JO[ JEDNOM O DATOVAWU

BRONZANE GLAVE KONSTANTINA VELIKOG

IZ NI[A

Miloje Vasi}
Arheolo{ki institut, Beograd

Apstrakt: Poznati bronzani portret Konstantina Velikog iz Ni{a i pored

sigurne atribucije nije bio sasvim precizno datovan. Uglavnom je opredeqivan u
vreme posle 325. g., {to je u osnovi ta~no, ali ne i dovoqno. U ovom ~lanku poku{ano
je da se na osnovu dijadema prikazanih na Konstantinovom novcu ni{ki portret
ta~nije hronolo{ki opredeli, i kao najprikladniji datum predlo`ena je 334. godina,
u vreme Konstantinovog boravka u Ni{u. Konstatovano je da je ovaj portret
stilski jedinstven, te da ovakav prikaz Konstantinovog lika nalazimo samo na
ni{koj glavi. Sude}i prema visini glave, pozla}ena statua kojoj je pripadala bila je
izra|ena u prirodnoj veli~ini. Ne treba odbaciti mogu}nost da je u pitawu bila
kowani~ka statua, sme{tena na forumu.

Kqu~ne re~i: Konstantin Veliki, Ni{, portret, kasna antika, skulptura, bronza,
novac, 334. g.

Me|u draguqima koje ~uvaju riznice Narodnog muzeja u Beogradu

svakako visoko mesto zauzima bronzana glava Konstantina I.1 Odmah po
pronala`ewu 1900. ona je izazvala veliko interesovawe u nau~nim
krugovima. Ve} slede}e godine iza{ao je op{iran ~lanak u uglednom
nema~kom ~asopisu u kome je Vasi} preciznom analizom do{ao do
zakqu~ka da glava predstavqa portret Konstantina Velikog (Vassitz
1901). O ovom portretu dosta je pisano u nau~noj literaturi (e.g. Srejo-
vi} i Cermanovi}-Kuzmanovi} 1987: 46, br. 15, – sa navedenom litera-
turom). Iako su neki autori bili oprezni u identifikovawu ni{ke
glave kao portreta Konstantina I, upore|ivawe sa numizmati~kim ma-
terijalom otklawa svaku sumwu. To pitawe je ve} bilo re{eno i u
ranijim radovima vezanim za ovaj portret. Ostalo je, me|utim, ne-
dovoqno ra{~i{}eno pitawe preciznog datuma izrade ni{kog por-

1 Prilikom kopawa temeqa za monumentalni most na Ni{avi, na wenoj desnoj obali

na|ena je ova glava 25. avgusta 1900, na dubini od 7,5 m od tada{weg nivoa terena. Pored
glave na|eno je i nekoliko komada bronzanog novca (Konstantin I i Justinijan I) i drugih
bronzanih, ranovizantijskih predmeta.

Glasnik Srpskog arheolo{kog dru{tva Journal of the Serbian Archaeological Society

24 (2008) 109–120.
GSAD/JSAS 24 (2008) Istra`iva~ki radovi i rasprave

treta, {to je osnovna tema ovog priloga. Sasvim je sigurno da je polazna

ta~ka u odre|ivawu datuma izrade ove glave dijadema, koja se pojavquje i
na Konstantinovom novcu u emisijama posle 324. g. Kada se pa`qivo
analiziraju datovawa ovog portreta, uo~i}e se nepreciznosti. Tako
Rankov u opisu portreta izme|u ostalog ka`e: „ovaj oblik dijademe na
novcu se pojavquje od 324/325, a u isto vreme mogao je nastati i ovaj
portret. Stil potvr|uje ovaj datum, a razlike, koje se uo~avaju u pore|e-
wu sa rimskim portretima Konstantina, svakako su uslovqene razli~i-
tim radionicama. Za neposredna pore|ewa slu`e nam kovawa isto~nih
kovnica, iz 325–330. g.” (Rankov 1987: 234/5, br. 225; cf. Kondi} 2007).
Srejovi} i Cermanovi}-Kuzmanovi} (1987: kat. br. 15) na istu temu
pi{u: „Bronzana glava iz Ni{a prikazuje imperatora u trijumfu, sa
blistavom dijademom koja je aluzija ne samo na velike helenisti~ke
vladare ve} i na bo`anstva koja rasipaju svetlost, pre svega na Apolona
– Helija. Na osnovu oblika dijademe i stilskih odlika, mo`e se pouz-
dano identifikovati kao portret Konstantina I i datovati u prve
godine wegove samostalne vlade, oko 325. godine”. Moram da napomenem
da se ni po ~emu ne mo`e tvrditi da ova glava, sama po sebi, prikazuje
imperatora u trijumfu. Isto tako, te{ko je prihvatiti da je dijadema
aluzija na bo`anstva koja rasipaju svetlost, jer da je tako, na glavi bi
bila prikazana zrakasta kruna. Konstantinovim portretom iz Ni{a
pozabavila se i Harison (Harrison 1967: 92),2 koja ga, prvenstveno na
osnovu dijademe, datuje izme|u 324. i 332. g.3

Opis glave

Portret4 prikazuje Konstantina u sredwim godinama, jo{ punog

snage i odlu~nosti. Glatko lice bez brade i brkova, ~etvrtasto je
modelovano, u {irokim potezima, tako da deluje dosta zategnuto. Ve} su,
me|utim, nagla{ene bore koje idu od nozdrva pored usta, prema bradi.
Jagodice su istaknute, {to poja~ava utisak odlu~nosti; ispod brade,
sasvim blago, nazire se podvaqak. Usta su mala, sa tankim, stisnutim
usnama. Nos je istaknut, malo kukast. O~i su krupne, bademaste, prema
stranama malo uko{ene. Ro`wa~e su kru`no urezane, a zenice su udub-
qene u obliku ~etvorouglova. I ro`wa~e i zenice su podignute prema
gorwem kapku, {to jo{ vi{e podvla~i izrazit i o{tar pogled, uprt

2 Iako raspravqa i o portretima na novcu, navedena autorka nije koristila svu

relevantnu literaturu (e.g. Bruun 1966).
3 Sli~no datovawe, 325–330. g., daju jo{ neki autori (Weizmann and Frazer 1977: 16 sq.,
No. 10).
4 Mada je Konstantinova glava iz Ni{a vi{e puta opisivana, poku{ao sam, ipak, da u
odnosu na prethodne dam znatno op{irniji opis, kako bi se uo~ile sve stilske karak-
teristike i postupak majstora.

110
M. Vasi} Jo{ jednom o datovawu bronzane glave Konstantina Velikog

ravno napred. O{trom pogledu doprinose i duge lu~ne obrve postav-

qene neposredno iznad gorwih o~nih kapaka. ^elo je dosta nisko i
{iroko. U{i su srazmerne, istaknute i pa`qivo oblikovane. Kosa je
prikazana u vrlo pravilnim {irokim (dvostrukim) pramenovima, koji
polaze sa temena i za~e{qani su na ~elo i vrat. Na ~elu, ispod
centralne rozete na dijademi, sredi{wi pramen je postavqen verti-
kalno, a ostali su za~e{qani koso i simetri~no prema wemu. No, dok su
na isti na~in prikazani na levoj strani glave, na desnoj strani, iznad
kraja desnog oka, pramenovi su postavqeni prema desnom uhu. Isto tako,
desni zuluf je prikazan vi{e kao uvojak, dok je levi i daqe u obliku
plasti~nih pramenova. Ovakvo modelovawe unosi u stilizaciju frizure
izvesnu `ivost na ina~e ~vrsto modelovanom portretu, koji se na prvi
pogled ~ini ~ak i tvrd. Na vratu je kosa prikazana u pramenovima
sredwe du`ine i priqubqena uz vrat. Na levoj strani vrata pojedini
pramenovi su slobodnije modelovani.
Glava je bila neznatno okrenuta nalevo. Vrat je sna`an, sa blago
nagla{enom muskulaturom i istaknutom jabu~icom. Na glavi je dijadema
od ~etvrtastih „rozeta” i globula izme|u wih, sa centralnim meda-
qonom iznad ~ela. Na zatiqku su prikazane vrpce kojima je dijadema
bila vezana.
Na temenu se nalaze dve nepravilne rupe. Izgleda da je levi obraz
ne{to ulubqen. Na levoj strani vrata nalazi se mala izraslina, za koju
neki istra`iva~i pretpostavqaju da je dr`a~ za koji se vezivao deo
ode}e; ovo tuma~ewe je dosta neobi~no i pre }e biti da je u pitawu neki
tehni~ki nedostatak livewa i cizelirawa, ukoliko Konstantin nije
imao takvu izraslinu na vratu (bradavica?).

DISKUSIJA

Kao {to smo ve} rekli, jedan broj autora koji je pisao o bronzanoj
Konstantinovoj glavi uglavnom je saglasan da je portret nastao oko
325. g. i to bazira na obliku dijademe, a polazna osnova je dijadema koja
je prikazana na novcu. Upravo ovaj argumenat navodi na sumwu o ta~nom
datovawu Konstantinove glave. Po~etna ideja ovih autora da je dijadema
odlu~uju}a u poku{aju datovawa Konstantinove glave u osnovi je dobra,
ali moramo da vodimo ra~una o razvoju dijademe koju nalazimo na
portretima na Konstantinovom novcu. U daqem tekstu osvrnu}u se na
razvoj dijademe na Konstantinovom novcu, oslawaju}i se u prvom redu na
rezultate do kojih je do{ao Brun (Bruun 1966). O ovom pitawu je
raspravqala i Alfeldi (Alföldi 1963)5, no uprkos vrlo va`nim zakqu-

5 Posebno u ekskursu: Die sog. Vorformen des Diadems und die Frage des Perlendiadems, 142 sq.

111
GSAD/JSAS 24 (2008) Istra`iva~ki radovi i rasprave

~cima do kojih je do{la, weno datovawe zlatnog novca Konstantinovog

vremena nije sasvim pouzdano, jer nije imala u vidu celokupan numiz-
mati~ki materijal u onoj meri u kojoj je to imao Brun rade}i na korpusu
novca ovog vremena. ^ak i neka wegova datovawa morala su da pretrpe
izvesne korekcije pronalaskom ili objavqivawem novog materijala.
Ipak, mislim da je glavni tok razvoja dijademe, onakav kakvim ga je dao
Brun, u najve}oj meri prihvatqiv.6
Brun je pokazao da je promena u kovawu Konstantinovog novca
nastala 324. g., posle pobede nad Licinijem, i da je tada uvedeno prika-
zivawe carskog portreta na aversu oven~anog dijademom, {to bi po
wemu bio znak novog koncepta vladavine (RIC VII: 43). Ovakvo datovawe
novog stila sna`no je negirala Alfeldi, koja je, prema predstavama na
reversima, zakqu~ila da se odlu~uju}a promena dogodila 326/327. g.,
posle smrti Krispa (Alföldi 1963: 135).7 No, prema Brunovom rasporedu
emisija, u isto vreme kada je uveden portret sa pogledom uprtim u nebo,
uvedena je i predstava dijademe koja je prikazana u vidu {iroke, ravne i
neukra{ene trake.8 Dijadema u obliku trake dominira na Konstanti-
novim portretima do oko 328. g., a oko 326. g. svi mu{ki ~lanovi
Konstantinove porodice prikazani su sa ovim tipom dijademe (cf. RIC
VII: Nicomedia, nos. 108–113), iako samo u izuzetnim prilikama (RIC VII:
44). Ve} od 325. g. dijadema u obliku trake ukra{avana je prvo samo
vezom od zlatnih niti, a potom i biserima i dragim kamewem.9 Od
328/329. g. opa`a se, posebno na bronzanom novcu, ova razlika u ukra-
{avawu dijademe.10 Posle 330. g., naro~ito se razvija dijadema sa~iwena
od bisera i dragog kamewa koji su ukomponovani u kru`ne ili ~etvr-
taste ramove („rozete”) i li{}e izme|u wih. Brun (RIC VII: 538, n. 3.)
navodi da su ~etvrtasti ramovi kasniji od okruglih, a da su umesto
li{}a kru`na ispup~ewa. Pa`qivim pregledom materijala u RIC VII,
me|utim, prime}ujemo da se tip ~etvrtastih ramova i globula javqa ve}
326/327. g. u Sisciji (RIC VII, no. 208), a u Nikomediji 328/329. g. (RIC

6 Videti i raspravu o dijademi kod Delbrika (Delbrueck 1933: 56/62). Mada su Delbri-
kovi i Brunovi zakqu~ci u najve}oj meri saglasni, u daqem tekstu }u se prvenstveno
pozivati na Bruna zbog preciznijeg datovawa numizmati~kog materijala.
7 Prema Alfeldi, promena je pre svega jasno vidqiva na multiplama FELICITAS
PERPETVA AVG ET CAESS N N i SALVS ET SPES REIPVBLICAE, koje Brun datuje znatno
kasnije.
8 Videti: (RIC VII: Sirmium, no 56, Thessalonica, no. 31, Ticinum, nos. 179, 184, Nicomedia,
nos. 70, 86–87; Ticinum, no. 185; Nicomedia, nos. 102–103, – u 325. g.).
9 Videti: (RIC VII: Nicomedia, nos. 102–103, – 325. g.; Thessalonica, no. 145, – 326. g.; Roma,
nos. 272–273, – 326. g.; Siscia, nos. 206–208, – 327. g. mada no. 208 vi{e li~i na dijademu sa
rozetama; Thessalonica, no. 163, – 327. g.; Nicomedia, nos. 132–133, – 327. g.; Nicomedia, nos.
151–152, – 328/329. g.).
10 Ovaj razvoj posebno je izra`en u Herakleji (cf. RIC VII: Introd. to Heraclea, 538, n. 3) i
Kiziku (cf. RIC VII: Appendix, 659). Tako|e videti: (RIC VII: Introd. to Constantinople, 567).

112
M. Vasi} Jo{ jednom o datovawu bronzane glave Konstantina Velikog

VII: no. 151; Alföldi 1963: T. 13/203). Dijadema sa „rozetama” od tog

vremena preovla|uje u svim kovnicama. Dijadema u vidu glatke trake
javqa se posle 329. g. na portretima Konstantinovih sinova, a sasvim
izuzetno i na wegovim portretima (cf. RIC VII: 33, n. 4).
Vratimo se portretu iz Ni{a. Dijadema na ovom portretu ima
najvi{e sli~nosti sa dijademama sa ~etvrtastim ramovima koje na-
lazimo na novcu.11 Te{ko je sa sigurno{}u re}i da li su izme|u ramova
listovi ili globule, iako na prvi pogled najvi{e na wih li~e.12
Pramenovi kose na vratu su ne{to du`i (ali ne tako dugi kao na
portretima 335. g. i daqe) i ravni su, a ne ukovryani kao na kasnijim
portretima. Sam portret ni{ke glave najvi{e podse}a na multiplu od
1,5 solida kovanu u Nikomediji 328/329. g. (Alföldi 1963: T. 13/202),13 kao i
na solid kovan u Konstantinopoqu iz iste godine (ibid.: T. 18/227),14 sa
izdu`enijim kukastim nosem. Blizak ovima je i portret kovan u Niko-
mediji iz emisije 335. g. (Bellinger et al. 1964: no. 58),15 sa dugom kosom na
vratu, bez jako izra`enih kovrya. Nije mi namera da na ovom mestu
pomenem sve, ni{kom portretu analogne, portrete na novcu. Oslonio
sam se na nekoliko portreta ura|enih pre svega na zlatnom novcu,
naro~ito na multiplama, iz razli~itih godina, koje su sigurno iskovane
u dvorskoj kovnici, zna~i najbli`e zvani~noj slici imperatora koju su
kovnice dobijale kao uzor, i na kojima je Konstantinov portret naj-
izrazitiji. Analiza bronzanog novca daje sli~ne rezultate.
Ovih nekoliko primera koje sam naveo, upore|enih sa drugim ka-
lupima iz istih emisija i serija, pokazuju da je u dvorskoj kovnici novca
postojalo vi{e reza~a (scalptores) koji su u kalup urezivali carski lik.
On je u osnovi bio izra|en u istom maniru, zna~i po istom predlo{ku,
ali je svaki reza~ dao neko svoje umetni~ko vi|ewe. Koji je od ovih
Konstantinovih portreta na novcu bio najsli~niji skici – uzoru zaista
je te{ko re}i. Tako Alfeldi (Alföldi 1963: T. 18/207) pomi{qa da su
solidi CONSTANTINIANA DAFNE i ni{ka glava izra|eni po istom
predlo{ku – slici (imago) i u isto vreme, te bi ni{ki portret (po woj

11 Do sli~nih zakqu~aka do{la je I. Popovi} (2005).

12 Vasi} ka`e da je dijadema sa~iwena od kvadratnih plo~ica sa kvadratnim ukrasom,
izme|u kojih se nalaze masline ili `ir i veliki medaqon u sredini (Vassitz 1901: 53).
13 [to je jednako: (RIC VII: no. 151, pl. 21, – mada je ovde drugi kalup sa ne{to druga~ijim
portretom, ali s istim tipom dijademe). Iz iste emisije, ali opet iz drugog kalupa je komad
koji donosi Alfeldi (Alföldi 1963: T. 13/203).
14 [to je jednako: (RIC VII: no. 36, – bez fotografije). Videti i portret iz iste emisije,
ali u srebru, u kolekciji Dumbarton Oaks (Bellinger et al. 1964: no. 50).
15 [to je jednako: (RIC VII, no. 177, – bez fotografije). Iz iste serije, ali iz drugog
kalupa: (Bellinger et al. 1964: no. 59, – sa veoma izra`enim kovryama). Iz tre}eg kalupa solid
kod Alfeldi (Alföldi 1963: T. 21/257, – kovrye nagla{ene). Za solid iz iste emisije, ali iz
serije SMNM videti: (Bellinger et al. 1964: no. 57, – kod ovog komada crte lica su bla`e nego
kod no. 58).

113
GSAD/JSAS 24 (2008) Istra`iva~ki radovi i rasprave

boqe ura|en od onog na solidima) bio iz 328. godine (ibid.: 131). Ako,
me|utim, uporedimo novac iz ranijeg perioda Konstantinove vlade koji
daje Alfeldi (Alföldi 1963: T. 3–9), vide}emo sli~an manir prikazivawa
wegovog portreta, tako da ni weno datovawe ni{ke glave ne mora biti
odlu~uju}e.
Zadr`avaju}i se samo na portretima sa dijademom, koji su za nas
najbitniji, vidimo da je interval analognih portreta na novcu sa ni-
{kom glavom izme|u 328/329. i 335. g. i u wemu treba tra`iti datum
izrade ni{ke glave. Moramo se zapitati i kojim je povodom izlivena
Konstantinova statua u Ni{u. Logi~ne bi bile tri mogu}nosti:

1. Carski jubileji: Konstantinove vicennalia su proslavqane od 25.

jula 325. (u Nikomediji) do 25. jula 326. g. (u Rimu). Kako smo videli, u to
vreme tek sporadi~no po~iwe da se javqa na novcu dijadema sa rozetama.
Dvadeset pet godina od Konstantinovog dolaska na vlast padalo je 25.
jula 330. g. i za tu priliku kovane su frakcije solida u Tesaloniki sa
legendom na reversu VICTORIA CONSTANTINI AVG. VOT XXX sa
okruglim rozetama na dijademi (RIC VII: no. 179, pl. 16), kao i solidi u
Nikomediji sa istom legendom na reversu, ali sa ~etvrtastim rozetama
na dijademi (RIC VII: no. 171, pl. 21). Konstantinove tricennalia „padale” su
25. jula 335. g., no tada je ve} izmewen prikaz kose na portretima na
aversu.
2. Trijumfi: u leto 328. godine Konstantin je u Eskusu (CTh: 6, 35,
5), a potom utvr|uje limes u tom delu i gradi most kod Konstantinijana
Dafne. Kako sam pomenuo, tim povodom je iskovan novac u zlatu, srebru
i bronzi. Kasno 331. g. po~iwe rat sa Gotima, koji traje do druge
polovine februara 332. g., a zatim 334. g. vodi u na{em delu Podunavqa
rat sa Sarmatima – u Singidunumu je 5. jula (CTh: 10, 15, 2), u Viminaciju
verovatno 4. avgusta (CTh: 12, 1, 21). Svakako da su uspesi 332. i 334.
zavredeli trijumf, ali to nije zabele`eno u kovawima novca.
3. Dolazak (adventus) ili boravak cara u gradu: Konstantinov du`i
boravak u Ni{u izme|u 328/329. i 335. mo`emo da pretpostavimo u
drugoj polovini 334. g., jer je u ovom gradu potvr|eno wegovo prisustvo
25. avgusta (CTh: 11, 39, 3), a u Konstantinopoqu je sigurno tek 22. marta
335. g. (CTh: 10, 10, 3).

Kada uporedimo sva tri mogu}a povoda za podizawe imperatorove

statue, na ovom nivou na{eg znawa, predlo`io bih 334. g. Upravo te
godine stekli su se svi uslovi za postavqane statue u Ni{u: pobede nad
Gotima i Sarmatima, du`i boravak u Naisu i {to je vrlo verovatno,
Konstantin je upravo u rodnom gradu mogao da zapo~ne proslavu tri-
cennalia, iako su one padale tek 335. g. To ne bi bilo ni{ta neobi~no, jer
je i vicennalia zapo~eo 325. g. u Nikomediji, iako su one padale 326, kada

114
M. Vasi} Jo{ jednom o datovawu bronzane glave Konstantina Velikog

ih je proslavio u Rimu. Te{ko je na}i idealnije poklapawe sve~anih

povoda za podizawe carske statue od ovih koji su se stekli 334. g.
Mo`e da se postavi pitawe koje je vrste bila statua: stoje}a, sede}a
ili ~ak kowani~ka, i gde se ona nalazila u Naisu? Statua je bila
pozla}ena i tragovi pozlate vide se oko o~iju, u{iju i mestimi~no na
dijademi. Sude}i prema visini glave (24 cm), ona nije prelazila pri-
rodnu veli~inu, tako da je i cela statua bila izra|ena u prirodnoj
veli~ini. Da li bi stoje}oj ili sede}oj statui u prirodnoj veli~ini
bilo primereno da stoji na otvorenom prostoru (na trgu)? Te{ko je
prihvatiti. Pre je mogla biti sme{tena u neku javnu zgradu (na primer
kuriju). Ne treba odbaciti ni mogu}nost da je u pitawu bila kowani~ka
statua, sme{tena na forumu. I tada nije prirodna veli~ina imperatora
sasvim primerena, ali zajedno sa kowem i postamentom mogla je da
deluje impozantno. Upravo je takva statua mogla da ozna~i adventus
pobedni~kog imperatora u Nais. Ovo je svakako samo mogu}a hipoteza,
ali je treba imati na umu prilikom nekih budu}ih iskopavawa na
prostoru foruma Naisa, kada }e se mo`da nai}i na temeqe postamenta
ili ~ak na delove kowani~ke statue.16

ZAKQU^AK

Konstantinove mene u ideologiji pratile su i promene u ikono-

grafiji. Ipak, Konstantin skoro sve do smrti nije mogao potpuno da se
odrekne svoga prvobitnog za{titnika Sola, niti svog najomiqenijeg
uzora, Oktavijana Avgusta, iako je u ~itavoj propagandi, posebno do
325. g., koristio i druge metode (cf. Christodoulou 1998). U posledwoj
deceniji svoje vlade sve vi{e je prihvatao uzor Aleksandra Velikog, ali
i uzvi{enog monarha koji u ime Boga vlada na zemqi. Taj stav }e razviti
wegovi naslednici.17 U tom pogledu, figura imperatora je u sredi{tu
carske umetnosti. Kada je prikazana sama, predstavqa zvani~an lik koji
sadr`avaju}i u sebi sve crte imperatora, karakteri{e vrhovnu vlast
koju car ima. Da bi takav spomenik imao potpuno zvani~an karakter,
trebalo je da bude postavqen na odre|eno mesto, a isto tako prikazan i
prema strogim posve}enim pravilima, nose}i pri tom ode}u i insignije
carskog ranga. Time je portret dobijao zvani~nu vrednost, koja mo`e da
se uporedi sa dokumentima nastalim u carskim kancelarijama prema
diplomati~kim pravilima. Na taj na~in portret je bio zamena za samoga

16 Nije odlu~uju}e, ali treba pomenuti da je u Rimu upravo 334. g. podignuta Konstan-
tinova kowani~ka statua koju je na rimskom forumu posvetio Anicije Paulin junior,
konzul i prefekt grada Rima (ILS: 698): D. N. Constantino maximo pio felici ac triumphatori sem-
per Augusto, ob amplificantam toto orbe rempublicam factis consultisque, S(enatus) p(opulus)q(u)e
R(omanus). Dedicante Anicio Paulino iuniore c(larissimus) v(ir), cons(ul) ord(inarius), praef(ectus)
urbi.
17 Videti opis pojavqivawa Konstancija II u Rimu (Am. Mar.: 16, 6; 10).

115
GSAD/JSAS 24 (2008) Istra`iva~ki radovi i rasprave

cara prilikom javnih poslova ili su|ewa {irom imperije.18 Takvi por-
treti, nazivani sacra laurata, sacer vultus, divinus vultus, Èåéá ëáõñÜôá itd.
nosili su iste epitete „sveti” i „bo`anski” koji su davani i samim
imperatorima. Statue, poprsja ili slike imperatora do~ekivane su is-
pred gradskih kapija, kao {to je bio obi~aj i kada je do~ekivan suveren;
paqene su bakqe i paqeni mirisi. Ispred ovih lauratae narod se klawao
poput ritualnog klawawa pred carem. Na taj na~in carski portreti (u
bilo kom vidu) postaju zamena za wegovo fizi~ko prisustvo u gradovima
{irom carstva i otuda su zvani~ni portreti bili izra|ivani u serijama
u dvorskim ateqeima i slani u provincijske gradove, u vojne garnizone,
ali i vladarima susednih zemaqa, izvan rimske imperije.
Carski portreti su stajali i u sudskim dvoranama i zamewivali su
cara u ~ije ime su izricane presude. ^ak i na hipodromima, carski
portreti su predsedavali igrama kada imperator nije bio prisutan.
Wih nalazimo i na insignijama velikodostojnika koje je car davao na
dan wihove investiture, kao {to su kodicili ili diptisi, dok su
konzuli dobijali skiptre sa carskim poprsjem.19 U vojsci, carski por-
treti su bili zaka~eni na labarumu, a bili su i izvezeni na lepr{avim
zastavama (vexillum); prema Notitia Dignitatum, comes domesticorum na {ti-
tu ima naslikan carski portret, te je verovatno da su i vi{i oficiri
na {titovima imali naslikane carske portrete.
Jasno je koliku su ulogu imali carski portreti, te nije ni{ta
neobi~no da je do nas do{ao dosta veliki broj Konstantinovih por-
treta. Svakako da ih je bilo znatno vi{e, ali na nesre}u upravo su
carski portreti bili prvi na udaru, bilo u unutra{wim nemirima
svake vrste u samom carstvu, bilo u upadima varvara.20 S druge strane,

18 O tome op{irnije pi{e Grabar (Grabar 1971: 4 sqq, – sa navedenom literaturom), koji se
posebno poziva na carske slike na atributima mo}i visokih carskih ~inovnika koji su reproduko-
vani u Notitia Dignitatum u izdawu H. Omont-a (non vidi). No, ovo mo`e da se nasluti i iz izdawa Noti-
cije koje je dao: (Seeck 1876). O ovom pitawu videti: (Grigg 1979: – sa navedenom literaturom).
19 Pomenu}u poprsje od oniksa koje je svakako stajalo na vrhu konzulskog skiptra. Prema
podacima koje daje Babelon ovo poprsje je, po svoj prilici, poslao iz Carigrada kraq Boduen II,
1247. francuskom kraqu Luju IX Svetom (Babelon 1900: 186 sqq, no. 309). Poprsje je potom
montirano na vrh kantorskog {tapa i ~uvano je u riznici crkve Sainte-Chapelle do Francuske
revolucije. Poprsje je delom prera|eno, tako da je na sredini oklopa gde je u centru egide
verovatno bila prikazana Meduzina glava, ona skinuta i urezan je krst (cf. L’Orange 1984: 123, –
sa navedenom literaturom). Za poprsje imperatora na skiptru videti: (Schumacher 1958:
100–120, T. 49–52). Na fragmentu mermernog sarkofaga, uzidanog u kazino vile Doria Pamphili u
Rimu, prikazani su rimski konzul i wegova `ena kako `rtvuju iznad oltara. Iza konzula su
predstave u dva horizonta. U gorwem je prikazano ~udo sa hlebovima: Hrist stoji izme|u korpi
sa hlebom, pored wega jedan apostol. U dowem redu stoje sv. Petar sa svitkom u rukama i Hrist.
Konzul u levoj ruci dr`i skiptar na ~ijem vrhu je carska glava, prema autoru studije (ibid.: 106,
T. 52), najverovatnije Konstantina Velikog; reqef se datuje posle 325. g. Babelon (Babelon
1900: 190) citira Konstantina Porfirogenita, De cerimoniis, koji ka`e da su se tri ovakva
skiptra nalazila u crkvi sv. Stefana u Dafne i dvanaest u drugoj crkvi u prestonici.
20 Ne bi trebalo iskqu~iti mogu}nost da je Konstantinova statua u Ni{u bila uni-
{tena u hunskoj provali 441. g.

116
M. Vasi} Jo{ jednom o datovawu bronzane glave Konstantina Velikog

va`nost samih portreta pokazuje kakvu su ulogu imali u carskoj propa-

gandi i do koje mere je preko wih {irena odre|ena carska ideologija.
Bez sumwe je to dovodilo i do promene ikonografije vladara, naro~ito
onog koji je, kao Konstantin, dugo vremena na vlasti, {to je moglo
uticati i na odre|ene stilske promene. Upravo ovakav zna~aj carskih
statua i portreta mo`e da potvrdi da su doga|aji u Ni{u tokom 334. g.
bili povod za podizawe izuzetne i po mnogo ~emu jedinstvene bronzane
statue Konstantina Velikog u wegovom rodnom gradu.
Izneto je mi{qewe da je Konstantinov portret iz Ni{a delo
provincijskih majstora (Harrison 1967: 81, kat. no. 10). Treba se zapitati
{ta u to vreme mo`emo nazvati provincijskom umetno{}u, posebno kada
je re~ o carskom portretu, odnosno gde je centar umetni~kih zbivawa,
kada imperatori ~esto mewaju rezidencije i prakti~ki tamo gde je dvor,
tamo je i prestonica carstva? Mo`da mo`emo govoriti o razli~itim
stilovima koji su se razvijali u razli~itim delovima carstva ili o
skulptorskim {kolama, ali u prvoj polovini IV v. nisam siguran da
mo`emo govoriti o prestoni~koj i provincijalnoj umetnosti carskih
portreta, u smislu boqeg ili slabijeg izvo|ewa ili stila. Videli smo
da i u rezawu kalupa istih serija novca ima razlika u prikazu carskog
portreta. Upore|ivawem sa~uvanih Konstantinovih portreta, imam
utisak da su postojale najmawe tri skulptorske {kole, ako ih uop{te
smemo tako zvati. One se o~igledno dr`e jedne odre|ene sheme u prikazu
portreta, ali sa posebnim manirom. Moram da naglasim da su potpuno
prihvatqiva mi{qewa Alfeldi (Alföldi 1963) i Bruna (Bruun 1966) da
je Konstantinov portret u osnovi realisti~an. Stoga je te{ko pri-
hvatiti stavove pojedinih nau~nika da je ni{ki portret potpuno shema-
tizovan. On predstavqa sasvim realan lik, vajan u ne{to {irim pote-
zima, bez ula`ewa u detaqe i mo`da sa mawe ume{nosti skulptora oko
obrade usta. Pre bi se moglo re}i da je portret idealizovan, jer je
Konstantin prikazan mnogo mla|i nego {to je bio 334. g.
Znatno ranija statua u Lateranskoj bazilici (L’ Orange 1933: Abb.
157, 158; idem 1984: 58–67, Taf. 40–44; Delbrück 1933: 113 sqq, Taf. 30–34:
Alföldi 1963: Taf. 30, 32, Abb. 294a–b; Heintze 1979: 399–437, Taf. 126–128),
zatim kapitolska grupa statua21 kao i tri kolosalna portreta: iz
Konstantinove bazilike sada u Palazzo dei Conservatori),22 zatim kolo-
salna bronzana glava (sada u Palazzo dei Conservatori)23 i kolosalna glava
sada u Metropoliten muzeju u Wujorku (Harrison 1967: 92, figs. 46–47;
Frova 1961: 358, fig. 336),24 pokazuju da je prvenstveno u Rimu negovan

21 Bibliografija o ovim dvema statuama je obimna, te upu}ujem samo na: (L’Orange 1984:
126, Constantinus aug, 137, Constantinus caes).
22 Op{iran komentar u: (L’Orange 1984: 70–77, 125, – sa navedenom literaturom; Frova
1961: 359, fig. 338).
23 Op{irna bibliografija kod: (L’Orange 1984: 135; Frova 1961: 359, fig. 339).
24 Za ostalu bibliografiju videti: (L’Orange 1984: 123).

117
GSAD/JSAS 24 (2008) Istra`iva~ki radovi i rasprave

poseban stil Konstantinovih portreta u {irokom vremenskom inter-

valu od oko 20 godina. Mo`emo samo da pretpostavimo da je re~ o dve
kolegije skulptora. Stilovi portreta na ovim skulpturama imali su
slabog odjeka na portretima na novcu i nalazimo ih u samo dve emisije
srebrnih multipli, jedne iz Ticinuma iz 315. g. (Alföldi 1963: Taf. 5, Abb.
61; RIC VII: Ticinum, no. 36), i druge kovane u Konstantinopoqu 330. g. u
~ast inauguracije grada (RIC VII: 577, no. 44, pl. 18).25 Ovaj fenomen ne
mo`e pouzdano da se objasni, na {ta smo ve} ukazali.
Ostalo Konstantinovo kovawe ima sasvim drugi stil i wemu je, kako
je re~eno, blizak Konstantinov portret iz Ni{a. Na novcu je lice
prete`no ~etvrtasto modelovano, sa izra`enim uglom vili~ne kosti i
istaknutom bradom i, {to je posebno karakteristi~no, sa tankim, ~vrsto
stisnutim usnama, {to je blisko i modelovawu usta na ni{koj glavi. Ona
bi u svakom slu~aju predstavqala tre}u stilsku liniju u prikazivawu
Konstantina. Zasada je ni{ka glava jedini predstavnik ove tendencije.
Nije iskqu~eno da je kao model za vajawe ni{kog portreta poslu`io
upravo portret sa novca, koji je smatran kao zvani~ni Konstantinov lik,
ili ~ak wegov predlo`ak poslat iz carske kancelarije, te je samo tada u
Naisu, i vi{e nigde, vajan na taj na~in. Pitawe ostaje otvoreno.

BIBLIOGRAFIJA

Alföldi, M. R.
1963 Die Constantinische Goldprägung: Untersuchungen zu ihren Bedeutung für
Kaiserpolitik und Hofkunst. Mainz: Verlag des Römisch-Germanischen
Zentralmuseums Mainz.
Am.Mar. = Amijan Marcelin
1998 Istorija. Prevod M. Milin. Beograd: Prosveta.
Babelon, E.
1900 Guide illustré au Cabinet des Médailles et antiques de la Bibliothèque Natio-
nale: les antiques et les objets d’art. Paris: E. Leroux.
Bellinger, A. R., et al.
1964 Late Roman Gold and Silver Coins at Dumbarton Oaks: Diocletian to
Eugenius. Dumbarton Oaks Papers 18. Washington: Dumbarton Oaks, Cen-
ter for Byzantine Studies.
Bruun, P.
1966 Roman Imperial Coinage VII: Constantine to Licinius, A.D. 313–337. Lon-
don: Spink.
Christodoulou, D. N.
1998 The Figures of Ancient Gods on the Coinage of Constantine the Great
(306–326 AD). Athens: Hell‘nik‘ Nomismatik‘ Hetaireia.
CIL = Corpus Inscriptionum Latinarum
CTh = Codex Theodosianus

25 Legenda reversa: SALUS ET SPES REIPUBLICAE. Multipla sa istim reversom

kovana je u ime Konstantina II (RIC VII: 577, no. 45), ali i na woj je svakako prikazan
Konstantin I na prestolu (Alföldi 1963: Taf. 16–17).

118
M. Vasi} Jo{ jednom o datovawu bronzane glave Konstantina Velikog

Delbrueck, R.
1933 Spätantike Kaiserporträts von Constantinus Magnus bis Zum Ende des
Westreichs. Berlin and Leipzig: W. de Gruyter & Co.
Frova, A.
1961 L’ arte di Roma e del mondo romano. Torino: Unione tipografico-editrice
torinese.
Grabar, A.
1971 L’ empereur dans l’art byzantin. London: Variorum Reprints.
Grigg, R.
1979 Portrait-bearing Codicils in the Illustrations of the Notitia dignitatum? Jour-
nal of Roman Studies 69: 107–124.
Harrison, E. B.
1967 The Constantinian Potrait. Dumbarton Oaks Papers 21. Washington: Dum-
barton Oaks, Center for Byzantine Studies.
Heintze, H. V.
1979 “Statuae quattuor marmoreae pedestre, quarum basibus Constantini no-
men inscriptum est”. Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts,
Römische Abteilung 86: 399–437.
ILS = Dessau, H.
1892- Inscriptiones Latinae Selectae I-V. Berlin: Weidmann.
1916
Kondi}, J.
2007 Kopf Konstantins des Grossen. Kat. Nu. 1. 8. 3. in Imperator Caesar Flavius
Constantinus. Konstantin der Grosse. Ausstellungskatalog, eds. A. Demandt
and J. Engemann. Trier and Mainz am Rhein: Konstantin-Ausstellungs-
gesellschaft and Philipp von Zabern [prilog je dat samo na CD-u koji ide
uz kwigu].
L’ Orange, H. P. L.
1933 Studien zur Geschichte des spätantiken Porträts. Oslo: H. Aschehoug & Co.
1984 Das spätantike Herrscherbild von Diokletian bis zu den Konstantin – Söhnen
284–361 n. Chr. Berlin: Mann.
Popovi}, I.
2005 Dijadema na Konstantinovom portretu iz Ni{a: nastanak i razvoj
nove carske insignije. Str. 103–117 u Ni{ i Vizantija: tre}i
nau~ni skup, Ni{ 3–5. jun 2004, ur. M. Rakocija. Zbornik radova III.
Ni{: Prosveta.
Rankov, J.
1987 Glava Konstantina I. Str. 234–235 u Anti~ki portret u Jugoslaviji, ur. J.
Jevtovi}. Beograd: Narodni muzej.
RIC VII = (Bruun 1966)
Schumacher, W. N.
1958 Zum Sarkophag eines christlichen Konsuls. Mitteilungen des Deutschen
Archäologischen Instituts, Römische Abteilung 65: 100–120.
Seeck, O.
1876 Notitia Dignitatum accedunt Notitia urbis Constantinopolitanae et Latercula
prouinciarum. Berolini: Weidmann.
Srejovi}, D., i Cermanovi}-Kuzmanovi}, A.
1987 Rimska skulptura u Srbiji. Galerija SANU 60. Beograd: Srpska
akademija nauka i umetnosti.

119
GSAD/JSAS 24 (2008) Istra`iva~ki radovi i rasprave

Vassitz, M. M.
1901 Funde von Nisch. Mitteilungen des kaiserlich deutschen arhaeologischen
Instituts, Roemische Abteilung 16: 47–56.
Weizmann, K., and Frazer, M.
1977 Age of Spirituality: Late Antique and Early Christian Art, Third to Seventh
Century. New York: Metropolitan Museum of Art.

MILOJE VASI]

ON THE DATING OF CONSTANTINE THE GREAT’S

BRONZE HEAD FROM NI[
ONCE MORE

Summary

Although references discussing the bronze head of Constantine the Great

found in 1900 in Ni{ (Naissus) are numerous, the piece, presently kept by the Na-
tional Museum in Belgrade, still lacks a precise date. In our view, the most reliable
way of dating the piece may be the analysis of various diadems of Constantine, rep-
resented on his coinage, primarily on the golden multipla, coined in official imperial
mints, that are suppose to be closest to his real image. Comparing the bronze head
of Constantine the Great with a diadem from Ni{ with the same motif on his coins
suggests that the head (i.e. statue) was crafted between 328/329 and 335 A.D. If we
consider possible reasons for erecting the statue in Naissus, three occasions come to
mind: the imperial jubilee, the triumph, and the emperor’s arrival (adventus) or
staying in the town. The present author would suggest 334 A.D. as the most proba-
ble year for the erection of the statue. That year the Goths and Sarmatians were de-
feated, the emperor’s stay in his hometown Naissus was prolonged, and he could
start his tricennalia celebration there (to be continued in 335 A.D.). The gilt-bronze
life-size statue was either located in a public building (Curia?) or was an equestrian
statue on the postament, erected in the Forum in Naissus. The head can hardly be
termed provincial work, especially because it was an imperial portrait, not to men-
tion that the imperial court (and practically the centre of Roman Empire) was
moved every now and then, making the concept of centre vs. province very relative.
Rather, we can talk of different styles or various sculptors’ schools. It seems that
there were at least three such schools. The Emperor’s portrait was not only realistic
but almost idealized, bearing in mind that he was depicted younger than he really
was in 334 A.D. Constantine the Great’s portrait from Ni{ was perhaps shaped after
his image shown on coins or perhaps a specimen/model sent by imperial officials on
that particular occasion; the question remains open.

Primqeno: 13. maja 2008.

UDC 902.64:73.041.5.032/.033.1](497.11 Niš)

120