Alvin Trejić Novi Travnik 14.3.2011.

Irfana Ljubijankića b/b

77000 Bihać

Tema:Zamisli da si drvo koje živi u šumi

Dragi Šumarko,kako si?Nadam se da ti nije kao što je meni.Vidio sam mnoge strahote.Naš kraj je
sigurno najopasniji.Pitam se kako je kod vas?Vjerovatno je kod vas veoma lijepo.U našem kraju vlada
rat.Ovi ljudi su veoma nezahvalna bića.Mi ih štitimo od vjetrova,poplava i bujica.Dajemo im zrak koji
je njima neophodan za život.Mi smo im sto na kojem pišu,krevet na kojem spavaju i da ne nabrajam
još milion stvari.Niko više ne vodi brigu o nama.Velika sreća je što sam ja još mali.Mene neće da
ubiju.Teško mi je što su ubili moju mamu i tatu.Sada bi ih najradije ubio.Nemam snage.Kada
odrastem dobiće oni svoje.Sada sam sam sa svojim prijateljima.Ubili su moje najmilije.Ljudi nemaju
srca.Davno je rekla i mama.Sigurno se sa mnom slažeš.Ali neki ljudi imaju.Jedan dječak svakog dana
dolazi i obilazi me.Rukama mi nježno miluje listove,a usput me zalijeva.Mama mi je pričala kako sam
se rodio.Oduvijek sam želio čuti tu priču.Rekla je da me zasadio baš taj dječak.Želio je da ima više
drveća.Svaki dan mi je dolazio u posjetu.On mi je najdraži čovjek.Zasad sam ti dosta toga rekao o
ljudima.Sada ću ti ispričati jednu žalosnu priču.Bila je zima.Snijeg je padao.Kao da ga je na kopnu
čekalo iznenađenje.Čula se jaka buka kamiona.Bio sam preplašen.Mama i tata su mi govorili da se
smirim.Odmah sam pomislio da su to ljudi.Buka se pojačavala.U sebi sam rekao da je to kraj.U tom
trenutku sam ugledao ljude.Sa osmijehom su nam se približavali.Jedan čovjek je u ruci imao čudnu
spravu.Čula se kao motor kamiona.Iza moga prijatelja bilo je mnoštvo ljudi.Razgovarali su o sjeći
drveća.Stavljali su iksove na drveća koja su htjeli sjeći.Stavili su ih na moju mamu,tatu i rodbinu.Onaj
čovjek sa čudnom spravom krenuo je na moju mamu.Htio sam se isčupati iz korijena i napasti ga.Nije
bilo nade.Moju mamu je već ubio.Došao je kamion i odnio je.Tata je plakao i rekao:“Ćao,čuvaj se!“U
tom trenutku je i tatu ubio.Pokrio sam lice svojim granćicama i listićima.Strah me je savladao.Moj
korijen kao da je prestao uzimati vodu.Počeo sam plakati.Bio sam veoma ljut i tužan.Shvatio sam naš-
u sudbinu.Kada odrastem i meni će se ovo desiti.Tako sam gledao kako ubijaju moju rodbinu.To je
trajalo čitav dan.Srce mi je bilo tužno kada sam vidio šta ljudi rade.Bilo mi je žao što nisam mogao
spasiti ostale.Sada sam odrastao.I dan danas mislim na taj događaj.Stradalo je mnogo nevinih
stabala koji su uživali u životu.Brinem se za sebe.Sigurno i ti imaš neku priču.Nadam se da je
vesela.Piši mi kako je kod vas!!Vidio sam mnoge strahote.Moram nastaviti živjeti.Stanje se kod nas
poboljšalo.Ljudi su nas malo pustili na miru.Sada uživam na suncu.Imam malog prijatelja Bora koji je
izrastao prije četiri godine.Njega je zasadio čuvar šume.On ima dobro srce.Brine se za sve nas.Čuva
nas od drvosjeća.Sretan sam što je sve uredu.Nemam veće želje od ovoga.Nema problema za nas koje
trebamo rješavati.Sada nam je lakše proizvoditi čist zrak.Nema bujica,vjetrova i poplava.Imamo
jednog hrasta koji je star sto godina.Njega posjećuju mnogi turisti.On mi daje mnoge savjete koje su
mi potrebne za život.Svaku mi noć priča priče kako je njemu bilo u životu i kroz šta je sve prošao. Ima
li kod vas zlih ljudi?Dođi mi u posjetu da popričamo!!!Čuvaj se!!Primi srdačan pozdrav!!! (517)

Sanjin Fuško
Kalinska 5/5
72290 Novi Travnik