Za Bazu

SADRAJ
SADRAJ ........................................................................................................................................... 1 UPOZNAJTE SE SA ACCESS-OM.................................................................................................. 2 1.1 OSNOVNI ELEMENTI ACCESS-A ....................................................................................................3 1.2 OKRUENJE, OSNOVNI POJMOVI ..................................................................................................5 RAD SA TABELAMA........................................................................................................................ 8 2.1. PROJEKTOVANJE TABELA............................................................................................................9 2.2. PRAVLJENJE NOVE BAZE PODATAKA ........................................................................................10 2.3. RAD SA TABLEMA .....................................................................................................................11 VEZE MEU TABELAMA............................................................................................................. 15 3.1 VEZE U MODELIRANJU PODATAKA .......................................................................................16 3.1.1 PMOV - ELEKTRONSKA PRODAVNICA.............................................................................16 3.1.2 PREVOENJE PMOV U RELACIONI MODEL ......................................................................21 3.2 TIPOVI VEZA.............................................................................................................................29 3.3. USPOSTAVLJANJE VEZA IZMEU TABELA..................................................................................31 RAD SA UPITIMA .......................................................................................................................... 34 4.1. VRSTE UPITA, MOGUNOSTI .....................................................................................................35 4.2. QBE (QUERY BY EXAMPLE) PROZOR .......................................................................................36 4.3. OPERATORI, FUNKCIJE, IZRAZI ..................................................................................................41 RAD SA OBRASCIMA .................................................................................................................... 44 5.1. KREIRANJE I KORIENJE OBRAZACA .......................................................................................45 5.2. OSOBINE KONTROLNIH OBJEKATA ............................................................................................46 5.3. KREIRANJE KONTROLNE TABLE (SWITCHBOARD) ...................................................................53 PRAVLJENJE IZVETAJA ........................................................................................................... 56 6.1. IZVETAJI .................................................................................................................................57 6.2. PRAVLJENJE IZVETAJA POMOU AROBNJAKA ZA IZVETAJE .................................................58
Glava 1
Upoznajte se sa Access-om
U ovom poglavlju nauiete:

1. Koji su osnovni elementi Access-a 2. ta se sve moe uraditi Access-om
Access je sistem za upravljanje bazama podataka (data base management system DBMS), koristi se za skladitenje i uitavanje podatke, prikazivanje, a takoe i za automatizaciju poslova koji se esto ponavljaju. Predstavlja odlinu kombinacija produktivnosti programa za upravljanje bazom podataka i lakoe korienja Windows-a. Kao zaokruena aplikacija, Access obezbeuje potpuno upravljanje relacionom bazom podataka i integritet na nivou same maine na kojoj se nalazi baza (to spreava ne potpuno auriranje i brisanje). Tabelama je mogue pridruiti pravila koja proveravaju ispravnost i validnost podataka i spreavaju unos neispravnih, a svako polje tabele moe imati svoj format i podrazumevanu vrednost to znatno poveava produktivnost. Omoguen je uvoz i izvoz podataka iz mnogih aplikacija: dBase, FoxPro, Excel, SQL Server, Oracle, Btrieve, tekstualni ASCII formati (polja sa fiksnom irinom i graninicima), kao i podataka u HTML formatu. Access 2000 omoguava
Uvod u informacione sisteme
Upoznajte Microsoft Access
korienje svojih aplikacija za rad na Internetu. Izborom odreene opcije omoguava se prebacivanje tabela, upita, izvetaja i prikaza u tabelarnom obliku u HTML format. Pomou Data Acess Pages (stranice za pristup podacima) mogu da se prave sloeni obrazci na Internetu koji su povezani sa podacima u konkretnoj mrei.
1.1 Osnovni elementi Access-a

Kada pokrenete MS Access 2000 na ekranu se pojavljuje radno okruenje koje moete videti na slici 1.1. Ekranom dominira prozor baze podataka u kojoj e te izvoditi veinu operacija vezanih za vau bazu, a pored nje:
2 3 4 5 6 7 10 1 9
Slika 1.1.1 Izgled osnovnog prozora Access-a
11
12
13 8
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.
naslovna linija prozora sadri ime dokumenta i ime programa; kontrolni meni dokumenta; linija menija sadri punu listu raznih Access-ovih komandi; paleta sa alatima Database; paleta sa alatima Formatting (Datasheet); meni baze sadri opcije vezane za rad da bazom; meni Objects osnovni objekti; indikator statusa; dugmad za promenu veliine i zatvaranje Access-a; dugmad za promenu veliine i zatvaranje Access baze; naziv baze; prozor baze podataka; statusna linija sa indikatorima
Marijana Despotovi
Access kao i svi Microsoft-ovi programi, raspolae sa monim Help sistemom za pomo koji moe da bude koristan i poetnicima i iskusnim programerima. Pomo se dobija pritiskom na taster F1, a sadraj zavisi od konteksta-elementa sa kojima se trenutno radi. Pored klasine pomoi na raspologanju je i Screen Tips koji prikazuju na ekranu kratke opise funkcije ili namene pojedinih objekata. Korisnicima su na raspolaganju i arobnjaci (wizards), koji mogu drastino skratiti vreme neophodno za obavljanje nekog posla i svesti vie satni rada na nekoliko minuta. Oni u nekoliko koraka postavljaju specifina pitanja vezana za sadraj, stil ili format, a zatim automatski prave objekat. U Accessu postoji oko sto arobnjaka za projektovanje baze podataka, aplikacija, tabela, obrazaca, izvetaja, dijagrama, potanskih nalepnica, kontrolnih objekata i njihovih svojstava. Koriste se veoma esto, a najvie prilikom projektovanja standardnih delova baze podataka. Obrasci (Forms) i izvetaji se projektuju u WYSIWYG (to vidi to dobije) okruenju i kada se dobije novi objekat odmah se vidi kako taj obrazac menja izgled. U obrascima i izvetajima moe da se koristi veliki broj objekata koji omoguavaju postavljanje natpisa, unoenje podataka, kartice, opcionu dugmad, polja za potvrivanje, izbor podataka iz listi, crtanje linija, pravougaonika, menjanje boja i senenja, korienje slika, dijagrama, podobrazaca i podizvetaja. Obrazci mogu imati vie strana, a izvetaji vie nivoa grupisanja i meuzbirova. Veoma praktina alatka pri izradi izvetaja je Report Writer i ona omoguava jedan od deset razliitih nivoa meuzbirova i sortiranja.
Slika 1.1.2 Izgled prozoraRelationships
Uspostavljanje relacija (veza) izmeu pojedinih tabela u Acessu mogue je grafikim putem u okviru prozora Relationship (kao to se vidi na slici 1.1.2).
Marijana Despotovi
Tu se vri povezivanjei tabele razliitih formata, koje kad se jednom poveu ponaaju kao jedinstvena celina. Takoe mogu se izdvajati pojedinana polja, definisati redosled sortiranja, sastavljati izraunati izrazi i zadavati vie ili manje sloeni uslovi za izdvajanje pojedinih zapisa. Rezultati pojedinih upita mogu se prikazivati putem obrazaca (na ekranu) ili izvetaja (na tampau). Sve alatke za izradu grafikona koje su ugraene u MS Word, Excel ili Power Point mogu da se pronau i u Access-u. Moe da se koristi neogranien broj razliitih tipova poslovnih grafikona gde se njihov izgled prilagoava svim potrebama, mogu biti povezani sa obrascima i tako se dobija moan grafiki prikaz podataka koji se menja u zavisnosti od trenutnog zapisa. Uz Access 2000 isporuuje se Microsoft Database Engine poznat i kao SQL Server 7.0 varijanta za jednokorisniki rad. To omoguava da se prave klijent/server aplikacije koje se mogu prebaciti na jai SQL Server 7.0 Enterprise Edition. Access koristi Jet mainu baze podataka i pomou nje je mogue praviti aplikacije za nekoliko radnih stanica i sa navie do 10mb podataka. U Acess su ugraene funkcije koje rade sa objektima baze podataka, matematike funkcije, poslovne funkcije, finansijske funkcije, funkcije za rad sa datumima i vremenima, kao i funkcije za rad sa tekstualnim nizovima. One mogu da se koriste u obrazcima, izvetajima i upitima da bi se sastavili izraunati izrazi. Za one koji ne ele da programiraju obezbeeni su makroi. Oni omoguavaju obavljanje uobiajenih poslova bez intervencije korisnika, postojie skoro 50 makro akcija koje omoguavaju rad sa podacima, pravljenje menija i okvire za dijalog, otvaranje obrazaca i izvetaja i automatizaciju bilo kog posla.
1.2 Okruenje, osnovni pojmovi

U Accessu, baza podataka je opte skladite za podatke i njima pridruene objekte. Objekti veze podataka su tabele, upiti, obrasci, izvetaji, makroi i moduli. Access moze da radi samo sa jednom bazom podataka u datom trenutku. Meutim, unutar jedne baze podataka mogu da postoje stotine tabela, obrazaca, upita, izvetaja, stranica, makroa, i modula i svi oni mogu da budu smeteni u istu datoteku sa nastavkom. MDB (multiple database) ili .ADP ukoliko kosistite SQL Server. Tabela je skladite za sirove podatke. Kada se u Access-u unese podatak, tabela ga smeta u logiku grupu slinih podataka, a struktura tabele ini da se podaci organizuju u redove i kolone.Tabelarni prikaz je podeljen na redove, zvane zapisi ili slogovi (records) i kolone zvane polja (fields). Podaci prikazani u tabelama grupisani su u kolone prema srodnosti podataka. Te kolone zovu se polja. Svako polje ima ime koje ga jednoznano odreuje i odreen tip podataka (tekst, broj, datum...). Na preseku izmeu zapisa (u redovima) i polja (u kolonama) nalazi se vrednost (value)-stvarni podatak. Dok polja prepoznajemo
Marijana Despotovi
po njihovim imenima, pojedinane zapise prepoznajemo, obino, po neemu to je jedinstveno za svaki zapis. Baza podataka sadri jednu ili vie tabela (tj. logikih grupisanja srodnih podataka). Veina aplikacija u Access-u radi sa vie meusobno povezanih tabela da bi efikasno prikazivala podatke, takve aplikacije obino, radie efikasnije nego to bi to inili kada bi svi podaci bili u jednoj tabeli. Rad sa vie tabela pojednostavljuje unoenje podataka i pravljenje izvetaja tako to umanjuje broj suvinih podataka. Na primer, ako se u aplikaciji koja radi sa podacima o kupcu definiu dve tabele, nema potrebe da se upisuje ime, prezime i adresa kupca svaki put kada on neto kupi. Prozor baze podataka je prikazan na slici. Na levoj strani prozora nalazi se meni Objects. Vertikalna linija menija sadri sedam dugmadi pomou kojih moe da se izabere neki od sedam vrsta objekata:Tabele, Stranice, Upiti, Makroi, Obrasci, Moduli, Izvetaji. Na desnoj strani prikazuje spisak imena objekata koji je izabran na levoj strani. U gornjem delu prozora se nalazi paleta sa alatkama. Poto se napravi novi objekat, njegovo ime se nalazi na listi u prozoru baze podataka. Unutar prozora se nalaze i tri ikone sa natpisima pored njih koje pomau da se brzo zapone pravljenje novog objekta odreenog tipa
Slika 1.2.1 Izgled prozoraDatabase
Tabelarni prikazi (datasheets) su jedan od nekoliko oblika prikazivanja podataka (kao to se vidi na slici 1.2.1), on nije objekat baze podataka, ali slui za pregledniji prikaz podatak. On prikazuje podatke u obliku niza redova i kolona.
Marijana Despotovi
Upit (Query) se koristi za izdvajaje podataka iz baze podataka i definisanje grupe zapisa koji ispunjavaju odreene uslove. Mogu se koristiti pre slanja izvetaja na tampanje tako da se tampaju samo eljeni podaci. Obrasci mogu takoe da koriste upit da bi se samo odreeni zapisi pojavljivali na ekranu. Upiti se koriste i unutar procedura koje menjaju, dodaju ili briu zapise podataka. Obrasci za unoenje podataka (data-entry forms) omoguavaju korisnicima da dobiju podatke iz baze brzo, jednostavno i tano. Ovaj struktuirani prikaz obezbeuje uvid u zapise baze podataka i omoguava njihovo dodavanje, auriranje i brisanje. Ovakav princip unoenja podataka je uobiajen i koristi se za ograniavanje pristupa poljima u tabeli, kao i za proveravanje ispravnosti podataka pre nego to se prihvate u bazu podataka. Obrasci omoguavaju da unoenje podataka bude samo po sebi razumljivo tako to vode korisnika kroz polja tabele iji sadraj on aurira. Izvetaji (reports) prikazuju podatke u tampanom obliku. Sistem za upravljanje bazama podataka omoguava sastavljanje vie raznih vrsta izvetaja. Na primer izvetaj moe da sadri sve zapise neke tabele ili da prikae klijente koje ispunjavaju neki uslov. Izvetaj moze da kombinuje podatke iz vie tabela da bi se prikazale sloene veze koje postoje izmeu raznih skupova podataka.
Grupe se koriste za smetanje razliitih objekata baze podataka na jedno mesto
Grupe se koriste za smetanje razliitih objekata baze podataka na jedno mesto. Da bi se napravila nova grupa desnim tasterom mia pritisne se grupa Favourites, a zatim izabere opcija New Group. Pojavie se okvir za dijalog u koji se upisuje ime nove grupe. Posle toga pritiska se OK da bi se napravila nova grupa. Za prikazivanje sadraja grupa pritiska se pa prevlai objekat na odgovarajuu grupu. U grupi nije mogue pravljenje novog objekta.
Marijana Despotovi
Glava 2
Rad sa tabelama

1. 2. 3. 4. Kako se projektuje tabela Pravljenje nove baze podataka Rad sa tabelama Brisanje i kopiranje tabele
Baza podataka (database) je raunarski izraz za zbirku podataka koji se odnose na odreeni pojam ili koji pripadaju odreenoj aplikaciji. Baze podataka pomau da se podaci organizuju u logike celine radi jednostavnosti pristupa i uitavanja.Te celine su tabele. Tabela je objekat koji ini sr baze podataka. Njihova namena je da skladite informacije. Svrha svakog drugog objekta baze podataka je da sarauje na neki nain sa jednom ili vie tabela, Access-ova baza podataka moe da sadri hiljade tabela, a broj zapisa koje moe svaka tabela da sadri ogranien je prostorom na disku. U ovom poglavlju nauiete kako da isprojektujete tabelu, napravite novu bazu, a nakon toga sve opcije koje su neophodne za manipulacije sa tabelama. Koristiete Database wizard, dodavati, brisati, menjati polja i strukutru baze. Sve u cilju stvaranja dobre baze, koja e vam poslovanje uiniti mnogo lakim
2.1. Projektovanje tabela

Proces projektovanja tabele obuhvata nekoliko faza. Najpre je potrebno saznati koji podaci e se smetati u bazu. Ti podaci zavise od namene same baze, odnosno njene svrhe. Tako na primer, u bazi koja uva podatke o prodatoj robi nalazie se: broj rauna, naziv proizvoda, koliina, jedinina cena, datum. Baza veterinarske stanice bi uvala podatke o klijentima (ime, prezime, adresa...) i njihovim ivotinjama (ime, rasa, starost, do sada preleane bolesti...). Kada se sakupe ulazni podaci, potrebno je organizovati te podatke unutar sistema da bi bili na raspolaganju za izvetaje i dalju obradu. Neophodno je napraviti spisak polja sa podacima koji e biti potrebn da bi se obezbedili zahtevani izlazni podaci, obino ti podaci se nalaze unutar polja koja se pojavljuju u pojedinanim izvetajima. Nakon toga potrebno je povezati podatke u logike celine, iz kojih e nastati tabele. Tabele se meusobno povezuju da bi podaci iz jedne bili dostupni drugoj tabeli. To povezivanje se vri vezama (relacijama), koje se uspostavljaju izmeu tabela koje dele istu vrednost. Nije neophodno da nazivi tih polja budu isti, ve je bitno da imaju istu vrednost. Svako polje u tabeli mora da ima ime. Ono bi trebalo da se lako pamti i da se na osnovu njega prepoznaje njegova namena. Duina naziva ne treba biti previe dugaka, ali opet ni preterano kratka. Pored imena svako polje treba da bude odreenog tipa. Tip se mora prilagoditi podacima koji e se uvati u promenjivoj .To znai da se teksutalni podaci ne mogu uvati, recimo u Currency tipu podataka. U tabeli 2.1.1. dati su neki od tipova podataka u Access-u. Tabela 2.1.2. Tipovi podataka u Access-u: Text Alfanumeriki znaci (najvie 255) Memo Alfanumeriki znaci (do 64000 znakova) Number Brojne vrednosti mnogih formata i tipova Date/Time Datum i vreme Currency Valute AutoNumber Broja koji se automatski poveava Yes/No Logika vrednost OLE object Slika, dijagram, zvuni zapisi, video zapisi, datoteke za obradu teksta i programi za tabelarna izraunavanja Posle definisanja pravila za unoenje podataka i izgled baze podataka prave se probni podaci. Oni se paljivo biraju da bi se ispitao veliki broj situacija i trebalo bi da slue za vie namena, kao i da omogue testiranje postupka unoenja podataka. Sledei korak je unoenja podataka. Nakon toga se proverava njihova ispravnost. Time se osigurava da se u bazi nalaze samo ispravni podaci da bi sistem prihvatio samo one podatke koji prou test ispravnosti. Nakon toga se prave obrasce koji slue za korisniku manipulaciju podataka.
2.2. Pravljenje nove baze podataka

Prozor baze podataka prikazuje datoteke svih vrsta objekata koje mogu da se naprave u bazi podataka kad se koristi Access. Sama baza podataka je datoteka (ekstenzija .MDB). Kada se napravi novi objekat, on se smeta unutar ve postojece datoteke baze podataka. Da bi se napravila napravila nova baza neophodno je otii na File /New ili kliknuti na ikonu ( ) u toolbar-u. Pored ve postojeih baza pojavie se i ikonica sa tekstom blank database koja ja nama potrebna. Preostaje nam jo imenovati novu bazu podataka.
Slika 2.1.1 Izgled dijalogaNew / General
10
2.3. Rad sa tablema

Nakon pravljenja nove baze ili otvaranja ve postojee, sledei korak je formiranje tabele. Potrebno je da u okviru menu Objects bude izabrana stavka Tables. Tabela se moe kreirati na tri naina: Kreiranje tabele korienjem opcije Design View, Kreiranje tabele korienjem arobnjaka (wizard), Kreiranje tabele unosom podataka. Za pravljenje nove tabele neophodno je izabrati Design View. Ova opcija slui za pravljenje strukture tabele. Sastoji se od dva okna: (kao to se vidi na slici 2.3.2) okna za polja i okna za svojstva polja. U prvom se unose imena i tipovi podataka pojedinanih polja i po izboru tekst koji dodatno opisuje polje, a u drugom za svako pojedinano polje, podeavaju se svojstva (properties).
Slika 2.3.2 Izgled prozoraCustomer: Table
Novo polje se dodaje upisivanjem imena i tipa podataka polja u prazan red okna za polja u prozoru za oblikovanje tabele. Neeljeno polje moete izbrisati pritiskom na bira reda, a zatim Delete, ili iz menija Edit / Delete Row. Ukoliko elite da promenite redosled polja jedna od najjednostavnijih naina jeste premetanje polja unutar strukture tabele. To se izvrava obeleavanjem polja i odvlaenjem polja na novo mesto (Drag & Drop).
11
Kao to smo rekli svako polje, mora imati svoje ime koje e jednoznano ozanavati naziv kolone u tabeli. Naravno svako polje mora biti odreenog tipa.Tip odreuje skup operacija koje se mogu izvravati nad tim poljem, i skup vrednosti koje polje moe da uzme. Veina tipova podataka ograniava po definiciji vrstu podataka koja moe da se unosi. Meutim, postoje tipovi podataka koji mogu da se prevode u druge. Na primer, numeriko polje moe da se prevede u tekstualno a da se pri tom ne gubi matematiko znaenje vrednosti jer ne mogu da se koriste u matematikim proraunima. Tekstualno polje ne moe da se unese u numeriko ili datumsko. Sve promene koje se naprave u tabeli, prave se i na ostalim mestima koja koriste to polje (obrasci, upiti ili izvetaji). Klikom na strelicu dobija se mogunost izbora jednog od polja . Namena opisa polja (description) je da podseti na svrhu polja i da je pojasni drugom korisniku. Nije obavezna i esto se ostavlja ne popunjenom. Najee se popunjava za ona polja ija se namena ne moe utvrditi samo na osnovu imena polja. Opis polja se pojavljuje na ekranu svaki put kada se naete na tom polju. Poto se upiu imena polja tipovi podataka i opisi polja esto je potrebno preciznije definisati njihova pojedinana svojstva. Pritiskom na taster F6 prelazi se iz okna za definisanje polja u okno za svojstva (kao to se vidi na slici 2.3.3) i obrnuto. Isto se ini i klikom mia. U okno svojstva se nalazi nekoliko opcija uz pomo kojih poblie odreujemo osobine polja. U principu za svako polje je potebno poblie definisati neki od parametara, a njihov broj zavisi od same namene polja. Kao to se vidi na slici 2.3.3. u oknu za polja nalaze se dve kartice: General i Lookup. Prva opcija omoguava da podesimo veliinu polja (Field Size) odnosno ograniava irinu polja na zadati broj znakova. Format odreuje oblik ispisa podataka. Decimal places- broj polja posel dec. zareza.
Tip polja
Slika 2.3.3 Izgled dijaloga- Field Properties / General
12
Input mask pokree arobnjaka (kao to se vidi na slici 2.3.4.) uz pomo koga primoravamo korisnika da unosi podatke u unapred odreenom obliku (telefonski brojevi, JMBG, datumi...) U polje Caption se upisuje tekst koji se pojavljuje umesto imena polja na obrascima i izvetajima. Default Value predstavlja vrednost koja se automatski pojavljuje kada se doda novi zapis. Validation Rule proverava ispravnost vrednosti koja se unosi u polje. Validation text se pojavljuje kada podatak u polju ne zadovoljava pravilo ispravnosti. Required odreuje da li polje moe da nam da konkretnu vrednost. Indexed da je se poljima koja slue za pretraivanje, soritiranje jer ubrzava te procese.
Slika 2.3.4 Izgled dijaloga Input Mask Wizard
Kao to je gore navedeno formati omoguavaju prikazivanje podataka u drugaijem obliku od onog u kome su uneseni. Razlikuju se u zavisnosti od tipa podataka koji koriste i utiu samo na oblik prikazivanja podataka, U tabelama 2.3.1. i 2.3.2. dati su formati za tekst i datumske tipove podataka : Tabela 2.3.1. Formati za tekstualne i Memo podatke @ obavezan tekstualan znak ili razmak & tekstualan znak nije obavezan < pretvara sve znakove u mala slova > pretvara sve znakove u velika slova Tabela 2.3.2 Formati za datum i vreme General Date 4/1/00 9:30 PM Long Date 1.april 2000. Medium Date 1.apr.00. Short Date 1.4.00.
13
Long Time Medium Time Short Time
9:30:30 PM 9:30 PM 21:30
Kartica Lookup ima samo jedno svojstvo Display Control. Ovo svojstvo moe imati jednu od tri vrednosti: Text Box (polje za tekst), Check Box (polje za potvrivanje) i Combo Box (padajua lista). Izborom opcija odreuje se podrazumevana vrsta kontrolnog objekta kada se odreeno polje postavi u obrazac.
Slika 2.3.3 Izgled dijaloga Field Properties / Lookup
Nakon dodavanja svih polja u tabelu i podeavanja njihovih svojstva poslednji korak je zadavanje primarnog kljua. Svaka tabela ima primaran klju, odnosno, jedno ili vie polja koja ine zapis jedinstvenim, ako se kojim sluajem zaboravi Access je sam pravi. Primarni klju moe da se napravi na sledei nain: Obelei se polje koje e sluiti kao primarni klju, a zatim pritisne desni taster mia i izabere opcija Primary Key ( ).
14
Glava 3
Veze meu tabelama

1. ta su veze, tipovi veza 2. Kako uspostaviti veze meu tabelama
Nakon pravljenja tabela prelazi se na njihovo meusobno povezivanje.Osnovni uslov za uspostavljanje veze izmeu dve tabele je da oba polja izmeu kojih se uspostavlja veza sadre istu vrstu podataka. Ta polja ne moraju da imaju i ista imena, ali irina polja i tip podataka moraju da budu jednaki. Vrednost koja se nalazi u povezujuim poljima odreenih zapisa obe tabele mora da bude ista da bi veza bila uspostavljena. Veza se najee uspostavlja tako to se meusobno povezuju kljuna polja obe tabele, odnosno primarni klju jedne tabele i spoljni klju druge tabele. O svemu ovome i vie o toga nauiete u ovom poglavlju.
15
3.1 Veze u modeliranju podataka

3.1.1 PMOV - Elektronska prodavnica
NABAVKA: Podmodel za tok Narudbenica
ifraPoslP NazivPoslP AdresaPoslP
PoslovniPartner
Delatnost
0,M Upuena BrojNar 1,1 DatumNar
Narudbenica VrstaArtikla 1,M RedniBr Koliina OpisArtikla StavkaNarud benice ifraArtikla NazivArtikla
1,1
NarArt
0,M
Artikal
NABAVKA: Podmodel za tok Naruivanje

AdresaPoslP ifraPoslP NazivPoslP Delatnost BrojNar DatumNar
PoslovniPartner
0,M
Upuena
1,1
Narudbenica 1,M
0,M BrojKataloga DatumIzdavanja
Koliina StavkaNarud benice 1,1 NarArt
Katalog
RedniBr
1,M
RedniBr
CenaMP 0,M
VrstaArtikla
StavkaKataloga
1,1
ArtKat
0,M
Artikal
NazivArtikla
KolicinaNaZal CenaVP ifraArtikla OpisArtikla
16
NABAVKA: Podmodel za tok Prijem

PoslovniPartner 0,M 0,M Po BrOtpr 1,1 OtpremnicaDob DatumOtpr 1,M BrojPrijemnice RB StavkaOtpremni ceDob 1,1 OtprArt DatumPrijem PrimArt 0,M 0,M 0,M Artikal 0,1 Za 1,1 Prijemnica StavkaPrijemnice 1,1 NarArt Upuena 1,1 0,1 RB PrimKoliina Narudbenica 1,M StavkaNarud benice 1,1
1,M
OtprKoliina
Vrednost
NABAVKA: Podmodel za tok Faktura i Uplata
PoslovniPartner 0,M 0,M BrFakture
0,M
DatumFakture IznosFakture PoFakt
OpisFakture
Faktura 1,1
PoOtpr 0,1
OtpremnicaDob
RokPlaanja
0,1 PoFakt DatumUplate
BrojUplate 1,1
1,1
Uplata
IznosUplate
Primedba
17
INTEGRISANI MODEL NABAVKE

Upuena PoslovniPartner 0,M 0,M 0,M
0,M
Poslata 1,1 1,1
PoOtpr 1,1 0,1 Po 0,1 0,M 1,1 0,M OtpremnicaDob
Faktura
PoFakt 0,1 1,1
Uplata
Narudbenica
Katalog 0,1 Za 1,1 0,M Prijemnica 0,M
StavkaNarud benice 1,1
StavkaOprem
StavkaPrijemnice
StavkaKataloga
1,1 OtprArt 0,M
1,1 PrimArt 0,M 0,M
1,1
NarArt
0,M
Artikal
ArtKat
PRODAJA: Podmodel za funkciju Obrada Porudbina

ifraPoslP NazivPoslP BrNaloga AdresaPoslP Opis PoslovniPartner Delatnost 1,1 NalogZaOtpremu Datum
Rok
0,M
1,M
Naruuje BrKupovneKorpe 1,1 KupovnaKorpa 0,1
Po StavkaNaloga 1,1
RB
Koliina
DatumNarudbine
Po 1,M RB 0,M NazivArtikla NarKolicina StavkaKupovneK orpe 1,1 ArtUKorpi 0.M Artikal OpisArtikla ifraArtikla VrstaArtikla
18
PRODAJA: Podmodel za funkciju Otprema

BrRauna Datum
PoslovniPartner
0,M
Poslat
1,1 1,1
Iznos Raun Opis
0,M Za
Poslata BrOtpremniceKupc a 1,1 0,1 DatumOtpremnice OtpremnicaKupca 1,1
Po
0,1
NalogZaOtpremu
1,M RB
OtprKolicina
StavkaOtprKupc a
1,1
ArtZaOtpr
0.M
Artikal
PRODAJA: Podmodel za funkciju Naplata
PoslovniPartner
BrPlatneKartice
0,M
DatumIsteka
PlatnaKarticaKu pca 0,M Sa DatumUplate 1,1 IznosUplate
BrUplate
UplataKupca 1,1
Po 0,1
Raun
Komentar
19
INTEGRISANI MODEL PRODAJE

PlatnaKarticaKu pca
Sa 0,M
1,1
UplataKupca 1,1
Po
0,1 0,M PoslovniPartner 0,M 0,M 0,M Poslat 1,1 Raun
Poslata 1,1
Naruuje 1,1 1,1 0,1 Po KupovnaKorpa 1,M 1,M StavkaNaloga StavkaOtprKupc a ArtZaOtpr 1,M 1,1 NalogZaOtpremu 0,1 Po 1,1 OtpremnicaKupca 0,1 Za
1,1
1,1 Po StavkaKupovneK orpe 1,1 ArtUKorpi 0,M 0.M
0.M
Artikal
20
3.1.2
Prevoenje PMOV u relacioni model
Osnovni koncepti relacionog modela

Primarni klju relacije je atribut (prost klju) ili skup atributa relacije (sloeni klju) koji jedinstveno indentifikuje n-torku u relaciji (jednu vrstu u tabeli). Primarni klju u prikazu relacije se podvlai. Spoljni klju je atribut (ili skup atributa) u relaciji R1 koji u njoj nije primarni klju, ve je primarni klju relacije R2. Preko spoljinih kljueva se uspostavlja veza izmeu relacija.
Transformacija PMOV u relacioni model (osnova)

Svaki entitet iz PMOV-a postaje relacija. Atributi entiteta postaju atributi relacija. Primarni klju dobijene relacije je: Za jake entitete, atribut identifikator Za slabe entitete, atribut identifikator nadreenog entiteta i atribut ili skup atributa koji jedinstveno odreuje slab entitet Za podtip, indentifikator nadtipa Za agregaciju, skup identifikatora koje prema agregaciji imaju preslikavanje sa gornjom granicom kardinalnosti M, ili identifikator jedne od komponenti koji prima agregaciji ima preslikavanje sa gornjom granicom 1 Spoljni klju dobijene relacije je atribut koji predstavlja identifikator entiteta prema kome dati entitet ima preslikavanje sa kardinalnou (1,1)
Pravila za prevoenje PMOV- a u relacioni model 1. Pravila za objekte (entitete)

Pravilo 1.1
Svaki objekat iz MOV postaje entitet. Ime tipa entiteta postaje ime eme relacije. Atributi objekta su atributi entiteta.
21
Pravilo 1.2
Svaki slab objekat takoe postaje ema relacije. Ime tipa objekta postaje ime eme relacije. Identifikator nadreenog objekta postaje jedno od obeleja eme relacije koja odgovara slabom objektu. Identifikator slabog objekta ini identifikator nadreenog objekta i obeleja slabogobjekta koja jedinstveno identifikuje pojavljivanje slabog objekta.
Pravilo 1.2 Primer

PoslovniPartner
Delatnost
0,M Upuena BrojNar 1,1 DatumNar
Narudbenica VrstaArtikla 1,M RedniBr Koliina OpisArtikla StavkaNarud benice ifraArtikla NazivArtikla
1,1
NarArt
0,M
Artikal
PoslovniPartner(SifraPoslP, NazivPoslP, AdresaPoslP, Delatnost) Narudzbenica (BrojNar, DatumNar, SifraPoslP) StavkaNarudzbenice (BrojNar, Rbr, Kolicina, SifraArtikla) Artikal (SifraArtikla, VrstaArtikla, NazivArtikla, OpisArtikla)
Pravilo 1.3 (Nadtip)

Objekat nadtip (generalizovani tip objekta) postaje ema relacije. Ime nadtipa postaje ime eme relacije. Obeleja nadtipa su obleja eme relacije. Identifikator nadtipa postaje klju eme relacije.
22
Pravilo 1.4 (Podtip)

Objekat podtip posstaje ema relacije. Ime podtipa posttaje ime eme relacije. Identifikator nadtipa postaje klju (identifikatora) podtipa
Pravila 1.3, 1.4 Primer

PoslovniPartner
Delatnost
1,1 Pol S KontaktOsoba
Tel Kupac 0,M Poslata 1,1 OtpremnicaKupca OtpremnicaDob Dobavlja
0,M
PoslovniPartner (SifraPoslP, NazivPoslP, AdresaPoslP, Delatnost) Kupac (SifraPoslP, Pol) Dobavljac (SifraPoslP, KontaktOsoba, Tel)
2. Pravila za binarne veze

Veze sa kardinalnou: (1,1) : (1,1), (0,1) : (1,1), (0,1) : (0,1) Veze sa kardinalnou: (1,1) : (0,) (1,1) : (1,) Veze sa kardinalnou: (0,1) : (0,) (0,1) : (1,) Veze sa kardinalnou: (0,) : (0.), (1,) : (0,) (1,) : (1,)
23
Pravilo 2.1 Veze sa kardinalnou (1,1) Pravilo 2.1.1 Veza sa kardinalnou (1,1) (1,1)
Oba objekta koju u njoj uestvuju prevodimo u jednu emu relacije, ija su obeleja sva obeleja jednog i drugog objekta. Kandidat za klju u ovoj emi relacije su identifikatori jednog i drugog objekta koju su u vezi.
Pravilo 2.1.2 Veza sa kardinalnou (0,1) (1,1)

DatumOtpr
Oba objekta u vezi prevodimo u dve eme relacije. Za svaki objekat u vezi po jedna ema relacije. Identifikator jednog od objekta koji su u vezi ubaci za obleje druge eme relacije. Veza se predstavlja spoljnim kljuem.
BrOtpr BrojPrijemnice DatumPrijem
Otpremnica 0,1
Se odnosi 1,1
Prijemnica
Otpremnica (BrojOtpr, DatumOtpr) Prijemnica (BrojPrijemnice, DatumPrijem, BrOtpr)
Pravilo 2.1.3 Veze sa kardinalnou (0,1) (0,1)

Kreiraju se tri eme relacije. Po jedna za svaki objekat i jedna za vezu. Obeleja u emi relacije koja odgovaraju vezi su i identifikatori objekata koji su u vezi i oba su kandidati za klju.
0,1 Kanditat Struka Sifra Kanditata Ime i Prezime Konkurs
0,1 Radnik
Sifra Radnika
Opis RM
24
Kandidat (SifraKandidata, ImePrezime, Struka) Konkurs (SifraKandidata, SifraRadnika) Radnik (SifraRadnika, OpisRM)
Kandidat (SifraKandidata, ImePrezime, Struka) Konkurs (SifraRadnika, SifraKandidata) Radnik (SifraRadnika, OpisRM)
Pravilo 2.2 Veze sa kardinalnou (1,1)(0,M), (1,1)(1,M)

Pravilo 2.2.1 Veza sa kardinalnou (1,1)(0,M)
Ne postaju posebne eme relacija. Identifikator objekta sa strane za koju je gornja granica kardinaliteta presikavanja GG=M postaje obeleje eme relacije koje odgovara objektu sa strane za koju je GG=1
1,1 Radnik Struka Sifra Radnika Ime i Prezime Sifra Mesta Naziv iz 0,m Mesta
Mesto (SifraMesta, Naziv) Radnik (SifraRadnika, ImePrezime, Struka, SifraMesta)
Pravilo 2.2.2 Veza sa kardinalnou (1,1) (1,M)

Ne postaju posebne eme relacija. Identifikator objekta sa strane za koju je gornja granica kardinaliteta presikavanja GG=M postaje obeleje eme relacije koje odgovara objektu sa strane za koju je GG=1
1,1 Izdanje iz 1,m Knjiga
Sifra Izdanja
GodinaIzdanja
Sifra Kjige
Naziv
Knjiga (SifraKnjige, Naziv) Izdanje (SifraIzdanja, GodinaIzdanja, SifraKnjige)
25
Pravilo 2.3 Veze sa kardinalnou (0,1)(0,M), (0,1)(1,M)

Pravilo 2.3.1 Veza sa kardinalnou (0,1)(0,M)
Postaju posebne eme relacija. Obeleja ove eme relacije su identifikatori objekata koju su u vezi, a klju eme relacije je identifikator objekta za koji je GG=1
0,m Predmet Opis Sifra Predmeta Naziv Sifra Udzbenika Naziv Koristi 0,1 Udzbenik
Predmet (SifraPredmeta, Naziv, Opis) Koristi (SifraUdzbenika, SifraPredmeta ) Udzbenik (SifraUdzbenika, Naziv)
Veza sa kardinalnou (0,1)(1,M)

Postaju posebne eme relacija. Obeleja ove eme relacije su identifikatori objekata koju su u vezi, a klju eme relacije je identifikator objekta za koji je GG=1
0,1 Predmet Opis Sifra Predmeta Naziv Sifra Nastavnika Ime i Prezime Predaje 1,m Nastavnik
Predmet (SifraPredmeta, Naziv, Opis) Koristi (SifraPredmeta, SifraNastavnika ) Nastavnik (SifraNastavnika, ImePrezime)
Pravilo 2.4 Veze sa kardinalnou (0,M) (0,M) , (0,M) (1,M) , (1,M) (1,M)
Pravilo 2.4.1 Veza sa kardinalnou (0,M) (O,M)
Postaju posebne eme relacija. Obeleja ove eme relacije su identifikatori objekata koju su u vezi, a klju eme relacije je sloeni klju koji si sastoji od identifikatora objekata koji su u vezi.
26
0,m Radnik Struka Sifra Radnika Ime i Prezime
Radna Istorija
0,m Oraganizacija
Sifra Org
Naziv
Radnik (SifraRadnika, ImePrezime, Struka) RadnaIstorija (SifraRadnika, SifraORG) Organizacija (SifraOrg, Naziv)
Pravilo 2.4.2 Agregirani objekti

Agregirani objekat (meoviti tip objekat-veza, gerund) se posmatra na isti nain kao i odgovarajua veza. Ukoliko veza poseduje obeleje ista postaju obleja eme relacije veze kada se veza prevodi u posebnu emu relacije ili se ukljuuje u onu emu relacije u koju se upisuje spoljni klju.
0,m 1,m 0,m 1,m
Organizacija Opis Sifra Org
Sklopila
Ugovor
Naziv
Sifra Ugovora
Datum
Organizacija (SifraOrg, Naziv, Opis) OrgUgovor (SifraOrg, SifraUgovora) Ugovor (SifraUgovora, Datum)
3. Pravila za unarne veze

Prevoenje unarih veza (unarom nazivamo vezi izmeu dva objekata istog tipa) u relacioni model podataka zavisi od kardinalnosti tipa veze i izvodi se kao i za druge tipove ranije opisanih binarnih veza. Napomenimo da kod unarne veze tipa (1:1) parcijalnost samo na jednoj strani veze, odnosno totalnost samo na jednoj strani veze, ne bi imao smisla. Naime, time bi se istom tipu objekta istovremeno doputalo i poricanje opciono uestvovanje u vezi.
27
Pravilo 3.1 Unarne veze (0,1) (0,1)

Pri prevoenju unarnih veza s obzirom da bi spoljnii klju u emi relacije imao isto ime kao i primarni klju, vrimo njegovo preimenovanje.
Pripada 0,1 Osoba Prezime JMBG Ime Ima 0,1 Brak
Osoba (JMBG, Ime, Prezime) Brak (JMBG, JMBGBracniDrug)
Pravilo 3.2 Unarne veze (0,1) (0,M)

Jedan radnik moe da rukovodi sa vie radnika i moe imati jednog nadreenog rukovodioca. Svaki radnik ne mora imati nadreenog rukovodioca i svaki radnik ne mora biti rukovodioc.
Rukovodjen od 0,1 Radnik Prezime Sifra Radnika Ime Rukovodi sa 0,m Rukovodi
Radnik (SifraRadnika , Ime, Prezime) Rukovodi (SifraRadnika , SifraRadnikaRukovodi )
Pravilo 3.3 Unarne veze (0,M) (0,M)

Jedan artikal moe da se sastoji iz vie sastavnih delova. Svaki artikal ne mora imati sastavni deo.
U sastavu 0,m Opis Artikal Sastoji se 0,m Sifra Artikla Naziv Sastav
28
Artikal (SifraArtikla , Naziv, Opis) Sastav (SifraArtikla , SifraArtiklaUSastavu )
3.2 Tipovi veza

Povezivanje se vri, kao to smo rekli, po kljuu ili spoljnjem kljuu. Postoje veze sledeih tipova:
Veza tipa 1:1

Veza tipa jedan prema jedan, iako se retko koristi u sistemima za upravljanje bazama podataka moe da bude koristan nain meusobnog povezivanja tabela. Dobre primere veza tipa jedan na jedan nalazimo u veini aplikacija za fakutrisanje. Primer:
0,1 Otpremnica Se odnosi 1,1 Prijemnica
Broj Otpr
Datum
Broj Prijemnice
Datum Prij
Veza tipa 1:n

Veza tipa jedan prema vie omoguava povezivanje jednog zapisa iz jedne tabele sa vie zapisa u drugoj tabeli. Najbolji primer ove veze je svaki dokument koji ima vie stavki.
29
BrojNar
DatumNar
Narudbenica 1,M RedniBr Koliina
StavkaNarud benice
Veza tipa n:m

Veza tipa vie prema vie se moe zamisliti kao par veza tipa 1:n izmeu dve tabele. Ovakav par odvojenih, dvosmernih veza tipa 1:n ini vezu tipa n:n. Primer:
30
Opcija Show All
Postojanje veze izmeu tabela se definie u posebnom prozoru baze podataka Relationship Builder. On se aktivira odabirom stavke menija ToolsRelationships ili pritiskom dugmeta Relationships na paleti sa alatkama( ). Pojavljuje se glavni prozor Relationship koji je na poetku prazan, tabele se dodaju pritiskom na desni taster mia koji prouzrokuje otvaranje pop-up menija i odabirom Show Table u meniju. U sledeem prozoru birate tabele koje elite da se pojave u prozoru Relationship Builder-a (kao to se vidi na slici 3.1.2). Selektovanjem i klikom na Add tabela se pojavljuje u prozoru
Slika 3.2.1 Izgled dijaloga Show Table
3.3. Uspostavljanje veza izmeu tabela

Nakon to su postavljene eljene tabele u Relationships prozoru, na redu je uspostavljanje veza. Za uspostavljanje veza izmeu tabela potrebno je odabrati u jednoj tabeli polje koje e sluiti kao povezujue i prevui ga na odgovarajue polje u tabeli sa kojom je potrebno uspostaviti vezu. Prvo je potrebno pritisnuti polje SifraPoslP u tabeli Katalog. Drei pritisnut taster pomeriti pokaziva u prozor tabele StavkaKataloga. Prevui ikonu za biranje polja na SifraPoslP u tabeli StavkaKataloga to e prouzrokovati otvaranje okvira za dijalog Edit Relationships (kao to se vidi na slici 3.2.1). Izbor opcije Create uspostavie novu vezu. Zatim e Access sam zatvoriti okvir za dijalog i povui liniju izmeu tabela Katalog i StavkaKataloga. Okvir za dijalog Edit Relationships pokazuje koja je tabela primarna u vezi, da li je obezbeen referencijalni integritet, vrstu veze.
31
Slika 3.3.1 Izgled dijaloga - Edit Relationships
Prozor dijaloga Edit Relationships nudi vie opcija vezanih za vezu izmeu selektovanih tabela. Vidimo da je Katalog primarna tabela, da je uspostavljena veza jedan prema vie. A takoe nudi i nekoliko opcija. Zadavanjem opcije Enforce Referential Integrity u okviru za dijalog Edit Relationships omoguava se potvrivanje i opcije Cascade Update Related Fields (lanano auriranje povezanih polja). Ova opcija pokazuje Access-u da je dozvoljena promena sadraja povezujueg polja. Zadavanje opcije Enforce Referential Integrity omoguava potvrivanje i opcije Cascade Delete Related Records (lanano brisanje povezanih zapisa). Biranje ove opcije nalae Access-u da, ukoliko se izbriu zapisi u primarnoj tabeli, i u tabeli detetu postoje zapisi koji su sa njima povezani, najpre treba izbrisati sve povezane zapise, zapise u tabeli detetu, pa tek onda i zapise u primarnoj tabeli. Dugme Join Type odreuje nain na koji e biti napravljen upit zasnovan na ovoj relaciji. Mogue su tri opcije ( kao to se vidi na slici 3.2.2).
Slika 3.3.2 Izgled dijaloga - Join Properties
32
Alatka Table Analyzer (kao to se vidi na slici 3.2.3) analizira tabelu i kontrolie da li je ona u potpunosti normalizovana. Ona daje predloge za razdvajanje podataka u meusobno povezane tabele. Njenim korienjem mogu se definisati primarni i sekundarni kljuevi, i utvrditi da li postoje pogreno popunjeni slini podaci. Access uz pomo alatke Table Analyzer automatski rasporeuje ulazne podatke u vie tabela i predlae ispravke sadraja podataka. Ona se startuje klikom na ikonu( ) u toolbar-u.
33
Glava 4
Rad sa upitima

1. ta su upiti i njihove mogunosti 2. QBE prozor 3. Osnovne operatore, funkcije i izraze
Za pronalaenje odgovarajuih podataka mogu se koristiti tabele, ali je to esto veoma zamoran posao. Zbog toga su razvijeni upiti pomou kojih se mogu prikazati eljeni zapisi postavljanjem odgovarajuih uslova. Rezultat tih upita mogu biti podaci iz jedne tabele ili vie tabela. Da bi se sastavili sloeni uslovi za izdvajanje podataka neophodno je dobro poznavanje operatora i generisanje izraza za njihovo korienje. Access nudi relacione, logike, matematike, znakovne i ostale operatore kao i korienje funkcija. Ovo poglavlje nalaze se objanjenja ta su upiti koje vrste postoje i ta se sve sa upitima moe postii. Objanjeno je korienje QBE (Query By Example) prozora, dodvanje tabele, postavljanje kriterijuma. Na kraju poglavlja upoznaete se osnovnim operatorima, funkcijam i izrazima Access-a.
34
4.1. Vrste upita, mogunosti

Accessov upit je pitanje koje se postavlja u vezi sa podacima koji se nalaze u tabelama baze podataka. Postavljanje pitanja u vezi sa tim podacima omoguavaju alatke za sastavljanje upita (Query Tools). Upit moe da bude jednostavno pitanje o podacima koji su svi u jednoj tabeli, ili sloeno pitanje koje se odnosi na podatke razmetene u vie tabela. Na postavljeno pitanje Access prikazuje samo podatke koji su traeni (ako ih ima). Vrste upita Access podrava est vrsta upita: Select je najea vrsta upita. Upiti za izdvajanje podataka pronalaze i izdvajaju podatke iz jedne ili vie tabela i prikazuje ih u dinamikom skupu iji se sadraj moe pregledati, analizirati i aurirati. Total je posebna verzija upita za izdvajanje podataka. Zbirni upiti omoguavaju izraunavanje suma ili zbirnih vrednosti u upitima za izdvajanje podataka. Po zadavanju ove vrste upita Access dodaje red Total u okno QBE (Query By Example). Action Ovi upiti omoguavaju pravljenje nove tabele (Make Tables) ili auriranje podataka u postojeim tabelama. Kada se unose izmene u upit za izdvajanje podataka, te izmene se mogu praviti samo u jednom po jednom zapisu. Za razliku od toga akcioni upiti omoguavaju auriranje vie zapisa u istoj operaciji. Crosstab - ovi upiti prikazuju zbirne podatke u tabelarnom obliku poput programa za tabelarne proraune, s tim to su zaglavlja redova i kolona zasnovana na poljima iz tabele. Pojedinane elije u rezultirajuem dinamikom skupu su tabelarne
Uz pomo upita moemo izdvajati podatke iz jedne ili vie tabela ukoliko ih povezuju kolone sa istim podacima. Kada se koristi vie tabela istovremeno, Access prikazuje podatke iz njih u jednom kombinovanom tabelarnom prikazu. Omoguavaju biranje polja (mogue je zadavanje polja koja su potrebna za skup rezultata upita) i biranje zapisa (koji e zapisi biti izdvojeni u skup rezultata, mogue je zadati pomou odreenih uslova). Rezultati upita mogu se prikazati sortiran po odreenom redosledu, koristiti za razne proraune na osnovu podataka. Ponekad je potrebno da se u bazi podataka kreira nova tabela koja e sadrati podatke koji se dobijaju kao rezultat upita. Ova vrsta upita pravi novu tabelu na osnovu podataka iz dinamikog skupa. Dinamiki skup, nastao kao rezultat upita moe da ima upravo ona polja ili podatke koji su potrebni na izvetaju ili na obrascu. Kada se izvetaj ili obrazac zasniva na upitu, svaki put kada se odtampa izvetaj ili otvori obrazac, upit e izdvojiti najsveije podatke iz tabela.
35
Upite dalje moemo koristiti za pravljenje dijagrama, tj na osnovu podataka dobijenih upitom moe se napraviti dijagram, koji e se kasnije koristiti na obrascu ili izvetaju. Mogu se praviti dodatni upiti koji se zasnivaju na skupu zapisa koji su izdvojeni prethodim upitom. To je veoma korisno za ad hoc upite, u kojima moe biti potrebno ponavljanje upita sa malo izmenjenim uslovima. Sekundarni upit (podupit) moe da se koristi za izmenu uslova, dok primarni upit i njegovi podaci ostaju nepromenjeni. Access-ovi upiti mogu da izdvajaju podatke iz iroke lepeze izvora. Mogu se postavljati pitanja u vezi sa podacima koji se nalaze u dBase, Paradox, Btrieve i Microsoft SQL Server bazama podataka.
4.2. QBE (Query By Example) prozor

Posle kreiranja tabela i unoenja podataka u njih, na redu je rad sa upitima. Da bi se kreirao upit potrebno je uraditi sledee: U prozoru baze podataka treba pritisnuti dugme Queries, a nakon toga na toolbaru pritisnuti dugme New. U okviru za dijalog New Query mogu se odabrati pet opcija od kojih su dve najee koriene: Design View -omoguava prelazak u QBE (specijalna aplikacija u Accessu namenjena za jednostavnije kreiranje upita), dok Simple Query Wizardomoguava biranje tabela i polja u njima koja se koriste u konkretnom upitu u samo nekoliko koraka.
Slika 4.2.1 Izgled dijaloga - New Query
Prvo to se pojavljuje po izboru opcije Design View je okvir za dijalog Show Table koji prikazuje sve tabele i upite u bazi podataka. Izbor odreene tabele ili vie njih, vri se klikom na taster Add (kao to se vidi na slici 4.2.2)
36
Slika 4.2.2 Izgled dijaloga - Show Table
Kada pritisnete tater Close naiete se u QBE (Query By Example) prozoru (kao to se vidi na slici 4.2.2) Prozor se sastoji od dva dela. U gornjem nalaze se tabele koje ste u prethodnom dijalogu izabrali. Donji prozor sastoji se od nekoliko redova korisnih za sastavljanje upita: Field - U ovaj red se upisuju ili dodaju imena polja Table - U ovom redu se prikazuju imena tabela iz kojih potiu polja Sort - U ovom redu se zadaje nain sortiranja podataka iz upita Show - Ovo polje je za potvrivanje i odreuje da li e polje biti prikazano ili ne Criteria - U ovaj red se upisuje prvi red uslova za izdvajanje zapisa Or - Ovo je prvi sledei red u koji se mogu uneti dodatni uslovi za izdvajanje zapisa Da bi obeleio koje tabele su povezane Access koristi linije. Linija koja spaja dve tabele je spoljna linija. U primeru, na slici, postoje dve linije. Jedna poinje od tabele PoslovniPartner i zavrava se u tabeli StavkaKataloga, spajajui dva polja SifraPoslP. Druga spoljna linija postoji izmeu tabela StavkaKataloga i Artikal, u kojima povezuje polja SifraArtikla. Ta spoljna linija se povezuje automatski zato to je veza izmeu tabela bila definisana u prozoru Relationship. Gornjem delu prozora se moe promeniti veliina, i u njemu se mogu premetati tabele, ukoliko je potreban pregledniji prikaz tabela i spojeva izmeu njih.
37
Slika 4.2.2 Izgled prozora- QBE
Da bi se dodale nove tabele potrebno je pomeriti pokaziva mia u gornje okno i pritisnuti desni taster priliko ega e se otvoriti meni u kojem treba odabrati opciju Show table. Izbor tabele se moe napraviti duplim pritiskom na njeno ime. Tabela se moe najjednostavnije obrisati pomou selektovanja pritiskom na tabelu ili na neko njeno polje, i pritiskom tastera Delete. Nakon izbora tabela koje e uestvovati u upitu, neophodno je izabrati polja iz datih tabela i dodati ih u red Filed donjeg prozora Table Query-a. Polja se mogu izdvajati jedno po jedno, moe se vriti odabir vie polja istovremeno, ili jednostavno izabrati sva polja. Za to se mogu koristiti tastatura ili mi. Prethodno selektovana polja prenose se u red za izbor polja ili se biraju sa padajue liste u redovima Field, odnosno Table. Za selektovanje vie polja istovremeno koriste se funkcijski tasteri Ctrl i Shift.
38
selektovana polja renose se u red za izbor polja ili se biraju sa padajue liste u Field, odnosno Table
Osim dodavanja polja pojedinano ili grupno u QBE okno mogu se umetnuti i sva polja tabele istovremeno. Access nudi dve metode izbora svih polja: prevlaenje svih polja kao grupe ili biranjem referentne oznake za sva polja-zvezdice (*). Ukoliko se upit sastoji od polja dve ili vie tabele postupak je isit, dodamo eljena polja iz prve, portom iz druge... Najjednostavniji nain za to je odabir grupe polja i prevlaenje nadole u QBE okno. Za zadavanje uslova koje slogovi moraju da ispunjavaju koristi se red Criteria. Uslovi tekstualnog tipa unose se u polja za tekst na isti nain kao i drugi podaci. Da bi se koristili takvi uslovi, potrebno je upisati primer vrednosti podatka koji treba da bude pronaen u tom polju. Moe se koristiti i negacija Not ispred nekog teksta, i na taj nain e biti prikazani svi logovi koji ne sadre tu vrednost. Takoe, kod uslova za numerika ili datumska polja mogu se koristiti operatori za uporeivanje, kao to su (>)vee, (<)manje, (=)jednako.
Slika 4.2.3 Tabelarni prikaz podataka
Na kraju moete izabrati 3 naina prikaza upita: Design View- standardni QBE prikaz upita, Table View- prikazuje se sadraj dinamikog skupa u tabelarnom obliku (kao to se vidi na slici 4.2.3), SQL View- Moe se videti izgled odgovarajue SQL komande (kao to se vidi na slici 4.2.4). Neke upite mogue je kreirati jedino pomou SQL-a.
Slika 4.2.4 SQL prikaz
39
Prilikom projektovanja tabele moete nai oranienja u pogledu auriranja. Access nee uvek dozvoliti auriranje sadraja tabela. Auriranje se moe izvriti samo u sluaju da su sva polja iz samo jedne tabele ili iz tabela izmeu kojih postoji veza 1:1. Svaki upit za ije kreiranje je potrebno napraviti snimak podataka ne omoguava auriranje (unakrsni, zbirni upiti, polja u kojima je vrednost Unique Value Yes, upiti za zadavanje SQL komandi, izraunata polja, polja sa pravom samo za itanje, korisnici koji nemaju pravo pristupa i ODBC tabele bez primarnog kljua). Tabele nee automatski biti povezane ukoliko to nije uinjeno na nivou baze podataka, ili ako je iskljuena opcija AutoJoin. Da bi se povezale dve tabele potrebno je u oknu Table/Query odabrati polje prve tabele, koje treba da bude u spoju, i prevui ga na tabelu i odgovarajue polje, koje treba da bude drugi deo spoja. Promena vrste spoja vri se odabirom spoljne linije i duplim pritiskom na nju, prilikom ega e se pojaviti okvir za dijalog Join Properties (kao to se vidi na slici 4.2.5). Okvir za dijalog Join Properties podeljen je na dva dela: etiri padajue liste i tri dugmeta za opcije koja pruaju sledee mogunosti: Only Include Rows Where the joined filds from both tables are equal (ukljuiti iz obe tabele samo redove u kojima je sadraj spoljnih polja jednak. ova opcija nalae Access-u da iz obe tabele izdvoji sve zapise u kojima spoljna polja sadre iste vrednosti. Ovo su jednakovredni ili unutranji spojevi. Include ALL Record Form (ime prve tabele) and only those records from (ime druge tabele) where the joined fields are equal (obavezno je ukljuivanje svih zapisa iz prve tabele i samo onih zapisa iz druge tabele u kojima je sadraj spoljnih polja jednak). Ako se kao prva koristi tabela, Artikal, a kao druga tabela StavlaKataloga, bie prikazani svi artikli (ak i oni kojih nema u katalogu) i samo ona stavkakataloga koja imaju odgovarajui artikal. Ovo su desni spoljni spojevi. Include ALL records form (ime druge tabele) and only those records from (ime prve tabele) where the joined fields are equal (ukljuiti sve zapise iz druge tabele i samo one zapise iz prve tabele u kojima je sadraj spoljnih polja jednak).
40
Slika 4.2.5 Izgled dijalogaJoin Properties
Access omoguava rad samo sa specifinim delovima tabele u sluaju kada tabela sadri veliki broj slogova (samo sa slogovima koji ispunjavaju odreene uslove) uz pomo upita za izdvajanje podataka. Oni izdvajaju podatke iz jedne ili vie meusobno povezanih tabela i omoguavaju postavljanje pitanja i dobijanje odgovora koji se tiu podataka smetenih u tabelama baze podataka. Uslovi se postavljaju u kolonama odgovarajuih polja u redu Criteria. Za pravljenje slogova koji ispunjavaju istovremeno vie uslova vezanih za razliita polja potrebno je staviti ih u jedan isti red (koji ih povezuje logikim i). U sluaju izdvajanja slogova koji ispunjavaju bilo koji od navedenih uslova, oni se smetaju jedan ispod drugog ili povezuju operatorom Or.
4.3. Operatori, funkcije, izrazi

Operatori su pored funkcija izraza osnovni delovi Access-ovih operacija. Koriste se u operacijama kao to su postavljanje standardnih (default) vrednosti, zadavanje uslova prilikom unosa vrednosti u tabele, korienje uslova u upitima, postavljanje izraunatih polja na obrasce i dodavanje objekata za sumarne operacije na izvetaje. Operatori omoguavaju izvravanje raunskih operacija, poreenje vrednosti, spajanje znakovnih nizova i sastavljanje sloenih relacionih izraza. Korienje operatora nalae Access-u da izvri odreene operacije nad jednim ili vie operanada. Postoji pet operatora koji su prikazani na tabeli 4.3.1.
41
Tabela 4.3.1.
Matematiki * + / \ Mod ^ Moenje Sabiranje Oduzimanje Deljenje Cel. delj Moduo Stepenov. = <> < <= > >= Relacioni Jednako Razliito Manje Manje ili jednako Vee Vee ili jednako & Spajanje Or Slino, npr [Ime] Like Pera Eqv Za stringove And Logiki Logiko I Logiko ILI In Logika ekvival. Logika implikac. Is Rezervisana re Ostali Between ... And Opseg vrednosti Lista vrednosti
Like
Imp
Funkcije predstavljaju ve napisane kratke programe koji po definiciji uvek daju povratne vrednosti, koje se dobijaju odreenim raunskim operacijama, poreenjima ili izraunavanjima koje funkcija obavlja. Povratna vrednost moe biti razliitog tipa. U Access je ograeno stotine standardnih funkcija koje se koriste u tabelama, upitima, obrascima i izvetajima. Osnovne vrste Funkcija Funkcije za rad sa datumima i vremenom Now ( ) Time ( ) Date ( ) Daje tekui datum i vreme: 3.4.02 12:22:34. Daje tekue vreme: 12:22:34 Daje tekui datum: 3.4.02
Finansijske funkcije (SQL) to su agregatne funkcije koje izvravaju finansijske operacije nad skupom vrednosti koji je sadran u odreenom polju. To polje moe da se nalazi na obrascu, izvetaju ili upitu. Avg ( ) Sum ( ) Izraunava prosek Izraunava ukupan zbir
Matematike funkcije Int ( ) Fix ( ) Sqr ( ) Daje celobrojni deo ulazne vrednosti-zaokruuje na prvu manju vrednost Daje celobrojni deo negativne vrednosti Izraunava kvadratni koren ulazne vrednosti
Funkcije za rad sa znakovnim nizovima-stringovima Left ( ) Right ( ) Len ( ) Lcase ( ) Daje zadati broj znakova sa poetka niza Daje zadati broj znakova od kraja niza Daje duinu (broj znakova) niza Pretvara slova ulaznog niza u mala
42
Za postavljanje odreenog uslova ili izraunavanje vrednosti odreenog polja koriste se izrazi. Oni mogu biti jednostavni ili sloeni. Mogu da sadre razne kombinacije operatora, imena objekata, funkcija i konstanti. Izrazi se mogu sastojati iz sledeih sastavnih delova: Operatori (+,-,<,>,=,*,And,Or,Not,Like,itd) pokazuju koja e vrsta akcije biti izvrena nad jednim ili nad vie elemenata izraza, imena objekata-predstavljaju postojee objekte, funkcije - kao rezultat uvek daju povratnu vrednost, mogu se koristiti ugraene Access - ove funkcije ili samostalno kreirane, literali - to su vrednosti koje se unose u izraz, mogu da budu brojevi, znakovni nizovi ili datumi. Access ih koristi u istom obliku u kom su uneeni, bez izmene, konstante - (Yes, No, Null, True, False). Accessove tabele nude vie naina pristupa i prikazivanja sadraja objekta. Mogue je koristiti polja i njihov sadraj, i svaki objekat tipa polje koristiti vie puta. Sadraj jednog objekta tipa polje mogue je prikazati na vie obrazaca i izvetaja koristei istu referencu tj. ime objekta tipa polje. Znak uzvika je vaan simbol koji se koristi u kombinaciji sa rezervisanim reima. Jedna od njih je re Forms (obrasci). Kada iza te rei stoji znak uzvika, Access prepoznaje da je sledee ime objekta ime obrasca koji elite da referencirate. Na primer, ukoliko se polje SifraArtikla pojavljuje na dva obrasca, [Artikal] i [StavkaKataloga], da bi se referenciralo polje SifraArtikla na obrascu [Atrikal] potrebno je koristiti operator ! i rezervisanu re Forms:Forms![Atrikal] Taka je simbol koji se koristi u kombinaciji sa operatorima za izraze. Za razliku od operatora !, operator . obino identifikuje svojstvo odreenog objekta. Moe se koristiti i izmeu imena tabele i imena polja ukoliko je potrebno utvrditi sadraj nekog polja tabele. Na primer: [StavkaKataloga].[ SifraArtikla]
43
Glava 5
Rad sa obrascima

1. Kako se prave obrasci 2. Sve o kontorlnim objektima 3. Kreiranje Kontrolne Table(SwitchBorard)
Nakon pravljenja upita prelazimo na rad sa obrascima. Uloga obrazac je dvojaka: prikaz podatak i unos istih. Obrasci se koriste za efektno prikazivanje sadraja tabela i upita. Omoguavaju nam da raspodelimo podatke na eljeni nain i to efektnije da ih prezentujemo. Prilikom unosa obrasci omoguavaju proveru unetih podataka, a i samom operatoru olakavaju unos jer su elementi rasporeeni na najprirodniji nain.
44
5.1. Kreiranje i korienje obrazaca

Obrazac omoguava prikazivanje sadraja jednog ili vie zapisa, ak i svih njihovih polja istovremeno. Obrasci su korisni za prikazivanje podataka u formatiranom obliku, kao i za unoenje, auriranje i brisanje podataka. U Access-u postoji est osnovnih vrsta obrazaca (kao to se vidi na slici 5.1): 1. 2. 3. 4. 5. 6. Obrazac sa poljima rasporeenim u kolone Tabelarni orazac Tabelarni prikaz Glavni/Podobrzac Obrazac za izvedene tabele Dijagram
Najlaki nain za pravljenje jednostavnih obrazaca je da se iz prozora za oblikovanje tabela ili upita, tabelarnog prikaza ili gotovo iz svakog ekrana za oblikovanje Access-ovih objekata, izabere dugme New na paleti sa alatkama. Izborom jedne od ikona AutoForm moe se za tren oka napraviti obrazac.
Slika 5.1.1 Izgled dijaloga- New Form
Neto sloeniji nain za pravljenje obrazaca je korienjem arobnjaka za obrasce (Form Wizards) (kao to se vidi na slici 5.1.1). On postavlja niz pitanja u vezi sa eljenim obrascem, a zatim ga sam automatski pravi. Ovi obrasci se retko koriste u finalnoj verziji, ali predstavljaju dobru polaznu osnovu za pravljenje sloenijih formi. Slika u levom delu Form Wizards se menja u skladu sa odabranom opcijom da bi omoguila sagledavanje uticaja izbora na konaan rezultat.
45
U okviru za dijalog NewForm moe se formirati obrazac na sedam razliitih naina. Izborom opcije Design View prikazuje se potpuno prazan obrazac od kojeg se kree u prozoru za oblikovanje obrazaca. Pravi obrazac sa jednim od etiri unapred zadata izgleda (s poljima rasporeenim u kolonu, tabelarni obrazac, tabelarni ili poravnati prikaz) najefikasnije se kreira pomou opcije Form Wizard. Opcija Auto Form (Columnar, Tabular, Datasheet) trenutno pravi obrazac sa poljima rasporeenim u kolone, tabelarne obrasce ili tabelarne prikaze, respektivno. Za pravljenje obrasca sa poslovnim dijagramom slui opcija Chart Wizard, dok e se za formiranje Excel-ove izvedene tabele koristiti PivotTable Wizard. Na obrazac se primenjuju iste tehnike za manipulisanje zapisima koje se koriste u tabelarnom prikazu. Jedina razlika je to je kod obrazaca, umesto pomeranja na odreeni zapis, potrebno prikazivati jedan po jedan zapis. Iako su za tampanje prvenstveno namenjeni izvetaji, mogu se odtampati i jedan ili vie zapisa koje obrazac prikazuje, tano onako kako oni izgledaju na ekranu. Najjednostavniji nain za tampanje obrazaca je pomou opcije File-Print ili pritiskom na dugme Print na paleti sa alatkama.
5.2. Osobine kontrolnih objekata

Kontrolni objekti spadaju u oblast objektnog programiranja. To su svi objekti koji mogu da se postave na obrazac ili izvetaj. U njih se mogu unositi vrednosti ili se pomou njih mogu prikazivati odreeni podaci. U kontrolne objekte spadaju natpis, polje za tekst, lista, izraunata polja, slike, grafikoni, dugmad za opcije itd. Na jednom obrascu ili izvetaju moe da bude veliki broj raznih vrsta kontrolnih objekata. Neke od njih mogu da se prave pomou kutije sa alatkama Toolbox-a. Oni mogu biti vezani za konkretan sadraj u tabeli ili delimino nezavisni. Po tom pitanju razlikuju se vezani, nevezani i izraunati kontrolni objekti. Vezani kontrolni objekti-vezani su za konkretan sadraj polja u tabelama. Kada se unese vrednost u konkretni kontrolni objekat Access automatski aurira sadraj polja tabele u tekuem zapisu. Tipovi podataka sa kojima oni rade mogu da budu standardni Access tipovi. Nevezani kontrolni objekti-zadravaju vrednost koja se unosi, ali ne auriraju polja tabele. Koriste se za prikazivanje teksta, prosleivanje vrednosti makroima, linijama, za uvanje OLE objekata koji nisu smeteni u tabelu nego na sam obrazac ili izvetaj. Poznati su kao promenljive ili memorijske promenljive. Izraunati kontrolni objekti-zasnivaju se na izrazima kao to su funkcije ili prorauni. Oni su i nevezani jer ne auriraju polja tabele ali imaju veliku primenu u poveanju preglednosti i brzoj obradi podataka.
Toolbox
46
Primer kontrolnih objekata
Osnovne kontrolne objekte predstavljaju dva najee koriena objekta i u obrascima i u izvetajima. Prilikom dizajniranja putem AutoForm ili AutoReport Access skoro uvek kreira samo objekte ova dva tipa. U ovu grupu spadaju objekti tipa Label (Natpis-prikazuje zadati tekst u obliku natpisa) i Text Box (polje za tekst-podaci se upisuju, menjaju ili briu u poljima za tekst). Kada se koriste u kombinaciji sa drugim kontrolnim objektima treba se pridravati sledeih pravila prikazanim na tabeli 5.2.1.: Tabela 5.2.1. Objekti Komandna dugmad Polja za potvrivanje Dugmad opcija Polja za tekst Obina ili padajua lista Okvir grupe
poloaj natpisa unutar dugmadi desno od polja desno od dugmeta Iznad ili levo od polja za tekst Iza ili levo od liste Iznad ili umesto dela gornje ivice okvira
Sloeniji kontrolni objekti slue za unoenje podataka i obezbeivanje ispravnosti i nalaze se u opcijama More Controls u Toolbox-u. Neki od njih su: Option group (grupa opcija, kao to se vidi na slici 5.2.1). Koriste se za biranje samo jedne od mogunosti. One sadre nekoliko preklopnika, dugmadi opcija ili polja za potvrivanje koja deluju u sprezi. U svakom trenutku samo jedno od dugmadi moe da bude pritisnuto, osim kada grupu ine polja za potvrivanje. Preporuljivo je da grupa sadri najvie etiri do pet lanova, a za vei broj koriste se padajue liste.
47
Slika 5.2.1 Primer kontrola
Toggle Button (prekida, preklopnik). Ove vrste kontrolnih objekata se iskljuivo koriste kao vezane uz polja koja sadre logiki tip podataka (Yes/No). Korienjem opcije AutoFormat Access automatski kreira objekat polje za potvrivanje (Check box). Ovo je dugme sa dva stanja, izboeno ili pritisnuto na kome se umesto teksta obino nalaze slike ili ikone koje oznaavaju pojedina stanja dugmeta. Option Button (dugme opcije) Poznato i kao radio dugme. Ima dve mogunosti-kada ima oblik kruia unutar kojeg se nalazi taka, to znai da je opcija ukljuena ili da vai. Check box (polje za potvrivanje), ima dva stanja. Kada ima oblik kvadrata unutar kojeg se nalazi znak potvrde, to znai da je opcija ukljuena, a kada nije kvadrat je prazan. Combo box (padajua lista) Ovo je korisna opcija jer olakava unos podataka, a istovremeno ne zauzima dodatni prostor na ekranu. One omoguavaju izbor jedne od ponuenih vrednosti, ali dozvoljavaju i unos novih. Unos je mogue izvriti na dva naina: procesom selektovanja ili direktnim unoenjem podataka. Ove liste zauzimaju manje prostora na obrascu, a mogu se otvarati samo u toku procesa unoenja podataka. List box (lista, kao to se vidi na slici 5.2.2) Iskljuivo prikazuje listu unapred zadatih vrednosti i ima neto drugaiji dizajn od padajue liste. Lista prikazuje podatke na ekranu na isti naina kao padajui meni s tom razlikom to je lista uvek otvorena. Odreena stavka liste moe da se istakne kada se na nju postavi pokaziva mia i pritisne Enter. Kada se izabere jedna od stavki njena vrednost se prosleuje polju za koje je lista vezana. Ovde nije mogue unoenje novih vrednosti.
48
Slika 5.2.3 List Box
Command Button (komandno dugme, kao to se vidi na slici 5.2.4 Unos narudbenice i Izbaci Narudbenicu) Pritiskom na ovo dugme poziva se makro ili pokree izvravanje programa napisanog u nekom od jezika radi preuzimanja odreene akcije. Subform/Subreport (podobrazac/podizvetaj) Prikazuje drugi obrazac ili izvetaj unutar glavnog obrasca ili izvetaja i znaajan je za kreiranje sloenijih oblika. Tab Control (grupa kartica) Moe da prikae vie kartica okvira za dijalog ime se omoguava poveanje preglednosti i utedu prostora na ekranu.
Slika 5.2.4 Command Button
Posebnu grupu kontrolnih obekata ine grafiki kontrolni objekti, objekti za rad sa slikama, zvunim zapisima i OLE objektima. Tu spadaju: Image (slikaprikazuje bit mapiranu sliku pri emu troi veoma malo resursa); Unbound object frame (okvir za nevezani objekat- sadri OLE objekat ili ugraenu sliku koja nije vezana za polje tabele. Moe da sadri dijagram, sliku, zvuni ili video zapis); Bound object frame (okvir za vezani objekat - sadri OLE objekat ili ugraenu sliku koja je vezana za polje tabele); Line (linija zadate debljine i boje koja se najee koristi za razdvajanje grupe objekata); Rectangle (pravougaonik ija boja i veliina moe da se zada, moe da bude popunjen ili prazan. Koristi se za isticanje pojedinih delova obrazaca ili izvetaja); Page break (prelom strane-obino se koristi u izvetajima za bezuslovan prelazak na drugu stranu).
49
Postoje dva naina pomou kojih se prave objekti: pritiskom na dugme u kutiji sa alatkama i dodavanjem novog ne vezanog kontrolnog objekta na ekran ili prevlaenjem polja iz prozora sa listom polja da bi se dodao vezani kontrolni objekat. Prozor sa listom polja prikazuje polja tabele ili upita na osnovu kog je bio napravljen obrazac. Moe da se pomera i da mu se menja veliina. Lista polja se prikazuje pritiskom dugmeta Field List na paleti sa alatkama ili sa linije menija u prozoru Form biranjem opcije View, a zatim Field List. Postavljanjem kontrolnog objekta u prozor za oblikovanje obrasca moe da se radi sa njim. Kada se izabere kontrolni objekat, na njegovim uglovima i u sredini stranica pojavljuju se etiri ili osam ruica za pomeranje . Ruica u gornjem levom uglu je oblika kvadratia i neto je vea od ostalh-slui za pomeranje objekta, dok ostale slue za podeavanje veliine objekta. Prilikom modelovanja obrasca ili izvetaja aktivirana je alatka Select Object (strelica ili pokaziva), koja se koristi za biranje kontrolnog objekta. Istovremeni izbor vie kontrolnih objekata vri se korienjem tastera Shift prilikom njihovog selektovanja ili prevlaenjem pravougaonika preko objekata koji se biraju. Veliina kontrolnih objekata moe da se menja povlaenjem jedne od manjih ruica to omoguava poveanje ili smanjenjenje irine i visine. Ruice u sredinama stranica objekta omoguavaju poveavanje i smanjivanje objekata samo u jednom pravcu, gornje i donje ruice odreuju visinu objekta, dok ruice u sredini menjaju irinu. Opcija meni FormatAlign slui za poravnjavanja nekoliko kontrolnih objekata: Leftporavnava leve ivice grupe izabranih objekata sa levom ivicom prvog s leva. Kao i kod opcije Left vre se poravnjavanja pomou opcija Right, Top i Bottom i to sa desnom, gornjom i donjom ivicom objekata, respektivno. To Grid poravnava gornje leve uglove grupe izabranih objekata sa najbliom takom mree.
Kreiranje Objekta
Pozicioniranje
Izbor opcije Format-Size nudi nekoliko mogunosti Podeavanje za podeavanje veliine veliine objekta na osnovu objekta vrednosti podataka, mree (grid) i drugih objekata. To Fitpodeava visinu i irinu objekta prema fontu koji se koristi u njima tako da se vidi ceo font. To Grid-menja dimenzije izabranih objekata tako da se njihovi uglovi poklope sa najbliim takama mree. To
50
Tallest-podeava visinu izabranih objekata tako da svi imaju istu visinu kao i najvii meu njima. To Shortest-podeava visinu izabranih objekata tako da svi imaju istu visinu kao i najnii meu njima. To Widest-podeava irinu izabranih objekata tako da svi imaju istu irinu kao i najiri meu njima. To Narrowestpodeava irinu izabranih objekata tako da svi imaju istu irinu kao i najui meu njima. Grupisanjem kontrolnih objekata moe da se bira i formatira vie njih istovremeno. Za formiranje grupe bira se jedan po jedan pritiskom mia i dranjem pri tom tastera Shift. Poto se izaberu eljeni objekti u meniju se bira opcija Format-Group.
Slika 5.2.5 Form / Properties
Svojstva (Properties, kao to se vidi na slici 5.2.5) su obeleja kontrolnih objekata, polja ili baze podataka koja imaju imena i ije vrednosti odreuju karakteristike i ponaanje kontrolnog objekta, polja ili objekta baze podataka. Njihov broj je razlicit. Svojstvo moe da odredi vizuelne karakteristike objekta, njegovo funkcionalno ponaanje kao i informacije vezane za sadraj koji e se u njemu nalaziti. Imena i vrednosti svojstava se prikazuju na listu koji se zove i prozor svojstava. Mogu se sagledavati sve osobine istovremeno (kartica All), ili odreena grupa to je praktinije. Leva kolona sadri imena svojstava, a u desnu se upisuju vrednosti svojstava. Svojstva iz grupe Format utiu na izgled objekta. To su: font, veliina, boja, specijalni efekti, ivice i trake za pomeranje. Data stvojstva odreuju nain na koji e biti prikazivan sadraj objekta i polje tabele/upita za koji e objekat biti vezan. U grupi Event su svojstva koja su u vezi sa odreenim dogaajima, kao to su pritisak na taster mia, dodavanje novog zapisa, pritisak na taster na koji se moze definisati odziv. Other svojstva utiu na ostale karakteristike objekta (ime ili tekst opisa...)
51
Odmah po ulasku u obrazac on je automatski selektovan, a na drugi nain selektovaje se moe realizovati klikom mia na kvadrati koji je u gornjem levom uglu izmeu dva rulera (lenjira) i Design Mod (u kvadratiu se posle klika pojavljuje manji crni kvadrati kao znak da je selektovan ceo obrazac). Aktiviranje obrasca sa svojstvima izvrava se klikom na desni taster mia i izborom opcije Properties ili izborom dugmeta Properties na gornjoj paleti sa alatkama. Spisak svojstava za obrasce je dug ali se najee koriene opcije su: Caption za omoguavanje izmene teksta u naslovnoj liniji pri radu sa obrascem; Default View za odreivanje naina prikazivanja kada se aktivira obrazac, ova opcija obuhvata dve podopcije: Single Form (jedan zapis po strani) i Continuous Form (onoliko zapisa po strani koliko moe da stane); Allow Edits dozvoljava ili spreava mogunost izmene podataka; Allow Delitions i Allow Additions dozvoljava ili spreava brisanje postojeih i dodavanje novih slogova; Record Selectors definie prikazivanja vertikalne palete biraa zapisa; Border Style definie stil okvira obrasca i nudi opcije da obrazac bude None (bez okvira), Thin (tanak okvir koji ne omoguava menjanje veliine prozora), Sizable (standardna vrednost) ili Dijalog tipa (debeo okvir za dijalog sa naslovnom linijom koja se ne menja); Picture opcija sadri ime datoteke sa rasterskom slikom koja slui kao pozadina obrasca, Picture Type sadri dve podopcije: Embeded (slika se ugrauje u obrazac kao deo baze podataka) i Linked (slika se povezuje sa obrascem i pamti se lokacija gde se nalazi) i Record Sourse koja definie izbor podataka koji se prikazuje u obrascu (tabela ili upit). U prozoru Field List nalazi se spisak polja tabele ili upita koji je povezan sa konkretnim obrascem. Biranje se vri na isti nain kao i u upitima.Kada se odaberu odgovarajua polja iz tabele, prevlae se na obrazac. Pokaziva obrasca menja izgled u zavisnosti od toga da li je odabrano jedno (vidi se icon Field-sliica sa tekstom), ili vie polja (vidi se ikona Multiple Field). Na obrazac se moe ugraditi vie vrsta zaglavlja i podnoja. Form Header se pojavljuje na vrhu svake strane prikaza i tampanog obrasca, Page Header (zaglavlje strane) se javlja samo na tampanom obrascu-posle zaglavlja, Page Footer (podnoje strane) se javlja samo na tampanom obrascu-ispred podnoja, a Form Footer (podnoje obrasca) se pojavljuje u dnu svake strane prikaza i tampanog obrasca. Da bi se napravilo zaglavlje i u njega premestio natpis teksta otvara se odgovarajui obrazac u prozoru za oblikovanje, zatim bira opcija View-Form Header/Footer za prikaz zaglavlja i podnoja obrasca. Potom se bira natpis koji se prebacuje u Form Header. Premeta se natpis iz odeljka sa detaljima navie u odeljak zaglavlja, podeava se veliina zaglavlja za natpis i zatim zatvara odeljak podnoja povlaei njegovu donju ivicu sve dok se ne poklopi sa gornjom.
52
5.3. Kreiranje Kontrolne Table (SwitchBoard)

Kada pravite aplikaciju koju e koristiti neki drugi korisnik, potrebno je napraviti forme. To znai da e se sve to je potrebno nalaziti na formama. Aplikacija bi trebalo da se pokree prikazivanjem switchboard-a. Switchboard moe da se kree kroz ostale forme, i na taj nain omogui korisniku laki rad sa aplikacijom. Najlaki nain da se kreira switchboard je korienjem Switchboard Wizard-a. To moete uraditi na sledei nain: Izaberite Tools | Database Utilities | Switchboard Manager. Ukoliko niste kreirali switchboard za aplikaciju, pojavie se poruka Switchboard Managera, koji trai da ga kreirate. Izaberite Yes. Prikazae vam se Switchboard Manager dijalog (kao to je prikazano na slici 5.3.1). Primetiete da je Access automatski kreirao Main Switchboard.
Slika 5.3.1 Switchboard Manager
Dodajte dodatne Switchboard-e, tako to e te pritisnuti na New, pojavie se Create New dijalog (kao to je prikazano na slici 5.3.2)
53
Slika 5.3.2 Create New Switchboard
Unesite ime za novi Switchboard i pritisnite OK. Da bi ste dodali forme koje ste kreirali, izaberite Switchboard kome pripada data forma i pritisnite Edit.
Pritisnite New da bi ste dodali formu. Pojavie se Edit Switchboard Item dijalog. Unesite ime za novi Switchboard i Izaberite komandu iz padajue liste. Zatim izaberite formu/izvetaj koji elite da prikaete. Korake od 5 do 10 ponovite za sve forme koje elite da koristite preko switchboard-a.
54
Pritisnite Close da zavrite sa radom. Podeavanje autostarta switchboar-a: 1. 2. 3. 4. Da bi ste to uradili idite na Tools | Startup Unesite naziv aplikacije u polje Application Title Izaberite formu koju elite da prikaete Potvrdite sa OK.
Prilikom sledeeg pokretanja aplikacije bie pokrenut switchboard preko koga moete da se kreete kroz forme i radite sa aplikacijom.
55
Glava 6
Pravljenje izvetaja

1. ta su izvetaji 2. Kako se prave izvetaji
Poslednji korak u projektovanju baza podatak, uz pomo Access-a, je pravljenje izvetaja. Oni su slini obrasima, koriste se za prikaz podataka. Meutim za razliku od obrazaca izvetaji se ne gledaju na monitoru ve na papiru. Dakle izvetaji su specijalizovani oblik prikazivanaj podatak iz upita i tabela prilagoen tampi.
56
6.1. Izvetaji
Svrha izvetaja je da prikaze podatke u odreenom formatu. Iako sadraj izvetaja moe da se koristi i za pregled podataka na ekranu, njegova prvenstvena uloga je da se poalje na tampa da bi se dobio papirni primerak izvetaja. Oni omoguavaju izraunavanje i prikazivanje sumarnih podataka. Njima se mogu dobiti ukupni zbirovi, statistike obrade podataka ili prikazivati podaci u grafikom obliku. Korienjem Report Writer mogu se kreirati pregledni izvetaji. U savremenom poslovnom svetu koriste se sledee vrste izvetaja: Tabelarni izvetaji - podaci se tampaju u redovima i kolonama, grupisani su i izraunavaju se ukupni zbirovi, kao varijante mogu se dobiti meu zbirovi. Stubini izvetaji - lie na obrasce i mogu da izraunavaju ukupne zbirove, sadre dijagrame kao to se vidi na slici 6.1.1. Izvetaji za tampanje cirkularnih pisama. Izvetaji za tampanje nalepnica sa adresama-ova vrsta izvetaja omoguava tampanje potanskih adresa u vie stupaca ili izvetaja sa hijerarhijskim prikazom podataka.
Slika 6.1.1 Izgled izvetaja
57
Najee u izvetajima nisu dovoljni samo jednostavni tabelarni prikazi, ve i grupisanja, sortiranja, izdvajanja. Planiranje izvetaja poine mnogo pre nego to se napravi izvetaj. Za dobro dizajnirane i osmiljene izvetaje potrebno je pratiti sledea pravila: Definisanje izgleda izvetaja - pravi se skica izvetaja na papiru na koji se okvirno rasporeuje prostor gde e biti smeteni podaci, zaglavlja i totali. Ve u ovom koraku je neophodno odrediti naine na koje e se vriti eventualna grupisanja i sortiranja. Pridruivanje podataka rasporeivanje konkretnih podataka (polja iz tabele ili upita) koji e se nalaziti u izvetaju. Kao izvor podataka obino se koriste sadraji tabela ili specijalno napravljeni upiti. Sastavljanje izvetaja u Access prozoru za oblikovanje izvetaja - nakon sastavljanja izvetaja potrebno je to i tehniki odraditi korienjem Report Writer-a tampanje ili pregledanje sadraja izvetaja - na kraju se preporuuje probno tampanje , radi provere i lakeg uoavanja eventualnih greaka. Posebna panja mora se voditi o dimenizijama papira, jer se esto deavaju problemi sa marginama, neophodna je provera opcije Page Setup da bi se otklonile eventualne greke
6.2. Pravljenje izvetaja pomou arobnjaka za izvetaje

U Accessu je mogue napraviti svaki tip izvetaja. Meutim neke od njih je lake praviti pomou arobnjaka. arobnjaci za izvetaje pojednostavljuju postupak razmetanja polja tako to najpre vizuelno postavljaju niz pitanja po eljenom izvetaju, a onda ga automatski prave. Kao u ostalom i svi drugi objekti u Accessu, tako i izvetaji se prave klikom na opciju New. Nakon toga starovae se prozor New Report kao to se vidi na slici 6.2.1, koji vam omoguava da na pet razlitih naina pravite izvetaje.
Slika 6.2.1 Izgled dijaloga- New Report
58
Design View- prikazuje prazan prostor za oblikovanje izvetaja kao polaznu osnovu, sledei je Report Wizard koji pokree arobnjaka za izradu izvetaja koji pravi izvetaj postavljajui brojna pitanja. Auto Report: Columnar automatski sastavlja stubini izvetaj, Chart Wizard pokree arobnjaka koji pomae u pravljenju poslovnog dijagrama i na kraju: Label Wizard koji pokree arobnjaka koji pomae u pripremi potanske nalepnice. Svaki izvetaj koji pravimo zasniva se na podacima iz tabele ili upita. Izbor tabele ili upita ija e se polja nalaziti na izvetaju vri se u podnoju poetnog dijaloga za pravljenje izvetaja New Report. Nakon izbor tabele/upita na sledeem ekranu (kao to se vidi na slici 6.2.2) je potrebno izabrati polja koja e uestvovati u stvaranju izvetaju. Dovoljno je selektovati polje, pritisnuti strelicu ( ) i automatski to polje e se nai u susednom przozoru. Takoe polje moete i izbaciti pritiskom na strelicu u suprotnom smeru. Klikom na Next prelazimo na sledei prozor
Slika 6.2.2 Izgled dijalogaReport Wizard
U sledeem dijalogu zadaju se instrukcije po kom polju ili poljima se grupiu podaci kao to se vidi na slici 6.2.3. U ovoj fazi definie se polje ija promena vrednosti izaziva ispisivanje zaglavlja i/ili podnoja grupe Wizard. Report Wizard omoguava da se na izvetaju definiu od nula do etiri polja za grupisanje, njihov redosled moze da se menja pomou dugmadi za prioritet (Priority), i on odreuje dalje nivoe u hijerarhiji grupa.
59
Slika 6.2.3 Izgled dijalogaReport Wizard / Group
U dijalog Grouping Options omoguava da se detaljnije izvri grupisanje kao to se vidi na slici 6.2.3. U zavisnosti od tipova podataka lista nudi razliite naine grupisanja kao znakovni, numeriki, datumski. Zadavanje redosleda sortiranja i opcija za izraunavanje sumarnih podataka Access automatski sortira sadraj polja za grupisanje. Dodatna sredstva za sortiranje nalaze se u Summary options kao to se vidi na slici 6.2.4. Ako se izabere prelazi se na dijalog u kome se moze izvriti sumiranje (SUM), izraunavanje prosene vrednosti (AVG), kao i najmanjeg (MIN) i najveeg (MAX) zapisa u grupi. Ako se izabere opcija Detail and Summary izvetaj e prikazivati sve podatke dok opcija Summary Only skriva odeljak za detalje pa se na izvetaju vide samo sumarni podaci. Ukoliko se potvrdi polje Calculate percent of total for sums izpod zbira grupe na izvetaju pojavie se procenat koji predstavlja uee zbira grupe u ukupnom zbiru izvetaja.
60
Slika 6.2.4 Izgled dijalogaReport Wizard / Summary
Sledea dva dijaloga utiu na izbor izvetaja. Prvi od njih omoguava da se zada razmetaj podataka kao to se vidi na slici 6.2.5.. Grupa opcija Layout nudi est moguih naina koji opisuju Access-u da li treba da ponavlja zaglavlje stubaca ili ne, da li treba da uvue u desno nie nivoe grupisanja i da li treba da doda linije ili okvire izmeu redova podataka u odeljku za detalje. Poto se izabere odreena opcija slika na levoj strani se menja da bi se videlo delovanje opcije.
61
Slika 6.2.5 Izgled dijalogaReport Wizard / Layout
Pritiskom na Next polazite, dobijate dijalog u okviru koga se bira stil izvetaja kao to se vidi na slici 6.2.6. Svaki stil nudi drugaije pozadinsko senenje, veliinu fonta i druge karakteristike formatiranja. Kako se izabere opcija slika sa leve strane pokazuje njeno delovanje. Dugme Next slui za prelaenje u poslednji okvir za dijalog arobnjaka Report Wizard, na vama samo ostaje da ukucate naslov izvetaja koji se pokazuje u izvetaju samo jednom, a ne na poetku svake strane. arobnjak sam nudi ime tabele, ali ponueni naslov moe da se promeni. Za tim se bira jedno od dugmadi opcija u donjem delu okvira za dijalog: Preview the report - Prelazak u reim Print Preview iz koga se moe pregledati izvetaj i tampati. Modify the report's design - Prelazak u reim Design View u kome uz pomo Report Writer-a moe da se menja struktura izvetaja. Dugme Finish slui da bi arobnjak zavrio svoj posao i prikazao izvetaj.
62
Slika 6.2.5 Izgled dijalogaReport Wizard / Styile
Kada se zavi proces kreiranja izvetaja, jedino to preostaje jeste tampanje istog, to se moe se izvriti na sledee naine: pritiskom na dugme File-Print u meniju, pritiskom na dugme Print u prozoru za pregledanje izvetaja ili pritiskom na dugme File-Print u prozoru baze podataka, poto se prethodno istakne ime izvetaja Struktura izvetaja moe da se snimi na disk u svakom trenutku izborom opcija File-Save, File-Save As ili File-Export u prozoru za oblikovanje izvetaja, kao i pritiskom dugmeta Save na paleti sa alatkama. Kada se izvetaj snima na disk po prvi put, javlja se okvir za dijalog u kome se zadaje ime izvetaja. U poetku okvir za dijalog sam nudi ime koje arobnjak podrazumeva za izvetaje, a to je Report.
63

Za Bazu

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Za Bazu

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

SADRAJ

U ovom poglavlju nauiete:

Uvod u informacione sisteme

Upoznajte Microsoft Access

1.1 Osnovni elementi Access-a

Slika 1.1.1 Izgled osnovnog prozora Access-a

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Uvod u informacione sisteme

Upoznajte Microsoft Access

Slika 1.1.2 Izgled prozoraRelationships

Uvod u informacione sisteme

Upoznajte Microsoft Access

1.2 Okruenje, osnovni pojmovi

Uvod u informacione sisteme

Upoznajte Microsoft Access

Slika 1.2.1 Izgled prozoraDatabase

Uvod u informacione sisteme

Upoznajte Microsoft Access

Grupe se koriste za smetanje razliitih objekata baze podataka na jedno mesto

Upoznajte Microsoft Access

U ovom poglavlju nauiete:

Upoznajte Microsoft Access

2.1. Projektovanje tabela

Upoznajte Microsoft Access

2.2. Pravljenje nove baze podataka

Slika 2.1.1 Izgled dijalogaNew / General

Upoznajte Microsoft Access

2.3. Rad sa tablema

Slika 2.3.2 Izgled prozoraCustomer: Table

Upoznajte Microsoft Access

Slika 2.3.3 Izgled dijaloga- Field Properties / General

Upoznajte Microsoft Access

Slika 2.3.4 Izgled dijaloga Input Mask Wizard

Upoznajte Microsoft Access

Long Time Medium Time Short Time

9:30:30 PM 9:30 PM 21:30

Slika 2.3.3 Izgled dijaloga Field Properties / Lookup

U ovom poglavlju nauiete:

Upoznajte Microsoft Access

3.1 Veze u modeliranju podataka

0,M Upuena BrojNar 1,1 DatumNar

NABAVKA: Podmodel za tok Naruivanje

0,M BrojKataloga DatumIzdavanja

Koliina StavkaNarud benice 1,1 NarArt

KolicinaNaZal CenaVP ifraArtikla OpisArtikla

Upoznajte Microsoft Access

NABAVKA: Podmodel za tok Prijem

NABAVKA: Podmodel za tok Faktura i Uplata

PoslovniPartner 0,M 0,M BrFakture

DatumFakture IznosFakture PoFakt

0,1 PoFakt DatumUplate

Upoznajte Microsoft Access

INTEGRISANI MODEL NABAVKE

Poslata 1,1 1,1

PoOtpr 1,1 0,1 Po 0,1 0,M 1,1 0,M OtpremnicaDob

PoFakt 0,1 1,1

Katalog 0,1 Za 1,1 0,M Prijemnica 0,M

StavkaNarud benice 1,1

1,1 OtprArt 0,M

1,1 PrimArt 0,M 0,M

PRODAJA: Podmodel za funkciju Obrada Porudbina

Naruuje BrKupovneKorpe 1,1 KupovnaKorpa 0,1

Upoznajte Microsoft Access