Aproksimativne metode u kvantnoj mehanici

Malo je pkonkretnih problema koji kvantnomehaniki mogu tano da se ree. Zbog toga
su razvijene metode za priblino reavanje i mi emo se sada upzanti sa najvanijim i
najee korienim. Pokazaemo koje su njihove mogunosti i ogranienja.

Vremenski nezavisna teorija perturbacija za nedegenerisane energetske nivoe

Razmatraemo Relej-redingerovu perturbacionu teoriju i analizirati kako se menjaju
diskretni energetski nivoi i odgovarajue svojstvene funkcije pod dejstvom perturbacije.
Pretpostavimo da vremenski nezavisni hamiltonijan H moe da se izrazi kao

0
' H H H = + (1)
gde je
0
H nepertzurbovani hamiltonijan komo odgovara redingerova jednaina
(0) (0) (0)
0 n n n
H E = (2)

koju znamo da reimo, a realni parametar koji e kasnije da se koristi za razlikovanje
razliitih redova teorije perturbacije. Ako pustimo da tei nuli obezbeujemo da u tom
sluaju H prelazi u
0
H .
Dakle, pretpostavljamo da znamo da reimo jednainu (2) odnosno da znamo kompletan
skup
(0)
{ }
n
i kompletan energetski spektar
(0)
n
E . U takvom skupu vai relacija

(0) (0)
|
i j ij
= . (3)
Svojstveni problem koji treba da reavamo je

n n n
H E = (4)
Razmortimo jedan diskretan energetski nivo
(0)
n
E koji je nedegenerisan (ostali mogu da
budu degenerisani). Pretpostavimo da je perturbacija ' H tako mala da da je
perturbovani energetski nivo
n
E veoma blizu neperturbovanog nivoa
(0)
n
E i to blie nego
bilo kom drugom neperturbovanom nivou. Kad 0 imamo

(0)
0
lim
n n
x
E E

= (5)
Slino, poto je je stanje n nedegenerisano, perturbovana svojstvena funkcija
n
svodi se
na
(0)
n
kad 0 , odnosno

(0)
0
lim
n n
x

= (6)
Osnovna ideja perturbacione teorije je u tome da svojstvene vrednosti i svojstvene
funkcije mogu da se razviju u red po stepenima perturbacionog parametra . S toga je

( )
0
j j
n n
j
E E

=
=

(7)

( )
0
j j
n n
j

=
=

(8)
gde je j stepen odnosno red perturbacije. Zamenom (7) i (8) u redingerovu
jednainu (4) dobijamo
(0) (1) 2 (2) (0) (1) 2 (2) (0) (1) 2 (2)
0
( ')( ) ( )( )
n n n n n n n n n
H H E E E + + + + = + + + + + +
(9)
Sada moemo da izjednaimo koeficijente uz iste stepene sa razliite strane jednakosti
i da dobijemo:
Uz
0
imamo
(0) (0) (0)
0 n n n
H E = to se i oekuje jer to je neperturbovan sistem. Uz
imamo

(1) (0) (0) (1) (1) (0)
0
'
n n n n n n
H H E E + = + (10)
Uz
2
imamo

(2) (1) (0) (2) (1) (1) (2) (0)
0
'
n n n n n n n n
H H E E E + = + + (11)
Generalnije, izjadnaavajui koeficijente uz
j
, u relaciji (9), dobijamo za 1 j

( ) ( 1) (0) ( ) (1) ( 1) ( ) (0)
0
'
j j j j j
n n n n n n n n
H H E E E

+ = + + + (12)
Da bi dobili korekciju prvog reeda za energiju
(1)
n
E pomnoiemo jednainu (10) sleva sa
(0)*
n
i integraliti po celom prostoru. Tako se dobija

(0) (0) (1) (0) (1) (0)
0
| | | ' | 0
n n n n n n
H E H E + = (13)
Koristei
(0) (0) (0)
0 n n n
H E = i injenicu da je oprerator
0
H ermitski dobija se

(0) (1) (1) (0) *
0 0
(0) (1) (0) (1) (0) *
0
(0) (1) (0) (0) (1)
0
| | | |
| | |
| | |
n n n n
n n n n n
n n n n n
H H
H E
H E



=
=
=
(14)
Na osnovu (14) lako se vidi da prvi lan relacije (13) postaje nula pa relacija (13) dobija
oblik

(0) (0) (0) (1) (0)
| ' | | |
n n n n n
H E =
odnosno

(1) (0) (0)
| ' |
n n n
E H = (15)
Ovo je veoma vaan rezultat koji kae da je prva popravka energije nivoa
n
E jednaka
dijagonalnom matrinom elementu operatora perturbacije po neperturbovanim stanjima.
Postupajui na slian nain sa jenainom (11) (mnoimo sleva sa
(0)*
n
i integralimo)
dobijamo

(0) (0) (2) (0) (1) (1) (2)
0
| | | ' | 0
n n n n n n n
H E H E E + = (16)
Ponovo prvi lan postaje nula (pokazuje se isto kao u relaciji (14)) pa za korekciju
drugog reda za energiju dobijamo

(2) (0) (1) (1)
| ' |
n n n n
E H E = (17)
Ako nastavimo dalje mogu se dobiti popravke viih redova. Studentima se ostavlja da
pokau da je

(3) (1) (1) (1) (2) (0) (1)
| ' | 2 |
n n n n n n n
E H E E = (18)
Interesantno je ovde primetiti da poznavanje neperturbovane talasne funkcije
(0)
n
omoguava da se izrauna
(0)
n
E i
(1)
n
E , dok korekcija prvog reda talasne funkcije
(1)
n

daje
(2)
n
E i
(3)
n
E . Posmatrano uopteno, ako znamo
(0) (1) ( )
, , ,
s
n n n
moemo da
odredimo popravku energije zakljuno sa
(2 1) s
n
E
+
.
Vratimo se ponovo jednaini (10). Relej-redingerov metod omoguava da se dobije
popravka talasne funkcije
(1)
n
na sledei nain. Neperturbovana jednaina (2) reiva je
za sve svojstvene vrednosti i sva stanja (ukljuujui i stanja kontinuuma ako ih ima).
Nepoznatu funkciju
(1)
n
razloimo po bazisu koju ine neperturbovana stanja (skup je
kompletan)

(1) (1) (0)
n n k
k
a =

(19)
sumiranje po k podrazumeva sumiranje po stanjima diskretnog spektra i integraciju po
stanjima kontinuuma (ako ih ima). Zamenom (19) u (11) dobijamo

(0) (1) (0) (1) (0)
0
( ) ( ' ) 0
n nk k n n
k
H E a H E + =

(20)
Mnoenjem (20) sleva sa
(0)*

i integracijom po celom prostoru uz korienje (2) i (3)

dobija se

(1) (0) (0) ' (1)
( ) 0
n n n n n
a E E H E + =

(21)
U relaciji (21) upotrebili smo oznaku
' (0) (0)
| ' |
n n
H H

. Za n = jednaina (21) se
svodi na
(1) '
n nn
E H = to je ve dobijeni rezultat (15). Sa druge strane, ako je n tada je

'
(1)
(0) (0)
,
n
n
n
H
a n
E E
=

(22)
Na osnovu ovog rezultata i relacije (19) vidimo da potreban uslov za primenu ovog
perturbacionog metoda moe da se napie u obliku

'
(0) (0)
| | 1,
n
n
H
n
E E

(23)
Napominjemo da koeficijente
(1) (0) (1)
|
nn n n
a = (dijagonalne lanove ako koeficijente
predstavimo u obliku matrica) ne moemo da odredimo iz relacije (21). Vratiemo se
kasnije odreivanju
(1) (0) (1)
|
nn n n
a = .
Relej-redingerov metod moe da se primeni i za reavanje jednaina vieg reda kao to
je (11). U ovom sluaju razvoj

(2) (2) (0)
n nk k
k
a =

(24)
zamenimo u (11) i iskoristimo (19) i na taj nain dobijamo

(0) (2) (0) (1) (1) (0) (2) (0)
0
( ) ( ' ) 0
n nk k n nk n n n
k k
H E a H E a E + =

. (25)
Mnoenjem (25) sa
(0)*

i integraljenjem po celom prostoru uz korienje (2) i (3) dobija

se

(2) (0) (0) (1) ' (1) (1) (2)
( ) 0
n n nnk n n n n n
k
a E E a H E a E + =

(26)
Ispitajmo najpre ta se dobija za n = . Jednaina (26) u tom sluaju daje

(2) ' (1) ' (1) ' (1)
n nk nk nn nn nk nk
k k n
E H a H a H a

= =

(27)
iskoristili smo injnenicu da je
(1) '
n nn
E H = . Korienjem (22) moe se pisati

' ' ' 2
(2)
(0) (0) (0) (0)
| |
nk kn kn
n
k n k n
n k n k
H H H
E
E E E E

= =


(28)
Popravka drugog reda za energiju
(2)
n
E moe da se odredi sumiranjem po svim stanjima
(0)
k
sa k n . Stanja po kojima se sumira nazivaju se intermedijarna stanja.Na osnovu
relacije (28) vidimo da svaki lan moe da se posmatra kao dva prelaza prve vrste, a to je
kao da sistem prelazi iz stanja
(0)
n
u intermedijarno stanje
(0)
k
a zatim se iz stanja
(0)
k
vraa u u stanje
(0)
n
a to sve se prosumira po k sem za n k = . Takoe, na osnovu
(28) vidimo, ako nivo n odgovara osnovnom stanju sistema tada je
(0) (0)
0
n k
E E < za
k n , a to znai da je energetska korekcija drugog reda
(2)
n
E uvek negativna za bilo koju
perturbaciju ' H .
Moemo da zakljuimo, ako se ograniimo na 1 = energija nivoa
n
E , ukljuujui
popravke prvog i drugog reda, je

' 2
(0) '
(0) (0)
| |
.
kn
n n nn
k n
n k
H
E E H
E E

= + +

(29)
Vratimo se ponovo relaciji (26). Koristei (22) i
(1) '
n nn
E H = za n imamo
' ' ' ' '
(2) (1)
(0) (0) (0) (0) (0) (0) 2 (0) (0)
1
( )
k kn nn n n
n nn
k n
n n n n
H H H H H
a a
E E E E E E E E

(30)
Naglaavamo da iz (26) nije mogue odrediti koeficijente
(2)
n
a

kao to iz (21) nije mogue

odrediti
(1)
n
a

.
Uopteno gledano, ako sa

( ) (0) ( )
| , 1
j j
nn n n
a j = (31)
oznaimo komponente talasne funkcije
( ) j
n
po funkcijama
(0)
n
lako moemo da vidimo
ako jednainu (12) pomnoimo sa
(0)*
n
a yatim integralimo po celom prostoru dobijamo
jednainu iz koje nemogu da se odrede koeficijenti
( ) j
nn
a . Poto osnovne perturbacione
jednaine (10)-(12) ostavljaju neodreene koeficijente
( ) j
nn
a opravdana je pretpostavka da
izbor ovih veliina ne izaziva bilo kakve fizike posledice. Da bi odredili ove veliine
moemo npr. Zahtevati da perturbovana talasna funkcija
n
raunata do rada
j
bude
normirana na jedinici, tj. da bude
(0) (1) ( ) ( ) (0) (1) ( ) ( ) 1
| | 1 ( )
j j j j j
n n n n n n n n
O
+
+ + + + + + = + (32)
gde
1
( )
j
O
+
potie od korekcije reda
1 j

+
. Ako zanemarimo korekciju onda je
ortogonalnost oigledna. U posebnom sluaju, poto je
(0) (0)
| 1
n n
= iz jednaine (32)
za prvi red perturbacije nalazimo

(0) (1) (1) (0)
| | 0
n n n n
+ = (33 a)
to je ustvari

(1) (1)*
0
nn n
a a + = (33 b)
odakle je jasno da je veliina
(1)
nn
a isto imaginarna. Na slian nain normalizacioni uslov
(32) do drugog reda po daje

(0) (2) (2) (0) (1) (1)
| | | 0
n n n n n n
+ + = . (34 a)
Na osnovu (31), (19) i (3) ova jednaina postaje

2
(2) (2)* (1)
| | 0
nn n nk
k
a a a + + =

(34 b)
Poslednja jednaina je jednaina za realni deo veliine
(2)
nn
a . Na osnovu izloenog moe
da se zakljui da inaginarni delovi koeficijenata
( ) j
nn
a ne mogu da se odrede iz
normalizacionog uslaova (32). Ova neodreenost odgovara injenici da bez promene
normalizacije moemo perturbovanu talasnu funkciju
n
da mnoimo proizvoljnim
faznim faktorom
i
e

gde je realna veliina koja moe da zavisi od . Zahtevaemo

(bez gubitka optosti) da imaginarni delovi koeficijenata
( ) j
nn
a budu nula, pa emo prema
tome imati

2
(1) (2) (1)
1
0; | |
2
nn nn nk
k n
a a a

= =

(35)
Na osnovu izloenog, perturbovana talasna funkcija sa popravkom prvog i drugog reda

(0) (1) (2)
n n n n
= + + (36 a)
gde je

'
(1) (0)
(0) (0)
n
n
n
n
H
E E

(36 b)
' ' ' ' ' 2
(2) (0) (0)
(0) (0) (0) (0) (0) (0) 2 (0) (0)
| | 1
[ ]
( )( ) ( ) 2 ( )
k kn nn n kn
n n
n k n k n
n n k n n k
H H H H H
E E E E E E E E


=

(36 c)
Nastavljajui izloenu proceduru za treu popravku energije se dobija

' ' ' ' 2
(3) '
(0) (0) (0) (0) (0) (0) 2
| |
( )( ) ( )
nk km mn kn
n nn
k n m n k n
n k n m n k
H H H H
E H
E E E E E E

=


(37)
Oekuje se da studenti ovo samostalno izraunaju.




Vremenski nezavisna teorija perturbacije za degenerisane nivoe



Kada je neperturbovani energetski nivo
(0)
n
E puta degenerisan tada postoji
neperturbovanih talasnih funkcija
(0)
nr
( 1, 2, , ) r = koje odgovaraju nivou
(0)
n
E i
unapred neznamo kojoj talasnoj funkciji tei perturbovana talasna funkcija kad 0 .
Ovo zahteva da se napred izloena teorija izmeni. neperturbovanih talasnih funkcija
(0)
nr
koje su svojstvene funkcije nivoa
(0)
n
E ortogonalna su neperturbovanim talasnim
funkcijama
(0)

koje odgovaraju drugom energetskom nivou

(0) (0)
n
E E

. Funkcije
(0)
nr

ne moraju da budu meusobno ortogonalne, ali ih mi uvek moemo ortogonalizovati.
Zato moemo, bez gubitka optosti, smatrati da su ove funkcije ortonormirane tj da vai

(0) (0)
|
nr ns rs
= , ( , 1, 2, , ) r s = (38)
Uvedimo korekrnu funkciju prvog reda
(0)
nr
koja predstavlja prvi lan u razvoju egzaktne
talasna funkcije
nr
u stepeni red po . Prema tome

(0) (1) 2 (2)
nr nr nr nr
= + + + (39)
Perturbovanu energiju piemo u obliku

(0) (1) 2 (2)
nr n nr nr
E E E E = + + + (40)
sa
(0) (0)
n nr
E E ( 1, 2, , ) r = poto je neperturbovani nivo
(0)
n
E puta degenerisan.
Zamenom (39) (40) u jednainu

n n n
H E = .
i izjednaavanjem koeficijenata uz iste stepene nalazimo

(1) (0) (0) (1) (1) (0)
0
'
nr nr n nr nr nr
H H E E + = + . (41)
Poto je
(0)
nr
linearna kombinacija neperturbovanih talasnig funkcija
(0)
nr
moemo da
piemo

(0) (0)
1
nr rs ns
s
c

=
=

, ( 1, 2, , ) r = (42)
gde su
rs
c koeficijen ti koje tek treba odrediti. Slino, razvojem
(1)
nr
po bazisu
neperturbovanih talasnih funkcija imamo

(1) (1) (0)
, nr nr ks ks
k s
a =

(43)
gde su indeksi r i s odreeni stepenom degeneracije. Zamenom izraza (42) i (43) u (41)
i koristei
(0) (0) (0)
0 ks k ks
H E = dobijamo

(1) (0) (0) (0) (1) (0)
,
( ) ( ' ) 0
nr ks k n ks rs nr ns
k s s
a E E c H E + =

(44)
Mnoenjem (44) sa
(0)*
nu
i integracijom po celom prostoru dobijamo
(1) (0) (0) (0) (0) ' (1)
, ,
( ) | ( ) 0
nr ks k n nu ks rs nu ns nr us
k s s
a E E c H E + =

, ( 1, 2, , ) u = (45)
Iskoristili smo relaciju (38) i uveli oznaku

' (0) (0)
,
| ' |
nu ns nu ns
H H (46)
Poto je
(0) (0)
| 0
nu ks
= kad je k n i
(0) (0)
k n
E E = kad je k n = prvi lan relcije (45) je
nula pa se ova svodi na

' (1)
,
( ) 0
rs nu ns nr us
s
c H E =

, ( 1, 2, , ) u = (47)
Ovo je sistem linearnih homogenih jednaina za odreivanje nepoznatih
koeficijenata
1 2
, , ,
r r r
c c c

. Ovaj sistem ima netrivijalna reenja ako mu je determinanta

jednaka nuli, odnosno ako je

' (1)
,
det | | 0
nu ns nr us
H E = ; ( , 1, 2, , ) s u = (48)
Ovo je algebarska jednaina reda za odreivanje
(1)
nr
E i naziva se sekularna jednaina
po analogiji sa slinom jednainom iz klasine nebeske mehanike. Ova jednaina ima
realni reenja
(1) (1) (1)
1 2
, , ,
n n n
E E E

. Ako su sva ova reenja meusobno razliita onda je

degeneracija skinuta potpno. Sa druge strane, moe se desiti da su neka reenja viestruka
i u tom sluaju degeneracija je skinuta delimino. Ovako zaostala degeneracija moe da
se skine viim redom teorije perturbacije, ali moe se desiti da se zaostala degeneracija ne
moe skinuti bilo kojim redom perturbacione teorije. Ovakav sluaj nastaje kad
0
H i
' H imaju zajednike osobine simetrije.
Za datu vrednost r , koeficijenti
rs
c ( 1, 2, , ) s = koji odreuju korektnu
neperturbovanu talasnu funkciju nultog reda
(0)
nr
mogu da se dobiju zamenom
(1)
nr
E u
sistem jednaina (47) i reavnjem tog sistema. Ova procedura ne mora da da jedinstveni
rezultat jer moe da se desi da ima vie meusobno jednakih
(1)
nr
E a to je onaj sluaj kad
imamo delimino skidanje degeneracije.
Jasno je, iz prethodne diskusije, da se odreivanje korektne talasne funkcije nultog reda
(0)
nr
svodi na nalaenje soptvene ortogonalne linearne kombinacije originalnih (nultog
reda) svojstvenih funkcija degenerisanih stanja
(0)
nr
pa e zbog toga matrica

' (0) (0)
,
| ' |
nr ns nr ns
H H = ; ( , 1, 2, , ) r s = (49)
biti dijagonalna u odnosu na indekse r i s . Dijagonalni elementi ove matrica jednaki su
odgovarajuim korekcijama prvog reda za energiju

'
(1)
, nr nr
nr
E H = ; ( 1, 2, , ) r = (50)
Kada je jednom odreena korektna talasna funkcija nultog reda
(0)
nr
korekcija prvog reda
(1)
nr
za talasnu funkciju i korekcija drugog reda za energiju
(2)
nr
E odreuju se na slian
nain kao i kod perturbacije nedegenerisanog nivoa.
Interesantno je napomenuti da ako su svi nedijagonalni matrini elementi jednaki nuli tj.
ako je

' (0) (0)
,
| ' | 0
nu ns nu ns
H H = , za r s (51)
a tada sekularna jednaina ima dijagonalni oblik

' (1)
1, 1
' (1)
2, 2
' (1)
,
0 0
0 0
0
0 0
n n nr
n n nr
n n nr
H E
H E
H E

(52)
U ovom sluaju je poetna neperturbovana talasna funkcija
(0)
nr
ve korektna talasna
funkcija nultog reda za konkretnu perturbaciju ' H . U takvom sluaju, reenja
(1)
nr
E su
odmah odreena relacijom

(1) '
, nr nr nr
E H = , ( 1, 2, , ) r = (53)
a to znai da u analizi problema degeneracija ne igra nikakvu ulogu. Ovakva situacija se
javlja kada neperturbovana stanja mogu na jedinstven nain da se odrede preko
svojstvenih funkcija operatora koji (svi) komutiraju sa perturbacijom ' H .



Dvostruko degenerisani nivo

Kao jednostavan primer razmatramo sluaj kada je neperturbovani nivo dvostruko
degenerisa. Neka su
(0)
1
i
(0)
2
linearno nezavisne ortonormirane talasne funkcije nultog
reda koje odgovaraju posmatranom nivou. Sistem linearnih homogenih jednaina (47)
svodi se na dve jednaine to u matrinom obliku ima formu

' (1) '
1 11 12
' ' (1)
2 21 22
0
r r
r r
c H E H
c H H E
| | | |
=
| |

\ \
(54)
gde je
' (0) (0)
| ' |
ij i j
H H = ; , 1, 2 i j = . Sekularna jednaina u ovom sluaju je

' (1) '
11 12
' ' (1)
21 22
0
r
r
H E H
H H E

(55)
Reavanjem (55) dobijamo dva reenja za energiju

( ) ( )
1
2
2 2
(1) ' ' ' ' '
1 11 22 11 22 12
1 1
4
2 2
E H H H H H

= + + +


(56 a)

( ) ( )
1
2
2 2
(1) ' ' ' ' '
2 11 22 11 22 12
1 1
4
2 2
E H H H H H

= + +


(56 b)
iskoristili smo injenicu da je
' '*
21 12
H H = . Ako (56 a) i (56 b) ubacimo u (54) i sredimo
dobijamo

' ' (1)
1 12 22
' (1) '
2 11 21
r r
r r
c H H E
c H E H

= =

; 1, 2 r = (57)
Normirana korektna talasna funkcija nultog reda za 1 r = je

(0) (0) (0)
1 11 1 12 2
c c = + (58 a)
a za 2 r =

(0) (0) (0)
2 21 1 22 2
c c = + (58 b)
Izborom faza koeficijenata
1 r
c tako da budu realni i pozitivni nakon prostog izraunavanja
dobija se

( )
1
2
1
2
' '
11 22
1
2 2
' ' '
11 22 12
1
1 ( 1)
2
4
r
r
H H
c
H H H

=



+


(59 a)

( )
1
2
1
2
' ' '
1 12 11 22
2 '
2 2
' ' '
12
11 22 12
| | 1
( 1) 1 ( 1)
2
4
r r
r
H H H
c
H
H H H
+

=



+


(59 b)
Interesantan specijalni sluaj nastaje kad je

' '
11 22
0 H H = = i
' '*
12 21
0 H H = (60)
u tom sluaju iz (54) dobijamo prost rezultat

(1) '
1 12
| | E H = + ,
(1) '
2 12
| | E H = (61)
a na osnovu (57) i (61) dobija se

'
11 21 12
'
12 22 12
| |
c c H
c c H
= = (62)
Primeujemo da se originalna degenerisana stanja
(0)
1
i
(0)
2
potpuno meana poto je
1 2
| | | |
r r
c c = . Drugi poseban sluaj nastaje kad su nedijagonalni matrini elementi nula

' '*
12 21
0 H H = = (63)
a to znai da degenerisana stanja
(0)
1
i
(0)
2
nisu meusobno povezana u prvom redu. U
ovom sluaju imamo

(1) '
1 11
E H = i
(1) '
2 22
E H = (64)
a to je poseban sluaj relacije (53).


Kvazi degenerisana stanja

Posmatraemo sada sluaj kada je nepeturbovana energije nivoa skoro (ali ne potpuno)
degenerisana. Na primer, razmatramo atom vodonika na koji je primenjena neka spljna
perturbacija. Interesantno je pokazati kako moe da se primeni perurbaciona tehnika za
ovako specijalan sluaj kao to je kvazidegeneracija.
Jednostavnosti radi posmatraemo dva skoro degenerisana stanja ije su neperturbovane
funkcije
(0)
1
i
(0)
2
kojima odgovaraju energije

(0) (0)
1
E E = + i
(0) (0)
2
E E = + (65)
koje se meusobno razlikuju za 2 . Na zadatak je da reimo redingerovu jednainu

0
( ')
r r r
H H E + = ; 1, 2 r = (66)
Razloimo nepoznatu funkciju po neperturbovanim stanjima

(0) (0) (0) (0)
1 1 2 2
1,2
r rk k r r rk k
k k
a a a a

= = + +

(67)
Na osnovu ve izloene perturbacijone teorije degenerisanog nivoa ako su dva stanja
degenerisana (ako je 0 = ) tada se korektne talasne funkcije nultog reda
(0)
1
i
(0)
2
dobijaju formiranjem linearne kombinacije funkcija
(0)
1
i
(0)
2
(videti (58)).
Oekujemo naravno, da ova linearna kombinacija bude vana i za sluaj koji razmatramo.
Zaista, ako zamenimo (67) u (66) i uzmemo u obzir
(0) (0) (0)
0 n n n
H E = dobijamo

(0) (0) (0) (0)
' ; 1, 2
rk k k rk k r rk k
k k k
a E a H E a r + = =

(68)
Ako (68) pomnoimo sleva sa
(0)*

, integralimo po selom prostoru i iskoristimo

(0) (0)
|
k k
=

dobiemo

(0) '
( ) ,
r r rk k
k
a E E a H =

1, 2 r = (69)
gde je
' (0) (0)
| ' |
k k
H H =

, to je uobiajena oznaka. Jednainu (69) moemo da
napiemo detaljnije . Za 1 = imamo

(0) ' ' '
1 1 11 2 12 1
1,2
( )
r r r rk k
k
a E H E a H a H

+ + =

(70 a)
a za 2 =

' (0) ' '
1 21 1 2 22 2
1,2
( )
r r r rk k
k
a H a E H E a H

+ + =

(70b)
i za 1, 2 imamo

(0) ' ' '
1 1 2 2
1,2
( ) ,
r r r r rk k
k
a E E a H a H a H

=

(70c)
Poto je energetska razlika izmeu stanja
(0)
1
E i
(0)
2
E mala ( 2 ) desne strane jednaina
(70a) i (70b) su reda
2
i mogu da se zanemare ako se zadrimo do linearnih lanova
po . Na osnovu ove aproksimacije jednaine (70a) i (70b) se svode na sistem dve
homogene jednaine to u matrinom obliku moe da se napie na sledei nain

(0) ' '
1 1 11 12
' (0) '
2 21 2 22
0
r r
r r
a E H E H
a H E H E


| | + | |
=
| |
+
\ \
(71)
Izjednaavanjem determinante ovog sistema sa nulom dobijamo dve vrednosti za energiju
{ }
1
2 2
(0) (0) ' ' (0) (0) ' ' 2 ' 2
1 2 11 22 1 2 11 22 12
1 1
( ) ( ) 4 | |
2 2
r
E E E H H E E H H H = + + + + + +

(72)
znak + odgovara sluaju 1 r = a sluaju 2 r = . Na osnovu relacije (71) moe da se pie

' (0) '
1 12 2 22
(0) ' '
2 1 11 21
r r
r r
a H E H E
a E H E H


+
= =
+
(73)
Ispitajmo detaljnije rezultat (72). U graninom sluaju 0 imamo
(0)
1 1
E E = i
(0)
2 2
E E = . Ako bi primenili teoriju perturbacije nedegenerisanog nivoa imali bi

(0) '
1 1 11
E E H = +
(0) '
2 2 22
E E H = + (74)
Srednja vrednost energije sa popravkom prvog reda je

( )
(0) ' (0) '
1 11 2 22
1
2
E E H E H = + + + (75a)
a razlika energija prvog reda


( )
(0) ' (0) ' ' '
1 11 2 22 11 22
2 ( ) E E H E H H H = + + = + (75b)
Relacija (72), na osnovu (75) moe da se napie u obliku

1
2 2
2 ' 2
12
| |
2
r
E
E E H

| |
= +
`
|
\

)
1, 2 r = (76)
Ovaj rezultat ima nekoliko interesantnih osobina
Dva energetska nivoa
1
E i
2
E podjednako su udaljena od srednje vrednosti E . Efekat
lana
2 ' 2
12
| | H uvek poveava razliku meu nivoima a to znai on spreava da doe do
preklapanja odnosno do pojave stverne degeneracije. Ako veliina
2 ' 2
12
| | H moe da se
zanemari u odnosu na
( )
2
2
E
vraamo se na nedegenerisan sluaj odnosno na relaciju
(74). Suprotno, kada je
( )
2
2 ' 2
12
| |
2
E
H

tada su dva energetska nivoa data

aproksimativno kao

'
12
| |
r
E E H = 1, 2 r = (77)
Ako su neperturbovane energije
(0)
1
E i
(0)
2
E stvarno degenerisane ( 0 = ) rezultat (76) se
svodi na rezultat koji smo dobili kad smo razmatrali dvostruko degenerisani nivo. U
sluaju da je
' '
11 22
0 H H = = situacija je veoma jednostavna. Tada je
( )
(0) (0) (0)
1 2
/ 2 E E E E = + = , / 2 E = pa relacije (76) postaje

{ }
1
(0) 2 2 ' 2 2
12
| |
r
E E H = + 1, 2 r = (78)
Dakle, za
2 2 ' 2
12
| | H dobijamo nedegenerisani rezultat
(0)
r
E E = dok za
2 2 ' 2
12
| | H dobijamo energetske vrednosti
(0) '
12
| |
r
E E H = koji smo ve dobili
koristei perturbacionu teoriju degenerisanog nivoa.


Varijacioni metod

Ovde 'emo pokazati jo jedan metod za priblino odreivanje energije vezanih stanja i
odgovarajuih talasnih funkcija vremenski nezavisnog hamiltonijana H . Oznaiemo se
n
E svojstvenu vrednost ovoh hamiltonijana a sa
n
odgovarajue ortonormirane
svojstvene funkcije i pretpostaviemo da H ima bar jedno vezano stanje. Neka je
proizviljna, kvadratno integrabilna funkcija i neka je [ ] E sledea funkcionela
[ ]
*
*
| |
|
H d
H
E
d

= =

(79)
gde se integrali po celom prostoru koji je od interesa za posmatrani sistem.
Jasno je da, ako je identina jednoj od svojstvenih funkcije
n
hamiltonijana H , tj.
ako je
n
H E = , tada e [ ] E biti identina odgovarajuoj egzaktnoj svojstvenoj
vrednosti
n
E . Zaista, u tom sluaju iz (79) sledi
[ ]
| | |
| |
n
n
E H
E E

= = =

(80)
tavie, pokazaemo da bilo koja funkcija za koju je hamiltonijan stacionaran je jedna
svojstvena funkcija diskretnog spektra hamiltonijana H . Ako se i
n
razlikuju za
proizvoljnu infinitezimalnu varijaciju tj. ako je

n
= + (81)
tada odgovarajua varijacija prvog reda za energiju nestaje pa je
0 E = (82)
i svojstvene funkcije hamiltonijana su reenja varijacione jednaine (79). Da bismo
pokazali ovo najpre emo da variramo brojilac u (79) i time dobijemo

* * * * *
E d E d E d H d H d + + = +

(83)
Poto je | konana i nenegativna veliina relacija (82) moe da se napie u obliku

* *
( ) ( ) 0 H E d H E d + =

(84)
Mada, strogo gledano varijacije i
*
nisu nezavisne, u naem sluaju mogu tako da
se tretiraju jer se time pravi greka koja se moe zanemariti, a zato pojedine lanove u
(84) moemo da izjednaimo sa nulom. Zameniemo proizvoljne varijacije sa i , a
to (84) prevodi u

* *
( ) ( ) 0 i H E d i H E d + =

(85)
Kombinovanjem (84) i (85) dobijamo dve jednaine

* *
( ) 0, ( ) 0 H E d H E d = =

(86)
a to smo ustvari i hteli. Poto je hamiltonijan ermitski operator ove dve jednaine se
svode na jednu oblika
[ ] ( ) 0 H E = (87)
koja je ekvivalentna redingerovoj. Iz toga sledi da bilo koja funkcija
n
= za koju je
funkcionela (79) stacionarna , svojstvena je funkcija hamiltonijana sa svojstvenom
vrednou [ ]
n n
E E . Obrnuto, ako je
n
svojstvena funkcija hamiltonijana H a
n
E je
odgovarajua energija tada je [ ]
n n
E E = i funkcionela [ ]
n
E je stacionarna jer
n
zadovoljava jednaine (86). Vano je napomenuti da ako se i
n
razlikuju za
(kao u (81)), tada varijacioni princip (82) uslovljava da najvei lan razlike izmeu [ ] E i
stvarne svojstvene vrednosti
n
E je kvadratan po . Dakle, greka u odreivanju
aproksimativne energije drugog je reda po kada se rauna primenom (79).
Napominjemo da je funkcionela (79) nezavisna od normiranja i od faze funkcije .
Napred dobijeni rezultat moe da se dobije variranjem funkcionela | | H po uslovom
| 1 = a to se svodi na

* *
0, 1 H d d = =

(88)
Ako uvedemo Lagranev mnoitelj i oznaimo ga sa E varijacionu jednainu moemo
da napiemo u obliku

* *
0 H d E d

=


(89)
ili

* *
( ) ( ) 0 H E d H E d + =

(90)
to je identino jednaini (84) a na osnovu toga vidimo da Lagranev mnoitelj
predstavlja svojstvenu vrednost energije. Vana, dodatna osobina funkcionele (79) je da
omoguava da se odredi gornja granica stvarne energije osnovnog stanja
0
E . Da bi
dobili taj rezultat razloimo proizvoljnu, kvadratno integrabilnu funkciju po
kompletnom skupu svojstvenih funkcija
n
.
Dakle,

n n
n
a =

(91)
Zamenom poslednjeg izraza u (79) dobijamo

[ ]
2
2
| |
| |
n n
n
n
n
a E
E
a
=

(92)
U dobijanju poslednjeg izraza iskoristili smo relacije
n n n
H E = i
2
| | |
n
n
a =

.
Ako oduzmemo
0
E (najnia svojstvena vrednost energije) od obe strane relacije (92)
dobijmo

[ ]
2
0
0 2
| | ( )
| |
n n
n
n
a E E
E E
a

(93)
Poto je
0 n
E E desna strana jednaine (93) nenegativna je pa je stoga

0
[ ] E E (94)
a to znai da funkcionela [ ] E daje gornju granicu (glavni minimum) energije osnovnog
stanja.
Osobina (94) ini osnovu Relej-Ricovog varijacionog metoda za odreivanje pribline
vrednosti energije osnovnog stanja
0
E . Ovaj metod se sastoji u razvoju funkcionele [ ] E
korienjem probne funkcije koja zavisi od izvesnog broja varijacionih parametara
(najmanje jedan). Na taj nain [ ] E postaje funkcija varijacionih parametara, a
minimiziranjem [ ] E biramo onaj parametar koji najbolje aproksimira
0
E a samim tim
odreuje i . Nema recepta za izbor probne funkcije. Izbor zavisi od specifinosti
posmatranog problema . Najbolja je ona probna funkcija koja sadri najvie informacija o
posmatranom problemu. Vaan kriterijum pri izboru probne funkcije je da ona bude to
jednostavnija a da pria to je mogue vie informacija o sistemu. Za izbor se koriste
neke osobine simerije posmatranog problema. Neminovno je da bolje probne funkcije
sadre vie varijacionih parametara a to oteava raunanje. Umenost istraivaa dolazi
do izraaja u dobrom izboru probne funkcije.

Relej-Ricov varijacioni metod moe da se primeni i za odreivanje gornje granice
energije pobuenih stanja zahtevom da probna funkcija bude ortogonalna na sve
energetske svojstvene funkcije koje odgovaraju stanjima koje imaju niu energiju od
energije nivoa koji posmatramo. Da bi ovo proverili posmatrajmo energetske nivoe
0 1 2,
, , E E E

i neka probna funkcija bude ortogonalna na energetske svojstvene funkcije

n
(n=0,1, ... ,i) odnosno neka je
| 0
n
= n=0,1, ... ,i (95)
Ako razvijemo po { }
n
imamo |
n n
a = n=0,1, ... ,i a funkcionela [ ] E postaje

[ ]
2
1
2
1
| |
| |
n n
n i
n
n i
a E
E
a

= +
= +
=

(96)
tako da je

1
[ ]
i
E E
+
= (97)
Kao primer pretpostavimo da je svojstvena funkcija najnie enegije
0
poznata i da je
probna funkcija. Ako formiramo funkciju

0 0
| = (98)
ona je ortogonalna na
0
poto je

0 0 0 0 0
| | | | 0 = = (99)
Dakle

moe da se iskoristi da se dobije gornja granica energije

1
E gde je
1
E stvarna
energija prvog pobuenog nivoa.
Na nesreu u mnogostinim primanama svojstvene funkcije niih nivoa nisu tano
poznate ve se znaju samo aproksimativno, pa zbog toga uslov ortogonalnosti moe biti
naruen i mogu se dobiti loi rezultati.
Primena varijacionog rauna na pobuena stanja moe biti olakana ako hamiltonijan
sistema ima neke osobine simetrije jer u tom sluaju relacije ortogonalnosti mogu
eksplicitno da budu ispunjene za neka stanja. Pretpostavimo npr da postoji ermitski
operator A koji komutira sa hamiltonijanom
[ , ] 0 A H = (100)
tako da operatori Ai H mogu istovremeno da se dijagonalizuju i imaju zajednike
svojstvene funkcije. S druge strane, svojstvene funkcije operatora A koje odgovaraju
razliitim svojstvenim vrednostima meusobno su ortogonalne. Na osnovu ovoga, ako
konstruiemo probnu funkciju samo od svojstvenih funkcija tako da odgovara datoj
svojstvenoj vrednosti operatora Ata probna funkcija e biti ortogonalna na sve druge
svojstvene funkcije koje odgovaraju drugim svojstvenim vrednostima operatora A.
Ovako odabrana probna funkcija daje najnii energetski nivo pridruen svojstvenoj
vrednosti operatora A. Ovakvo razmatranje praktino je upotrebljivo kada svojstvena
funkcija operatora Aima proste osobine simetrije, npr. istu parnost .



APROKSIMATIVNE METODE ZA VREMENSKI ZAVISNE PROBLEME

Vremenski zavisna teorija perturbacije, opte osobine


Posmatramo sistem iji vremenski zavistan hamiltonijan H moe da se podeli na dva dela
na sledei nain

'
0
( ) H H H t = + (101)
gde neperturbovani deo hamiltonijana
0
H ne zavisi od vremena a perturbacija zavisi od
vremena. Kao i kod vremenski nezavisne perturbacije parametar smatramo malim a
njegovu vrednost odreuje priroda posmatranog problema. Kad je 0 problem se
svodi na poznati neperturbovani problem. Dakle, potrebno je da znamo da reimo
neperturbovani sluaj, odnosno da znamo svojstvene vrednosti hamiltonijana
(0)
k
E i
odgovarajue svojstvene vrednosti
(0)
k
koje formiraju kompletan skup
(0)
{ }
k
. Dakle
znamo reenje problema

(0) (0) (0)
0 k k k
H E = (102)
pa je na osnovu toga opte reenje vremenski zavisne neperturbovane redingerove
jednaine

0
0 0
i H
t

(103)
dato kao

( )
(0) (0) (0)
0
exp /
k k k
k
c iE t =

(104)
gde su
(0)
k
c konstante a sumiranje obuhvata diskretna stanja i stanja kontinuma (kuoliko
ovih ima po njima se integrali). Ako je
0
normirana na jedinicu
(0) 2
| |
k
c interpretiramo
ka verovatnoe nalaenja sistema u neperturbovanim energetskim stanjima
(0)
k
u
odsustvu perturbacije ( 0 = ).
Poto hamiltonijan H zavisi od vremena ne potoje stacionarna seenja redingerove
jednaine
i H
t

(105)
i energija se ne odrava pa nema smisla traiti popravke energije. Prema tome, problem
se svodi na odreivanje aproksimativne talasne funkcije preko neperturbovanh talasnih
funkcija
(0)
k
. Za ovo odreivanje koristiemo Dirakov metod varijacije konstanti.
Primetimo najpre da poto funkcije
(0)
k
formiraju kompletan skup opte reenje
jednaine (105) moe da se razvije u red na sledei nain

( )
(0) (0)
exp /
k k k
k
c iE t =

(106)
gde nepoznati koeficijenti ( )
k
c t zavise od vremena. Iz injenice da se funkcije
(0)
k
ortonormirane i da treba da bude normirana lako se vidi da je
2 (0) 2
| ( ) | | | ( ) |
k k
c t t = verovatnoa nalaenja sistema u neperturbovanom stanju
(0)
k
u
vremenu t a ( )
k
c t je odgovarajua amplituda verovatnoe. Iz reenog sledi

2
| ( ) | 1
k
k
c t =

(107)
Ako uporedimo (104) (106) vidimo da ako nema perturbacije ( 0 = ) koeficijenti ( )
k
c t
svode se na
(0)
k
c , pa su
(0)
k
c poetne vrednosti za koeficijente ( )
k
c t i odreuju stanje
sistema pre poetka delovanja perturbacije.
Da bi nali jednaine za odreivanje koeficijenata ( )
k
c t zamenimo (106) u (105) i
iskoristimo (101). Na taj nain dobijamo
(0) (0)
(0) (0) (0)
(0)
' (0)
0
( )
exp ( ) exp
( ) ( ) exp
k
k k
k k k k
k k
k
k k
k
dc t
iE t iE t
i c t E
dt
iE t
H H t c t


| | | |
+
| |
\ \
| |
= +
|

\

(108)
Ako iskoristimo (102) jednaina (108) se svodi ma jednostavniji oblik

( ) ( )
( 0) ( 0)
(0) ' (0)
( ) exp ( ) ( ) exp
k k
iE t iE t
k k k k
k k
i c t H t c t

=

(109)
Ako (109) pomnoimo sleva sa
(0)
b
, koja pripada kompletnom skupu
(0)
{ }
k
, i
iskoristimo
(0) (0)
|
b k bk
= dobijamo
( )
1
'
( ) ( ) exp( ) ( )
b bk bk k
k
c t i H t i t c t

=

(110)
gde
' (0) ' (0)
| ( ) |
bk b k
H H t = matrini element perturbacije i
(0) (0)
b k
bk
E E

Borova
ugaona uestanost. Sistem jednaina (110) za odreivanje konstanti
b
c je sistem vezanih
jednaina prvog reda koje su ekvivalentne redingerovoj jednaini jer do sada nicmo
napravili bilo kakvu aproksimaciju. Za bilo koje b vremenski izvod /
b
dc dt zavisi od
svih stanja
(0)
k
povezanih sa
(0)
b
preko matrinih elemanata
' (0) ' (0)
| ( ) |
bk b k
H H t = .
Ovo moe da se razume preko relacije (107) koja izraava odranje verovatnoe, jer
promena jednog koeficijenta
b
c uslovljava promenu svih ostalih upravo prema relaciji
(107). Pretpostavimo da je perturbacija
'
H slaba. Koeficijenti
k
c moemo da razvijemo
u red po stepenima parametra

(0) (1) 2 (2)
k k k k
c c c c = + + + (111)
Zamenom ovog izraza u sistem (110) i izjednaavanjem koeficijenata uz iste stepene
dobijamo

( )
( )
(0)
1
(1) ' (0)
1
( 1) ' ( )
0
( ) exp( )

( ) exp( )
b
b bk bk k
k
s s
b bk bk k
k
c
c i H t i t c
c i H t i t c

+
=
=
=

(112)
Ove jednaine mogu, u principu, da se integrale sukcesivno za bilo koji red perturbacije.
Prva jednaina pokazuje da se koeficijenti nezavisni od vremena, ve smo rekli da
konstante
(0)
k
c definiu poetne uslove za posmatrani problem. Pretpostaviemo da je
sistem u poetku (recimo za
0
t t ) u neperturbovanom stanju
(0)
a
sa energijom
(0)
a
E , pa
je zato

(0)
k ka
c = ili
(0)
( )
k
c k a = (113)
u zavisnosti od toga da li je stanje
(0)
a
diskretno ili iz kontinuuma. Zameno (113) u drugu
jednainu iz (112) dobijamo
( )
1
(1) '
( ) ( ) exp( )
b ba ba
c t i H t i t

= (114)
gde je
( )
(0) (0)
/
ba b a
E E = . Reenje jednaine (114) je

( )
( )
0
0
1
(1) '
1
(1) '
( ) ( ')
( ) ( ') exp( ') '
t
a aa
t
t
b aa ba
t
c t i H t
c t i H t i t dt b a

=
=

(115)
gde je integraciona konstanta odreena tako da
(1)
( )
a
c t i
(1)
( )
b
c t budu nula za
0
t t = ,
odnosno da budu nula pre ukljuenja perturbacije. U prvom redu perturbacije
verovatnoa prelaza iz stanja
(0)
a
u stanje
(0)
b
je
( )
0
2
2
(1) (1) 2 '
( ) ( ) ( ') exp ' ' ,
t
ba b ba ba
t
P t c t H t i t dt b a

= =

(116)
Vano je napomenuti da je za
0
t t > koeficijent
a
c koji odgovara stanju a u prvom redu
perturbacije
( )
0 0
1
(0) (1) ' '
( ) ( ) 1 ( ') ' exp ( ') '
t t
a a a aa aa
t t
i
c t c c t i H t dt H t dt

+ +

(117)
tako da je
2
| ( ) | 1
a
c t i glavni efekat perturbacije na poetno stanje je promena njegove
faze.


Vremenski nezavisna perturbacija

Rezultat (115) dobija posebno jednostavan oblik ako perturbacija ' H ne zavisi od
vremena, izuzev to e biti naglo ukljuena u trenutku, recimo
0
0 t = i iskljuena posle
vremena t .

( )
( )
1
(1) '
'
(1)
( )
( ) 1 exp ;
a aa
ba
b ba
b
c t i H t
H
c t i t b a

=
=

(118)
Iz (117) i prve relacije (118) odreujemo koeficijent ( )
a
c t u prvom redu teorije
perturbacije

'
( ) exp
a aa
i
c t H t
| |

|
\

(119)
odnosno

( ) ( )
(0) (0) (0) (0) '
( ) exp / exp ( ) /
a a a a a aa
c t iE t i E H t + (120)
Vidimo da u prvoj aproksimaciji vai (jer perturbacija dok deluje ne zavisi od vremena pa
se energija odrava)

(0) '
a aa
E E H + (121)
to se poklapa sa rezultatom stacionarne teorije perturbacije nedegenerisanog nivoa.
Koristei (116) i (118) verovatnoa prelaza iz stanja a u stanje b moe da se pretstavi
izrazom
( )
2
(1) '
2
( ) ,
ba ba ba
P t H F t =

(122)
gde je

2
2 2
1 cos 2sin ( / 2)
( , )
t t
F t

= = (123)
treba zapaziti da je
2
( , 0) / 2. F t t = = Za dalje primene u teoriji perturbacije detaljno
emo prouiti funkciju ( , ) F t . Posmatrana funkcija ima otar maksimum oko 0 = .
Visina pika je proporcionalna sa
2
t a irina sa 2 / . t Ako uvedemo / 2 x t = moemo da
piemo

2
2
sin
( , )
x
F t d t dx t
x

+ +

= =

(124)
Ako se posluimo sledeom definicijom Dirakove funkcije
[ ]
2
0
( ) lim 1 cos( / x x
x

= (125)
dobijamo da u graninom sluaju t vai
( , ) ( )
t
F t t

(126)
Vratimo se rezultatu (122) i analizirajmo najpre sluaj za fiksiranu vrednost t . Poto
funkcija ( , )
ba
F t ima otar maksimum oko 0
ba
= sa irinom koja je aproksimativno
data sa 2 / t jasno je da prelaz u finalno stanje b za koje
ba
nije razliito od nule vie
nego 2 /
ba
t je veoma favorizovan. Zbog toga je najvea verovatnoa da sistem
pree u jedno od stanja sa energijom
(0)
b
E u intervalu
2 / E t (127)
oko poetne energije
(0)
a
E a to znai da se neperturbovana energija odrava unutar
intervala 2 / t . Ovo moemo da poveemo sa relacijom neodreenosti vreme energija.
Zaista, poto perturbacija daje nain merenja energije sistema izazivanjem prelaza a b
i poto ova perturbacija deluje u toku vremena t to e neodreenost energije biti reda
/ t to je u saglasnosti sa relacijom neodreenosti vreme energija.

Nedegenerisan sluaj

Ako je 0
ba
(konano stanje b nije degenerisano sa poetnim stanjem a ) na osnovu
(122) i (123) sledi
( )
2
'
(1) 2
2 2
4
( ) sin / 2
ba
ba ba
ba
H
P t t

(128)
i vidimo da
(1)
( )
ba
P t osciluje sa periodom 2 | |
ba
T = oko srednje vrednosti
' 2 2 2
2| |
ba ba
H . Takoe je

2
'
(1)
2 2
4
( )
ba
ba
ba
H
P t

(129)
ako je vreme t malo u odnosu na period oscilovanja tada je sin( / 2) / 2
ba ba
t t tako da
je
(1) 2 2 2
( ) | | /
t
ba ba
P t H t , a to znai da v erovatnoa prelaza raste kvadratno sa vremenom.
Ukupna verovatnoa (prvog reda)
(1)
( ) P t da sistem za vreme t pree iz poetnog stanja
a u konano stanje b dobija se sabiranjem vervatnoa prelaza (128) po svim finalnim
stanjima b a (podrazumevajui da stanja b nisu degenerisana sa a ). Dakle

' 2
(1) (1) 2 (0) (0)
(0) (0) 2
4 | |
( ) ( ) sin [( ) / 2 ]
( )
ba
ba b a
b a b a
b a
H
P t P t E E t
E E

= =

(130)
Jasno je da bi perturbacioni tretman bio dobar neophodno je da bude

(1)
( ) 1 P t (131)
Ako je ovaj uslov ispunjen individualne verovatnoe prelaza e biti male

(1)
( ) 1
ba
P t (132)
a to znai da e promene poetnog stanja biti male u toku vremena t . Iz (129) i (130) i
injenice
2
sin 1 x moemo da dobijemo ulov primenljivosti perturbacionog tretmana

' 2
(0) (0) 2
4 | |
1
( )
ba
b a
b a
H
E E

(133)
Poto je stanje nedegenerisano
(0) (0)
0
b a
E E pa se uslov primenljivosti svodi na zahtev
da perturbacija bude mala, odnosno da matrini elementi
'
ba
H budu mali.

Degenerisan sluaj

Poasmatrajmo sada sluaj u kome je 0
ba
= , a tada je
(0) (0)
b a
E E = . To znai da su stanja
a i b istih energija, odnosno degenerisana. Na osnovu (118) imamo

(1) '
( )
b ba
i
c t H t =

(134)
pa je verovatnoa prelaza

2
'
(1) 2
2
( )
ba
ba
H
P t t =

(135)
i raste sa kvadratom vremena do beskonanosti. Prema tome izloena teorija ne moe da
se primenjuje na degenerisane sisteme ako su ovi dugo podvrgnuti dejstvu perturbacije.

Sistem sa dva nivoa pod dejstvom vremenski nezavisne perturbacije

Kao prostu ilustraciju prethodne diskusije razmotriemo kvantni sistem koji ima samo
dva stacionarna stanja a i b sa neperturbovanim energijama
(0)
a
E i
(0)
b
E sa
odgovarajuim svojstvenim funkcijama
(0)
a
i
(0)
b
. Dvonivovski sistem je idealizacija,
ali u mnogim primenama moe da bude od interesa pa se zato prouava. Posmatraemo
odvojeno ne degenerisan i degenerisan sluaj.

Nedegenerisan sluaj. U ovom sluaju vai
(0) (0)
( ) / 0
ba b a
E E = . Pretpostaviemo
da je
(0) (0)
b a
E E > i da je a osnovno stanje. Pretpostavimo takoe da se konstantna
perturbacija ' H ukljuuje u trenutku 0 t = . Sistem jednaina (110) svodi se na dve
jednaine prvog reda

' '
' '
( ) ( ) exp( ) ( )
( ) exp( ) ( ) ( )
a aa a ab ba b
b ba ba a bb b
i c t H c t H i t c t
i c t H i t c t H c t

= +
= +


(136)
sa 1 = . Pre poetka delovanja perturbacije sistem je bio u stanju a pa su poetni uslovi
( 0) 1, ( 0) 0
a b
c t c t = = (137)
Jednaine (136) su dovoljno proste i mogu analitiki da se ree. Uz granine uslove (137)
reenja su:

[ ]
'
( ) exp( ) cos sin
( ) exp( ) ( ) sin
a
ba
b ba
c t i t t i t
H
c t i i t i t t

= +


=

(138)
gde je

( )
( )
( )
' '
1
2
2 2
' ' '
'
' '
1
2
1 1
4
1
2
aa bb ba
bb aa ba ba
aa
bb aa ba
H H
H H H
H
H H



= + +

= + +


= + =

(139)
Verovatnoa nalaenja sistema u osnovnom stanju a u vremenu 0 t > data je relacijom

2
' 2
2
2 2 2
2 2 '
| |
( ) cos sin 1 sin
| |
ba
a
ba
H
c t t t t
H

| |
= + =
|
+
\

(140)
U raunanju smo iskoristili
2 2 ' 2
| | /
ba
H = .
Verovatnoa nalaenja sistema u pobuenom stanju b u trenutku t (odnosno verovatnoa
da se desi prelaz a b ) je

' 2 ' 2
2 2 2
2 2 2 2 ' 2
| | | |
( ) | ( ) | sin sin
| |
ba ba
ba b
ba
H H
P t c t t t
H


= = =
+
(141)
Lako se, na osnovu (140) i (141) proverava da je
2 2
| ( ) | | ( ) | 1
a b
c t c t + = . Takoe se lako
vidi da sistem osciluje izmeu dva nivoa sa periodom / T = . Poto znamo tano
reenje ovog problema moemo da ga iskoristimo da proverimo uspenost perturbacije
prvog reda. Primenom teorije perturbacije prvog reda na ovaj problem dobija se

[ ]
(0) (1) 1 ' '
'
(1)
( ) ( ) 1 ( ) exp( / )
( ) ( ) 1 exp( )
a a a aa aa
ba
b b ba
ba
c t c c t i H t iH t
H
c t c t i t

+ = +
=

(142)
to se svodi na tano reenje u prvom redu po ' H za malo t.

Degenerisan sluaj. Vratimo se situaciji gdde su dva energetska nivoa degenerisana
tako da je
(0) (0) (0)
a b
E E E = = . Kao prost primer posmatraemo sluaj gde je
' '
0
aa bb
H H = =
a
'
ba
H je realna i pozitivna veliina. Koristei rezultate vremenski nezavisne teorije
perturbacije degenerisanog nivoa dobijamo normirane talasne funkcije nultog reda

( )
( )
(0) (0)
(0) (0)
1
2
1
2
a a b
a a b


= +
=
(143)
Odgovarajue energije u prvom redu teorije perturbacije su
(0) '
ba
E H + i
(0) '
ba
E H
respektivno.
Neka je sistem u potnom trenutku 0 t = bio u stanju
(0)
a
pa je zato

(0)
( 0)
a
t = = (144)
Poto su
(0) (0) '
exp[ ( ) / ]
a ba
i E H t + i
(0) (0) '
exp[ ( ) / ]
b ba
i E H t stacionarna stanja
(aproksimativno) talasnu funkciju ( ) t za 0 t > moemo da napiemo kao linearnu
kombinaciju

(0) (0) ' (0) (0) '
1 2
( ) exp[ ( ) / ] exp[ ( ) / ]
a ba b ba
t c i E H t c i E H t = + + (145)
Koeficijenti
1
c i
2
c odreeni su poetnim uslovima (145) i relacijom (144). I zaista

(0) (0)
1 2
(0) (0) (0) (0)
1 2
(0)
( 0)
1 1
( ) + ( )
2 2

a b
a b a b
a
t c c
c c

= = +
= +
=
(146)
daje
1 2
1/ 2 c c = = pa je
(0) (0) ' (0) (0) '
(0) (0) ' (0) '
(0) (0) ' (0) '
1 1
( ) exp ( ) / exp ( ) /
2 2
1
exp( / ) [ exp( / ) exp( / )]
2
exp( / )[ cos( / ) sin( / )]
a ba b ba
a ba a ba
a ba b ba
t i E H t i E H t
iE t iH t iH t
iE t H t i H t



= + + +

= +
=



(147)
U trenutku 0 t = ova funkcija je tano jednaka
(0)
a
. Kad vreme krene talasne funkcije
(0)
b
nadolazi odnosno poinje da se odvija prelaz izmeu
(0)
a
i
(0)
b
. Posle vremena
'
2
ba
t
H

=

sistem je potpuno u stanju
(0)
b
a zatim se vraa u stanje
(0)
a
i nakon vremena
'
ba
t
H

=

kompletno je u tom stanju. Dakle, sistem osciluje izmeu dva stanja
(0)
a
i
(0)
b

sa frekvencom

'
ba
H

(148)
koja je proporcionalna matrinom elementu
'
ba
H . Ovo oscilovanje se takoe naziva
rezonanca izmeu dva degenerisana nivoa. Uporedimo ovaj rezultat sa predvianjem
vremenski zavisne perturbacije prvog reda. Na osnovu perturbacionog prilaza koeficijent
b
c za stacionarno stanje
(0) (0)
exp( / )
b
iE t linearan je po vremenu prema relaciji (134).
Na osnovu (147) vidimo da je

'
( ) sin( / )
b ba
c t i H t = (149)
to se slae sa (134) za malo t . Meutim sa porastom (prolazom) vremena rezultat (134)
poinje sve vie da odstupa od (149) a to znai da perturbaciona teorija prestaje da vai.



Prelaz u grupu konanih stanja. Zlatno pravilo



Ovde emo posmatrati prelaz u grupu konanih stanja n ija energija
n
E lei u intervalu
(0) (0)
( , )
b b
E E + . Ovo je sluaj ako posmatramo prelaz iz diskretnog stanja u stanja
kontinuuma. Oznaimo sa ( )
n
E gustinu nivoa po energetskoj skali tako da je ( )
n n
E dE
broj konanih stanja n u intervalu
n
dE koji sadri
n
E . Pretpostaviemo da je
perturbacija konstantna u vremenu, da se ukljuuje u 0 t = i iskljuuje posle vremena t .
Verovatnoa prelaza u prvom redu teorije perturbacije
(1)
( )
ba
P t iz stanja a u grupu
konanih stnja n koja imaju energiju u intervalu
(0) (0)
( , )
b b
E E + oko
(0)
b
E dobija se
mnoenjem
(1)
( )
na
P t (to je dato u (122)) sa ( )
n n
E dE i integracijom po
n
E .

(0)
( 0)
(1) ' 2
2
2
( ) | | ( , ) ( )
b
b
E
ba na na n n n
E
P t H F t E dE

(150)
gde je
(0)
( ) /
na n a
E E = . Ako je dovoljno malo tako da su
'
na
H i ( )
n
E skoro
konstani u oblasti integracije imamo

( 0)
( 0)
(1) ' 2 (0)
2
2
( ) | | ( ) ( , )
b
b
E
ba ba n b na n
E
P t H E F t dE

(151)
Pretpostaviemo takoe da je t dovoljno veliko tako da veliina zadovoljava uslov
2 / t (152)
Na osnovu oblika funkcije ( , ) F t jasno je da je vrednost integrala na desnoj strani
relacije (151) veoma mala sem za prelaze prelaze koji odravaju energiju (tj sem u
intervalu 2 / E t = a to znai da neemo napraviti veliku greku ako interval
integracije proirimo na beskonanost

(0)
( 0)
( , ) ( , )
b
b
E
na n na na
E
F t dE F t d t

+
+

=

(153)
Na osnovu ovoga (151) se svodi na

(1) ' 2
2
2
( ) | | ( )
ba ba n b
P t H E t

(154)
sa
(0) (0)
.
a b
E E E = = Dakle, verovatnoa prelaza raste linearno sa vremenom. Pogodno je
da se uvede verovatnoa prelaza u jedinici vremena ili mera prelaza

ba
ba
dP
W
dt
= (155)
a to u posmatranom sluaju posatje

' 2
2
| | ( )
ba ba n
W H E

(156)
Ova formula je poznata kao zlatno pravilo perturbacione teorije. Ovde smo ovo pravilo
izvelu sa pretpostavkom da je perturbacija ' H konstantna dok deluje.



Periodina perturbacija



Drugi sluaj u kome jednaina (115) dobija jednostavan oblik nastaje kad je
perturbacija '( ) H t periodina funkcija vremena koja se ukljuuje u 0 t = a iskljuuj u
trenutku t . Pretpostavimo da se perturbacije menja sinusoidalno sa vremenom sa
ugaonom frekvencom . Dakle,

'( ) ' sin exp( ) exp( ) H t H t A i t A i t = = + (157)

gde je
'

H vremenski nezavistan ermitski operator a

'
1

2
A H
i
= . Pretpostavimo da je
sistem u poetku (recimo u 0 t ) u neperturbovanom stanju
(0)
a
sa energijom
(0)
a
E tako
da se poetni uslovi ( 0) 1
a
c t = i ( 0) 0
b
c t = za b a . Prema (117) imamo da je
2
| ( ) | 1
a
c t za 0 t > . Da bi nali
(1)
( )
b
c t za 0 t > i a b zamenimo (157) u (115) i
isoristimo
0
0 t = . Na taj nain dobijamo

(1) ' '
0 0
1
( ) exp[( ) ] exp[( ) ]
t t
b ba ba ba ba
c t A t A t
i


= + +
`
)

(158)
gde je
(0) (0) '

| | (2 )
ba b a ba
A A i H = = i
*
ba ab
A A = . Sprovodei integraciju dobija se
(0) (0) (0) (0)
(1)
(0) (0) (0) (0)
1 exp[ ( ) / ] 1 exp[ ( ) / ]
( )
b a b a
b ba ba
b a b a
i E E t i E E t
c t A A
E E E E


+
= +
+


(159)
ovde smo iskoristili
(0) (0)
.
ba b a
E E = Na osnovu (116) odgovarajua verovatnoa prelaza
u prvom redu teorije perturbacije je
2
(0) (0) (0) (0)
(1)
(0) (0) (0) (0)
1 exp[ ( ) / ] 1 exp[ ( ) / ]
( )
b a b a
ba ba ba
b a b a
i E E t i E E t
P t A A
E E E E


+
= +
+


(160)
Jasno je iz prethodnih jednaina da ako je t dovoljno veliko verovatnoa nalaenja
sistema u stanju b ako je imenilac jednog od lanova nula. tavie, ako pertpostavimo da
je
(0) (0)
a b
E E (tj da poetno i konano stanje nisu degeneriana) oba imenioca ne mogu
istovremeno da budu nula. Moemo smatrati da koristimo dobru interakciju ako
zanemarimo interakciju izmeu ova dva lana. Dakle, ako energija
(0)
b
E u uskoj oblasti
oko vrednosti

(0)
a
E E = + (161)
samo drugi lan u (160) e imati znaajnu vrednost i odgovarajua verovatnoa prelaza je

2
(1)
2
2
( ) ( , )
ba ba ba
P t A F t =

(162)
Glavna razlika u odnosu na izraz (122) je u tome to je ugaona frevenca
ba
zamenjna sa
ba
. Iz osobina funkcije ( , ) F t oekujemo da je verovatnoa prelaza (162) znaajna
jedino kad je
(0)
b
E u intervalu irine 2 / t oko vrednosti
(0)
a
E + . Stoga, verovatnoa
prelaza u prvom redu perturbacije bie znaajna ako je sistem apsorbovao iznos energije
(0) (0)
b a
E E = (unutar intervala 2 / t ). Verovtnoa prelaza (u prvom redu) raste
kvadratino sa vrementom prema relaciji

2 ' 2
(1) 2 2
2 2
| | | |
( )
4
ba ba
ba
A H
P t t t = =

(163)
Na isti nain, ako energija
(0)
b
E lei u malom intervalu oko vrednosti

(0)
a
E E = (164)
samo e prvi lan na desnoj strani jednaine (159) biti znaajan. Odgovarajua
verovatnoa prelaza (u prvom redu) data je izrazom

(1) 2
2
2
( ) | | ( , )
ba ba ba
P t A F t = +

(165)
i imae znaajnu vrednost jedino ako je sistem emitovao energiju
(0) (0)
.
a b
E E =
ponovo se javlja rezonanca ako je ovaj uslov u potpunosti ispunjen i u tom sluaju
verovatnoa (165) raste sa kvadratom vremena.
Potrebno je naglasiti da je u praksi t dovoljno veliko ( ) 2 / t tako da se dve oblasti
irine 2 / t oko vrednosti (161) i (164) ne preklapaju. Dakle, nae zanemarivanje
interakcije izmau dva lana desne strane relacije (159) opravdano je.
Kao i u sluaju vremenski nezavisne perturbacije mogu se razmatrati prelazi u grupu
konanih stanja n ija energija
n
E lei unutar intervala
(0) (0)
( , )
b b
E E + oko vrednosti
(0) (0)
b a
E E = + za apsorpciju ili
(0) (0)
b a
E E = za emisiju sa uslovom 2 / t .
Neka je ( )
n n
E gustina nivoa
(0)
n
E na energetskoj skali. Na nain kako smo to ve uradili
i ovde moemo da definiemo verovatnou prelaza u jedinici vremena. Za prelaze u
kojima sistem apsorbuje energiju
(0) (0)
b a
E E verovatnoa prelaza u jedinici vremena
(u prvom redu) je

2
2
| | ( )
ba ba b
W A E

(166)
gde je
(0)
.
a
E E = + Prethodni izraz je direktna generalizacija zlatnog pravila. Za
prelaze pri kojima sistem emituje energiju
(0) (0)
a b
E E pri prelazu u grupu finalnih
stanja verovatnoa prelaza u jedinici vremena je

2
2
| | ( )
ba ba b
W A E

(167)
ge je
(0)
.
a
E E = to je takoe generalizacija zlatnog pravila.





Adijabatska aproksimacija




Do sada smo prouvali vremenski zavisnu teoriju perturbacija pod pretpostavkom da je
deo hamiltonijana
'
( ) H t mali. U ovoj i sledeoj lekciji razmatraemo aproksimativni
metod u kome je kljuni parametar brzine promene hamiltonijana sistema. Oekujemo
da aproksimativno reenje vremenski zavisne redingerove jednaine
( ) i H t
t

(168)
moe da se dobije preko lanova ( )
k
t koji su renje trenutne jednaine
( ) ( ) ( ) ( )
k k k
H t t E t t = (169)
za svaki trenutak t . U jednaini (169) eksplicitno smo istakli samo zavisnost od vremena
a zavisnost od drugih promenljivih su izostavljene zbog jednostavnijeg pisanja. U ovom
metodu, na osnovu fizikih zahteva, oekujemo da se hamiltonijan ( ) H t veoma sporo
menja sa vremenom, pa za sistem koji je u poetku (u
0
t t = ) bio u diskretnom
nedegenerisanom stanju
0 0
( ) t sa energijom
0
( )
a
E t moemo sa velikom
verovatnoom oekivati da nakon vremena t bude u stanju ( )
a
t sa energijom ( )
a
E t
odnosno da nije bilo bilo kakvih prelaza. Ovo tvrenje poznato je kao adijabatska
teorema. Da bi dokazali ovu tvrdnju koristiemo adijabatsku aproksimaciju koju su
razvili 1928. godine M. Born i V. Fock.
Ako pretpostavimo da je talasna funkcija poznata u trenutku
0
t t = tada moemo, za
0
t t , talasnu funkciju ( )
k
t da razvijemo po svojstvenim funkcijama ( )
k
t koje su
reenja jednaine (169)

0
' '
( ) ( ) ( ) exp ( )
t
k k k
k
t
i
t C t t E t dt

=

(170)
uz pretpostavku da ( )
k
t formiraju kompletan ortonormirani eistem. Trenutni
energetski nivoi ( )
k
E t , po pretpostavci su nedegenerisani i formiraju ist diskretni
spektar. Fraza energetski nivo ovde je formalne prirode jer se kod vremenski zavisnog
hamiltonijana energija ne ordrava. Zamenom (179) u (168) dobijamo
0
0
' '
' '
exp ( )
( ) exp ( )
t
k
k k k k k k k
k
t
t
k k k
k
t
i i
i C C C E E t dt
t
i
H t C E t dt

| |
+ +
|

\



=

(171)
Na osnovu (169) vidimo da desna strana poslednje jednaine ukida poslednji lan leve
strane. Ako pomnoimo ostatak jednaine (171) sa
*
( )
b
t ( ( )
b
t je iz skupa { ( )}
k
t ) i
integralimo po svim koordinatama i iskoristimo ( ) | ( )
b k bk
t t = dobijamo
[ ]
0
( ) ( ) exp ( ') ( ') '
t
k
b k b k b
k
t
i
C t C t E t E t dt
t


=
`


)

(172)
Dobili smo sistem diferencijalnih jednaina prvog reda za odreivanje koeficijenata
( )
k
C t . Pokazaemo da dijagonalni lanovi ( b k = ) u ovom sistemu mogu da budu
iskljueni bez gubitka optosti. Da bi to pokazali posmatrajmo najpr veliinu
( )
k
k k
t
t

(173)
Ako uslov normiranja ( ) ( ) 1
k k
t t = diferenciramo po vremenu dobijamo

*
( ) ( ) 0
k k
k k k k
t t
t t


+ = + =

(174)
odakle vidimo da je ( )
k
t isto imaginarna veliina pa moemo da je napiemo u obliku
( ) ( )
k k
t i t = gde je ( )
k
t realno. Zbog ovoga koeficijente ( )
k
C t podvrgavamo faznoj
transformaciji

0
'
( ) ( ) exp ( ') '
t
k k k
t
C t C t i t dt

=

(175)
Na osnovu (172), (173) i ( ) ( )
k k
t i t = nalzimo skup jednaina

0
' ' ' '
( ) ( ) exp ( ') ( ') '
t
k
b k b k b
k b
t
i
C t C t E t E t dt
t

=
`



)

(176)
gde je nova trenutna energija dat relacijom

'
( ) ( ) ( )
k k k
E t E t t = + (177)
Treba naglasiti da fazna transformacija (175) dovodi do promene faza svojstvenih
funkcija

0
'
( ) ( ) exp ( ') '
t
k k k
t
t t i t dt

=

(178)
Poto su faze svojstvenih funkcija proizvoljne za svaki vremenski trenutak ovakva
promena faze moe da se primeni na sve ( )
k
t
1
. Nastaviemo sa ispitivanjem veliine
k
b
t

kad je k b . Diferenciranjem po vremenu jednaine (169) dobijamo

k k k
k k k
E H
H E
T t t t

+ = +

(179)
Ako (179) pomnoimo sa
*
b
i integralimo, za k b , nalazimo

k k
b k b k k
H
H E
t t t

+ =

(180)
Na osnovu toga to je hamiltonijan ermitski operator i jednaine (169) drugi lan leve
strane jednaine (180) moe da se napie kao

k k k
b b b b
H H E
t t t

= =

(181)
Zamena (181) u (180) daje
,
( ) ( ) ( )
k bk bk
k
b k bk
H H
t t
b k
t E t E t t
| | | |
| |

\ \
= =

(182)
Uveli smo oznake

b k
bk
H H
t t
| |
=
|

\
, i
( ) ( )
( ) ,
b k
bk
E t E t
t b k

=

(183)
Zapazimo da je
bk
uvek razliito od nule poto su energetski nivoi nedegenerisani.
Korienjem (182) dobijamo

0
( )
( ) exp ( ') '
( )
t
k
b bk
k b
bk t bk
C t H
C t i t dt
t t

| |
=
|

(184)
Ovaj sistem jednaina ekvivalentan je vremenski zavisnoj redingerovoj jednaini. Reiti
ovaj sisem teko je isto kao i reiti redingerovu jednainu, jer dosad nismo napravili bilo
kakvu aproksimaciju.
Sistem jednaina (184) moe da se lako rei kad je / H t malo, odnosno kad se
hamiltonijan sporo menja sa vremenom. Ako hamiltonijan sistema ne zavisi od vremena
( / 0 H t = ) tada je reenje .
b
C const = za svako b . Ako je / 0 H t ali malo ove
jednaine mogu da se ree aproksimativno, ako se stavi .
k
C const = na desnoj strani
jednaina. Pretpostavimo da je sistem u poetku ( u
0
t t = ) u stanju a stavimo u (184)
k ka
C = i dobijamo

0
1 1
( ) ( ) exp ( ') ' ,
t
b ba ba
ba t
H
C t t i t dt b a
t



| |
=
|

(185)
Za b a = imamo 0
k
C = odnosno 0
a
C =

. Ako (185) integralimo uz poetne uslove

1
Za sluaj ciklinih sistema ova pretpostavka nije korektna.

0
( ) 0,
b
C t t b a = (186)
dobijamo

1
0 0
1 1
( ')
( ) ' ( ') exp ( '') '' ,
'
t t
b ba ba
ba t t
H t
C t dt t i t dt b a
t



| |
=
|

\



(187)
Ovaj rezultat je adijabatska aproksimacija za ( )
b
C t . Na osnovu dosadanjeg izvoenja
jasno j da mora da bude verovatnoa prelaza a b veoma mala odnosno
( ) 1
ba
P t (188)
Gruba procena za ( )
b
C t moe da se dobije ako se pretpostavi da
ba
i / H t ne zavise
od vremena pa (187) postaje
[ ]
1 2
0
( ) ( ) {exp ( ) 1}
b ba ba
ba
H
C t i i t t
t


| |

|

\
(189)
a odavde
[ ]
2
2 4 2
0
( ) 4 sin ( ) / 2
ba ba ba
ba
H
P t i t t
t


| |

|

\
(190)
Ova verovatnoa prelaza ne pokazuje stalno poveanje u duem vremenskom periodu.
tavie, poto je
2
sin 1 x gornja granica za ( )
ba
P t je

2
2 4
4
( )
ba
ba
ba
H
t
P t

| |
|

(191)
Kriterijum valjanosti adijabatske aproksimacije moe da se preformulie na sledei nain.
Poto je 2 / | |
ba
T = period koji odgovara prelazu a b da je matrini element
promene hamiltonijana u toku vremena / 2 T

1
2
ba
ba ba
H T H
t t

| | | |
=
| |

\ \
(192)
Na osnovu (188) (190) i (192) moemo da zakljuimo da je adijabatska aproksimacija
valjana ako je

1 2
2
1
ba
ba
ba b a
T H
H t
t E E

| |
|
| | \
=
|

\
(193)
tj. ako je matrini element promene hamiltonijana za vreme / 2 T mali u poreenju sa
razlikom energija | |
b a
E E . Ako se hamiltonijan veoma sporo menja sa vremenom tada
je ( ) / 0
ba
H t pa je 0
ba
P a to znai da sistem koji je u poetku bio u
0
( )
a
t ostae
u tom stanju a stanje e vremenom da evoluira u ( )
a
t . Ova osobina je poznata kao
adijabatska teorema.



Iznenadna (nagla) aproksimacija


Razmotriemo sluaj kada se hamiltonijan sistema sa vremenom menja veoma brzo.
Najpre posmatramo sluaj kad se hamiltonijan trenutno promeni u trenutku 0 t = sa
vrednosti
0
H na vrednost
1
H konstantnim u vremenu. Dakle za 0 t < imamo
0
H H = pa
je

(0) (0) (0)
0 k k k
H E = (194)
Pretpostavljamo da
(0)
k
formiraju kompletan skup (ne mora da bude isto diskretan)
Za 0 t > imamo
1
H H = pa je

(1) (1) (1)
1 n n n
H E = (194)
takoe pretpostavljamo da
(1)
n
formiraju kompletan skup koji ne mora da bude isto
diskretan. Opte reenje vremenski zavisne redingerove jednaine moe da se napie u
obliku

(0) (0) (0)
( ) exp( / ), 0
k k k
k
t c iE t t = <

(195)
i

(1) (1) (1)
( ) exp( / ), 0
n n n
n
t d iE t t = >

(196)
gde sumiranje ukljuuje diskretni i koontinualni deo spektra. Ako je normirna na
jedinicu tada vremenski nezavisni koeficijenti
(0)
k
c i
(1)
n
d predstavljaju amplitude
verovatnoe nalaenja sistema u stanju
(0)
k
u 0 t < i stanju
(1)
n
u 0 t > .
Poto je vremenski zavisna redingerova jednaina prvog reda po vremenu njena reenja
morju da budu neprekidna u vremenu pa mora da budu jednaka i u 0 t = . Zato u 0 t =
imamo iz (195) i (196)

(0) (0) (1) (1)
k k n n
k n
c d =

(197)
Ovaj izraz omoguava da se koeficijenti d izraze preko koeficijenata c . Obe strane
jednaine (197) skalarno pomnoimo sa
(1)
n
i dobijamo

(1) (0) (1) (0)
n k n k
k
d c =


(198)
Razmatrani sluaj je idealan jer smo prtpostavili da se hamiltonijan menja trenutno. U
praksi je situacija neto drugaija. Do promene hamiltonijana dolazi u toku nekog
vremenskog intervala . Ako je je ovaj interval veoma mali moemo da stavimo 0 = i
da nastavimo razmatranje kojim smo dobili izraz (198). Ova procedura je posnata kao
iznenadna aproksimacija.
Jednostavan kriterijum valjanosti ove aproksimacije moe da se dobije na sledei nain.
Pretpostavimo da je
0
H H = za 0 t < i
1
H H = za t > a u toku vremena
0 t < < imamo
i
H H = gde
i
H takoe ne zavisi od vremena. Ako
( )
{ }
i

oznaava
kompletan ortonormirani skup svojstvenih funkcija hamiltonijana
i
H , odnosno reenja
jednaine

( ) ( ) ( ) i i i
i
H E =

(199)
onda ukupno reenje vremenski zavisne redingerove jednaine moe da se napie u
obliku razvoja

(0) (0) (0)
( ) ( ) ( )
(1) (1) (1)
( ) exp( / ), 0
exp( / ), 0<
exp( / ),
k k k
k
i i i
n
n n n
n
t c iE t t
a iE t t
d iE t t

= <
= <
= >

(200)
gde su koeficijenti
( ) i
a

takoe nezavisni od vremena. Da bi funkcija ( ) t bila neprekidna

po vremenu mora de bude za 0 t =

(0) (0) ( ) ( ) i i
k k
k
c a =

(201)
pa je stoga

( ) (0) ( ) (0) i i
k k
k
a c =

(202)
Neprekidnost ( ) t u t = daje

( ) ( ) ( ) (1) (1) (1)
exp( / ) exp( / ),
i i i
n n n
n n
a iE d iE =

(203)
Ako ovu jednainu skalarno pomnoimo sa
(1)
n
dobijamo

( )
(1) ( ) (1) ( ) (1) ( )
exp /
i i i
n n n
d a i E E

=

(204)
Korienjem (202) relacija (204) postaje

( )
(1) (0) (1) ( ) ( ) (0) (1) ( )
exp /
i i i
n k n k n
k
d c i E E

=

(205)
Ovaj rezultat moemo da uporedimo sa izrazom (198) koji smo dobili za 0 = . Ako je
0 = moemo da iskoristimo relaciju zatvorenosti za funkcije
( ) i

da bi izvrili
sumiranje po u (205). Rezultat ovog sumiranja je (198) kao to i treba oekivati. Za
0 izraz (205) se razlikuja od (198) zbog lana
( )
(1) ( )
exp /
i
n
i E E

koji nije
jedinica kao u (198). Da bi iznenadna aproksimacija bila primenljiva neophodno je da
bude malo u poreenju sa
(1) ( )
/[ ]
i
n
E E

. Ovaj relativno komplikovan uslov moe da se

uprosti ako se iskoristi injenica da nova niskoenergetska stanja (sa kratkim vremenskim
periodama) imaju relativno malu verovatnou da budu pobuena. Primenljiv kriterijum
valjanosti ove aproksimacije je zahtev da vreme bude malo u odnosu na tipine
periode pridruene poetnim kretanjima.
Vratimo se izrazu (198). Interesantan specijalni sluaj se javlja kada je sistem u poetku
(za 0 t < ) u partikularnom stanju
( )
(0) (0)
exp /
a a
iE t gde je
(0)
a
jedna od svojstvenih
funkcija hamiltonijana
0
H . U ovom sluaju je
(0)
k ka
c = , pa je amplituda verovatnoe da
se sistem nae u svojstvenom stanju
(1)
n
hamiltonijana
1
H jednostavno

(1) (1) ( ) o
n n a
d = .