. Pjer Lellouche

Državni ministar zadužen za starije: g-đa Nora Berra

Državni ministar zadužen za stambena i urbanističko planiranje i: g. Benoa Appar

9
 Teritorijalne jedinice

Teritorijalne jedinice su administrativne strukture, odvojene od državne administracije,

koji izgledaju kao interesi ljudi koji žive u određenom geografskom području. Definisanje i
organizacija teritorijalne jedinice su predviđene Ustavom (art.34 i naziv kii) Pete Francuske
Republike i kod general des collectivites territoriales2.

Teritorijalne jedinice funkcija tri karakteristike:

• Imaju svojstvo pravnog lica,

• Imaju asortiman sopstvenih nadležnosti, koje odredi Skupština,

• Imaju ovlašćenja za donošenje odluka, ostvaruje preko saveta sastavljen od

izabranih zvaničnika.

Postoje tri vrste teritorijalnih jedinica: opštine, Departements3 i regioni. Neke teritorijalne
jedinice imaju poseban status, kao što su Korzika i francuske prekomorske teritorije (Nova
Kaledonija, Francuska Polinezija, itd). U ranim 1980-tom, decentralizacije reforme bile su kada
je proglašen: Zakon 2. marta, 1982. jedinstveni sistem i teritorijalna jedinica zamenjen
predstavnik državnog monitoring sistema4 , sa sudskim i određenim budžetskim monitoringa.

Opštine

Opština se primenjuje od strane Opštinskog veća bira na direktnim opštim izborima

svakih šest godina. Jednom izabran, opštinski odbornici biraju iz reda svojih redova
gradonačelnika, koji je izvršni organ za tu opštinu i upravlja budžetom. Gradonačelnik je
predstavnik države kada je u pitanju funkcije u vezi sa Kancelarijama registrara, reda i zakona,
organizovanje izbora i izdavanje službenih certifikata. Gradonačelnik je takođe poslodavac
Saveta zaposlenih i ima autoritet, lokalno, preko domenima kao što su osnovno obrazovanje,
usluge prevoza škola, urbanizam, socijalna pitanja i za održavanje puteva i prevoz otpada. U
2005. - toj, bilo je 36.778 opština ukupno. Opštine u Parizu, Lionu i Marseju imaju poseban
status u toj svojih nadležnosti su podeljene na manje oblasti.
2
Zakonik reguliše teritorijalne jedinice.
3
Odeljenje.
4
Poznat kao "nadzorni" sistem.

10
 Međuopštinska povezivanja omogućila su opštinama da udruže snage u javnom licu da
preduzmu određene aktivnosti javnog servisa (gradskog prevoza, domaćinstava prikupljanje, itd),
kao i predloge projekata za ekonomski napredak, razvoj i urbanističko planiranje.

Departement

Svaki Departement administrira odsek Savet bira na šest godina, koji za uzvrat bira svog
predsednika, Izvršni šef Departement, koji priprema i diriguje, zadužen je za budžet i upravlja
osoblje. Departmana imaju širok spektar aktivnosti u pogledu socijalnih pitanja, izgradnja i
održavanje srednjih škola, organizovanje škole transporta i ruralnog komasacije. Postoji 100
departmana, od kojih su četiri u inostranstvu.

Regioni

Regioni su najnoviji dodatak lokalnim Francuske administrativne strukture, pošto je

pretvorena u teritorijalnu jedinicu 16. marta 1986.god., oni su bili upisani u Ustav tokom
Ustavnog pregleda od 28. marta 2003.god. Regionalnog odbornika bira predsednik Regionalnog
saveta, koji upravlja budžetom, osoblje i regionalna politika usmerena na ekonomsku aktivnost,
urbano i ruralno planiranje i stručne obuke. Francuska ima 26 regiona, od kojih su četiri u
inostranstvu.

11
 Političke stranke

Političke partije imaju status udruženja u skladu sa Zakonom od 1. jula 1901. o

udruživanju ugovora. Oni su organizovani na dugoročnoj osnovi i osnovana širom Francuske.
Njihov cilj je da vrši vlast, ili bar u njemu učestvuju. Pluralizma i konkurencije različitih
političkih grupa su među osnovama demokratije i slobode mišljenja. Ovo je otelotvorena u članu
4 Ustava Pete Republike, kao što je sloboda da se pridruži partiji ili ne.

ORGANIZACIJA

Unutrašnja organizacija partija je navedeno u akt. Strane moraju struktura, tako da oni
mogu biti uvedene u biračkom telu i trpi:

• Na nacionalnom nivou, Narodne kancelarije ili Savet, koju predvodi predsjedavajući i

nacionalni sekretar, najčešće biraju od strane svih svojih članova;

• Na lokalnom nivou, grane ili ćelije organizovane u odsek federacija. Njihova tela su
izabrane od strane članova.

ULOGA

Političke stranke će "doprineti ostvarivanju pravo glasa", na osnovu člana 4. Ustava. Oni
uzimaju aktivno učešće u sprovođenju političkom životu:

• Oni služe kao posrednici između naroda i onih na vlasti: oni sastavljaju zahteve ljudi i
potrebama i pretvoriti ih u politički program

• Oni igraju vodeću ulogu: Cilj im je da vrše vlast u cilju sprovođenja političkog
programa koje najavljuju.

• Oni su preuzeli ulogu oblikovanja i izbor političkih lidera.

Političke partije koje su izabrani predstavnici u Narodnoj skupštini, Senat i Evropski

parlament su:

• Unija za narodni pokret (UMP)

• Unija za francusku demokratiju (UDF)

12
• Socijalistička partija (PS)

• Francuska Komunistička partija (PCF)

• Zeleni

• Nacionalni front (FN)

• Pokret za Francusku (MPF)

• Levo radikalna stranka (PRG)

13
 Zaključak

• Čest problem tokom kohabitacija je da svaki lider želi da svoj politike da se sprovede,
tako da javnost bude pozitivan prema njegovim strategijama i da će biti izabran, kada za to dođe
vreme. Pošto svaka strana je u konkurenciji, malo je prostora za napredovanje, jer trenje između
obe strane ima jedna drugu nazad. Dok lideri istog političkog spektra pomažu jedni drugima u
donošenju odluka kada je na vlasti, istovremeno, suživot može dovesti do pada nacionalnog
organa i da zemlja izgleda spolja nesiguran.

• Iako je prvobitno se veruje da je nevjerovatno, Francuska je bila pod upravom

kohabitacija lidera za gotovo polovinu u periodu od 1986-2006., što ukazuje da francuski narod
više ne plaši da dve partije dele vlast.

Godine 2000., uz podršku predsednika Širaka, doneto je da se mandat predsednika Pete

Republike skrati sa sedam godina na pet godina

14
 Literatura:

http://www.ambafrance-srb.org/france_serbie/spip.php?article1083

Jean V. Poulard, The French Double Executive and the Experience of Cohabitation,
Political Science Quarterly, Vol. 105, No. 2 (Summer, 1990), pp. 243-267

15