BRANKO PETRANOVI, STRATEGIJA DRAE MIHAILOVIA 1941-1945. BRANKO PETRANOVI, STRATEGIJA DRAE MIHAILOVIA 1941-1945.

Sadraj : Pod okupacijom - srpski narod kao rtva Kontraverze - gradjanski rat ili narodnooslobodilaka borba Mihailovi na Ravnoj Gori - radjanje etnikog pokreta Suparnike snage u ustanku - od vojne saradnje do gradjanskog rata Mihajlovieva vojna organizacija - slabosti teritorijalne strukture Politiki program - prevaga nacionalne ideologije Kolaboracija kao deo strategije - nesagledive posledice etniko-britanski odnosi - nerazumevanja i protivrenosti Mihailovi i Amerikanci - saradnja bez rezultata erilova politika kompromisa - odbacivanje DM Slom etnitva- sudbina DM

I Pod okupacijom - srpski narod kao rtva

YU je podeljena od strane 5 okupatora, to je bio presedan u okupatorskoj Evropi ( Nemci, Italijani, Madjari, bugari i Albanci ). Srpski narod u NDH je preputen ustaama, koji su hteli etniki istu dravu. Na Kosmetu je Italija konstituisala Veliku Albaniju, uz delove Zapadne Makedonije. Ostatka Mak, ji delovi Srbije i deo Kosmeta pripali su Bugarskoj. Madjarska je akentirala Baku, Barnju, Medjumurje i Prekomurje. Slovenija je podeljena izmedju Italije i III Rajha, NDH je obuhvatila Hrvatsku, BIH bez Dalmacije. U ratnom zarobljenitvu se nalo preko 375 000 vojnika i oficira Kraljevine YU, iji je broj smanjen otputanjem pripadnika nesrpske nacije. Bg je bombardovan pod ifrom ''Kazna''. srbija se jedina na teritoriji YU nala pod direktnom nemakom vojnom upravom, stenjena na predbalkanskoratovske granice sa Banatom, sa obavezom da plaa kontribucije i izdrava okupatorsku vojsku. To je uradjeno jer je Hitler svu odgovornost za rat

pripisao Srbiji, Srbima i srpskoj vojsci. Hitlerova srbofobija je poveala ve postojee razmirice susednih naroda, koje su se pretvorile u patoloku mrnju, a Hitler je sam podsticao Pavelia da ''bez milosti to pre rei srpsko pitanje''. Nemaka vojna uprava u Srbiji je sluila ouvanju mira, eksploataciji privrednih dobara i spreavanju ponavljanja ''izdaje zaverenikog drutva''. Pretnje smrtnom kaznom na poetku okupacije bile su samo uvod u masovni teror u vreme ustanka. U krajevima pod bugarskom i madjarskom okupacijom poela je denacionalizacija srpskog stanovnitva, proterivanje, sudjenje, ubijanje. Dovodjeni su bugarski i madjarski slubenici, svetenici, profesori, ukidane su srpske kulturne i prosfetne organizacije, imena i prezimena su bugarizovana i madjarizovana. rauna se da je oko 100 000 Srba i Crnogoraca proterano sa Kosmeta, a poelo je naseljavanje optara iz Albanije. Paveli je planirao da rei pitanje 2 miliona Srba, ubijanjem, raseljavanjem i pokrtavanjem. Za to mu je maek indirektno dao legitimitet, pozivanjem hrvatskog st. da budu lojalni novoj vlasti. A stepinac mu je dao legitimitet direktno, govori o ostvarenju ''tisuuletnog sna'' i pozivajui svetenstvo da uva i pomae NDH. Bez podrke rKC ustakom reimu, genocid nad Srbima ne bi bio mogu.* Kasnija Stepineva pravdanja, da se zauzumao za srpsku decu, da kao duhovna linost nije imao svetovne moi, da je traio striktno potovanje kanonskih propisa pri pokrtavanju, deluju neubedljivo. Zloglasni logori Jasenovac, Gradika, Jadovno...likvidacije, pokrtavanja, progoni, ostvarili su 1/2 Pavelievog plana. Stradalo je preko 700 000 ljudi, a ostali su pobegli u Srbiju ili Dalmaciju ( pod italijanskom upravom ). Srbi su nastojali da Dalmaciju ili Liku pripoje Italiji ili da dobiju autonomiju u NDH pod italijanskim protektoratom. Italijanska srbofilska politika nije uslovljena altruizmom, ve realnim pol-ekonomskim interesima. Zbog sirovina ( ugalj, gvodje, drvo ) Italija je teila za dubljim prodorom u unutranjost NDH, a Srbi su pogodno sredstvo za slabljenje iste. Srpski narod je 1941. je izgubio dravu u koju je najvie uloio 1914-1918. U Srbiji je bio pod direktnom vojnom okupacijom, izloen surovou. Van Srbije je bio pod pretnjom biolokog istrebljenja. Malobrojne srpske profaistike snage, na elu sa Aimoviem, Nediem i Ljotiem nisu uspele da ubede srbofobinog Hitlera u opravdanost tzv. Proirene Srbije ( CG, Skopska oblast, BIH...). Komesarijat M.Aimovia i vlada ''narodnog spasa'' M.Nedia bili su samo pomoni upravni organi namakog vojnog komadanta Srbije.

II Kontraverze - gradjanski rat ili narodnooslobodilaka borba

Odredjivanje sukoba na teritoriji YU u terminolokom smislu postavlja odredjene probleme.

''Bratoubilaki rat'' je termin koji najvie pominje nemaka i italijanska istoriografija. Zaboravlja se da zloini ne bi bili mogui bez Hitlerove rasistike teorije i zloinake prakse, da je Hitler hukao Pavelia da to pre rei srpsko pitanje. Politika pacifikacija, na koju se pozivaju nemaki istoriari, nastupila je tek kada je Hitler shvatio da ustaki teror rasplamsava ustanak, koji od stihijskog prerasta u organizovan delovanjem KPJ. Takodje italijanska srbofilska politika u Dalmaciji je uzrokovana italijanskim interesima. Da srbofilstva kod Musolinija nema govorila je situacija na Kosmetu. Termin NOR smislili su komunisti, jer se time na jednu stranu stavljaju oni, a na drugu svi ostali, bilo okupatori, kvislinzi ili kolaboracionisti. etnici bi bili u III kategoriji. Ovim terminom se niveliu znaajne razlike izmedju etnika i pravih kvislinga (ustaa i dr. ). Termin ''gradjanski rat'' koristi zapadna i emigrantska istoriografija, govorei o dva antifaistika pokreta, koji su se sukobili oko unutranjeg uredjenja ( komunistiko / gradjansko ). Ovaj termin je najblii istini, jer su pripadnici NOP-a, od poetka teili revolucionarnom preobraaju ( osnivaju NO, odrede, revolucionarnu vojsku ). Tako je KPJ deklarativno prihvatila uputstva KI da se prvo povede antifaistika borba, a posle rata i revolucija, a u stvari je ve sprovodila revolucionarne promene. Strategija NOP je bila ofanzivna, a etnika defanzivna. Pri tome, etnici su se mnogo vie oslanjali na okupatore u borbi sa NOP nego obrnuto, pa i termin NOP nije potpuno besmislen. Gradjanski rat je poeo na slobodnoj teritoriji u Srbiji poetkom nov.1941. Martovski pregovori 1943. u G.Vakufu, Sarajevu i Zg, izmedju vodjstva NOP i Nemaca otkrivaju sutinu gradjanskog rata. Oni su svedok da je NOP stalo do unitenja etnika pre kraja rata koliko i obrnuto. Partizanski pregovarai ( Djilas, Koa Popovi, Velebit ) pregovarali su ne samo o razmeni zarobljenika nego i o prekidu operacija dok se etnici ne unite i ak o zajednikoj akciji protiv Britanaca ako dodje do saveznike invazije Balkana. SSSR-u, koji je poveo diplomatsku borbu da se DM prokui kao kolaboracionista, ovi pregovori su doli kao ok, jer su isticali istu sutinu etnikog i NO pokreta. KI je odmah pismom ukorila Broza, naglaavajui da su Nemci, a ne VB prvi neprijatelji. DM je prilikom pregovora sa potpukovnikom rudolfom Kogartom u Divcima, nov.1941, u vreme nemake ofanzive na tzv. Uiku republiku, isticao da je njegov glavni cilj da uniti komuniste, i da se ne bi borio protiv Nemaca ak ni u sluaju da mu borba bude nametnuta. Italijani su 1942/43. koristili etnike da unite partizane na tlu NDH ( Neretva ) i oslabe NDH. A Nemci su po planu ''varc'' raunali na partizane protiv etnika u sluaju britanske invazije. Medjutim, poto su partizani ve pobedjivali etnike samostalno ( Neretva, Jablanica, Glavatievo, nevesinje, Drina ), a uz to su ekalo britansku misiju ( Broz na Durmitoru eka kapetane Stjuarta i Dikina ),

promenili su Nemci plan i udarili na partizane ( Sutjeska ). Posle toga, Nemci su razoruali ostatke etnika u CG i Hercegovini. Petranovi pravi razliku izmedju etnike saradnje sa okupatorom-trajne- nazivajui je kolaboracijom i partizanskekratkotrajne- nazivajui je taktikom saradnjom. Prva je usledila zbog defanzivne strategije DM i ofanzivne NOP. U skladu sa tim Petranovi koristi oba termina.

III Mihailovi na Ravnoj Gori - radjanje etnikog pokreta

DM je uoi rata odravao veze sa britanskim i amerikim oficirima na slubi u Bg, a bio je i unekim zaverenikim oficirskim krugovima protiv kneza Pavla. Vojni vrhovi nisu voleli kneza Pavla, smatrajui ga tudjincem. Ve od 1937. poinje organizovanje tajnih oficirskih drutava, u kojima glavnu re ima general Borivoje Mirkovi. Vojska je bila nezadovoljna pol.situacijom u YU, njenom unutranjom krizom i pogotovo sporazumom Cvetkovi-Maek, koji je faktiki cepao dravu i smanjio njenu odbrambenu snagu. Bili su nezadovoljni i novom spoljnopolitikom orjentacijom, koja se odlikovala pribliavanjem silama Osovine. VB je posle sloma Francuske, koji je porazno delovao na vojsku i narod, pokuala da zauzme njeno mesto na Balkanu, predlaui povezivanje YU sa Grkom i Turskom. Sline kombinacije je imala i Nemaka zainteresovan za red i mir i ekonomsku eksploataciju Balkana. Zaokruivanje YU je zavreno 1.marta 1941. ulaskom Bugarske u Trojni pakt. 25.marta je YU prila Trojnom paktu, 27.marta je bio oficirski pu, koji je podravao i DM. Za nacionalni program DM-a je vano stvaranje SKK-a 1937. Posle 1939. se uobliila koncepcija ''srpske zemlje'' u YU ili van nje ( Vrbaska, Drinska, Dunavska, Moravska, Zetska, Vardarska banovina ). VB nije raunala na DM kao pokretaa pokreta otpora. On je bio anoniman u viim oficirskim krugovima. Probritanski politiar Milan Gavrilovi je mislio da e se Savez Zemljoradnika staviti na elo otpora, koje e zbog veza sa bugarskim i hrvatskim seljakim strankama podstaknuti otpor itavog Balkana. Zbog bliskosti M.Gavrilovia sa VB, moe se predpostaviti da su to bili njihovi planovi. Oni su snabdevali vodjstvo SZ oruijem, radio-stanicama, sanitetskim materijalom...ak i kad se DM na Ravnoj Gori, bez obzira na njegovo nepoverenje u politiare, morao je da prihavti saradnju dela politiara, naroito iz SZ-a, iako nije bio spreman da im prepusti politiko vodjstvo. DM nije u svom okruenju mogao da trpi ni oficire koji bi mogli da mu budu konkurenti. Svi su oni imali nie inove. Nesklon politici, DM nije mogao da osmisli pol.program svog pokreta. Dragia Vasi i Stevan Moljevi mu nisu davali dobre savete, ivko Topalovi je pruzet prekasno.

DM je rat zatekao na poloaju Naelnika taba Druge armije. U optem rasulu jugoslovenske vojske i drave odluio je da se ne predaje. Sa grupom od 26 najvernijih oficira i podoficira poep povlaenje iz Doboja ka Srbiji, a na Ravnu Goru je stigao sred maja, gde je poeo da organizuju svoj pokret. Odluio se za Zapadnu Srbiju zbog slobodarske tradicije tradicije urezane u svest tamonjih ljudi, kojima su ostale u seanju bitke iz ISR na tom podruju. Odatle je irio krug saradnika, uspostavljajui kontakte sa oficirima, andarmima, uglednim domainima, razvija obavetajnu mreu. Ravnogorski pokret je samonikao, jer ga nisu pripremili ni emigrantska vlada ni Britanci. Tek e sept/okt.1941. uhvatiti prve veze sa Simovievom vladom i VB. Pokret je bio izrazito vojnog karaktera, kako su mu prili i neki politiari i javni radnici iz SZ-a, DS-a i SKK-a, Republikanske stranke. Kasnije ravnogorskom pokretu prilaze i socijalisti. U periodu od maja do jula iskristalisala se defanzivna strategija pokreta otpora, koja e od 7.jula postati praktino nemogua. Ona je ila na to da se razvije organizacija i pripremi za borbu u odsudnom trenutku - kad se steknu povoljni uslovi za borbu na svetskim frontovima protiv faizma. U vremenu trebalo je mirovati, organizovati i naoruavati se, kako se aktivnom borbom ne bi izazvale represalije Nemaca nad srpskim civilnim st. Takvu strategiju je podrala pol.emigracija. Takvu strategiju je razvio i De Gol. Medjutim, ona je posle ustanka komunista postala neostvariva. ak i VB koja je podravala ovu strategiju u drugim zemljama, odbacila ju je za YU. Oni nisu mogli tokom 1941 i 1942. da otvore drugi front u Evropi i olakaju poloaj SSSR-a, pa su podsticali borbu u nemakoj pozadini, tj. YU kada je ve ustanak izbio, a posle Staljingrada Britanci ne samo da nisu bili jedini koji su odluivali o Balkanu, nego su bili podredjeni u odnodsu na SSSR, ija je armija krenula u pobedonosni mar kroz Istonu Evropu. Tada je Staljinov stav po pitanju Balkana bio od najveeg znaaja. DM je ovu injenicu prevideo i napadao je VB da preputaju Srbiju sovjetskom zlu, ne shvatajui da je eril bio prinudjen na pol.kompromisa sa SSSR. Uporno je pozivao DM da se aktivno ukljui u sukobe sa Osovinom, stvori uslove za zajedniki nastup sa partizanima protiv okupatora, ublai nacionalni revanizam. Poto se DM ogluio na sve pozive, raunajui da ga VB nee prepustiti Sovjetima ( nije znao za Palmerstonovo pravilo da u politici ne postoji veni prijatelj i neprijatelj, nego samo veni interesi ), doiveo je da ga eril i VB odbace i priznaju NOP za deo saveznike koalicije. Tako je propala defanzivna strategija DM. Pri tome ne treba zaboraviti da je DM sve vreme ratovao sa komunistima, pri tom saradjujui sa silama Osovine. Petranovi smatra da je ova kolaboracija takodje uticala na ruenje ugleda DM i njegovo odbacivanje, ali dodaje da ga Britanci verovatno ne bi napustili da je pobedio partizane kod Neretve i ostao jedini antifaistiki pokret otpora u YU. Desilo se suprotno, etnici su kod Neretve, Jablanice, Glavatieva, Nevesinja, Drine, doiveli teke poraze, povukli su se u srbiju, a crnogorske i hercegovake etnike Nemci su razoruali. nazirao se vojni pobednik u gradjanskom ratu, pa VB ni to nije mogala da zanemari. Na DM je uticala filozofija srpskog sela, zbog koje nije mogao da vidi dalje od

granica umadije. Kao srpski seljak, koga samo topovi mogu proterati sa svoje zemlje, a ni topovi iz umadije, DM je ostao prikovan za umadiju i Z.Srbiju ( sa kratkotrajnim boravkom u CG - 1942/43. ), a nije shvatao ni medjunarodne odnose u antifaistikoj koaliciji. i tako dok je broz ( ovek Kominterne ) gledao da uhvati veze sa VB, DM nije ni pogledao u pravcu SSSR.

IV Suparnike snage u ustanku - od vojne saradnje do gradjanskog rata

Iako su komunisti poeli akcije 7.jula 1941, srpsko selo je ustalo tek sept.1941, pa se Srbija nala u poaru ustanka. etnici i partizani su dejstvovali zajedno, oslo9badjali gradove. U jednima su komandu imali partizani, u drugima etnici, a u treima ( npr aku ) delovale su zajedno dve komande. DM je Kostu Peinca koji je organizovao etnike na jugu Srbije za borbu sa iptarima, nazvao izdajnikom i saradnikom okupatora, to je ovaj i postao kada se 1941. stavio na raspolaganje Nemcima za uguenje ustanka. Njegove trupe su nazivane ''Crnim etnicima''. Takodje DM je bio estok protivnik kvislinga, pre svega Ljotievih dobrovoljaca, ali u poetku i Nedia i njegove SDS ( srpske dobrovoljake stranke ). partijska vojska Ljotia, kao profaistika, bila je ona u koju su Nemci imali najvie poverenja, a sa kojom je DM ratovao neprekidno do 1944. Broz se u ustanikim danima pojavljivao samo pod nadimkom Tito - to je bio izraz predratne konspiracije sa jedne i skrivanje nacionalnog identiteta sa druge strane. Sporazum DM i Broza nisu bili iskreni, kao ni etniko-partizanska saradnja, puna optubi i incidenata. Broz i DM su se sreli u Struganiku 19.sept. i Bradiima 28.okt. Oktobra 1941. dola je prva britanska misija u tab DM, sa kapetanom Hadsonom na elu, koji je bio veoma kritian prema DM i njegovom savetniku Dragii Vasiu, koga je nazivao ovinistom. DM je od poetka bio nezadovoljan Hadsonom ( ''Markom'' ) zbog niskog ina, zbog svraanja kod Broza, zato to nije doneo radio-stanice... hadson je predstavljao DM kao ''prostog vojnika uskih pogleda. DM je brzo prekrio dogovor iz Bradia ( ili je to uinio Broz ). Gradjanski rat je poeo 31.okt. ili 2.nov. partizanskim napadom na Poegu, ili verovatnije etnikim napadom na Uice. Na to su DM svakako naterale surove represalije nad srpskim st. ( varoica Rudnik, Gornji Milanovac... ) poinjene okt.1941. Pogotovo su uasne vesti dole iz Kragujevca i Kraljeva ( oko 7 000 i oko 5 000 ljudi ). DM je stoga pregovarao u Divcima 11.nov.1941. Komunisti su stajali na poziciji da revolucija ne pita za cenu, pa je verovatnije da su etnici njih prve napali 2.nov.1941, jer je DM oekivao da nemci obustave kaznene akcije protiv st. Od tada se kod DM stvara patoloka mrnja na ''strance'' - komuniste, koji rtvuju srpski narod. Smatrao je da je Broz Rus, dok je Dragia

Vasi shvatio po akcentu da je Hrvat, koji je dugo iveo u Rusiji ( poprimio naglasak ). Do primirja potpisanog u aku 20.nov. oba PO su oslabila, to je olakavalo posao Nemcima. Partizani su se povukli iz Z.Srbije sa 1 500 do 2 000 boraca, tj 1/10 snaga iz septembra. To je bio teak poraz. Broz je odbacio zabludu da e se rat brzo okonati. Nemce su prilikom guenja ustanka pomagali Ljotievci, Nedievci i Crni etnici Koste Peanca.

V Mihajlovieva vojna organizacija - slabosti teritorijalne strukture

Centar pokreta ( RP ) se nalazio na Ravnoj Gori, na Suvoborskom platou u Z.Srbiji, gde su bile jake slobodarske tradicije. DM je tu mogao raunati na priliv boraca -slobodarska svest, neprihvatanje ropstva, ali i na to da e se ta masa teko odluiti da krene dalje od svog dvorita - filozofija srpskog sela. Zbog toga je RP bio teko sposoban za vee vojne pokrete. tab DM je juna 1942. prerastao u Vrhovnu komandu JVoU, to je u vezi sa njegovim kontaktima sa Londonom i ubrzanim napredovanjem. Rad vrhovne komande je bio podeljen na : 1) operativne, organizacione i obavetajne poslove; 2) unutranju i spoljnu slubu veze u nadlenosti majora Mirka Lalatovia; 3) za propagandu su bili zadueni Dragia Vasi i Stevan Moljevi. Proglaenjem JVoU, DM nije priznao kapitulaciju vojske i uspostavio kontinuitet izmedju svog RP otpora i YU vojske. Kao komadant JVoU, DM je postavljao komadante i smenjivao ih, kako u Srbiji tako i van nje. Za komadanta etnikog pokreta CG je imenovao majora Djordja Laia, kapetana Djuriia je postavio za komadanta Limsko-sandz.odreda. Ilija Trifunovi je poslat u Split da organizuje dalmatinske etnike, u Hercegovini i u Bosni. Bio je zaetnik saradnje sa Italijanima. etnici Z.Bosne, Like, Banije, Korduna, Dalm. i Herc. su legalizovani kod Italijana. etnici su to radili da bi odbranili srpski narod od ustakog genocida, a ak su i sa ustaama pravili sporazume o borbi sa komunistima, pod uslovom da se prekine sa zloinima. Italijani su koristili etnike da se oslobode partizana i oslabe NDH. Ako je kolaboracija na teritoriji NDH imala opravdanje, kolaboracija sa Italijanima protiv komunista u CG, gde egzistencija Srba nije bila ugroena, nije imala nikakvo opravdanje. DM je dobio legitimitet od kada ga je D.Simovi postavio za komadanta JVoU. To je podrazumevalo da svi pokreti otpora u zemlji moraju priznati nejgovu

komandu, to brozu koji nije mislio samo na borbu sa okupatorom, nego i sa starim reimom, nije padalo na pamet. JVOU je i u teritorijalnom i u operativnom smislu bila slabije organizovana nego NOP. Osnova vojne org. je bila eta, dve-tri ete ine bataljon, dva-pet bataljona ine brigadu, dve-pet brigada ine korpus. Elitne jedinice su bile ''letei korpusi''. YU je vojno-teritorijalno podeljena na vie komandi slabe medjusobne povezanosti : Srbija sa J.Srbijom ( Mak. ), BIH, CG i Boka, Stari Ras ( Sandzak ), Dalm. i Lika, Vojvodina i Slavonija, Slovenija. Postojali su beogradski korpusu po gradskim reonima. DM nije uspeo da ostvari centralizovanu org, za razliku od komunista. Udaljeni komadanti slabo su sluali DM uglavnog umrtvljenog u Srbiji. Osim toga i medjusobno su se sukobljavali. Ni u samom krugu oko DM nije bilo discipline, nije mogao da smiri svadje svojih stareina. Komunistiki pokret bio je centralizovan i ideoloki fanatizovan, pa je bio monolitan. Pored toga, etnici su s eponaali bahato. Narod se vie plaio dolaska etnika u selo nego Nemaca, Bugara, Arnauta. Prebijaju do smrti, teraju selo na kuluk, pale, pijane, bludnie...to je jedan od oficira pisao DM-u. etniki pokret je bio nominalno jugoslovenski, mada je bio rasprostranjen samo u srpskim krajevim ( bez Vojvodine ), a postojala i malobrojna slovenaka Plava garda. pravljeni su pokuaji sa slavonskim Hrvatima i bosanskim muslimanima, bezuspeno. Tome je prepreka bila nacionalna ideologija RP, koja je teila za kolektivnom odmazdom-revanizmom zbog ustakog ( hrvatskomuslimanskog ) genocida nad Srbima. Jugoslovenstvo je prihvaeno iz taktikopol. razloga. 1942. je proticala u znaku glorifikacije DM na Zapadu. Odlikovao ga je De Gol. Poetkom 1943. u ime amerikih snaga u Evropi i Africi, pozdravio ga je general Dvajt Auzenhauer, kao ''brau po oruiju''.

VI Politiki program - prevaga nacionalne ideologije

DM nije imao izgradjen pol.program, a nije bio ni sklon politiarima, to je bila jedna od najslabijih taaka RP. KPJ je nasuprot tome imala pol. i soc-ekonomski program, koji je jasno prezentovala narodu. Narod, politiari, intelektualci - svi su znali da se predratni sistem ne moe obnoviti, jer su ga smatrali uzronikom zla medjutim RP nije izaao sa alternativom sve do 1944 - prekasno.

Druga stvar je bila ideologija. I RP je imao ideologiju, a ne samo NOP, to mnogi previdjaju. To je bila nacionalna ideologija. Pri Vrhovnoj komandi, za propagandu su bili zadueni Dragia Vasi i Stevan Moljevi. U periodu od 194145. izlazilo je oko 70 etnikih listova, koji su irili nacionalnu ideologiju, agitovali u korist etnika, napadali protivnike, pre svega komuniste, ustae i ljotievce. DM-u je rano priao D.Vasi, podpredsednik SKK-a i bio je glavni ideolog TP, dok ga nije zamenio Stevan Moljevi. Nacionalna ideologija RP se oslanjala na predratni program SKK-a, koji je radikalizovan zbog gorkih iskustava u NDH, ali i Velikoj Albaniji. Moljevi je dogradio program SKK-a zalaganjem za ''homogenu Srbiju'' iz koje je trebalo proterati nesrpske narode ( muslimane u Tursku ili Albaniju, Hrvate u Hrvatsku ). Vaskrs YU je zamiljen uz stvaranje velike i homogene srpske zajednice. Za razliku od emigrantske vlade koja nije imala teritorijalnih pretenzija prema susedima, Moljevieve ideje su isticale promenu granica prema Bugarskoj ( ustendil i Vidin ) i Albaniji ( Skadar ). Moljevieve ideje su spominjane u mnogim etnikim dokumentima do 1944. pa su bile zvanono prihvaene. Ove ideje predstavljaju pol. i nacionalni program, ali nema soc-ekonomskog programa, pa nije potpun. Sa druge strane etnici nisu imali vojne snage ni za mnogo manje ambiciozne planove. S tree strane, taj program nije mogao da zadobije podrku nesrpskog st. Sa etvrte strane ni VB nije elela takav program, jer je smatrala da YU sa srpskom dominacijom ne moe opstati, a jo 1939. su se zalagali za reavanje ''hrvatskog pitanja'' kao uslova stabilnosti. U emigracionoj vladi, hrvatski predstavnici su davali otpor ovom programu ( utej, Krnjevi ), a takodje i demokratski orijentisani srpski ministri ( Grol, Mirkovi ). Grol je osudjivao genocid nad Srbima, ali je bio protivnik odmazde nad Hrvatima i muslimanima. Muslimani su bili rtve odmazde etnika ( genocida ) dec.1941, sredinom 1942. i poetkom 1943. u Sandzaku, od ega su prve dve akcije bile odmazda za zloine nad Srbima, koje su poinile muslimanske ustae. Poetkom jan.1943. DM je sam naredio odmazde u ajnikom srezu. Sa pribliavanjem kraja rata, a tim i sve veeg slabljenja RP, nacionalna ideologija je ublaena, a sve vie se okretalo pitanjima seljaka i radnika. To je ustvari bilo posredno priznanje propasti ideologije revanizma i homogene Srbije i preuzimanje dela programa yu. komunista. Ovaj preokret je stigao kasno, jer je NOP ojaao u zemlji, a priznali su ga i saveznici. Demokratizaciji RP-a je doprineo predsednik Socijalistike stranke ivko Topalovi, koji je krajem 1943. i po. 1944. odneo prevagu nad Moljeviem kod DM. DM je sa zakanjenjem prihvatio politike stranke. Organizovan je Svetosavski Kongres u selu Ba, na Savinadan - jan.1944. koji je oznaio pobedu demokratskih snaga. Topalovi je izabran za predsednika novostvorene Jugoslovenske Narodne Demokratske Zajednice. Prihvaeni su principi federalne monarhije i obeena je agrarna reforma.

VII Kolaboracija kao deo strategije - nesagledive posledice

Strategija DM je bila da pomou okupatora uniti komuniste, a posle toga doeka saveznike ( kao vodja jedinog pokreta otpora ) i protera okupatore. Medjutim ta strategija nije obraala panju na medjunarodnu antifaistiku koaliciju, u kojoj su se VB i SSSR borili na istoj strani. DM nije shvatao koji je ratni prioritet njegovog saveznika VB, i dok je Broz hvatao veze sa VB, DM nije ni pogledao u pravcu SSSR. Ne poznavanje medjunarodnih odnosa u antifaistikoj koaliciji, DM je najbolje pokazao u selu Lipovu, kod kolaina, feb.1943, kada je pred britanskim potpukovnikom Bejlijem izjavio da su njegovi prvi neprijatelji komunisti, utae, Hrvati i Muslimani, i da e se okrenuti protiv Italijana i Nemaca tek kada se obrauna sa prvima. DM je potpuno zaboravio da mu VB nee dati nikakvu podrku za njegove bitke i protivnike, ve za svoje, a to su sile Osovine. Koliko god zaslepljen antikomunizmom i revanizmom, on je morao da ubedi VB da mu prui svaku podrku, a podrku je mogao oekivati samo ako se tue sa Nemcima i Italijanima. Dodue da je njegov plan prodora na Zapad, po.1943. protiv NOP-a, uz podrku Italijana uspeo, skoro je izvesno da ga se VB ne bi odrekla, a i SSSR bi verovatno promenio stav. Ali je plan bio nerealan i doneo je suprotno od oekivanog. Partizani su izbegli nemaku ofanzivu na Neretvi i odneli presudne pobede nad etnicima, koji su se povukli ka Srbiji ( Neretva, Jablanica, Glavatievo, Nevesinje, Drina - etniki porazi ). Posle Staljingradske bitke 1942. prelaz 1943. Crvena Armija je preuzela inicijativu, a SSSR je postao jedna od najuticajnijih sila, ne samo Balkana, Evrope ve i sveta. VB je izgubila poloaj jedine nadlene sile za Balkan, a DM ne samo da nije ostvario kontakt sa SSSR, nego je i britansku politiku javno kritikovao. Dogmatski je verovao da e mu VB svakako pomoi da Srbija ne padne pod komunistiku vlast. Zbog zaslepljenosti antikomunizmom i revanizmom, DM nije mogao ili nije znao da realno sagelda situaciju - ni spolja ni na unutranjem planu. Petranovi zakljuuje da je on u sutini bio nesposoban politiar i prosta vojniina uskih pogleda. Sve to je eleo nije ostvario, a real-politika gleda samo rezultate, a ne elje. Teka sudbina srpskog naroda ga je terala da u toku rata rei srpsko pitanje, ali je on rat izgubio i pored moralnog kapitala, koji je stekao 1941/42/43. na Zapadu. danas izgleda kao muenik i prorok, jer su komunisti za 50 g. vladavine izneverili sve ideale iz mladosti, a srpsko pitanje doveli do najnie take.